broj 1051 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ 

 

КОЛУБАРА 

 

Број: 1051 28. октобар 2008 Година XLIX Излази месечно 

ДУГ ПУТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА СТР. 3 

УГАЉ КРЕЋЕ ДОГОДИНЕ СТР. 12

s 

Оснивач и издавач: 

Привредно друштво 

за производњу, прераду 

и транспорт угља 

Рударски басен 

„Колубара” д.о.о. 

Директор РБ „Колубара” : 

Владан Јовичић 

Главни и одговорни уредник: 

Мирослав Живановић 

Редакција: 

Даница Вуковић, Дана Аћимовић, 

Љуба Младеновић, Милун Тадић, 

др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, 

Слободан Младеновић, 

Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, 

Марија Микић, Данијела Матић, 

Ана Стојановић, Драгана Весковић, 

Мирјана Димитријевић, Ана Станић, 

Татијана Крупниковић, Марко Јаковљевић 

и Радмила Лазић (новинари), 

Зоран Станковић 

(новинар-технички уредник), 

Милош Павловић (графичка обрада) 

Милан Цвијетић и Александар Рашин 

(фоторепортери) 

Славица Станишић (секретар) 

Адреса Одељења за информисање и 

Редакције листа „Колубара”: 

11550 Лазаревац, Карађорђева 38, 

тел-факс: 011/8123-931, 

8123-432 лок. 60 

e-mail: redakcija@rbkolubara.co.rs 

Штампа: 

Политика aд, Београд, Цетињска 1, 

Штампарија, Панчевачки пут 47 

Тираж: 

15.000 примерака 

Први број изашао је 

24. септембра 1960. године 

Оснивач Привредног друштва 

ЈП Електропривреда Србије 

Генерални директор 

др Владимир Ђорђевић 

Насловна страна: 

Радник „Централног ремонта” 

Задња страна: 

Детаљ са Поља „Б” 

(снимио: Милан Цвијетић) 

CIP – Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, 

Београд 658(497.11) (085.3) 

Месечно: 

ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) 

COBISS.SR-ID 18604290 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

САДРЖАЈ 

УВОДНИК 

Дуг пут до Просторног плана 3 

актуелно 

Тендер до краја године 4 

Прва фаза пројекта у завршници 5 

У троуглу циљева енергетске политике 6 

производња 

Прекопланска остварења на угљу и откривци 7 

Корисна размена научних достигнућа 8 

Пресељење гробља у Малом Борку 8 

синдикат 

Најављени редовни избори 9 

из огранака басена 

Угаљ „креће” догодине 12 

Почела градња новог насеља 13 

Живот као судбина 14 

Трећи таложник ускоро почиње пробни рад 16 

Слике не бледе, туга остаје 17 

издвојена предузећа 

Програм прославе „Метала” 18 

фељтон 

Рудари ударници на цени 19 

лазаревац 

Измене статута 22 

хроника 

Почела изградња „Северне 2” магистрале 23 

образовање и култура 

Слике прошлог времена 24 

спорт 

Лазаревчани убедљиви у два меча 27 

„Колубарина” застава на врху Манаслу 27 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 


s

УОЧИ УСВАЈАЊА СТРаТЕШКОГ ПЛАНСКОГ ДОКУМЕНТА „КОЛУБАРЕ” 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Дуг пут до Просторног плана 

Ако се све буде одвијало како се надају упућени стручни 

кругови у „Колубари” и ЕПС-у, током новембра Колубарски 

лигнитски басен ће, најзад, добити Просторни план. 

Наиме, очекује се да ће Влада Србије уредбом усвојити овај стратешки 

документ. Биће то последњи корак у тридесетогодишњем 

ходу овог најзначајнијег планског документа. 

Први значајнији корак у изради Плана направљен је децембра 

1978. године, када је на саветовању о просторном уређењу 

Комбината у Вреоцима најављен пионирски подухват у Србији. 

Замајац изради Плана требало је да представља излагање академика 

Димитрија Савића, врсног познаваоца ове области. 

Почетна енергија, очигледно је дала довољно полета, тако да су 

се априла наредне године „Колубара” и заинтересоване општине 

(укупно 10) договориле да израду Просторног плана повере 

Институту за архитектуру и урбанизам Србије, али како нису 

потписали Самоуправни споразум о изради Просторног плана, 

застало се већ на првом кораку и 

обустављена је његова израда. 

Наредна епизода у вези Просторног 

плана везана је за научни скуп у 

Народној библиотеци Србије крајем 

1983. да би следећа година била у знаку 

покретања израде истраживачког 

пројекта „Комплек сна истраживања 

за потребе у зонама утицаја великих 

рударско-енергетско-индустријских 

система на примеру РЕИК Колубара”. 

Овај истраживачки захват, (предвиђао 

је израду 14 подпројеката у 

сарадњи са Основном заједницом 

науке Београда), реализовала је Републичка 

заједница науке у оквиру 

„Програма истраживања у области 

техничко-технолошког развоја од 

1986. до 1990. године”. О резултатима 

овог пројекта јавност је упозната на 

научном скупу 1991. године. 

Према речима др Ненада Спасића, 

директора Института за ар хитектуру 

и урбанизам Србије, ре зултати 

истраживања из 1991. били су основа за израду „Просторног 

плана за средишни део Колубарског лигнитског басена”. У 

склопу тога завршене су две студије „Дугорочна концепција 

развоја рударства и енергетике на подручју Колубарског басена” 

и „Евиденција и процена вредности свих непокретности на 

подручју Колубарског басена”. Због догађања почетком 90-тих 

још једном је замрзнута активност на изради Просторног плана. 

Педантни хроничари бележе да је тек 1998. године уследио 

захтев да се заврше просторни планови Косовско-метохијског 

(Нацрт завршен 1999.) и Колубарског басена, чија је стратегија 

(практично прва фаза Плана) окончана 2000. године. 

У шестој епизоди 2003. године дато је „зелено светло” да треба 

наставити израду стратешког плана, тако да су стручњаци 

Института за архитектуру и урбанизам Србије „спаковали” 

једну његову верзију и пустили је у оптицај. 

Од тада је требало да прођу три године да се стручњаци 

интезивније позабаве Просторним планом Колубарског угљеног 

Илустрација: Милан Гамбелић 

басена. У међувремену је донет Закон о енергетици и Стратегија 

дугорочног развоја енергетике у Србији. На основу нових 

сагледавања предвиђено је да се Србија ослони на сопствене ресурсе. 

