PSS 74
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
DA LI SE ZNA<br />
Mit ili istina?<br />
Da li su Srbi<br />
naoružaniJI od drugih?<br />
Šta treba da zna menadžer bezbednosti kada angažuje stručnog instalateraSve više ljudi vraća svoje oružje u<br />
policijske stanice, tvrde u nadležnoj nacionalnoj asocijaciji. Broj legalnih vlasnika je oko 585.000, a prijavljeno je<br />
oko 1.200.000 „cevi”. U regionu „prvi” Albanci<br />
U<br />
Srbiji su građani prijavili policiji<br />
legalno držanje oko 1.200.000<br />
komada različitog oružja. Prema<br />
podacima Nacionalne asocijacije za<br />
oružje Srbije, broj legalnih vlasnika je<br />
oko 585.000, što je oko osam odsto<br />
stanovništva.<br />
Zorica Subotić, predsednik NAOS, kaže<br />
nam da se poslednjih deset godina<br />
uglavnom smanjuje količina oružja u<br />
legalnom vlasništvu. Što se pak tiče<br />
nelegalnog držanja, Zorica Subotić<br />
smatra da su nerealne cifre od dva-tri<br />
miliona komada oružja.<br />
- Policija je licitirala jedno vreme s cifrom<br />
od 200.000 do 800.000 za nelegalno<br />
oružje, oni to zovu „tamna cifra”, jer<br />
nije prijavljena i nije pouzdana - priča<br />
Zorica Subotić. - Bilo je priča da su ljudi<br />
oružje doneli sa ratišta, ali svako ko je<br />
ratovao posle je morao i da razduži to<br />
oružje na mestu gde ga je primio.<br />
Zorica Subotić navodi da su ljudi<br />
masovno policiji predavali oružje<br />
zbog uvođenja poreza. Ipak mnogi ga<br />
kupuju, jer su kolekcionari, zbog lova,<br />
sporta, lične bezbednosti ili ga nasleđuju<br />
poput kuća, slika, ordenja.<br />
- Broj legalnog oružja se ne povećava<br />
i ono je u rukama tih ljudi sasvim<br />
bezbedno, i to potvrđuje statistika -<br />
ukazuje Zorica. - Ministar je izjavio da<br />
je prošle godine 2,8 odsto krivičnih<br />
dela počinjeno oružjem u legalnom<br />
vlasništvu, a kako u taj broj ulaze i nesreće,<br />
onda je procenat izuzetno mali.<br />
Zorica navodi da Srbi nisu daleko od<br />
bilo kog naoružanog naroda u Evropi.<br />
- Posle napada u Parizu u roku od dva<br />
meseca u Švajcarskoj je broj komada<br />
oružja u posedu građana sa dva i po<br />
miliona porastao na četiri i po miliona<br />
- ukazuje predsednica NAOS.<br />
Profesor Fakulteta bezbednosti Milan<br />
Mijalkovski kaže da je običaj da Srbi<br />
kod kuće imaju oružje, po principu „zlu<br />
ne trebalo”.<br />
- Kako je liberalizovano držanje oružja,<br />
dosta ljudi je to iskoristilo i legalno<br />
ga nabavilo - kaže nam Mijalkovski. -<br />
Takođe, mnogo nelegalnog oružja iz<br />
ratova devedesetih je ostalo kod ljudi<br />
u posedu.<br />
Mijalkovski kaže da oružje može da se<br />
iskoristi za zaštitu ako te neko slučajno<br />
napadne, ali ono je u stvari „prividna<br />
sigurnost”.<br />
- Na Balkanu je posedovanje oružja<br />
skoro kao deo narodnog folklora -<br />
kaže nam Mijalkovski. - U Bosni i Hrvatskoj<br />
je ostalo dosta od rata, a Albanci<br />
ga imaju najviše od svih. Imaju deset<br />
puta više raznih vrsta oružja nego Srbi.<br />
ZA PIŠTOLJ 100.000 DINARA<br />
I Miodrag Žarković, vlasnik firme „Trofej”<br />
za prodaju i servisiranje oružja, potvrđuje<br />
da ljudi masovno vraćaju oružje.<br />
- To su uglavnom stariji ljudi, bivša<br />
vojna lica ili njihova deca koji ne žele<br />
da svake godine plaćaju veliki porez<br />
na oružje - kaže nam Žarković. - Da se<br />
ne plaća porez, možda bi i držali oružje<br />
kao uspomenu, ali ovako ga se odriču.<br />
Takođe, sve je manje lovaca, jer mlade<br />
to izgleda više ne interesuje, tako da<br />
se iz godine u godinu sve manje ljudi<br />
učlanjuje u lovačka društva, a i besparica<br />
je pa neki ne žele ni da plaćaju<br />
članarinu.<br />
Žarković kaže da se 15 puta smanjila<br />
prodaja revolvera i ostalog kratkog<br />
oružja u odnosu na devedesete<br />
godine.<br />
- Samo za dozvolu, obuku pucanja i<br />
uverenja treba oko 30.000 dinara, plus<br />
porez. Usput, mi smo jedina zemlja u<br />
svetu u kojoj se plaća porez na oružje<br />
- navodi Žarković. - Onda kad čovek<br />
kupi pištolj, ne sme da ga nosi, već<br />
mora da ga ostavi kod kuće. Nekada<br />
