broj 1085 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ 

КОЛУБАРА 

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 

8 Број: 1085 8 29. август 2011 8 Година LI 8Излази месечно 8Бесплатан примерак 

Искушења 

издвојених 

предузећа 

уводник: угаљ је наша судбина 8стр. 3 

Небојша ћеран: на путу озбиљне профитабилне фирме 8стр. 6-7

s 

Оснивач и издавач: 

Привредно друштво 

за производњу, прераду 

и транспорт угља 

Рударски басен 

„Колубара” д.о.о. 

Директор РБ „Колубара”: 

Небојша Ћеран 

Руководилац Одељења за информисање и 

главни и одговорни уредник: 

доц. др Милорад Ђоковић 

Технички уредник: 

Милош Павловић 

Редакција: 

Дана Аћимовић, Даница Вуковић, 

Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, 

Драгољуб Ђорђевић, Мирослав Живановић, 

Наталија Живковић, Милеса Караџић, 

Радмила Лазић, Љуба Младеновић, 

Слободан Младеновић, Данијела Матић, 

Марија Микић, Ана Ћирић Митровић, 

Ана Павловић, Мирјана Радосављевић, 

Зоран Станковић, Ана Стојановић, Милун Тадић, 

Оливера Шолтиш (новинари), 

Александар Рашин, Милан Цвијетић 

(фоторепортери), 

Славица Станишић (секретар) 

Адреса Одељења за информисање и 

Редакције листа „Колубара”: 

11550 Лазаревац, Карађорђева 38, 

тел-факс: 011/8123-931, 

8123-432 лок. 60 

www.rbkolubara.co.rs 

redakcija@rbkolubara.co.rs 

29. август, 2011, бр. 1085 

Тираж: 

15.000 примерака 

Први број изашао је 

24. септембра 1960. године 

Оснивач Привредног друштва: 

ЈП „Електропривреда Србије” 

Генерални директор: 

Драгомир Марковић 

Насловна страна: 

Мотив са тамнавских копова 

(Снимио: Александар Рашин) 

Последња страна: 

Мотив са Поља „Д” 

(Снимио: Милан Цвијетић) 

Штампа: 

Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, 

Штампарија, Лазаревачки друм 13-15 

Агенција за привредне регистре Србије – NV000060 

CIP – Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, 

Београд 658(497.11) (085.3) 

Месечно: 

ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) 

COBISS.SR-ID 18604290 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

САДРЖАЈ 

уводник 

Угаљ је наша судбина 3 

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ 

Немце интересују искуства у био-рекултивацији 4 

производња 

Испоручено 17 милиона тона угља 5 

НАШ ИНТЕРВЈУ 

На путу озбиљне профитабилне фирме 6-7 

ЗЕЛЕНА СТРАНА 

Резултати охрабрују и обавезују 9 

ТЕМА БРОЈА 

Неизвестан живот бивших „кћерки фирми” 12 

Будућност извесна, упркос проблемима 12-13 

Чувају имовину огромне вредности 14-15 

Дани испуњени стрепњом за статус 16-17 

На путу пословне консолидације 18-19 

СИНДИКАТ 

Конкуренција четири синдиката 20 

лазаревац 

Широка лепеза активности 21 

„Колубара” помаже градњу ватрогасног дома у Лазаревцу 22 

образовање и култура 

Страно знање - домаћа пракса 24 

Реновирана сала у новом руху 25 

спорт 

Победа и пораз „Колубаре” 26 

Потпуна јавност рада, пре свега 27 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 


s

ИЗМЕЂУ РЕДОВА 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Угаљ је наша судбина 

БРОЈ 1085 29. август 2011 

Судећи по бројним објективним показатељима и 

предузетим активностима које обухватају макро и 

микро планове развоја Колубарског басена, година 

2011. је пресудна за будућност угља који је, без дилеме, 

судбина Србије и људи овог краја. 

Многа питања и пројекти, стратешке одлуке на нивоу 

Републике Србије, ЕПС-а и РБ „Колубара”, уз разумевање 

локалних самоуправа на подручијима где се експлоатише 

угаљ, добили су адекватне одговоре и све је много 

извесније него што је било пре годину – две дана. 

Гордијев чвор звани „Вреоци” се полако расплиће, 

јер су све заинтересоване стране после вишегодишњег 

затезања проблема постале свесне да је експлоатација 

угља на овом подручју неминовност, у интересу државе, 

РБ „Колубара” и читаве заједнице. 

Више нема спорења о томе да је стратешко опредељење 

Србије, једино оправдано у условима међународне економске 

кризе, отварање нових копова угља који треба да 

замене постојеће, пре свих коп Поље „Д” који је производио 

око 40 одсто угља у РБ „Колубара” и био школски пример 

на коме су се училе бројне генерације стручњака из 

области рударства и енергетике. Поред гашења овог копа 

у наредних четири-пет година затвориће се и најмлађи 

коп „Велики Црљени”, малих резерви угља али важних за 

обезбеђивање енергетског биланса ЕПС-а у производњи 

струје. 

Да би се отворила три нова копа, до 2016. године се 

мора инвестирати између 100 и 150 милиона евра годишње, 

јер без тих средстава и најмање дванаест упоредних 

активности, од решавања имовинско-правних послова, 

експропријације, до пројектне документације, нема нових 

површинских копова, Поља „Ц”, Поља „Е” и „Јужног 

поља”. По речима директора РБ „Колубара” Небојше 

Ћерана „угаљ је наша судбина”, а окосница енергетике 

Србије и у следећим деценијама ће се заснивати на 

производњи струје из колубарског лигнита, при чему неће 

бити запостављени обновљиви извори енергије, пре свих 

хидро-потенцијали. Отварање четвртог копа „Радљево”, 

чије су укупне резерве од око 550 милиона тона лигнита, 

са планираним исељавањем пет села, за потребе ТЕ „Колубара 

Б”, још један је велики изазов са којим ће се суочити 

ЕПС и РБ „Колубара”. 

Вероватно би сви амбициозни напори да се отворе 

нови копови били стављени по страни да није недавно одобрен 

кредит од стране Европске банке за обнову и развој 

и немачке развојне банке „KfW” у износу од 80 милиона 

евра намењен заштити животне средине у РБ „Колубара” 

и управљању квалитетом угља. Овим пословним потезом 

упућен је јасан сигнал од стране међународне заједнице 

да колубарски угаљ није отписан и да има будућност. 

Сви напори везани за будућност угља од кога животно 

зависи неколико десетина хиљада људи општина Лазаревац, 

Лајковац, Уб и Обреновац, били би обезвређени да РБ 

„Колубара” није увелико на путу производног и пословног 

опоравка. 

У прошлој години је произведено око 30 милиона тона 

угља, при чему се ни једном ниво залиха на депонијама у 

термоелектранама није приближио критичној вредности. 

Тенденција добре производње је настављена и за седам 

месеци ове године је произведено 17 милиона тона угља, 

тако да већ сада треба очекивати да ће сви захтеви ЕПС-а 

за колубарским угљем, у складу са енергетским билансом, 

бити испуњени до краја године. Иако је повећање цена 

електричне енергије само покривало степен инфлације, 

према процени стручњака требало би очекивати да ће 

РБ „Колубара” у овој години остварити позитиван послован 

биланс, извршавајући редовно све своје обавезе према 

држави и локалним самоуправама, у условима изузетно 

неповољне економске ситуације у земљи и свету. 

Тенденција штедње и „затезање каиша”, када су у питању 

разна издвајања, показала је значајне резултате, тако да 

је, примера ради, само уштеда на закупу механизације, у 

поређењу са 2008. годином, већа је за 40 милиона евра. 

Све донације и друге врсте помоћи се по први пут врше 

јавно потписивањем уговора, тако да се има увид куда одлази 

колубарски динар, како би се избегле све врсте злоупотреба 

и нерационалног трошења. 

У пословном престројавању РБ „Колубара”, иако и 

сама суочена са бројним проблемима, успева да се више 

ангажује у решавању пословних тешкоћа тзв. издвојених 

предузећа, која још увек нису успела да обезбеде сигурност 

у свом привређивању. 

Ствара се пословни и друштвени амбијент да РБ „Колубара” 

из „црних хроника” пређе у озбиљне економске рубрике 

и постане покретач позитивних промена у Србији, 

не само у области привређивања, већ и укупне друштвене 

одговорности. 

Милорад Ђоковић 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

3 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

људи и 

догађаји 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 4 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Немце интересују искуства у 

био-рекултивацији 

Заменик директора ПД РБ „Колубара” Владан Радовановић 

и руководилац Сектора за заштиту и унапређење животне 

средине мр Вукица Попадић-Њуњић, са сарадницима, разговарали 

су 23. августа, у дирекцији компаније са представницима 

немачке покрајине Северна Вестфалија, Волкером 

Холткампером, помоћником директора Института за шумарство 

и Рајнхартом Хаселом, представником Јавног предузећа 

„Вестфалија шуме”. Састанку су присуствовали и представници 

Института за шумарство и Шумарског факултета у Београду. 

Детаљ са састанка у Дирекцији „Колубаре” 

Разговарало се о могућем укључивању „Колубаре” у велики 

европски пројекат „Intowood”, који уз учешће државног 

сектора, привреде и научних институција, поред немачке покрајине 

окупља и регије из Швајцарске, Аустрије, Словачке и 

Украјине, са основним циљем да се пошумљавањем површина у 

индустријским и рударским областима производи биомаса као 

алтернативни извор енергије. 

Како је рекао Волкер Холткампер – у будућности ће нам требати 

више биомасе, тако да смо врло заинтересовани да чујемо 

више о искуствима „Колубаре” на плану биолошке рекултивације 

одлагалишта површинских копова. Гости су, такође 

истакли да кроз сарадњу са колегама из Србије, кроз процес 

менторства, желе да у пројекат „Intowood” укључе још региона 

и на тај начин промовишу бољу сарадњу на плану природних 

ресурса у Европи. 

Домаћини су изразили очекивање да ће и званично добити 

понуду за сарадњу, која би, како су оценили, требало да донесе и 

заједничке економске бенефите за све стране. С. М. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Подршка ЕПС-а младим горанима 

У 

организацији Покрета горана Србије и под покровитељством 

Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде 

и Националног парка „Тара”, 13. августа је отворен 

Четврти еко камп „Тара” у хотелу „Језеро” на Перућцу. У седмодневном 

кампу учествовало је 45 ученика од шестог до осмог 

разреда основних школа из 13 градова Србије уз финасијску 

помоћ и подршку „Електропривреде Србије” и шест привредних 

друштава: РБ „Колубара”, „Електровојводина”, „Термоелектрана 

Никола Тесла” „Термоелектране – копови Костолац”, „Дримско- 

Лимске хидроелектране” и „Хидроелектарне Ђердап”. 

Идеја овог већ традиционалног кампа је да основци, кроз 

дружење, науче што више о природи и очувању ретких врста 

дрвећа и биљака. О. Ш. 

Нови план рада и развоја ЕПС-а 

до краја октобра 

Н 

ов, савремен, актуелан и реалан средњорочни план рада 

и развоја „Електропривреде Србије” од 2012. до 2017. године, 

са пројекцијама до 2025, требало би да буде урађен до 

краја октобра. Овај документ од половине јула заједнички 

припремају дирекције ЕПС-а и сва привредна друштва за производњу 

и дистрибуцију. За координацију, усаглашавање и 

коначну израду задужена је Дирекција ЕПС-а за стратегију и 

инвестиције. 

Према речима Слободана Митровића, директора за стратегију 

и инвестиције у производњи у оквиру Дирекције ЕПС-a за 

стратегију и инвестиције, циљ новог је унапређење постојећег 

плана урађеног 2008. године како би се створили услови за дугорочни 

одржив развој ЕПС-а. 

– Свим привредним друштвима за производњу и дистрибуцију 

послат је захтев да до 10. августа у писаној и електронској 

форми доставе неопходне податке по годинама за период од 

2012. до 2017. године – објаснио је Митровић и нагласио да је 

израда овог плана интердисциплинаран посао за који је неопходна 

сарадња свих дирекција и привредних друштава. Израда 

новог плана је била неопходна, јер није било могућности да се 

реализује део улагања из последњег средњорочног плана. 

– Нова законска решења, као што је новоусвојени закон о 

привредним друштвима, а предстоји и усвајање закона о јавној 

својини, наметнуће и измене у пословању ЕПС-а, укључујући и 

начин планирања инвестиција. Циљ је да се уради реални одржив 

план рада и развоја којим ће се створити услови за успешно 

управљање ЕПС-а и привредних друштава. Нови средњорочни 

план треба да садржи добру процену шта су то инвестициони 

приоритети у ЕПС-у – рекао је Митровић. О. Ш. 


Добра наплата струје у јулу 

За првих седам месеци ове године проценат наплате електричне 

енергије на нивоу „Електропривреде Србије” био је 

95,16 одсто и најбољи резултат остварило је Привредно друштво 

„Електросрбија” са 98,62 одсто, а следи га „Електровојводина” 

са 96,15 одсто – рекао је Милан Миросављевић, директор Сектора 

за трговину и односе са тарифним купцима у Дирекцији 

ЕПС-а за трговину електричном енергијом на састанку са директорима 

дирекција за трговину у ПД ЕД, који је одржан почетком 

августа у Новом Саду. 

Миросављевић је истакао да је степен наплате електричне 

енергије у јулу био 101,97 одсто на нивоу ЕПС-а и да је свих пет 

привредних друштава за дистрибуцију остварило степен наплате 

већи од сто одсто. О. Ш. 


Основано предузеће „Моравске ХЕ” 

Агенција за привредне регистре Републике Србије регистровала 

је оснивање Привредног друштва за производњу електричне 

енергије „Моравске хидроелектране” д.о.о. Београд, као и Огранак 

овог друштва „Велика Морава” са седиштем у Ћуприји. „Моравске 

ХЕ” су заједничко предузеће „Електропривреде Србије” и немачке 

компаније RWE Innogy, чији су представници, Драгомир 

Марковић, генерални директор ЕПС-а, и Мирко Фаут и Милан 

Зубан из RWE 10. августа потписали Уговор чланова Друштва о 

међусобним односима у управљању новим друштвом. О. Ш. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

КОЛУБАРА

ПРОИЗВОДЊА лигнита И ОТКРИВКЕ ВЕЋА ОД ПЛАНА 


Испоручено 17 милиона тона угља 

План премашен за 7,5 одсто. Откопано 40 

милиона кубика откривке, 4,5 одсто преко плана 

Рудари „Колубаре”, радећи даноноћно на четири површинска 

копа, бележе и у овој години изузетне производне 

резултате. Од почетка године откопали су и испоручили 

више од 16,8 милиона тона лигнита што је за око 7,5 одсто боље 

од плана. 

