KÑига LXXI - Univerzitet u Beogradu
KÑига LXXI - Univerzitet u Beogradu
KÑига LXXI - Univerzitet u Beogradu
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
In memoriam 147<br />
графије палезоика у нас. Врло значајан тренутак у<br />
његовој каријери био је откриће граптолита у<br />
обновљеном усеку пута, у изворишном делу Кленцушког<br />
потока, такорећи првих дана рада на геолошком<br />
картирању. Ту су, у шкриљцима горњег<br />
силура, отисци граптолита веома бројни. Пре тога<br />
граптолити су констатовани једино код Звоначке<br />
бање, од стране бугарског геолога Зафирова који је<br />
ту радио током другог светског рата. Изузетно богат<br />
фосилни материјал Бранко Крстић је палеонтолошки<br />
обрадио током 1972. године у Хамбургу, као<br />
стипендиста фондације Alexander-von-Humboldt<br />
немачке владе. Тада је одредио граптолите не само<br />
из силура већ и из најмлађег ордовицијума (из<br />
Боговинске реке). Касније је уз помоћ колеге Јегера<br />
(Берлин) одредио, на профилима Звоначке бање,<br />
границу према девону па је ту установиљен и доњи<br />
девон у фацији граптолитских шкриљаца. Заједно<br />
са колегом М. Сударом приказао је бројне конодонтске<br />
врсте из девона и карбона источне Србије.<br />
Бранислав Крстић је на Малинику (Кучај), открио<br />
остатке трилобита Dalmanitina cf. proeva,<br />
што је један од најзначајнијих налазака фосила у<br />
нашем палеозоику. Колегу Албертија, свог домаћина<br />
у Хамбургу, као изузетног стручњака за трилобите<br />
одвео је на изданке кречњака на Сувој<br />
Планини, Алберти је, као палеонтолог са великим<br />
искуством из Харца и са Атласа, врло брзо нашао<br />
трилобите одредивши при томе нову врсту Prantlia<br />
(Tetinia) krstići Alberti, 1980 (штампано у Билтену<br />
САНУ), чији холотип је депонован у Природњачком<br />
Музеју у Београду. Нађене трилобите<br />
Алберти је ставио у доњи девон, и то Tetinia krstići<br />
у доњи локховиан, а другу форму, мало више, у<br />
прагиан, оба на основу пратећих тентакулита.<br />
Касније је Бранко Крстић са сталним сарадником<br />
седиментологом Љ. Масларевић, установио да<br />
доњодевонски кречњак није аутохтон, већ су његови<br />
комади током горњег девона или доњег карбона<br />
у виду олистолита склизнули у дубоку воду,<br />
а да су касније прекривени седиментима горњег<br />
карбона.<br />
Као што је остварио велики допринос у струци,<br />
тако је био истакнут иудругим пољима. Врло<br />
активно учествовао је у раду Друштва инжењера и<br />
техничара, а генерације наших геолога упамтиће<br />
га као члана комисије за стручни испит. Његовим<br />
одласком Српско геолошко друштво, остало је без<br />
свог угледног и стално активног члана. Он није<br />
себи дозволио само пуко присуство и дискусију на<br />
зборовима. У више наврата био је предлаган и биран<br />
у органе Друштва, учествовао је и у припреми<br />
геолошких конгреса и других значајних скупова.<br />
У својим активностима није мимоилазио ни вечито<br />
актуелне проблеме наше геологије, о којима је<br />
говорио на тематским скуповима. Стицајем околности<br />
један део свога радног века провео је у<br />
Фонду за геолошка истраживања, где је био врло<br />
добро упознат са стањем у нашој геологији, па је<br />
успешно водио реализацију бројних истраживачких<br />
пројеката.<br />
Овако богата геолошка каријера обележена је<br />
наградом “Јован Жујовић” коју је добио 2004. године<br />
за допринос развоју регионалне геологије и<br />
палеонтологије. Поред ове медаље специфично<br />
сведочанство о његовом раду представља и стипендија<br />
Немачке владе “Alexander-von-Humboldt”<br />
која је намењена само најбољима у струци.<br />
Бранко Крстић је живео врло активно и урадио<br />
врло много. Све то је већ уграђено у српску геологију<br />
и сви смо од њега пуно научили. Покушавајући<br />
да схватимо колико смо изгубили, остајемо<br />
поносни што нам је био пријатељ, учитељ, човек<br />
чије ће нам особине бити “светло на крају тунела”,<br />
сваки пут када се ухватимо у коштац са бројним<br />
геолошким проблемима.<br />
Овом приликом треба поменути и неке Бранкове<br />
карактеристике које нису везане за геологију. Као<br />
човек био је прави господин, увек насмејан,<br />
расположен и врло непосредан. Према младима се<br />
опходио са великим уважавањем. Захваљујући<br />
њему и помоћи коју је пружио многима, бројне<br />
магистратуре и докторати су урађени брже, лакше<br />
и квалитетније него што је то уобичајено. Никад<br />
надмен, увек спреман да помогне, био је ненаметљив,<br />
али и строг, чак бескомпромисан, јер је<br />
увек држао до свога става.<br />
Обично се у оваквим приликама износи и нека<br />
лична црта, осврт, детаљ из богате каријере. Иако<br />
никада нисам радио са њим у истој организацији<br />
ипак су нам се стазе често укрштале. Почев од<br />
Комисије за државне испите, где је био строги<br />
испитивач, па преко мојих првих пројеката, где је<br />
био штедљиви финансијер, па до мога првог уџбеника<br />
где је био пажљиви рецензент. У свим тим<br />
приликама било је пуно дискусија о различитим<br />
проблемима. Иако ми никад није био професор,<br />
ипак сам од њега научио много. Бројне чињенице<br />
геолошке грађе сагледао сам у правом светлу тек<br />
после Бранкових објашњења, а неки детаљи наших<br />
разговора остаће заувек упамћени као сведочанство<br />
једног времена.<br />
Желимо да верујемо да је Бранку постао тесан<br />
овај свет са својим геолошким формацијама, које<br />
је изузетно добро упознао и да је кренуо у истраживања<br />
неких виших формација у којима ће подједнако<br />
уживати. А нама остаје да га чувамо у тихом<br />
људском сећању.<br />
Ненад Бањац
Change language