„Колубара-Пројект” је урадила студију о резервацији простора 

за дугорочни развој Колубарског басена као подлогу Просторном 

плану. Све ово је убрзало посао и омогућило да се крајем 

2006. године, коначно, дође до текста Предлога просторног плана, 

који је испоручен наручиоцу ЕПС-у. У међувремену преовладало 

је мишљење да се мора „нешто мењати” у концепцији рударских 

радова. То је подразумевало да се до 2015. у „Колубари” отворе 

сви нови површински копови, а међу приоритетима су се нашли: 

„Радљево”, „Јужно поље”, „Велики Црљени” и Поље „Е”. Нове 

подлоге урадио је Рударски институт у Београду. Стручни савет 

„Колубаре” усвојио је нови, допуњени Предлог плана почетком 

2007. године чиме је добијена основа за стратешки документ. 

Међутим, ни ту није био крај мукама око Плана. Његова нова 

верзија завршена је септембра 2007. 

године. Њу су повољно оценили 

стручни савети „Колубаре” и ЕПС-а 

и осам ревидената. У допуњеном облику 

достављен је руководствима 

општина Лазаревац, Уб, Лајковац 

и Обреновац. Документ је потом 

предат републичкој Агенцији за 

просторно планирање у даљу процедуру. 

Ту га државна бирократија 

„кисели” од октобра 2007. до фебруара 

ове године. Када су превазиђене 

формалне препреке, у марту је покренут 

поступак за његово усвајање. 

Стручна комисија Министарства за 

инфраструктуру почетком априла 

прихвата текст плана, а Агенција 

за просторно планирање упућује га 

на јавни увид од 9. маја до 9. јуна. 

Октобра 2008. године светлост дана 

угледала је коначна верзија Просторног 

плана и Стратешка процена 

утицаја Плана на животну средину. 

Напокон, пошто је стручна комисија 

у неколико наврата размотрила текст, Агенција за просторно 

планирање коначну верзију Предлога плана упутила је надлежним 

министарствима. 

Према последњим сазнањима у ЕПС-у Предлог просторног 

плана Колубарског лигнитског басена упућен је на усвајање 

Влади Србије. Реално је, уверени су у ЕПС-у и Институту за архитектуру 

и урбанизам Србије, да Влада усвоји План уредбом 

током новембра и тако овај стратешки документ, коначно, почне 

да се користи. 

У тренуцима док се може осетити олакшање и задовољство 

због тога што је приведен крају један од најважнијих послова 

у сфери планског развоја „Колубаре”, не смеју се занемарити 

и одговори на неколико питања. Пре свега: Да ли је и зашто 

доношење овако важног планског документа морало да траје 

овако (пре) дуго Ако се израда Просторног плана одужила три 

деценије, колико ћемо дуго исправљати последице грешака које 

су настале управо због недостатка овог Плана 

М. Живановић 

БРОЈ 1051 28. октобар 2008 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 3 s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sактуелно 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 4 

ИЗГРАДЊА ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „КОЛУБАРА Б” 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Тендер до краја године 

Нова постројења, капацитета 1 400 MW, 

заједно са стварањем одговарајуће сировинске 

базе, требало би да одговоре на очекивано 

повећање потрошње струје и смање 

зависност Србије од увоза 

Министар рударства и енергетике Петар Шкундрић изјавио 

је да очекује да до краја године буде расписан међународни 

тендер за избор стратешког партнера за изградњу Термоелектране 

„Колубара Б” и трећег блока у Термоелектрани „Никола 

Тесла Б”. Расписивању тендера требало би да претходи одлука Владе 

Србије о моделу финансирања овог великог пројекта, започетог 

још половином осамдесетих година. 

Инвестирање у два нова термокапацитета на бази лигнита 

неопходно је због застарелости постојећих капацитета али и пораста 

потрошње електричне енергије који се очекује наредних 

година. Према процени стручњака, Србији тренутно недостаје 450 

МW струје годишње, а ако би потрошња расла очекиваном динамиком 

до 2010. године та цифра би се попела на 700 МW. 

Изградња два блока од по 350 МW у ТЕ „Колубара Б”, са 

годишњом потрошњом од 7 милиона тона угља и једног од 

700 MW у ТЕ „Никола Тесла” смањила би зависност од увоза 

и значајно побољшала енергетску ситуацију у Србији. Како 

„Еле ктропривреда Србије” није у стању да сопственим средствима 

финансира овако скуп пројекат, потребно је да Национални 

савет за инфраструктуру, а затим и Влада Републике Србије одобре 

расписивање тендера, чиме би се у реализацију посла укључио 

страни инвеститор. Тако би нови производни објекти били у 

заједничком власништву ЕПС-а и страног улагача и имали статус 

акционарског друштва. 

– Пре око две године „Електропривреда Србије” је ангажовала 

финансијског саветника – компанију EPIC, чији задатак је да помогне 

у одабиру стратешког партнера. Прошле године (17. август) ЕПС 

је Влади предао сву документацију, а најављено расписивање тендера 

било би први помак у протеклих годину дана – рекао је Миле 

Мазалица, директор ТЕ „Колубара Б” и додао да је EPIC проценио 

да је само за изградњу „Колубаре Б” потребно око 550 милиона евра. 

Током израде тендерске документације 16 великих светских 

компанија изразило је интересовање за улагање у овај пројекат, 

чија укупна вредност (изградња обе термоелектране) је, према 

неким проценама, око милијарду и по евра. 

– Потребно је извршити одређене иновације тендера, у смислу 

израде техничке документације, која је у међувремену измењена, 

уношења нових одобрења за градњу и слично. Очекујемо да ће 

од објављивања конкурса до избора стратешког партнера и 

потписивања уговора протећи минимум годину дана, што значи 

да би први радови могли да крену почетком 2010. године – 

каже Мазалица. 

То практично значи да ће Србија нове производне капацитете 

(чија изградња је планирана Стратегијом развоја Републике 

Србије од 2008. до 2015), добити тек 2014. и 2015. године. 

Мазалица је подсетио да је изградња два блока у ТЕ „Колубара 

Б” почела још 1984, када су расписани први тендери за 

основну опрему, а први уговори потписани су 1986. године. 

– Првобитни рокови за реализацију посла били су 1990, 1991. 

година али, уместо да буду завршени, те године су сви радови 

обустављени, због увођења санкција. Пет година касније, '96-е, 

донета је одлука о наставку изградње. Тада је од Чешке банке 

подигнут комерцијални кредит, у вредности од 100 милиона 

долара, од чега је активирано 62 милиона. Тада су испоручени 

само челична конструкција и блок трансформатори, а уговор о 

набавци генератора је сторниран. Процена је да је до сада уложено 

преко 400 милиона долара – објашњава Мазалица. 

Набављена опрема, према речима директора ТЕ „Колубара 

Б”, одржава се у добром стању, тако да је радове могуће наставити 

чим се за то створе одговарајући услови. 

