ZTS MEDIJA1

More documents

Recommendations

Info

С Т Р А Н А 14 ШКОЛА ЗА ДЕВОЈКЕ У четрнаестој, на последњем породичном летовању баба ме кроз пливање учи како да као жена савлађујем препреке. Насред Охридског језера, у црном костиму, она је само игла округластог врха око које ће се завртети провидни диск. За диском, поринути свет... Замишљам: раних педесетих мушкарци мршавих леђа би се поскидали у унтерцигере и најежени поређали дуж обале глумећи спасилачку екипу. На трен, био би дављеник и Нептун. Слушам упутства, подражавам њене завеслаје. Смејем се, јер видех тако пливају у ,,Балу на води―: кроз водоскок пољубаца под ружичастим капама као палидрвца што се упињу да не оквасе фосфорно зрно Песник за катедром Лагано и нечујно , са дневником у руци, клизи широким ходницима школе. Мало ко зна да за катедром седи песничка величина. Већ у двадесет другој години објавила је прву од својих 9 књига песама “Сновидна вода” (1994). Уследиле су “Уже од песка” (1997), “Забава за доконе кћери” (1999), “Живот на разгледници” (2003), “Око нуле” (2006). Потом “Изабране песме” ( 2009), “Метеорски отпад” (2013), “Нешто светли, изабране песме” (2014), “Чистина” (2015). Ана Ристовић Чар је добитница неколико награда за поезију: награде ,,Бранко Миљковић“, “Бранкове награде“, награде ,,Милица Стојадиновић Спркиња“, ,,Дисове награде“ и немачке награде "Хуберт Бурдa" за младу европску поезију, 2005. године. Њене песме су превођене на бројне језике и заступљене су у више домаћих и страних антологија. Појединачне књиге изабраних песама су јој преведене на немачки, словеначки, словачки, македонски и мађарски језик. И сама је преводилац са словеначког језика са којег је до сада превела доста књига савремене словеначке прозе и поезије. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије, Српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва, као и Друштва словеначких писаца Ето,чисто да се зна . Јер ако се зна , онда је она наш песник, наша Ана Чар! Искључиво десна рука напред лева рука назад женски прсно, али са стране као да се плива осмехом док прсти остају суви... Тако баба сече воду, лако као желатин на воћном колачу из кога нож излази чист. Јер, да упамтим, за свагда: као жена треба кренути прсно али увек десном руком – оном даљом од срца, направити заклон и пливати, као да се не плива већ одмара, налакћен на таласе, а главу! Да не заборавим – високо над водом, што више као да се ишчекује брод који само за тебе је поручен и сваког часа може стићи. Усне, дискретно затворене – та не љубиш се са водоземцима...
15 С Т Р А Н А ЈАДАЊЕ СВЕТОМ САВИ Драги Свети Саво, већ дуго ми разне мисли пролазе кроз главу. Шта је вера? Зашто је толико опасна по нашу цивилизацију? Зашто недужни пате, зашто је толико важно које си вере и која је права? Објасните ми, молим Вас. Не схватам зашто постоје окрутни фанатици који убијају због вере, да ли стварно верују да Бог тражи да се људи који не верују у Њега убију? Моје мишљење и даље стоји да људи верују у Бога али су га заборавили. Није Он нестао или се удаљио од нас, него смо ми нестали, затворили наша срца и пали у дубоку таму, где само постоји мржња, зло и патња. Кад мало боље размислимо, зашто вера уопште и постоји? Ко је њу измислио? Зашто се удаљавамо од људи само зато што су друге вере, кад сви верујемо у једног бога. Мрзимо се, зазиремо једни од других и осуђујемо се међусобно због разлика у менталитету, због боје коже, имовинског стања и толико смо постали кварни да ће због тога ускоро наступити крај света. Не, не мислим на крај света због тога што ће планета Земља одједном да нестане или због глобалног загревања, него мислим на љубав. На то да је све мање. Постаје све хладније и хладније зато што не сарађујемо једни са другима, не делимо оно што бисмо могли да поделимо, нити се волимо, већ гледамо да будемо што популарнији само зато што некога газимо и уништавамо му живот. Али, та срећа је пролазна, зар не? Ја верујем да је срећа љубав, да је Бог љубав. Здраво! Ја сам Наталија Шушић, ученица сам одељења II/4, смер зубни техничар. Ишла сам у Основну школу “Јосиф Панчић” на Бановом брду. Мимо школе свирам гитару и пишем кратке прозне текстове. Веома волим да цртам и да читам књиге жанрова као што су научна фантастика и хорор. Гајим велику љубав према фотографији и врло често, кад наиђем на леп пејзаж, усликам га. Н А Т А Л И Ј А Ш У Ш И Ћ II/ 4 М е н т о р : А н а Р и с т о в и ћ Ч а р , н а с т а в н и ц а с р п с к о г ј е з и к а и к њ и ж е в н о с т и
Page 1 and 2: «Ми јесмо једна ква
Page 3 and 4: 3 С Т Р А Н А ТЕМА БРО
Page 5 and 6: 5 С Т Р А Н А Директо
Page 7 and 8: 7 С Т Р А Н А
Page 9 and 10: 9 С Т Р А Н А “Висина
Page 11 and 12: 11 С Т Р А Н А Mали и в
Page 13: 13 С Т Р А Н А Ова сек
Page 17 and 18: 17 С Т Р А Н А ОН ЈЕ ЗА
Page 19 and 20: 19 С Т Р А Н А САН Бил
Page 21 and 22: 21 С Т Р А Н А "Хиљаде
Page 23 and 24: 23 С Т Р А Н А ПРИЧА О
Page 25 and 26: 25 С Т Р А Н А New Year’s r
Page 27 and 28: 27 С Т Р А Н А WHAT IF ALL MY
Page 29 and 30: Вилијам Шекспир Са
Page 31 and 32: 31 С Т Р А Н А Задатак
Page 33 and 34: 33 С Т Р А Н А КОВАЧИЦ
Page 35 and 36: 35 С Т Р А Н А 1 Еласти
Page 37 and 38: 37 С Т Р А Н А Фото-се
Page 39 and 40: 39 С Т Р А Н А ПРОТЕКЛ
Page 41 and 42: 41 С Т Р А Н А Удружењ
Page 43 and 44: 43 С Т Р А Н А У нашој
Page 45 and 46: 45 С Т Р А Н А РЕТЕНЦИ
Page 47 and 48: 47 С Т Р А Н А дитељим
Page 49 and 50: 49 С Т Р А Н А Око кам
Page 51 and 52: 51 С Т Р А Н А Лидија
Page 53 and 54: 53 С Т Р А Н А Марија
Page 55 and 56: 55 С Т Р А Н А ић овић,
Page 57 and 58: смо ми различити. З
Page 59 and 60: 59 С Т Р А Н А На тај н
Page 61 and 62: 61 С Т Р А Н А ав из : и
Page 63 and 64: 63 С Т Р А Н А Vl-2 не ше
Page 65 and 66:
65 С Т Р А Н А Сара Ми
Page 67 and 68:
67 С Т Р А Н А ановић
Page 69 and 70:
69 С Т Р А Н А
Page 71 and 72:
71 С Т Р А Н А «Слика
Page 73 and 74:
73 С Т Р А Н А «Ајде, с
Page 75 and 76:
75 С Т Р А Н А Са Врач
Page 77 and 78:
77 С Т Р А Н А
show all

ZTS MEDIJA1

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?