У истом периоду на јаловинским системима остварена је 

производња од скоро 40 милиона кубика јаловине, што је за око 

четири процента више од планираних количина. 

Јулска производња је, због низа објективних и отежавајућих 

околности, била слабија од планиране. Када се све сабрало дошло 

се до цифара од 2,48 милиона тона лигнита и 4,44 милиона 

кубних метара јаловине, што је за око 2,5 односно 13 одсто 

мање од плана. Највише лигнита откопано је на копу „Тамнава- 

ПОЉЕ „Д” спремно дочекује већу производњу 


Запад” (више од милион тона), следе Поље „Д” (са производњом 

од око 800 хиљада) „Велики Црљени”, где је откопано скоро 450 

хиљада и Поље „Б” са производњом од око 200 хиљада тона лигнита. 

Процентуално – најбоље резултате остварили су рудари 

Поља „Д”, који су планска очекивања на откопу лигнита премашили 

за скоро 26 одсто. 

Како су нас обавестили у Служби за праћење производње 

попуњеност депонија у термоелектранама је на нивоу плана. У 

Обреновцу је депонија „попуњена” 86 одсто (милион тона лигнита), 

у ТЕ „Морава” лагероване количине су незнатно мање од 

„пуног капацитета” депоније, док је у Великим Црљенима количина 

лагерованог угља знатно већа од „оптималне”. 

У јулу је највише јаловине откопано на Пољу „Д” где је произведено 

скоро 2,2 милиона кубика. Затим следе „Тамнава- 

Запад” (са 906 хиљада), Поље „Б” (804 хиљаде) и коп „Велики 

Црљени” на којем је откопано нешто мање од 530 хиљада кубика 

јаловине. М. Т. 


Ремонтовано шест система 

На површинском копу Поље „Д” редовни годишњи ремонти 

јаловинских и угљених система теку по плану. 

Како то обично бива у овај, велики и одговоран посао, 

ушло се крајем фебруара и он ће, ако не буде непланираних 

потешкоћа, трајати до краја октобра. Током овог периода 

биће ремонтовано шест јаловинских и два угљена система како 

и остала ситнија механизација. 

Од фебруара, када је започео овај веома сложен и одговоран 

посао, до краја јула успешно су окончани ремонти на четири 

јаловинска и оба угљена система. Послови су, што је посебно 

важно нагласити, обављени квалитетно и уз незнатна 

одступања од планираних рокова. 

Како је планирано, ремонти два преостала јаловинска система 

биће завршени до краја октобра. „Први А” БТО јаловински 

систем у редован годишњи ремонт ушао је 14. августа, а 

његова оправка биће окончана 12. септембра. Почетак радова 

на редовном годишњем ремонту Четвртог БТО система везан је 

за тренутак испоруке новог куглибанда за „глодар 2” који је већ 

поручен, и чија је израда у току. Испорука овог дела договорена 

је (и очекује се) половином октобра. 

Потом ће уследити ремонт преостале механизације. То се, 

у највећем делу, односи на ремонте багера типа ЕШ. Реч је о нешто 

лакшем али, и даље, сложеном послу јер су неке од ових 

машина тешке и до 700 тона, а чине их компликовани механички 

и електро-склопови. На копу тренутно ради осам машина 

овог типа од којих се један од ЕШ-ева налази у централној зони 

копа (ради у зони водосабирника), док остали раде на откопу 

јаловине, али и на скидању повлате и изради нових траса за 

јаловинске и угљене системе. Ремонте багера и одлагача, како је 

то уобичајено, обављају стручне екипа „Колубара-Метала” док 

су за ремонте и израду нових траса трачних транспортера задужени 

људи из коповских радионица. 

Током првих седам месеци ове године, откопано је 6,1 милиона 

тона лигнита, што је за 26 одсто (или за око 1,3 милион 

тона) више од плана. 

Досадашњи ремонти обављени су квалитетно 

Добри резултати, и поред изузетно неповољног окружења, 

остварени су и на откопу јаловине тако да је, до краја јула, откопано 

више од 18,5 милиона кубних метара јаловине, што је 

за око милион кубика (или нешто више од шест процената) 

боље од плана. Све ово остварено је, и то се мора рећи, у веома 

неповољном кадровском „окружењу”. Поље „Д” у овом тренутку 

запошљава 2.136 радника, што је знатно мање од броја радника 

који је неопходан за сигурну и континуирану производњу 

на овом копу. 

Како ће до краја године, и са овог копа, у заслужену пензију 

отићи значајан број врсних мајстора, ситуација са производним 

радницима биће све тежа. Зато овај проблем, што пре, мора бити 

решен, како се не би дошло у ситуацију да део механизације на 

нашем најпродуктивнијем копу нема ко да покрене. 

Та чињеница много пута је саопштена онима који овај проблем 

треба да реше али још увек нема очекиваног и адекватног 

одговора, који би значио макар почетак деловања на решавању 

овог све израженијег проблема. 

М. Тадић 


5 

производња 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sнаш интервју 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 6 

НЕБОЈША ЋЕРАН, ДИРЕКТОР РБ „КОЛУБАРА” 

На путу озбиљне 

профитабилне фирме 

Велики инвестициони циклус са годишњим 

улагањима од 150 милиона евра обезбеђује 

отварање нових копова који ће 

заменити постојеће 

П 

ред Рударским басеном „Колубара” у наредних пет година 

налазе се значајне обавезе, а велики инвестициони циклус 

подразумева отварање нових копова који ће заменити 

постојеће, чији је експлоатациони век при крају, а то захтева 

годишња улагања од око 150 милиона евра – оценио је Небојша 

Ћеран, директор РБ „Колубара”, истичући да се само таквим 

пословним потезима може обезбедити сигурност у производњи 

угља и спречити енормни увоз електричне енергије, јер без колубарског 

лигнита нема поуздане производње струје. 

Осврћући се на будућност Колубарског басена Ћеран је истакао: 

– Доказали смо документима и студијама да експлоатација 

угља у колубарском басену има сигурну будућност. Ми даје мо 

подршку завршетку законодавног оквира за отварање инвестиција 

обновљивих извора, из ветра и сунчеве енергије, али 

свако озбиљан зна да се у наредних неколико деценија, однос 

угља и обновљивих извора суштински неће променити. Ова 

земља има обавезу да реализује овај инвестициони циклус који 

се дешава у „Колубари”, јер она јесте темељ нормалног функционисања 

земље. 

Ово звучи можда драматично али истински није претерано, 

јер нам се у периоду од 2011-2016. године гаси Поље „Д”, коп 

који деценијама уназад представља 40 одсто производње угља у 

„Колубари”. Крајем тог периода гаси се и коп „Велики Црљени” 

који је отворен претпрошле године са резервама од 30 милиона 

тона угља. Ова два копа неопходно је заменити са три нова копа: 

s Неће бити отпуштања радника 

Сагледавајући производњу угља у РБ „Колубара” и број 

запослених, Ћеран је оценио да није реално очекивати 

да се на постојећем нивоу производње угља од 30 

милиона тона повећа број запослених. 

– Свако нормалан очекује да ће „Колубара”, пошто има 

вишак непроизводних радника, да отпушта. Ми то не 

радимо и нећемо радити, већ овај проблем решавамо 

једном другачијом политиком запошљавања. У јануару 

2009. године имали смо 11.000 радника, данас имамо 

испод 10.000, значи хиљаду запослених мање. Никога 

нисмо отпустили, већ је то искључиво природни одлив 

и резултат ове политике о којој причам. Наравно, током 

две године ми смо сигурно 400-500 радника примили на 

почетне послове преко „Услуга”, као и стотинак радника 

за стално у самој „Колубари”. М. Ђ. 

Небојша Ћеран 

пољима „Ц”, „Е” и „Јужним пољем”. За ове намене, од планских 

докумената, регулационих планова од којих почиње свака 

инвестициона активност у рударству, завршетка пројектне 

документације, дозвола експропријације, која траје годинама, 

потребно је обезбедити од 100 до 150 милиона евра годишње. 

Ми смо политиком уштеда и појединим ресурсима прошле године 

успели да подигнемо сопствени инвестициони капацитет 

на 80 милиона евра, без динара задужења, што је велики успех и 

добар темељ за овај инвестициони програм, с обзиром да је врло 

нормално и логично ући у кредите за инвестиције. Тих 80 милиона 

је инвестирано пре свега у припреме за ове активности, 

од чега је половина средстава отишла за експропријацију, око 

30 милиона за Вреоце и око 10 милиона у друге месне заједнице, 

јер експропријацију радимо и у Медошевцу, Барошевцу, Зеокама, 

Скобаљу, Великом Борку... Средства су уложена и у неке 

друге инфраструктурне радове, измештање путева, набавку 

основне рударске опреме, с тим што капиталне набавке тек 

треба да уговоримо ове године. Ове године планирамо да поново 

будемо на нивоу 80 милиона евра сопствених улагања и 

да од следеће године кренемо са повлачењем средстава из кредитних 

линија (познато је да је одобрена прва кредитна линија 

EBRD од 80 милиона евра) – наглашава директор Небојша Ћеран 

образлажући перспективе развоја Колубарског басена и 

неопходност отварања нових копова, без којих нема енергетске 

стабилности Србије. 


КОЛУБАРА


У РБ „Колубара” се, по речима Ћерана, послује на домаћински 

начин, тако да су уштеде на ангажовању помоћне механизације 

на коповима, у поређењу са 2008. годином, око 40 милиона евра, 

као и да је повећан приход од продаје угља за широку потрошњу 

за више од 10 милиона евра. Наводећи да у последње две године 

РБ „Колубара” није губиташ Ћеран је рекао: 

– У последње две године пословали смо са профитом од око 

двадесетак милиона евра годишње, са профитом из пословних 

односа, а из укупних односа од око милион евра... Ако узмемо 

у обзир инфлацију и све оно што је било у задње три – четири 

године, реално смо смањили трошкове одржавања за неких 15 

милиона евра на годишњем нивоу, што је значајан резултат, поготову 

што је у међувремену дошла нова додатна опрема, отворен 

нови коп „Велики Црљени”. 

Указујући на путеве како да РБ „Колубара” буде озбиљна 

профитабилна фирма стварањем повољног пословног амбијента 

Ћеран је говорио и о другим мање познатим аспектима 

пословања привредног друштва: 

– Овај преокрет ка позитивном пословању производ је једног 

рационалнијег управљања трошковима. Тачно је да је претходних 

година пар пута било послупљења струје, али, усудићу се 

да кажем, мислим да она нису превазилазила инфлацију, тако 

да реалних поскупљења није ни било. Ми смо тај обрт из губиташа 

у фирму која је благо профитабилна, уз даље смањење 

трошкова и политику повећања цена струје, спремни да наставимо 

и да будемо озбиљна профитабилна фирма која оснивачу 

доноси профит. Значи, ми смо фирма која не троши буџетске 

паре, нити добија било какве субвенције из буџета, нити треба 

да их добија, већ напротив, треба као привреда да ствара нову 

вредност и пуни буџет. Пунимо буџет на разне начине, од пореза 

и доприноса на запослене, до плаћања накнада за градско 

грађевинско земљиште локалним самоуправама, па све до других 

обавеза републичком буџету. 

Експлоатација угља у РБ „Колубара” има сигурну будућност 

s Отварање индустријских зона 

Залажући се да локалне самоуправе на којима се 

налази РБ „Колубара” отварају нове индустријске зоне 

(Лазаревац, Лајковац и Уб) Ћеран је изнео идеју да се 

са локалним самоуправама ради заједно на отварању 

нових погона. Као пример добре пословне сарадње 

између РБ „Колубара” и локалне самоуправе, навео 

је изградњу једног рекреативног центра у Лазаревцу, 

захваљујући одлуци државе да се локалној самоуправи 

врати комплекс од пар стотина хектара земљишта. О 

томе је Ћеран казао: 

– Осећамо обавезу и одговорност да једно подручје, где 

смо завршили експропријацију, оставимо у бољем стању 

него што је било. Искрено, лично ми је то изазов, да 

заједно са општином то завршимо у наредних пет-шест 

година, јер и тај комплекс подразумева пријем нових 

радника. М. Ђ. 

Дајући процене пословања РБ „Колубара” до краја ове и 

сле деће године, на основу показатеља, Небојша Ћеран је истакао: 

– У ову годину ушли смо са озбиљно планираним губитком, 

али ја очекујем да га неће бити, већ ћемо бити благо позитивни, 

мада је крај године још далеко. Ми приходујемо 400 

милиона евра годишње и постепено се претварамо у профитабилну 

фирму. 

М. Ђоковић 

БРОЈ 1085 29. август 2011 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 7 s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Одржана 39. седница Скупштине РБ „Колубара” 

s 

s ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 8 

Утврдити критеријуме за донације 

Предложено повећање цене сушеног угља за индустрију и широку потрошњу од десет одсто. 

Усвојен извештај Центра за унутрашњу контролу о „Колубара-Металу” 

Уфокусу 39. седнице Скупштине РБ „Колубара”, која је одржана 

4. августа у дирекцији привредног друштва, била 

је расправа о различитим врстама захтева за новчаном 

помоћи, како од запослених, тако и од лица и институција ван 

нашег колектива. Не доводећи у питање оправданост многих 

захтева, Небојша Ћеран, директор РБ „Колубара”, после свестране 

расправе, имајући у виду осетљивост питања приликом 

доношења деликатних одлука, оценио је да је неопходно уважавати 

постојеће критеријуме и законске оквире у којима се ове 

одлуке доносе. Када је реч о правима запослених на новчану 

помоћ приликом повреда и несрећних погибија на послу, Ћеран 

је задужио службе које се баве организационим питањима и 

људским ресурсима да сачине извештај о правима запослених 

на новчану помоћ код повреда на раду и ван рада, укључујући и 

оне са смртним последицама, као и постојеће изворе из којих се 

та помоћ може исплатити. 

На Скупштини којом је председавао Слободан Митровић, 

овлашћени представник ЕПС-а као оснивача, усвојен је извештај 

о створеној обавези измирења средстава за одређене намене за 

седмомесечни период ове године. Извештај је поднео Светозар 

Марковић, руководилац Сектора за економско-планске послове 

у складу са програмом пословања за 2011. годину којим је 

предвиђено издвајање средстава за спонзорства, донације, хуманитарне, 

спортске и друге активности. Према критеријумима 

које је усвојио Управни одбор ЕПС-а око 20 одсто планираних 

средстава је намењено за заједничке активности на нивоу јавног 

предузећа. 

После расправе у којој су учествовали Слободан Митровић, 

Небојша Ћеран, Гордана Дражић, помоћник директора за правне 

послове и Радисав Ранковић, помоћник директора за комерцијалне 

послове, након излагања Светозара Марковића, 

усвојена је информација о оправданости повећања цена сушеног 

лигнита за индустрију и широку потрошњу за десет одсто. 