– Треба имати у виду и да су капацитети светских произвођача 

енергетске опреме изузетно упослени, јер је у Европи, па и читавом 

свету, у току права експанзија изградње оваквих објеката. Уговоре о 

финансирању изградње треба што пре потписати, да би се кренуло 

у потрагу за произвођачима који би били у стању да што 

брже обезбеде неопходну опрему. Ако би све ишло по плану, 

било би могуће да први блок буде у погону 2014-е године, али то 

подразумева да на време добијемо турбине, што ће, управо због 

заузетости произвођача, бити веома тешко – каже Мазалица. 

Изградња термоелектрана повлачи са собом и питање изградње 

сировинске базе неопходне за њихово функционисање. Тек ће 

отварање нових копова и обезбеђивање довољне количине угља 

омогућити рад нових постројења. 

Према речима Слободана Митровића, помоћника директора 

Дирекције Електропривреде Србије, предвиђено је потписивање дугорочних 

уговора о купопродаји угља између нових термоелектрана и 

Рударског басена „Колубара”. Угаљ за ТЕ „Колубара Б” испоручиваће 

се претежно са површинског копа „Тамнава-Западно поље”, а за трећи 

блок ТЕНТ-а са ПК „Радљево”. 

А. Станић 

Градилиште у Каленићу чека нове инвеститоре 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 


Снимио: Милан Цвијетић

ИНТЕНЗИВНИ РАДОВИ НА ГРОБЉУ „ЛАЗАРЕВАЦ 2” 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Прва фаза пројекта у завршници 

Прве четири парцеле капацитета око 1500 

гробних места и две капеле ускоро готове, 

уговара се друга фаза пројекта. 

РБ „Колубара” инвеститор пројекта, 

„Грађевинар” главни извођач радова, за 

електро послове задужени радници „Елмонта” 

Радови прве фазе на изградњи и сређивању гробља „Лазаревац 

2” у финалној су завршници. Овим поводом посетили 

смо једно од највећих градилишта на територији општине 

Лазаревац. 

Површина целог комплекса, који поред гробних парцела обухвата 

и капеле, будућу цркву и паркинг простор, је 28 хектара. 

Пројектом је предвиђено око 17 хиљада гробних места, од којих 

је до 10 хиљада планирано за потребе Рударског басена „Колубара”, 

односно за пресељавање месних гробаља Вреоца и Медошевца. 

Остатак гробних места биће коришћен за сахрањивање 

након што се попуни капацитет лазаревачког гробља. 

Послови на гробљу „Лазаревац 2” почели су пре годину 

дана, инвеститор пројекта је РБ „Колубара”, а главни извођач 

радова „Колубара-Грађевинар”. Сву неопходну папирологију 

око пројеката и дозвола урадило је ЈП Дирекција за грађевинско 

земљиште, планирање и изградњу Лазаревац, а пројекте је израдило 

предузеће „Гео Нет инжењеринг” из Београда. 

Према речима Јована Ђорђевића, грађевинског надзора 

„Колубаре”, вредност уређења парцела, капела, две надстрешице, 

биоротора и агрегата износи око 196 милиона динара, 

али ће бити доста накнадних уговорених послова и величина 

инвестиција ће драстично порасти. 

Свеобухватни пројекат градње и сређивања гробља „Лазаревац 

2” подељен је у три фазе, а прва фаза обухвата изградњу 

две капеле и четири парцеле (А14, А15, А16 и А17) на којима ће 

бити око 1500 гробних места. 

– Завршене су три парцеле, сада радимо на парцели А17, где 

се радови приводе крају. Израђене су саобраћајнице укупне дужине 

2,6 километара, а остало је још да се око 300 метара пресвуче 

битумизираним носећим слојем и следи договор са инвеститором 

када ћемо да радимо други слој асфалта – рекао је Дарко 

Милидраговић, управник Погона нискоградње и хидроградње 

КГЛ–а и додао да је хумузирање завршено, као и паркинг простор 

од око 4000 квадрата. Понуда за радове у другој фази је 

достављена „Колубари” и очекује се одговор. 

Како објашњава Јован Ђорђевић, до сад је завршено око 

35 одсто укупне вредности посла, а уз пет капела радиће се и 

Од канадске фирме „Gem-com”, ЕПС је купио програмски 

пакет који је намењен рударским припремама за обраду 

техничке документације, чија примена олакшава планирање 

производње. Састоји се из три дела. Обуку за рад на овом 

програму похађалo je три рударска инжењера и три геолога. 

Инжењери раде у техничкој рударској припреми, Надица 

Дрљевић на копу „Тамнава-Запад”, Весна Ранковић на Пољу 

„Д” и Бранка Радичевић на „Тамнава-Истоку”, док су геолози 

Веселин Бакић, Рада Генераловић и Драгица Живковић. 

Градилиште на гробљу „Лазаревац 2” 

ПРИПРЕМЕ ЗА НОВ НАЧИН ПРАЋЕЊА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ УГЉА У „КОЛУБАРИ” 

управна зграда, подрумске просторије за одлагање и припрему 

покојника, ресторан и канцеларије. 

По договору у првој фази интензивно се ради на две капеле, 

како би гробље могло да функционише. Према речима Далибора 

Чучка, шефа градилишта КГЛ-а, за прве две капеле израђени 

су постаменти за смештај сандука, камин са палиоником за 

свеће и прилазни део, а у току је постављање гранитних плоча, 

уградња прозора, врата и сређивање платоа. 

– Конструкције су завршене за све објекте сем за управну 

зграду, где треба да урадимо завршну кровну плочу, а на 

преостале три капеле у току су груби грађевински радови на 

ентеријеру и спољашњој фасади – објашњава Чучак и наглашава 

да радници КГЛ-а раде надстрешице, које ће имати око 1000 

метара квадратних. 

Динамика радова највише зависи од временских прилика, а 

према Ђорђевићевим најавама, очекује се да ће послови везани 

за прву фазу бити готови за месец, месец и по дана. 

За радове на парцелама и саобраћајницама задужени су радници 

и механизација КГЛ-а, који су завршили и постављање водовода, 

кишне и фекалне канализације, а расвету на капелама 

радио је „Елмонт”, као подизвођач за електро радове. 

Ново гробље „Лазаревац 2” биће обиман комплекс, а како 

објашњавају наши саговорници објекти капеле имаће изузетне 

естетске вредности. Поред великог броја гробних места, 

пројектанти су предложили још варијанти ако буде било потреба 

за проширењем капацитета. 

Н. Живковић 


Нов програмски пакет 

Снимио: Милан Цвијетић 

Током четири недеље обуке у мају и јуну стекли су неопходна 

знања за коришћење овог програма. 

Рударски инжењери су истакли да се и даље ради на стари 

начин и да нови систем још није у примени. 

– Овај пакет нуди широке могућности, може се решити проблем 

неједнаког квалитета угља, предвидети где има подземних 

вода, омогућити лакша рекултивација, погодан је за планирање 

отварања копа. На било ком копу је проблем што нико не може 

да предвиди шта га очекује, а са овим програмом нема неизвесности. 

