ZTS MEDIJA1

«Ми јесмо једна квалитетна 

и добра школа»... 

Б.Благојевић Седлар, директорка 

«Има места за све ученике који 

желе да се такмиче». 

Владимир Весић 

«Tрадиција наше школе је подизање 

нивоа струке». 

Ениса Меноски , уредник 

«Већ током средње школе размислите 

шта вас испуњава и где се проналазите». 

Филип Вицковић

С Т Р А Н А 2 

Поздравна реч директорке: 

Зуботехничка школа је кућа у којој свакога дана борави 800 

ученика и 100 запослених који на различите начине обележе свој 

боравак у њој. 

Поред наставе,у нашој школи постоји велики број активности 

где сваки ученик може да искаже своје таленте и интересовања 

кроз Литерарне, Рецитаторске и Драмске секције, Спортске 

активности, Историјски манскенбал, такмичења у певању, 

моделовању, физици, енглеском језику, математици, биологији. 

Могу да помогну у очувању природе кроз рециклажу и Еколошку 

секцију, да брину о свом и туђем здрављу, да постану 

медијатори, да покрену компанију,да буду хумани кроз низ 

акција, од добровољног давалаштва крви, преко хуманитарних 

турнира, волонтирања, помоћи особама са хендикепом, до 

помоћи онима којима је помоћ потребна. 

Прослављамо Нову годину, Светог Саву и Ускрс , организујемо 

Дан замена улоге како бисмо боље разумели једни друге; 

промовишемо своју школу на сајмовима, отварамо границе да 

бисмо упознали друге културе. Упознајемо своју земљу излетима 

Планинарске секције, сликамо, фотографишемо, бележимо и 

тако чувамо од заборава дивне тренутке у нашој школи. 

Поздрављам покретање часописа ЗТС-МЕДИЈА, као нов вид 

изражавања. 

Електронски медији јесу будућност зато што су доступни 

свима. 

То је још један начин да се мозаик различитих догађања у 

Зуботехничкој школи прикаже јавности и сачува од заборава. 

Велика захвалност ученицима и њиховим менторима на сјајној 

идеји, великом труду и богатству идеја које су на нашу велику 

радост поделили са нама. 

Директорка Зуботехничке школе : 

Биљана Благојевић Седлар 

Поздравна реч уреднице: 

Пошовани читаоци, 

Заједничким трудом ученика и наставника , 

покренут је часопис Зуботехничке школе у 

Београду - ЗТС МЕДИЈА. 

Од планираних десет , у првом броју 

припремљено је и објављено седамдесет 

страна часописа . То говори о обиљу 

активности и богатству дешавања у школи, а 

и ван ње. Међутим, још толико, а и више 

страна, је забележено и чека своје 

објављивање. 

Преко часописа, желели смо да се сви боље 

упознамо, да побољшамо нашу комуникацију и 

пренесемо је у наше учионице, ходнике, 

зборницу, лабораторије, двориште, међу 

комшије а и у друге школе, из ближег и ширег 

окружења. 

Боље упознавање је пут ка међусобном 

поштовању. Разумећемо и увидети да особа 

«из виђења» , која је небројено пута прошла 

поред нас , вреди бар колико и ми. 

Зато вас, овом приликом, позивамо да дате 

допринос у раду вашег часописа. Потрудите се 

да ваш боравак у Зуботехничкој школи , поред 

заслужене дипломе, остане забележен и на 

овај начин. Упознајте нас са вашим 

размишљањима, интересовањима . На Фејсбук 

страници Школе напишите свој коментар, 

свиђања, савете , сугестије и на тај начин 

допринесите још успешнијем раду 

редакцијског тима или постаните његов део. 

До следећег читања! 

Уредница: 

Ениса Меноски

3 С Т Р А Н А 

ТЕМА БРОЈА 

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС У ФУНКЦИЈИ 

МЕЂУУЧЕНИЧКЕ И МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 

У СУСРЕТ... 

ОД ЗАНАТА ДО СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА 4 

ДРУГИ КОНГРЕС УЧЕНИКА ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ У 

БЕОГРАДУ 

ВОДИМО ВАС... 

МАСКЕНБАЛ 10 

ДАН ЗАМЕНЕ УЛОГА 11 

ДРАМСКА СЕКЦИЈА 12 

РЕЦИТАТОРСКА СЕКЦИЈА 13 

ПЕСНИЧКА ЗОНА 14 

ENGLISH CORNER 24 

ИЗРЕКЕ - МУДРОСТИ - АФОРИЗМИ 28 

МЕДИЈАТОРСКА СЕКЦИЈА 30 

ЕКОЛОШКА СЕКЦИЈА 31 

ЗАГРЕВАЊЕ У СПОРТУ И РЕКРЕАЦИЈИ 32 

ПЛАНИНАРСКА СЕКЦИЈА 33 

ШАХОВСКА СЕКЦИЈА 34 

ЕНИГМАТИКА 35 

СПОРТСКА СЕКЦИЈА 36 

ФОТО СЕКЦИЈА 37 

УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ 38 

ХУМАНОСТ—НАЧИН ЖИВЉЕЊА 40 

СЕКЦИЈА ПРВЕ ПОМОЋИ 42 

БАЗАР—ПАЗАР 43 

6 

НАСТАВА ЈЕ У ТОКУ... 

ПАРЦИЈАЛНА ПРОТЕЗА 44 

ПОСЛЕ ШКОЛЕ... 

САВИНА ЕСКАДРИЛА 46 

ORIGAMI BY MICHAJO 47 

ДОЛИНА ВОШТАНИХ КРАЉЕВА 48 

НАСТАВНИЧКО ВЕЋЕ 2027 . 49 

РАДОВИ ТАЛЕНТОВАНИХ УЧЕНИКА... 

ЛИКОВНИ РАДОВИ 50 

ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА 

НОВЕ МОГУЋНОСТИ 54 

СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА 

ТВОЈЕ ОПРЕДЕЉЕЊЕ 55 

ГДЕ СУ , ШТА РАДЕ ... 

ГЕНЕРАЦИЈА 2012/2013 . 56 

СТОМАТОЛОШКА ПОЛИКЛИНИКА ЗУБОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ 

НАСТАВНА БАЗА 58 

СЛИКЕ ИЗ МОГ КРАЈА 

ПОЗДРАВ ИЗ ... 60 

ИЗ МОГ ОБЈЕКТИВА 

ЗАБЕЛЕЖИО 64 

ЉУБИМЦИ 

ЧЕКАЈТЕ, А МИ ? 70 

КАЛЕНДАР 

ЗТШ 2016/2017 . 76 

ДО СЛЕДЕЋЕГ ЧИТАЊА 78


Сви се ми поносимо нашом школом, и 

ученици и наставници. То се најбоље 

види у неким посебним ситуацијама, 

као што су свечаности, такмичења, 

посете других школа и слично. 

Како се Школа развијала, који су то 

људи, несебично предани и привржени 

своме послу, који су улагали делиће 

себе, каква им је била визија? Јесу ли 

имали пред собом визију наше 

данашње школе, или су једноставно 

радили што боље могу? 

Ова и још многа питања ми просто 

навиру, када размишљам о историјату 

Школе. Гледам слике у монографији 

Школе и тек се тада све усковитла. 

Старе фотографије су непроцењиве 

вредности. На једној су ученици на 

вежбама, седе збијени у клупама. 

Имају беле мантиле, девојке беле 

траке за косу, а младићи беле капе. 

Чак имају и беле патике. Делују врло 

посвећено. Слика је из периода када је 

Школа била трогодишња. 

Импресиван је извештај поводом 

десетогодишњице Школе, која је и 

даље трогодишња, о активностима у 

том периоду. 

Школа има хор од педесет чланова, 

Литерарну секцију која броји четрдесет 

чланова, Позоришну дружину, 

Рецитаторску секцију. 

Ни спорт не заостаје. Имају више 

секција за различите спортскке 

дисциплине. Освајали су медаље у 

најоштријој конкуренцији са гимназијама 

и средњим школама. 

Школа постаје четворогодишња школске 

1960/61. године. Активности су још 

разноврсније. Ради се на усавршавању 

наставника, али по начину остваривања, 

све делује прилично несвакидашње. 

Забележено је да се наставници спремају 

за Међушколско саветовање у Љубљани. 

Зато самоиницијативно оснивају Фонд за 

финансирање у који улажу од својих 

примања, пропорционално висини 

зараде. И отишли су у Љубљану. 

У Школи се преплићу разноврсне 

активности: обучавање, усавршавање, 

несебичан рад са ученицима подупрт 

њиховом дечјом потребом за 

показивањем својих могућности, 

заједнички тренуци необавезног 

дружења,екскурзије. И тако сваке 

школске године. 

И дође у нашу школу још виши степен 

образовања. Не дође сам , изборише се 

за њега, школске 1987/88.године . Тада 

се појавила законска могућност за 

отварање специјалистичких образовних 

профила,петог степена стручне спреме. 

Запослени у Образовно-васпитном 

центру, у чијем саставу је тада била 

Школа, су сматрали да имају обавезу 

према друштву да оформе 

специјалистичко образовање. 

Од тада се спроводи организован облик 

једногодишњег стручног усавршавања 

лица са завршеним четворогодишњем 

образовањем, одговарајућег образовног 

профила. Полазници стичу висок ниво 

знања и вештина што је неопходно да би 

били део успешног стоматолошког тима. 

Пропратисмо штуро развитак Школе,без 

историјског тока, као да смо насумице , 

као у времеплову, отварали врата 

учионица у којима су седели ђаци из 

тамо неке године. Али, овде и није био 

циљ историјска анализа и хронологија. 

То ће већ неко да уради много боље. 

Уредница: Eниса Меноски


Директорка Зуботехничке школе , 

др Биљана Благојевић Седлар, сведок је, 

добрим делом, многих промена. Прво 

као ученик, потом као професор и сад 

као директор, пропратила 

је и учествовала у већини тих 

дешавања. Зато смо желели да чујемо 

њено мишљење и искуство. 

Имали смо кратак и врло пријатан 

интервју са директорком која је била 

отворена за сарадњу и све наше 

предлоге. 

Ево како је интервју текао... 

Ученик: Пошто сте били ученик, затим 

професор, а сада и директорка, како 

посматрате развој ове школе? 

Директорка: Да не идемо у далеку 

прошлост. Мени се чини да је период пре 

десетак година био много бољи. Сада 

смо у некој стагнацији. Пре десетак 

година добили смо нову опрему, нове 

рачунаре. То је сад све застарело, тако 

да мора много више да се улаже у овакву 

школу која је веома захтевна и скупа. 

Што се тиче ученика, вашег труда и рада, 

као и рада професора, понуда 

ваннаставних активности се шири , само 

је потребно да се укључи више ученика. 

Ученик: Које доба памтите као златно 

доба Зуботехничке школе, а које као 

тежи период? 

Директорка: Златно доба ове школе је 

можда било када смо се преселили у ове 

просторије. Све је било ново: наставна 

средства, зуботехничка опрема, 

просторије, а и родитељи су више 

учествовали у «ђачком динару» Тада смо 

чак имали и апарате за воду у ходнику 

Школе. То је било око 2007. године када 

смо отворили и Стоматолошку 

поликлинику , као наставну базу за оба 

наша профила. 

Тежи период ове школе био је када је 

била смештена у Фабрисовој улици. 

Школа је била мала. Нисмо имали салу за 

физичко васпитање, није било довољно 

лабораторија, одељења су била бројнија, 

отприлике 48-49 ученика по одељењу. 

Један период су по две групе биле у 

једној лабораторији. Лабораторије су 

биле лоше опоремљене .Имале су, на 

пример, само један апарат за ливење, 

често није било плина, грејање је било 

лоше. Било нам је хладно, али смо 

успевали да завршимо наставне програме 

иако смо имали мање пара и мање 

материјала. 

Ученик:: Које генерације су по вашем 

мишљењу излазиле спремније на 

матурске испите, ове сад или оне 

раније? 

Директорка: Мислим да је то 

индивидуално и зависи од сваког од 

вас. Онај ко ради, учи, вежба и 

заинтересован је, он ће изаћи спреман, 

а онај ко није, наравно, неће. Ученици 

који желе да остану у струци труде се, 

вежбају, раде на блок настави. Мислим 

да нема златне генерације и лошије 

генерације, то зависи само од ученика. 

Ученик:Ово претходно питање 

постављено је да бисмо чули Ваше 

мишљење о дуалном образовању? Да 

ли би наша струка више напредовала 

када би га увели? 

Директорка: Мислим да не би 

значајније напредовала. Ми смо раније 

имали дуално образовање. То се звало 

«Школа ученика у привреди» и то је у 

реду, ту има доста праксе. И нашој 

струци треба пракса, али вама вежбе 

већ предају професори који су и зубни 

техничари и педагози. Мислим да на 

овај начин добијате шире 

образовање, а не само занат као код 

дуалног образовања. Идеја дуалног 

образвања јесте добра, да ученици 

знају шта је њихов посао, да се не 

образују виртуелно у учионици а онда 

добију диплому, оду у фирму и не знају 

шта им је посао. Захваљујући 

наставној бази и вежбама на 

Стоматолошком факултету, дуално 

образовање већ постоји у 

Зуботехничкој школи. Сматрам да би 

Школу уписивали ученици са слабијим 

успехом од садашњих због проходности 

на факултет. 

Ученик: Шта мислите о томе да се у 

Школу поново врате униформе, тј. 