Такође је усвојена информација о новој цени технолошке паре 

по кубику од 1.362 динара, која није мењана од 2003. године. 

На седници је делимично усвојен захтев Синдикалне организације 

„Колубара” о краткорочној позајмици за потребе 

организовања рекреативних одмора и рехабилитације, тако 

да је уместо десет милиона, колико је тражено, од стране „Колубаре” 

одобрено седам милиона динара, а укупан дуг синдиката 

износи 17 милиона динара. Да би се и ово важно питање 

друштвеног стандарда решило на дугорочан начин донет је 

закључак којим се задужује директор за организациона питања 

и људске ресурсе да у складу са Колективним уговором предложи 

начин финансирања превенције радне инвалидности и 

рехабилитације запослених у РБ „Колубара”. 

На 39. седници Скупштине РБ „Колубара” расправљано је 

о извештају Центра за унутрашњу контролу, о извршеној контроли 

набавки у „Колубара-Металу”, чији је оснивач РБ „Колубара”. 

После извештаја поднетог од стране Миливоја Ристића, 

руководиоца Центра за унутрашњу контролу вођена је расправа 

у којој су учествовали Слободан Митровић, Небојша Ћеран 

и Сава Ковачев, директор „Колубара-Метала”. У свом излагању 

Ристић је навео да је циљ контроле био да се утврди како се у 

„Металу” одвија поступак набавки добара и колико се та процедура 

приближава основним начелима утврђеним Законом о 

јавним набавкама. Током контроле утврђено је да у „Колубара- 

Металу” постоји процедура набавки, кроз програм САП, који је 

усклађен са ISO стандардима, али да не постоје нормативна акта 

која би процес набавки ускладила са начелима Закона о јавним 

набавкама. Такође је утврђено да „Метал” нема ни планове набавки. 

Према објашњењу Саве Ковачева, директора „Метала”, ово 

привредно друштво није било у обавези да примењује Закон о 

јавним набавкама, али да постојеће процедуре уважавају објективност 

приликом уговарања одређених послова, с обзиром да 

постоји изграђен механизам контроле набавки. С друге стране, 

Ковачев је упозорио да ће примена Закона о јавним набавкама 

објективно успорити добијање одређених послова које је тешко 

предвидети због природе посла којим се баве и специфичности 

услова привређивања у рударству и енергетици. 

Директор РБ „Колубара” Небојша Ћеран се сложио са констатацијом 

да „Метал” није у обавези да примењује Закон о ја вним 

набавкама, али да због транспарентности послова које обављају, 

треба процедуру јавних набавки усагласити са захтевима Закона 

о јавним набавкама. Скупштина је прихватила извештај Центра 

за унутрашњу контролу, налажући представницима оснивача 

„Метала”, да у складу са својим овлашћењима изврше све неопходне 

активности како би ово привредно дру штво јавне набавке 

вршило у складу са Законом о јавним набавкама. М. Ђоковић 


КОЛУБАРА

ПОЉЕ Д: ГОДИНУ ДАНА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ 


Резултати охрабрују и обавезују 

Ч 

елик, различитих дебљина и квалитета, челична ужад, 

сегменти папуча, зуби багерских кашика, тела од ролни, 

електромотори, бакарни каблови, отпадна гума, траке са 

челичном кордом, гумени прстенови од отпадних ролни... једном 

речју отпад са Поља „Д”, слика је коју затичемо овог августа на 

плацу од око 10 хектара на „старој” монтажи у Барошевцу. Процена 

је да овде има око 1.200 тона (плус-минус 200 тона) челичног 

и другог отпада. А прошле године у ово доба било га је још 

више, углавном све измешано и неплански одлагано, па је тако 

настало неколико већих или мањих гомила гвожђурије (види 

фотографију). Негде у то време и почео је огроман посао за двоје 

наших саговорника, да ствар, како законски прописи налажу, 

доведу у ред. Шта су постигли и шта их још чека – за наш лист 

говоре Милена Алексић, лице одговорно за управљање отпадом 

на Пољу „Д” и Милован – Мика Радосављевић, помоћник 

управника машинске службе. 

Плац на „старој монтажи” лане... 

– Никада нико овај плац није сређивао, а ево ми смо успели 

да рашчистимо и асфалтирамо шест хектара и почнемо да 

разврставамо отпад који се затекао. Било би добро да се асфалтира 

још око четири хектара и обележе места за лагеровање 

ове или оне врсте отпада, да може свуда да се приђе, али још не 

знамо када ће то бити. Овако, када дође камион пун којекавих 

челичних делова и још са два кубика земље, па искипа товар на 

сред пута или пред радионицом, ако је рампа спуштена, то је 

буквално само да кукаш. Раније сам се због тога нервирао, сада 

више не – каже Радосављевић. 

Милена Алексић 


Милован Радосављевић 

– Од отпада који је годинама неразврстан пристизао са 

копа, из „Колубара-Универзала” и „Колубара-Метала”, није се 

могло прићи до резервних делова или штицни за ослањање багера. 

Зато је наш циљ да плацу вратимо првобитну намену – да 

одређене површине буду јасно дефинисане и обележене како за 

смештај резервних делова, тако и за прихват и разврставање 

отпада, као и за складиштење претходно разврстаног отпада. 

Уз много труда нас неколицине, помоћ колега из Сектора за заштиту 

животне средине и Службе за отпад и опасне материје 

и уз велику подршку директора Поља „Д”, који нам је увек излазио 

у сусрет, доста смо урадили у претходних годину дана. Да 

је тако потврдили су нам и из ресорног министарства и сертификационе 

куће „Bureau Veritas”, приликом друге екстерне провере 

стандарда ISO 14001:2004 – истиче Милена Алексић. 

Она додаје да је пуно тога на Пољу „Д” доведено у склад са 

прописима и код поступања са опасним отпадом. На пример, 

...и после годину дана 

од прошле јесени отпадна уља се филтрирају и након тога део 

се враћа у поновну употребу и тиме смањују трошкови. Такође 

и са другим врстама опасног отпада (азбест, флуо цеви, филтери, 

зауљени пуцвал и песак), иако још нису обезбеђени сви 

технички услови, строго се поступа по прописима. Очекују се 

специјални контејнери и друга опрема за ову врсту отпада и 

што скорија изградња посебног складишта за његово привремено 

лагеровање. 

И док се очекује почетак евакуације тзв. историјског отпада, 

нови, готово свакодневно пристиже, па наши саговорници, 

несумњиво са правом, очекују да се за потребе пријема и даље 

манипулације са отпадом, оформи мали, али стални радни тим, 

какав је некад постојао. 

– Када би имали имали екипу од двојице пословођа на кругу 

и неколико заваривача – објашњава Радосављевић – то би много 

значило предузећу. На пример, сада са једном ролном у отпад 

оду још две које нису за бацање, јер нема ко да о томе води 

рачуна. Једва излазимо на крај са редовним пословима везаним 

за сервисирање и другим, а то око отпада, како каже – када се 

може и колико се може, 

Очигледно, на највећем угљенокопу „Колубаре” су у протеклих 

годину дана обавили пионирски посао када је у питању 

отпад. Али, исто толико, можда и више посла је пред њима. 

– До следеће године, када ће бити детаљна контрола примене 

стандарда ISO 14001:2004, мораћемо да запнемо и завршимо 

што смо започели на сређивању плаца и на потпуној примени 

процедура у управљању свим врстама отпада – закључује Милена 

Алексић. 

С. Младеновић 


9 

зелена страна 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИЈА 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Велике амбиције постале реалност 

Стижу машине и возила из средстава за 

прошлу годину. У току припрема тендерске 

документације за набавку нове механизације 

Прошле године, менаџмент Помоћне механизације најавио 

је амбициозне планове за ову годину, надајући се да ће 

ово бити година великих подухвата. Наиме, 2009. и прва 

половина прошле године остаће упамћене по многобројним 

проблемима, када су се радници овог колектива суочавали са 

недостатком тешке механизације, машина, резервних делова, 

возила. Ипак, и у таквим условима обарали су производне рекорде 

и испуњавали све задатке који су им постављани. 

Ових дана, велики планови овог погона почињу да се 

реализују. 

По речима директора Помоћне механизације Свете Мирковића, 

тренутно пристижу нове машине и возила из средстава 

за прошлу годину, а испорука ће бити завршена до краја септембра. 

– До сада је стигло 20 камиона-кипера, један цевополагач, 

два УЛТ-а, дизалица-гусеничарка, 19 УАЗ-ова и четири булдожера. 

У августу и септембру очекује се долазак још једног 

контигента од пет камиона-кипера типа „татра”, четири багерагусеничара 

и једног грејдера. Тендерски поступак за набавку 

још четири булдожера је у току и ових дана би требало да буде 

потписан уговор. Рок за испоруку нових булдожера је крај септембра. 

Вредност овог посла је око шест милиона евра. Важно 

је напоменути да је од новца намењеног за набавку основних 

средстава за ову годину, планирана и куповина 17 возила типа 

УАЗ. Тендерска процедура је при крају, па ће и овај уговор ускоро 

бити потписан – истиче Мирковић. 

Најактуелнија тема у Помоћној механизацији у овом тренутку, 

свакако је припремање тендерске документације за набавку 

механизације из средстава кредита страних банака. Вредност 

посла је пет милиона евра, а избор механизације вршен је према 

приоритетним потребама, врсти машина које се најчешће 

s 10 

ЗАБЕЛЕЖЕНО НА ИСТОЧНОЈ КИПИ ПОЉА „Д” 

изнајмљују од приватника. На листи су: шест булдожера, шест 

багера-гусеничара, два вигера, два багера-гусеничара са ротационим 

главама, два УЛТ-а, пет возила за масовни превоз и два 

виљушкара. 

Тренутна ситуација је задовољавајућа, јер се одговара свим 

захтевима копова, мада има проблема. Како истичу у овом погону, 

један део механизације толико је израубован и дотрајао, да је 

њихова спремност врло мала. То изискује додатно ангажовање 

запослених на одржавању машина и организацији дежурстава 

од 24 сата (због честих интервенција). 

s Потребни нови радници 

Горуће питање у Помоћној механизацији је недостатак 

радне снаге, који у наредном периоду може да 

представља велики проблем. 

По речима директора Свете Мирковића, евидентан 

је недостатак возача и руковалаца помоћном 

механизацијом. 

– Обучавање и оспособљавање руковалаца је дуготрајан 

процес који изискује много времена и праксе. 

Такође, неопходни су нам и радници на одржавању 

механизације, пре свега, вариоци и бравари. Због сезоне 

годишњих одмора, најкритичнији период су управо 

јул и август, тако да запослени имају доста остварених 

прековремених сати – каже Мирковић. А. С. 

Долазак нових машина, тврди Мирковић, решиће многе 

проблеме, потиснуће један део приватне механизације која још 

увек ради на коповима, док ће истовремено, механизација у 

„Помоћној” коначно бити знатно подмлађена, а самим тим, готовост 

и кондициона спремност далеко већа. То и јесте био циљ 

овог погона „Колубаре”. 

А. Стојановић 


„Рукање” транспортера 

Померања механизације, 

на овом делу копа, честа и, 

понекад, веома ризична 

Промена траса транспортера на површинским 

коповима „Колубаре” 

је један од послова који су, овде, 

одавно стекли назив „рутински”. 

На површинском копу Поље „Д”, 

по следњих година, тај посао је чешћи 

и компликованији него што је то уобичајено. 

Највећи део система ради на „изнуђеним 

локацијама” што, онда, захтева 

стална померања механизације, израду 

траса и померања трачних транспортера. 

Тако је било и ових дана када смо на 

Источној кипи затекли раднике „Припремних 

радова” како померају („рукају”) 

део трачних транспортера који раде на 

Првом Б систему. 

– Део транспортних трака померамо 

по систему „лепезе” тако да не померамо 

одлагалишни део система. Померамо 

онај део који се „везује” за глодар и, за 

сада, посао тече уобичајено и без већих 

потешкоћа. Све ће бити готово за тричетири 

сата – каже Бранко Крсмановић, 

пословођа Припремних радова. 

У овом послу најтеже је када дође до 

пуцања „жабица” (механизам који везује 

шине за носеће прагове) кад дође до одвајања 

прагова од шина и спадања чланака 

са понтона. На срећу, у досадашњем 

делу посла тих проблема нисмо имали, 

констатује он. 

На „лицу места” је и Милован Поломчић, 

главни пословођа смене „Б” на 

Новом монтажном плацу. 

– Све тече по плану. Док тра ју померања 

система на багеру („глодар 5”) се 

ради на поправци оштећених и замени 

дотрајалих делова. На радном точку у 

току је замена или варење оштећених делова 

(зуби, ланци на кашикама) док је од 

осталих већих послова у току замена генератора 

на делу багера који ми овде зовемо 

– транспорт радног точка – каже он. 

М. Т. 


КОЛУБАРА

АКТУЕЛНОСТИ У СЕКТОРУ ЗА ИНТЕГРИСАНИ МЕНАЏМЕНТ СИСТЕМ 


Праћење залиха свих врста 

Озбиљне послове у решавању проблема залиха 

у РБ „Колубара” ради шест комисија. Провере за 

обнову сертификата за квалитет и заштиту 

животне средине у наредна два месеца 

До краја године Сектор за интегрисани менаџмент систем 

радиће на пословима управљања залихама свих врста у 

РБ „Колубара”. Да би се залихе смањиле, процедурама и 

документацијом решио овај дугогодишњи проблем, формирано 

је шест комисија, чији је главни координатор Слободан Божић, 

дипл. машински инжењер. 

Задатак прве комисије, на челу са Дејаном Зекићем, дипл. 

рударским инжењером, је да до почетка октобра изради документацију 

по захтевима стандарда QMS-ISO 9001, који је усвојен 

пре две године, а подразумева задовољење критеријума 

квалитета. Документација ће обухватати акта за израду и усаглашавање 

годишњег плана потреба за сваки огранак, план набавки 

и управљање набавкама у целој „Колубари”. У задатом 

року биће израђени документи за пријемно контролисање, 

испитивање и шифрирање нових артикала, њихов пријем, руковање, 

складиштење и издавање у магацинима. 

Комисија за преиспитивање софтверског решења и метода 

за анализу залиха, на чијем је челу Драган Томаш, дипл. 

математичар, посао је већ завршила 1. августа. Обављено је 

испитивање постојећег софтверског решења са аспекта задовољења 

законских и организационо-техничких захтева, преиспитане 

су и кориговане постојеће аналитичке методе и проток 

документације. 

