energija

energija• ekonomija • ekologijaEnergija/Ekonomija/EkologijaBroj 1, maj 2005.Osniva~ i izdava~Savez energeti~araPredsednik SEProf. dr Nikola Rajakovi}Sekretar SENada Negovanovi}Glavni urednikProf. dr Rajko Tomanovi}Odgovorni urednikDu{an Ra{etaAdresa redakcijeSavez energeti~ara11000 BeogradKnez Mihailova 33tel. 011/183-315faks 011/639-368Kompjuterski prelomDragoslav Je{i}[tampa„Akademska izdanja“,BeogradGodi{nja pretplata- za Jugoslaviju 6.000,00 dinara- za inostranstvo 12.000,00 dinaraTeku}i ra~un SEbroj 355-1006850-61Re{enjem Ministarstva zainformisanje Republike Srbije^asopis je upisan u Registarsredstava javnog informisanjapod brojem 2154.Prema mi{ljenju Ministarstva zanauku i tehnologiju RepublikeSrbije ^asopis je publikacija odposebnog interesa za nauku ioslobo|en je poreza na prometSva prava zadr`ana. Radovi su{tampani u izvornom obliku uzneophodnu tehni~ku obradu.Autori odgovaraju za svojestavove i saop{tene podatke uradovima. Nijedan deo ovepublikacije ne mo`e bitireprodukovan, presniman ilipreno{en bez prethodnesaglasnosti Izdava~a.IZDAVA^KI SAVETRadomir Naumov, ministarrudarstva i energetikeDr Aleksandar Popovi}, ministarza nauku i za{titu `ivotne sredineDr Slobodan Milosavljevi},predsednik PKSJeroslav @ivani}, predsednik UOJP EPSMilo{ Tomi}, predsednik UO JPNISDr Vladimir \or|evi}, gen. dir.JP EPS@eljko Popovi}, gen. dir. JP NISDr Radomir Milovi}, izvr{ni dir.EP CGPantelija Daki}, gen. dir. EP R.SrpskeDrago Davidovi}, predsednik SER. SrpskeProf. dr Nikola Rajakovi},predsednik SEMarko Pejovi}, potpredednik SEDr Tomislav Simovi}, gen. dir.MontinvestDragan Vignjevi}, dir. JPElektroistokIgor Kora}, dir. NIS-NaftagasBo{ko Buha, dir. JP TENTDragan Stankovi}, dir. HE \erdapKosta Ili}, dir. NIS Rafinerija naftePan~evoVladan Pirivatri}, gen. dir. HKEnergoprojektMiodrag Bo`ovi}, gen. dir. JKPBeogradske elektraneMilutin Prodanovi}, dir. NISEnergogasProf. dr \or|e Ba{i}, Tehni~kifakultet Novi SadMilorad Markovi}, predsednik HKMinelMr Goran Jak{i}, dir. NISRafinerija nafte BeogradMiodrag Nikoli}, dir. FemanaRadi{a Kosti}, zam. dir. JPElektroistokVitomir Kravaru{i}, dir. JPPanonske elektraneBranislav \or|evi}, dir. JPElektrovojvodinaDr Dragan Kova~evi}, dir. Instituta"Nikola Tesla"Slavko Vuka{inovi}, dir. TE PljevljaDragoljub Ba`alac, zam. dir. JPEPSZoran Manasijevi}, zam. dir. JPEPSSr|an Dabi}, LukoilMr Jovan Radakovi}, dir. HK SeverDragan Nikoli}, dir. Tigar PirotNikola Pavi~i}, dir. SintelonaDragan Tomi}, dir. RB KolubaraBojan @ivanovi}, TE KostolacMr Nenad Pavlovi}, dir. Agencijeza energetsku efikasnostLjubo Ma}i}, dir. Direkcije JP EPSDragoljub Lakovi}, KopoviKostolacTomislav Papi}, zam. dir.ElektrovojvodineTomislav Bjelogrlica, gen. dir.Lola-UtvaDr Vladimir @ivanovi}, SEGoran Radovanovi}, dir. JP EDBRodoljub Markovi}, dir. JPElektrosrbijaLazar Vasiljevi}, gen. dir. PrvapetoletkaMilomir Kuzmanovi}, gen.direktor Termoelektro A.D.Dr Vladan Batanovi}, gen. dir.Instituta “Mihajlo Pupin”Prof. dr Branko Kova~evi},dekan Elektrotehni~kog fakultetaDr Zlatko Rako~evi}, dir. InsitutaVin~aZoran Radojkovi}, gen. dir “GrupaZastava”Dmitar [egrt, gen. dir. IGM “TozaMarkovi}”Milan Nikoli}, gen. dir. “Simpo”VranjeDragoslav Radovanovi}, gen.dir. Go{a HodingDr Vojislav Miti}, gen. dir. EIKorpracije Ni{Prof. dr Radovan Petrovi}, gen.dir. Fabrike vagona KraljevoDejan Popovi}, dir. JP “Rembas”Milo{ Bugarin, gen. dir. PKBKorporacijeProf. dr Milun Babi}, Ma{inskifakultetMiljan Vuksanovi}, dir. Hotela“Interkontinental”Mr Dobrosav Vasili}, Galenika A.D.Ivan T. Sav~i}, dir. JP Elektro{umadijaSrdan Dimitrijevi}, dir. “FOM-a”Andrija Jovi~i}, Privrednisavetnik A.D.REDAKCIONI ODBORDr Miroslav Ignjatovi},potpredsednik SEDr Ozren Oci}, NIS RNPDragomir Markovi}, zam. dir. JP TENTDr Vojislav Vuleti}, NIS EnergogasDr Aca Markovi}, pom. dir. DirekcijeEPSProf. dr Ne{o Miju{kovi}, pom. dir.JP ElektroistokVera Ra`natovi}, PKSDr Branislava Lepoti}, Ministarstvoza rudarstvo i energetikuDr Maja \urovi}, Ministarstvo zanauku i za{titu `ivotne sredineMr Mi{ko Markovi}, pom. dir. EP CGStevan Kne`evi}, dir. Proizvodnje EP CGDr Du{an Nestorovi}, NIS RNPMladen Simovi}, Energoprojekt - EntelSvetislav Barbuzan, dir. Prerada RNPDr Danilo [ukovi}, dir. Instituta zadru{tvene naukeDr Predrag Stefanovi}, Institut Vin~aTomislav Mi}ovi}, NIS dir. zaodnose sa javno{}uSrdan Bo{njakovi}, NIS-GasFilip Gruji}, JUGOROS GASNeboj{a Lemaji}, pom. dir. NIS-GasProf. dr Nenad \aji}, RGFIvica Ristovi}, Podzemnaeksploatacija ResavicaVojin Trkulja, pom. teh. dir. JKPBeogradske elektraneSlobodan Mitrovi}, pom. dir.Direkcije za proizvodnju ugljaDr Du{an Unkovi}, JP NISMiroslav Sofroni}, JP TENTDr Stevan @ivojinovi}, JP EPSMr Aleksandar Katan~evi}, HSEMr Igor Sreji}, dir. ElektrodistribucijeSuboticaDr Josif Spiri}, dir. DistribucijeLeskovacMile Danilovi}, dir. Termoelektro “ENEL”Milutin Prodanovi}, dir. NIS EnergogasProf. dr Ilija Vujo{evi}, ETF PodgoricaProf. dr Milo{ Gruji}, RGFBranislav Ignjatovi}, zam. dir.JP HE “\erdap”Prof. dr Branislav Toma{evi}, pom.dir. ElektroistokaMiodrag Le~i}, Udru`enje toplanaSrbijeRoman Muli}, SEDobrica Filipovi}, NIS In`enjeringMilena Babi}, RTSToplica Pavlovi}, pom. gen. dir.Holding “Kablovi”Prof. dr Petar \uki}, TMFProf. dr Vera [ija~ki, Ma{inski fakultetDragan Nedeljkovi}, novinarMr Neboj{a Radovanovi}, dir. DirekcijeEDBMiroslav Nada{ki, pom. direktoraJKP Novosadska ToplanaZoran Jovanovi}, dir. “ZastavaEnergetika”

energija• ekonomija • ekologijaSadr`aj[005] N. Rajakovi}Savez energeti~ara: ju~e, danas, sutr[008] M. Babi}, D. Milovanovi}, N. Jovi~i}, D. Gordi}, M. Despotovi}, V. [u{ter~i~, N. Pavlovi}Ekolo{ke koristi od sprovo|enja Glavnog plana za gradnju malihhidrocentrala u Srbiji[013] P. \uki}Energetika Srbije (ponovo) na prekretnici[017] N Arsenijevi}Energetska efikasnost zgrada programski paket BEEP[020] V. Rajakovi}, Lj. Rajakovi}Monitoring `ivotne sredine u JP EPS - Primer: JP RB Kolubara[027] S. Drecun-Ne{i}, Z. Burzi}, A. Milosavljevi}, R. Proki}-Cvetkovi}Ispitivanje uticaja re`ima termi~ke i termomehani~ke obrade idinami~kog optere}enja na eksploatacijska svojstva legure 8090 ucilju pove}anja efikasnosti energetskog sistema[031] A. Katan~evi}Pregled energetskih tr`i{ta[035] K. Kosori}Osnovni principi funkcionisanja berze elektri~ne energije[039] O. Oci}Naftna industrija Srbije - stanje i perspektive[044] D. Markovi}, V. Stanojevi}Izazovi Strategije razvoja energetike[048] I. [kokljev, M. Apostolovi}Deregulacija elektroenergetskog sektora[056] V. [ija~ki @erav~i}, G. Baki}, M. \uki}, D. Milanovi}, B. An|eli}Pouzdanost u radu termoenergetskih postrojenja[060] M. Gruji}Neki aspekti uticaja potro{nje energije na `ivotnu sredinu pritransportu uglja[062] D. Filipovi}, \. Basi}, K. [tajner, B. Perkovi}Mogu}nost primene "Repowering" tehnologije za postoje}u TE-TONovi Sad[066] M. Ignjatovi}Strategija snabdevanja Evrope energijom[069] R. Dimitrijevi}, J. Manasijevi}, M. @ivkovi}, T. Pavlovi}, R. Proki} Cvetkovi}, A. Milosavljevi}Pove}anje efikasnosti distributivnih transformatora primenommaterijala pobolj{anih svojstava za izradu magnetnog kola[074] M. Mehand`i}Predgasifikacija naselja me{anim gasom[077] M. Te{i}, M. Bukurov, M. Brki}Biogas u Srbiji - stanje i perspektive[082] R. Muli}O kvalitetu biodizela[085] R. Vorkapi}Predlog re{enja problema ~vrstog ugljovodoni~nog otpada (gumai plastika) reciklovanjem do te~nih goriva i ~a|i[086] M. PavlovskiNuklearna industrija- izazovi globalnog terorizma[091] Predrag Batini}Primena doma}e pameti u regeneraciji izolacionih i drugih naftnihulja

energijaProf. dr Milun Babi}, prof. dr Dobrica Milovanovi},doc. dr Neboj{a Jovi~i}, doc. dr Du{an Gordi},doc. dr Milan Despotovi}, dr Vanja [u{ter~i~Ma{inski fakultet, Regionalni evro centar za energetsku efikasnost, KragujevacMr Nenad Pavlovi}Republi~ke agencije za energetsku efikasnost, BeogradUDC 621.311.21 : 502.174(497.11)STRU^NI RADEkolo{ke koristi odsprovo|enja Glavnogplana za gradnju malihhidrocentrala u SrbijiUtoku priprema za izraduElektronskog katastra lokacijaza gradnju malih hidrocentrala(MHC) i Glavnog plana zagradnju MHC, Regionalni evro centar zaenergetsku efikasnost u Kragujevcu(REEECK) i Agencija za energetskuefikasnost Republike Srbije (SEEA)uradili su jednu obimnu predstudiju saciljem da upoznaju stru~nu javnost satehnoekonomskim i ekolo{kimmogu}nostima organizovanog pristupagradnji MHC u Srbiji.Predstudija je, kao polazne, imala u viduslede}e dve ~injenice:• u Srbiji su donete neophodnepoliti~ke i administrativne odluke i utoku su pripreme za deregulacijutr`i{ta elektri~ne energije;• Elektroprivreda Srbije (EPS) ovladalaje relevantnim metodama i alatima ive} prisupila svom restrukturisanju.Pri izradi predstudije imalo se, tako|e, uvidu da opseg teku}ih i predstoje}ihaktivnosti jo{ nije u potpunosti i/ilidovoljno jasno prezentovan javnosti, kaoi to da }e se elektroenergetski sistemSrbije uskoro suo~iti sa potrebom:• da kompletira i uspostavi svoju novukorporativnu strukturu;• da u uslovima konkurencije unapredisvoje poslovne performanse;• da uspostavi optimalni konceptupravljanja aktivom srbijanskeelektroenergetike kako u pogleduodr`avanja opreme i energetskihobjekata, tako i u pogledureinvestiranja aktive u nova postrojenjasa vi{e investitora, jer }e toderegulisano tr`i{te elektri~ne energijesve vi{e nametati.Posebno treba ista}i da }e nadle`nidr`avni organi i privatni investitori veomainsistirati na razvoju nove aktive u oblikuMHC za energetsku eksploatacijunacionalnih hidroresursa kao va`nomna~inu za postizanje boljih ekonomskihRezimeU radu su izlo`eni rezultati numeri~ke simulacije ekolo{kih koristi koje moguproiste}i u toku realizacije Glavnog plana za gradnju malih hidrocentrala uSrbiji, i to za slu~aj deset mogu}ih scenarija sprovo|enja Plana.Primenom razvijenog softvera, ~ija je namena - odre|ivanje optimalnogscenarija realizacije Glavnog plana, samo na slu~aj sagledavanja ekolo{kihkoristi koje on donosi, mo`e se videti koliko }e njegova uspe{na realizacijasmanjiti emisiju CO x, SO x, NO xi pepela, i kolika se finansijska korist na tajna~in ostvaruje.Klju~ne re~i: cena struje, CO x, ekolo{ke koristi, ekonomske koristi, malahidrocentrala, master plan, matemati~ko modeliranje, NO x, optimalni, pepeo,redukovanje emisije, scenario, SO x, tempo gradnje.AbstractIn this paper numerical results of simulation of ecological benifits which can beachieved from realization of the Master plan for building of small power plantsin Serbia, and that is for the case of ten possible scenarious of that Plan, arepresented.By application of the developed software, which assignment is to defineoptimal scenarious of the realization of the Master plan, in case ofconsideration ecological benifits only which it produces, can be seen itssucsefull realization of decrease of polution with the CO x, SO x, NO xand ashes,and how high financial benifit is.Key words: costs of the electricity, CO x, ecological advantages, economicaladvantages, small power plant, master plan, mathematical modeling, NO x,optimization, ash, reduction of the emission, scenario, SO x, pace of thebuilding.rezultata i radi oja~avanja tr`i{neravnote`e, a posebno zbog smanjenjaemisije produkata sagorevanja, jer jezna~ajan deo aktuelnog zaga|enja`ivotne sredine vezan za proizvodnjuelektri~ne energije u termocentralama.Baziraju}i se na postoje}im saznanjima obroju i energetskim mogu}nostimaistra`enih lokacija za gradnju MHC,poku{ali smo, imaju}i u vidu obavezekoje Kjoto protokol nala`e svimdr`avama potpisnicama, da u ovom raduizlo`imo samo procene ekolo{kih koristikoje se mogu ostvariti realizacijomGlavnog plana za gradnju MHC.Kratak opis razloga za planskugradnju MHC i osnovnekarakteristike Glavnog planaZakon o energetici 1 je po prvi put u Srbijiinstitucionalizovao MHC i zakonskiutvrdio energetski zna~aj malihvodotokova. Povoljnosti koje je Zakondao MHC predstavljaju izazov zaposlovne ljude i kapital kojim oniraspola`u, ali da bi do organizovanog imasovnog pristupa eksploataciji ovih1Zakon o energerici usvojen je 2004. godine uNarodnoj skup{tini Srbije[008]

obnovljivih energetskih potencijala moglodo}i neophodno je, pored tog prvog -zakonskog, u~initi jo{ niz vrlo usmerenih iod nadle`nih dr`avnih organa podr`anihkoraka.Ono {to sada{nje i budu}e investitore ugradnju MHC interesuje jeste:• gde su lokacije za gradnju, kakva jemogu}nost fizi~kog pristupa lokaciji,kolika se elektri~na snaga na svakojod njih mo`e instalisati i stanjevlasni~kih odnosa vezanih zazemlji{te na kome }e se graditiMHC;• koliko }e ko{tati gradnja, koliki je rokotplate ukupne investicije i procenaprofita koji se mo`e ostvariti u tokueksploatacionog veka hidrocentrale;• geomorfolo{ke karakteristike terena ihidrolo{ke karakteristike vodotoka;• metodlologija, uslovi i rokovi zadobijanje koncesija od nadle`nihdr`avnih organa zbog kori{}enjaop{teg dobra;• pozicija ~vora prenosneelektroenergetske mre`e na koji sehidrocentrala mo`e priklju~iti;• tehni~ki i ostali uslovi i rokovi zapriklju~ivanje hidrocentrale na tu~vornu ta~ku;• potencijalne projektne organizacije,proizvo|a~i MHC i servisi za njihovoteku}e odr`avanje, itd.Navedeni podaci pokazuju da procesgradnje MHC ne mo`e biti stihijski i daenergijamora biti pod nadzorom dr`ave, jer su, sjedne strane, mnogi u njenoj nadle`nosti,a s druge strane, ona ne sme da dopustida u elektroenergetskom sistemu Srbijeizraste destibiliziraju}i, ekolo{kineosmi{ljen i neprofitabilan podsistem,koji }e, umesto da podsti~e i unapre|ujeprocese deregulacije elektroprivrede, bitismetnja njegovom poslovanju naderegulisanom evropskom tr`i{tu.Zbog toga su REEECK i SEEA u svojojpredstudiji razvili koncept Glavnog planaza gradnju MHC u Srbiji, uradilioriginalan, obiman, i prema korisnikuveoma prijateljski orijentisan softver zaenergetsko-ekonomsko-ekolo{kovrednovanje mogu}ih scenarijaimplementacije Glavnog plana, i izvr{iliniz simulacija koje su imale za cilj dautvrde njegove optimalne parametre.Strukturno gledano, Glavni plan je veomaslojevit projekat kako po vrsti poslovakoje treba uraditi, tako i po posledicamakoje }e imati na o~uvanje `ivotne sredinei ograni~enih rezervi fosilnih goriva, irealizova}e se u ~etiri faze.U toku prve faze izvr{i}e se a`uriranje ievaluacija postoje}ih podataka za vi{e od800 lokacija za gradnju MHC koje suistra`ene pre dvadesetak godina. Kaorezultat ove evaluacije pojavi}e seodre|en broj lokacija aktuelnih zadetaljnije studije i budu}u gradnju, i bazapodataka koja }e, uz odgovaraju}eelektronske vizualizacije na geodetskojelektronskoj mapi Srbije, biti postavljenakao portal na sajtu SEEA. Ta bazapodataka bi}e, uz nadoknadu, putemInterneta, dostupna svim potencijalniminvestitorima.Druga faza bi}e posve}ena pitanjimainvestiranja na lokacijama koje po svojiminvesticionim i eksploatacionimkarakteristikama imaju najvi{i prioritet, akoje su izdvojene iz ukupnog brojalokacija u toku prve faze.Tre}a faza obuhvata nastavakistra`ivanja novih lokacija, izvan do sadadetektovanih. Prema na{im procenama,vodoslivovi na podru~ju Srbije pru`ajuznatne mogu}nosti za gradnjuhidrocentrala koje se nazivaju mini imikrohidrocentralama. Broj takvihdodatnih lokacija iznosi oko 1100.^etvrta faza predstavlja nastavak druge,odnosno tre}e faze i odnosi se nagradnju MHC prema prioritetnoj listilokacija utvr|enoj u toku prve, druge itra}e faze.Zavr{etkom ~etvrte faze bi}e izgra|enkompletan sistem od oko 1900 MHC.Prve tri faze obavi}e se u roku od 24meseca, a ~etvrta faza traja}e 15 godina.Osvrt na metodologijumodeliranja ekolo{kih u~inaka utoku sprovo|enja Glavnog planaMetologija modeliranja ekolo{kih u~inakasprovo|enja Glavnog plana polazi odTabela 1Snaga izgra|enih MHC u tokuteku}eg perioda [kW]Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata od ukupno raspolo`ive snage svihmogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.1(k=10%) 2(k=20%) 3(k=30%) 4(k=40%) 5(k=50%) 6(k=60%) 7(k=70%) 8(k=80%) 9(k=90)% 10(k=95%)43 43 43 43 43 43 43 43 43 43607 4558 15288 36188 70646 122055 193804 289284 411886 4844175685 22627 50871 90415 141261 203407 276854 361602 457650 50991321748 57954 102848 154513 211879 274238 341081 412019 486743 52544456500 113000 169500 226000 282500 339000 395500 452000 508500 536750118550 189702 249740 303537 353123 399593 443622 485664 526043 545687217241 289685 342786 386263 423747 457058 487257 515023 540826 553099362547 414364 448035 473570 494373 512047 527481 541227 553648 559444565000 565000 565000 565000 565000 565000 565000 565000 565000 565000Slika 1 Tempo gradnje MHC u toku sprovo|enja Glavnog planamogu}eg scenarija tempa gradnjeMHC, od kojih samo jedan mo`e bitioptimalan s obzirom na energetskoekonomsko-ekolo{kekoristi kojemo`e doneti. S obzirom na to,usvojeno je da se tempo gradnjemo`e dovoljno dobro opisatitroparametarskim stepenim izrazom,pri ~emu su parametri tog izrazavarijable optimizacionog procesa utoku koga se utvr|uje optimalnienergetsko-ekonomsko-ekolo{kiscenario sprovo|enja Glavnog plana.Interperetacija mogu}eg tempagradnje MHC, za razli~ite vrednostiparametara koji se izra~unavaju utoku optimizacionog procesa, izlo`enaje u tabeli 1 i na slici 1.Simulacija ekolo{kih dobitakapodrazumeva, pored mogu}eg tempa[009]