кецеље? 

Директорка: Moja генерација је носила 

униформе и то је онда било у реду. Али 

у овом тренутку то није најбољи избор. 

То би родитељима био додатни трошак. 

Лепо је када гледамо западне колеџе и 

школе где су сви исто обучени, али 

мислим да ми за то још нисмо 

материјално спремни. То би обавезало 

родитеље да купују две униформе: једну 

зимску, једну летњу, поред униформе за 

вежбе коју већ морају да купе. 

Међутим ученици свакако треба да се 

облаче пристојно, јер школа је школа, 

позориште је позориште, а клуб је клуб. 

Код нас се мода са естраде свуда 

умешала. 

Ученик:Пошто нас је и ове године 

мимоишла Светосавска награда како 

бисмо могли да допринесемо њеном 

освајању ? 

Директорка: Ми јесмо једна квалитетна 

и добра школа, тако да то што је нисмо 

добили не значи да нисмо добри, а ви 

већ доприносите довољно успеху своје 

школе. 

После кратког интервјуа захвалили смо 

се директорки на издвојеном времену и 

мало проћаскали о томе како је нама у 

Школи. Директорка нас је саслушала и 

била је отворена за све предлоге. Било 

јој је драго да чује и ученичке предлоге, 

а посебно што имамо тако 

добро мишљење о нашој школи. Она је 

великим делом учествовала у напретку 

наше школе током свих ових година и 

сигурно је да ће јој овакво мишљење 

бити мотивација да истраје у својим 

напорима да Школу одржи на оваквом 

нивоу. 

Аутори: Ева Живковић, Наталија Шушић, Милица Станковић,Бошко Медаковић. 

Ментор: Др Ениса Меноски , наставница стручних предмета


Зуботехничка школа наставља промоцију унапређења 

наставног процеса, започетог прошле године Првим 

конгресом ученика Зуботехничке школе. 

Људска мисао се мора потврдити и доказати, научно и 

искуствено. Применом интегративне и пројектне 

наставе, огледних и угледних часова, ученици и 

наставници школе континуирано теже да комплетан 

наставни процес подигну на виши ниво. То ће допринети 

целовитијем динамичком развоју и увођењу савремене 

концепције стоматологије у образовање. 

Пренето и примењиво знање основа је квалитетног 

усвајања информација. То представља суштину овог 

конгреса—покушај да сагледамо наше предмете из више 

углова и пронађемо заједнички именилац. 

За Конгрес су пријављене следеће теме: 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТЕХНОЛАБОРАТОРИЈА 

RPD - ENGLISH LESSON 

ОКЛУЗАЛНИ РЕГИСТРАТИ У ФИКСНОЈ И МОБИЛНОЈ 

ПРОТЕТИЦИ И ОРТОДОНЦИЈИ 

УНОШЕЊЕ МОДЕЛА ЗА ФАСЕТИРАНЕ КРУНЕ У 

АРТИКУЛАТОР ПОМОЋУ ЗАГРИЖАЈНЕ ШАБЛОНЕ 

БИОЛОШКА СВОЈСТВА СТОМАТОЛОШКИХ МАТЕРИЈАЛА 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- АДХЕЗИЈА 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- КОХЕЗИЈА 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- ТРЕЊЕ 

Да електронски медији не морају да буду разлог 

међуљудског отуђења, доказује и овај часопис . Иако је 

радни назив Другог конгреса ―Природне науке у 

функцији струке‖, комплетан часопис је оформљен као 

конгресна тема. Он треба и да омогући и да допринесе 

међуученичкој и међупредметној комуникацији.Часопис 

треба да нас упути у тимски рад, чија је основа 

међусобно упознавање, сарадња која води ка добром и 

корисном циљу, размена искустава и међусобно 

испомагање. Овакав начин рада ће 

допринети напретку како тима тако и појединца . Све 

ово оправдава назив Другог конгреса: 

«EЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС У ФУНКЦИЈИ МЕЂУУЧЕНИЧКЕ И 

МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ» 

 

 

 

 

 

 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- ПРИТИСАК 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- ТЕЖИШТЕ 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- ПОЛУГА 

ПРИРОДНЕ НАУКЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКЕ- 

ЕЛЕКТРОХЕМИЈСКИ ПРОЦЕСИ 

ДОДАТНА И ДОПУНСКА НАСТАВА КАО ИНТЕГРИСАНА 

НАСТАВА 

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС - ТИМСКИ РАД 

Организатори Другог конгреса ученика Зуботехничке 

школе : 

Др Ениса Меноски 

Др Асија Меноски

7 С Т Р А Н А


Сваки члан тима се труди да свој део посла , 

сваку фазу, одради коректно и без грешке. 

Шерлок Холмс 

за зубне надокнаде 

„Никп пд нас није паметан, кап сви ми 

заједнп “- Јапанска ппслпвица 

Наша струка захтева тимски рад. 

Тим је група једнаких пп пдгпвпрнпсти, 

различитих сппспбнпсти и знаоа ,али на 

заједничкпм задатку. 

16 

5 

Радећи у тиму ,успевамо 

да пажљиво уклонимо све 

препреке 

Или их заобилазимо и 

настављамо праволинијско 

кретање 

18 

19 

Самосталност у раду је 

пожељна 

Али не обезбеђује добар 

увид у целокупан рад 

20 

Аутори : Ениса Меноски


“Висина ” не даје бољу 

прегледност 

Само тимски рад 

9 

23 

добра 

повезаност и 

комуникација 

може довести до жељених 

резултата ... изгледа - 

форме 

25 

и представити наш рад 

као уметничко дело 

и учврсти наше 

позиције међу 

/нај/бољима! 

16 

Асија Меноски


Историјски маскенбал 

се традиционално 

одржава већ осам година 

као манифестација у којој 

учествују ученици другог 

разреда којима је то 

завршна година учења 

историје. Идеја да 

маскенбал буде опроштај 

од овог предмета потиче 

од покојне професорке 

историје, Силвије Перић. 

Маскенбал је тематског, 

забавног, образовног и 

такмичарског карактера. 

Жири се састоји од три 

члана-професора који 

оцењују петоминутне 

сценске наступе, 

масовност учесника и 

осмишљене костиме. Ове 

године ће свако одељење 

имати тему "Континент 

кроз историју". Није ни 

мало лак задатак 

осмислити и реализовати 

задату тему, али га 

професорка Весна 

Петровић вешто 

савладава из године у 

годину. 

Позивамо све 

заинтересоване ученике 

да присуствују овој 

манифестацији. 

Аутори : 

Анђела Кнежевић, 

Маша Црномарковић 

Ментор : 

Весна Петровић, 

наставница историје


Mали и велики 

ИЛИЈА 

Дан замене улога, 

који је први пут 2009. 

године одржан у нашој 

школи, традиционално ће 

се одржати и ове године. 

Као и претходних година, 

наставници седају у 

школске клупе, а ученици 

се припремају да замене 

своје наставнике и све 

запослене у Школи. У 

замењеним улогама наши 

ученици показују вештине 

предавања, слободног 

изражавања, 

разумевања, откривају 

како је то бити у улози 

професора и изборити се 

са несташним ученицима. 

Идеја и садржина 

манифестације потекла је 

од самих ученика из 

Ученичког парламента 

која се успешно 

реализује већ годинама. 

Као и свих претходних 

година традиција је 

испоштована. Ученици су 

имали могућност да 

замене своје наставнике, 

али и помоћне раднике, 

административне 

раднике, педагога, 

чувара школе 

и, наравно , директора. 

Гледамо у шољу! 


Зорана Милосављевић и 

одељење II 4 

Ментор : 

Милица Трбојевић , 

наставница стручних 

предмета-вежбе


Драмска секција постоји већ 25 година, од времена када је Зуботехничка 

школа била смештена у Фабрисовој улици. Води је професорка Весна 

Кнежевић Живић. 

Кроз секцију је до сада прошло стотине ученика. Некима од њих је 

бављење глумом постала професија. 

Данас веома успешна и награђивана глумица, Јована Гавриловић, била 

је члан школске драмске секције. 

Неки чланови постали су део аматерских позоришта и готово сви су 

доживели раслобођење, радост јавног наступа, уживање у глумачким 

трансформацијама. 

Навешћемо само неке од бројних представа које су се играле у Школи: 

"Чија је оно баба?", "Да ли је то био Шекспир?", "Покондирена тиква или 

свако време има своје Феме", "Колективно живчано лудило на нервној 

бази", "Стилске вежбе", "Марко Краљевић и Муса Кесеџија", "Женски 

разговори", "Отворена врата","Како убити супругу и зашто" ,"Новогодишња 

бајка за одрасле", "Београдска трилогија"... 

Тренутне активости: 

Реприза представе за Дан школе – "Марко Краљевић пред Хашким 

трибуналом" 

Планови : 

-Новогодишња представа 2017/18, наравно комедија 

-Филм : «Женски разговори» улоге –наставници, 

поводом 8. марта 2018. 

Аутор : Растко Ђурић II 2 

Ментор : Весна Кнежевић Живић, 

наставница српског језика и књижевности 

Јована Гавриловић , глумица


Ова секција, као и многобројне 

друге, постоји дуго у школи. 

Задужена професорка за ову 

секцију је Радмила Милановић, 

чувена Бека. Секција је 

намењена свим ђацима школе 

од 1. до 4. разреда. 

Сваке године учествујемо на 

Општинском такмичењу у 

рецитовању. Неколико година 

излазили смо и на Градско 

такмичење, а прошле године 

дошли смо и до Републичког, 

што је највећи успех ове 

секције од кад постоји у нашој 

школи и због тога смо врло 

поносни. 

Број чланова секције се из 

године у годину мења, 

тренутно је активно 7 чланова: 

Андријана Недељковић I2, 

Ракић Јана I2, Анђела 

Манојловић I2, Ивана Перић 

III2, Невена Ђурђевић IV5, 

Никола Митровић III3 и, 

наравно, моја маленкост. 

На овогодишњем Општинском 

такмичењу рецитатора на 

Градско такмичење пласирали 

су се: Никола Митровић III3 и 

Растко Ђурић II2. Пожелите 

нам срећу, биће нам потребна! 

Аутор : Растко Ђурић II 2 

Ментор : Радмила Милановић, 

наставница српског језика 

и књижевности


ШКОЛА ЗА ДЕВОЈКЕ 

У четрнаестој, на последњем 

породичном летовању 

баба ме кроз пливање учи 

како да као жена савлађујем препреке. 

Насред Охридског језера, у црном 

костиму, 

она је само игла округластог врха 

око које ће се завртети провидни диск. 

За диском, поринути свет... 

Замишљам: раних педесетих 

мушкарци мршавих леђа би се поскидали 

у унтерцигере 

и најежени 

поређали дуж обале 

глумећи спасилачку екипу. 

На трен, био би дављеник и Нептун. 

Слушам упутства, подражавам 

њене завеслаје. 

Смејем се, јер видех 

тако пливају у ,,Балу на води―: 

кроз водоскок пољубаца 

под ружичастим капама 

као палидрвца што се упињу 

да не оквасе фосфорно зрно 

Песник за катедром 

Лагано и нечујно , са дневником у руци, клизи широким ходницима 

школе. Мало ко зна да за катедром седи песничка величина. 

Већ у двадесет другој години објавила је прву од својих 9 књига 

песама “Сновидна вода” (1994). Уследиле су “Уже од песка” (1997), 

“Забава за доконе кћери” (1999), “Живот на разгледници” (2003), 

“Око нуле” (2006). Потом “Изабране песме” ( 2009), “Метеорски 

отпад” (2013), “Нешто светли, изабране песме” (2014), 

“Чистина” (2015). 

Ана Ристовић Чар је добитница неколико награда за поезију: 

награде ,,Бранко Миљковић“, “Бранкове награде“, награде ,,Милица 

Стојадиновић Спркиња“, ,,Дисове награде“ и немачке награде 

"Хуберт Бурдa" за младу европску поезију, 2005. године. 

Њене песме су превођене на бројне језике и заступљене су у више 

домаћих и страних антологија. Појединачне књиге изабраних 

песама су јој преведене на немачки, словеначки, словачки, 

македонски и мађарски језик. И сама је преводилац са словеначког 

језика са којег је до сада превела доста књига савремене 

словеначке прозе и поезије. 

Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског ПЕН 

центра и Српског књижевног друштва, као и Друштва словеначких 

писаца 

Ето,чисто да се зна . Јер ако се зна , онда је она наш песник, 

наша Ана Чар! 

Искључиво 

десна рука напред 

лева рука назад 

женски прсно, али са стране 

као да се плива осмехом 

док прсти остају суви... 

Тако баба сече воду, лако 

као желатин на воћном колачу 

из кога нож излази чист. 

Јер, да упамтим, за свагда: 

као жена треба кренути прсно 

али увек десном руком – 

оном даљом од срца, направити заклон 

и пливати, као да се не плива 

већ одмара, налакћен на таласе, 

а главу! Да не заборавим – 

високо над водом, што више 

као да се ишчекује брод 

који само за тебе је поручен 

и сваког часа може стићи. 

Усне, дискретно затворене – 

та не љубиш се са водоземцима...