Неопходно ће бити да сви који се баве техничком припремом 

буду обучени за рад и да резултате презентују производњи 

– рекла нам је Надица Дрљевић. М. Д. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” СУТРА 

s 

s ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

У троуглу циљева енергетске политике 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Сигурност снабдевања, конкурентна цена угља не и и конкурентне компаније. Све ове мере незамисливе су 

s 

s 

без одговарајућег управљања људским ресурсима и подизања 

s и заштита животне средине према мишљењу 

s 

нивоа квалитета образовања и обучености менаџмента као 

s 

s Слободана Митровића, помоћника директора кључа будућег успеха у производњи. На овај начин омогућило 

s 

s 

би се смањење одређених трошкова експлоатације лигнита и 

s 

s 

Дирекције ЕПС-а, треба да се темељи на 

s 

производње енергије за додатних 20 до 30 одсто. Бржи прелазак 

на тржишни начин пословања, осигурао би економичнију 

s 

s седам праваца помоћу којих ће „Колубара” 

s 

s 

испоруку уг ља електранама. Ово подразумева спровођење комплетног 

концепта реструктурирања укључујући побољшање 

s обезбедити довољно угља за постојеће и нове 

s 

s 

s термокапацитете 

s 

у смислу рационализације и модернизације пословања што се 

s 

s 

поставља као императив од стране највиших државних органа 

s 

s 

у Стратегији развоја Србије до 2015. године. 

s 

Каква s 

сутрашњица чека РБ „Колубара”, српског лидера у Према речима Митровића креирањем нове организационе 

шеме РБ „Колубара” и стварањем ефикасне и функционалне 

s 

s површинској експлоатацији лигнита и на који начин ће 

s 

s Рударски басен у ближој и даљој будућности одговарати 

s 

организације лако би се препознала одговорност и овлашћење сваког 

менаџера. У новој организационој шеми требало би „упаковати” 

s 

s 

све израженијим изазовима и захтевима за повећаном испоруком 

угља, питања су на која све чешће покушавају да одговоре у све постојеће делове „Колубаре” тако да се лако препознају евенту- 

s 

s 

s 

s стручним круговима не само Рударског басена и ЕПС-а. 

ални вишкови радне снаге у наредној фази реструктурирања. 

s 

s Кратак осврт на „Колубарину” сутрашњицу Слободан Митровић, 

помоћник директора Дирекције ЕПС-а за стратегију и на подручју које је густо насељено и са израженом земљорадњом, 

s 

Развој површинске експлоатације угља у „Колубари” од вија се 

s 

s 

s 

s инвестиције, започиње констатацијом да је производња угља уз то прошарано путном мрежом и воденим токовима, који морају 

s 

s једна од најважнијих делатности „Електропривреде Србије”. У да се измештају и преусмеравају. Услед недостатка новца у претходном 

периоду, експропријација није спроведена благовремено, 

s 

s њој је ангажовано око 13.500 запослених од 36.800 колико тренутно 

има у ЕПС-у. 

што утиче на развојне планове копова и промену технологије на 

s 

s 

s 

s 

s Да би развој површинске експлоатације угља био реализован 

као приоритетан задатак наредних година и испуњена неопходно је инсистирати на активнијем учешћу Републике Србије 

откопима и смањивање капацитета производње. Због свега овога 

s 

s 

s 

s стратегија развоја Колубарског угљеног басена, неопходно је, 

s 

и надлежних министарстава како би се доношењем позитивних законских 

одредби, превазишли проблеми експропријације по узо- 

s према његовом мишљењу, активности усредсредити на неколико 

главних проблема садржаних у троуглу циљева енергетске ру на искуства других рударских регија у Европи. У том смислу 

s 

s 

s 

s 

s политике (сигурност снабдевања, конкуретна цена угља и заштита 

животне средине). У наредном средњорочном периоду 

Митровић предлаже оснивање консултантских канцеларија на 

s 

s 

s 

подручјима предвиђеним за експропријацију, које би поред информативних 

презентација обавештавале власнике непокретно- 

s ови циљеви требало би да се темеље на седам праваца развоја. 

s 

s 

s – Обезбеђење потребне количине и квалитета угља током сти о њиховим правима, обавезама и новинама у вези решавања 

s 

s следећих година за термоелектране превасходна је обавеза. То ових питања. 

s 

s подразумева нужност замене постојећих капацитета чије ће 

s 

С обзиром да се значајан део становништва на простору бави 

s резерве бити исцрпљене у наредних пет година. У „Колубари” 

s 

земљорадњом, неопходно је брже оплемењивање земљишта после 

завршене експлоатације угља. Ефикасна служба Рударског 

s 

s мора убрзано да се ревитализује и модернизује постојећа опрема, 

чија је просечна старост двадесет и више година. Коповима басена за рекултивисање терена један је од важних услова да се 

s 

s 

s 

s у развоју и новим откопима неопходно је додатно обезбедити у кратком времену приведе намени оштећено земљиште. Уједно 

s 

s финансијска средства за набавку ревитализоване и нове рударске 

механизације и опреме – објашњава Митровић и додаје да ЕПС и „Колубара” морају да се припреме за примену нових за- 

s 

то је препорука за добијање кредита за ову врсту инвестиција. 

s 

s 

s 

s обезбеђивање довољне количине квалитетног угља подразумева 

увођење компјутерског модела узорковања каквоће лигнита еколошких мера. Зато ће формирање одговарајуће службе и доконских 

обавеза и виших стандарда у примени одговарајућих 

s 

s 

s 

s и коришћење аутоматизоване опреме за узорковање и мерење. 

s 

датна обука кадрова допринети да се подиже свест о значају заштите 

животне средине. 

s 

s 

Незаобилазна је и примена процесног система контроле којим би 

s 

s се квалитет лигнита утвђивао пре његовог откопавања. На овај Митровић размишља и о стварању повољне климе у окружењу 

s 

s начин квалитетом би се управљало и надзором током одвоза у систематским деловањем на јавно мњење да би се остварила дугорочно 

гледано општа прихваћеност рада рудника у релативно 

s 

s термоелктране, чиме се постиже хомогенизација лигнита. Тиме 

s 

s 

s 

ће се доћи до потпуне технолошке дисциплине и организације густо насељеној области. То захтева и нов прилаз у решавању 

s 

s која користећи техничка достигнућа на најбољи начин повезује проблема који су неретко решавани стихијски са локалним 

s 

s природне услове лежишта са могућностима савремене рударске заједницама, што је за последицу имало застоје у експлоатацији 

s 

s и термоенергетске опреме. 

s 

угља. Подршка у стварању малих и средњих предузећа, где ће 

s Да би се обезбедила економична испорука лигнита електранама 

уз повољније цене и трошкове производње угља, морају се, прилаз у односима на релацији „Колубара”- окружење. 

