Kњига LXXI - Univerzitet u Beogradu

GEOLO[KI ANALI BALKANSKOGA POLUOSTRVA
ANNALES GÉOLOGIQUES DE LA PÉNINSULE BALKANIQUE
71 145–151
BEOGRAD, decembar 2010
BELGRADE, December 2010
IN MEMORIAM
Др Бранислав Крстић, научни саветник
(1933–2010)
Почетком лета, у време када геолози полазе на
терен, на свој последњи пут кренуо је Бранко
Крстић наш високо цењени стратиграф, уважени
колега и изнад свега угледни стручњак. Савладан
болешћу, отишао је као што је и живео, тихо, нечујно,
али је иза себе оставио траг по коме ће га
памтити генерације садашњих и будућих геолога.
Рођен је 10 августа 1933. год. у Књажевцу, као
најмлађе од троје деце, у породици где је отац био
рударски инжењер, а мајка учитељица. Строго васпитаван,
од малена је стекао изванредне радне
навике, што се огледало и у свим његовим каснијим
активностима.
Тешке ратне године провео је као дете у окупираном
Београду. Завршио је Шесту Београдску
гимназију на Звездари, што је са поносом истицао.
1952. године отац га је одвео Кости Петковићу
рекавши “Влада Петковић, Ваш отац, усмерио ме
је, после Албаније и Волоса на рударство, а ја Вам
доводим мог сина да буде геолог”. Тако се уписао
на геолошки одсек Природно-математичког факултета.
Од оца Добривоја је врло рано научио
пуно тога о рудницима, али иогеологији, тако да
му није било тешко да постане добар студент са
деветкама и десеткама из свих важнијих предмета.
Како је био вредан и жељан знања, то је инсистирао
да му два професора (Коста Петковић и Петар
Стевановић) формулишу тему за диопломски рад.
Препоручили су му да уради геолошку карту околине
Зворника. Карту је успешно урадио прикупивши
при томе богату колекцију баденских мекушаца.
Дипломирао је у априлу 1957. године, а
своје резултате објавио је као рад под називом
“Марински миоцен северно и северозападно од
Зворника”, у Веснику Завода за геолошка и геофизичка
истраживања, 1958. године, почевши тиме
једну изузетно богату каријеру.
Цео свој радни век посветио је геологији, а резултати
тога рада учинили су га једним од наших
највише уважаваних стручњака. Највећи део тога
времена провео је у Заводу за геолошка и геофизичка
истраживања, где је био запослен од 1958.
до 1985. године, скоро 30 година, врло активно
радећи на разним задацима. Како је уз оца рударског
инжењера постао добар познавалац рударства,
на почетку свога рада у Геозаводу добио је
задужење да скупља документацију из разних рудника.
1959. године прикључен је екипи која је картирала
лист Бољевац. Већ првих дана свога рада
на централном Кучају у усеку новог пута, код
Кленцушког потока, нашао је у шкриљцима бројне
отиске граптолита. Тај налазак одредио је његову
будућу каријеру. Последипломске студије уписао
је 1961. године, а завршио их 1965. године. Докторирао
је 1983. одбранивши дисертацију под називом
“Стратиграфија старијег палеозоика (ордовицијум-девон)
између Ресаве и Нишаве (источна
Србија)”. Због изузетног значаја, резултате тих истраживања
објавио је као посебно издање Завода
за геолошка и геофизичка истраживања, 1984.
године.
Највећи део свога радног века посветио је изради
Основне геолошке карте 1:100.000, тако да скоро
сваки лист везан за терене источне Србије међу
ауторима садржи и његово име. Током ових истраживања
Бранко је радио само на основу факата,
скупљајући чињенице, полазећи од конкретне теренске
ситуације, праћењем границе формација,
прикупљајући велики број података на изданку.
Он се без устезања хватао у коштац са традиционалним
стереотипима у нашој геологији, што се
више оспоравало него што се полугласно одобравало.
Међутим Бранко, строг према другима, али
највише према себи, резултате својих истражи-