ЈАДАЊЕ СВЕТОМ САВИ 

Драги Свети Саво, већ дуго ми разне 

мисли пролазе кроз главу. Шта је 

вера? Зашто је толико опасна по нашу 

цивилизацију? Зашто недужни пате, 

зашто је толико важно које си вере и 

која је права? Објасните ми, молим 

Вас. Не схватам зашто постоје 

окрутни фанатици који убијају због 

вере, да ли стварно верују да Бог 

тражи да се људи који не верују у 

Њега убију? Моје мишљење и даље 

стоји да људи верују у Бога али су га 

заборавили. Није Он нестао или се 

удаљио од нас, него смо ми нестали, 

затворили наша срца и пали у дубоку 

таму, где само постоји мржња, зло и 

патња. Кад мало боље размислимо, 

зашто вера уопште и постоји? Ко је 

њу измислио? Зашто се удаљавамо од 

људи само зато што су друге вере, 

кад сви верујемо у једног бога. 

Мрзимо се, зазиремо једни од других 

и осуђујемо се међусобно због 

разлика у менталитету, због боје 

коже, имовинског стања и толико 

смо постали кварни да ће због тога 

ускоро наступити крај света. Не, не 

мислим на крај света због тога што 

ће планета Земља одједном да 

нестане или због глобалног 

загревања, него мислим на љубав. 

На то да је све мање. Постаје све 

хладније и хладније зато што не 

сарађујемо једни са другима, не 

делимо оно што бисмо могли да 

поделимо, нити се волимо, већ 

гледамо да будемо што популарнији 

само зато што некога газимо и 

уништавамо му живот. Али, та срећа 

је пролазна, зар не? 

Ја верујем да је срећа љубав, 

да је Бог љубав. 

Здраво! Ја сам Наталија Шушић, 

ученица сам одељења II/4, смер 

зубни техничар. Ишла сам у 

Основну школу “Јосиф Панчић” на 

Бановом брду. Мимо школе 

свирам гитару и пишем кратке 

прозне текстове. Веома волим да 

цртам и да читам књиге 

жанрова као што су научна 

фантастика и хорор. Гајим 

велику љубав према фотографији 

и врло често, кад наиђем на леп 

пејзаж, усликам га. 

Н А Т А Л И Ј А Ш У Ш И Ћ II/ 4 

М е н т о р : 

А н а Р и с т о в и ћ Ч а р , 

н а с т а в н и ц а с р п с к о г 

ј е з и к а и к њ и ж е в н о с т и


МОЛИМ СЕ 

Некако ми се чини да је кроз еволуцију 

човек, негде успут, изгубио део онога што 

га чини људским бићем и почео да се 

понаша деструктивно према свему и свима 

претварајући овај рај на Земљи у пакао. 

Небеско око помно прати све то, оштро и 

увек будно, не дозвољава да му било шта 

промакне. 

Неко горе се наљутио... 

Бог или природа, није ни важно, дали су 

нам ову планету на дар, дали су нам 

осећања и разум да бисмo је чували и у 

њој уживали. 

Не знам када и како се десило да нам неко 

одгризе велико парче људскости, па 

почесмо да нарушавамо природни склад... 

Загадили смо реке из којих воду пијемо, 

небо смо обојили у сиво, посекли смо 

шуме које су наш кисеоник, палимо ливаде 

и правимо пустиње... Сами себи копамо 

тло под ногама, а ми смо ,,супериорна 

бића“, разумна и интелигентна?! 

Молим се свако вече, када се све смири, 

да се човек повеже са природом и Богом, 

да пронађе изгубљене парчиће људскости 

и повеже се сам са собом. 

Mолим се за више љубави и разумевања 

међу нама, да не буде мржње, ратова и 

масовних страдања, да не буде суза и бола 

више него осмеха... Богу се молим да 

опрости нама, људима, што смо некако 

постали ,,велики“ и осорни, саможиви и 

бездушни и што у тој сопственој величини 

не схватамо колико смо, у ствари, мали. 

Молим васиону да нам опрости што смо се 

дрзнули да јој сечемо пространства и 

својим присуством реметимо божански 

склад и мир кроз који путују звезде и 

планете. Молим птице да опросте што им 

кидамо небо. Молим дрво да брже расте и 

што пре сакрије ругло које смо направили 

тамо где су некада постојале шуме... 

Молим старије да се сете и наше још 

нерођене деце и унука... Шта ћемо ми ако 

нам униште планету? Ми другу немамо! 

Молим се молитвама разним, али ништа се 

не дешава. Плашим се, човек је тешко 

увредио природу и сада се она разјарила и 

кренула да показује сву своју силу и моћ, 

малом, безначајном, умишљеном створу, 

званом човек. 

Кренули су силни ветрови, небо се 

запалило од муња и громова, подигли су 

се океани у таласе неслућених размера и 

почели да гутају градове и људе. Излиле 

су се реке, уништиле поља и насеља, 

киселе кише докрајчиле оно мало шума 

што је остало, а оне су плућа планете. 

Угушићемо и њу и себе. 

Када прокључа бес у утроби Земље она 

почне да се тресе, рушећи и гутајући 

читаве градове... А онда се смири и 

чека... Слуша... Врисак и страх... Али, 

савест човека је врло растегљива 

категорија. Пече, али проћи ће. А онда, 

све по старом. Апокалиптичне слике се 

смењују у медијима, гледамо их 

свакодневно. Глад, беда, болест, смрт... 

Ратови, још ратова и још смрти. Игра 

стрпљења коју смо унапред изгубили. Ја 

се молим Богу, природи и човеку, некоме 

за опрост, некоме за свест и савест, да 

будемо једно, да сложимо делиће у 

слагалицу коју је неко растурио. Сви знамо 

ко. 

Кажу, Бог је стварао свет шест дана. 

Седмог дана се одмарао. Осмог ће, 

изгледа, уништити своје дело, ако стварно 

поверује да није било вредно труда, ако 

озбиљно почне да сумња. Молим се да не 

потпирујемо те сумње. Не бих волела да 

знам какав би био осми дан. 

На потезу је човек. 

Зовем се Ева Живковић, ученица сам 

одељења 2/4, смер зубни техничар. 

Рођена сам 7.11.2000. године у Београду и 

похађала сам Основну школу „Милан 

Ракић“ на Новом Београду, а такође сам 

завршила и Основну музичку школу 

„Станислав Бинички“ и свирам клавир. 

Учествујем у ваннаставним 

активностима Школе. У слободно време 

волим да читам књиге и цртам. 

Страствено учим језике и похађам ÖI . 

Волим да помажем људима и план ми је 

да се овог лета учланим у међународну 

хуманитарну организацију „Црвени 

крст“ . Желела бих да након средње 

школе школовање наставим у 

иностранству. Волела бих да завршим 

Стоматолошки факултет и достигнем 

највиши степен образовања, али поред 

тога да будем и полиглота. 

Е В А Ж И В К О В И Ћ II/ 4 

M е н т о р : 

А н а Р и с т о в и ћ Ч а р , н а с т а в н и ц а 

с р п с к о г ј е з и к а и к њ и ж е в н о с т и


ОН ЈЕ ЗА ПОКАЗИВАЊЕ 

У руци држим штап. Онако 

сигурно. 

Отприлике, четири метара 

дугачак. 

Раван и утегнут као стрела. 

Јер, ипак, он је за показивање. 

А најлон, Бог зна, у граду га нема. 

Провидан, еластичан, ма таман. 

Да се упецаш, рекли би: "Благо 

оној удици која га носи". 

Јер, ипак, он је за показивање. 

А машина, ајао, као слика, ма и 

лепше. 

Црна, алуминијумска, са сребрном 

дршком. 

Колутићи, карнерићи, и по која 

чипка. 

Е тога нема, ал 'поглед да не 

одвојиш. 

Јер, ипак, и она је за показивање. 

На метар од воде, онако у 

ваздуху, сија удица. 

Сва увијена и оштра. 

Сија као да је од злата. Да рибама 

западне за очи. 

Па не да је загризу, већ да је око 

врата окаче. 

Као огрлицу. 

Она у воду неће. Јок. 

Ето, и она је за показивање. 

А негде у ћошку, плави фрижидер 

за понети, седи, онако, да га и не 

приметиш. 

У њему лежи, па већ давно умрла 

риба. 

Јутарњи трофеј из рибарнице. 

Е, она није за показивање. 

Њу ћемо понети. 

Ипак, какав је то штап. 

Штета да се окваси. 

ТОМИСЛАВ АЛАВАЊА, 

кooрдинатор Наставне базе 

ОН ЈЕ ЗА ПОКАЗИВАЊЕ 

БАР ПО НЕКУ 

Леп је то али и тежак посао. Савијен, готово згурен, за столом ствараш уметничка дела. 

Неко посегне за лековима, неко попије по неку , а наш Тома , он запише по неку. 

Одлута тако својим вијугавим ходницима у далеке, скоро већ заборављене, пределе , осветли нека можда 

већ заборављена осећања . И, запише . А и да се отргне од заборава. Врати се одморан и освежен за онај 

исти сто. 

Да ,тежак је то посао. Свеједно, нека. 

Све док нам нашТома запише по неку.


Ништа ми на њу не личи 

Причала је о нечему налик срећи, 

мада док је гледам, све ми звучи исто. 

Шта сам до сад стек'о и шта сам мог'о стећи 

ништа као она није тако чисто. 

Одглумивши да сам у причи 

потврдно главом климао сам само 

И заиста ми ништа на њу не личи 

и заувек бих са њом остао тамо 

Насликај једно небо за нас, 

са две три птице, ал' не прави гужве. 

И слику ту срећну замрзни на час 

да прођу ме мисли тмурне и ружне. 

Насликај осмех шаренилом посут. 

И кад се смркне не прави галаму. 

Мој циљ је јасно пред тобом просут, 

нећу те никада оставити саму. 

Никола Митровић III 3 

Ментор : Радмила Милановић , 

наставница српског језика и 

књижевности 

Ја сам Никола 

Митровић. Живим у 

Филмском граду. 

Ватерполиста сам 

Партизана и Црвене 

звезде. Кад одрастем 

волео бих да будем 

стоматолог. Велике 

љубави су ми: музика, 

глума, рецитовање и 

наравно, писање песама. 

Волим спорт. 

И то би било то.


САН 

Била је ноћ када си отишао. 

Сузе су се лагано сушиле, 

ватра је престала да пуцкета, 

само се чула тишина. 

Будим се, гледам око себе 

помислим био је сан. 

Тражим те погледом, 

мислим појавићеш се однекуд. 

У срцу ми немир, 

осећам дрхтај тела. 

Руке ме твоје грле, усне ми 

шапућу нежне речи ... 

Погледом тражим твоје очи црне, 

ЖЕЛИМ ТЕ. ВОЛИМ ТЕ ... 

Ипак то није само сан, то си био ти, 

а где сам била ја? 

ИванаПерић III 2 

Ментор : Радмила Милановић , 


књижевности 

Гледам у тмину кроз прозор старе учионице. Време је варљиво, али се 

ту и тамо назире по која звезда. 

Сија. Погледам у њу и на лицу ми се оцрта благи осмех. 

Затим погледом прелетим преко учионице и помислим у себи: ово је све 

некада било ново, али време пролази и све постаје безвредно и 

оронуло. 

Док погледом чешљам по учионици, очи ми застадоше на јаркоцрвеној 

ружи. Та ружа је била оличење нечије среће. 

Данас је Дан заљубљених и сетих се осмеха на лицу моје другарице у 

тренутку када је пружила руку и дозволила да прими то трње црвене 

боје. 

Ова сјајна звезда сија и баца своју златну прашину на врх полуувелих 

латица. 

Сада схватам. 

Све у животу је пролазно. Ружа ће увенути, клупе ће се бацити, зидови 

ће се одломити, звезда ће се угасити, јер ће дан сванути за пар година 

ни ја више нећу седети за овом клупом, једноставно ме неће бити. 

Али чак и када ружа увене, увек се треба сећати њене нежности, моћи и 

лепоте док је један поглед на њу могао све редом да очара. 

Здраво , ја сам Ивана Перић. Из Земуна сам. Завршила сам Основну 

музичку школу, одсек –клавир. Идем на часове глуме већ пет 

година.Тренирала сам плес, фолклор, фудбал, кошарку. Имала сам 

свој бенд. И као што видите, пишем песме.


Избор 

Из мене излазе слова и плутају по папиру пркосећи Земљиној тежи, 

надајући се да ће у сазвучју створити речи достојне твог неба. 

Усмеравам рукопис надесно, да иза кривине наслутим следећу мисао. 

Пишем ти из будућности твога постојања. 

Овде си Земља и Небо, Трава с мирисом кише и свежине, 

натапаш жедне и напајаш сите снагом свог пламена. 

А не гориш. 

Овде се будиш у сутра, а јуче још није прошло, 

сагореваш, а не пламтиш. 

Не светлиш у мраку, то може свако, ти бираш сунчане пределе, без сенке. 

У руци ти путоказ без ознаке, старо претвараш у ново... 

И гле, чуда се сама дешавају. 

Не читају се, не чуде се, греју огњем твог гласа. 

У ватри нагорела метафора побеђује саму себе 

да би преживела надолазеће. 

Футур прати твоје трагове утиснуте у пепео. 

А не гориш. 

Изгараш! 

Песма је посвећена мојој ученици, Марти Радовановић, победници на Градском такмичењу 

«Ђачка песничка сусретања» у Београду, 2013, студенту Светске књижевности и младој песникињи. 

Весна Кнежевић Живић, професор српског језика и књижевности и књижевности


"Хиљаде и хиљаде година не би било довољно 

да..." (Жак Превер) 

Мирис устајалог дувана, полупразне чаше 

испуњене јаркоцрвеним вином, постељина 

изгужвана, али и даље одише топлотом. Под 

готово невидљив од разбацаних комада одеће. 