Комисија за идентификацију и оптимизацију стратегијских 

залиха и откривање нефункционалних, коју води Милорад 

Мирић, дипл. машински инжењер, треба да на основу 

припремљених критеријума, упутстава и документације изврши 

утврђивање реалног стања стратегијских артикала, али и 

оних који немају никакву функцију у магацинима. 

Задатак четврте комисије, коју води Слободан Божић, је да 

до почетка октобра у огранцима „Површински копови” и „Прерада” 

исправи уочене аномалије шифарског система. 

Директорима огранака и руководиоцима сектора у Дирекцији 

Рударског басена „Колубара” наложено је да до 30. децембра 

организују идентификацију потрошних артикала на залихама 

у магацинима и израде њихове норме. 

У циљу ефикасног управљања, шеста комисија, коју води 

Драган Јовановић, дипл. машински инжењер, треба да припреми 

предлог промене организационе структуре у нашем привредном 

друштву. 

Иначе, у сектору за ИМС тренутно се ради на отклањању 

неусаглашености, на које су, после обављених провера, указали 

стручњаци из француске сертификационе куће „Bureau 

Veritas”. Препоруке се углавном односе на заштиту животне 

средине и безбедност и здравље на раду, док је у области квалитета 

потребно јасније дефинисати циљеве у овој области. 

Због тога ће бити организоване обуке запослених за пружање 

прве помоћи, а радиће се и на наткривању магацина за уља и 

мазива и разврставање отпада. Током септембра биће обављена 

обука запослених о методама и техникама за унапређење Интегрисаног 

менаџмент система. У изради је и нова процедура 

за управљање техничком и биолошком рекултивацијом на површинским 

коповима „Колубаре”. 

Сва ова прилагођавања важна су за обнову сертификата за 

квалитет и сертификата за заштиту животне средине, која РБ 

„Колубара” очекују већ наредне године. 

Д. Матић 

ОТПРЕМА УГЉА ЗАПОСЛЕНИМА У РБ „КОЛУБАРА” И ИЗДВОЈЕНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА 


Снабдевање лигнитом не јењава 

Умалопродају Комерцијалног сектора до средине августа 

дошло је 36 обрађених спискова са захтевима радника 

Рударског басена и „Метала” за куповину угља на кредит. 

Према пресеку стања од 15. августа сушени угаљ тражило је 

5.036 радника, а до овог датума већ га је добило око 4.000 корисника 

кредита. Радницима је испоручено нешто више од 35.200 

тона сушеног угља, а као обавеза за измиривање је остало још 

око 7.800 тона. 

Сирови угаљ добило је 2.170 радника којима је испоручено 

близу 32.500 тона. До договореног рока ову врсту угља 

очекује још скоро 550 радника којима ће бити отпремљено 

око 2.500 тона. 

И запосленима у издвојеним предузећима у току је испо рука 

договорених количина. Радницима „Колубара-Грађевинара” 

до 15. августа отпремљено је око 1.730 тона сушеног и 1.340 

тона сировог угља. Од 235 уписаних радника који су захтевали 

сушени угаљ, остала је обавеза према 21 којима ће бити испоручено 

још око 480 тона. На сировом угљу постоји обавеза 

још према 126 корисника којима треба да се отпреми још око 

1.400 тона. 

Обавезе према запосленима у „Универзалу” измирене су на 

сушеном угљу. Према захтеву, 88 радника узело је око 730 тона. 

Од 42 радника који су захтевали сирови угаљ, само још један 

није намирен. Иначе, радницима овог предузећа испоручено је 

близу 580 тона сировог угља. 

Према евиденцији малопродаје сушени угаљ тражило је 159 

радника „Угоститељства”, а 15. августа остала је обавеза само 

према 41. Њима је отпремљено преко 1.060 тона, а у наредном 

периоду остала је обавеза испоруке још око 220 тона. Сирови 

угаљ примило је 37 корисника кредита, односно отпремљено је 

око 540 тона. Сирови угаљ очекује још 59 раника којима ће бити 

достављено око 540 тона. 

Испорука запосленима у „Услугама” кренула је крајем јула, 

али још увек нису достављени сви спискови. Према постојећим 

подацима сушени угаљ је добило 70 радника којима је испоручено 

око 5.800 тона, а угаљ очекује још 280 радника, што 

представља обавезу од око 2.050 тона. Сирови угаљ добило је 47 

радника (620 тона), а угаљ очекује још нешто више од 290 корисника 

којима треба да се отпреми око 3.200 тона сировог угља. 

М. Р. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sтема броја 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


П 

рошло је осам, односно шест година како су у оквиру процеса рационализације и реструктурирања из 

РБ „Колубара”, као тзв. „споредне делатности”, ван енергетике и рударства, издвојена предузећа која 

су требала да престану да буду баласт производњи угља, али и да се самостално суоче као привредни 

субјекти са превртљивим тржишним условима привређивања. Иако до сада нису урађене стручне анализе 

које би одговориле на наведена питања и поред свог различитог формално-правног статуса у односу на РБ 

„Колубара” издвојена предузећа су и даље „пупчаном врпцом” везана за привредно друштво и угаљ. 

У покушају да одшкринемо врата ових фирми имали смо у виду и недавну изјаву директора РБ „Колубара” 

Небојше Ћерана да изузимајући „Колубара-Метал”, чији је оснивач привредно друштво, на остале три фирме, 

иако се са њима послује преко уговора, не постоји „никакав контролни механизам”. У „Теми броја” покушали 

смо да сагледамо са којим се све проблемима суочавају издвојена предузећа: „Колубара-Метал”, „Колубара- 

Услуге”, „Колубара-Грађевинар” и „Колубара-Угоститељство” са око 7.000 запослених. 

s 12 

ИСКУШЕЊА ИЗДВОЈЕНИХ ПРЕДУЗЕЋА 

Неизвестан живот 

бивших „кћерки фирме” 

„КОЛУБАРА-МЕТАЛ”: НЕРАСКИДИВЕ ПОСЛОВНЕ ВЕЗЕ СА РБ „КОЛУБАРА” 


Будућност извесна, 

упркос проблемима 

Пословање оптерећује вишак запослених. 

Освајање бројних тржишта ван ЕПС-а. 

Најмодернија хала на Балкану 

К 

ада је пре неколико година „Колубара-Метал” изашла из 

окриља РБ „Колубара” водила се велика полемика између 

оних „који су били „За” и оних који су били „Против” 

овакве одлуке, јер су обе стране имале своје аргументе који нису 

били за потцењивање. Срећом, РБ „Колубара” је постала и остала 

оснивач Привредног друштва за пројектовање, производњу, 

монтажу и одржавање рударске и енергетке опреме „Колубара- 

Метал” које 1. октобра ове године навршава шест година од 

како послује као самостално правно лице. Од стране агенције 

„Фактис” у току је израда студије која ће анализирати постојеће 

стање и могуће побољшање пословања, у контексту пословних 

односа који постоје између оснивача, РБ „Колубара” и „Метала”, 

алфа и омеге у металској индустрији рударства. 

Објашњавајући да „Колубара-Метал” за свог оснивача 

ради око 80 одсто послова и још десет одсто за остале делове 

ЕПС-а, Сава Ковачев, директор овог предузећа, наглашава 

да је пословање оптерећено бројним проблемима, општом 

неликвидношћу, недостатком посла, као и вишком запослених. 

Сава Ковачев 


КОЛУБАРА



Без „Метала” би био угрожен развој „Колубаре” 

– Највеће оптерећење за успешно пословање представља 

број од око 3.000 запослених, чији трошкови износе око 75 процената 

укупних трошкова у пословању. И поред вишка запослених 

ми немамо одређених кадрова, пре свих заваривача, којих 

нема на тржишту, као и неких других врста специјалности у 

производњи. Због послова које радимо ангажовали смо око 270 

радника на одређено време. Ефикасан начин да смањимо број 

запослених су отпремнине, с обзиром да смо ми из „Колубаре” 

издвојени са огромним вишком запослених. Упркос озбиљним 

кадровским проблемима успели смо да одржимо технолошки 

ниво, да сачувамо кадрове и обновимо кадровски потенцијал, 

тако да је сада просек старости запослених 43 године што је за 

осам година бољи просек него пре шест година – констатује Ковачев, 

анализирајући садашње стање али и перспективе колектива 

на чијем је челу. 

Са РБ „Колубара” постоји Уговор о производној кооперацији 

и пословно-техничкој сарадњи којим су детаљно утврђене обавезе 

уговорних страна, тако да објективно пословање „Метала” 

зависи од годишњих програма и месечних планова, односно од 

степена и динамике инвестирања у основној делатности. 

– С обзиром да и „Колубара” настоји да сведе трошкове 

пословања на најмању меру настојимо да освојимо нова тржишта. 

Склопили смо послове са Републиком Српском, Федерацијом 

БиХ, Македонијом, Грчком... Преко партнера радимо четири 

посла за Косово у вредности од 2,5 милиона евра. Боримо се са 

роковима и квалитетом, што нимало није лако. 

Упоредо са пословима ван ЕПС-а, по речима Ковачева, да би 

се могле преузете обавезе завршити, у профитне центре „Метала” 

је уложено десет милиона евра. 

– Урађена је нова хала челичних конструкција од око 2.700 

квадрата са коморама за сачмарење и фарбање, најмодернија на 

Балкану. На овај начин обезбеђујемо антикорозивну заштиту на 

највишим стандардима. У плану је набавка и других машина, без 

којих нема напретка у савременој металској индустрији везаној 

за рударство и енергетику – објашњава Ковачев, констатујући 

да упркос свим тешкоћама „Колубара-Метал” има сигурну 

будућност и да пред њом стоје бројни изазови и послови који се 

раде за потребе РБ „Колубара”. Само до 2015. године „Колубара- 

s Поштовање Закона о јавним набавкама 

На последњој седници Скупштине РБ „Колубара” дата је 

препорука да се у „Колубара-Металу” примењује Закон о 

јавним набавкама који је Ковачев прокоментарисао: 

– Сигурно је да ћемо препоруку у потпуности 

испоштовати. Од 1. марта 2009. године добили смо 

мишљење Министарства финансија да нисмо обавезни 

да поштујемо Закон о јавним набавкама, већ смо 

примењивали рестриктивни поступак, отворени тендер 

за поједине врсте добара и услуга. Ми смо примењивали 

наше строге стандарде приликом набавке робе и услуга, 

у складу са савременим стандардима, применом САП-а, 

интегрисаног пословног система који обухвата строгу 

примену набавки и одговорност извршилаца. „Метал” 

ће изградити све механизме и упутства, као што то ради 

и РБ „Колубара”, како би се испоштовали сви захтеви 

Закона о јавним набавкама, иако ће то објективно 

успорити одређене послове. M. Ђ. 

Метал” ће у складу са кредитним аранжманом од стране EBRD у 

вредности од 80 милиона евра, имати и свој део инвестиционих 

обавеза који ће обухватати 19 до 20.000 тона рударске опреме за 

површинске копове. 



s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s „КОЛУБАРА-УСЛУГЕ”: ОБЕЗБЕЂУЈУ ПОВРШИНЕ од 150 КВАДРАТНИХ КИЛОМЕТАРА 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Чувају имовину 

огромне вредности 

У безбедоносним пословима у врху Србије. Брину 

о рекултивацији деградираних земљишта 

s 14 

s Статус издвојених предузећа 

Предузеће „Колубара-Услуге” је основано од стране РБ 

„Колубара” у септембру 2003. године, а на ову одлуку 

у октобру дао је своју сагласност и Управни одбор 

„Електропривреде Србије”. Промена статуса власништва 

над овом фирмом извршена је 2005. године када је на 

Републику Србију извршен пренос удела у имовини и све 

промене на капиталу које су регистроване. 

Након издвајања из састава РБ „Колубара”, 2003. године 

„Колубара-Грађевинар” је основана као самостално 

предузеће, а 2005. године статус овог предузећа је 

промењен на основу уговора о преносу удела у капиталу 

на Републику Србију. 

„Колубара-Угоститељство” је издвојена из РБ „Колубара” 

2003. године када су сва права и обавезе које проистичу 

из оснивачког улога пренете на Републику Србију. 

Из састава РБ „Колубара” је „Колубара-Метал” издвојена 

од 2005. године од када је регистрована као зависно 

предузеће, које је под патронатом Рударског басена 

„Колубара”. М. Р. 

Душко Обрадовић 

Крајем септембра Предузеће за заштиту имовине и одр жавање 

објеката „Колубара-Услуге” навршиће осам година 

свог постојања, од дана када га је својом одлуком основао 

Рударски басен „Колубара”. За оне који се не сећају тих дана 

занимљиво је рећи да су „Услуге” основане из седам различитих 

делова „Колубаре”, окупљајући 930 радника, углавном лица 

која су се бавила пословима обезбеђења имовине и одржавањем 

чистоће објеката. 

Иако је формално-правно од друге половине 2005. године 

предузеће добило новог оснивача, Републику Србију, оно 

је и даље бројним пословима везано за РБ „Колубара”, као 

што су: услуге физичко-техничког обезбеђења лица и имовине, 

одржавање хигијене у пословним објектима, услуге на рекултивисаним 

површинама са биолошком рекултивацијом 

деградираних површина услед експлоатације угља и остале 

услуге најнижег нивоа одржавања, од рударске опреме до лаке 

механизације. 

Вредност послова који су регулисани уговором између РБ 

„Колубара” и „Колубара-Услуга”, које врше бројне услуге у нашем 

привредном друштву, износи 3,8 милијарди динара, што 

сликовито говори о обиму и сложености послова. 

Говорећи о величини и значају „Колубара-Услуга”, предузећа 

које запошљава око 2.500 радника, Душко Обрадовић, директор, 

истиче да ово предузеће по свим објективним пока затељима, 

по капацитетима, знању и стручности, улази у сам врх 

Србије, како по вредности имовине коју штити, тако по броју и 

опремљености запослених за сложене послове које обављају. 

– Довољно је рећи – наглашава Обрадовић – да само на пословима 

обезбеђења ради око 600 лица која покривају површину 

од преко 120 квадратних километара на подручју Лазаревца, 

Лајковца, Уба и Љига. Процењена материјална вредност имовине 

коју обезбеђујемо је изузетно велика, а производна вредност 

је од значаја, не само за локалну самоуправу, већ и за читаву 

заједницу, с обзиром да је РБ „Колубара”, предузеће од посебног 

државног интереса. Поред „Колубаре” услуге обезбеђивања и 

заштите се врше за потребе издвојених предузећа, „Универзала”, 

трећих лица, Градске општине Лазаревац, Центра за културу, 

као и за приватне правне субјекте. Унутрашња организација 

вршења послова обезбеђења је секторска, тако да су организована 

четири одељења обезбеђења и заштите са одговарајућим 

бројем организатора послова непосредно одговорних руководиоцу 

пословне јединице и директорима предузећа. Просечна 

старост запослених на пословима обезбеђења је 39, а 

специјализоване јединице за обезбеђење јавних скупова и за 

пратњу транспорта је 28 година. Располажемо са педесетак патролних 

возила, одговарајућим наоружањем и опремом. У току 

је набавка ГПС система за даљинско праћење возила, као и мобилни 

контејнер намењен за безбедан транспорт готовог новца 

и хартија од вредности. 