energijaTabela 2Redukovani CO xod po~etkasprovo|enja Glavnog plana[tona]Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata od ukupno raspolo`ivesnage svihmogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.1(k=10%) 2(k=20%) 3(k=30%) 4(k=40%) 5(k=50%) 6(k=60%) 7(k=70%) 8(k=80%) 9(k=90)% 10(k=95%)232 232 232 232 232 232 232 232 232 2322340 15491 51200 120749 235423 406503 645274 963019 1371019 161239222536 100399 252714 497909 854415 1340660 1975073 2776084 3762121 4330284106891 340951 702193 1202670 1857244 2681993 3693651 4909351 6346495 7153598340751 839144 1483031 2280424 3243928 4388131 5728694 7281930 9064589 10047271854348 1708609 2671375 3766877 5014478 6432409 8038576 9850804 11886920 129945141827152 3072463 4338481 5692051 7168904 8795630 10595091 12588333 14795419 159852583491522 5061958 6551948 8082126 9707213 11462962 13377433 15474940 17777744 190127426135880 7815526 9376483 10960479 12629411 14422410 16369412 18495889 20824872 22072088Slika 2 Redukovani CO xod po~etka sprovo|enja Glavnog plana [tona]gradnje MHC prikazanog na slici 1 iniz drugih pretpostavki. Pored ostalih,koje ovde ne}e biti prikazane,usvojeno je:• da se proizvedenom elektri~nomenergijom u MHC redukuje potro{njalignita "Kolubara", koji ima slede}ekarakteristike: C=23,28%, H=2,28%,O=9,82%, N=0,62%, S=0,26%,A=10,96%, W=52,80% iH d=7771[kJ/kg];• da prilikom sagorevanja u kotlu, sakoeficijentom vi{ka vazduha,produkti sagorevanja lignita„Kolubara“ imaju slede}i sastav ikarakteristike: (CO 2) s=14,48%,(CO 2) w=11,14%, (H 2O) w=23,56%,(O 2) w=3,79%, V RS=3,006[m 3 /kg]; V RV=3,918[m 3 /kg]; V L=3,065[m 3 /kg];Tabela 3Redukovani SO xod po~etkasprovo|enja Glavnog plana[tona]Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata od ukupno raspolo`ivesnage svihmogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.1(k=10%) 2(k=20%) 3(k=30%) 4(k=40%) 5(k=50%) 6(k=60%) 7(k=70%) 8(k=80%) 9(k=90)% 10(k=95%)3 3 3 3 3 3 3 3 3 326 173 572 1349 2629 4540 7207 10755 15312 18008252 1121 2822 5561 9542 14973 22058 31004 42017 483621194 3808 7842 13432 20742 29954 41252 54830 70880 798943806 9372 16563 25469 36229 49008 63980 81327 101237 1122129542 19082 29835 42070 56004 71840 89778 110018 132758 14512820406 34314 48454 63571 80065 98233 118330 140591 165241 17853038995 56534 73175 90264 108414 128023 149404 172830 198549 21234268528 87287 104720 122411 141050 161075 182820 206569 232580 246510Slika 3 Redukovani SO xod po~etka sprovo|enja Glavnog plana [tona]• da prose~ni stepen korisnosti doma}ihtermoelektrana iznosi η TE;• da va`i ekvivalencija:1[MWh proizvedene elektr. energije =1,654[ tona ekvivalentnog doma}eglignita];• da se prilikom proizvodnje elektri~nestruje u temoelektrani koja koristidoma}i lignit mora, u cilju za{tite`ivotne sredine, iz produkatasagorevanja izdvojiti:• 0,385 [kgCO x/kWh proizvedeneelektri~ne energije],• 0,0102 [kgNO x/kWh proizvedeneelektri~ne energije],• 0,0043 [kgSO x/kWh proizvedeneelektri~ne energije] i• 0,1813 [kg pepela/kWh proizvedeneelektri~ne energije];[010]

energijaTabela 4Redukovani NO xod po~etkasprovo|enja Glavnog plana[tona]Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata od ukupno raspolo`ivesnage svihmogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.1(k=10%) 2(k=20%) 3(k=30%) 4(k=40%) 5(k=50%) 6(k=60%) 7(k=70%) 8(k=80%) 9(k=90)% 10(k=95%)6 6 6 6 6 6 6 6 6 662 413 1364 3216 6270 10826 17185 25647 36513 42942600 2674 6730 13260 22755 35705 52601 73934 100194 1153252847 9080 18701 32030 49463 71428 98370 130747 169022 1905179075 22348 39497 60733 86393 116866 152568 193935 241411 26758222753 45504 71145 100321 133547 171310 214086 262350 316576 34607448661 81827 115544 151592 190924 234248 282172 335256 394036 42572492987 134812 174493 215246 258525 305285 356272 412133 473462 506353163413 208145 249717 291903 336350 384102 435955 492588 554614 587831Slika 4 Redukovani NO xod po~etka sprovo|enja Glavnog plana [tona]• da cena redukcije CO xiz dimnihgasova iznosi 8,5 [EUR/toni CO x];• da cena redukcije NO xiz dimnihgasova iznosi 19,3 [EUR/toni NO x];• da cena redukcije SO xiz dimnihgasova iznosi 13,5 [EUR/toni SO x] i• da cena redukcije pepela iz dimnihgasova iznosi 12,3 [EUR/tonipepela].Prikaz dela ekolo{kih dobitakakoji predstavljaju posledicusprovo|enja Glavnog planaKori{}enjem razvijenog softvera, uzuslove navedene u ta~ki 3. ovog rada,dobijeno je niz interesantnih rezultata,od kojih su neki prikazani u tabelama2 - 6 i na dijagramima slika 2 - 6.Tabela 5Redukovani pepeo od po~etkasprovo|enja Glavnog plana[tona]Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata od ukupno raspolo`ivesnage svihmogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.1(k=10%) 2(k=20%) 3(k=30%) 4(k=40%) 5(k=50%) 6(k=60%) 7(k=70%) 8(k=80%) 9(k=90)% 10(k=95%)109 109 109 109 109 109 109 109 109 1091102 7293 24104 56848 110835 191378 303789 453380 645463 75909910610 47267 118975 234411 402250 631170 929845 1306954 1771171 203865650323 160516 330586 566206 874373 1262657 1738935 2311275 2987869 3367845160422 395061 698197 1073602 1527210 2065890 2697014 3428263 4267521 4730159402219 804396 1257658 1773409 2360768 3028316 3784484 4637664 5596247 6117692860206 1446486 2042515 2679763 3375051 4140898 4988067 5926466 6965541 75257061643775 2383121 3084594 3804987 4570062 5396652 6297967 7285453 8369591 89510162888713 3679475 4414358 5160088 5945805 6789932 7706562 8707687 9804150 10391327Slika 5 Redukovani pepeo od po~etka sprovo|enja Glavnog plana [tona]Dobijeni rezultati pokazuju dasprovo|enje Glavnog plana za gradnjuMHC u Srbiji, gledaju}i samo krozneposredne ekolo{ke koristi, mo`erezultovati zna~ajnim smanjenjemzaga|enja `ivotne sredine, ali iu{tedom nezanemarljivih finansijskihsredstava koja bi se morala utro{iti naeliminaciju {tetnih produkatasagorevanja ako bi se umestosprovo|enja Glavnog plana gradiletermoelektrane odgovaraju}einstalisane snage.Zaklju~akCilj rada nije bio da izlo`i postupakodre|ivanja optimalnog scenarija zasprovo|enje Glavnog plana, jer je zato, pored ekolo{kih dobitaka,[011]

energijaTabela 6Prose~na godi{nja ekolo{kau{teda zbog zamene lignita[EUR/god]Scenario gradnje MHC zasnovan na pretpostavci koliko }e procenata od ukupno raspolo`ivesnage svihmogu}ih MHC na teritoriji Republike Srbije po~eti da se koristi do 2012.1(k=10%) 2(k=20%) 3(k=30%) 4(k=40%) 5(k=50%) 6(k=60%) 7(k=70%) 8(k=80%) 9(k=90)% 10(k=95%)3471 3471 3471 3471 3471 3471 3471 3471 3471 347117501 115840 382860 902934 1760433 3039731 4825199 7201211 10252138 1205706184260 375379 944864 1861620 3194550 5012559 7384551 10379430 14066100 16190389266433 849848 1750275 2997755 4629335 6685091 9206731 12236965 15819165 17830937637012 1568727 2772433 4263109 6064320 8203337 10709434 13613112 16945680 187827441277720 2555309 3995174 5633552 7499402 9619988 12022091 14732369 17777481 194339432277165 3829185 5407012 7093955 8934544 10961920 13204572 15688733 18439406 199222923729818 5407436 6999118 8633730 10369729 12245307 14290442 16531103 18991073 203103605735321 7305318 8764373 10244964 11804946 13480895 15300794 17288452 19465396 20631192Slika 6 Prose~na godi{nja ekolo{ka u{teda zbog zamene lignita [EUR/god]neophodno tretirati i druge va`neparametre kao {to su, na primer:• cena gradnje MHC,• cena elektri~ne energije,• na~in finansiranja gradnje MHC,• na~in eksploatacije i odr`avanja MHCkoje se grade u toku sprovo|enjaGlavnog plana,• prihodi od prate}ih delatnosti (turizam,uzgoj ribe i sl.) itd.LiteraturaMilun Babi}, Glavni plan za izgradnjumalih hidrocentrala u Srbiji, Agencija zaenergetsku efikasnost Republike Srbije -Regionalni evro centar za energetskuefikasnost Kragujevac, Kragujevac -Beograd, decembar 2004.[012]

energijaDr Miroslav Ignjatovi}Privredna komora Srbije, BeogradUDC 620.9 :339.9.12.23(4)STRU^NI RADStrategija snabdevanjaEvrope energijomUprkos velikoj razlici uenergetskoj situaciji ~lanicaEvropske unije, pokrenut jesna`an proces energetskereforme koji ima za cilj stvaranjejedinstvenog evropskog energetskogtr`i{ta. U radu su prikazani karakteristi~niproblemi:• energija je strategijski entitet i dr`avenastoje da obezbede sigurnostsnabdevanja, ekonomskukonkurentnost i o~uvanje okoline,• organizacija proizvodnje, transporta idistribucije energije je heterogena: odmno{tva kompanija do monopola kojisu vertikalno integrisani,• geografija, geologija, klima, nivoekonomskog razvoja, kultura javnihustanova, istorija i mnogobrojnisocijalno-ekonomski faktori stvarajuodre|eni otpor evropskoj energetskojhomogenizaciji.Evropska unija konvergira zajedni~kimenergetskim makroekonomskimkarakteristikama odr`avaju}i zna~ajnuraznolikost u zemljama ~lanicama.U svetskom energetskom okru`enju, triceline kao {to su SAD, Japan i Evropazauzimaju zna~ajno mesto sa 45 %potro{nje ukupne energije. Ova tri centrapredstavljaju i ve}inske uvoznike nasvetskoj energetskoj pijaci sa 62 %me|unarodne trgovine u ovom sektoru.Njihov uticaj je odlu~uju}i na svetskuenergetsku konjukturu. Prema tome,svetski ulozi i izazovi ove planete suusko povezani sa ova tri aktera.Koji su to ulozi?Prva odrednica je svetski demografskirazvoj. Svet danas ima vi{e od 6 milijardistanovnika i porast stanovni{ta uzemljama u razvoju treba da pove}a u2020. broj stanovnika na 7 - 8 milijardi,pri ~emu }e koncentracija ve}ineuve}anog stanovni{tva biti u velikimgradovima. Energetska potra`nja }e sepove}ati za otprilike 60 % i pristupenergiji }e za sve postati glavni izazovRezimeFilozofija u sada{njem energetskom sektoru ima za cilj da prevazi|e inerciju iprimeni aktivan pristup u cilju osiguranja ve}eg stepena sigurnostisnabdevanja energijom. Sigurnost u snabdevanju energijom ne iziskujemaksimalno kori{}enje lokalnih izvora ili minimalni uvoz, ve} smanjenje rizikau proizvodnji i snabdevanju, kao i diversifikaciju energetskih izvora po mestu ivrsti i uzimanje u obzir na du`i rok energetske tendencije na lokalnom iglobalnom nivou.Klju~ne re~i: energetika, strategija.Strategy of Europe Energy SupplyThe philosophy in energy sector to overcome the inertia and to apply aproactive approach in order to ensure higher efficiency in all processes ofenergy supply. The security of energy supply does not imply the maximum useof local resources or minimum import, but decreasing the risks in theproduction and supply through diversification of energy sources by type andlocation and taking into consideration the long-term regional and global trendson the energy sources market.Key words: energy, strategy.ovog sektora.Uva`avanje ~ovekove okoline i smanjenjeemisije gasa i efekta staklene ba{te jestedruga klju~na uloga energetike. Nasvetskom nivou, problem promene klimepostaje isto tako urgentan problem kao iiscrpljivanje rezervi fosilnih goriva.U kratkom i srednjoro~nom peridu, veliketenzije }e se pojaviti na energetskomtr`i{tu, mnogo pre nego {to }e serezerve iscrpeti. Konvencionalne rezervedostupne nafte sa prihvatljivom cenomko{tanja osta}e u politi~ki nestabilnimoblastima. Dovoljno je setiti se ira~kogembarga koji ote`ava uvoz. Pored toga,energetske havarije u vi{e zemaljaupozoravaju na te{ko}e u investicijama.Isti je slu~aj i u sektoru gasa koji tako|ezahteva zna~ajna ulaganja. Sigurnost usnabdevanju pri prihvatljivim ekonomskimcenama jeste tre}i izazov koji je isto takodelikatan.Energetska perspektiva Evropske unije jeozna~ena ubrzanom liberalizacijomenergetskog tr`i{ta, koje }e bitioperativnije i integrisano. Cilj jeuspostavljanje jedinstvenog tr`i{ta struje igasa umesto lokalnih tr`i{ta koja imajuograni~ene me|ugrani~ne energetskerazmene. Naravno, name}e se potrebada se integracija energetskog tr`i{ta vr{ipostepeno i proporcionalno, vode}ira~una o potrebi javnih usluga, rizicimaenergetskih havarija i ne zaboravljaju}isocijalne potrebe najranjivijih klijenata.Ukoliko se ni{ta ne u~ini, evropskazavisnost }e porasti sa 50 % na 70 %2030. Javlja se odre|ena kontradikcijaizme|u programa razvoja nuklearneenergije koji se posmatra kao sredstvo zaborbu protiv efekta staklene ba{te iodre|enih gledi{ta o napu{tanju kolosekarazvoja nuklearne energije. Sa razvojemobnovljivih izvora energije ne vidi sena~in kako zameniti 34% proizvodnjeenergije nuklearnog porekla.Evropska strategija sigurnog idugoro~nog snabdevanjaenergijomRadi efikasnog u~estvovanja name|unarodnoj ekonomskoj sceni bitno je[066]