Загушљив, али опет пријатан ваздух, владао је 

просторијом јасно подсећајући на претходно 

вече. 

Зора се рађа као и сваког јутра шаљући Сунце да 

покуца на сваки прозор у граду и прекине илузију 

ноћи, остављајући за собом осећај чежње за оним 

што је с првим зраком преминуло. 

Тог мартовског јутра било је другачије. Док га је 

јутарњи ваздух омамљивао, вид му је 

разбистрила она. Посматрао ју је с малом дозом 

дистанце и трачком неверице што је и даље ту. 

Није се померао, једва је дисао не желећи да је 

пробуди и суочи се са њеним прозирним плавим 

очима. Знао је да ће се истог трена изгубити у 

њиховој дубини и да неће имати снаге да јој 

саопшти да се на том јастуку, на ком је она мирно 

снила, мрсила нечија друга коса и да су кроз ту 

исту постељу претходних ноћи пролазиле многе 

друге којима је тај кревет био само успутна 

станица. Али, не и њој. Њој је тај мали кутак у 

углу собе био последња станица на којој је 

желела да сиђе и остане заувек. Он је то знао, 

зато и није смео да је буди. Пустио је да му 

цигарета гори од прстију до усана молећи све 

силе да јој не наруше сан. 

Наставио је да убеђује себе, гутајући гомилу 

лажи, како му је и она још само једна више. Али, 

сваки пут, када би се она и за милиметар 

померила, или пак направила израз лица као да 

је у сну неко јури, он би се тргнуо бојажљиво, 

желећи да је заштити и убеди да је сада, ту, са 

њим, сигурна. 

Испио је последњи гутљај вина које је сведочило 

о синоћном догађају, покушавајући да њиме 

избрише слике њене наге, најежене коже коју је 

први пут видео и тако добро запамтио сваки њен 

детаљ, чак и место на коме су јој младежи 

прекривали тен. 

Нервозно је гледао на ручни сат који је 

одбројавао секунде невероватном брзином, 

приближавајући тренутак њеног буђења и 

његовог суочавања са универзумом њених очију. 

Под рукама је и даље осећао мекоћу њеног врата 

и бујност локни које су јој прекривале лице. 

Желео је да спере са себе омамљујући мирис 

кокоса и ваниле који му се увукао у сваки атом 

бића, као да ће му спирање тог мириса помоћи да 

успомене оду као водом однесене. Као да је то 

тако лако! Свакој другој се ни имена није сећао, а 

њој је запамтио надимак из детињства. 

Знао је да пије искључиво кафу с млеком, да чита дугачке романе и да јој се пас 

зове Рино. Није могао да се помири са чињеницом да му је све то дубоко урезано 

у задњем делу мозга и да не може то да избрише притиском на једно дугме. 

Испуцале усне дрхтале су му док је на њима осећао додир њених зуба који су му 

створили раницу, али безболну, са дозом слаткоће. По стомаку му је прошло 

безброј жмараца сећајући се њених мокрих леђа која су била наслоњена на њега 

док су лежали у кади. Убрзо се освестио смишљајући гомилу изговора који би је 

навели да сама оде. Лавину лажи и увреда које ће је натерати да га омрзне, и 

њега, али и себе, што је допустила да буде његова макар и само једно вече. 

Задубљен у мисли није ни приметио да га она већ неко време посматра без 

трептаја. Њег глас тргнуо га је из бунила и затекао га неспремног. 

Док је ишао ка кухињи да јој припреми кафу с млеком, омамљен дубином њених 

очију, знао је да је ни за хиљаду година неће заборавити, али исто тако ни да му 

хиљаду година не би било довољно да проведе са њом. 

Иако се зовем Теодора, свима сам познатија као Теа. Завршавам ову 

школу, остављајући за собом најлепше успомене. Гајим љубав према 

писању, цртању, музици, свему што има везе са уметношћу и може да 

допре до душе човека. Волела бих да својим речима оставим мален траг у 

времену иза себе. 

Теодора Марковић IV1 

Ментор: Весна Кнежевић Живић, наставница српског језика и књижевности


ДЕЦЕМБАР-МАЈ 

Након толико година, месеци, сати, 

у секунди си ме подсетио како је то волети, 

колико се тада смеје, колико се тада пати. 

За некога су то суве речи биле, 

безначајне и посивеле, 

за мене, мало је рећи да су биле миле. 

Тада су се оне прве емоције родиле. 

За наш сусрет само судбину кривим, 

први пут сам волела овако страсно. 

Ти си дао белину облацима сивим, 

од тог трена обома нам је све било јасно. 

Пламен у мом срцу поново поче да гори 

од оног трена када се ти испред мене 

створи. 

Глупо је то што сада лажем себе да другог 

волим, 

да бих прикрила истину и друге лажем, 

јер не могу да те преболим, 

а ни реч о томе нећу да кажем. 

Сваки пут када те видим 

дође ми да те загрлим и исплачем Дунав и 

Саву, 

да те више никада не пустим 

и око нас да избришем јаву. 

Сваког трена сам свесна 

да мастило узалуд трошим, 

да склапам утехе, а не стихове. 

Воском очи мажем 

јер нисам била довољно храбра да приђем 

и да ти кажем. 

ЉУБАВ У ЗУБОТЕХНИЧКОЈ 

Обично ми најтежу бол ствара, 

љубав између сестре и техничара. 

Пар пута, са праксе да побегнем 

сам хтела, 

теби да дођем, 

ал' због профа нисам смела. 

Преко двојке никако да пређем 

нисам могла, 

ал' да ти признам све, 

снаге сам смогла. 

Јер сам за тобом била луда, 

и ево сада, 

к'о тада, 

чујем твој глас свуда. 

Волели се и раскидали, 

али увек једно друго у души имали. 

Болна тачка, једно другом постали. 

Жао ми је што је све то прошло. 

Ево опет, пролеће је дошло, 

овог пута без тебе и мене. 

Трешња пред Зуботехничком 

школом цвета, 

а мени срце вене. 

Грешила јесам 

и много се кајем због тога, 

али не сумњај кад кажем 

да си ти љубав живота мога. 

Зовем се Маја Јевтић. Имам 16 

година и ученица сам другог 

разреда Зуботехничке школе у 

Београду. 

Поред учења медицине, пажњу ми 

окупира и уметност. Волим да 

читам поезију и пишем. Најдраже 

су ми песме Десанке Максимовић. 

Мој хоби је и цртање. Као мала сам 

волела да играм фудбал и кошарку. 

Волим да одгледам понеку 

кошаркашку утакмицу у којој игра 

Црвена звезда, Олимпијакос , 

наравно наша лига и утакмице у 

којима игра Мирослав Радуљица. 

Тежим остварењима својих циљева 

и веома сам упорна када је у 

питању борба за нешто што ми 

значи. 

Песма ,,Децембар-мај“ Маје 

Јевтић II5 освојила је 3. место 

на ,,Ђачким песничким 

сусретањима“ у организацији 

Општине Звездара, 2015. године. 

Ментор:Ана Ристовић Чар, 


књижевности


ПРИЧА О УТВАРИ 

Негде, далеко, али ипак некако сасвим близу нас живе 

чудна бића чији је задатак да плаше људе око себе. То су духови. 

Кожа беле боје и прозирна, очи које светле у мраку, све то 

асоцира на једно – на Духове! 

Постоји једна оронула и баш стара кућа. Смештена је у 

слепој улици у коју се нико није усуђивао да крочи. Та кућа је 

подсећала на вилу или више на замак. Била је крем боје и са 

предње стране имала је стубове. Прозори су били напукли, али не 

и разбијени. Завесе су биле исцепане, са понеким шавом са 

стране. Ту, у овој не баш практичној кући за живот живела је 

једна породица. У њој је живела девојчица Каролина, са својим 

родитељима. Скоро никада нису излазили из куће. А већина 

њихових комшија питала се како мала Каролина не иде у школу. 

Кружиле су ту свакакве приче на рачун ове породице, али, 

заправо, нико није знао праву истину о њима. Каролина је била 

девојчица дуге риђе косе, имала је кожу белу као снег, која је 

била провидна. А очи су биле... зеленкастобеле, и сијале су у 

мраку. Каролина је имала око 1500 година, што се нама чини 

прилично старим, ма престарим, а њима исувише младим. 

У овој пространој вили налазио се подрум који је водио 

до света чудовишта. У свету чудовишта налазила се 

школа ,,Страх“ у којој је Каролина похађала наставу. Било је ту 

доста наставника. ,,Ужасне језике“ предавала им је обезглављена 

професорка. Она је увек морала да намешта или враћа главу на 

своје место. Домаћинство им је предавала госпођа ,,Школа Страх“ 

која их је учила да праве опаке торте и колаче. А г. Хагингтон им 

је предавао природне науке и обожавао је да сецира ствари и да 

прави луде експерименте. Шта би школа радила без психолога 

који је био у помоћи у свакој невољи? Школски психолог био је г. 

Смрт. Каролина једино није волела када би их г. Хагингтон терао 

да плаше људе и из тога им давао оцене. Каролина је била добре 

душе тако да није волела да плаши немоћна бића и увек је зато 

имала двојку или јединицу. Мама и тата су се зато љутили на њу , 

јер је из осталих предмета имала све петице. 

По легенди, а у свету чудовишта легенде су стварне, 

свака утвара када постане пунолетна више неће бити прозирна и 

неопипљива. Каролина је једва чекала када ће се коначно то и 

десити. Мрзела је што никада није могла да се погледа у огледало 

као и остала чудовишта, већ само у оно посебно, за утваре. 

Мрзела је што је била неопипљива и прозирна, и због тога су се 

сви шалили на њен рачун и гађали је школским предметима који 

би пролазили кроз њу. Понекад би је то задиркивање заболело, 

али ту су увек биле њене другарице, које би је у сваком тренутку 

утешиле. 

Понекад нешто могу и научити од ових чудовишта или 

утвара. Када мало боље погледам, и они имају своје мане и 

врлине и неодстатке које не воле као и ми, људи, али временом и 

они науче да их прихватају са достојанством. 

Зовем се Марија Хорвата и имам 16 година. 

Волим да пишем приче, да читам авантуристичке и мистичне књиге, 

да гледам филмове, серије. Обожавам гитару. Волела бих да знам да је 

свирам! Цртање је мој омиљени хоби.Имам читаву колекцију својих 

цртежа.Играла сам сам фолклор три године и тренирала карате две 

године. Похађала сам основну школу Веселин Маслеша. 

Марија Хорват, II/5 

M е н т о р : 

А н а Р и с т о в и ћ Ч а р , н а с т а в н и ц а 

с р п с к о г ј е з и к а и к њ и ж е в н о с т и


What’s on my mind? 

My mind is a maze. Often I get lost inside of my head 

because I think too much and,eventually, overthink 

things. Apart from being in a maze that gives me 

headackes, it’s a wonderful database of memories and 

information. 

Most of the time I don’t even know what I’m thinking 

about. It’s not like I’m thinking about one or two or 

three things. I really think about everything. Plans for 

that same day, plans for the day after, plans for that 

month etc. On the other hand, I fantasize about about 

a book,for example, or a movie or a piece of art. 

Sometimes I have days when I don’t think about 

anything, which is really confusing to my brain. But 

latelly there is only one thing on my mind. School. To 

be percise, grades and the end of the semester. It’s 

not like I’m stressing myself about school and grades. 

The thing is that I’m trying to find time to study. 

Time. All of that planning and overthinking is because 

I’m afraid I won’t have time for everything. Usually 

the things that are on my mind are connected which 

keeps me focused and organized. There have been 

situations where I forgot I was out with my friends 

because I got lost in my head. 

My mind is a maze that I get lost in, but the point is 

that it’s my maze. I can make it complicated as much 

as I want and at the same time I can make it really 

easy to surpass. 

Здраво.Ja сам Ђорђо Тинтор.Живим у Београду. 

Имам 16 година. Идем у Зуботехничку школу , 

одељење II3. Иинтересују ме архитектура и 

фотографија 

Ђорђо Тинтор II-3 

Ментор: Милица Бошковић, наставница 

енглеског језика


New Year’s resolutions 

New Year is coming again and it is time to think about my 

New Year’s resolutions. Which of them I realized, which 

not, remains to be seen. 

There are a lot of people who make New Year’s 

resolutions every year, I do that too. But somehow, I don’t 

usually try to realize them during the year. When I was 

younger, I used to promise that I will learn more, 

especially some subjects I didn’t like. And I really tried to 

do that. I succeeded. But now, it is a little bit different. I 

became lazier. And when I write some resolutions, I don’t 

even think about them, until the next New Year. And then, 

I see that I didn’t do anything. But this year will be 

different, I hope. I will try to realize my New Year’s 

resolutions. That would be my New Year’s resolution, the 

most important one. The next one is that I will try to learn 

chemistry, and to prepare for University. I know it will be 

hard, but I must try, especially the second one. 

New Year’s resolutions are good. They can make you do 

something for yourself. And I honestly hope that this time I 

will succeed. 

Здраво. Зовем се Јована Јеремић и ученица сам 

четвртог разреда Зуботехничке школе. Рођена 

сам 09.05.1998. године у Београду. Одличан сам 

ученик, а поред редовних школских обавеза, 

посвећена сам и многим ваннаставним 

активностима. Енглески језик учим прилично 

дуго, а осим енглеског говорим и немачки 

језик. Што се енглеског језика тиче, носилац 

сам FCE сертификата, као и Goethe-Zertifikat 

B2 из немачког језика. 