s 

се запошљавати локално становништво требало би да буде нов 

s 

s 

s 

s пре свега, предузети одговарајуће мере за оптимизацију површинске 

експлоатације. У склопу тога требало би да усле- 

Слободан Митровић је закључујући своју анализу истакао 

s 

s 

s 

да ће уколико се испуне циљеви у троуглу енергетске политике, 

„Колубара” остати ослонац енергетског развоја Србије, а 

s ди ревитализација и модернизација постојеће опреме за 

s 

s 

s експлоатацију угља и јаловине и куповина нове опреме. Намеће експлоатација лигнита једна од најважнијих делатности ЕПС-а. 

s 

s се потреба наставка рестуктурирања и стварања профитабил- 

М. Живановић 

s 

s 6 


КОЛУБАРА

СЕПТЕМБАРСКА ПРОИЗВОДЊА КОПОВА 


Прекопланска остварења 

на угљу и откривци 

ПРОИЗВОДЊА „ПРЕРАДЕ” 

Закључно са 30. септембром у првој смени испуњен је укупан 

годишњи план I, II и III фазе Суве сепарације у „Преради”, 

који је износио 330.000 тона угља. Протеклог месеца 

испуњен је и годишњи план комада са III фазе од 224.000 тона 

(17. септембра), као и годишњи план коцке од 40.000 тона (21. 

септембра) – рекла је за наш лист Милена Живановић из 

Службе производње. 

Током септембра на површинским 

коповима Рударског басена „Колубара” 

укупно је произведено око 2,6 

милиона тона угља, што је за скоро 5 одсто 

више у односу на план. Према коначним 

подацима Службе за координацију 

производње, сем Поља „Б” које је имало 

подбачај од око 9 одсто (ископано је око 

81.200 тона угља), остали копови су имали 

прекопланску реализацију производње. 

На Пољу „Д” ископано је 1,28 милиона 

тона угља (2 одсто преко плана), на 

„Тамнава-Источном пољу” 483.000 тона 

(5 одсто више у односу на план) а на 

„Тамнава-Западном пољу” око 789.000 

тона (12 одсто преко плана). 

Поред угља у протеклом месецу откопано 

је и одложено око 5,57 милиона кубних 

метара земље што је за 13 одсто више 

у односу на план. Због познатих разлога 

на Пољу „Б” откопавање јаловине износило 

је близу 200.000 кубика што је 66 одсто 

од планираног, а на „Тамнава-Источном 

пољу” због инвестиционих радова који су 

вршени готово током целог септембра, ископано 

је око 18 хиљада кубика земље, што 

је свега 2 одсто од планираног. Јаловински 

систем на „Истоку” поново је прорадио 9. 

октобра у трећој смени. Сви јаловински 

системи на Пољу „Д” у септембру месецу 

остварили су производњу откривке од 

2,9 милиона кубних метара чврсте масе, 

што је за 18 одсто више у доносу на план, 

а изузетне производне резултате имала је 

и „Тамнава-Западно поље” која је ископала 

и одложила око 2,4 милиона кубика земље, 

што је чак за 58 одсто више у поређењу са 

планираним. У првих 15 дана октобра произведено 

је укупно око 1,3 милиона тона 

угља што је на нивоу планираног и одложено 

око 3,22 кубика земље, што је 51 одсто 

преко плана. 

Стање на депонијама термоелектрана 

у овом тренутку је задовољавајуће за 

овај период године. Иначе, од почетка године 

закључно са септембром на површинским 

коповима Рударског басена „Колубара” 

укупно је произведено 22,2 милиона тона 

угља, што је за 5 одсто више у односу на 

плански задатак док су у истом периоду 

јаловински системи ископали су и одложили 

53,8 милиона кубних метара земље, 

што је за 20 одсто више од плана. 

М. Радосављевић 


Испуњен део 

годишњих планова 

ОБАВЕШТЕЊЕ 

Обавештавају се рударски инжењери, породице одсутних и преминулих инжењера 

и њихови пријатељи, да су у току припреме за друго, измењено и допуњено издање 

књиге са биографијама рударских инжењера под називом „Рударски инжењери Србије 

у XIX и XX веку”. 

Колеге чије биографије се налазе у првом издању сада имају могућност да евентуалне 

нетачности, недоречености и недостајуће податке исправе и допуне, за шта је потребно 

да се све исправке и допуне у писменој форми доставе на адресу аутора: проф. др 

Петар Јовановић, Нехруова 196/ 32, 11070 Нови Београд, тел: 011/ 2297-127, 

еmail: ratep@eunet.yu. 

Рударски инжењери, запослени у ПД РБ „Колубара” своје биографије могу доставити и 

члану Издавачког одбора на адресу: Јере Маринов, Сектор за истраживачко-развојне 

послове, Колубарски трг 8, тел: 011/ 8123-857, email: jere.marinov@rbkolubara.co.rs. 

Све примедбе, сугестије измене, допуне и нове биографије треба послати најкасније до 

1. децембра 2008. године. После овог рока никакве измене у тексту неће бити могуће. 

У нади да ћете и овом приликом активно учествовати у овом нашем заједничком 

подухвату и да ће бити успешно окончан, све најбоље жели вам Издавачки одбор ЈИНА. 

Живановићка је додала да је укупна производња „Прераде” 

у септембру износила око 1,3 милиона тона угља, што је у складу 

са планираним количинама. 

Најуспешнији погон током протеклог месеца била је Топлана, 

са више од 35.000 тона произведене паре, чиме је план премашен 

за скоро 30 одсто. Пребачај од око 22 одсто забележили 

су и Мокра сепарација и Железнички транспорт који су уместо 

282.000 произвели, односно превезли, око 343.800 тона угља. 

Нешто слабији биланс имала је Сува сепарација, којој је, са 

произведених милион пет хиљада тона, недостајало око пет процената 

до остварења плана, док је Сушара, са осушених преко 58 

хиљада тона угља, премашила план за скоро четири одсто. 

Током првих петнаест дана октобра „Прерада” је произвела 

око 674.400 тона угља. 


Помоћ раднику 

Синдикат копа „Тамнава-Западно поље“ 

и радници електрорадионице за траке 

покренули су акцију за помоћ Драгану 

М. Новаковићу, предраднику у овој радионици. 

Он је оболео од тешког облика 

тумора коштане сржи и од августа ове године 

подвргнут је хемотерапији на ВМА. 

Предстоји му дуга и неизвесна борба са 

опаком болешћу. Свим запосленима у РБ 

„Колубара“ и људима добре воље упућен 

је позив да, сходно својим могућностима, 

помогну свом колеги да из ове тешке битке 

изађе здрав. Једнократна помоћ може 

се уплатити на текући рачун код Пиреус 

банке број 125-0000001730367-50. 

М. Д. 