da se Evropa konsoliduje u jedinstvenmodel, baziran na integrisanom tr`i{tu,regulisanoj konkurenciji kao i solidarnostii trajnosti. Energetska sigurnost treba daobezbedi u perspektivi dugoro~nograzvoja fizi~ku i kontinuiranu dostupnostenergetskih proizvoda na tr`i{tu popristupa~noj ceni svim potro{a~ima(privatno i industrijski).Evropska unija je preterano zavisna odspoljnog snabdevanja. Brojevi sami zasebe govore: 50 % svojih energetskihpotreba obezbe|uje iz uvoza, {to jezabrinjavaju}e; ako se tendencija nastavizavisnost }e dosti}i 70 % u 2030.Name}ue se nekoliko elementarnihpitanja:• mo`e li se zanemariti naftna zavisnostod 90 % kroz 30 godina klizaju}i premakaspijskom regionu i Zalivu kaoizvori{tima,• mo`e li se podneti haoti~noposkupljenje nafte i gasa koje biuslovilo poreme}aj ekonomija izemalja u razvoju koje nisuproizvo|a~i,• da li je pametno odustati od nuklearnogprograma kada osciliraju cene nafte igasa?Sve politi~ke odluke jedne dr`ave ~laniceima}e negativan efekat na funkcionisanjetr`i{ta u drugim dr`avama ~lanicama. Utom kontekstu je neophodno postavitipitanje o smislu nacionalnih odluka oenergetskoj politici koja nije koordinisana.Tako|e, uzmanje u obzir klimatskihpromena nije za odlaganje. Danasnau~na istra`ivanja ukazuju da smo naputu novog pove}anja emitovanja gasa iefekta staklene ba{te reda veli~ine od 5% za 1990 - 2010, pri ~emu je bilaplanirana redukcija od 8 % za isti period.Po{to je za efekat staklene ba{te emisijagasova najve}im delom odgovorna, jasnoje da je potrebno da se revidira pristupenergetskoj tematici ukoliko se `elipo{tovanje preuzetih obaveza.Skora{nje krize u ve}ini dr`ava ~lanicausled pove}anih cena nafte ukazujujasno na ranjivost evropske ekonomije irizik od socijalnih sukoba. Sektori koji sunajve}i potro{a~i energije (stanovanje,transport) vi|eni su u konstantnomporastu u slede}e dve decenije.Pro{irenoj Evropskoj uniji predstojizao{travanje tog problema. Tendencijapove}anja potro{nje energije nakonpro{irenja Unije }e se pove}ati, a da pritome ona ne poseduje zna~ajnijeenergetske rezerve.Aktivna politika potra`njeUsled manjka sopstvenih izvora potrebnoje usvojiti o{tar pristup ekonomisanjuenergije i njenoj potra`nji. Smatra se daje kori{}enjem raspolo`ivih tehnologijamogu}e u{tedeti 18 % sada{njepotro{nje. Energetska efikasnost je,dakle, kamen temeljac trajnogsnabdevanja.Od ukupne potro{nje, na zgrade ide 40% potro{nje energije u Evropskoj uniji(zagrevanje, topla voda, hla|enje iosvetljenje). Smatra se da je mogu}eu{tedeti 22 % te potro{nje.Sektor transporta, a naro~ito drumskisektor, glavni je izvor rasta potra`njenafte i pove}anja emisije CO 2. Ukoliko bise ovakva tendencija nastavila, emisijagasova vezana za potro{nju energije utransportu pove}ala bi se za 40 % u2010. u odnosu na 1990. Potrebno jepreorijentisati sada{nju politiku premaboljoj kontroli energetske potro{nje utransportu.Neophodno je privesti kraju stvaranjezajedni~kog energetskog tr`i{ta koje }eprevazi}i aktuelnu situaciju lokalih -nacionalnih tr`i{ta, gde asimetri~naotvorenost stvara ozbiljne deformacije ukonkurenciji.Takvo unutra{nje jedinstveno tr`i{tepove}alo bi mogu}nost raznovrsnijeg ikonkurentnijeg snabdevanja zaekonomske korisnike i gra|ane, a tako|epreko mehanizama grani~nihinterkonekcija izbegla bi se situacijaizolovanja ili prekida usluga u pojedinimdelovima Evropske unije, doprinose}ive}oj recipro~noj sigurnosti izme|udr`ava ~lanica.Ovako progresivan pristup doveo bi dostvaranja potpuno otvorenog tr`i{ta gasai struje u 2005, pra}enog odre|enimbrojem klju~nih razme{taja koji bigarantovali sigurnost snabdevanja.Evropski model koji se stvara objedinjujeodgovornosti javnog i privatnog sektora.Dr`ave ~lanice }e nadgledati konstantnoravnote`u ponude i potra`nje i vodi}era~una o neophodnom razvoju potrebneinfrastrukture. Dr`ave }e imatimogu}nost da nametnu obaveze javnomsektoru za o~uvanja okoline i da naterajukorisnike mre`e da daju prioritetinstalaciji proizvodnje koja koristi izvoreobnovljive energije.Politika raznovrsnosti na nivouponudePostoje dva polja koja zaslu`uju pa`nju:A - odlu~nija akcija u korist ~istih izvora,B - dinami~nija politika prema spoljnomsnabdevanju gorivom.A - Glavni prioritet je promocija i razvojobnovljivih izvora energije. Planirano jeda se dostigne 12% obnovljive energije uukupnoj potro{nji energije, naspram 6% u1997.Potrebno je ista}i da je ugalj jedinienergetski izvor koji je siguran i koji se uEvropskoj uniji nalazi u ve}im koli~inama,na koje se mo`e ra~unati u budu}nosti.Jedan od prioriteta }e biti razvojtehnologije ~istog uglja.Nuklearna opcija tako|e se razmatra kaodoprinos sigurnosti snabdevanja ismanjenja emisije CO 2. Uloga nuklearne[067]energijaenergije je dosta potcenjena u pogledudoprinosa smanjenju emisije gasova uatmosferu. Procenjuje se da je onaomogu}ila izbegavanje emitovanja nekih300 miliona tona godi{nje u Evropi,istovremeno isporu~uju}i 35% struje uodnosu na ukupni bilans. Ne trebazaboraviti ni stabiliziraju}u ulogu popitanju cena koju ima nuklearna energija.Jedini mogu}i put koji bi odr`ao ovuopciju jeste transparentnost premajavnom mnjenju i poja~ana istra`ivanja uoblasti nukleranog otpada, {to je glavniproblem, ali tako|e i da se razvija novageneracija ~istih reaktora.B - Ne}e postojati pobolj{anje usigurnosti snabdevanja bez radikalnepromene pristupa sklopu startegijeintegrisane energetike, pri ~emu jenezaobilazan spoljni zna~aj.Evropa kao veliki potro{a~ sa 500 milionagra|ana zna~ajan je faktor u svetskomenergetskom bilansu. Me|utim, takvatendencija rasta potro{nje energije bi}e iu drugim delovima sveta - SAD, zemlje urazvoju... Pitanje rasta energetskepotra`nje u Aziji postaje va`na karika. Saekonomskim rastom od 6 do 8 %godi{nje i porastom standarda `ivljenja,Kina i druge azijske zemlje predstavlja}ezna~ajan faktor u potra`nji energije.Nazire se intenzivna svetska trka uenergetskom snabdevanju. U tomkontekstu Evropskoj uniji je potrebno dase snabde instrumentima za osiguranjesopstvene potra`nje i za obezbe|enjenajboljih uslova.Nafta i gas }e nastaviti da zauzimajuglavno mesto u snabdevanju u godinamakoje dolaze u svetskom energetskombilansu. Nafta, koja spada u izvore kojisu neobnovljivi, po oceni eksperata imarezervi za stotinu godina pri ovakvomtrendu potro{nje u svetu. Ona }enastaviti da bude va`an ulog ugeopoliti~kim igrama. Retkost ovog izvorai njegova kontrola od strane jednogkartela proizvo|a~a dodeljuju joj karakternesigurnosti, koja se mora uzeti u obzirkada je re~ o snabdevanju.Gas, ~ije su svetske rezerve zna~ajnije,ne mo`e se odvojiti od nafte, mada naosnovu njegovih ~istih karakteristika ismanjenog ko{tanja investicija za razvoj,tr`i{te gasa ostaje pre svega tr`i{tebliskosti, naspram nafte ~ije je tr`i{teglobalno. Ta blizina daje odre|eneprednosti tr`i{tu Evropske unije uodnosu na glavne konkurente. I poredtoga {to i gas emituje gasove, onpredstavlja veliku prednost jer manjezaga|uje okolinu. Postepeno zamenjujeugalj i naftu u svetskom energetskombilansu. Vremenom ta tendencija }e rasti.Pri takvoj perspektivi, Evropska unijatreba da razmatra sigurnost svogbudu}eg snabdevanja i razvijaodgovaraju}u gasnu strategiju.Dovoljno je pogledati geografsku kartu pauo~iti jasne rizike snabdevanja. Na

Srednjem istoku, u Rusiji i u manjoj meriu severnoj Africi i podsaharskoh Africilokalizovani su glavni svetski naftni igasni izvori. ^esto upravo te regione, odkojih postoji zavisnost, karakteri{enestabilna politi~ka situacija kao ineodgovaraju}i izbor ekonomskogsistema. Neophodno je da Evropskaunija {titi svoje geopoliti~ke igeostrategijske interese.Evropska unija poseduje nekoliko jakihta~aka:• tehnolo{ki je jaka,• njeno tr`i{te je veliko, integrisano, uporastu i otvoreno konkurenciji,• pru`a najbolje blisko tr`i{te, upore|enju sa prekookeanskim iazijskim tr`i{tima.Treba napomenuti i slabe ta~ke EU:• tr`i{te nije raznovrsno - u pogledu gasazavisi uglavnom od Rusije, Norve{ke iAl`ira, a {to se ti~e nafte, osetljiva jena geopoliti~ke faktore i snagu kartela,• ne poseduje jaku zajedni~kuenergetsku politiku,• energetski je siroma{na.[to se ti~e nafte, od `ivog interesa sunove naftne zone kao {to je kaspijskiregion. Proizvodnja u Severnom morudosti`e svoje granice i nagove{tava sesmanjenje proizvodnje. U takvoj situaciji,verovatne rezerve u kaspijskoj regijimogle bi da budu zamena snabdevanjana srednji rok. Direktan pristup nabavkena Srednjem istoku treba da ostanejedan od glavnih prioriteta poredtradicionalnog snabdevanja iz Rusije.Postoji interes da se olabavi ekonomski ipoliti~ki embargo na izvore Srednjegistoka (Irak, Iran, Libija). Neophodno jejo{ raznovrsnije snabdevanje gasom.Perspektive porasta potra`nje gasa uglobalu i pojavljivanje novih regija savisokom potro{njom gasa na severu(balti~ke zemlje i Ukrajina) i na jugu(Turska i Balkan) primoravaju nakonsolidaciju snabdevanja po~ev{i odRusije i zemalja juga Mediterana.Neophodno je olak{ati razvojinfrastrukture transporta da bi sepristupilo gasu centralne Azije,kaspijskog regiona, Irana, Egipta.Potrebno je olak{ati integracijutransportnih puteva nafte i gasa prematr`i{tu Evropske unije. Rehabilitacijanaftnih puteva iz Rusije, povezivanjeizvora iz kaspijskog regiona prekoKavkaza, Ju`nog i Crnog mora premaregijama Mediterana mo`e smanjitiranjivost u odnosu na Srednji istok.Neophodno je da se obezbedi sigurnijipomorski transport.Po pitanju gasa, glavno je omogu}itikonstrukciju novih strategijskih gasovodaza snabdevanje iz Rusije. Potrebno jetako|e razviti ju`ni prsten olak{avaju}igasnu interkonekciju kaspijske regije,Irana, Turske i Balkana, severne Afrike izemalja Evropske unije.Evropska unija po tom pitanju treba dafiksira slede}e prioritete:• pobolj{anje saradnje sa svim zemljamaproizvo|a~ima, {to bi dovelo do ve}estabilnosti i transparentnosti na tr`i{tu ito nezavisno od nove cene barela,• stvaranje strategijskih partnerstava saglavnim regionalnim igra~imaenergetskog sektora (Rusija, Kavkaz,Kina, Mediteran, Srednji istok, LatinskaAmerika),• tehni~ka asistencija koja se mo`eponuditi zemljama partnerima kako bireformisali energetski sektor,• poja~anje energetskog dijaloga sa SADu sklopu me|ukontinentalnihrazgovora.U zaklju~ku se mo`e re}i slede}e:• Evropa mora da ra~una na sve fosilneizvore energije, ali javno mnjenje trebada zna da su oni ograni~eni i dastvaraju ozbiljne probleme u smisluemisije gasova i efekta staklene ba{te,• potrebno je podr`ati obnovljive izvoreenergije, koji su uslov za energetskunezavisnost; javno mnjenje treba dabude svesno da je njihov potencijalograni~en i da danas nisu konkurentni,• nije odgovorno, uzev{i u obzirzavisnost Evropske unije od energije irastu}e ekonomije, da se odustane odnuklearne energije; potrebno je da seobjasni javnom mnjenju da sempoznatih rizika kao {to je tretiranjeotpada, nuklearna energija imamnogobrojne prednosti po pitanjustabilnosti cena, energetske autonomijei emisije CO 2.Evropska unija je stabilizovala efekatstaklene ba{te emitovanjem gasova u2000. Predvi|anja Evropske agencija zaza{titu okoline govore o pove}anju za5,2% do 2010, {to je rezultatekonomskog razvoja, potro{nje struje itransporta, a u skladu sa postoje}imna~inom `ivota. Globalno zagrevanjeposledica je prvenstveno potro{njefosilnih goriva; nafta je odgovorna sa50% emisije CO 2, dok ~vrsta goriva iprirodni gas sa~injavaju ostatak.Energetska strategija na du`i periodzasniva se na 5 postavki:1. Smanjiti rasipanje. Potrebno je iniciratipromenu pona{anja potro{a~a. Ponudutiaktivnu ekonomsku politiku sa razli~itimpristupom i to u pozitivnom pristupuprema energiji koja ne zaga|uje okolinu.U tom smislu je potrebno fiskalniinstrument orijentisati prema zahtevu kapotro{nji koja je bolje kontrolisana izna~ajnija za o~uvanje okoline.2. Pokrenuti politiku alternativnogtransporta. Emisije usled drumskogtransporta mogle bi da se pove}aju u2010. za 40 % u odnosu na 1990.Neophodno je revitalizovati pruge, da sefokusiraju finansijske investicije na~vorove zastoja `eleznice, i[068]energijaracionalizovati individualnu upotrebukola.3. Razvijati nove i obnovljive vrsteenergije: pove}ati njihovo u~e{}e sa 6 na12 % u energetskom bilansu i pre}i sa 14na 22 % proizvodnje struje {to jeambiciozan cilj do 2010. Jedinofinansijske uredbe (pomo} dr`ave,fiskalne mere, finansijska podr{ka) mo}i}e da iniciraju ostvarenje takoambicioznog programa. Kao tema zaistra`ivanje mo`e se uzeti u obzir darentabilni vidovi energije (nafta, gas,nuklearke) finansiraju razvoj obnovljivihenergija koje do sada nisu dobijaleodgovaraju}u podr{ku.4. Odr`ati odre|enu autonomiju. Stavljase na vi{i nivo neophodnost doprinosanuklearne energije, ne zaboravljaju}iglavne elemente razmatranja: pitanjeotpada, sigurnost nabavke i dugoro~nirazvoj. Kakvi god bili zaklju~ci,istra`ivanje tehnologije prerade otpadatreba aktivno da bude nastavljeno.5. Na}i zajedni~ka re{enja za zajedni~keprobleme. Strah od koherencije treba dadovede do ubrzanja zavr{etkaunutra{njeg tr`i{ta, poja~anogstrategijskog skladi{tenja nafte, kojemo`e da se pro{iri na gas. Takavzajedni~ki pristup treba tako|e daprivileguje fiskalna energetska politikakako bi se favorizovale energije kojemanje zaga|uju okolinu.Zaklju~akPostoji svest o energetskoj ranjivostiEvropske unije u pogledu energetskogsnabdevanja. Ne mo`e se dozvoliti daenergetska politika bude prepu{tenatr`i{nim zakonima ve} vlade treba daraspola`u neophodnom funkcijom kojombi se definisali energetski izvori na dugestaze i da se to ostvari. Vlada je garantna duge staze u energetskom sektoru uoblasti istra`ivanja, sigurnostisnabdevanja i programiranju investicija.Celokupnost akcija koje su ekonomskiisplative treba preduzeti za smanjenjepotro{nje energije, kao i za potro{njuoptimalne energije (rekuperacijaizgubljene toplote pri sagorevanju gasa,valorizacija energetskih otpada).Istovremeno se podr`ava proizvodnjastruje i toplote sa dobrim ukupnimiskori{}enjem.Nuklearna energija igra zna~ajnu ulogu uenergetskim bilansima. Na evropskomnivou ova opcija je o~uvana zahvaljuju}iodr`avanju kapaciteta zajedni~kihistra`ivanja. Zajedni~ko za sve ~laniceEvropske unije jeste i obezbe|ivanje ioptimiziranje nuklearnog otpada ipodsticanje istra`ivanja koja se odnosena retretiranje najradioaktivnijihelemenata.

energijaRadi{a Dimitrijevi}, Dr Jovan Manasijevi},Miroslav @ivkovi}Institut FKS, JagodinaDr Toplica Pavlovi}Biro generalnog direktora FKS, JagodinaProf. dr Radica Proki} Cvetkovi},prof. dr An|elka Milosavljevi}Ma{inski fakultet BeogradUDC 621.314 : [66.017 : 621.3.042]STRU^NI RADPove}anje efikasnosti distributivnihtransformatora primenommaterijala pobolj{anih svojstava zaizradu magnetnog kolaElektroenergetski sistem (EES)na{e zemlje u poslednjihnekoliko godina karakteri{e,izme|u ostalog, nemogu}nostda se iz sopstvenih izvora podmirerastu}e potrebe za elektri~nomenergijom. Taj nedostatak iznosi uproseku 10% od ostvarene proizvodnje, avarira u toku godine od meseca domeseca. Isto tako, zbog dugogodi{njegneadekvatnog odr`avanja i zastarelostidovedeno je u pitanje i tehni~ko stanjemnogih proizvodnih kapaciteta, koji radesa smanjenim stepenom iskori{}enja.Ovaj problem se svakako mo`e re{itiizgradnjom novih termo i hidroelektranaili uklju~ivanjem drugih alternativnihizvora elektri~ne energije, ali ostajenerazre{en problem energetskeefikasnosti takvog sistema.Da bismo ostvarili ovaj cilj, odnosnou~inili EES efikasnijim trebalo bi delovatiu nekoliko pravaca, i to:planirati optimalni razvoj i izgradnjudistributivne mre`e da bi se tro{kovidistribucije elektri~ne energijeminimizirali, uzimaju}u u obzir sveparametre koji su bitni za mre`u;optimalna konfiguracija mre`e za svakugodinu planiranog razvoja dobija se kadase na|e minimum funkcije tro{kova;uvoditi kompenzaciju reaktivne energije ucilju smanjenja nepotrebne komponenteoptere}enja;usavr{avati elemente sistema, tako da seprimenom novih tehnolo{kih re{enjapove}a njihov stepen korisnog dejstva, au krajnjoj liniji i efikasnost sistema.Distributivni transformatori (DTS), kaonajbrojniji elementi sistema, transformi{uu EES-u srednji napon 10 i 20 kV naniski napon 0,4 kV. Zavisno od snage,jedan DTS na niskom naponu ima vi{eizvoda (npr. 8 za 630 kVA ili 12 za 1000kVA), a pouzdanost i efikasnost unapajanju potro{a~a mora biti navisokom nivou, pogotovu u gustoRezimeProblem pove}anja stepena iskori{}enja pojedinih komponenataelektroenergetskog sistema, odnosno smanjenja gubitaka energije sistema ucelini, podjednako je aktuelan u svim zemljama, bez obzira na stepenrazvijenosti njihove privrede. Postoji vi{e na~ina da se jedan elektroenergetskisistem u~ini efikasnijim, a jedan je da se kroz istra`ivanje i razvoj uvode novesavremenije tehnologije i materijali, koji }e pobolj{ati performansepojedina~nih komponenata sistema. U ovom radu bi}e prezentirana mogu}nostpove}anja efikasnosti distributivnih transformatora primenom specijalnihlegura sa smanjenim gubicima za izradu magnetnih kola. Imaju}i u vidu da jetransformator, kao element sistema, stalno pod naponom bez obzira naoptere}enje, stalno su prisutni i gubici snage u gvo`|u, a koji na godi{njemnivou mogu da naprave zna~ajne energetske gubitke. Problem je posebnoizra`en u sredinama sa malom gustinom potro{nje. U radu je tako|e datpregled stanja u svetu, sa smernicama za dalji razvoj materijala za izradumagnetnog kola koji treba da se ogleda u upro{}avanju tehnolo{kog postupka.Zbog izvesnih te{ko}a u tom postupku, primena je ograni~ena samo na izradudistributivnih transformatora koji su manje snage i manjih dimenzija, ali su, sdruge strane, i daleko najbrojniji u sistemu, {to u potpunosti opravdava zacrtancilj. Ostvarenje ovog cilja blisko je realnosti tim pre {to se u na{oj zemlji nalazei prirodni resursi koji su neophodni za proizvodnju specijalnih legura sasmanjenim gubicima u gvo`|u za izradu magnetnog kola transformatora.Klju~ne re~i: distributivni transformatori, energetska efikasnost, magnetnokolo, novi materijali, gubici.AbstractEnergy efficiency problems are of high interest in all countries. There are manypossibilities how to in crease efficiency of power systems, and one ofpromissing ways is to apply new materials and technologies, which willimprove performance of single components in the system. In this paper thepossibility to improve energy efficiency of distribution transformers, by usingspecial alloys with reduced losses in magnetic core, is presented. In such away the no-load losses can be significantly reduced which is even moreimportant for low load parts of the system. A survey of arvilable magneticmaterials in the world is given and technological proceduses are explained.These materials can be used only for distribution (naedium and low voltage)transformers. The proposed concept is realistic since there are natural forspecial alloy production in our country.Key words: distribution transformers, energy efficiency, magnetic core, newmaterials, losses.naseljenim gradskim sredinama. ^est jeslu~aj da transformatori rade paralelno,tako da je verovatno}a da potro{a~i utom delu distributivne mre`e ostanu beznapajanja svedena na teorijskumogu}nost. [to se ti~e efikasnosti,transformatori su gotovo savr{enema{ine sa stepenom korisnog dejstva od96 do 99%, {to je vi{e od bilo koje drugeelektri~ne ma{ine. Ipak, ~ak i u takosavr{enoj ma{ini mogu}e je ostvaritizna~ajne u{tede elektri~ne energije, ako[069]