Јована Јеремић IV—4 

Милица Бошковић, 

наставница енглеског језика


NEVER STOP DREAMING 

We all have that one dream that will one day, we think, 

come true. 

My dream was and is to become a musician, a 

singer. Even from the childhood I was in love with 

music, music equipment and music instruments. 

When I was a child every time when I see a music 

instrument in someone’s home I was blinded with 

that and I couldn’t see anything except that 

instrument. I’ve never had a chance to go to a 

music school but I started to learn to play the 

guitar. I’ve had only two classes with a friend that 

plays guitar very well and everything else I 

learned myself. I was pretty good at it. But one 

day I decided to play the keyboards. I learned the 

basic stuff alone and then I talked to my parents 

and they started to pay for the keyboard classes. 

The teacher is my very good friend and he is a 

highly educated musician. He told me that I have a 

big talent that I should not waste. I was practicing 

hard and in the mean-time I’ve started to sing. 

People say that I am good at it, haha. The results 

are here after almost 2 years of practicing which 

is a little time for these results. I have 

performances almost every weekend for money 

and people are interested in me. 

My dream is to become a big singer and 

artist my whole life. But the most important thing 

is that I am not lead by money and fame but only 

by that dream and only by love for music. People 

should never stop dreaming, and they should 

never stop trying to accomplish their dreams and 

they will become true, surely. 

Зовем се Страхиња Распоповић . Идем у четврти разред 

Зуботехничке школе у Београду. Бавим се музиком и 

фолклором, и волео бих да завршим вишу школу и да се 

поред наведених ствари бавим и струком. 

Страхиња Распоповић IV 5 

Ментор: Милица Бошковић, 



WHAT IF ALL MY DREAM COME TRUE ? 

As every other person, I have a lot of dreams and 

wishes that I hope will come true. 

One of my biggest wishes is to becomea successful 

dentist. I hope I will open my dental lab. My passion is 

traveling. I would love to travel to many different parts 

of the world. As every other girl, I am dreaming about 

my wedding day. When I was little, I imagined how my 

wedding dress would look like. The dress will have a lot 

of lace, sparkles and little pearls. Also my dream 

husband would be tall, with green eyes, an athlete or a 

businessman. I would like to have two or three kids. 

Since I was la child my dream has been to become a 

fashion designer. It is still my big wish. I do not think it 

will come true, but I have to believe. Maybe it will 

become my hobby. Also my big dream is to livein 

Vienna. I really like that city because it is quiet, moder 

and looks like Belgrade a little bit. 

Nobody can tell you how your dreams are supposed to 

look like. Dream big, because everything is possible if 

you believe and try hard. 

Зовем се Софија Настасовић. Рођена сам 

25.02.2001. године. Похађам Зуботехничку 

школу. Имам старијег брата и сестру. Волим 

путовања и куповину. Овај састав говори о 

мени много више. 

Софија Настасовић, II 1 

Meнтор: Милица Бошковић, 



“Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, 

али нико неће први да почне. Сви имају лоша 

искуства. Нисмо ли се мало пута заклињали 

да ћемо бити бољи? И неки стварно постану 

бољи, па испадају наивни. Јер су они други 

постали још гори. “ 

“Остајте овде! Не идите никуда 

из Београда ако поново морате да 

се враћате у њега, ако ћете се 

више радовати повратку него 

одласку.” 

“Ако смо се једном искрено 

заклели, не морамо се стално 

заклињати. Што се више и чешће 

заклињемо, све смо сумњивији .” 

“Пре него што кренете да тражите срећу, 

проверите - можда сте већ срећни. Срећа је 

мала, обична и неупадљива и многи не умеју 

да је виде.” 

“Ви вредите само онолико колико сте 

другима потребни.” 

“У животу је довољно бити паметан само 

два пута: кад бирате занимање и брачног 

друга. Ко оба пута промаши, мора бити 

паметан целог живота.” 

“Није здрава она памет која много зна, а 

мало може.” 

“О свакоме се може говорити лоше, само је 

потребан повод.” 

“Имати пријатеља, то значи пристати на 

то да има лепших, паметнијих и бољих од 

вас. Ко то не може да прихвати - нема 

пријатеља.” 

“Туците своју децу чим приметите да почињу 

да личе на вас.” 

“Маме, рађајте деци сестре, јер сестре 

постају тетке, а тетке су најлепши, 

незамењиви дар сваком детињству.” 

“Ко уме да се радује - има чему 

да се радује.” 

“Само сиромашни знају да има и 

сиромашнијих од њих. Богати 

виде само богатије од себе.” 

“Ко жели да је стално у праву, 

мора често да мења 

мишљење.” 

“Зачас стигнемо од вечери до 

јутра. А од јутра до вечери 

треба дуго и напорно 

путовати.” 

“Волите своју децу и кад су крива, јер ће их 

живот кажњавати и кад нису.” 

“Децо, можете мислити какав је живот када 

је од колевке па до гроба најлепше ђачко 

доба.” 

“Јуче је један родитељ завапио на 

родитељском састанку: "Дајте ми добро 

дете, па ћете видети какав сам ја отац!" 

ДУШКО РАДОВИЋ 

Афоризми у којима најчешће препознајемо себе и људе око себе. 

За Вас одабра

Вилијам Шекспир 

Саша Гуитри 

Теодор Рузвелт 

Леонардо да Винчи 

«Смем све оно што доликује 

човеку, ко сме више од тога, није 

човек.» 

«Наша мудрост долази из нашег 

искуства. Наше искуство долази 

од наше глупости.» 

«Тајна успеха уживоту није да 

човек ради оно што воли, већ да 

воли оно што ради. » 

"Одавно ми је постало јасно да 

људи склони достигнућима не 

седе и не чекају да им се ствари 

догоде. Они иду и догађају се 

стварима. " 

«Коло од среће уоколи 

вртећи се не пристаје: 

тко би гори, ето је доли, 

а тко доли гори устаје.» 

Иван Гундулић 

Душко Радовић 

Опра Винфри 

«Бити независан од мишљења 

јавности је први корак да 

постигнемо нешто велико.» 

Абрахам Линколн 

Георг Вилхелм Фридрих Хегел 

«Тако је мало љубави међу људима. 

Ко уме да воли, не би требало 

ништа друго да ради.» 

«Тако нам и треба. Док нисмо 

признавали да има проблема, нисмо 

их морали ни решавати.» 

«То што су неки постигли огроман 

успех, доказ је другима да и они 

могу.» 

«Сви који су успели то могу 

захвалити некоме ко им је показао 

прави пут.» 


«Толико је било у животу ствари 

којих смо се бојали. А није 

требало. Требало је живети.» 

«Шала је озбиљна ствар!» 

Иво Андрић 

«Песимиста види потешкоће у 

свакој шанси. Оптимиста види 

шансу у свакој потешкоћи.» 

Винстон Черчил 

«Кад неко нешто хоће, нађе начин… 

кад неко нешто неће, нађе 

оправдање...» 

Пабло Пикасо 

«Не треба вам много мудрости да 

преварите човека који вам верује!» 

Наполеон Бонапарта 

«Људи ће заборавити шта се 

рекли, заборавиће и шта сте 

учинили, али никад неће заборавити 

како су се осећали због вас!» 

Maja Aнђелоу 

«Човек је као разломак, чији је 

бројилац оно што он јесте, а 

именилац оно што мисли о 

себи. Што је именилац већи, 

разломак је мањи!» 

Лав Толстој 

«Помози себи да би помогао другима. 

Помози другима да би помогао себи.» 

«То што ти мислиш да си 

најпаметнији, не значи да испред 

тебе стоји будала.» 

«Све што можеш да урадиш данас , 

остави за сутра. Можда ти идеја и 

није тако добра.» 

«Better once "to be", but always "to be 

or not to be !» 

«Драге моје, ако за свој празник не 

добијете одавно заслужени букет, не 

очајавајте. . 

Мало је букета који се ослањају на 

прошлост, много је више оних који се 

позивају на будућност.» 

«Кад исцрпите све што ћете да 

учините за узврат, пређите на оно 

што за узврат нећете учинити.» 

«Живот је постао стампедо.Сви 

трче . Не што им се трчи, 

него да их неко не престигне.» 

ла 

Асија Меноски


«Мир не може бити постигнут кроз насиље. Он може 

бити постигнут једино кроз разумевање.» Емерсон 

У нашој школи већ неколико година успешно се примењује 

вршњачка медијација уз помоћ педагошкиње Маје Врачар. 

Укључивање ове теме у рад школе учинило је ученике 

активнијим у решавању проблема без насиља. Чланови 

медијаторске секције су ученици које су изабрале 

одељењске старешине на основу постављених 

критеријума. Медијација је техника која нам помаже да 

схватимо природу конфликта и лакше га решимо. 

Сукобљене стране мири неутрални посредник – медијатор. 

У оквиру плана рада једанпут годишње одржава се 

тродневни семинар из области превенције конфликта – 

вршњачке медијације. Полазници семинара су ученици 

првог и другог разреда. Циљ програма је оспособљавање 

ученика за решавање конфликата.Пошто сам и сама 

прошла обуку, морам истаћи да ми је поврх свега помогла 

и у подизању самопоуздања и јачању карактера. На крају 

семинара сви полазници добијају сертификате. Управо уз 

тај документ вршњачки медјатори остварили су 

многобројне бенифиције у ученичким домовима и при 

уписивању факултета. 

Након семинара уследиле су презентације ове технике 

свим ученицима на часовима одељењске заједнице, али 

и родитељима и одељењским старешинама. 

Осим у нашој школи, секција је своја умећа применила и 

у Основној школи „ Десанка Максимовић“. У марту 2016. 

године медијаторски тим Зуботехничке школе посетио 

је основце у циљу подршке и међусобне размене 

мишљења о насиљу у школама. Намера је била да 

удружени тимови иницирају акције против насиља на 

нивоу Општине Звездара. Ученици су разменили 

искуства и проблеме са којима су се сретали током 

медијације. Нова сазнања допринела су напретку 

чланова Секције. 

У даљем раду наставићемо сарању са основним школама 

на Звездари и угостићемо вршњачки тим Основне школе 

„ Десанка Максимовић“. 

Аутор : Сара Павићевић II 2, 

медијатор 

Ментор: Маја Врачар , педагошкиња


Задатак Еколошке секције је да подстакне 

развијање свести о значају очувања животне средине и 

неговању здравих стилова живота код адолесцената. 

Њеним радом руководи Јелена Петковска, наставник 

биологије. 

Еколошка секција постоји већ дуги низ година. 

Сваке школске године Секција презентује радове из 

области: 

1. Рециклирање и одлагање медицинског отпада 

2. Генетски модификовани организми (за/против) 

3. Дан здраве исхране 

4. Угрожене врсте 

Такође у току новогодишњих празника, 

Еколошка секција подстиче све ученике да направе 

украсе од материјала који може да се рециклира, како 

би украсили еколошку јелку. 

Један од највећих пројеката ове године је 

«Дан здраве исхране». Чланови су 1.12.2016. у холу 

Школе, одржали предавања на тему: " Здрава 

исхрана и физичка активност". Задатак нам је био да 

научимо адолесценте да направе добар избор хране 

у циљу превенције поремећаја неправилне исхране и 

редуковане физичке активности. 

У оквиру ове теме презентована су четири 

предавања: 

1. О правилној исхрани говориле су Дубравка Рајић и 

Александра Гајић III2. Направиле су пано "Пирамидa 

исхране" као и шему: "Систем шаке из Зимбабвеа" . 

Дате су препоруке за исхрану адолесцената. 

2. О значају воде за организам и количини и врстама 

течности које треба уносити током дана говориле су 

Мина Ђурић и Милица Филиповић II4, које су 

направиле пано "Пирамиде воде". 

3. О генетски модификованој храни, последицама и 

предностима за произвођаче и купце говориле су 

Марија Попадић и Ивана Радовановић III4. 

4. О значају загревања пре физичке активности и 

последицама неспровођења загревања говорила је 

Емина Хаџић II 1. 

Предавањима су присусутвовали ученици првог разреда: I1, I2, I5, I6 за 

време часова грађанског васпитања и верске наставе, као и 

ученици: III 5, III 1, III 3, I 3, I 4, II 6 са својим наставницима. 

Поред тога организованa је анкета у Школи на тему: “Здрава исхрана и 

физичка активност” коју су спровели ученици: 

Емилија Милинковић,Сара Милановић, 

Ања Станковић, Анђела Кајиш III 3, 

Драгана Крстић, Ања Дошен II 2, 

Симић Тијана II 1, Вања Милутиновић и 

Модић Миа II 4. 

Организатори ''Дана здраве исхране'' су 

наставнице: Тања Жутић и Јелена Петковска. 

Аутори: Дубравка Рајић и Александра Гајић II3 

Ментор: Јелена Петковска , наставница 

биологије


Приликом загревања раде се: 

Загревање доводи 

спортисту или рекреативца у 

физиолошко стање које ће му 

побољшати успешност и уједно 

олакшати и омогућити да изведе 

своју активност на највишем 

могућем степену. Током процеса 

загревања долази до 

физиолошког прилагођавања у 

дисајном, метаболичком, 

мишићном, нервном и 

циркулационом систему, а све 

услед повећања температуре 

тела. 