У оквиру „Услуга” на копу „Тамнава” налази се савремено 

Стрелиште и Центар за обуку и руковање ватреним оружјем, 

где се врши континуирано обука, кондициона гађања и вежбе 

физичке спремности. 

У прошлој години у РБ „Колубара” пријављено је 167 крађа 

у вредности од 22,8 милиона динара. Захваљујући раду Пословне 

јединице заштита и обезбеђење откривено је и спречено 60 

крађа у вредности од преко пет милиона динара. 


КОЛУБАРА



За седам месеци ове године евидентирано је 107 крађа у 

привредном друштву у вредности од око 15 милиона динара, 

од чега су петину крађа спречили радници „Колубара-Услуга”. 

Међутим, није редак случај да се пријаве поједине фиктивне 

крађе, крађе којих заправо није ни било на неком објекту, јер 

роба није ни дошла до штићених објеката. Предмет крађе лопова 

су каблови, гвожђе и друге секундарне сировине које на 

отпаду у већим количинама имају солидну цену. 

Лопови су се толико извештили, казује Обрадовић, да секу 

каблове и под напоном. У Србији постоји 300 субјеката који се 

баве откупом секундарних сировина. Ако би се ставило под 

контролу двадесет предузећа која се баве откупом дошло би до 

прекида крађа. 

s Европски и домаћи стандарди 

Свесни да успешно пословање представља стални напор 

у пружању квалитетне услуге „Услуге” су се избориле за 

међународне стандарде ISO 9001:2008 и ISO 14001:2004 

по којима послује. Предузеће примењује и први 

домаћи стандард SRPS А.L.2002 из области друштвене 

безбедности и услуга приватног обезбеђивања. 

Специјалиста за безбедоносни менаџмент Љиљана 

Дубоњић наглашава да „Услуге” имају најбоље услове 

и знање да врше основну обуку за руковање оружјем 

која траје два дана, примењујући четири врсте обуке на 

стрелишту „Тамнава”. 

Запослени у специјализованој јединици имају завршене 

курсеве обуке и едукације од стране стручњака 

МУП-а, Полицијске академије, Факултета безбедности, 

Академије за дипломатију и безбедност. М. Ђ. 

Копови под контролом: спречити атак на „Колубару” 

Одржавање зелених и цветних површина 

Посебна одговорност запослених у „Услугама” је и у области 

рекултивације подручја које се уништава услед ширења површинских 

копова. На тим пословима је ангажовано 180 људи, 

међу којима има десетак инжењера различитих струка. 

– Треба нагласити да је преко наше фирме ангажовано око 

1.000 радника који раде на различитим пословима у „Колубари”, 

у зависности од потребе, углавном раде у непосредној 

производњи, на коповима и преради угља – рекао је Душко 

Обрадовић, директор „Колубара-Услуга”, спец. за контратероризам. 

За првих шест месеци, што је најважније „Услуге” неће бити 

у губитку, успешно извршавајући послове које су на јавном 

тендеру добили у конкуренцији са другим предузећима и 

специјализованим агенцијама. 



s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s „КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАР”: ЧЕКАЈУЋИ НЕИЗВЕСНУ ПРИВАТИЗАЦИЈУ 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Дани испуњени 

стрепњом за статус 

Асфалтирање путева 

Судбина око 700 радника под знаком питања. 

Иницијатива за повратак у ЕПС. Непријатна 

искуства са приватизацијом у грађевинарству 

Упрвом контакту са радницима и руководством „Колубара- 

Грађевинара”, колектива који већ шесту годину чека на 

обећану приватизацију, осећа се страх и неизвесност 

за судбину овог предузећа које идуће године навршава шест 

деценија од свог оснивања. 

– Од како смо из РБ „Колубара” прешли пре шест година 

под окриље Владе Србије убрзо смо схватили да нема вајде од 

приватизације и да наш нови оснивач не води бригу о нама. Уосталом, 

најбољи доказ да смо у праву је да су све фирме које су 

се бавиле послом као ми, а биле су у саставу ЕПС-а убрзо отишле 

под стечај или су пропале – наглашавају наши саговорници 

Славољуб Павловић, директор, Слободан Мијушковић, технички 

директор и Драган Нинић, финансијски директор, на 

почетку разговора, описујући будућност овог колектива крајње 

песимистичким бојама. 

Крај ове пословне године у „Грађевинару” већ сада очекују 

са великим губицима, а шестомесечно пословање предузећа је 

завршено са губитком од око сто милиона динара. У предузећу 

је стално запослено 560 грађевинара, а око 150 ради на сезонским 

пословима. По броју запослених и годишњем приходу 

s 16 

Каменолом у Брајковцу 

ово предузеће улази међу 300 највећих у Србији, али то нису 

довољно охрабрујући показатељи који би указивали на извесну 

будућност. Просечна зарада запослених је око 35.000 динара, што 

је незнатно више од републичког просека у грађевинарству. 

– Нама треба оснивач који ће да брине о нашем положају 

и решава бројне проблеме које смо са собом понели још приликом 

издвајања из „Колубаре” која нам је оставила вишак запослених. 

Најлогичније и економски оправдано је да се поново 

вратимо у састав ЕПС-а. Уосталом, око 80 до 90 процената на- 

s Референтна листа објеката 

У последњих пет година за потребе РБ „Колубара” 

грађевинци су саградили око 30 објеката чија је 

вредност појединачно већа од 50 милиона динара, у 

укупној вредности око 2,3 милијарде динара. Међу 

репрезентативним објектима наводимо: депонија на 

шљаководу у Вреоцима, санација клизишта „Расадник”, 

„Јелав”, гробље „Лазаревац 2”, контејнерско насеље у 

Медошевцу, радионица за поправку шинских возила, 

пословна зграда у „Тамнави”, адаптација Задружног 

дома и капеле у Цветовцу, ОШ „Барошевац”, поправка и 

асфалтирање путних праваца... М. Ђ. 


КОЛУБАРА



Возни парк „Грађевинара” 

Слободан Мијушковић 

ших послова радимо за рударство – наглашава 

Мијушковић, док истовремено 

телефоном разговара, интересујући се за 

судбину једног тендера. 

– Ми данас у РБ „Колубара” до послова 

долазимо путем тендера у веома нелојалној 

конкуренцији, јер редовно плаћамо 

све наше обавезе према држави, доприносе, 

издвајамо за заштитну опрему – каже 

Нинић, док директор Павловић додаје: 

– Тражимо да се вратимо у „Колубару” 

јер смо њено дете. Има много „ташнимашни” 

фирми из грађевинарства које не 

бирају средства да дођу до посла. 

Суочени са озбиљним проблемима, 

немоћни да их реше, руководство „Грађе 

винара” се обратило надлежним министарствима 

тражећи да се врате у састав 

ЕПС-а. Образлажући свој захтев, у писму 

се каже: 

– У периоду од претходних седам година 

пружамо више од 80 одсто услуга 

претходном оснивачу, РБ „Колубара”. Сагледавајући 

обим услуга које пружамо 

РБ „Колубара”, као и њихову структуру, 

сматрамо да она има трајне потребе за 

нашим производима и услугама. Као државно 

предузеће сусрећемо се са веома 

нелојалном конкуренцијом приватних 

предузећа. Постоји велики број сезонских 

радника који нису пријављени, присутан 

је тзв. „рад на црно” за које послодавци 

не плаћају порезе и доприносе. 

У писму се веома опширно, са бројним 

аргументима указује на оправданост да се 

„Колубара-Грађевинар” врати своме старом 

„јату”, о чему су сагласни радници, односно 

њихова синдикална организација. 

На крају ове иницијативе се даје конкретан 

предлог да „Грађевинар” постане саставни 

део Помоћне механизације, радне 

јединице у саставу Копова. 

– Да би били убедљиви у нашим наводима 

доводили смо код нас, у колектив 

и председника Управног одбора ЕПС-а 

Ацу Марковића, где смо му објаснили 

наше стрепње и жеље – наглашава Мијушковић. 

Настојећи да буде још убедљивији 

у нужности да „Грађевинар” буде у саставу 

„Колубаре” директор Павловић 

нас доводи и код Саше Цвијића, дипл. 

рударског инжењера који води послове 

инвестиција и развоја. Овај млади 

инжењер нам је рекао: 

Драган Нинић 

– Огромне су резерве шљунка, кварцног 

песка, као и других неметаличних 

сировина. У експлоатацији тих сировина 

ми видимо нашу будућност. Уосталом на 

многим саветовањима је речено да ће после 

завршетка експлоатације угља остати 

веома значајне количине корисних неметаличних 

сировина које ће послужити као 

сировински потенцијал индустријске прераде 

и примене у наре дним деценијама. 

Уколико се не изађе у сусрет захтевима 

овог колектива, за који још увек нема адекватних 

одговора, тешко ће се „Колубара- 

Грађевинар” извући из дубоке пословне и 

социјалне кризе. 



s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s „Колубара-Угоститељство“: Хроничан проблем неликвидности 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

На путу пословне 

консолидације 

Враћањем организоване исхране стекли 

би се услови за опоравак фирме која чека 

приватизацију 

Колубара-Угоститељство које данас послује као привредно 

друштво за трговину и угоститељство, основано је још 

давне 1949. године са циљем исхране радника који се баве 

производњом угља у Рударском басену „Колубара”. Приликом 

ликвидације „Инекс-Шумадије” 1998. године, овом предузећу 

пренети су на коришћење одређени „Инексови” објекти као и 

придодат један број радника. Најзначајнија статусна промена 

догодила се 2003. године када је Рударски басен „Колубара” своја 

оснивачка права и обавезе пренеo на Владу Републике Србије. 

Као што је било на почетку оснивања, тако је и данас превасходни 

циљ овог предузећа пружање услуга исхране запосленима у 

Рударском басену „Колубара”. Пословање овог предућа одвија 

се у 34 кантине, 16 бифеа, шест продавница, три ресторана, 

туристичкој организацији и пекари. Како тренутно функционише 

„Угоститељство” и које су актуелности сазнали смо од 

Јелене Видаковић, директора „Колубара-Угоститељства”: 

– Крајем 2010. године као и већи део привреде и „Колубара- 

Угоститељство” се суочава са проблемом неликвидности, који је 

настао делом због нагомиланих губитака од 2000. до 2010. године, 

а делом због приспелих репрогамираних пореза из периода 

2001. и 2002. године. Из тих разлога приступило се изради програма 

економско-финансијске консолидације „Угоститељства” 

уз стручну помоћ представника РБ „Колубара”. Као и до сада 

пословодство Рударског басена имало је разумевање за текуће 

проблеме „Угоститељства” и у том смислу пружило нам је нопходну 

финансијску подршку. 

s 18 

s Број запослених оптималан 

али структура није 

Од 2004. године до данас број запослених у 

„Угоститељству“ смањен је за 200, нешто природним 

одливом, одласком у пензију а у доброј мери 

због узимања стимулативних отпремнина. Данас 

„Угоститељство” броји 550 запослених што се сматра 

оптималним бројем, мада је неповољна структура. 

Од укупног броја 37 запослених има смањену радну 

способност а 94 ће у наредних пет година стећи услов за 

пензију. У току су пријаве за стимулативне отпремнине 

за које би средства обезбедила Влада Републике Србије, 

што би значајно допринело бољој структури запослених. 

Просечна старосна доб настрадалих износила је 25 

година. М. Р. 

Јелена Видаковић 

Део предвиђених мера консолидације већ се спроводи и 

оне су садржане у напорима побољшања производог програма, 

активнијег деловања у области маркетинга, примењују се 

рестриктивне мере штедње, ради се ремонт пекаре, врши се 

израда нове унутрашње организације и систематизације послова 

и радних задатака... Од почетка године раст активности 

бележи се пре свега на пољу производње топлог оброка и хлеба. 

Значајно је повећан асортиман и количина топлих оброка који 

су у понуди радницима „Колубаре”, али могло би и боље: 

– Од укидања регресиране исхране запослених у „Колубари” 

промет у свим објектима кантина сведен је на једну трећину, 

тако да он данас износи у просеку 14 милиона динара месечно. 

Да би остварили овај промет радници „Угоститељства” у просеку 

изврше 162.000 услуга месечно или 7.740 услуга дневно, што 

зачи да 80 одсто радника „Колубаре” у току дана користи услуге 

„Угоститељства” али са минималним средствима издвојеним за 

доручак. Враћањем организоване исхране путем картице или 

бона, „Колубара-Угоститељство” би у кантинама остварила 

знатно већи промет, а радници „Колубаре” би добили квалитетан 

оброк по нормативу који би урадили наши нутриционисти. 

Праћењем тржишних услова и тренда савремене исхране, 

предузеће је сходно својим материјалним могућностима почело 

експерименталну производњу нових производа за оброке 

намењене радницима „Колубаре” што је наишло на добар одзив 

потрошача – каже Јелена Видаковић. Специфично је да највећи 

број коповских кантина поделу оброка врши ујутру, од 6 до 7 

сати, пре почетка прве смене, тако да се у појединим објектима 

за сат времена услужи око 400 корисника. Из тих разлога потребно 

је ангажовати већи број радника „Угоститељства”. 


КОЛУБАРА



Радна јединица Пекара преузета је на коришћење 1974. године 

од „Инекс-Шумадије”. Опрема која је уграђена пре 37 година 

и даље се користи уз одржавање и периодичне ремонте 

а капацитет производње је данас 30 одсто од пројектованог. 

Тренутно се обавља парцијални ремонт једне по једне пећи без 

заустављања производње. Са покушајем проширења производног 

програма почели су у јануару ове године. Хлеб из Пекаре 

сада пласирају у око 20 објеката. Новина је да је средином августа 

у оквиру ове радне јединице отворен погон за производњу 

колача што такође наилази на прихватање код потрошача. 

Туристичка агенција „Колубара-турс” која ради у склопу 

„Угоститељства” основана је 1996. године на захтев рударског 

басена са циљем да се радницима „Колубаре” омогући 

пружање туристичких услуга. И данас највећи део услуга врши 

се за потребе запослених у „Колубари” као што су рекреације, 

рехабилитације, излети и друго уз минималне трошкове провизије. 

У прошлој години остварено је око 34.100 пансион дана 

за рекреацију радника. Апартманско насеље на Рајцу које је 

„Колубара” направила првенствено за одмор својих радника 

у пракси је показало да су они у малом броју заинтересовани 

за одмор на овој планини. Ове објекте највише користе спортски 

клубови и школска деца за извођење рекреативне наставе. 