Tabela 1energijaOsnovne karakteristike legura za izradu magnetnog kola DTS-aIndukcija Kirijeva Koercitivno Jedini~ni gubici naVrsta legure zasi}enja temperatura polje 1,4 T, 60 HzB s(T) T c(K) H c(A/m) P j(W/kg)Standardna Fe-Si legura 2,01 1019 24 0,7AML Fe80P13C7 1,4 587 5 -AML Fe80B20 1,6 647 3 0,3AML Fe86B8C6 1,75

amorfnih legura kojima se dodaje kaoprimesa bor. Takve legure se odlikujuekstremno niskim jedini~nim gubicima ugvo`|u (i do 0,16 W/kg na 1,4 T, 50 Hz),ali i vi{om elektri~nom otporno{}u.Tabela 3 daje pregled ekonomskihpokazatelja dva DTS-a u SAD, istihsnaga i napona primara i sekundara, odkojih je magnetno kolo jednog odamorfne metalne legure (AML), a drugogod standardnog Fe-Si lima.Na sada{njem stupnju tehnolo{kograzvoja transformator od AML ima vi{ucenu, ali ako se uzmu u obzir u{tede ueksploataciji na ime manjih gubitaka ugvo`|u, onda je prednost nesumnjivo nastrani ovih transformatora. Zbog skupogtehnolo{kog postupka dobijanja AML ovaekonomi~nost jo{ uvek nije tolikoo~igledna, pa bi zato trebalo i}i namasovniju upotrebu ovih transformatora,{to bi bilo isplativije zaelektrodistributivna preduze}a.Treba uo~iti u tabeli 3 koliko maloenergijaTabela 3 Pore|enje ekonomskih pokazatelja dva DTS u distributivnoj mre`i SADDTS 500 kVA, 60 Hz, 15000/480-277 V DTS od AML Standardni DTSGubici u gvo`|u (W) 230 610Faktor gubitaka u gvo`|u (USD/W) 5,5 5,5Gubici pri optere}enju (W) 3192 3153Faktor gubitaka pri optere}enju (USD/W) 1,5 1,5Stepen korisnog dejstva (%) 99,6 99,4Tr`i{na cena (USD) 11500 10000Vrednost gubitaka u gvo`|u (USD) 1265 3355Vrednost gubitaka pri optrere}enju (USD) 4788 4730Ukupni godi{nji tro{kovi (USD) 17553 18085Slika 6Troškovi (USD)100000900008000070000600005000040000300002000010000Rast tro{kova distributivnih transformatora tokom prvih 10 godinaeksploatacije00 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10Godina eksploatacijeDTS od AML Standardni DTSpove}anje efikasnosti (0,2%) rezultujevelikim u{tedama elektri~ne energije iinvesticija. Prema ovim pokazateljima,transformator od AML bi bio isplativiji odstandardnog ve} posle 1 godineeksploatacije, a otplatio bi se otprilikeposle 6 godina (slika 6).Nije bez zna~aja spomenuti da bi semasovnija primena DTS-a od AML, poredu{tede elektri~ne energije, pozitivnoodrazila i na ekolo{ke prilike sredine. UEES, gde termoelektrane imaju zna~ajnou~e{}e u proizvodnji elektri~ne energije,ove u{tede energije zna~ile bi delom imanje rada termoelektrana, a time imanje {tetnih gasova i materija uatmosferi. U tabeli 4 je prikazan uticajprimene DTS-a od AML na okolinu zanajve}e zemlje sveta.Mogu}i pravci daljeg razvojatehnologije proizvodnjeamorfnih leguraTabela 4 Uticaj primene DTS od AML na okolnu sredinu za najve}e zemlje svetaSAD EU Japan Kina IndijaU{teda u el. energ.(10 9 kWh) 40 25 11 9 2U{tede u nafti (10 6 barela) 70 45 20 15 4U{tede u CO 2(10 6 tona) 35 20 10 12 3U{tede u NO x(10 3 tona) 110 70 30 90 22U{tede u SO 2(10 3 tona) 260 160 75 210 52Sada{nji DTS sa magnetnim kolom odAML u velikoj meri donose u{tedeelektrodistributivnim preduze}ima u ~ijimsu mre`ama instalirani, smanjuju}igubitke u mre`i i pove}avaju}i efikasnostsistema. Ipak, amorfni transformatorizahtevaju zna~ajna investiciona ulaganja,pa je uvo|enje u primenu ovihtransformatora relativno sporo, a kod nasi ne postoji. Da bi amorfni transformatoribili pristupa~niji korisnicima neophodno jeda njihova cena bude ni`a, a to se mo`eostvariti samo ako se tehnologijadobijanja amorfnih legura i izradetransformatora pojednostavi. U tomsmislu mogla bi da se:razvije AML sa manjom brzinomkristalizacije, tako da nije potrebna brzinahla|enja 10 5 K/s {to omogu}avadobijanje debljih limova (do 0,5 mm uodnosu na sada{njih 0,025-0,05 mm), sakojima je manipulacija pri izradimagnetnog kola jednostavnija;napravi legura kojom }e se magnetnokolo dobiti postupkom livenja i pomogu}stvu iz {to manjeg broja komada;pri tome se ne smeju ugroziti osobinebitne za povoljan rad transformatora(velika elektri~na otpornost, mali jedini~nigubici snage, velika indukcija zasi}enja).Ukoliko to bude mogu}e, dalji razvojtehnologije novih efikasnijihtransformatora treba da se bazira na ve}postoje}oj tehnologiji izrade standardnihtransformatora.Zaklju~akBez obzira {to je transformator vrloefikasna ma{ina, upotrebom specijalnih(amorfnih) metalnih legura mogu}e jesmanjiti gubitke u gvo`|u (gubitkepraznog hoda) i dodatno pove}ati njegovstepen iskori{}enja. Za sada sekomercijalno u svetu proizvode AMLtransformatori do 500 kVA, dok je zave}e snage izrada ograni~ena zbogte{ko}a u dobijanju amorfnih traka, {tozna~i da se razvoj savr{enijihtransformatora odnosi pre svega nadistributivne transformatore. Mada suneznatno te`i, amorfni transformatoriimaju manje gubitke u gvo`|u, manjupobudnu struju i, najzad, manji porasttemperature.Jedna kratka ekonomska analiza naprimeru DTS-a od 500 kVA u mre`i SADpokazala je da se DTS od AML otplatiposle otprilike 6 godina eksploatacije.Pretpostavlja se da bi period otplatejednog ovakvog transformatora u na{ojmre`i bio ne{to du`i zbog ve}e po~etnecene ovihi transformatora na na{emtr`i{tu.Treba ista}i da u na{oj zemlji postoje ineki preduslovi da se realizujeistra`ivanje i razvoj efikasnijihtransformatora. Tu se pre svega misli naprirodne resurse (borne minerale) kojiulaze u sastav specijalnih legura zaizradu magnetnog kola, a onda i na[073]

ili prirodni gas. Ugalj i mazut sadr`e 2-4 % sumpora i kao takvi prilikomsagorevanja i izbacivanja dimnihgasova, zaga|uju vazduh i `ivotnusredinu. Razra|eni su specijalni kotloviu kojima ugalj sagoreva u tzv.fluidiziranom sloju sa dodatkom kre~a ikvarcnog peska. U ovakvomturbosagorevanju uglja uloga kre~a jeda vezuje sumpor iz uglja, a ulogakvarcnog peska je da se usija i daprenosi toplotu komadima uglja koji"vru" u komori kotla pod pritiskomvazduha koji se ubacuje duvaljkama.Na izlazu dimnih gasova kvarcni pesakse hvata specijalnimvisokotemperaturnim filterima i vra}a ukotao, a jedinjenje kre~a i sumporaodvla~i se na deponiju ili koristi kaogra|evinski matrijal. Dimni gasovi kojiizlaze iz ovakvog procesa sagorevanjavrlo su ~isti i ravni su sagorevanjuprirodnog gasa.Podzemni toplovodi za ravod toplevode rade se od izolovanih ~eli~nihcevovoda u betonskim kanalima ispodulice naselja. Amortizacioni vekovakvih cevovoda je izme|u 20 i 25godina; posle ovog vremena, radipopravke i zamene cevovoda, ulice seponovo moraju kopati.Toplana kao gorivo mo`e da koristi iprirodni gas, koji daje vrlo ~isteprodukte sagorevanja. Me|utim, u tomslu~aju je mnogo racionalnije izvr{itigasifikaciju naselja i dovesti prirodnigas direktno do potro{a~a.1.1. Trenutna realna cena grejanja udaljinskom sistemu grejanja uBeogradu iznosi 42 din./m 2 stana/ku}e( cca 0,51 evra/m 2 ) dok gra|ani pla}aju25 din./m 2 a razliku dotira grad.2. Gasifikacija naselja prirodnimgasom podrazumeva postojanjemagistralnog gasovoda za prirodnigas, priklju~ak i izgradnju distributivnepodzemne gasne mre`e za provo|enjeprirodnog gasa (metan do 92%) krozulice, naselja, do krajnjeg potro{a~a.Pritisak gasa u magistralnomgasovodu kre}e se 50-30 bara, ugradskom ~eli~nom gasovodu 12-6bara, u distributivnom gasovodu krozulice od 4-1,5 bara, a krajni potro{a~ga prima ispred svojih tro{ila sapritiskom od 20 mbara, gde je 1,0 bar= 1.000 mbara.Dobijanje toplotne energije iz gasa jeindividualno, od potro{a~a dopotro{a~a.U sistemnu gasifikacije ulogaregulacionih stanica (RS) i mernoregulacionihstanica (MRS) jeste dasmanjuju pritisak u gasnoj mre`i, kao ida mere utro{ene koli~ine gasa. Ispredsvakog stana/ku}e potro{a~apostavljen je ku}ni merno-regulacioniset (KMRS) u kome se pritisak obarana pritisak tro{ila a ujedno i meripotro{ena koli~ina gasa.Prilikom sagorevanja prirodni i me{ovitigas daju izuzetno ~iste produktesagorevanja, CO 2oko 80%, vodenapara 18-20%, prakti~no bez ~estica~a|i i bez NO x.Utro{eni gas se pla}a mese~no premapotro{nji, isto kao struja kada se o~itana strujomeru.Kalori~na mo} prirodnog gasa kre}e seizme|u 7,5 i 8,8 kW/m 3 u zavisnosti odporekla gasa. Maloprodajna cena zapotro{a~e gasa u Vojvodini i Srbijikre}e se od 14,00 do 15,50 din./m 3 , tj.0,17 evra/m 3 do 0,19evra/m 3 ili oko0,023 evra/kW (1,95 din/kW pri1evra=82 din. ili 1USD=64 din.).3. Gasifikacija naselja me{animgasom (predgasifikacija)3.1. Ukoliko pored nekog naselja, urelativnoj blizini od 10-15km, ne prolazigasovod prirodnog gasa, a potro{a~isu zainteresovani za dovo|enje gasakao energenta, mo`e se uraditigasifikacija naselja pomo}u me{anoggasa. Ovo se naziva predgasifikacijom,jer se mo`e o~ekivati da }e se mre`aprirodnog gasa u perspektivi produ`itido svih ve}ih naselja.Me{ani gas je me{avina isparenogte~nog naftnog gasa (TNG ili propanbutan)i komprimovanog vazduha upribli`nom odnosu 48:52. Kako je TNGkalori~niji od prirodnog gasa, njegovimme{anjem sa vazduhom sni`ava sekalori~na mo} i pode{ava na kalori~numo} prirodnog gasa. Svi ure|aji i svadruga oprema pode{eni za prirodnigas mogu se koristiti prilikom potro{njeme{anog gasa, bez ikakvognaknadnog pode{avanja irekonstrukcije.Gasifikacija naselja me{anim gasompodrazumeva da se izgradi skladi{te(nadzemno ili podzemno) sa jednim ilivi{e rezervoara za TNG, kapaciteta30-250 m 3 /kom. ispariva~kom,kompresorskom i MRS stanicom, sve ujednom objektu. Name{avanje gasaupravlja se i kontroli{e senzorimakomjuterski povezanim saelektromotornim ventilima i ceo processe vodi automatski. Sve navedeno senalazi u jednom prizemnom objektu.Sav rezervoarski prostor nije potrebnoizgraditi odmah, ve} pove}anjekapaciteta skladi{ta, tj. broj rezervoaraprati izgradnju i {irenje distributivnemre`e i pove}anje broja potro{a~a. U[075]energijaposlednje vreme u SAD, Evropi i Kini,ispariva~ko-kompresorska i me{noregulacionastanica u sistemume{anog gasa upakovane su ustandardne kontejnere i kao takvedopremaju se do isporu~ioca.Iz navedenog vidi se da gasifikacijamo`e po~eti odmah, ne ~ekaju}igasovode prirodnog gasa.3.2. Za stan veli~ine do 80 m i~etvoro~lanu porodicu potrebno je uproseku 0,63 kg/h isparenog TNG adnevni rad grejanja procenjuje se na14h. To zna~i da je dnevni konzumnavedenog stana u zimskim mesecimaoko 8 kg/dan.U letnjim mesecima me{ani gas sekoristi za pripremu tople sanitarnevode, za kuvanje i eventualno za radklima-ure|aja. U zavisnosti odupotrebe i broja "letnjih" potro{a~a,letnja potro{nja gasa procenjuje se na7-8 kg mese~no.Potro{nja me{anog gasa meri segasomerom (plinomerom) za svakogpotro{a~a posebno. Utro{eni gas senapla}uje u zimskim mesecimamese~no, a u letnjim mesecimatromese~no.3.3. Ako je cena TNG-a na tr`i{tuSrbije i Crne Gore oko 550 evra/t iuklju~uje akcizu, carinu i PDV, a za1m 3 me{anog gasa potrebno je 0,63kgTNG-a, onda bi za doma}instva u{irokoj potro{nji maloprodajna cenabila cca 0,37 evra/m 3 ili oko 0,049evra/kW ili 4,1 din./kW. Cena struje uSrbiji kre}e se od 3,0 din./kW zapotro{a~e koji potro{e do 300kWmese~no odnosno 9,5 din./kW zapotro{nju preko 1600 kW mese~no.Maloprodajna cena me{anog gasa uHrvatskoj za grejnu sezonu 2004/05.iznosila je 4,1 kuna/m 3 , {to odgovaraceni od 0,55 evra/m 3 ili oko 0,074evra/kW.4. Prednosti gasifikacije u odnosuna toplifikaciju4.1. Za izgradnju gradske toplanepotrebno je anga`ovati velika nov~anasredstva i prostor; nije mali uticaj naizgled i arhitekturu zgrada visokidimnjak koji je obavezan sadr`ajtoplana.Merno-regulaciona stanica za prirodnigas je prizemni objekat i zauzimaprostor 20x20 m te se mo`e smestiti uparkovskoj povr{ini.Rezervoarski prostor za me{ani gas saprate}im objektom zauzima prostor odcca 0,5ha.4.2. U sistemu toplana i toplovodarazvodi se topla voda (100-130°C) kroz

energijaProf. dr Milo{ Te{i}, doc. dr Ma{a BukurovFakultet tehni~kih nauka, Novi SadProf. dr Miladin Brki}Poljoprivredni fakultet, Novi SadUDC 662.767.2 : 33(083)(497.11)STRU^NI RADBiogas u Srbijistanje i perspektiveRezimeRazvoj tehnike omogu}io je izgradnju brojnih uspe{nih postrojenja za proizvodnju elektri~ne energije od biogasa napoljoprivrednim gazdinstvima. Time poljoprivreda mo`e zna~ajne povr{ine da anga`uje za proizvodnju energije, te da uzproizvodnju hrane sti~e dodatni dohodak i proizvodnjom energije. U Srbiji 2004. ne postoji nijedno biogas postrojenje kojefunkcioni{e, a ne postoje ni ekonomski opravdani interes, ni klima, pogodna za investicije u postrojenja za proizvodnjubiogasa. Me|utim, 2003. Srbija i Crna Gora je, uz sve ostale zemlje Balkana, potpisala Atinski ugovor o pristupu energetskojzajednici Jugoisto~ne Evrope, na osnovu koga od januara 2005. treba bitno da se menjaju okviri i uslovi gazdovanjaenergijom u Srbiji i na celom Balkanu, pa time i uslovi za proizvodnju i kori{}enje biogasa. To je od januara 2005. ime|unarodna obaveza Srbije.Problematika biogasa doti~e brojne sektore privrede i ekonomike, a pre njih i nauke, te u njima ostvaruje pozitivne efekte.To su npr. politika za{tite `ivotne sredine, politika razvoja poljoprivrede, politika energetike, vodoprivrede, elektroprivrede,nacionalna ekonomija, mala i srednja preduze}a, politika zapo{ljavanja, nau~na politika, podsticaji tehnolo{kog razvoja,poreska politika.Biogas i na njemu zasnovana energetika u Srbiji jeste problem organa dr`ave, a ne preduze}a poljoprivrede ili energetike.Kao primer situacije u Srbiji prikazan je prora~un ekonomske opravdanosti izgradnje biogas postrojenja na govedarskojfarmi PK Beograd. On pokazuje da nije isplativa izgradnja takvog postrojenja u uslovima zakona, kamatnih stopa i cena,pre svega elektri~ne energije, u Srbiji 2004. Dr`ava treba zakonima da se odredi prema korio{}enju biomase kaoobnovljivog energenta.Mogu}nost ostvarenja kvantitativnih ciljeva nacionalne strategije obnovljivih izvora energije (OIE) treba na primeru biogasa2005. i 2006. proveriti pomo}u SAFIRE modela, koji je razvijen za specifi~ne osobine sektora obnovljivih izvora energije ikori{}en u mnogim zemljama EU za prognoziranje razvoja kori{}enja obnovljivih izvora energije. Iz tih prora~una proizi}i}e i podatak za koliko }e se miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO 2) smanjiti emisija gasova {tetnih po Zemljinuatmosferu zahvaljuju}i biogas postrojenjima u Srbiji. To mo`e biti dragocen argument pri ugovaranju dopunskih podsticajai investicija iz inostranstva.Klju~ne re~i: biogas, zakoni i tehni~ki propisi, ekonomski pokazatelji.AbstractThe aim of this paper is to initiate thinking and activities in Serbia, as well as international cooperation in South-EasternEurope which will make possible up-to-date usage of biomass from agriculture for the purpose of energy production inSerbia. Development of technology has enabled building of numerous successful biogas plants on farms. In that wayagriculture can engage considerable areas for the purpose of energy production, and beside food production gainadditional profit by energy production. In 2004 in Serbia, neither exist operating biogas plants, nor economical justifiableinterest or adequate climate for investment in this field.However, in 2003 Serbia and Montenegro has signed, together with other Balkan countries, Athens’ agreement on approachto Southeastern Europe, according to which should significantly change frames and conditions of energy production inSerbia and whole Balkan, and as a consequence conditions for production and usage of biogas. This agreement enteredinto force beginning with January 1, 2005.Biogas issue is connected to numerous economy sectors, and science in general. This leads to positive effects which couldbe noted in policy of environment protection, policy of agriculture development, water policy, electric energy policy,national economy, small and middle enterprises, employment policy, science policy, stimulus of technologicaldevelopment, tax policy.Biogas and energy policy in Serbia based on it, is a problem of governmental agency and not of agricultural and energysector.As an example of situation in Serbia in 2004, in this paper is presented calculation of economical justifiability of biogasplant erection on cattle farm of Agricultural Combinate in Belgrade (PKB). This calculation shows that building of biogasplant is not profitable in these circumstances of laws, interest rates and prices, most of all of electric energy.Possibility to achieve quantitative goals of national strategy in usage of renewable sources (RES) in energy productionshould be checked on an example of biogas in 2005 and 2006, with SAFIRE model, which is developed for specific needs ofRES sector and is being used by many countries of EU to prognosticate development of RES usage. From thesecalculations could be achieved data how many million tons of equivalent CO 2is going to be diminished thanks to biogasplants in Serbia. This can be usefull argument for additional stimulus and investment from abroad.Key words: Biogas, Law, Legislative, Economic efficiency, Renewable sources.[077]