Лети је најлакше урадити 

загревање, јер се радна 

температура мишића остварује 

веома брзо. 

У зимском периоду, када је 

спољашња температура ниска, 

загревање има још већу важност 

и не би требало да га 

прескачемо. Када постигну радну 

температуру, мишиће је лако 

одржавати без опасности од 

хипотермије и повреда. 

Начини спровођења загревања 

Активно - повећавање 

температуре тела и мишића под 

утицајем физичке активности; 

пасивно - пораст температуре се 

изазива егзогеним факторима 

(купке, масаже, 

туширање, сауне). 

Врсте загревања: 

Опште загревање, укључује 

кардиоваскуларно и 

респираторно загревање и опште 

истезање; 

-разне врсте цикличног кретања 

(трчање, поскоци, 

прескоци, ходање); 

-вежбе обликовања; 

-вежбе истезања. 

Правила загревања: 

--Ради се од једноставнијих покрета 

ка сложенијим; 

-у одређеном смеру загревати тело 

(одозго на доле или обрнуто); 

-постепено повећање амплитуде и 

брзине извођења покрета; 

-оптимално време загревања је 15 

минута; 

-након загревања је добро урадити 

вежбе истезања. 

Улога истезања у загревању: 

-да у оквиру загревања припреми 

спортисту или рекреативца за 

предстојеће напоре и спречи 

повреде; 

-да на крају тренинга или утакмице 

убрза регенерацију и релаксацију 

мишића. 

Шта се постизе загревањем? 

-Постепено уводимо тело у 

активност; 

-мишићи се брже загревају од 

тетива и лигамената; 

-загревање смањује ризик од 

повреде зглобова и мишића; 

-побољшава се концентрација и 

постиже се добра психолошка 

припрема за тренинг,такмичење,па 

и наставу. 

Аутор: Емина Хаџић II 1 

Meнтор: Тања Жутић, 

наставнице физичког васпитања 

специфично загревање, у којем 

се изводе структуре кретања 

сличне главном циљу тренинга 

(нпр. ако се загревате за трчање, 

загревате цело тело, али се 

акценат ставља на групу мишића 

ногу, доњи део леђа и зглобове 

ногу).


КОВАЧИЦА 

БОЈЧИНСКА ШУМА 

ИДВОР 

ЗРЕЊАНИН-ГРАДСКА КУЋА 

Планинарска секција је у нашој 

школи формирана 

26.09.2014.године. Прву акцију 

извели су 23.10.2014.године и 

посетили Бели двор. Од тада до 

сада ишли су на излете и посетили 

Вршац, вршачке планине, Сремске 

Карловце, Врдник, Фрушку гору, 

Ваљево, ваљевске манастире, 

Ковачицу, Идвор, Орловат, 

Зрењанин, Бању Русанду.У оквиру 

ових путовања обишли су 

манастире: Месић, Крушедол, 

Гргетег, Раваницу, Фенек, 

Рајиновац, Лелић и Ћелије. 

Упознали су дела наивних 

сликара ,као и дела академских 

сликара: Уроша Предића и Паје 

Јовановића. Упознали су се са 

делом и животом Михаила Пупина 

Идворског. 

Такође, су посетили и нашу 

београдску лепотицу, Авалу, и све 

њене знаменитости. 

Сваке године,под називом 

"Упознајмо околину Београда" 

посећују неку од београдских 

општина. До сада су посетили 

Сурчин и Гроцку. 

Планинарска секција је 

формирана са жељом да ученици 

више времена проводе у природи, 

да развијају међусобну 

комуникацију и толеранцију. 

Такође,ученици стичу знања о 

нашој земљи, култури, наслеђу и 

историји. Негују навику и културу 

путовања. 

Сви заинтересовани,сваког 

последњег уторка у месецу, могу 

добити информације у дрвеној 

кућици у холу Школе, у периоду 

од 12:00-12:45, од координатора 

Планинарске секције, наставнице 

Светлане Ђорђевић и чланова 

Планинарске секције. 

Аутор: Павле Петковић II 1 

Ментор: Светлана Ђорђевић, 

наставница стручних предмета - 

вежбе.


Партија из 1851 

године 

Andersen - 

Kiezericki 

Ове школске године 

оформљена је Шаховска 

секција. Секцију води 

наставник верске наставе, 

Синиша Хорват. 

Ради упознавања са радом 

Секције задали смо вам неке 

шаховске проблеме. 

Покушајте да их решите. Ако 

се не сналазите, потражите 

решења код нас или 

наставника Синише. 

Позивамо вас да се 

придружите Секцији или да 

се видимо на неком турниру. 


Димитрије Миловановић II 4, 

Никола Петровић II 3, Павле 

Сакић II 4. 

Ментор : Синиша Хорват, 

наставник верске наставе.


1 Еластични отисни материјали 

2 Репродукција ткива у негативу 

3 Карпати 

4 CO 2 +H 2 O C 6 H 12 O 6 +O 2 

5 Брушен зуб 

6 Полудраги камен 

7 

Биљка из које се добија јапански 

восак 

8 Испуњава ћелију 

9 

10 

Восак који се добија дестилацијом 

сирове нафте 

Годишњица догађаја од 

100, 75, 60, 50, 25 или10 година 

11 Најближа галаксија 

1 

2 A 

Доња вилица на латинском 

Органеле у ћелији 

3 Манастир на Фрушкој гори 

4 "Ђачки растанак" (аутор) 

5 Наш највећи научник 

6 

Глуми Еву Стојменов у серији 

"Синђелић" 

7 Поглавар манастира 

8 Стилска фигура (звуци) 

9 Предмет који увеличава 

10 Јапанске папирне фигуре 

11 

Органско једињење које се 

користи као антифриз 

12 Град у Италији 

13 Вид стеченог имунитета 

14 Први превео «Нови Завет» 

Aутори: Митић Тамара, Стаменковић Бојана, Тинтор Ђорђо и Касом Павле II 3 

Ментор : Асија Меноски


Даги читаоци, Спортска редакција школског 

часописа Зуботехничке школе, приредила вам је 

један веома занимљив интервју са наставником 

Владимиром Весићем о спорту у школи. 

Ученик: Шта мислите, уопштено, о спорту у 

Зуботехничкој школи? 

Наставник Весић:Спорт у овој школи је веома 

заступљен. Наставници физичког васпитања Тања 

Жутић, Коста Поповић, баш као и ја, трудимо се да 

што више приближимо спорт и спортски живот 

нашим ученицима. 

Ученик: Да ли организујете неке спортске секције? 

Наставник Весић: Да, организујемо. Наша школа иде 

на скоро сва спортска такмичења, која организује 

Општина Звездара, па самим тим имамо доста 

секција и за девојке и за младиће, јер желимо да 

будемо спремни у сваком тренутку! 

Ученик: Да ли сте некада освојили неко значајније 

место? 

Наставник Весић: Имамо доста освојених пехара.Сви 

су изложени у ходнику Школе. Највише се поносимо 

кошарком и хокејом на трави. 

Ученик: Турнири у Зуботехничкој школи су веома 

занимљиви. Можете ли нешто рећи о њима? 

Наставник Весић: Наравно. Све те турнире 

организују ученици. Новац у 99% случајева иде у 

хуманитарне сврхе. Има места за све ученике који 

желе да се такмиче. 

Ученик: По Вашим речима, закључујем да имате 

много добрих спортиста. Да ли ми можете навести 

неке? 

Наставник Весић: Уфф, тешко питање. Наш највећи 

понос је дефинитивно ватерполиста Живко Гоцић. 

Мада, захвалан сам Богу, јер у садашњој генерацији 

има много потенцијала. Ја ћу издвојити ученике 

којима предајем. Ту је фудбалер Јован Вујичић, 

боксер Лука Пузовић, кошаркаш Јован Ћулафић, 

ММА борац Лука Лазаревић.Такође ту су и четири 

―студената‖ из мог одељења, али могу вам рећи да 

један тренира кошарку, други фудбал а трећи и 

четврти тренирају борилачке вештине. 

Ученик: За крај, да ли бисте могли да нам откријете 

неке планове за будућност? 

Наставник Весић:Желео бих да то остане мала 

тајна , али могу вам рећи да ће ученици добити још 

боље услове за спорт него што су тренутни. 

Као што видим наставници раде пуном паром. Нисмо 

ништа мање ни очекивали од њих. 

Аутор: Никола Васиљевић II2 

Ментор: Владимир Весић, 

наставник физичког васпитања


Фото-секција у нашој 

школи постоји преко 

десет година. Њоме 

руководе наставници 

физичког васпитања: 

Владимир Весић и Костa 

Поповић. 

Тренутно су чланови 

Фото- секције ученице 

другог разреда: Лена 

Лазић, Сара 

Мијушковић и Марија 

Живановић. 

Ангажовање у Фотосекцији 

подразумева 

фотографисање и 

снимање свих 

актуелних дешавања у 

школи. Такође се 

снимају и филмови, 

којих има преко 

стотину на Јутјуб 

каналу наше школе. 

Чланови Секције се 

труде да сачувају од 

заборава све важне 

тренутке из живота и 

рада ученика и 

наставника ове школе, 

тако да је постојање 

Секције од веома 

великог значаја. 

Аутори : Лена Лазић, Сара Мијушковић и Марија Живановић II2 

Ментори: Владимир Весић и Костa Поповић, наставници 

физичког васпитања


Ученички парламент је организација која, пре свега, ученицима омогућава да се изразе. Своје 

ставове, идеје, критике износимо на седницама Парламента и дискутујемо о њима. Организујемо 

разне манифестације забавног и поучног карактера, хуманитарне акције. Активно учествујемо у свим 

школским догађањима. Чинимо да се глас ученика чује како би Школа постала боље место за све нас. 

У протеклом периоду имали смо следеће акције Ученичког парламента : 

Хуманитарне акције: 

«Чеп за хендикеп» 

Од почетка окробра наша школа прикупља пластичне чепове за куповину инвалидских колица. 

«Плава шкољка» 

Ученици ЗТШ су, заједно са координаторком Ученичког парламента, професорком Милицом 

Трбојевић, 26.11.2016. посетили удружење «Плава шкољка». 

-Новогодишњи акције: 

У духу Нове године, «Банка хране» организовала је манифестацију «Новогодишња кутија». 

Акција прикупљања новца: 

Дана 17.11.2016. у свечаној сали Медицинске школе на Звездари одржан је хуманитарни концерт. 

Хуманитарни турнир : 

У Зуботехничкој школи 30.03.2017. организован је хуманитарни турнир у одбојци. 

Детаљнији извештај у рубрици «Хуманост – начин живљења».


ПРОТЕКЛЕ АКЦИЈЕ 

Обележавање Дана средњошколаца 

Дан средњошколаца и студената у нашој школи обележен је на иницијативу Ученичког парламента 

караокама 28.11.2015. На караокама је учествовало двадесет двоје учесника који су извлачили песме 

које ће отпевати, а које су због великог одзива студената биле скраћене на строфу и рефрен. Осим 

студената, у певању су се опробале и професорка Миљка Вицковић и Славица Цветковић и све нас 

подигле на ноге. Дивно смо се дружили и забавили и једва чекамо следећи Дан средњошколаца! 

Обележавање Дана борбе против АИДС-а 

Ученички парламент је и ове године обележио Дан борбе против АИДС-а,12.1.2016. године. Чланови 

Парламента су делили беџеве које су ручно направили од црвене траке. Такође, професорка Слађана 

Неагић одржала је кратко предавање о АИДС-у. 

Састанак УНСС-а 

Наша школа је претходне школске године постала члан Уније средњошколаца Србије. Ове године 

одржан је Национални састанак Генералне скупштине УНСС-а у Аранђеловцу, у периоду од 28.10.2016. до 

30.10.2016. године. Овом састанку су присуствовали и чланови Управног и Надзорног одбора УНСС-а, као 

и ученици свих школа. Нас је представљао члан Парламента, Милица Савковић. 

Мост ЗТШ Београд - ЗТШ Сарајево 

У петак, 28.10.2016. године наша школа је била домаћин Зуботехничкој школи из Сарајева. Наши 

наставници, педагошкиња, психолошкиња, директорка, као и ученици четврте године Никола 

Станисављевић, Доротеј Димитријевски и Мелиса Далифи дочекали су двадесет и двоје наставника и 

две ученице трећег разреда њихове школе. Организован је ,, Округли сто ", где су наставници 

разменили искуства у коришћењу одређених наставних метода и поступака у свом раду. 

БУДУЋЕ АКЦИЈЕ 

Дан замене улога, 

Организација последњег наставног дана за матуранте (забавни програм). 

Аутор : Мелиса Далифи, IV2 , 

председница Ученичког парламента


Чеп за хендикеп 

Од почетка окробра наша школа 

прикупља пластичне чепове за куповину 

инвалидских колица. Потребно је 6000 

чепова за једна колица.Молимо ученике 

да наставе да убацују чепове од флаша, 

прашкова, пасти за зубе да би усрећили 

што више особа, јер срећа се увећава 

када је делимо са другима. Ваше мало 

некоме ће много помоћи! 

Новогодишњи акције 

У духу Нове године, «Банка хране» 

организовала је 10.12.2016. у Сава 

центру, манифестацију ,, Новогодишња 

кутија ", којој су се придружили и ђаци 

наше школе. Циљ манифестације је био 

да се деци из социјално угрожених 

породица доделе новогодишњи поклони, 

уз новогодишњу представу. Хиљаде 

осмеха обасјало је Сава центар, тог 

дана! 