производња 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ЗБОГ РУДАРСКИХ РАДОВА НА KOПУ „ТАМНАВА-ЗАПАД” 

s 


s 

s 

s 

s 

Пресељење гробља у Малом Борку 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

У наредних десет месеци обавиће се 

нос посмртних остатака. Ангажовали су и фирму „Санатација” 

s 

из Београда која врши дезинфекцију терена (гробног места и 

s 

s ексхумација и пресељење посмртних 

околне земље). 

s 

s 

s остатака. Сахрањивање ће се обављати на 

– Са „Колубаром” имамо уговор на 200 радних дана. Радиће 

s 

s 

се сваког дана, осим онда када су јаке кише и температуре испод 

s гробљима у Лајковцу и Јабучју 

s 

нултог подеока. Један од наших људи је раније радио на пословима 

s 

s 

s 

s Првог дана октобра отпочели су радови на пресељењу гробља у Малом 

Борку, чија старост датира из 1820. године. За реализацију 

s 

s 

s 

s овог посла дуже време предузима се низ активности на 

s 

s 

s припреми, финансирању, ор ганизацији, координацији, праћењу и 

s 

s контроли извршења радова на пресељењу. ПД РБ „Колубара” као инвеститор 

финансира пресељење, а у сарадњи са СО Лајковац формиран 

s 

s 

s 

s је Одбор за пресељење, који оперативно планира, спроводи и контролише 

битне активности. 

s 

s 

s 

s На челу Одбора налази се Благоје Алексић из „Колубаре”. 

s 

s 

s 

Према његовим речима евидентирано је 1500 гробних места 

s 

s од чега је више од 100 неидентификованих и неименованих. 

s 

s За 1200 су стараоци познати, а они за које стараоца нема, заједно 

s 

s са неидентификованима и неименованима, биће сахрањени на 

s 

s јабучком гробљу. Посмртни остаци ће се сахрањивати на гробљу 

s 

s у Лајковцу (хиљаду места) и Јабучју (800 места). Оба гробља је направила 

„Колубара”. 

s 

Опело на новом гробљу у Лајковцу 

s 

s 

s 

s – Овај посао није почео на време, а нису сви ни схватили колико 

је ово деликатан посао. Радови би требало да се заврше за од било чега што смо до сада радили – каже Зорица Антонијевић. 

ексхумације што нам је битно, с обзиром да је ово потпуно другачије 

s 

s 

s 

s десет месеци, али ће највероватније бити прекида у зимским Првог дана планирана је и реализована ексхумација осам 

s 

s месецима због временских услова. Планирана динамика је десет 

ексхумација дневно, а подразумева се и погребно опремање, чило Радић из Лазаревца нам је рекао да је 16 његових рођака, 

гробних места. Стараоци су били присутни и један од њих Мом- 

s 

s 

s 

s 

s 

превоз и укоп посмртних остатака, демонтажа и рестаурација са очеве и мајчине стране, ту сахрањено. Није лако, каже, али 

s 

s спомен обележја или замена оштећених, као и превоз и монтажа 

тих обележја – рекао је Алексић. 

Првог дана, у складу са православним обичајима, приликом 

када је виши интерес у питању, нема избора. 

s 

s 

s 

s Зорица Антони јевић предводи екипу од 22 радника из ЈП сахране посмртних остатака одржано је опело. 

s 

s Градска чистоћа из Лајковца, који су задужени за ископ и пре- 

М. Димитријевић 

s 

s 

s 

s 

s 

МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА „УГАЉ 2008” у београду 

s 

s sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Корисна размена научних достигнућа 

s 

s 

s 

s 

У 

s Београду је, од 15. до 18. октобра, одржана IV међународна хомогенизацију и управљање квалитетом угља... Обрађена су и 

s 

s конференција под називом „Угаљ 2008”. У раду ове конференције питања која се односе на заштиту копова од вода, рекултивацију, 

s 

s учествовало је 87 експерата из 20 земаља, а међу њима значајно место 

припало је и стручњацима „Електропривреде Србије” и Рударску 

регулативу. 

заштиту на раду и заштиту животне средине, менаџмент и закон- 

s 

s 

s 

s 

s ског басена „Колубара”. 

Рецимо и то да је ова конференција одржана у Сава Центру, те 

s 

s О најновијим сазнањима из ове области, на пленарној седници, да је организована са циљем да сагледа досадашње активности и 

s 

s говорили су представници Немачке, Велике Британије, Србије и резултате у овој области и да смернице за даљи рад у области рударства, 

геологије, екологије и економије у наредним годинама. 

s 

s Босне и Херцеговине док су, током конференције, своја запажања 

s 

s и нова сазнања везана за процесе експлотације и коришћења угља Интересантно је рећи да је представник Немачке саопштио да 

s 

s 

s 

саопштили представници: Бугарске, Црне Горе, Грчке, Холандије, немачка влада „у догледно време” планира гашење рудника и нуклераних 

електрана док је представник Србије истакао да ће угаљ 

s 

s Хрватске, Ирске, Македоније, Пакистана, Пољске, Чешке, 

s 

s Румуније, Русије, САД, Словеније, Шведске и Аустралије. 

у нашој земљи и даље бити основно енергетско гориво уз услов 

s 

s Конференцију су организовали Југословенски комитет за да га има довољно и да је одговарајућег квалитета, те да је његова 

s 

s површинску експлоатацију Савеза инжењера Србије, Универзитет 

у Београду, Рударско-геолошки факултет из Београда и „Елек- 

ефекти кориштења угља омогућавају комплетну заштиту животне 

цена економски прихватљива односно да остварени финансијски 

s 

s 

s 

s 

s 

тропривреда Србије”. 

средине и враћање земљишта у стање у којем се налазило пре почетка 

експлоатације. 

s 

s Био је то веома значајан сусрет експерта на којем су поред савремених 

техничких и технолошких решења експлотације угља При том би неки постојећи термокапацитети (који су стари и 

s 

s 

s 

s обрађена и поглавља која се односе на пројектовање и просторно загађују животну средину више него што је то дозвољено) били сукцесивно 

гашени и замењивани новим, модернијим постројењима. 

s 

s планирање, информатику и информационе системе, моделирање 

s 

s и развој софтвера у експлоатацији угља, селективну експлоатацију, 

М.Тадић 

s 

s 8 


Фото: Документација Листа „Колубара” 

КОЛУБАРА

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „КОЛУБАРА” 


Најављени редовни избори 

УПословодном одбору Рударског басена „Колубара”, 10. октобра, 

представљен је Акт о процени ризика на радним местима 

и у радној околини. Стручни тимови „Колубариних” 

служби заштите на раду и Института А. Д. Заштита на раду и 

заштита животне средине „Београд” овом приликом су изнели 

податке о томе докле се стигло у изради овог документа и методама 

које су коришћене. 