Namera ovoga rada je da seiniciraju razmi{ljanja i aktivnostiu Srbiji, kao i me|unarodnasaradnja u Jugoisto~noj Evropikojima }e omogu}iti da se i u Srbijibiomasa iz poljoprivrede zna~ajnije, a nasavremen na~in, koristi za proizvodnjuenergije, pa i u vidu elektri~ne energije.1. Situacija u zemljamaEvropske unijePrihodi poljoprivrednika od klasi~nepoljoprivredne proizvodnje u zemljamaEvropske Unije, iako se ta proizvodnjavisoko subvencioni{e, sve su ni`i. Seljacii njihova udru`enja, komore i organidr`ave tra`e i pronalaze mogu}nosti zadodatne prihode iz nepoljoprivrednihdelatnosti. Turizam na selu, odr`avanjekomunalnih zelenih povr{ina, povr{inapored javnih puteva (leti i zimi), preradabiolo{kog otpada, ili pak proizvodnjaenergenata ili energije su zapoljoprivrednike sve zna~ajniji izvoridopunskih prihoda. Poljoprivreda ipoljoprivrednici sve vi{e postaju iproizvo|a~i energije. U poljoprivrednimbiogas postrojenjima iz stajskog |ubriva,osoke, biolo{kih otpadaka i ratarskihkultura proizvodi se biogas. Biogas sepotom preko savremenih biogas-motora igeneratora pretvara u toplotu i struju. Nataj na~in poljoprivreda mo`e zna~ajnepovr{ine da anga`uje za proizvodnjuenergije. Za poljoprivrednike se timeotvara mogu}nost da uz proizvodnjuhrane sti~u i dodatni dohodakproizvodnjom energije. Razvoj tehnikeomogu}io je izgradnju brojnih uspe{nihpostrojenja za proizvodnju elektri~neenergije od biogasa na poljoprivrednimgazdinstvima.Zemlje EU postavile su sebi cilj da od2000. do 2010. udvostru~e kori{}enjeenergije iz obnovljivih izvora, a pre svegaiz biomase. Za br`e uvo|enje na tr`i{te ikori{}enje obnovljivih izvora energijejasno su definisani i pobolj{ani op{tiokvirni uslovi. To se naro~ito odnosi naproizvodnju elektri~ne energije izbiomase. Do 2001. biomasa se uglavnomkoristila za proizvodnju toplote, a vrlomalo za proizvodnju struje, a od tadave}inom se preko biogasa proizvodielektri~na energija.Propisi o elektri~noj energiji od biomasekoji va`e u Nema~koj od jula 2001, a jo{vi{e oni koji va`e od maja 2004, dajuzna~ajan impuls kori{}enju biomase zaproizvodnju elektri~ne energije.Preduze}a za prenos i distribucijuelektri~ne energije obavezna su dapreuzmu svaku koli~inu ponu|eneelektri~ne energije, proizvedene izobnovljivih izvora, te da je pla}aju tokomnarednih 20 godina u iznosima kojizavise od vrste obnovljivog izvora(biomasa, vetar, fotovoltaika), snagepostrojenja (do 500 kW, 500 kW do 5MW, 5 MW do 200 MW) i godine po~etkaeksploatacije. Naknade za struju izbiomase iznose od 10 do 18 evrocent pokWh. Struja iz „vetrenja~a“ pla}a se 9-18evrocent po kWh, a iz fotovoltai~nihpostrojenja oko 50 evrocent po kWh.Zato od 2000. broj biogas postrojenjaeksponencijalno raste.2. Rumunija kao primer zemljekandidata za Evropsku uniju u2007.Proces pregovaranja izme|u VladeRumunije i Evropske unije u oblastienergetike, a u vezi s planiranimpristupom Rumunije EU zavr{en je juna2004. Rumunija je prihvatila ugovor izAtine iz 2003. (Srbija i Crna Goratako|e), pa }e ga sprovesti do pristupa uEU, izuzev dela o minimalnim rezervamasirove nafte i derivata nafte.Sve direktive iz oblasti energetskeefikasnosti ve} su ugra|ene u rumunskozakonodavstvo, izuzev onih oenergetskoj efikasnosti gra|evina,biogoriva i drugih obnovljivih goriva zaprimenu u transportu. Te direktive bi}eugra|ene u rumunske zakone do kraja 2005.Rumunija je 2003. inovirala nacionalnustrategiju razvoja energetike i ustanovila''Rumunski put u oblasti energetike''(Romanian Road Map for the EnergyField), za period do 2015. Taj dokumentdefini{e glavne pravce za ja~anjekompetitivnosti energetike do uklju~enjau EU. Da se to ostvari primenjiva}e se''Nacionalna strategija energetike'' i''Nacionalna strategija za valorizacijuobnovljivih izvora energije'' [2].Sli~no su ostvarile i Poljska, ^e{ka iSlova~ka.3. Kreiranje tr`i{ta energije uJugoisto~noj Evropi,me|unarodni projekti i obavezeSrbijeSrbija i Crna Gora je, kao i sve ostalezemlje Balkana, 2003. potpisala''Memorandum of Understanding on theRegional Energy Market in South EastEurope and its Integration into theEuropean Community Internal EnergyMarket'' - Atina, 8.12.2003, na osnovukoga od januara 2005. treba bitno da semenjaju okviri i uslovi gazdovanjaenergijom u Srbiji, pa time i uslovi zaproizvodnju i kori{}enje biogasa. Tezemlje su se obavezale da stimuli{uekonomski razvoj i investicije uJugoisto~noj Evropi kroz ve}udostupnost, efikasnost i pouzdanostizvora energije uz prihvatljive cene.Jedno od klju~nih pitanja pri kreiranjuregionalnog tr`i{ta energije jeste pitanjeza{tite ~ovekove sredine, pri ~emu trebavoditi ra~una o me|unarodnimobavezama zemalja u regionu. Standardiza poslovanje treba da budu kompatibilnisa standardima Evropske unije, a zanove standarde mora se obezbediti danikada ne budu na ni`em nivou nego {to[078]energijasu standardi Evropske unije.Prema Atinskom ugovoru iz 2003. Srbija iCrna Gora ima zadatak da u 2005. na~inijasan i strog pravni okvir za gazdovanjeenergijom i zaga|iva~ima. U tomkontekstu projektovanje i izgradnjapostrojenja za proizvodnju biogasa, presvega na poljoprivrednim gazdinstvima,predstavljaju izuzetno zna~ajan zadatak.Zato je u prvoj fazi potrebno da sepreispita ekonomska opravdanostizgradnje biogas postrojenja, te da sedefini{u uslovi, situacija i okru`enje ukojima }e njihova izgradnja ieksploatacija biti ne samo ekonomskiopravdana nego i izazovna zapotencijalne investitore.Srbija do sredine marta 2005. nijeratifikovala Kjoto protokol. Na pitanjeza{to - nadle`ni odgovaraju: nije jo{ura|en dokument ''Nacionalnakomunikacija''- bilans gasova stakleneba{te. Na pitanje kada }e taj dokumentbiti ura|en - konkretnog odgovora nemaili ga bar autori ovoga rada nisu moglina}i.Pri kreiranju regionalnog tr`i{ta energijeposebnu pa`nju treba obratiti na reformupolitike naplate i tarifa, tj. pove}anjestepena naplate i dovo|enje cenaenergenata na nivo koji omogu}ujepokrivanje tro{kova proizvodnje. To suglavni preduslovi za kreiranje tr`i{nihuslova koji omogu}uju pove}ani prilivstranih i doma}ih investicija u razneoblasti energetike. Bez stvaranja ovihuslova nerealno je o~ekivati porastinvesticija, pa i u oblasti biogasa. Zasprovo|enje plana o kreiranjuregionalnog tr`i{ta energije od najve}e jeva`nosti obezbe|enje javne podr{ke zanjegovo sprovo|enje, pri ~emu se sveobaveze prema javnom sektoru moraju upotpunosti ispunjavati - i u periodutranzicije i nakon toga.4. Biogas u Srbiji - situacijaPrema nama dostupnim podacima, uSrbiji je sredinom osamdesetih godinaXX veka bilo u izgradnji 8 postrojenja zabiogas, a od toga u Vojvodini 7, tabela 1.Nijedno nije bilo potpuno dovr{eno, a nijeni, makar mesec dana, uspe{noeksploatisano. Osnovni razlog je bio {tonije postojalo tr`i{te za njihov proizvod -biogas. Na razne na~ine izgradnja tihpostrojenja je subvencionisana, aliobjektivno nisu postojali uslovi za njihovekonomski opravdan rad. Taman kada jetrebala da se zavr{i izgradnja tihpostrojenja po~eo je privredni i politi~kikrah tada{njeg dru{tvenog sistema,napu{teni su principi zdrave ekonomije irazvoja, te su propala zna~ajna sredstvaulo`ena u inicijalne podsticaje i poku{ajenau~nog razmatranja proizvodnje ieksploatacije biogasa na poljoprivrednimfarmama.U SFRJ su znanja o biogasu razvijana,izme|u ostalog, i kroz doktorske

Tabela 1disertacije u Ljubljani i Beogradu,magistarske radove u Zemunu, Zagrebu iNovom Sadu. U ~asopisima i zbornicimaradova ostalo je iz toga vremena vi{edesetina radova i saop{tenja ~ija je temabila biogas.Pri ponovnom iniciranju izgradnje ieksploatacije biogas postrojenja u Srbijine treba da se na~ine iste gre{ke kaopre dvadesetak godina. Zato ovdenavodimo i detaljniji prikaz iskustava sabiogas postrojenjima u Srbiji.4.1 Istorijat izgradnje biogaspostrojenja u biv{oj SFR JugoslavijiIzgradnja postrojenja za proizvodnju ikori{}enje biogasa u SFR Jugoslaviji nabazi te~nog stajnjaka po~ela jeosamdesetih godina. Bilo je izgra|eno 11postrojenja velikog kapaciteta. Ovapostrojenja su se razlikovala kako pokoncepciji, tako i po konstrukciji opreme,prakti~no u svakoj fazi postupka.Cena postrojenja iznosila je, zavisno odkapaciteta, od milion do tri miliona dolara.Koli~ina proizvedenog biogasa iznosila jeod 1500 do 1800 m 3 /dan. Projektovanikapacitet bio je 2.500 m 3 /dan. Na dan ilina sat. Toplotna vrednost biogasaiznosila je 23 MJ/m 3 . U biogasu bili sunajvi{e zastupljeni metan (70% do 75%),CO 2(oko 25 %), H 2S (do 1 %), voda i dr.gasovi.Navedena postrojenja su uz velikeprobleme proizvodila biogas sve dodevedesete godine. Najdu`e su radilapostrojenja u Vizelju i Sur~inu, do 1993.Postrojenje u Banatskom Karlovcu jeeksplodiralo, jer je jedan radnik zavarivaoneki deo na fermentoru u kome senalazio biogas. U Vladimirovcu postavljenje vrlo skupi Jembachov gasni motor zaproizvodnju elektri~ne energije. Kako nijebilo dobro re{eno pre~i{}avanje biogasa,motor nije smeo da se uklju~uje zbogvelikog sadr`aja H 2S (preko 0,2 % delujekorozivno na delove motora).Isti slu~aj bio je i u Vizelju. U Sur~inu nijebio instalisan motorgenerator zaproizvodnju elektri~ne energije.Tako|e, javio se veliki problem prijemaelektri~ne energije u mre`u, po{to utada{nje vreme elektroprivreda nije `elelada prima tu struju, te se van grejnesezone biogas spaljivao na baklji.Na biogas postrojenjima pojavljivali su semnogi problemi: u lo{oj konstrukcijiizmenjiva~a toplote, izboru pumpi zatransport te~nog stajnjaka i mulja,pre~i{}avanju biogasa, opravci delovapostrojenja, po{to nije bilo dovoljnomaterijalnih sredstava na farmama svinja.Rukovaoci biogas postrojenjima nisu bilidovoljno osposobljeni da rukuju vrlokomplikovanom i novom opremom. Naova mesta postavljali su se majstori ilitehni~ari.Velike probleme stvarala je i tehnolo{kanedisciplina radnika koji su bili zaposlenina farmi: tro{ili su velike koli~ine vode za~i{}enje farme, te se mnogo razre|ivaote~ni stajnjak, produ`avalo vremeretencije i smanjivala produktivnostbiogas postrojenja. Pored toga, radnici subacali u kanale za iz|ubrivanje manilu,d`akove, otpatke od zaklanih `ivotinja,pa ~ak i uginulu prasad. Veterinari sule~ili svinje antibioticima, {to je veomanegativno delovalo na populacijumetanogenih bakterija u fermentorima.Treba imati u vidu da su navedene farme[079]energijaPostrojenja za proizvodnju biogasa u SFR JugoslavijiRed. Godina Proizvo|a~ Mesto Broj grla na Projektovana Snagabr. izgradnje opreme izgradnje farmi u turnusu proizvodnja kotlovskogpostrojenja godi{nje biogasa postrojenja1 1982. MTZ Tito Skopje Del~evo 5.000 kotao2 1983. MTZ Tito Skopje Petrovac/Skopje 10.000 kotao3 1984. Projektmonta`a Banatski 30.000 3.200 2x250Beograd Karlovac (dehidrator)4 1986. Agroin`enjering PKB Vizelj 30.000 2.300 2x6305 1986. Agroin`enjering Sur~in 30.000 2.200 2x6306 1987. MTZ Tito Skopje Negotin 30.000 kotao7 1987. MTZ Tito Skopje Se~anj nabavljeno 30.000 kotaoali nije izgra|eno8 1988. MTZ Tito Skopje Vladimirovac 30.000 2x11009 1989. Beitman/Izrael Modri~a 11.000 1.300 320krava/god10 1989. Planum (pokretno) Grosuplje11 1980. Anamet sistem Senta 600 m 3za pre~i{}avanjemulja/danotpadnih voda12 1985. Roediger Sombor 200 m 3 1.500 2x380mulja/danNapomena: U Vladimirovcu bili su instalirani generatori struje na pogon gasomU Vizelju bili su instalirani generatori struje na pogon gasomU Modri~i bio je instaliran generatori struje na pogon gasomU Se~nju bio je instaliran generator struje na pogon gasombile u dru{tvenomvlasni{tvu i da jeto, verovatno,jedan od bitnihrazloga za{to ovapostrojenja nisumogla dafunkcioni{u kakotreba. Tako|e, ovapostrojenja bila supreglomazna,ogromnogkapaciteta, savelikim koli~inamate~nog stajnjakakoja nije mogla dase na vremepreradi. Posebanproblem bio jerasturanje osokepo njivama. Uve}ini slu~ajevafarme nemajusvoje zemlji{te panemaju gde daodvoze osoku.Drugo, ako i2 x 340 kW2 x 180 kW imaju, stalno175 kW rasturanje velikih340 kW koli~ina osoke poistom zemlji{tu nije korisno ve} {tetno.4.2 Razmatranje ekonomskeopravdanosti izgradnje jednogabiogas postrojenja u SrbijiU Srbiji 2004. ne postoje ekonomskiopravdani interes ni klima pogodna zainvesticije u postrojenja za proizvodnjubiogasa.Provera ekonomske opravdanostiizgradnje novog biogas postrojenjaura|ena je za govedarsku farmuPoljoprivrednog kombinata Beograd [3].Na njoj se tovi 1400 bikova i 880 junica.Osoka se sada pumpnim agregatimatransportuje u otvorene lagune povr{ine5 ha (300 m x 150 m) i tamo skladi{ti,zaga|uju}i podzemne vode, ali i Dunavpri visokom vodostaju, u prekomernimkoli~inama.Za biogas postrojenje ~iji su investicionitro{kovi oko 566.500 EUR (snagagasnog motora sa spregnutomproizvodnjom elektri~ne energije i toplote78 kW), izvr{en je prora~unekonomi~nosti rada. Pokazalo se da bibiogas postrojenje u uslovima privrednesituacije u Srbiji 2004. poslovalo sagubitkom od oko 80.000 EUR godi{njeukoliko bi kamatna stopa iznosila 8,5 %sa rokom otplate 15 godina. Prora~un jeizvr{en sa usvojenim cenama elektri~neenergije od 5 EURcenti po kWh, mada je2004. ta cena iznosila ne{to manje od 4EURcenta, i vredno{}u grejanja zasopstvene potrebe od 1,2 EURcenta pokWh. Ukoliko bi cena struje pri prodajibila 15 EURcenti po kWh, a kamatnastopa se spustila na 0,5 %, sa rokomotplate 15 godina, a dr`avasubvencionisala investiciju sa 85%,

iogas postrojenje radilo bi na pozitivnojnuli.Kori{}enje kosupstrata, npr. sila`nogkukuruza, u velikoj meri bi popraviloekonomsku efikasnost. Kori{}enjesila`nog kukuruza sa 30 ha zahtevalo bipove}anje snage gasnog motora za 62kW. Cena investicije bi u tom slu~ajusko~ila na 641.000 EUR, a godi{njigubitak bi iznosio oko 79.000 EUR, ali jeosiguran plasman kukuruza sa 30 ha.Ukoliko bi cena elektri~ne energijesko~ila na 15 EURcenti po kWh, sa 20%subvencija i sa kamatnom stopom od0,5% na godi{njem nivou sa rokomotplate od 15 godina, biogas postrojenjeposlovalo bi pozitivno (2.200 EUR/god.).Navedeni podaci dati su i u tabeli 2.Promi{ljenim odnosom dr`ave svakako bise kori{}enje biogasa za proizvodnjuelektri~ne energije uskoro moglo dovestiu zonu isplativosti i probuditiinteresovanje potencijalnih investitora.4.3 Koli~ine te~nog stajnjaka u SrbijiU studiji “Energetski potencijali ikarakteristike ostataka biomase itehnologije za njenu pripremu ienergetsko iskori{}enje u Srbiji” koju jepod rukovodstvom M.Ili}a 2003. uradilagrupa saradnika izBeograda i Novog Sada[5], F. Kosi je izveoprocenu koli~ine te~nogstajnjaka nasvinjogojskim igovedarskim farmamau Srbiji. Nije naveogodinu na koju seodnose prikazanipodaci. Pretpostavlja seda su to podaci sa krajadevedesetih. Po{to sutakvi podaci retki i te{kodosutupni javnosti,ukazujemo na taj izvorpodataka u literaturi jerbi zainteresovanimamogli da poslu`e barkao prvi orijentir. Iz njihproizilazi da se na 25svinjogojskih farmidru{tvenog sektora uSrbiji dnevno proizvedeukupno oko 4.600 m 3naturalnog te~nog stajnjaka. Iz podatakao govedarskim farmama proizlazi da sena 29 dru{tvenih farmi u Srbiji (bezKosova i Metohije) dnevno proizvedeukupno 3026 m 3 naturalnog te~nogstajnjaka goveda, a na 24 ve}e privatnefarme jo{ 2.214 m 3 , {to ukupno ~ini5.240 m 3 naturalnog te~nog stajnjakadnevno. Mora se podsetiti na opasnostivelikih odstupanja pri osrednjavanjupodataka, odnosno potrebu da se podaciza svaku farmu pojedina~no razmatraju.Uvek treba imati u vidu ~injenicu da su tekoli~ine stajnjaka zaga|iva~i zemlji{ta,vodotokova i vazduha. A to i te kakoko{ta.5. Zaklju~ciSrbija i Crna Gora je 2003, uz sve ostalezemlje Balkana, potpisala Atinski ugovoro pristupu energetskoj zajedniciJugoisto~ne Evrope, na osnovu koga odjanuara 2005. treba bitno da se menjajuokviri i uslovi gazdovanja energijom uSrbiji i na celom Balkanu, pa time i usloviza proizvodnju i kori{}enje biogasa.Zemlje EU postavile su sebi cilj da od[080]energijaTabela 2 Pore|enje isplativosti rada biogas postrojenja pri razli~itimekonomskim uslovimaSnaga gasnog motora kW 78 78 78 78 - - - -(bez kosupstrata)Snaga gasnog motora kW - - - - 140 140 140 140(sa kosupstratom)Vrednost investicije 103 EUR 566 566 566 566 641 641 641 641Kamatna stopa % 8,5 8,5 0,5 0,5 8,5 8,5 0,5 0,5Rok otplate godina 15 15 15 15 15 15 15 15Cena elektri~ne EURcent/kWh 5 15 15 15 5 15 15 15energijeSubvencije % 0 0 0 85 0 0 0 20Godi{nji dobitak/ 103 EUR -79 -59 -26 0 -79 -42 -5 +2gubitak*Usvojena cena elektri~ne energije od 3,7 centi po kWh, a toplotne 1,2 centa po kWh.**Investicioni tro{kovi ra~unati su za gornju vrednost broja grla.2000. do 2010. udvostru~e kori{}enjeenergije iz obnovljivih izvora, a pre svegaiz biomase. Za br`e uvo|enje na tr`i{te ikori{}enje obnovljivih izvora energijejasno su definisani i pobolj{ani op{tiokvirni uslovi. To se naro~ito odnosi naproizvodnju elektri~ne energije izbiomase.Proizvodnja biogasa doprinosi o~uvanju`ivotne sredine, unapre|enjupoljoprivredne proizvodnje i energetiketime {to: donosi potencijalne noveprihode poljoprivrednicima, smanjujeemisiju gasova staklene ba{te,predstavlja jeftin i ~ist na~in recikliranjaotpadnih organskih materija, omogu}avau{tede pri nabavci |ubriva, smanjujeneprijatne mirise, smanjuje patogeneorganizme.Izgradnja biogas postrojenja bezodgovaraju}ih cena elektri~ne energije isubvencija od strane dr`ave nijeisplativa. Me|utim, ukoliko se ima u viduda se pri tome {tite podzemne ipovr{inske vode, zemlji{te, atmosfera, dase otvaraju mogu}nosti proizvodnjebiohrane kori{}enjem ekolo{kiprihvatljivih |ubriva, da se smanjujepotreba za hemijskim |ubrivima, danovostvorena vrednost ostaje u regionu ukome se stvara, da proizvodnjombiogasa seljaci sti~u dodatne izvoreprihoda, visoka cena biogas postrojenjapostaje prihvatljivija. Iako u uslovima kojivladaju u Srbiji 2004. izgradnja biogaspostrojenja nije isplativa, biogaspostrojenja su ulaganje u budu}nost, uza{titu `ivotne sredine, energetiku i novaradna mesta.Ovim radom ukazano je na trend uoblasti proizvodnje energije iz obnovljivihizvora u zemljama srednje i jugoisto~neEvrope, na mesto Srbije i Crne Gore uTabela 3 Potencijalna postrojenja za biogas, potencijalna proizvodnja struje, potencijalneinvesticije u Vojvodini 2005. Rad 16Broj grla Broj Cena Proizvedena Cena Proizvedena Cena Ukupnofarmi investicije za struja po proizvedene toplota po proizvedenejedno postrojenju struje* postrojenju toplote*postrojenje** kWh/a EUR kWh/a EUREURPoljoprivredna preduze}a, farme krava, broj kravado 200 25 136.000 200.500 30.000 443.200 23.400 53.400201 - 400 21 185.000 239.300 36.000 398.800 27.900 63.800401 - 600 10 234.000 278.000 41.700 463.400 32.400 74.100601 - 800 3 283.000 316.800 47.500 528.000 36.900 84.500801 - 1000 2 332.000 355.600 53.300 592.600 41.500 94.8002000 - 2300 1 570.000 549.400 82.400 915.600 64.100 146.500Porodi~ne farme kravado 50 24 99.400 171.400 25.700 28.600 20.000 45.70051 - 100 3 112.000 181.100 27.200 301.900 21.100 48.300100 -150 2 123.885 198.800 28.700 318.000 22.200 50.900Farme svinja, prera~unato na uslovna grla, proizvodnja godi{nje150 UG 9 125.000 195.700 29.400 326.000 22.800 52.200300 UG 12 163.000 229.700 34.400 382.800 26.800 61.200600 UG 13 238.000 297.700 44.600 496.100 34.700 79.4001000 UG 2 339.000 388.300 58.200 647.100 45.300 103.5001300 UG 1 414.000 456.200 68.400 760.000 53.200 121.6002600 UG 2 743.000 750.700 112.600 1.251.200 87.600 200.200