Прикупљање новца 

Дана 17.11.2016. у свечаној сали 

Медицинске школе на Звездари одржан је 

хуманитарни концерт. Циљ је био 

прикупљање новчаних средстава за 

помоћ Немањи Леонтијевићу и његовим 

родитељима. 

Концерт су припремили ученици 

Медицинске школе, док су ученици наше 

школе дошли да својим присуством и 

новчаним прилогом, подрже овај 

догађај. 

Извештава : Мелиса Далифи IV 2 

Ученици Зуботехничке школе, са 

наставницом Светланом Ђорђевић су 

посетили 26.децембра 2016. Дом за децу 

и омладину «Ј.Ј. Змај» . У име 

свих ученика и наставника, пожелели су 

срећне празнике малишанима, а 

истовремено и поделили поклоне у виду 

прибора за хигијену, одеће, играчака и 

сл. Деца из Дома су нас срдачно дочекала, 

насмејана и весела, а ми смо се трудили 

да им узвратимо љубав рецитовањем 

песама и текстова новокомпоноване попфолк 

музике на идеју професорке Радмиле 

Милановић Беке . 

Извештава :Катарина Лазић IV 5


Удружење "Плава шкољка" је 26.11.2016. угостило координаторку Ученичког 

парламента, наставницу Милицу Трбојевић и ученике наше школе 

Димитријевски Доротеја IV 5, Хаџић Емину, Трпчевски Јовану, Петковић 

Павла II 1 и Дунчић Михаила III 1. Председник удружења, Блажић Надица и 

психолошкиња Љиљана Ракић су нам показали како помажу деци са 

инвалидитетом да се што боље осећају и забораве на своје проблеме. Уз 

асистивну технологију олакшавају дигитално описмењавање и чине га 

занимљивијим. Фракталним цртежима откривају свој потенцијал. Имају 

посебну сензорну собу за стимулацију чула чији је циљ опуштање и 

ослобађање од свих страхова и лоших мисли. Учествовали смо и у 

новогодишњој радионици заједно са члановима удружења и лепо се 

забавили. Наша посета им је пријала, а у знак захвалности за лепо 

проведено време поклонили су нам њихове радове и искрен осмех! 

Извештава - Eмина Хаџић II 1 

У организацији 

Ученичког 

парламента Школе, 

дана 30.3.2017. 

одржан је 

хуманитарни турнир 

у одбојци. Свако 

одељење је имало 

задатак да сакупи по 

1500 динара и тиме 

стекне право да 

учествује у турниру. 

Одељења која су 

учествовала су: I1, 

I4, II1,II3, II4, II6, III1, 

III4, IV2, IV3, IV4, IV5, 

IV6, а победу је 

однело одељење IV4. 

Извештавају: 

Александра Гајић и 

Дубравка Рајић II3


Секција прве помоћи формирана је у септембру школске 2016/2017.године. У секцију су укључени 

ученици првог, другог и трећег разреда оба образовна профила и она броји 25 чланова. 

У оквиру Секције ученици су укључени у додатне обуке пружања прве помоћи (обуке за шминкере, 

маркиранте за реалистичке приказе повреда, као и припрема спасилачке екипе). 

Осим едукације у области прве помоћи ученици пролазе и едукацију за реализовање бројних 

превентивних предавања (предавање о ХИВ-инфекцији, предавање о борби против трговине људима, 

превенција злоупотребе психоактивних супстанци итд). 

У предстојећем периоду ученици ће се активно припремати за општинско такмичење у пружању прве 

помоћи које ће се реализовати у мају. 

За све додатне информације и начин како постати члан Секције, можете се обратити координатору 

Секције прве помоћи, наставници Слађани Неагић и члановима Секције. 

Аутор : Павле Петковић II 1 

Ментор: Слађана Неагић, 

наставница стручних предмета-вежбе


У нашој школи, последње недеље маја, одржаће се 

ученички Базар-пазар. На једном месту можете, по 

повољним ценама, да купите све оно што вам је 

потребно од зуботехничког прибора.Такође можете и да 

продате оно што вам не треба, а другоме ће значити да 

набави по повољнијим ценама. 

На Базару се продају : уџбеници, стручна литература, 

инструменти и материјали за зубне техничаре. 

Поводом предстојећег Базар-пазара, дајемо вам 

списак на коме се налазе потребни материјали 

за усмерење зубни техничар, а и њихове цене у 

продавницама. 

Друга година: 

-артикулатор – 6940 динара+ плочице – 530 

динара комад; 

-инструменти за моделовање по Питер Томасу 

5880 динара; 

-гипс шоља – 472 динара и гипс нож – 695 

динара; 

-шпатула – 1050 динара; 

-лекрон – 880 динара; 

-дрвени ножић – 550 динара; 

-рам и тестерице – 890 динара; 

-еза – 980 динара; 

-пластелин- 1120 динара; 

-восак за моделовање – 2200 динара; 

-цервикални восак – 715 динара; 

-префориране кашике (горња и доња) – 230 

динара комад; 

Трећа година: 

-гарнитуре зуба – 1504 динара; 

-светлоснополимеризујуће акрилатне плоче – 

180 динара комад; 

-акрилат за топлу полимеризацију – 4850 

динара; 

-базне плоче од шелака – 100 динара комад. 

Четврта година: 

-специјална клешта за сечење и савијање жице 

2205 динара; 

-жица (дебљине 0,7 и 0,8mm),30 метара – 1800 

динара. 

Ове производе у продавницама зуботехничке 

опреме и материјала најчешће можете наћи по 

наведеним ценама. 

Ове године СПЕЦИЈАЛНА понуда : 

«Ја имам таленат» 

ОРИГАМИ; 

РЕЗБАРЕНИ САПУН «DOVE”; 

ВОШТАНЕ ФИГУРИЦЕ , 

као и све интересантно што имате да 

понудите. 

«Свака роба чека свога купца». 

Аутор: Сеада Далифи IV 2 

Ментор: Марица Владичић, 

наставница стручних 

предмета—вежбе


РЕТЕНЦИОНИ СИСТЕМ ПАРЦИЈАЛНЕ ПЛОЧАСТЕ ПРОТЕЗЕ 

ЕКВАТОРИЈАЛНА КУКИЦА Кукице индиковане за дати случај 

БОНИХАРД КУКИЦА 

Kenedy класа II / I 

Kenedy класа I 

Антагонисти 

Антагонисти 

Парцијална плочаста протеза се 

најчешће користи као ретенциони 

систем жичане кукице. Од жичаних 

кукица углавном су заступљене: 

екваторијална и модификована 

бонихард кукица. Индикације за ову 

надокнаду свакако постоје, а 

коректно дизајнирана и израђена 

успешно рехабилитује многе 

пацијенте. 

Аутор: Др Ениса Меноски


РЕТЕНЦИОНИ СИСТЕМ ПАРЦИЈАЛНЕ СКЕЛЕТИРАНЕ ПРОТЕЗЕ 

Kукице система Ney 

Ney кукица I ; I/II ; III ; IV ; 

Bonwill 

III 

I 

I 

III 

IV 

IV 

I/II 

IV 

Ретенциони систем 

парцијалне скелетиране 

протезе представљен је 

системом «Ney кукица». 

Кукице су означене бројевима— 

«Ney кукица I ; II ; I/II ; III ; IV“ 

и « Bonwill кукица» . 

I/II 

Аутор: Др Асија Меноски 

За сваку кукицу битна је 

дубина подминираности, 

пут кукице, аутономност, 

индикације. 

На сликама су обележене 

кукице, а ваш задатак је да 

препознате и дефинишете 

необележене кукице.

Здраво, 

Зовем се Савва Стојановић, и 

матурант сам Зуботехничке 

школе у Београду. 

Зуботехничку школу сам 

изабрао зато што волим да 

стварам и правим потребне 

ствари својим рукама. Поред 

школских обавеза у слободно 

време се бавим и многим 

другим стварима. Слободно 

време радо користим 

за моделарство и 

то пластичних макета, авиона 

и хеликоптера, понекад и 

тенкова. Викендом имам 

рекреативни тренинг пливања. 

Такђе волим да прочитам неке 

занимљиве историјске књиге и 

одгледам добре филмове. 

Опуштам се слушајући музику. 

Препоручио бих свим ђацима да 

своје слободно време проведу 

радећи оно што воле и шта их 

занима! 


Кад завршимо са обавезама према школи а и себи и ро 

релаксацију . Тада пунимо батерије радећи оно шо нас, па 

знамо добро да радимо, у чему смо успешни и можемо виш 

које се тек спремамо пружити исто толи


дитељима , онда наступа наше време , за нашу душу и 

да будемо искрени , за сад више испуњава. То је нешто што 

е да истражујемо . Надамо се да ће нам наше занимање,за 

ко лепих утисака и задовољства у раду. 

Здраво, 

Ја сам Дунчић Михајло и долазим из Ниша.Имам 

17 година и трећи сам разред Зуботехничке 

школе у Београду. Мој хоби је 3Д 

оригами ,такозвана уметност склапања папира. 

Уживам у ономе што радим и увек са радошћу 

делим свој таленат са другима . 

Надамо се да ћете уживати у овој креативној и 

забавној уметности, коју нам је приуштио наш 

Михаило. 

ПС: Очекујте понуду и на БАЗАР – ПАЗАРУ, и 

то по повољним ценама!


Раденковић Милош, 

ученик III 1, за хоби 

има израду 

карактерних ликова од 

воска , као и зубних 

низова искључиво од 

«Dove» сапуна. Нешто 

од ових радова биће 

изложено у мају на 

Базар– пазару, а ми му 

препоручујемо да 

своје радове понуди 

компанији «Dove». 

Ови експонати такђе 

могу бити 

несвакидашњи поклон. 

Уредник рубрике:


Око камере додаје седам килограма. 

Око ученика додаје десет година. 

Ја сам Растко Ђурић из Владиног II 2. 

Живим у Јајинцима ( да не буде забуне , то је ипак у Београду ). 

Тренирао сам кошарку, али нисам неки спортиста. 

Кад порастем волео бих да будем виши . 

Имам велике амбиције за будућност. 

Бавим се глумом , рецитацијом и сликарством . 

Неко време сам ишао у ликовни атеље, с намером да упишем Дизајнерску школу, али 

су ме родитељи убедили да упишем ЗТШ и нисам погрешио. 

За сада ми добро иде моделовање зуба , видећемо како ћу се даље прославити. 

Ениса Меноски


Aнђела Анђелковић III 2 Борис Васковић Невена Ивановски 

Витомир Ђорђевић III 4 Ђорђе Мандић I 5 Ива Насовић I 5 

Ментор :Љиљана Теодорови


Лидија Попадић I 5 Анђела Радојчић I 5 Вучковић Стефан III 3 

Доријана Сладић I 5 Дража Мугоша 

ћ, наставница ликовне


Марија Хорват II 5 

Маја Јевтић II 5 

По избору редакц


Марија Хорват II 5 

Ева 

Живковић 

II 4 

ијског тима


Преквалификација 

Преквалификација означава стицање нових знања и 

вештина и тиме квалификовање , оспособљавање за 

ново занимање. У том правцу, преквалификација 

подразумева одређено улагање, ново учење и понекад 

нови професионални идентитет. 

Преквалификација и доквалификација пружају нове 

могућности за све оне који немају успеха у тражењу 

посла у струци, занимању, за оне који не воле послове 

за које су се школовали или су прекинули образовање 

и немају стручних квалификација. 

Програми преквалификације и доквалификације су 

тада право решење. Променом занимања или стицањем 

виших квалификација значајно се повећавају шансе за 

посао. Преузмите иницијативу и изаберите неки од 

програма, у зависности од потреба тржишта или 

захтева послодаваца. Преквалификација омогућава 

полазницима да стекну знања и вештине која се траже 

на тржишту, да промене правац своје каријере и дођу 

до нових могућности за посао. 

Зуботехничка школа од 2007. године уписује 

ванредне ученике ради стручног оспособљавања, 

преквалификације и доквалификације, за два 

образовна профила: зубни техничар и стоматолошка 

сестра-техничар. 

Аутор : 

Ениса Меноски , 

уредница 

Фотографија: 

Савва Стојанов 

IV5 

Maтеја Стеван 

полазник 

специјалистичк 

образовања


ић 

овић, 

ог 

Специјалистичко образовање 

Услед сталног напретка соматологије и зубне технике, 

настала је потреба за организовањем специјалистичког 

образовања да би се полазницима пружила могућност 

усавршавања у струци. Зубни техничар, као део 

успешног стоматолошког тима, треба да се стално 

усавршава и прати нове технологије и материјале. 

Специјалистичко образовање у нашој школи постоји још 

од 1987. Године за лица која су завршила четврти 

степен Зуботехничке школе. 

Последњих година, у складу са интересовањем 

полазника, организована је настава за следеће 

образовне профиле : зубни техничар за 

фиксну протетику и зубни техничар за мобилну 

протетику – скелетирана протеза. 

Настава на специјалистичком образовању је 

конципирана тако да обезбеди полазницима потребно 

теоретско знање и да овладају у 

потпуности одговарајућим техникама рада. За успешно 

остваривање ових задатака спроведен је рад у групама 

са одговарајућим фондом часова. Настава се обавља у 

Школи, пошто је просторна и материјално- техничка 

опемљеност у складу са прописаним захтевима. 