Интересовање за одмор на Рајцу знатно је мање од капацитета, 

због недостатка спортских терена, сале за састанке и семинаре, 

ски стазе и других садржаја. 

У дисконтима „Угоститељства” радницима је омогућена куповина 

робе широке потрошње са одложеним роком плаћања. 

То је резултат договора представника РБ „Колубара”, Синдиката 

и „Угоститељства” још приликом преузимања ових објеката 

од рударског басена. Велики број радника „Колубаре” стално 

користи ове погодности. 

За првих шест месеци ове године извршена је процена 

пословања „Угоститељства”, тако да је уочено да се бележи раст 

Увек свеж и доступан оброк за раднике 

Управна зграда „Угоститељства“ у Вреоцима 

пословних прихода у односу на прошлу години, што је последица 

раста активности. У исто време пословни расходи мањи 

су у односу на прошлу годину, тако да је у првом делу године 

забележен добитак. У овом привредном друштву спроводи се 

припрема за приватизацију у оквиру које је неопходно утврдити 

имовину предузећа као предуслов за даљи поступак. 

Директор „Угоститељства” каже да ће до краја године наставити 

са започетим активностима и да очекује да ће предузете 

мере дати резултат у виду трајније консолидације предузећа. 

М. Радосављевић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sсиндикат 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 20 

КO ШТИТИ ИНТЕРЕСЕ 10.000 ЗАПОСЛЕНИХ У „КОЛУБАРИ” 

Конкуренција четири синдиката 

Највише поверења има Синдикална 

организација „Колубара”. По Статуту 

Синдиката ЕПС-а запослени може 

да буде само у једном синдикату 

Синдикална сцена у Србији веома је разуђена. У овом тренутку 

у нашој земљи делује преко 20.000 различитих синдикалних 

организација. У неким великим системима, као 

што су ЈАТ или „Железнице Србије” регистровано је и више од 

20 малих синдиката, а неки од њих броје и мање од десет чланова. 

Потпис на приступницу неког од синдиката ставило је 

милион запослених у Србији, а при том не постоји јасна усаглашеност 

коме од заштитника права радника припада репрезентативност. 

Интересе око 10.000 запослених у РБ „Колубара” штите четири 

синдиката. Коме иде у прилог разуђена синдикална сцена 

покушали смо да сазнамо од челних људи неких синдиката који 

делују у „Колубари”. 

Председник Синдикалне организације „Колубара” Миодраг 

Ранковић, каже да је доласком демократије после 2000. године, 

радницима пружена могућност избора. Пре тога, приликом 

запошљавања, аутоматски се учлањивало у један синдикат. 

– Добро је што више не постоји једноумље и што свако може 

да бира којем ће синдикату да припада и ко ће да брани његова 

права. Међутим, у самој држави, практично ситуација није битно 

промењена. Контролишу се велики синдикати, па и данас 

имамо проблема приликом доказивања репрезентативности, 

јер се уважавају само они који улазе у Социјално-економски 

савет. У том правцу нема велике разлике у односу на период од 

пре 11 година, јер синдикати који су у овом телу сигурно немају 

репрезентативност, али због неких потреба учествују у његовом 

раду и одлучују о судбинама чак и радника „Колубаре”. Да би 

синдикат био репрезентативан на нивоу државе и учествовао 

у раду Социјално-економског савета, он мора да има одређени 

број чланова, што у овом тренутку има само Савез самосталних 

синдиката Србије. Синдикат радника ЕПС-а, чији је део 

и „Колубара”, остала јавна предузећа, запослени у полицији, 

здравству, образовању, медијима, основали су Конфедерацију 

слободних синдиката, кроз коју су доказали валидност и на 

државном нивоу – истиче Ранковић. 

Осврнувши се на актуелну ситуацију у „Колубари”, председник 

најбројније синдикалне организације каже да је овде у 

последњих десет година дошло до еуфорије такозваних „независних 

синдиката”. 

– По броју чланова СОК-а види се да то није утицало на 

наш рад и углед. Добро је што запослени имају могућност избора, 

али није добро што други синдикати нису расположени 

ни за какву сарадњу, већ само за омаловажавање онога што ми 

издејствујемо за све запослене у „Колубари”, без обзира да ли 

јесу или нису чланови било ког синдиката. Најбољи пример је 

Колективни уговор који је добио све похвале од синдиката других 

фирми, а од колега из „Колубаре” који воде друге синдикате 

само неосноване критике. При том, треба знати да им је приликом 

израде документа био упућен позив за сарадњу на који 

се они нису одазвали. Дакле, њима није циљ борба за радничка 

права, већ да их нико не омета у уобичајеном функционисању, 

које чини давно превазиђени модел синдикалног деловања, као 

што је продаја зимнице и остале робе широке потрошње. Шароликост 

у приступницама и двојно чланство мораће у потпуности 

да се реши, јер по Статуту Синдиката радника ЕПС-а, запослени 

може да припада само једној организацији. Број чланских 

карата, ипак показује да радник „Колубаре” зна да препозна 

праве вредности- закључио је Миодраг Ранковић, председник 

Синдикалне организације „Колубара”. 

Секретар Гранског синдиката хемије, неметала, рударства 

и енергетике „Независност” Драган Весић, објаснио је да се у 

теорији и пракси међународног синдикалног покрета, синдикат 

дефинише као трајна, демократска организација коју су радници 

створили, финансирају је и управљају њоме. 

s Могућност избора 

Према подацима Сектора за аутоматску обраду 

података, почетком августа чланарину Синдикалној 

организацији „Колубара”, не рачунајући издвојена 

предузећа, плаћа 8.190 радника. Синдикату 

„Независност” чланарину плаћа 290 радника, док 171 

запослени издваја новац за чланство у Асоцијацији 

слободних и независних синдиката. Раднички синдикат 

„Колубара” убира чланарину од 1.149 радника, од којих 

600 поседује и чланску карту Синдикалне организације 

„Колубара”. Д. М. 

– Синдикат кога финансира послодавац или било која друга 

политичко-интересна организација, не може бити репрезентативни 

представник запослених, што дефинишу међународне 

конвенције и члан 218 Закона о раду. У многим предузећима у 

Србији, нажалост и оним државним, код утврђивања репрезентативности, 

послодавци уважавају само један од критеријума, 

а то је број чланова синдиката. Послодавци у ЕПС-у и привредним 

друштвима још увек баратају термином „већински синдикат”, 

што је неприхватљиво са становишта закона. Иза тога се 

крије интерес послодаваца да држи под контролом свој „кућни” 

синдикат – каже Весић и објашњава да се на тај начин са јасном 

намером занемарују најважнији критеријуми за репрезентативност 

као што су оснивање и деловање на начелима слободе синдикалног 

организовања, независност од послодавца, од државних 

органа, политичких странака, финансирање од чланарина 

и других сопствених прихода. 

– Ако би пословодство „Колубаре” поштовало критеријуме 

међународних конвенција и Закон о раду, услове у овом привредном 

друштву би испунила једна, а највише две синдикалне 

организације. Синдикат „Независност” у „Колубари” део је 

Гранског синдиката хемије, неметала, енергетике и рударства 

који у овом тренутку окупља око 35.000 чланова из више од 

200 предузећа запослених у хемијској, металској и текстилној 

индустрији, у сектору Нафтне индустрије, ЕПС-у, рударству, 

фармацији, гумарској индустрији и индустрији неметала. Грански 

синдикат „Независност” је репрезентативан на нивоу Републике 

Србије и по том основу, у највећем броју држава у Европи, 

било би сасвим нормално да ту репрезентативност црпи 

и у „Колубари”, што нажалост није случај – закључио је Драган 

Весић, секретар Гранског синдиката ХНЕР „Независност”. 

Уосталом, о раду и деловању појединих синдикалних организација 

најбољи суд дају радници „Колубаре” који препознају 

ко је чувар њихових интереса. 

Данијела Матић 


КОЛУБАРА

ДРАГАН АЛИМПИЈЕВИЋ, ДИРЕКТОР КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА У ЛАЗАРЕВЦУ 


Широка лепеза активности 

лазаревац 

Сви су изгледи да предузеће послује без 

губитака. Новоформирани део предузећа за 

паркирање добро функционише. Изместили око 

1.000 гробних места са вреочког гробља 

Када је пре три године дошао на чело Јавног предузећа за 

комуналну привреду „Лазаревац”, Драган Алимпијевић, 

искусан инжењер, проверен на важним пословима у „Колубари”, 

затекао је губитак од 90 милиона динара. 

– Успели смо да дуговања смањимо за 30 милиона, а сви су 

изгледи да ћемо до краја ове године моћи да изађемо из губитака 

– задовољно каже наш саговорник на почетку разговора за 

лист „Колубара”. 

Средства за личне дохотке и остала потраживања овај колектив 

највећим делом обезбеђује из споствених извора. Поред 

тога један део се финансира од Градске општине Лазаревац 

(одржавање јавних површина и чистоће), као и од РБ „Колубара” 

и других лица за које обављају послове. 

Фонтана испред нове библиотеке 

Оно што директор Алимпијевић истиче као важно је што 

захваљујући доброј организацији током летњих месеци, упркос 

високим температурама, није било рестрикција воде. 

Међу пословима који искачу из редовних активности Комуналног 

предузећа свакако је доградња зграде и уређење простора 

око нове библиотеке. Практично, за пет месеци од почетка 

радова завршен је објекат и на тај начин сачувано од заборава 

здање које је красило стари Лазаревац. 

Захваљујући активности „комуналаца” паркови у граду су 

оживели. Поред фонтана, постављене су справе на којима деца 

могу да се играју, тако да су зелене оазе града поново пуне посетилаца. 

Међу пословима који су у току је изградња новог парка у 

Лазаревцу. У њему ће бити доста зеленила и других садржаја, 

како за најмлађе, тако и за оне најстарије. Основни разлог што 

се његово уређење продужило је недостатак средстава. Овај 

пројекат свакако је изазов за Комунално предузеће и уколико 

буде довољно новца градски парк би требало своју физиономију 

до добије идуће године. 

Јавно предузеће за комуналну привреду „Лазаревац” последњих 

година повећало је број својих делатности. Поред новоформираног 

дела предузећа за паркирање возила, радници 

овог колектива преузели су на себе изградњу канализационе и 


Драган Алимпијевић 

водоводне мреже, били су носиоци доградње и уређења простора 

око нове библиотеке. Средином ове године Рударски басен 

„Колубара” поверио им је зачајан посао пресељења гробља у 

Вреоцима. 

Посао исељења вреочког гробља је обиман и сложен. 

Ексхумација гробова поверена је вашим радницима. Како 

сте се припремили за ту значајну активност 

– Измештање гробља није лак ни пријатан задатак за све 

оне који га спроводе, а није нимало једноставно његов значај 

објаснити људима којима се то дешава, породицама сахра њених. 

То је посао високог државног интереса у енергетици и 

производњи угља. Зато смо ми крајње одговорно прихватили 

све послове око пресељења гробља из Вреоца на локацију новог 

гробља у Лазаревцу. И до сада смо радили многе послове 

за РБ „Колубара”, али ово је сигурно један од најзначајнијих и 

најсложенијих – објашњава директор Драган Алимпијевић и 

додаје да се до сада све одвија у најбољем реду. 

Да је то заиста тако потврђује податак да је за 34 радна дана 

ископано и премештено око 1.000 гробних места. За потребе 

овог посла Комунално предузеће је примило одређен број нових 

радника. Такође је набављено специјално возило за пренос 

посмртних остатака и минибагер за копање гробница. 

– Исељавањем гробља у Вреоцима, прихватили смо се великог 

посла и ако се све буде одвијало као до сада, верујемо да ћемо 

га успешно обавити у предвиђеном року. То ће за наш колектив 

бити велико искуство с обзиром да тек предстоји исељење 

гробља у Медошевцу и Барошевцу – истиче Алимпијевић. 

Комунално предузеће у Лазаревцу има 650 стално и око 

50 привремено запослених радника. Преме речима директора 

у овом тренутку недостаје још 20-ак с обзиром на проширење 

обима делатности. 

У временима кризе, када се гасе радна места, ви отварате 

нова. Како Вам је то пошло за руком 

– У праву сте. Једноставно послови су то наметнули. Сви 

градови у околини Лазаревца имали су своја паркиралишта. У 

нашем граду тога није било и било је неопходно што пре изградити 

места за паркирање возила. Отуда је основан део предузећа 

за паркиралиште, запослени су млади људи и показало се да то 

добро функционише. Знатно је смањен број одношења аутомобила 

због непрописног паркирања, али је јасно да свако своју 

несавесност мора да плати – изричит је Алимпијевић. 

Према речима нашег саговорника у Комуналном предузећу 

има доста посла и запослени радници максимално се труде да 

све обаве квалитетно. 

Љ. Младеновић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

21 s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ПОТПИСАН УГОВОР О ДОНАЦИЈИ РУДАРСКОГ БАСЕНА МУП-У СРБИЈЕ 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

„Колубара” помаже градњу 

ватрогасног дома у Лазаревцу 

Нови објекат, вредности 69 милиона динара, 

биће најсавременији комплекс овог типа у 

Србији и омогућиће ефикаснији рад јединице 

Упословодству Рударског басена „Колубара” у Лазаревцу, 

17. августа, обављено је свечано потписивање уговора о 

донацији средстава РБ „Колубара” за изградњу нове ватрогасне 

станице у Лазаревцу. Уговор су потписали Небојша 

Ћеран, директор „Колубаре” и Жељка Ковачевић, помоћник 

начелника Управе за заједничке послове Министарства унутрашњих 

послова Републике Србије. 

Потписивању уговора присуствовали су и Бобан Стевановић, 

помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације 

МУП-а Србије, Бојан Гламочлија, Сања Вуксановић-Жугић, 

начелник Управе за ванредне ситуације Београда, Миле Јовичић, 

командир Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, Зоран 

Марковић, командир ВСЈ Лазаревац и Бранко Борић, председник 

Градске општине Лазаревац. 

Према речима Небојше Ћерана, потписивање уговора о 

донацији је први корак учешћа рударског басена, који ће у складу 

са могућностима партиципирати у финансирању до завршетка 

изградње објекта који ће подићи ниво сигурности у погледу 

заштите од пожара. 

Идеја је потекла прошле године у разговорима надлежних из 

Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, општине Лазаревац, 

„Колубаре”, „Метала”, „Грађевинара” и других привредних 

субјеката да постоји потреба и добра воља да се у Лазаревцу изгради 

нови обејкат ватрогасног дома. 