tom svetskom procesu i potreban pravacdelovanja.Povoljnim cenama i obavezuju}imzakonskim propisima u oblastideponovanja otpada, kori{}enjaprirodnog |ubriva i preuzimanjaelektri~ne energije proizvedene izobnovljivih izvora, biogas postrojenjamogla bi da se pojave kao novi izvori~iste energije i pre~ista~i - oplemenjiva~ivelikih koli~ina zaga|uju}ih materija.Zato pozivamo Vladu Srbije, a posebnoMinistarstvo za nauku i za{titu `ivotnesredine, Ministarstvo poljoprivrede,{umarstva i vodoprivrede, Ministarstvoenergetike i rudarstva, sa svim njihovimstru~nim telima, da zakonima i prate}impropisima, po uzoru na zemlje EU, ali izemlje kandidate za EU, me|u kojimaposebno isti~emo Rumuniju, jasnodefini{u bilanse bioenergenata i njihovecene, da ih uporede sa energetikom izlignita, te da stvore podsticajnu privrednusredinu i ekonomsko okru`enjepodsticajno za investicije u izgradnju ieksploataciju postrojenja za biogas. Ujasno definisanim pravilima poslovanja,na {ta Srbiju obavezuju me|unarodnidokumenti koje je potpisala, kao i Kjotoprotokol koji jo{ uvek nije ratifikovan uSkup{tini Srbije, proizvodnja toplotne ielektri~ne energije bi}e rentabilna.Investitore onda ne treba tra`iti i pozivati,oni se tada sami javljaju. I deluju.Tako|e pozivamo kolege iz zemaljajugosti~ne i srednje Evrope koji u tojoblasti imaju ve} bogata iskustva, danam pomognu da kroz partnerskeodnose i saradnju na zajedni~komprojektu zajedno doprinesemo uvo|enjubiogas tehnologije i u zemljamajugoisto~ne Evrope.Mogu}nost ostvarenja kvantitativnihciljeva nacionalne strategije obnovljivihizvora energije (OIE) treba na primerubiogasa 2005. i 2006. proveriti pomo}uSAFIRE modela, koji je razvijen zaspecifi~ne osobine sektora obnovljivihizvora energije i kori{}en u mnogimzemljama EU za prognoziranje razvojakori{}enja obnovljivih izvora energije. Iztih prora~una proizi}i }e i podatak zakoliko }e se miliona tona ekvivalentaugljen-dioksida (CO 2) smanjiti emisijagasova {tetnih po Zemljinu atmosferuzahvaljuju}i biogas postrojenjima u Srbiji.To mo`e biti dragocen argument priugovaranju dopunskih podsticaja iinvesticija iz inostratstva.Literatura[1] Gronauer, A., Effenberger, M., KisselR. I M. Te{i} (2004), Savremeni sistemiza proizvodnju biogasa i struje - tehni~ki,ekonomski i ekolo{ki aspekti,Poljoprivredna tehnika i energetika upoljoprivredi, 8, 3-4, str.55-60.[2] Constantin C., Dobrin, M., Cindea, R.,The Romanian Legislation Regarding theEnergy Efficiencz and RenewableSources, Scientific reunion of the specialprogram of the Alexander von HumboldtFoundation concerning the reconstructionof the South Eastern Europe,Sustainability for humanity andenvironment in the extended connectionfield science-economy-policy, Timisoara,February 2005, str. 49-54[3] Te{i}, M., Bukurov, Ma{a (2005), Orazlozima za proizvodnju biogasa uzemljama Evropske unije i Srbije, teekonomskoj opravdanosti izgradnjebiogas postrojenja na farmi goveda''Nova ~etvorka'' PK Beograd,Savremena poljoprivredna tehnika, 31,4, str.171-180[4] Gronauer, A. et al., BayerischeLandesanstalt für Landwirtschaft, Institutfür Landtechnik, Bauwesen undUmwelttechnik, Freising, Deutschland,2004.[5] Ili}, M. et al., Energetski potencijal ikarakteristike ostataka biomase itehnologije za njenu pripremu ienergetsko iskori{}enje u Srbiji, studija uokviru projekta br. NP EE 611-113Ara|enog za Ministarstvo za nauku,tehnologiju i razvoj Republike Srbije,Beograd, 2003, str. 185.[6] Krieg & Fischer Ingenieure GmbH,Operating biogas plants for solid wastedigestion in Germany, BioCycle,December 2002: S. 34-36; Online:http://www.kriegfischer.de/texte/BioCycle_12_2002.pdf[7] Keymer, U.: Wirtschaftlichkeit vonBiogasanlagen. In: 10. Jahrestagung desFachverbandes Biogas e.V. Freising:Fachverband Biogas e.V., 2001, str. 159-168.[8] Kissel, R., S. Schattner, A. Gronauer,A. Schilcher, U. Keymer, Studie zurWirtschaftlichkeit des Einsatzes vonnachwachsenden Rohstoffen als Co-Substrate zur Erzeugung von Biogas,Freising, Bayerische Landesanstalt fürLandtechnik, 2001.[9] Lyhne, P., Socio-economic Analysis ofCentralised Biogas Plants, u: Biogas -zuverlässige Energie von Wiese undAcker, 13. Jahrestagung desFachverbandes Biogas e.V., 27-30.Januar 2004, Leipzig, Freising,Fachverband Biogas e.V., 2004, str. 152-159[10] Te{i} M., Gronauer, A., BukurovMa{a (2004), Uslovi i zakonski okviri za[081]energijaproizvodnju biogasa i elektri~ne strujebiogasom u tri razvijene zemlje Evrope,Poljoprivredna tehnika i energetika upoljoprivredi, 8,3-4, str. 71-75[11] Effenberger M., Gronauer, A., Ma{aBukurov (2004), Doprinos za{titi `ivotnesredine kori{}enjem biogasa,Poljoprivredna tehnika i energetika upoljoprivredi, 8,3-4, str. 68-71.eeeeeeeee• energija• ekonomija• ekologija

energijaRoman Muli}UDC 662.756.3 : 006.82/.83STRU^NI RADO kvalitetu biodizelaPropisi Evropske unije menjajuokvire i uslove gazdovanjaenergijom. Odre|uju strate{kepravce razvoja, modaliteteinveasticija u cilju pove}anja pouzdanostii efikasnosti svih, a posebno alternativnihizvora energije, uz optimizacijuekonomi~nosti.Primat ima bioenergetika. Racionalizacijapoljoprivrede je mogu}a i neophodnakroz pro{irenje bioenergetskereprodukcije, sve ve}e kori{}enjeobnovljivih izvora energije radiproizvodnje biodizela, biogasa, toplotne ielektroenergije... ekolo{kih |ubriva,neotrovnih hemikalija.Biodizel je nov proizvod koji osvajaEvropu. Pokreta~ka snaga njegovogmarketinga jesu ekolo{ki, energetski iekonomski imperativi modernog dru{tva.Proizvodnja i potro{nja biodizela jevi{estruko zna~ajan projekat. Njegovomrealizacijom re{ava se ekolo{ki problemotpadnih biogenih masno}a.Istovremeno, pobolj{avaju se kvantitet ikvalitet dizel goriva. Radikalno sesmanjuje sadr`aj opasnih materija uizduvnim gasovima. Smanjuje seenergetska i ekonomska zavisnostzemalja od uvoza...Direktive Evropske unijeDirektivama Evropske komisije utvr|enaje strategija razvoja proizvodnje ipotro{nje biodizela u zemljama Evropskeunije. Direktive 2003/30/EC Evropskogparlamenta i Skup{tine Evropske unije od8. maja 2003. promovi{u upotrebuobnovljivih biogoriva u transportu.Rezolucijom od 18.6.1998. Evropskiparlament donosi paket interventnih mera(oslobo|enje od takse, finansijsku pomo}za proizvodnu industriju...) sa ciljem dase pove}a tr`i{no u~e{}e biogoriva.RezimeDirektive Evropske unije predstavljaju okvir za strate{ko pove}anje proizvodnjealternativnih, posebno bioenergenata. Najve}a pa`nja posve}ena je biodizelu.Sa usvajanjem evrostandarda, otvoreno je vi{e pitanja iz specifikacije kvalitetabiodizela. Zabrinutost proizvo|a~a izazivaju slede}i parametri: sadr`aj metala,sadr`aj metanola i vode, sadr`aj svih oblika glicerola, oksidaciona stabilnost.U proizvodnji ovi se problemi uspe{no re{avaju.Po{tovanje standarda kvaliteta goriva, uz optimizaciju odnosa goriva ikiseonioka u sme{i, nezaobilazne su pretpostavke kvaliteta za{tite `ivotnesredine.Klju~ne re~i: direktive, standardi, biodizel, kvalitet, ekologija, analitika.AbstractEU directives are frame for strategic fuel production increment, especially biofuels. The most significant attention has been paid to the bio diesel.By accepting euro standards more questions about bio diesel quality havebeen brought to discussion. Bio diesel producers considerations are: metalscontent, methanol and water content, content of all form of glycerol's, oxidationstability.Quality standard obey along with fuel oxygen ratio are unavoidableassumptions for high-quality environmental protection.Key words:U ~lanu 3 Direktiva pi{e:1. (a) dr`ave ~lanice treba da obezbedeminimum u~e{}a biogoriva i drugihobnovljivih goriva na svom tr`i{tu i dabi to postigle treba da postaveindikativne nacionalne ciljeve;(b) referentna vrednost za ove ciljevebi}e 2%, izra~unato na osnovuenergetskog sadr`aja, ukupnogbenzina i dizela za transport koji senalaze na njihovim tr`i{tima do31.12.2005;(c) referentna vrednost za ove ciljevebi}e 5,75%, ra~unato na bazienergetskog sadr`aja celokupnogbenzina i dizela za transport koji }e bitina tr`i{tu do 31.12. 2010.Zelena knjiga Komisije Prema Evropskojstrategiji za sigurnost energetskih izvorautvr|uje kona~ni cilj. Do 2020. treba dase ostvari supstitucija 20 %konvencionalnih goriva alternativnim[082]gorivima.Kontrola izvr{enja usvojenih direktivadefinisana je ~lanom: “Zemlje ~lanice }epodnositi izve{taj Komisiji, do 1. julasvake godine...”Razume se: “Zemlje ~lanice }e sa~initipravosna`ne zakone, pravila iadministrativne odredbe koje nu`no trebada su u skladu sa ovom direktivom do31.12. 2004.” O tome one morajuinformisati Komisiju.I pored ovih i ovakvih nastojanja uEvropi, energetska politika Srbije i CrneGore u protekloj deceniji ima drugoja~ijetrendove. Postrojenja za dobijanjebiogoriva su zastarela, ruinirana,demontirana. Strategija razvojabioenergetike u zemlji ne postoji. Propisio stimulaciji proizvodnje i potro{njebiogoriva od pre desetak godina ukinutisu. Novi porezi onemogu}ujuprofitonosnu proizvodnju biodizela.

Ostaje zaklinjanje u evropsku budu}nost.StandradiSa novom bioenergetskom politikom,Evropska unija ~ini radikalan zaokret i upobolj{anju ekolo{kih i energetskihsvojstava dizel goriva. Prvi korak u tompravcu u~injen je specifikacijom kvalitetabiodizela. Evropski standard EN 14214usvojen je 14.2.2003. od strane Evropskeorganizacije za standardizacijuCEN/CENELEC. Po internim pravilimaCEN/CENELEC, obavezane sunacionalne organizacije zastandardizaciju ~lanica Evropske unije daprimenjuju evropski standard najkasnijeod januara 2004.Komisija Zavoda za standardizacijuprihvatila je evropski standard zaboiodizel kao nacionalni i predlo`ila da seusvoji JUS EN 14214, kako nala`uDirektive Evropske unije (tabela 1).Primena ovog i ovakvog standarda uzemlji mogu}a je. Desetogodi{njaaktivnost u oblasti istra`ivanjaproizvodnje i potro{nje biodizelaomogu}uje uspe{nu realizaciju relativnoo{trih analiti~kih kriterijuma. Primarniuslov je proizvodnja biodizela. Bezmoderne proizvodnje i primene biodizelanema i ne mo`e biti unapre|enjatehnologije biodizela i derivata,usavr{avanja analitike, nema i ne mo`ebiti usvojenog kvaliteta.Poo{treni kriterijumi u specifikacijikvaliteta metilestera masnih kiselinapretpostavljaju dodatni napor upobolj{avanju kvaliteta sirovina,energijainoviranju tehnologija alkoholize biljnihulja, pre~i{}avanja biodizela. Jer,problema ima. Oni mogu biti re{eniintegralnim istra`ivanjem proizvodnje iprimene biodizela u oleohemijskojindustriji, naftnoj industriji, motornojindustriji... Na promociji zahtevanogkvaliteta motornih goriva moraju raditi svioni koji se zala`u za ~istu energiju,prihvatljivu ekologiju, zdravu ekonomiju.Zabrinutost dosada{njih proizvo|a~abiodizela, posebno po~etnika, izazivajuslede}i analiti~ki parametri: sadr`ajmetala, stepen alkoholoze, sadr`aj vode imetanola, jodni broj, sadr`aj fosfora,ta~ka paljenja, frigo osobine... Pitanja subrojna. Za{to su grani~ne vrednostipojedinih parametara tako rigoroznoutvr|ene? Na koji na~in ispo{tovatistandarde? Kako do}i do rutinskeproizvodnje goriva u specifikacijievrokvaliteta? Do odgovora je te{ko do}i.Moraju ga dati proizvo|a~i, analiti~ari,potro{a~i.Sadr`aj metalaStandard utvr|uje najvi{u grani~nuvrednost za kalcijum, magnezijum,kalijum i/ili natrijum od 5 ppm. Kako toostvariti?Prakti~no ne postoji problem metaladruge grupe. Kalcijum i magnezijumunose se u gorivo u nedozvoljenimkoli~inama prilikom degumiranja sirovogbiljnog ulja ili u toku pranja biodizelatvrdom vodom. Re{enje se name}e. Utehnologiji degumiranja mora se koristitidemineralizovana voda! Pranje biodizelavodom mora se izbe}i!Tabela 1 Op{te primenljivi zahtevi i metode ispitivanjaGrani~na vrednostKarakteristika Jedinica najni`a najvi{a Metoda ispitivanjaSadr`aj estera % m/m 96,5 EN 14103Gustina na 15 C kg/m3 860 900 EN ISO 3675EN ISO 12185Viskozitet na 40 C mm2/s 3,5 5,0 EN ISO 3104Ta~ka paljenja C 120 pr EN ISO 3679Sadr`aj sumpora mg/kg 10,0 pr EN ISO 20846Ugljeni~ni ostatak % m/m 0,30 EN ISO 10370Cetanski broj 51,0 EN ISO 5165Sadr`aj sulfatnog pepela % m/m 0,02 ISO 3987Sadr`aj vode mg/kg 500 EN ISO 12937Ukupne ne~isto}e mg/kg 24 EN 12662Korozija Cu,50 C Klasa 1 EN ISO 2160Oksidaciona stabilnost h, 110C 6 EN 14112Kiselinski broj mgKOH/g 0,50 EN 14104Jodni broj grJ/100gr 120 EN 14104Metilestar linolenske k. % m/m 12 EN 14103Polinezasi}eni metilestri % m/m 1Sadr`aj metanola % m/m 0,2 EN 14110Sadr`aj monoglicerida % m/m 0,8 EN 14105Sadr`aj diglicerida % m/m 0,2 EN 14105Sadr`aj triglicerida % m/m 0,2 EN 14105Slobodni glicerol % m/m 0,2 EN 14106EN 14105Ukupni glicerol % m/m 0,25 EN 14105Metali I (Na, K) mg/kg 5 EN 14108EN 14109Metali II (Ca, Mg) mg/kg 5 prEN 14538Sadr`aj fosfora mg/kg 10 EN 14107Prisustvo metala prve grupe u biodizeluje neizbe`no. Natrijum ili kalijumpredstavljaju katalizatore u procesumetanolize. Jedan deo kalijum jona (ilinatrijum jona) vezuje se sa slobodnimmasnim kiselinama, stvaraju}i finesapune koji imaju izvanredna svojstvamaziva. Drugi deo kalijum jona je uobliku lu`ine. Prilikom separacije kalijumjon uglavnom odlazi sa sirovimglicerolom. U biodizelu ostaje ga vi{e od300 ppm.Pranje, centrifugiranje i su{enje biodizelaradi uklanjanja metala prve grupe nijeracionalno. U gorivu ostaje voda. A onaje, tako|e, {tetna. Bolje re{enje jeneutralizacija. Me|utim, nijedan od ovadva postupka nije dovoljno efikasan.Ograni~enje iz Standarda od 5 ppm nemo`e se ispo{tovati. Efikasni mogu bitijonoizmenjiva~i.Kakva je i kolika opasnost od prisustvakalijuma ili natrijuma u gorivu? Strogiispitiva~i iz renomiranih firmi ma{inske,motorne industrije (Bo{, Simens, Denso,Stanadine, D`on Dir... Rakovica)zaklju~uju da prisustvo ovih metala injihovih jedinjenja dovodi do zagu{ivanjafiltera za gorivo. To je ta~no. Biodizel imatakvu manu, odnosno vrlinu. Prilikomprvog sipanja u rezervoar automobila onsavr{eno ~isti sve linije, agregate iposude kroz koje prolazi. Ne~isto}e nosido prve prepreke, do filtera koji se tadazagu{uju. Pranjem, odnosno zamenomfiltera, problem se trajno re{ava.Sadr`aj fosfora i jodni brojVisok sasdr`aj fosfora (iznad 10 ppm) iprevelik jodni broj (vi{e od 120) uslovljenisu neodgovaraju}im kvalitetom sirovogbiljnog ulja.Iz vi{e razloga sirovo biljno ulje mora bitidegumirano, oslobo|eno fosfatida,proteina, voskova... Na taj na~in, sadr`ajfosfora u ulju, odnosno biodizeluudovolji}e zahtevima standarda.Isto tako, veli~ina jodnog broja definisanaje sadr`ajem nezasi}enih masnih kiselinau ulju, odnosno biodizelu. Ve}i sadr`ajnezasi}enih masnih kiselina negativnouti~e na oksidativnu stabilnost goriva.Problem se re{eva selekcijom pogodnihsorti uljarica, kako bi jodni broj bio ugranicama evrostandarda.Sadr`aj vodeSadr`aj vode u granicama evrostandardamo`e se lako obezbediti, pod uslovom dase u proces proizvodnje ne unosi voda.Sa visokim sadr`ajem vode u sirovinama,uz dodavanje vode prilikom pranjabiodizela slobodna voda }e prevazi}istandardom utvr|ena ograni~enja, morase uklanjati su{enjem - vakuumuparavanjem ili na drugi na~in. Ina~e,nane}e nedozvoljive {tete. Izazva}ehidrolizu, raspadanje metilestera masnih[083]