Предавачи су наставници Школе, специјалисти 

одговарајуће гране стоматологије. 

Дугогодишње искуство и велики број полазника су 

гаранција успешног рада специјалистичког образовања 

у Школи.


Вршећи спроведено истраживање и 

анкетирање појединаца, на тему "Где 

су, шта раде?" изабрали смо матуранте 

2012/13. године. Највећи број уписао 

је Стоматолошки факултет-50 

ученика, део њих запослио се у 

струци, стажирао или волонтирао-48 

ученика. Такође заступљени су 

приватни факултети-Мегатренд, 

Сингидунум, Учитељски факултет, 

Висока струковна медицинска школа, 

Филолошки факултет, Правни 

факултет... 

Вероватно вас занима чиме се 

истакнути ученици баве, да ли су 

наставили своје школовање у 

иностранству или студирају. Ми смо 

то сазнали за вас. Ступили смо у 

контакт са следећим ученицима. 

Најистакнутија ученица, односно 

ученик генерације, Марија Гојковић, 

уписала је државни Стоматолошки 

факултет у Београду, као дванаеста 

на ранг листи. Изјавила је да је знање 

стечено у Зуботехничкој школи добра 

основа за Стоматолошки факултет, 

као и да је била у великој предности 

теоријски, а посебно практично у 

односу на колеге из других школа. 

Поручила нам је: "Рад, ред и 

дисциплина. Треба јасно поставити 

циљ и одлучити шта даље. Пре свега, 

не морају сви да упишу факултет, сви

смо ми различити. Зависи које 

афинитете имамо". 

За спортисту генерације изабран је 

Филип Вицковић, носилац преко 600 

медаља у различитим дисциплинама 

пливања.Једини је у индивидуалном 

спорту за Школу освојио награду. 

«Било ми је тешко да уклопи спорт са 

школским обавезама, али уз помоћ 

директорке и наставника успео сам.» 

У четвртом разреду престао је да се 

бави пливањем, јер како и сам каже: 

«Не може пливање да буде 

перспектива и будућност у нашој 

држави.» Након средње школе почео 

је да ради у лабораторији за зубну 

технику. «Стажирао сам на почетку, 

понављао сваку фазу, радио као и сви 

почетници, а млађим генерацијама 

поручујем да већ током средње школе 

размисле шта их испуњава и где се 

проналазе.» 

Награду "Златна шпатула" освојила је 

Биљана Маџарац. Уписала је 

Стоматолошки факултет у Београду. 

Стечено знање у школи помогло јој је 

у предмету болести зуба. "Пријемни 

сада из овог угла и није толико био 

тежак, али тада није било лако. На 

факултету је напорно, али завршавам 

све у року" , изјавила је Биљана. 


Аутор : 

Теодора Гашић IV 2 

Ментор: 

Маријана Пеулић , 

психолошкиња


У оквиру Зуботехничке 

школе већ годинама , у 

савременом 

простору, ради Стоматоло 

шка поликлиника. У њој се 

пацијентима пружају 

стоматолошке услуге свих 

специјалистичких грана . 

Простор, опремљен по 

најсавременијим , 

захтевним европским 

стандарима, и велики 

квалитет радова, су оно по 

чему је Поликлиника 

препознатљива. 

Доктори свих 

специјалности су 

гаранција професионалне 

услуге која се пружа 

пацијентима. 

Стоматолошка поликлиника 

је наставна база у којој се 

одвијају вежбе из неких 

предмета за ученике 

образовног профила: 

стоматолошка сестратехничар. 

Тиме је 

омогућено да се део вежби 

пребаци са Стоматолошког 

факултета у нашу школу.


На тај начин организација и 

планирање вежби је у домену 

наставника Школе, што свакако 

није било могуће када су се 

вежбе одвијале само на 

Стоматолошком факултету. 

За ученике образовног 

профила: зубни техничар у 

Наставној бази се одвија блок 

настава за све стручне предмете. 

Ученици, у савремено 

опремљеној зуботехничкој 

лабораторији, стичу неопходне 

вештине по планираним 

садржајима за сваки блок. 

Стоматолошка поликлиника има 

дугогодишњу традицију , 

савремену опрему, 

високообразован кадар и као 

здравствена и просветна 

база чини неизоставни сегмент 

наше школе. 

Аутори: Др Асија Меноски, 

Сеада Далифи IV 2 

Фотографија: Софија Петровић II 3


Дебељача 

«Овим путем одлазим , али се и враћам.» 

Александра Недељковић II 1 , Скобаљ 

Поздр 

Немен 

Бор 

Коста 

Караор 

Пиро 

Скоба 

Лајк 

Јаза 

Велике 

Дебе 

Вр 

«Колубара—ајковац! Невена Ђурић IV-5 

«Одакле сам 

и девојка !» 

Пглед са Врш 

Кристи Попе 

Поглед на Стари град—Костајница 

Зимска идила на обронцима планине 

Караорман


ав из : 

икућa, 

а, 

јнице, 

мана, 

та , 

ља, 

овца, 

ка, 

Плане, 

љаче, 

шца 

«Само један поглед на Јазак ,довољан је 

разлог да му се увек вратиш» 

Бакаловић Јована IV 5, Јазак 

«У мом крају налази се манастир Копорин. 

Верује се да он поседује исту снагу као и 

манастир Острог.» Тијана Ђуричић Vl 2 , 

Велика Плана 

? Одакле ми је 

ачког брега 

ску IV-5 

«Нишава . Кротка ? Моћна !» Лара Владимировић II 1 , Пирот 

«Поглед са моје терасе на Космај .» 

Катарина Лазаревић 

«Басен Бор = злато - сребро - бакар = дентална 

легура « Сашка Голубовић II 1


«Home sweet home.» Велика Плана ,Давид Видић IV 5 

Добановци 

Анастасија Кахан 

«Највише волим ноћ 

Добановцима. Чине 

пријатно и срећно.» 

«Лајковац и Колубара , довољно је само то рећи.» Невена Ђурић IV 5 

Инђија 

Душан Јевремо 

«Посебно волим 

ово шеталишт 

дан. Делује као 

Аутори : Катарина Лазаревић , Павле 

Ментор : Асија Меноски


Vl-2 

не шетње по 

да се осећам 

«Моја Дебељача. Зар не делује нестварно?» Токаи Ангела IV 5 

«Сви путеви воде у Врање!» 

Матеја Стевановић , специјалистичко образовање 

вић Vl-2 

да прсећујем 

е кад је сунчан 

да има душу.» 

Петковић, Бошко Медаковић,


Сара Мијушковић 

Ева Живковић 

Ангела Токаи


Сара Мијушковић 

Наталија Шушић 

Кахан Анастасија


Лена Лазић 

Марија Жив 



ановић 

“Моје парче неба”- Давид Видић 


С Т Р А Н А 68

69 С Т Р А Н А


“Love is in the air” 

«Мој најбољи 

пријатељ са којим 

највише волим да 

јурцам по парку!» 

Леа и Мелиса 

«Рекла сам ти да не касниш на вечеру!» 

Срећни власници: Зорана Николић IV 4 , Мелиса Далифи IV 2, 

Катарина Лазић IV 5 , Теодора Гашић IV2 , Милица Копривица II1


«Слика која ме радо враћа 

у детињство» 

«Do not disturb, please !» 

«Па , не знам . 

Шта сад да вам 

кажем?! 

Здравоооо!» 

«И ...Тако је добро 

видјети те опет...»

Срећни власници: 

Софија Настасовић II1 

Tеодора Гашић IV2, Т 

Бошко Медаковић II1 


«Али , мораш 

признати, има ту 

и интересантних 

ликова !» 

«Види ти ову 

псећу 

менажерију!» 

«Али, мама молим те ! 

сине жао ми је . 

Тата 

је рекао своје.»


«Ајде, сад 

«Какво сад сликање , какав 

часопис? Шалим се . 

Come on .Take SnapShot !» 

части шетњом!» 

―What’s up doc!?» 

, Сара Блечић II1 , Кристина Илић II 1, 

атјана Милошевић IV5, 

, Јована Трпчевски II 1

Пада ноћ... Као црни капут 

ношен ветром, лепрша кроз 

ваздух, носећи звезде сакривене 

у рукавима, а мој град, као бело 

дугме на том капуту, види се и у 

тами. Увређен и црвен од 

љубоморе Месец гледа како су 

се звездице расуле по 

београдским улицама чинећи га 

лепшим од небеског свода. 

Просуо се мој бели град 

као случајно проливена чаша 

млека и сања неке силне војске 

које су га освајале, неке војнике 

који су уградили своју младост у 

његове зидине, сања снове 

црвене од крви која је за њега 

проливена. Педесет пута рушен, 

педесет пута устајао из гроба, 

као Феникс уздизао се из пепела. 

Две жиле, две моћне реке, 

крвоток овог града, шуме песму 

прохујалих векова, а таласи, као 

откуцаји срца, ударају под 

зидинама Калемегдана. 

Победник, са висине, будан 

стражари чувајући снове 

Београда. 

Торањ са Авале му 

намигује својим црвеним оком на 

врху главе и флертује са 

авионима који плове тамним 

небом, као да им каже: „Ту сам, 

поново рођен―. Поломили су му 

ноге, али он се ипак усправио, 

још виши и лепши, у инат свим 

душманима. 

Ада се придружује овом 

ноћном флерту и поздравља 

бесане у Београду високим 

млазом воде који се отиснуо из 

језера, као да хоће да умије 

Месец, да сјаји још јаче. 

Изнад Аде мост, растегао 

крила у ноћи попут слепог миша, 

а по њима се разлиле боје 

хиљаде лептира. Гледа друге 

мостове који као дуге спајају две 

обале, две раздвојене сестре 

које пружају једна према другој 

руке. Спавају сестре док између 

њихових прстију протиче Сава, 

као што протиче време, 

неуморно и незаустављиво. 

С Т Р А Н А 74


Са Врачара бљесну златни 

крст, као да је Месец сео на 

њега. Испод крста купола Храма, 

као небеска капа, чува веру и 

традицију. Чува причу о 

недаћама, крви, болу, сузама и 

снази духа овог народа, овог 

града и свих нас који смо овде 

само у пролазу. Ухватили смо 

један трен међу вековима који су 

прохујали и који тек долазе... 

Или је он ухватио нас?! 

И ми ћемо уградити себе у 

овај вечити град који ће остати 

ту где јесте, још дуго, дуго 

после нас. Наши су дани, а 

његови векови. А можда успемо 

да украдемо парче вечности од 

њега, јер ми, сви који у њему 

живимо, чинимо његову душу. 

Ми смо његов шарм и харизма, а 

то немају сви градови, чак ни 

они лепши од Београда. Душа 

Београда дубока је као море и ко 

се одважи да зарони до дна наћи 

ће прегршт бисера. Свако понесе 

по један бисер када одлази, 

једну лепу успомену за 

незаборав. Зато му се сви 

враћају. 

Ускоро ће сванути. Пуца 

зора над Београдом, увек у 

другим бојама, као ватромет. 

Буди се мој град, умива се у 

Дунаву и Сави и огрће златни 

плашт, сав саткан од сунчевих 

зрака, као прави цар чија је 

круна Калемегдан. Са том 

сликом тонем у сан срећна што 

сам ту где јесам и живим живот 

Београда. 

Није ни чудо што су 

толике војске покушавале да га 

освоје. 

Ева Живковић II4 

Ментор: Ана Ристовић Чар, 

наставница српског 

језика и књижевности


hurray hurray 

it’s holiday

77 С Т Р А Н А


ЗТС МЕДИЈА— 

школски часопис 

Директорка: 

Др.Биљана Благојевић Седлар 

Главна и одговорна уредница: 

Др.Ениса Меноски 

Извршна и арт уредница: 

Др.Асија Меноски 

Лекторка: 

Весна Кнежевић Живић 

Сарадници: 

- ученици Зуботехничке 

школе 

Ева Живковић, Наталија 

Шушић, Павле Петковић, 

Катарина Лазић , Савва 

Стојановић, Милица 

Станковић, Бошко Медаковић, 

Мелиса Далифи, Теодора 

Гашић, Сеада Далифи, 

Ђорђо Тинтор, Емина Хаџић , 

Дубравка Рајић , Александра 

Гајић , Анђела Кнежевић, 

Маша Црномарковић, Растко 

Ђурић,Зорана Милосављевић, 

Сара Павићевић , Димитрије 

Миловановић, Никола 

Петровић , Павле Сакић , 

Никола Васиљевић,Лена 

Лазић, Сара Мијушковић, 

Марија Живановић, Митић 

Тамара , Стаменковић Бојана, 

Тинтор Ђорђо , Касом Павле 

- Наставници Зуботехничке 

школе: 

Ана Ристовић Чар, Весна 

Кнежевић Живић, Радмила 

Милановић Бека, 

Милица Бошковић, Томислав 

Алавања, Весна Петровић, 

Милица Трбојевић, Јелена 

Петковска, Маја Врачар, 

Маријана Пеулић, Тања 

Жутић, Синиша Хорват, 

Светлана Ђорђевић, 

Владимир Весић, Костa 

Поповић, Марица Владичић, 

Слађана Неагић 

Фотографије: Ева Живковић, 

Ђорђо Тинтор;, Софија 

Петровић, ученици 

Зуботехничке школе 

Зуботехничка школа Београд, 

Станка Враза 63

ZTS MEDIJA1

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?