Представници министарства, сектора и ватрогасних јединица 

захвалили су на донацији и истакли да Колубара” треба 

да буде пример другим привредним субјектима да заједничким 

снагама, упркос тешком времену, могу бити урађене значајне и 

корисне ствари. 

Како је рекао Јовичић, запослени у лазаревачкој ватрогасној 

станици одлично обављају тешке послове, а нови објекат 

ће подићи функционалност и оперативност јединице, техничку 

опремљеност. Председник општине Лазаревац је истакао да 

лазаревачки ватрогасци, упркос лошим условима у којима раде 

изузетно квалитетно обављају послове и да је изградња новог 

ватрогасног дома изузетно важна. Како је овом приликом рекао, 

очекује се да ће до краја текуће године бити завршени груби 

грађевински радови, а планира се да се током наредне године 

објекат стави у функцију. 

Како је за наш лист рекао Зоран Марковић, командир лазаревачке 

јединице, иницијатива за изградњу новог ватрогасног 

дома потекла је из јединице, због неадекватних услова рада, 

локације, недостатка гаражног смештаја за возила и технику. 

Иницијативу су подржали у Ватрогасно-спасилачкој бригади 

Београда и МУП-у Србије. 

– У решавање проблема ушли смо са ове две надлежне институције 

и локалном самоуправом. Идеја је заживела 2008. године, 

а после низа разговора председник општине Лазаревац је 

донео одлуку о додели парцеле за изградњу објекта. Уз помоћ РБ 

„Колубара”, преко огранка Пројект, урађен је пројекат објекта, 

s 22 

а уз помоћ Геодетске службе „Колубаре” извршена је геомеханика 

парцеле. Сва неопходна документација завршена је почетком 

прошле године и радови су почели 12. октобра, када је на 

свечаности камен темељац поставио Ивица Дачић, министар 

унутрашњих послова – рекао је Марковић. 

Према плану, објекат новог ватрогасног дома заузимаће површину 

од 1.400 квадрата, за смештај девет ватрогасних возила 

уз пратеће просторије и радионице за одржавање возила, 

опреме и технике, простор за физичку припрему ватрогасаца. 

У оквиру комплекса је и ватрогасни торањ који је симбол 

свих ватрогасних јединица у свету. Плац је величине 42 ара, а 

по изјави министра на отварању, рок завршетка објекта је две 

године. Вредност инвестиције у објекат новог ватрогасног дома 

је 69 милиона динара, а према најавама када буде стављен у 

функцију биће најсавременији у Србији. 

Детаљ са потписивања уговора 

Инвеститор радова је надлежно министарство. Између МУПа 

и ГО Лазаревац потписан је протокол о пословно-техничкој 

сарадњи, на основу кога је општина преузела организацију, надзор 

и изградњу објекта, а касније су ове надлежности пренете 

на лазаревачку Дирекцију за развој и изградњу. 

– Поред средстава из буџета МУП-а Србије која су издвојена 

текуће и прошле године, на нашу иницијативу одражани 

су бројни донаторски састанци са циљем да се привредни 

субјекти са територије општине укључе у инвестирање у 

нови објекат. Првенствено „Колубара” која је прошле године 

учествовала у радовима, а ове са новчаним средствима. У донирању 

учествује и Скупштина Града Београда, предузеће 

„Xella Srbija” у грађевинском материјалу, „Ластра” новчано, 

„Колубара-Грађевинар” у материјалу и радовима, а до краја месеца 

очекујемо да се о висини донација изјасне и ТЕ „Колубара”, 

„Метал” (који ће радити кровну конструкцију) и „Универзал”. 

Такође смо о донацијама разговарали и са представницима 

Дунав осигурања, Телекома и Дистрибуције и надамо се да ће 

и они учествовати – рекао је Марковић и истакао да је нови 

ватрогасни дом објекат од општег интерса за све грађане и привредне 

субјекте у лазаревачкој општини. 

Н. Живковић 


КОЛУБАРА

ПОВОДОМ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ИЗЛАЖЕЊА ЛИСТА „КОЛУБАРА” 


Фото-објектив – пасија 

Првих година излажења нашег листа објављиване фотографије 

професионалног квалитета Богомира Текавца коме 

је сликање објективом био хоби 

Редакција листа „Колубара” неговала 

је од првих бројева фотографију 

као посебан вид новинарског 

изражавања. Тих година странице нашега 

листа испуњавале су више или мање 

успешне фотографије углавном људи којима 

је сликање било пасија. Међутим, 

за фотографско око Богомира Текавца, 

једног од најстаријих сарадника гласила 

РБ „Колубара”, може се рећи да пре 

припада професионалцу него аматеру. 

Његове „слике” биле су препознатљиве и 

по томе што је на њима бележио детаље 

који обичном оку промакну или их аутор 

не сматра значајним. 

Ко је заправо Богомир Текавац и шта 

је радио у Рударском басену „Колубара” 

далеких шездесетих година прошлог 

века 

Како смо сазнали од једине живе Текавчеве 

сестре Вере Текавац (86 године) 

Богомир је рођен 1912. године у Љубљани. 

Отац Јакоб се преселио из Словеније у 

Србију 1941. године. Радећи на железници 

као машиновођа, Јакоб Текавац је 

прехрањивао петочлану породицу настанивши 

се прво у Београду, а имао је три 

ћерке Веру, Марију и Драгицу и сина Богомира. 

По потреби службе премештен је 

у Ниш. 

Богомир Текавац се 1956. године запослио 

у јами „Космај”, где је настао највећи 

део његових фотографија, од којих 

су пробране објављене у нашем листу. 

Касније се премешта у погон за прераду 

угља у Вреоцима, у којем фото-објективом 

педантно бележи изградњу погона за 

прераду и сушење лигнита о чему сведочи 

драгоцена фото-документација. Радни 

век завршава у Служби за комерцијалне 

послове Комбината „Колубара”. 

Репрезентативан фото-албум од 28 

црно-белих фотографија са потписом 

Богомира Текавца, који је својеврсни 

документ о отварању јаме „Космај” (од 

1956. до 1962. године), допринео је да се 

разјасне бројне недоумице око аутора 

многих фотографија без потписа у првим 

бројевима „Колубаре”. Запажа се да је 

већина фотографија у њему (формата 24 

Одлазак Текавца у пензију („Колубара” 1. 7. 1975) 

Богомир Текавац 

са 18 центиметара) објављивана у нашем 

листу под насловима „Из албума нашег 

предузећа” и „Из албума фото-аматера”. 

Тако је одгонетнуто да је Текавац снимио 

11 слика објављених у првом броју 

листа „Колубара” ( 24. септембар 1960. године) 

на задњој страници под насловом 

„Фоторепортажа”. 

Тек у децембарском броју листа 1960. 

године у „Колубари” се први пут објављује 

име аутора Б. Текавац испод фотографије 

на којој се види глава машине 

непрекидног копача у јами „Космај”. 

Текавац ће остати упамћен и по више 

текстова објављених у нашем гласилу од 

којих издвајамо три наслова „Наш лист” 

(јул 1960), „Репортажа једног читаоца” 

(април 1965) и стручну анализу „Трошак 

шта је то” (јул 1965) 

Богомир Текавац је био свестрана 

личност. Поред бављења фотографијом, 

планинарио је, а у младости је био члан 

фудбалског клуба „Витез” из Земуна. Огледао 

се и у поезији. Објављена му је збирка 

песама „Ламент над Косовом”. Српски 

патриотизам је био разумљив јер је имао 

словеначко и српско држављанство. 

У поодмаклим годинама показивао је 

жељу за учењем, тако да је пред пензионисањем 

завршио економски факултет. 

Његова супруга Олга је била учитељица, 

а бавила се сликарством. Са њом је имао 

две ћерке Мирјану и Љиљану. 

Последњи текст у „Колубари” посвећен 

Текавцу објављен је у јулу 1975, године 

поводом његовог одласка у пензију са 

радног места земеника шефа Службе за 

комерцијалне послове „Колубаре”. Одлазак 

на заслужени одмор уприличиле су 

му колеге из свих делова „Колубаре” уручујући 

му рударски штап и лампу. Богомир 

је умро 1992. године. 

М. Живановић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

образовање 

и култура 

СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ СТРАНИХ СТУДЕНАТА У „КОЛУБАРИ” 


Страно знање – домаћа пракса 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Трећу годину заредом у „Колубари” се одвија 

пракса иностраних академаца. Немица и 

Шпанац проширили своја знања 

и искуства и упознали Србију 

Р 

ударски басен „Колубара” је и ове године студентима из 

иностранства пружио могућност стручног усавршавања. 

Након пољских и немачких студената, а на основу сарадње 

„Колубаре” и IAESTE (The International Association for the 

Exchange of Students for Technical Experience) Serbia - Националног 

одбора за међународну размену студената за стручну праксу 

факултета природних и техничких наука, од почетка јула до 

краја августа у огранку „Површински копови Барошевац” своју 

праксу обављали су Шпанац Хуан Антонио Фернандес Гарсија 

(Juan Antonio Fernández García) и Немица Нађа Новак (Nadja 

Nowak). 

Како преко организације IAESTE у реципрочној размени 

годишње 200-300 студената из Србије оде у иностранство и обратно, 

ово лето је протекло радно за рударског инжењера из 

Овиједа и студенткињу геологије, која ће од јесени на ахенском 

универзитету кренути на последипломске студије. Смештени 

су били у једном београдском хостелу, а у Барошевац су долазили 

радничким аутобусом. 

Иницијатива за учешће у размени потекла је пре три године 

од помоћника директора „Колубаре” за корпоративне послове 

Миленка Вулићевића. Ментор академаца био је мр Милан 

Стојаковић, руководилац Сектора за производно-техничке послове 

„Површинских копова Барошевац”, који их је најпре упознао 

са величином и значајем „Колубаре” у енергетском систему 

државе, процесима производње и прераде угља, a потом их водио 

на терен. 

– Обишли су све копове, пели се на багер, гледали померање 

траке, шта и како се ради, осетили посао, а добили су и литературу. 

Шпанац је врло заинтересован и доста је ствари савладао, 

мада за њега овде и има више посла, док је Нађа мало 

затворенија и ћутљивија. Иначе, добра су и послушна деца – 

прича Стојаковић, који је са странцима обишао и Лазаревац са 

околином, Аранђеловац, Тополу, Смедерево, али и ТЕ-КО „Костолац”. 

У Барошевцу су присуствовали обележавању рударске 

славе, што је било ново искуство за њих. 

– Пре доласка у Србију ништа нисам очекивала. Била сам 

спремна за нова искуства и радовала сам им се без било каквих 

предрасуда. Људи су овде пријатни и труде се да ми помогну, 

чак и када ме не разумеју – неки су од утисака младе Немице. 

Хуан Антонио и Нађа су пре „Колубаре” већ посетили неке 

површинске копове. Кажу да је све прилично слично и да нема 

битних разлика. Колубарски лигнитски басен су доживели као 

огромну компанију са великим могућностима за учење. Сагласни 

су да се теорија и пракса прилично разликују. Доста су, 

кажу, учили током студија, али папири, бројке, фотографије и 

лабораторије нису исто што и конкретан рад. Напомињу да је 

корист од боравка у „Колубари” неизмерна и да су свакога дана 

могли нешто да науче. 

– Информисао сам се пре доласка и видео колико људи ради 

овде, колики су копови и очекивао сам нешто велико, али... Све 

је веће но што сам мислио. И све ме је ово учинило јачим. Гледам 

рударе, гледам како устају рано, путују, долазе на посао, раде у 

летњим или зимским условима, па се онда враћају у своје домове... 

Тежак је ово рад – износи своје утиске инжењер из Овиједа. 

s 24 

Слободно време су углавном проводили са другим студентима 

који су, такође, на размени, осмишљавајући га према 

својим афинитетима. Обилазили су српску престоницу, путовали 

по Србији, а посетили су и неке градове земаља у окружењу 

и није им било досадно. Пријала им је и српска култура. Како 

је претходни стаж обављао у Пољској, српски језик Фернандесу 

Гарсији није био чудан, па је и научио неке речи и реченице. 

У своје домовине се враћају са новим контактима, а време 

проведено у Србији обоје сматрају врло квалитетним, како у 

образовно-професионалном смислу, тако и у приватном. Сада 

су искуснији и сигурнији, а у новим ситуацијама опуштенији. 

Милан Стојаковић са страним студентима 

– Врло сам пријатно изненађен озбиљношћу коју „Колубара” 

показује по питању стручне праксе студената из иностранства, 

организацијом и начином рада. Студенти су јако задовољни. 

Резултати су добри, наставићемо и убудуће сарадњу. Волео бих 

да повећамо размену и то је сада на менаџменту „Колубаре”. 

Битно је схватити да пријем страног студента за фирму није 

трошак, већ инвестиција. Ти студенти ће једног дана постати 

нешто у својој земљи, а имамо искуства да су неки послови 

склапани управо преко оних који су учествовали у разменама 

– објаснио је Драган Вукићевић, директор IAESTE Serbia, националног 

комитета међународне асоцијације за размену студената 

који ће, као наследник Југословенског одбора, следеће 

године прославити 60 година постојања. 

– Човек се на разне начине обучава. Млађе колеге учиш 

свесно и несвесно, а наше колеге инжењери често немају прилику 

да их неко обучава, већ то сами на својој кожи морају да 

осете. Покушавам да своје знање пренесем без икаквих брана, 

а не да га чувам. А ово са странцима је нешто ново, па сам и 

језик обновио – сумира своје треће менторско искуство Милан 

Стојаковић, а потом закључује: 

– Битно је да инострани студенти долазе. To је једна врсте 

рекламе, а ми нисмо ништа мање интересантни од такве 

индустрије у Немачкој, на пример. Они су већа земља и више 

производе, имају више новца и модернију опрему, али неких 

битних предности у поређењу са нама нема. Принцип рада је 

исти. Истовремено, то је и један од начина да се избрише нека 

ружна слика о нама. Треба комуницирати. 

М. Караџић 


КОЛУБАРА

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ 


Реновирана сала у новом руху 

Инвестиција вредна пет милиона динара. 

Средства обезбедили РБ „Колубара” 

и Град Београд 

Улазаревачком Центру за културу, први пут након 34 године 

од отварања, биће извршено реновирање велике сале, 

места где је филмска и позоришна сцена и где се одржава 

већина културних догађаја. За ову инвестицију вредну око пет 

милиона динара средства су обезбедили Рударски басен „Колубара” 

и Град Београд. 

Радови на реновирању сале су почели 25. јула. Најпре су 

замењени подови, сценске завесе, а затим је постављено ново 

биоскопско платно тако да ће љубитељи седме уметности 

убудуће филмске пројекције моћи да прате у слици и звуку 

најновије технологије. 

Половином августа почела је поправка и пресвлачење преко 

600 постојећих седишта. За њихову адаптацију РБ „Колубара” 

издвојио је три милиона динара. 