se samo na jednoj beogradskoj opštini<br />
godišnje izdavalo dve, tri, četiri hiljade<br />
dozvola, a danas možda dvesta. <br />
<br />
Milica Ružić<br />
Zatvor - za „krupnu ili sitnu ribu”?!<br />
Srpska kaznena politika<br />
Koliko je Srbija daleko od svetske inicijative da se dekriminalizuje droga? Rigorozna kaznena politika ne daje<br />
rezultate. Hapse se uživaoci, „krupne ribe” izmiču<br />
Broj zemalja u kojima narkomani završavaju<br />
u zatvoru samo zato što su<br />
narkomani sve je manji, a i u Srbiji se<br />
razmišlja o dekriminalizaciji posedovanja<br />
droge. Profesor dr Milan Škulić, jedan od<br />
autora Krivičnog zakonika smatra da je<br />
do sada nedostajala politička volja.<br />
Profesor Škulić tvrdi da je srpska kaznena<br />
politika, kada je u pitanju droga,<br />
među najrigoroznijima u svetu. Više<br />
puta se ramišljalo da se posedovanje<br />
male količine droge za sopstvene potrebe<br />
dekriminalizuje, jer je tako bilo pre<br />
2000. godine. Čak je takav predlog za<br />
izmenu Krivičnog zakona i došao pred<br />
poslanike pre četiri godine, ali je opozicija<br />
pribegla populizmu, rekla da to ide<br />
u korist narko-dilera i vlast je odustala<br />
od predloga. Zato sada imamo situaciju<br />
da država nema snagu za borbu protiv<br />
„krupnih riba”, objasnio je Škulić.<br />
Prema procenama, čak trećina zatvorske<br />
populacije su narkomani, bilo da<br />
su i dileri ili ne. Sudije su zato često u<br />
dilemi kod odmeravanja kazne da li je<br />
nađena droga bila za sopstvene potrebe<br />
ili za prodaju. A razlika je velika, jer<br />
je 2009. izglasana zabrana ublažavanja<br />
zatvorske kazne ispod minimuma<br />
kada je u pitanju distribucija droge.<br />
Pitanje dekriminalizacije droge podelilo<br />
je i svetsku javnost, pa je u aprilu održana<br />
sednica Generalne skupštine UN o<br />
narkoticima. Britanski milijarder Ričard<br />
Brenson, bivši zamenik britanskog premijera<br />
Nik Kleg, bivši predsednik američkih<br />
Federalnih rezervi Pol Voker, bivši<br />
predsednik Meksika Ernesto Zediljo i<br />
najpoznatiji stručnjaci za sidu pozvali<br />
su UN da preispitaju politiku prema<br />
narkoticima. Oni ističu da dekriminalizacija<br />
nije isto što i legalizacija, već je<br />
reč o ukidanju zatvorskih kazni samo za<br />
uživaoce, ali ne i za proizvođače i dilere.<br />
I dok je veliki broj država ovo podržao,<br />
druge, kao na primer Rusija, Kina ili<br />
Egipat, oštro su se usprotivile i založile<br />
za „nultu toleranciju”. Sednicu o drogama<br />
„izboksovali” su Meksiko, Kolumbija<br />
i Gvatemala, koje se već dugo bore<br />
protiv terora kartela. Ove zemlje tvrde<br />
da aktuelna politika donosi sve veći<br />
profit kartelima, jer je droga na crnom<br />
tržištu skupa, a ratovi za plen sve krvaviji.<br />
Samo u Meksiku, prema procenama<br />
vlade, između 2007. i 2014. godine<br />
164.000 ljudi je stradalo od kartela.<br />
U Srbiji je registrovani broj zavisnika<br />
oko 30.000. Kako kaže Aleksandar<br />
Žugić, iz organizacije „Izlazak” za<br />
borbu protiv zavisnosti i rehabilitaciju,<br />
poslednje procene koje je iznela<br />
Slavica Đukić Dejanović kao ministar<br />
zdravlja bile su da stvarna brojka ide<br />
preko 100.000. Ako bi se uzele svetske<br />
statistike, po kojima je ukupan broj pet<br />
puta veći od broja registrovanih, onda<br />
bismo imali 150.000 zavisnika. Ceo jedan<br />
grad veliki skoro kao Kragujevac!<br />
ŠTA JE „ZA LIČNU UPOTREBU”?<br />
Advokati smatraju da su zatvori puni<br />
„sitnih riba”, dok je mnogo „krupnih” na<br />
slobodi. Apsurd je, navode, da će neko<br />
ko je uhapšen sa većom količinom<br />
droge dobiti pet do sedam godina<br />
zatvora, dok će neko drugi, za kog<br />
zavisnik kaže da je od njega kupio pola<br />
grama ili gram marihuane, dobiti tri<br />
godine, bez mogućnosti smanjenja.<br />
Nemaju ništa protiv dekriminalizacije,<br />
ali samo ako se precizno odrede<br />
količine koje se može držati za ličnu<br />
upotrebu, da ne bi došlo do različite<br />
sudske prakse i nejednakog postupanja<br />
u sličnim situacijama. <br />
54 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 55
Change language