Израда и касније примена акта, законска је обавеза послодавца, 

што ће допринети регулисању безбедности и здравља 

на сваком радном месту, а спровођењем одређених мера биће 

смањен ризик од повређивања и професионалног обољевања. 

Послодавац је обавезан да, у циљу смањења или отклањања опасности 

и штетности на радном месту, направи план конкретних 

активности за поступање по задатим корективним мерама и да 

за то обезбеди неопходна материјална средства. 

На представљању овог акта могле су се чути и неке од 

дефиниција ризика, па тако према стандарду ОХСАС 18001, 

„ризик је комбинација вероватноће и последице специфичног 

опасног догађаја који се дешава”, а према Закону о безбедности 

и здрављу на раду „Акт о процени ризика јесте акт који садржи 

опис процеса рада са проценом ризика од повреда и (или) 

оштећења здравља на радном месту, у радној околини и мере за 

отклањање или смањивање ризика у циљу побољшања безбедности 

и здравља на раду”. 

У поступку процене ризика учествовало је 18 стручњака из 

„Колубаре”, док је стручни тим Института чинило њих десет. 

Заступљени су сви неопходни профили од инжењера заштите 

на раду, преко социјалних радника, психолога, до лекара, 

специјалиста медицине рада. Учешће су имали и представници 

Синдикалне организације „Колубара”. 

Како смо сазнали од Анђелка Јанковића, главног инжењера 

Службе заштите на раду „Прераде”, процена ризика врши се у 

целој „Колубари”. Прву групу приоритета чине „Површински 

копови” и „Прерада”, а другу „Дирекције”. До 30. септембра, на 

На основу одлуке Главног одбора Синдиката 

радника „Електропривреде 

Србије”, на седници Одбора Синдикалне 

организације „Колубара”, која је 

одржана 13. октобра, донета је одлука о 

расписивању редовних избора за синдикалне 

поверенике. 

Избори ће бити одржани у синдикалним 

организацијама у свим привредним 

друштвима у ЕПС-у, од 9. децембра ове 

до 29. јануара идуће године. Тачан датум 

одржавања у „Колубари” и њеним из двојеним 

предузећима још није утврђен, а 

према незваничним информацијама, то 

би могао да буде 25. децембар. Централне 

изборне комисије формиране су на нивоима 

„Електропривреде Србије”, Рударског 

басена „Колубара” и његовим огранцима. 

Очекује се да предавање листа буде 

готово до краја новембра, до када ће бити 

познати и носиоци, односно имена оних 

који се кандидују. 

Кандидати на овим изборима морају 

бити чланови Синдикалне организације 

„Колубара”, а право гласа, такође, имају 

искључиво они који су потписали приступнице 

овој синдикалној организацији. 

Иначе, Синдикат „Колубаре” се недавно 

укључио у хуманитарну акцију 

телевизије „Б 92” за куповину покретног 

мамографа за рано откривање малигних 

обољења дојке, одвојивши у те сврхе пола 

милиона динара. У уговору који је тим 

поводом потписан почетком октобра у 

ПРЕДСТАВЉЕН АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА НА РАДНИМ МЕСТИМА 

Београду, на инсистирање Синдиката, 

прецизирано је да прегледом морају бити 

обухваћене припаднице лепшег пола које 

раде у „Колубари”, али и житељке Лазаревца. 

Овај Синдикат је једини од свих 

синдикалних организација „Електропривреде 

Србије” који је учествовао у овој 

хуманитарној акцији. 

Такође, приводи се крају јесењи опоравак 

у бањским и климатским лечилиштима 

у Србији. Ове јесени рехабилитацијом 

је било обухваћено преко 1000 запослених. 

При крају је и јесења рекреација, 

коју је ове године у пролећном делу користило 

1360, а у јесењем 1300 радника 

Рударског басена „Колубара”. 

Д. Матић 


Препознати и спречити ризик 

Приоритетни послови процене ризика на 

производним радним местима у „Преради” и на 

„Површинским коповима” 

„Коповима” је од укупно 105 типских радних места, обрађено 

65, док су у „Преради” извршена мерења услова радне средине 

на свих 165 типских радних места у производњи. Очекује се да 

комплетно сагледавање свих типских радних места у „Колубари” 

буде готово до краја године. 

Процена ризика садржи податке о послодавцу, опис технолошког 

и радног процеса, опис средстава за рад и њихово 

груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду, 

препознавање и утврђивање околности и штетности на радном 

месту и у радној околини, процењивање ризика у односу на 

дефинисање опасности и штетности и утврђивање корективних 

мера за смањење, отклањање или спречавање ризика. 

Љиљана Симић, стручни сарадник из А.Д. Заштита на раду 

и заштита животне средине „Београд”, објаснила је „ПИЛЦ” 

методу која је коришћена приликом процене ризика у „Колубари”. 

Поред осталог, приликом обраде радних места обављени су 

разговори и попуњени упитници са свима који обављају своје 

радне задатке. Такође, анализирани су подаци о технологијама 

и поступцима рада, сагледаване опасности и штетности и испитивана 

опрема за рад, локације радних места, објекти у којима 

се налазе и путеви којима се до њих долази. Ова метода у предности 

је у односу на друге јер узима у обзир не само вероватноће, 

већ и број радника изложених опасностима. Нивои су сагледавани 

за свако радно место, у свако доба дана, у време редовних 

активности и у ремонтима. 

Процена ризика је динамичан и континуиран истраживачко-стручан 

процес, који има за циљ успостављање и повећање 

нивоа безбедности и здравља на раду на сваком радном месту, 

а предуслов за успешно спровођење је Акт о процени ризика. 

Ниво безбедности и здравља ће се и након процене и даље одржавати 

и побољшавати правилним спровођењем свих превентивних 

мера и одговорношћу свих запослених, а овај процес 

треба спровести на нивоу предузећа, погона, одељења, 

јединице, објекта и на нивоу радног места. Управљање ризиком 

је непрекидан процес који обухвата утврђивање постојећег нивоа 

ризика, предузимање конкретних мера за његово смањење 

на прихватљив ниво, усвајање и одржавање овог нивоа ризика. 

Представљени Акт о процени ризика у „Колубари”, обезбедиће 

подлогу за увођење система менаџмента у области безбедности 

и ризика на свим нивоима. 