– Према статистици коју води Центар за културу кроз ову 

салу, за све ове године, прошло је преко милион људи, тако да 

је било крајње време да се реновира. Драго ми је да је директор 

„Колубаре” Небојша Ћеран препознао потребу Лазаревчана за 

културним дешавањима а „Колубара” помогла да добијемо нову 

салу модерног изгледа – рекла је Стела Станишић, директорка 

У СУСРЕТ 23. ФЕСТИВАЛУ ХУМОРА ЗА ДЕЦУ 

Стела Станишић 

Центра за културу и нагласила да је завршетак реконструкције 

предвиђен за другу половину септембра. За сада радови не 

ометају редовне програме јер се садржаји у оквиру „Културног 

лета” реализују углавном на горњој тераси или на платоу испред 

Центра. Филмске пројекције у сали су одавно почеле а на новом 

филмском платну први је приказан најновији наставак популарних 

„Пирата са Кариба”. Планирано је да у октобру нову позоришну 

сезону, према речима директорке Станишић, отвори 

нека добра позоришна представа са афирмисаном глумачком 

екипом. 

О. Шолтиш 


Награде чекају најбоље ауторе 

Уорганизацији Библиотеке „Димитрије Туцовић” у Лазаревцу 

ће се од 13. до 16. септембра одржати традиционални 

Фестивал хумора за децу. 

На конкурс фестивала, ове године 23. по реду, пристигло је 

укупно 1.611 дечијих радова из свих земаља бивше Југославије, 

као и из Бугарске и Енглеске. Стигло је 620 литерарних радова, 

које су послали ученици из 27 градова, из три државе (један рад 

из Прокупља написан је Брајевим писмом), док је нешто више 

било ликовних радова, око хиљаду. Жири фестивала, који су 

чинили писац Слободан Станишић, сликарка Ана Григоријев, 

глумица Ивана Недељковић и директорка Библиотеке „Димитрије 

Туцовић” Радмила Булатовић, све радове је систематизовао, 

ставио у категорије, изабрао и наградио најбоље. 

– Жири фестивала, који је констатовао да је мало мање радова 

него ранијих година али да су сви изузетно квалитетни, 

доделио је укупно 79 награда и 16 похвала деци из 34 града и пет 

држава.. Оно што се понавља из године у годину је слаб одзив 

лазаревачке деце. На конкурс су стигли литерарни радови само 

из ОШ „Дуле Караклајић”, а ликовни из три школе и Атељеа 

„Сезан”, за које ће награде примити 12 ученика – констатовала 

је директорка Булатовић. 

„Златно Гашино перо” први пут се постхумно додељује 

Алексеју Марјановићу, познатијем као Алек Маријано, који 

је написао проглас Фестивала хумора за децу. Апсолутни победник 

ликовног стваралаштва су ученици трећег разреда 

ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар” из Кња жев ца, док је нај 

награ да за карикатуру и право на изложбу додељена ОШ „Саво 

Пејановић” из Подгорице. „Гашино перо”, награда која се додељује 

аутору школског узраста за најбољу књигу објављену 

између два фестивала добио је ученик шестог разреда Никола 

Сорак из Републике за „Распјевано дјетињство”. Прву награду 

за портрет Гаше освојио је осмогодишњи Николас Овен из Енглеске, 

који је преко мејла послао свој рад. 

За ревију дечијих драмских група фестивала селектовано је 

пет представа деце из Лазаревца, Ваљева, Угљевика, Београда и 

Краљева. По речима члана жирија глумице Иване Недељковић, 

никада није било више квалитетних позоришних представа 

које реализују деца али никада ни мање пара. 

– Приликом селекције била сам ограничена не само на 

буџет, већ и на „близину” реализатора и мобилност представе 

али и да оправдам префикс међународни фестивал – рекла је 

Недељковићева и предложила да све представе које се ове године 

неће играти на фестивалу уђу у конкуренцију наредне године. 

– Овогодишњи фестивал свакако ће обележити недостатак 

финансијских средстава. Немамо пропагандни материјал, награде 

су скромне, не можемо позвати госте да бораве у нашем 

граду... Али најбитније је да се фестивал одржи и да не губи квалитет. 

Библиотека као организатор, имаће, као и увек, свесрдну 

помоћ Пулс театра, Уадружењеа глума, Центра за културу, лазаревачких 

школа – нaгласила је Радмила Булатовић. О. Ш. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

СТАРТ НОВЕ ФУДБАЛСКЕ СЕЗОНЕ 


sспорт 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 26 

Победа и пораз „Колубаре” 

Лазаревачки „зелено-црни” после два одиграна првенствена 

кола Прве лиге Србије утаборили су се у златној средини, 

на деветом месту, што је пласман који готово сви у 

клубу (као и навијачи) прижељкују и за крај такмичења. У обе 

утакмице изабраници Драгана Грчића показали су бољу игру 

у другом полувремену, учинак већине играча је стандардан, а 

већ сада се може рећи да су своје место у тиму нашли повратник 

Александар Средојевић и новајлија Игор Гркајац. 

Прва три првенствена бода изборена су минималном победом 

над „Младеновцом” у Лазаревцу, у првом колу. Лепе прилике 

нису реализоване од стране оба тима у првих шездесетак минута, 

чак су шансе гостију биле изгледније. Уздаси са трибина испратили 

су шут Медића када је лопта, после одлично изведеног 

слободног ударца, затресла десну стативу гола Лукића, голмана 

Младеновчана који је у овом мечу пружио сјајну партију. Ипак, 

нешто касније ударац главом Гркајца није зауставио Лукић, већ 

пречка. У последњим минутима меча чинило се да су обе екипе 

„дигле руке” да нешто битно промене на терену, али тада је 

Дарко Матејић неспретно вратио лопту ка свом голману, искусни 

Зоран Стојановић је утрчао пуном брзином и за длаку 

стигао до лопте пре Лукића, да би је врхом копачке упутио ка 

небрањеној мрежи. Не треба описивати каква је то радост била 

међу фудбалерима и симпатизерима „Колубаре”. 

На гостовање у Зрењанину Лазаревчани су отишли са жељом 

да освоје бод, али у томе нису успели. „Банат” је победио „Колубару” 

са 3:1, коначан резултат постигнут је у првом полувремену 

када је домаћи тим пружио одличну партију. Једини гол за 

Колубару постигао је Медић у 41. минуту. Пројектил који је упутио 

према голу Кнежевића са 25 метара голман Зрењанинаца 

никако није могао да заустави. 

– Задовољан сам игром у првом мечу, али не и оном приказаном 

у Зрењанину, када смо примили два гола у првих десет 

минута и тиме практично „предали” меч и бодове. Чека нас 

тешко и неизвесно првенство, при чему је наш велики минус 

мали фонд играча – концизан је тренер Грчић. 

нова нада лазаревачког тениса 

Стојановић постигао гол за три бода 

Првенствено такмичење у Београдској зони и Првој београдској 

лиги почело је 20. августа. Рудовачки „Раднички” савладао 

је на свом терену „Трудбеник” са 2:0, у мечу у коме је диктирао 

темпо скоро свих 90 минута, а стрелци су били Дамјановић 

и Шевић. Са гостовања у Крњачи, против „Палилулца”, вреочка 

„Турбина” се вратила без иједног бода. Претрпљен је минималан 

пораз од 1:0, иако су „турбоси” чак четири пута погодили 

пречку гола домаћег тима. 

Три београдска прволигаша са лазаревачке територије у 

првом колу освојила су само један бод, а уписао га је на свој конто 

зеочки „Рудар” који је на свом терену ремизирао са „Дунавцем” 

из Гроцке (1:1). Лазаревачки „Борац” гостовао је екипи „ПИК 

Земун” и изгубио са 3:0, док је новајлија у лиги, „Шумадија” из 

Шопића, примила гол мање у Баћевцу. 

З. С. 


Рекетом до пехара 

Младом тенисеру Николи Савковићу 

школска и спортска торба 

претесне су за шест пехара које 

је до сада освојио на турнирима против 

својих вршњака – победио је у Лучанима 

и Аранђеловцу, а освојио је и четири 

трећа места. Овај Барошевчанин, син 

Андрије, радника Рударског басена „Колубара”, 

по многим мишљењима највећи 

је таленат Тениског клуба „Колубара”. 

Тренира већ пет година. Три до четири 

пута недељно проводи бар по два сата на 

тениском терену поред отвореног базена 

у Лазаревцу. 

– У једној прилици родитељи су ми 

за поклон купили бадмингтонске рекете. 

Успеси наших тенисера, првенствено 

Ђоковића, „запалили” су ме за тенис и 

тако је почело – каже Никола. 

Са Николом ради Дејан Миливојевић, 

рударски техничар на „Тамнава- 

Западном пољу”, који скоро 20 година 

обучава најмлађе „белом спорту”. 

– Тренутно је Никола међу 20 најбољих 

у Србији у својој категорији. Тренирао 

сам многе који су у том узрасту стизали 

до трофеја, ред је да поменем Стевана и 

Бојану Ђенадић, Мину Миловић, Јелену 

Лазаревић, Јордана Рајковића, Жељану 

Димитријевић, Марка Цветића, Александра 

Ранковића, неки од њих су сада у 

профи водама, али могу слободно да кажем 

да је Никола највећи таленат који се до сада 

појавио – речи су Миливојевића. З. С. Никола са тренером Дејаном 


ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

СПОРТСКО ДРУШТВО „КОЛУБАРА” ПРЕД ИЗАЗОВИМА ВРЕМЕНА 


Потпуна јавност рада, пре свега 

КРУПНИ КОРАЦИ НА СТЕПОЈЕВАЧКОЈ ФУДБАЛСКОЈ СЦЕНИ 


Од средине јуна на месту 

директора Спортског 

друштва „Колубара” налази 

се Иван Кушић. Изабран 

је убедљивом већином гласова 

чланове Скупштине друштва 

(11:5) и изгледа, бар по Ивановом 

раду у прва два месеца, да 

је његов избор пун погодак. 

– Спортско друштво 

окупља 16 клубова који носе 

име „Колубара”. Рекло би се, 

бар по искуству из претходних 

година, да је основна функција 

друштва расподела средстава, 

по утврђеним мерилима и 

Иван Кушић 

критеријумима, од донације 

до донације. Било је понекад и љутње на то како је расподела 

учињена, некад су мало и заобилажени критеријуми, а на мени 

је да се се потрудим да тога више не буде. Оно на чему инсистрирам 

је излазак друштва у јавност, односно потпуна транспарентност, 

и појачани акценат на раду са млађим категоријама 

у свим клубовима друштва – каже Кушић. 

Као и сви млади људи, и Иван је пун планова. Сматра да је неопходно 

да дру штво у најкраћем року изради свој сајт (до краја 

септембра), како би се јавности што више приближиле све активности, 

како друштва тако и клубова са именом „Колубара”. 

Идеја о формирању Фонда за стипендирање изузетних спортских 

талената полако се шири и Иван очекује да ће до краја године 

бири реализована. 

– Чим се клубови такмиче, „јури” се резултат. Потребни су 

добри резултати, али прави интерес средине каква је Лазаревац 

јесу млади – стручан рад са њима, стварање оптималних услова 

што нас обоје може довести до државних репрезентативаца у 

селекцијама кадета и јуниора – истиче Кушић. 

Тренутно се пише нови статут друштва, који мора бити усаглашен 

са новим Законом о спорту. Од 23. септембра дру штво 

и све клубове очекује велики посао – пререгистрација, по којој 

ће сви убудуће своје место наћи у Агенцији за привредне регистре. 

Ко то не уради у предвиђеном року, брише се из регистра 

и престаје да постоји. 

З. С. 


И инфраструктура, и тим 

Упротеклих непуних шест месеци толико 

тога је урађено на степојевачком 

фудбалском стадиону да се 

малтене не може препознати. Комплетно 

игралиште је ограђено зидом висине два 

метра, постојеће просторије су реновиране 

и сада је то модеран ресторан са две 

сале и модерном кухињом, изграђена је 

спратна зграда где су сада клупске просторије 

од око 200 метара квадратних (са 

подним грејањем и климатизацијом), ту је 

и источна трибина дужине око 60 метара 

са преко 700 места (постављени су метални 

стубови и у плану је њено покривање), 

помоћне просторије испод трибина, започети 

су радови на западној трибини, 

урађен је паркинг са 50 места, са источне 

стране приступ стадиону је асфалтиран... 

Тешко да се ови обимни захвати могу 

поредити са било чим што је на плану 

спортске инфраструктуре урађено на 

територији лазаревачке општине. Плодови 

уговорене дуготрајне спонзорске сарадње, 

покренуте почетком ове године, 

пре дузетника Мирослава Кузмановића 

– Бате и фудбалског клуба који се сада 

зове „Степојевац Вага” не завршавају се 

напред изнетим списком. 

– Степојевчанин сам и мој основни мотив 

у овом ангажману је љубав према клубу, 

док истовремено желим да докажем да се уз 

поштен приступ и знање стечено бављењем 

бизнисом може створити такав фудбалски 

погон који ће сам себе издржавати: од продатих 

улазница, прихода од клупског ресторана, 

организовања концерата на овом 

стадиону, изнајмљивања ресторанског и 

другог простора – говори Кузмановић. 

Мештани нам са сетом говоре како је 

овде клуб постојао још пре Другог светског 

рата, тачније од 1934. године и тада 

се звао „Вита Петровић”. У послератном 

периоду такмичио се под именом „Посавина”, 

па „7. октобар”, следе године под 

именом „Степојевац” да би се 2000. клуб 

угасио. У наредним годинама објекат је 

потпуно руиниран и практично уништен. 

Пре четири године клуб је обновљен 

под именом „Степојевац 2007”. 

– Жеља нам је да у наредне три године 

дођемо до вишег ранга, по могућности 

Прве београдске лиге у којој би већина 

клубова била са лазаревачке територије. 

Локални дербији су увек у жижи интересовања 

публике и догађа се да им присуствује 

преко хиљаду људи. Нисмо локалисти, 

али поносно истичемо да сав 

стручни штаб чине људи из Степојевца – 

са осмехом прича Михаило Крсмановић, 

електроинжењер у Радионици за електронику 

и телекомуникације Поља „Д”, 

председник клуба већ четири године. 

Екипа „Степојевац Ваге” спремна је за првенство 

Са припремама за ново првенство 

Прве општинске лиге кренуло се средином 

јула. Тим су појачали Иван Каличанин, 

Филип Перишић, Душан Вучетић, 

Никола Крчмаревић и Немања 

Јаковљевић. Тренер је и даље Слободан 

Миловановић, а о млађим категоријама 

брине се Дражен Алексић. 

З. С. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

27 s

broj 1085 - PD RB Kolubara

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?