kiselina na metanol i masne kiseline, {to}e izazvati koroziju, razvoj bakterija,pove}anje elektroprovodljivosti.Optimalno re{enje problema je ukori{}enju kvalitetnih sirovina i primeniodgovaraju}e tehnologije tzv. suvogtehnolo{kog postupka pranja.Sadr`aj metanolaKao sirovina, metanol je obaveznoprisutan i u gorivu. Njegov sadr`aj jeuslovljen odnosom reaguju}ihkomponenata, kao i postupkomseparacije dobijenog metilestra masnihkiselina i sirovog glicerola.Visok sadr`aj metanola izaziva korozijualuminijuma i cinka. Jo{ ve}a {tetu mo`ase napraviti obaranjem ta~ke paljenjaispod tolerantnih granica.Uklanjanje metanola iz biodizela obavljase suvim pranjem i vakuumuparavanjem.Sadr`aj glicerola i gliceridaU modernim tehnologijama stepenalkoholize (esterifikacije) takav je dasadr`aj glicerola i derivata ne ugro`avakvalitet goriva. Ipak, oprez je nu`an.Slobodan glicerol izaziva korozijuobojenih metala. Glicerol i derivatinatapaju celulozne filtere, smanjuju impropusnu mo}, onemogu}uju `eljeniprotok goriva. Pove}avaju viskozitet, {todovodi do pove}anja pritiskaubrizgavanja, pregrevanja rotacionogdistributera na pumpi, a to mo`e dovestido smanjivanja veka trajanja.Sadr`aj kiselinaSlobodne masne kiseline,vi{emolekularne masne kiseline, mravlja idr. kiseline u biodizelu izazivaju koroziju.Stoga kiselinski broj ne sme biti ve}i od0,50 mg KOH/gr.Najbolje je da pH bude 7 ili neznatnoiznad ove granice. O tome se mora voditira~una prilikom neutralizacijeFiltrabilnostKoliko god su mazive sposobnostibiodizela dobre, toliko su njegova frigosvojstva delikatna. Me|u njima jenajzna~ajnija filtrabilnost. Ona zavisi odsirovina iz kojih je biodizel napravljen, odsastava masnih kiselina. Najboljeniskotemperaturne osobine (filtrabilnost)ima biodizel dobijen od ulja uljane repice(-14 C). Lo{ija je filtrabilnost biodizeladobijenog od sojinog ula (cca -8 C), aveoma je lo{a filtrabilnost biodizelanapravljenog od palminog ulja (10 C).Naravno, niskotemperaturna svojstvabiodizela mogu se pobolj{ati dodavanjemspecijalnih aditiva, te me{anjem safosilnim dizelom.U svakom slu~aju, standardi zaniskotemperaturna svojstva biodizeladefini{u se zavisno od klime. Za umereneklimatske uslove, evrostandard predvi|a{est razli~itih klasa filtrabilnosti (tabela 2).Mada standard JUS EN 14214 izaziva,na prvi pogled, nedoumice omogu}nostima ostvarenja strogihanaliti~kih normi, sigurno je da }e tra`enikvalitet biti u proizvodnji biodizelaostvaren. I vi{e od toga. Modernaproizvodnja i primena biodizela tokomdu`eg perioda omogu}i}e daljeusavr{avanje specifikacije kvalitetabiogoriva.Sa ostvarenjem standardom utvr|enogkvaliteta biodizela do}i }e do izra`ajanjegova izvanredna energetska iekolo{ka svojstva. Dodavanje biodizelafosilnom dizelu pobolj{ava se cetanskibroj, mazivost, filtrabilnost sme{e. Ipak,najve}i dometi u primeni metilestaramasnih kiselina dosti`u se u oblastikvaliteta za{tite `ivotne sredine.Uz pomo} metilestera masnih kiselinamogu}a je racionalna realizacije DirektiveEvropske unije (89/548/EEC). Naime,motorna vozila su neuporedivo najve}izaga|iva~ troposfere. Re{enje problemaizduvnih gasova iz dizel ma{ina je, stoga,primarni zadatak. Propisi su sve o{triji(tabela 3).Istra`ivanja su usmerena na analizukvaliteta primene fosilnog i biodizela, aposebno njihovih sme{a. Prou~avaju semehanizmi nastajanja toksi~nihkomponenata u izduvnim gasovima.Isra`ujuju se faktori koji pospe{uju,odnosno sputavaju ne`eljene procese.Rezultati nisu izostali.Sa obezbe|enjem kvalitetnog goriva (npr.premijum dizel) i optimalnog odnosagoriva i kiseonika cilj se ostvaruje.[084]energijaTabela 2 Zahtevi koji se odnose na klimatske uslove i metode ispitivanja(umerena klima)Grani~na vrednostKarakteristika Jedinica Klasa A B C D E F Metoda ispitivanjaCFPP max. C +5 0 5 -10 -15 -20 EN 116Tabela 3 Grani~ne vrednosti opasnih materija u izduvnim gasovima gr/kwh"Evro 0", 1990. "Evro1",1993. "Evro 2", 1996. "Euro 3", 2000.Nox 14,4 9 7 5CO 11,2 4,9 4,9 4,9HC 2,4 1,23 1,1 0,6PM 1,1 0,26 0,15 0,1Sumpor, odnosno sumporni oksidiuspe{no se smanjuju. Pobolj{ava sebilans kru`nog kretanja ugljen-dioksida.Ubla`ava se efekat staklene ba{te, {to jeimperativ iz Kjoto protokola. Radikalno sesmanjuje (50%) najrasprostranjenijizaga|iva~, najopasniji krvni otrov -ugljen-monoksid. Tome doprinosi, uprvom redu, reaktivni kiseonik izestarske grupe. Jo{ vi{e se smanjujuugljovodonici (70%), ugljene ~estice...Zna~aj dosada{njih uspeha je veliki. Umetilestrima masnih kiselina otkriven jeaditiv koji i u najmanjim koli~inama (1%)znatno pobolj{ava kvalitet dizel goriva,koji kvalitativno uti~e na smanjivanjekoli~ine zaga|iva~a vazduha. Najboljiprimer je smanjivanje ugljen-monoksida uizduvnim gasovima. Ako se ima na umuda gotovo polovina (47%) ukupnogzaga|enja vazduha otpada na ugljenmonoksid(B. Miler), njegovo smanjenjena polovinu predstavlja revolucionarnikvalitet.eeeeeeeee• energija• ekonomija• ekologija

energijaRade Vorkapi}, dipl. in`. tehnologUDC 678.058.6 : 662.75STRU^NI RADPredlog re{enja problema~vrstog ugljovodoni~nogotpada (guma i plastika)reciklovanjem do te~nihgoriva i ~a|iDrugu polovinu dvadesetog vekakarakteri{e, izme|u ostalog, izna~ajan porast proizvodnje ugumarskoj industriji i industrijiplastike. Kao posledica toga do{lo je dopove}anja koli~ina razli~itih vrstaotpadnih guma i plastike, {to predstavljaozbiljan ekolo{ki problem. Pojedinerazvijene zemlje su, dono{enjem zakonao integralnoj brizi o proizvodu, primoraleproizvo|a~e da na|u re{enja za ovajotpad. Kod nas, do sada, nije primenjenoneko trajno re{enje za ovaj problem.Me|utim, na{im uklju~ivanjem uevropske tokove integracije re{avanjeovog ekolo{kog problema bi}e jedan odprioritetnih zadataka.Uticaj otpadne gume i plastikena okolinuGuma i plastika po svojoj prirodi nepredstavljaju direktan ekolo{ki polutant,me|utim, po{to nisu biolo{ki razgradljive,one su ozbiljan balast za okolinu.U zemljama kao {to je i na{a, gde segradsko sme}e odla`e na deponije, agde se nalaze velike koli~ine ~vrstogugljovodoni~nog otpada (guma, plastika)koji se spaljuje, izaziva se ozbiljnozaga|enje vazduha proizvodima njihovogsagorevanja.U ovom tekstu prezentiran je originalanpostupak za reciklovanje ~vrstogugljovodoni~nog otpada tehnolo{kimre{enjem kojim se ne ugro`ava okolina.Tehnolo{ki opis procesaKontinualni proces niskotemperaturnogpiroliti~kog reciklovanja, pri blagompotpritisku, omogu}ava razgradnjuotpadne gume i plastike do komercijalnihkomponenata.Sirovina (guma/plastika) priprema se usekciji za pripremu/se~enje i unosi ureaktor gde se, pod blagim vakuumom ipovi{enom temperaturom, vr{i njihovapiroliza.^vrsti ostatak, ~a| i metalna oja~anja izgume, odvode se u skladi{te.RezimeOtpadne elastomere, najbrojniji su svakako pneumatici vozila, zatim plastikuuop{te, je mogu}e reciklovati na ekolo{ko prihvatljiv na~in do upotrebljivih ienergetski zna~ajnih proizvoda.Odlaganje takvih upotrebljenih prozvoda na deponije ugro`ava okolinu isvakako nije celishodno re{enje pre svega zbog pove}anja balasta, zatim aerozagadjenja u slu~aju gorenja takvog otpada i kona~no nekori{}enja zna~ajnihenergetskih potencijala, koji su sadr`ani u tim materijalima.Cena eksplatacije fosilnih goriva, zbog smanjivanja pritiska u naftnim poljimase pove}ava te je i zbog toga neophodno iskoristiti mogu}nost reciklovanja~vrstih ugljovodonika i poboljsati energetski bilans zemlje.Klju~ne re~i: otpadna guma i plastika, ekolo{ki bezbedno reciklovanje,profitabilno, gorivo.AbstractWaste elastomers, the biggest waste are used tires certainly, and all sort ofplastic is possible in environmental friendly way to recycle up to usable andsignificant products in energetic sense.Depositing of these used products (waste) in dump places is endangeringenvironment and certainly is not suitable solution first of all due to ballastincreasing, then air pollution in case of these products burning and finally notusing significant amount of fuel, which is contained in these materials.Cost of fossil fuels production is being increased due to pressure decreasingin oil wells, which is additional reason to make use of solid hydrocarbon wasterecycling possibility, and improves sources of energy.Key words: Waste tires and plastic, environmental friendly way, profitable, fuel.Gasni proizvodi pirolize ute~njavaju se inastale benzinska i dizelska frakcija {aljuse u skladi{te.Gasna, nekondenzovana ugljovodoni~nafaza {alje se u lo`i{te gde se, uzdodavanje gasnog ili te~nog goriva,obezbe|uje potrebna toplota za reakciju.Prednosti postupkaPrednosti ovog postupka u odnosu naneka tehnolo{ka re{enja primenjena usvetu jesu:• ve}i prinos benzinsko-dizelske frakcijeza oko 20%, i• jednostavna konstrukcija stacionarnogreaktora (manje investiciono i teku}eulaganje za izgradnju i odr`avanje) kojiomogu}ava kontinualni procesreciklovanja.Svrha izgradnje postrojenjaIzgradnja postrojenja za reciklovanjeotpadne gume i plastike predstavljazna~ajan ekolo{ki projekat. Izgradnjomovakvog pogona za reciklovanje re{io bise problem odlaganja otpadne gume iplastike na teritoriji grada i istovremenozna~ajno smanjilo aerozaga|enje uokolini gradske deponije u Vin~i.Guma, imaju}i na umu pre svegapneumatike za vozila koji predstavljajunajve}i deo ovog otpada, u osnovi jematerijal ~ije su komponente gorljive;me|utim, zbog slo`enosti njenogsastava, ~vrsto-~vrsto, direktnokori{}enje kao goriva podrazumevaspecijalna lo`i{ta gde bi se njenekomponente, pre svega ~a|, potpunoprevele u ekolo{ki prihvatljive proizvodesagorevanja, {to se jo{ uvek neprimenjuje u ekolo{ko prihvatljivimkomercijalnim pogonima.Ovaj postupak omogu}ava razdvajanje[085]

Po~eci nuklearne industrijeOtkri}em atomske energije ~ovek jestvorio neiscrpan energetski potencijal.^inilo se da je jedan veliki razvojniproblem definitivno re{en. Me|utim,okolnosti ni izdaleka nisu bile takopovoljne i jednostavne, izme|u ostalog,zbog finansijskih, politi~kihbezbednosnih, psihosocijalnih i ekolo{kihproblema. Ipak, ~ovek je dopro do jezgraatoma u kome je koncentrisana ogromnaenergija, koja se mo`e osloboditiprocesima fisije i fuzije.Nuklearna energija, do koje se dolazi uzpomo} nuklearnih reaktora, predstavljanajkoncentrisaniji oblik energije kojom~ove~anstvo danas raspola`e. Tako naprimer, energija koju sadr`i jedankilogram uranijuma, u slu~aju kada bi seu celini oslobodila u nuklearnomreaktoru, ekvivalentna je onoj koja binastala sagorevanjem tri hiljade tonauglja. 1Prvi nuklearni reaktor izgra|en jedalekood o~iju javnosti u SAD (^ikago) 1942. isastojao se iz 6 tona uranijuma, 50 tonauranijumovog oksida i 400 tona grafita.Kasnije je kori{}en kao prototip reaktorau Hanfordu koji su proizvodili plutonijumza atomsku bombu koja je razorilaNagasaki. 2 Na taj na~in je, izme|uostalog, uspostavljena tesna saradnjanuklearne industrije i vojske, {to }e kaozla kob sve do dana{njih dana pratitirazvoj nuklearne energije.Ve} od sredine pedesetih godina 20.veka nau~nicima je uspelo da razvijuposebnu tehnologiju za proizvodnjuelektri~ne energije u nuklearnimelektranama. Prvo nuklearno postrojenjeu svetu namenjeno industrijskojproizvodnji elektri~ne energije bila jecentrala snage 5 MW u Obninsku, blizuMoskve, koja je proradila juna 1954. 3 Odtada po~inje ekspanzija nuklearneindustrije. Krajem osamdesetih godina usvetu je u pogonu bilo oko 380nuklearnih elektrana, u izgradnji 150, aplanirano 120. Proizvodile su pribli`no12% elektri~ne energije, a njihov udeo uukupnom bilansu svetske energije kretaose od 4 do 5%. 4Posle ~ernobiljske ekolo{ke katastrofe,koja predstavlja do sada najve}u svetskutragediju u eksploataciji nuklearneenergije, 5 mnoge zemlje proglasile su1Paterson V., Nuklearna mo}, Rad, Beograd,1987, str. 7.2Grupa autora, ^ernobil kraj nuklearnog sna,Globus, Zagreb, 1987, str. 53.3. Dragani} I.G., ur., Radijacija i radioaktivnost naZemlji i u Vasioni, De~je novine, GornjiMilanovac, 1991, str. 42.4World Nuclear Industry Handbook 1988,Nuclear Engineering International, 1987.5Nesre}a u ^ernobilju (Ukrajina) desila se 26.aprila 1986. u 1 ~as i 23 minuta. Po svojimposledicama ugrozila je sve evropske zemlje.moratorijum u izgradnji nuklearki.Me|utim, to ipak nije zaustaviloekspanziju nuklearne industrije; tako daje danas u svetu, na po~etku tre}egmilenijuma, prema podacima IAEA 6 upogonu oko 438 nuklearnih elektrana sa366.000 MW instalisane snage, koje usvetskoj proizvodnji elektri~ne energijeu~estvuju sa 16 do 17%; a gradi se ili jeve} naru~eno jo{ 40 novih nuklearnihelektrana. Pri tome su, posebno uposlednjoj deceniji dvadesetog veka,usvojene preporuke IAEA o bezbednosti istandardima rada nuklearnih elektranakoje bi trebalo rizik nesre}a da svedu naminimum.U ovom trenutku, 31 dr`ava koristinuklearne elektrane za proizvodnjuelektri~ne energije, a u koli~ini energijekoja se proizvede na ovaj na~inprednja~e Litvanija, u kojoj se 78% odukupne proizvodnje ostvari u nuklearnimelektranama, Francuska (77%), Belgija(58%), Slova~ka (53%), Ukrajina (46%),[vedska (44%), Bugarska (42%) iKoreja, Ma|arska i Slovenija sa po 39%.Sude}i po tome mo}, nuklearne industrijeu okviru energetskog kompleksa, i mimonekih prognoza (naro~ito posle^ernobilja), permanentno raste. Sobzirom na tehnolo{ke i bezbednosnekarakteristike “nuklearnog kompleksa” (ilibar predstave o njemu), on bi mogao dapostane novi izazov za terorizam.O terorizmuU istoriji civilizacije terorizam je prisutangotovo od samih njenih po~etaka pa dodana{njih dana. Sama re~ “teror” jelatinskog porekla (terror, terroris) i zna~ijak strah. U politi~ki i nau~ni re~nik u{laje preko francuskog jezika u kome uvanpsiholo{kom zna~enju postoji od1794. da bi ozna~ila izuzetne mereorganizovanog nasilja (revolucionarniteror) koje su, radi odbrane revolucije,uveli i primenjivali jakobinci. I akterikasnijih “revolucija” primenjivali sumetode sli~nih karakteristika.Saglasnost oko pojma terorizma te{ko seposti`e. Nasilju su pribegavale ipribegavaju vrlo razli~ite dru{tvene ipoliti~ke snage, grupacije i organizacije.One su to ~inile i ~ine u veoma razli~itimdru{tvenim i istorijskim uslovima. Samoim se ciljevi razlikuju, od onih koji bi se sobzirom na okolnosti mogli ozna~iti kaoprogresivni, pa do krajnje reakcionarnih.Svaki teroristi~ki akt sadr`i u sebi razli~iteelemente kao {to su: politi~ka priroda[087]energijaVidi: Sources Effects and Risks of IonizingRadiation, United Nation Scientific Committee onthe Effects of Atomic Radiation, 1988, Raport tothe General Assembly, with annexes, UN, NewYork, 1988.6Internacionalna agencija za atomsku energiju sasedi{tem u Be~u, http://www.iaea.org.terorizma, nasilje, izazivanje straha kodprotivnika, uticaj na {iru okolinu i dr. 7Za dana{nje uslove `ivota u dobanapredne tehnologije, globalnihkomunikacija i sve ve}e me|uzavisnostiljudi na celoj Planeti, terorizam je bezsumnje zna~ajna razvojno-retrogradna,anticivilizacijska i regresivna dru{tvenapojava. Pa ipak on sada u svetu poprimaglobalne razmere i ~ini stalnu opasnostza sve zemlje, bez obzira na ciljeve,motive i sredstva terorista, kao ikonkretnu ekonomsku, vojnu i politi~kumo} pojedinih zemalja. Doga|aji od 11.septembra 2001. pokazali su da jedinaglobalna supersila za sada nemaodgovaraju}u strategiju za izazoveterorizma tre}eg milenijuma. Teroristi~kinapadi tog vremena i kasnije u [paniji,Indoneziji, Rusiji i drugim mestima usvetu poprimili su zabrinjavaju}erazmere. Me|utim, istovremeno su ialarmirali kolektivnu svest o potrebizajedni~kog planetarnog suprotstavljanjaovom zlu. Danas sve izgleda druga~ije,ni{ta nije bezbedno, pa se i strahoviprote`u na nuklearke kao simbolpotencijalne opasnosti i katastrofa velikihrazmera. Pogotovo {to savremeniterorizam, za razliku od onoga izprethodnih vekova, izme|u ostalog ima isamo`rtvuju}i i fundamentalisti~kikarakter, koji je u dobroj merinepredvidiv.Nuklearni terorizamMogu}nosti da teroristi ukradu fisionimaterijal ili nuklearno oru`je, da napadnunuklearno postrojenje, upotreberadioaktivni materijal radi kontaminacije ilistvore alarmni nuklearni haos, ve}izaziva pa`nju politi~ara, mas-medija ijavnosti. Trezveni nau~nici, ma{tovitipisci i filmski re`iseri ve} su nasopomenuli da je “nuklearna ucena” odstrane terorista problem s kojim seozbiljno mora ra~unati u budu}nosti.Ubrzani rast civilne nuklearne industrije i{irenje nuklearne tehnologije, narastaju}ipromet radioaktivnog materijala (naro~itoplutonijuma i. oboga}enog uranijuma) isve ve}i broj skladi{ta radioaktivnogotpada, kao i pove}ano interesovanjejavnosti za nuklearke (naro~ito posle^ernobilja), uve}avaju mogu}nostiterorista da preduzmu odre|eni tip“nuklearne aktivnosti”.Potencijalna nuklearna pretnja proiza{laod strane terorista obuhvata neograni~enspektar {tetnih i zlonamernih akcija:kra|u nuklearnog oru`ja i fisionogmaterijala, napad na nuklearnaindustrijska postrojenja i skladi{taradioaktivnog otpada, upotrebu7Dimitrijevi} V., Terorizam, Radni~ka {tampa,Beograd, 1982.

Dinamika modernog tehnolo{kog razvojazahteva stalno preispitivanje,usavr{avanje pa i potro{nju nagomilanihefektiva iz glomaznog vojnoindustrijskogarsenala. I pored tri do sada isprobanamodela nuklearnih bombi (atomska,vodoni~na i neutronska), Rusi su potvrdilida su ve} razvili sistem nuklearnetehnologije tzv. crvene `ive. Re~ je onajnovijoj neutronskoj bombi ~iji efekti,bar {iroj javnosti, jo{ nisu poznati.Me|utim, ono {to najvi{e zabrinjava jevest da je ona ve} (kao strate{kimaterijal) na{la put da, preko crnogme|unarodnog tr`i{ta, do|e do Izraela,Iraka, Libije i Ju`ne Afrike. 13Po{to su dobro organizovane manjine jo{uvek u stanju da svoju volju name}uve}ini, savremeni svet se, u slu~ajuprimene nuklearnog oru`ja, vrlo lakomo`e pretvoriti u "mrtvu planetu" i"kosmi~ku pra{inu", postati popri{te nakome orgijaju razni totalitarni re`imi,okrutniji od svih dosada{njih. Stogaglobalna ratna katastrofa ne bi bilaslu~ajnost ve} vrhunac krize jedneduhom klonule, kulturno i ekolo{kiatrofirane civilizacije u kojoj volja zarazaranjem nadma{uje `elju zapreobra`ajem.Strah od nuklearnog oru`ja i njegoveeventaualne masovne primene realnost jesavremenog sveta. A to je ono sa ~imteroristi ra~unaju. Velike, dobroorganizovane teroristi~ke grupe kojeraspola`u mo}nim finansijskim sredstvimamogle bi do}i u posed nuklearnog oru`ja:kra|om, kupovinom ili manufakturnomproizvodnjom. Da li bi ga i upotrebilezavisi od ~itavog niza okolnosti, a presvega od njihovih vlastitih interesa iciljeva. Ostaje nam nada da se to ipakne}e dogoditi. Me|utim, garancija nema.Tako je, na primer, u SAD (Nju London,dr`ava Konektikat) oktobra 1978.uhap{ena teroristi~ka grupa koja jepoku{ala da zauzme jednu ameri~kupodmornicu na nuklearni pogon. Kako suizjavili u istrazi, cilj im je bio da ubijuposadu, a zatim ucene dr`avnorukovodstvo SAD pretnjom lansiranjarakete sa nuklearnom bojevom glavomna neki ameri~ki grad. 14A italijanska policija je juna 1982. ujednom podrumu u Rimu zaplenila {estkilograma plutonijuma i dva mininuklearna projektila. Materijal je pripadaoteroristi~koj organizaciji "Crvene brigade",koja je imala u planu kontaminacijurezervoara gradskog vodovoda i pretnjunapada na Centralni zatvor. 1513\uki} P., Pavlovski M., op.cit., str. 174.14Pa{anski M., Terorizam bez granica, Politika,19. mart 1989.15Ugro`avanje SFRJ specijalnim ratom,Istra`iva~ki izve{taj Centra oru`anih snaga zastrategijska istra`ivanja i studije Mar{al Tito,Instituta za strategijska istra`ivanja, Instituta zakriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivanja, Beograd,1987, str. 231.energijaNuklearne elektrane i terorizamIzuzetno je te{ko proceniti, s visokimstepenom pouzdanosti, potencijalnuteroristi~ku pretnju nuklearnimelektranama, jer nema velikog brojaslu~ajeva za istra`ivanje. U proteklomperiodu identifikovano je nekolikopoku{aja teroristi~kih akcija ~iji su cilj biliobjekti nuklearne industrije, bezmasovnih posledica, {to nam najboljesvedo~i o su{tini terorizma i potrebiterorista za izazivanjem dramati~nihefekata u javnosti, a ne masovnimstradanjem civilnog stanovni{tva.Tako su teroristi urugvajskog ERP-aizvr{ili napad na nuklearnu elektranu uargentinskom gradu Ati~i. Akcija je pro{labez ve}ih posledica. Teroristi su sezadovoljili razoru`avanjem stra`ara iuzimanjem njihovog oru`ja. Najverovatnijicilj napada je bio kompromitacija ujavnosti mera bezbednosti nuklearnogindustrijskog objekta.U atomskoj centrali u Fazenhajmu 1975.podmetnut je po`ar za koji je policijaizjavila da predstavlja zajedni~ku akcijuzapadnonema~kih i {panskih terorista. 16Od eksplozije podmetnute bombe 1977.koju su postavili pripadnici ETA unuklearnoj elektrani Lemonis u predgra|ugrada Bilbao poginula su dva radnika.Ina~e ovaj objekat je bio stalna metabaskijskih terorista, pri ~emu je poginulo11 radnika, a prouzrokovana materijalna{teta procenjivala se na oko 30 milionadolara. 17Interesantno je pomenuti i slu~aj u komesu 7. juna 1981. izraelski avioni povrediliira~ki vazdu{ni prostor, i prodrev{iduboko u ira~ku teritoriju u bliziniBagdada raketama ga|ali i razorilinuklearni reaktor u izgradnji.Ono na {ta teroristi objektivno mogu dara~unaju prilikom dono{enja odluke opreduzimanju odre|enog tipa nuklearneaktivnosti jeste ~injenica da kod ve}ineljudi postoji pogre{na predstava da sunuklearni reaktori "atomske bombe" ubetonskom omota~u, {to ne odgovaraistini. S obzirom na sva dosada{njade{avanja vezana za nuklearni program,sasvim je logi~no da gra|ani nemajupoverenja u dr`avne autoritete u ovojoblasti, privatne agencije i kompanije unuklearnoj industriji.Rad nuklearne elektrane, kao {to je toslu~aj sa svim postrojenjima zaproizvodnju energije, izme|u ostalog,sadr`i i rizik nesre}e. Rizici proizvodnjenuklearne energije proizlaze, pre svega,iz velike koli~ine radioaktivnog materijala16U razmatranju ovakvih slu~ajeva treba uzimatiu obzir ~injenicu da policija za sve nesre}e u ~ijiuzrok iz mnogobrojnih razloga ne mo`e dapronikne optu`uje razne “politi~ke organizacije” ucilju njihove kompromitacije.17Prema: Supek R., op.cit.[089]sadr`anog u reaktoru. Nekontrolisanoosloba|anje radioaktivnosti i van zonesamih objekata mo`e prouzrokovatikontaminaciju vazduha, vode, tla i hrane,kao i ozra~ivanje ljudi, `ivotinja i biljaka.Kada je u pitanju ovaj problem, nau~na,stru~na i {ira javnost podelila se u dvadijametralno suprotna i gotovonepomirljiva tabora: pristalice nuklearneindustrije (nuklearci) i protivnikenuklearne industrije (antinuklearci). I jednii drugi iznose uverljive argumente za iprotiv nuklearnih programa. Me|utim, ujednom se sla`u. Rizik je determinisan:koli~inom oslobo|ene radioaktivnosti,lokacijom nuklearnog objekta ivremenskim prilikama (naro~ito smerom ibrzinom vetra).Individualne psiholo{ke reakcije napojavu radioaktivnosti uslovljene sumnogim ~iniocima, a pre svega:~injenicom da ~ovek svojim ~ulima, kaosenzorima za percepciju niza opasnosti,ne mo`e da detektuje radioaktivnost;neodgovaraju}im poznavanjemfenomena radijacije; nepostojanjemkulture nuklearne bezbednosti i dr.To sve znaju, ili mogu da saznaju, iteroristi. Ho}e li ne{to ozbiljnije poku{atida rade ostaje da vidimo.Skladi{ta radioaktivnog otpada iterorizamJedna nuklearna elektrana snage 1000MW u toku godine potro{i oko 50 t gorivai proizvede pribli`no 500 m 3 nisko isrednje radioaktivnog materijala.Radioaktivni otpad se skladi{ti i odla`e.Skladi{tenje ima privremeni karakter iomogu}ava pristup radioaktivnommaterijalu, za inspekciju preradu iprepakivanje. A odlaganje je trajno, sobzirom da nema mogu}nosti ponovnogpristupa, prerade i prepakivanja. Mestoodlaganja zahteva stalnu kontrolu uskladu sa me|unarodnim propisima.Izbor tehnologije materijala i lokacijenajva`niji su ~inioci koji uti~u na sigurnostpostupka.S obzirom na bezbednosne problemevezane za deponovanje ili disperzijuradioaktivnog otpada, mnoge zemlje kojena svojoj teritoriji imaju nuklearnereaktore nastoje da ovaj otpad izvoze,uglavnom u nerazvijene zemlje. Me|utim,to upravo i pove}ava rizik teroristi~kihaktivnosti jer je re~, pre svega, o politi~kinestabilnim regionima, gotovo bez ikakvedr`avne kontrole. Tako je, na primer,prema podacima IAEA preko 20.000kirija skladi{teno na teritoriji Bolivije,Obale Slonova~e, Malezije, Paname,Islamske Republike Iran, Sudana iTrinidada, od ~ega je samo neznatandeo vra}en isporu~iocima radioaktivnogotpada.Interesantno je ista}i ~injenicu da suUjedinjene nacije saop{tile da su naleticunamija na podru~ju Indijskog okeana udecembru pro{le godine razasuli opasni

energijaPredrag Batini}Primena doma}e pametiu regeneraciji izolacionihi drugih naftnih uljaNa{a znanja uvoze i [ve|aniMr Vladimir Panti}, donedavno direktorEPS JP Elektroistok, patentirao je dvaadsorbenta za dehidraciju i uklanjanjestarenja iz izolacionih i drugih naftnihulja. Panti}eva ekipa proizvela je vi{e odsto ma{ina koje rade u zemlji i uinostranstvu.Su{enje, prerada i uklanjanje produkatastarenja iz izolacionih i drugih naftnih uljazahtevan je i skup posao, ali svakakoekonomi~niji od zamene ulja, a pogotovood zamene kompletnog transformatora.Me|utim, ve} desetak godina u na{ojzemlji primenjuje se naro~ito efikasna ijeftina tehnologija koju je patentirao mrVladimir Panti}, diplomiranielektroin`enjer.• Patentirao sam dva adsorbenta. Jedanje namenjen su{enju izolacionih idrugih naftnih ulja, a drugi skuplja sveprodukte starenja, odnosno polarneMr Vladimir Panti}, dipl.el.in`.RezimeSu{enje, prerada i uklanjanje produkata starenja iz izolacionih i drugih naftnihulja zahtevan je i skup posao, ali svakako ekonomi~niji od zamene ulja, apogotovo zamene kompletnog transformatora. Me|utim ve} desetak godina una{oj zemlji primenjuje se naro~ito efikasna i jeftina tehnologija koju jepatentirao mr Vladimir Panti}, diplomirani elektroin`enjer. On je patentirao dvaadsorbenta. Jedan je namenjen su{enju izolacionih i drugih naftnih ulja, a drugiskuplja sve produkte starenja, odnosno polarne molekule iz naftnih ulja.Primenom prvog adsorbenta su{enja traje (u zavisnosti od veli~inetransformatora) do 30 dana, ali u tom re`imu ne mora da se vadi ulje,transformator ne mora da se konzervira, da se vakumira, itd.Drugi adsorbent ima izvanredno veliku mo} adsorpcije svih produkata starenja,tako da u najve}im transformatorima dubinski o~isti papir a ulje obnovi donivoa novog. Pri radu s transformatorima koji imaju uljno-papirnu izolacijuadsorbent perkulacijom pre~i{}ava ulje, a u skladu s Henrijevim zakonom vr{ise preraspodela produkata starenja izme|u ulja i papira, tako da se papirdubinski o~isti. Proces je zavr{en kad ulje postane istovetno novom, {to zna~ida je prestala emisija produkata starenja papira. Taj metod regeneracije mo`eda se primenjuje i kad je transformator "na mre`i" i kad je isklju~en.molekule iz naftnih ulja. Patent je iz1995, a po{to tada nismo bili ~lanoviPCT (me|unarodne patentne komisije)posredstvom jedne strane firmepatentirao samo adsorbente i u 17dr`ava sveta. Trenutno se zavr{ava ipatentna procedura za celu Evropskuuniju, Australiju i Kanadu - ka`e Panti}.Adsorbent za dehidraciju ulja imavelike mogu}nosti su{enja naftnih ulja.Na primer, ma{ina s umetkom kojisadr`i 20kilogramaadsorbenta upotpunosti osu{i50 tonaizolacionog ulja.I tu ma{inu smosami konstruisalipa trenutno vi{eod 100 takvihure|aja radi kodnas i uinostranstvu. Tajadsorbent imajednu manu -smanjena mu jemo} adsorpcije pri ve}imtemperaturama pa ga koristimo do60 0 C. Prema tome, tako se mo`eosu{iti svaki transformator kad jeisklju~en. Su{enje traje (u zavisnosti odveli~ine transformatora) do 30 dana, aliu tom re`imu ne mora da se vadi ulje,transformator ne mora da sekonzervira, da se vakumira, itd.Regeneracija i kad je trafo "na mre`i"Od graditelja fabrika do direktoraElektroistokaU CV-ju Vladimira Panti}a pi{e da jejedan od u~esnika stvaranja tehnologijeMinelove Fabrike transformatora u Ripnju,da je bio vo|a projekta prvog Minelovog110-kilovatnog transformatora do izrade iispitivanja, jedan od utemeljiva~a Fabrikemernih transformatora u Zvezdanu poredZaje~ara. Najve}i deo radnog veka proveoje EPS-ovom Javnom preduze}u zaprenos elektri~ne energije Elektroistok,po~ev{i od merenja pa do mesta direktoraPreduze}a.Drugi adsorbentima izvanrednoveliku mo}adsorpcije svihprodukatastarenja, tako da iu najve}imtransforamtorimadubinski o~istipapir a ulje obnovido nivoa novog.Pri radu stransformatorimakoji imaju uljnopaprinuizolacijuadsorbent[091]

perkulacijom pre~i{}ava ulje, a u skladu sHenrijevim zakonom vr{i se preraspodelaprodukata starenja izme|u ulja i papira,tako da se papir dubinski o~isti. Proces jezavr{en kad ulje postane istovetnonovom, {to zna~i da je prestala emisijaprodukata starenja papira.Taj metod regeneracije mo`e da seprimenjuje i kad je transformator "namre`i" i kad je isklju~en. Pri off-linemetodu jedan od tankova s adsorbentomoduzima vodu, a pet drugih tankovaadsorbuje sve produkte starenja u ulju ipapiru.U postupku on-line upotrebljava seadsorbent koji pre~i{}ava sve proizvodestarenja, uklju~uju}i i vodu, a u kru`ni tokulja, osim tankova sa adsorbentompriklju~uje se i blok za vakuumiranjezagrejanog ulja u transformatoru. Takavpostupak omogu}ava siguran radtransformatora i tokom regeneracijeizolacije. @ivotni vek transformatora,zavisno od starosti i zate~enog stanja,produ`ava se od pet do dvadeset godina.Panti} isti~e da, prema njihovimsaznanjima, nijedna druga metoda kojauklju~uje adsorbente, ni mehani~kemetode - filtriranje, dehidracijavakuumiranjem ili zamena ulja, ne daju nipribli`ne rezultate jer proizvodi starenja,koji prodiru u ~vrstu izolaciju, najve}imdelom ostaju u papiru, pa ~ak i kad semenja ulje stanje transformatora relativnobrzo postane jednako lo{e kao i preregeneracije izolacije.energijahidroelektrana sa ukupno 110 tona ulja ito on-line postupkom, a tako|e suzahtevali od Panti}eve ekipe da utvrdikvar na transformatoru sange 430 MVAsa jedne nuklearne elektrane i da, popotrebi, izolaciju regeneri{e postupkomon-line. Rafinerija u Novom Sadulaboratorijski je ispitala mogu}nostiadsorbenta u proizvodnji novog ulja.Tada su izrazili `elju da kupe sto tonaadsorbenta koji bi primenjivali u zavr{nojfazi proizvodnje novog ulja i u preradistarog ulja u novo.Panti} je stru~ne rezultate svojihpatenata predstavio na Me|unarodnomsavetu za velike elektri~ne mre`e(CIGRE) u Parizu, na stru~nom skupu uBerlinu, na CIGRE crnomorskih zemaljau saradnji sa stru~njacima rumunskogInstituta za elektrotehniku iz Krajove aba{ povodom regeneracije izolacije zarumunske potrebe. Adsorbente jepredstavio kao jedan od njegova dvastru~na rada izlo`ena u Bostonu naskupu koji organizuje institucije DOBL,koja ima sopstvenu laboratoriju i berzuelektrotehni~kih dostignu}a. Panti}eveadsorbente uvoze i [ve|ani koji ih dr`estalno povezane s transformatorima uradu, {to zna~i da se izolacijapermanentno regeneri{e. Naime,nezavisna {vedska istra`iva~kalaboratorija Red Fox utvrdila je daadsorbent razla`e peroksid i neutrali{eradikale, {to spre~ava starenje ulja.Zna~ajni ekolo{ki rezultatiNa{ sagovornik isti~e da su obaadsorbenta regenerativna, a patentirao jei ma{inu za regeneraciju adsorbenata.Produkti starenja su zaga|iva~i, a neki sui kancerogeni. Ure|aj za regeneracijuadsorbenata zasnovan je na pe}i u kojoj,na temperaturi od 1100 do 1300 0Cprodukti starenja oksidiraju do ugljendioksidai vode.Osnovna supstanca koja se koristi kaoadsorbent dosad se nije koristila zaregeneraciju ulja, ali je poznata kaokatalizator hemijskih procesa. VladimirPanti} i saradnici prona{li su dva aditivakoja pobolj{avaju u~inak adsorbenta.Dakle, osim {to je prona{ao adsorbent saditivima i ma{inu za primenu, Panti} jezatvorio krug jer je proizveo i ure|aje zaproizvodnju adsorbenata i za njihovuregeneraciju.Izme|u ostalog, ti ure|aji su primenjivaniu regeneraciji izolacije transformatorasnage 400 MVA u Krajovi (Rumunija),mernih transformatora snage 250 MVA uAradu (Rumunija), tri transformatora na{e`eleznice, jednog transformatora u TEKolubara, jednog transformatora nadistributivnoj trafo stanici u Gu~i. Na{a`eleznica najavila je saradnju na jo{ ~etiritrafoa, a potpisan je ugovor za jo{ jedanu TE Kolubara. Rumuni suzainteresovani da se tom tehnologijomregeneri{e jo{ tri transformatora sa[092]eeeeeeeee• energija• ekonomija• ekologija