Д. Матић 


синдикат 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s РЕКУЛТИВАЦИЈА ЗЕМЉИШТА НА „ПОВРШИНСКИМ КОПОВИМА” 

s 


s 

s 

s 

На удару багера и 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

рекултивисане површине 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

На јесен биће пошумљене две 

s 

s 

s нове парцеле од 50 хектара. 

s 

s 

s Приноси на огледним њивама 

s 

s 

s изнад просека 

s 

s 

s 

s 

s Већ дуги низ година Одељење биолошке 

рекултивације земљишта 

s 

s 

s 

s 

s 

„Површинских копова” успешно 

s 

s приводи намени или пошумљавању деградиране 

пољопривредне површине. Од 

s 

s 

s 

s пре четири године у томе им помажу и 

s 

s запослени у „Колубара-Услугама” који се 

s 

s на основу уговора ангажују као извршиоци 

радова. Иако су се некада старали о 

s 

s 

s 

s 

s већим површинама, последњих година 

s 

s оне се смањују, делом због враћања бившим 

власницима или замене за експро- 

s 

s 

s 

s присано земљиште. Један део је дат на 

s 

s коришћење „Колубара-Услугама”, а на 

s 

s другом делу је сеча шуме због потреба рударских 

радова. Сада Копови располажу Добар род кукуруза на огледним парцелама 

s 

s 

s 

s 

s са 600 хектара шуме, 130 хектара њива и ма. Поново су добијени прилично добри око 160 хектара. У Рудовцима и Стрмову 

на старој кипи Поља „Б” завршена је 

s 

s 7 хектара под воћем, а „Услугама” је дато резултати приноса по хектару: пшенице 

s 

s на коришћење 48 хектара њива, 5,7 хектара 

на којима се налази експериментални 5.000 килограма, јечма 3.750 кг. Ово су спремно за садњу. За јесен планирамо да 

и ражи по 5.500 килограма, тратикале техничка рекултивација и земљиште је 

s 

s 

s 

s воћњак и 12 хектара где се налази шумски 

расадник. 

зависности од културе крећу се од 3.000 хектара. У Стрмову ће се пошумити око 

s 

већи приноси од просечних у Србији (у пошумимо две нове површине од око 50 

s 

s 

s 

s О тренутној ситуацији и актуелним плановима 

Одељења за биолошку рекултивацију друге године биолошке рекултивације. дуго бити једине нове шуме јер у скорије 

до 3.500 тона) а остварени су само после 29 хектара а у Рудовцима око 22. То ће за 

s 

s 

s 

s Копова разговарали смо са Новицом Живковићем, 

руководиоцем овог одељења: 

наду да се период рекултивације, који је за техничку рекултивацију које ће ру- 

Овај оглед, каже Новица Живковић, даје време неће бити слободних површина 

s 

s 

s 

s – У наредном периоду, реч је о 6 до 

s 

до сада трајао око 7 година, смањи на две дари напустити. Са Удружењем пчелара 

s 

s 

7 година, неће бити нових слободних до три године. 

„Будућност” из Лазаревца планира се да 

s 

s површина на којима може да се врши Пошто би ускоро ова површина требало 

да буде затрпана због напредовања садног материјала пошто ће се овде поса- 

и они малим делом учествују у набавци 

s 

s техничка рекултивација, па ће се зато 

s 

s у биолошкој рекултивацији већа пажња рударских радова, започет је други оглед дити медоносне биљке, липа и багрем. 

s 

s посветити неговању и одржавању постојећих 

површина. Већ сада имамо ин- 

на око 3 хектара на парцели број 8 на Пољу 

s 

Иначе сарадња са Удружењем пчелара 

из Лазаревца је добра па су тако прет- 

s 

s 

„Д” са сличним културама и намерама. 

s тересантне огледне парцеле. Прошле године 

на Пољу „Д” на парцели број 6, на (сунцокрет, соја, сирак) и очекују се већи доносне биљке на 1,7 хектара завршних 

s 

На тој парцели у току је скидање рода прошле године са њима посадили ме- 

s 

s 

s 

s два хектара посејано је више ратарских приноси од просечних, око 2,1 до 2,4 тона 

s 

косина Поља ”Д” (страна изнад управне 

s култура: луцерка, жути звездан, црвена сунцокрета по хектару, а на кукурузу чак 

s 

зграде Поља „Б”). Ту су посађене: еводија, 

s детелина, енглески љуљ, јежевица, високи 

вијуг, пшеница, соја, јечам, раж трити- 

око шест тона по хектару (у зрну). У току 

s 

софор, сибирски брест, питоми кестен, 

s 

s 

је и берба јабука у воћњаку који има око 

липа... 

s кале, сунцокрет, сирак. Оглед је рађен са 

s 

седам хектара. Род је добар и квалитетан 

s 

s 

Институтом за економику пољопривреде 

За блиску будућност у плану им је да на 

а за послове бербе задужени су запослени 

s 

s из Београда а циљ је био изналажење 

простору шума у Миросаљцима (135 хектара) 

у „Услугама”. 

s 

s најповољнијег начина привођења парцеле 

биолошкој рекултивацији. Уз упо- 

се смањују. Од Јовице Милосављевића, којима ће се налазити јелен лопатар, дивље 

Осим ратарских и шумске површине 

и Тамнави (80 хектара) ограде два ловишта у 

s 

s 

s 

s требу нове технологије (између осталог и шумарског инжењера за хортикултуру свиње, фазани, зечеви и друга дивљач. Ово 

s 

s микробиолошког ђубрива) прва сазнања 

s 

обавештени смо о ситуацији у овој области: 

овај пројекат је рађен у сарадњи са Институ- 

ће бити добра основа за ловни туризам. И 

s 

s 

била су да су приноси добри за све културе. 

– До скоро је било 850 хектара под шутом 

за економику пољопривреде из Београда 

s 

s 

s 

s Иако постоји најава рудара о затрпавању 

ове парцеле, са тим огледом наста- 

Поља „Д” ове површине смањене на око надлежног министарства. 

мама али су због сече на источној кипи и очекује се да ускоро буде усвојен од стране 

s 

s 

s 

s вљено је и ове године са истим култура- 

600 хектара, а у плану је да се скине још 

s 


s 10 



КОЛУБАРА

РЕАГОВАЊЕ НА ТЕКСТ „ОЧЕКУЈЕ ЛИ НАС ЛАБУДОВА ПЕСМА” 


Обмањивање интерне јавности 

Нека виси Педро! 

То је, рекло би се, порука текста под насловом „Очекује ли нас лабудова 

песма”, објављеног у интерном листу ПД РБ „Колубара” 

(број 1050, 29. септембра 2008.) у коме уредник М. Живановић анализира 

Средњорочни план развоја ЕПС-а од 2008. до 2015. године, и то део 

који се односи на развој односа с јавношћу у систему „Електропривреде 

Србије”. Занимљиво је, међутим, да аутор овог написа, недвосмислено 

се залажући да се „ништа не мења, те да је добро и овако како је 

сада”, као главног (и јединог) кривца за садржај поменутог документа 

проналази у – директору Самосталног сектора за односе с јавношћу у 

Дирекцији ЈП ЕПС! Та особа (директор Сектора за односе с јавношћу), 

тврди Живановић, већ годинама гаји „отворену нетрпељивост према 

гласилима садашњих привредних друштава ЕПС-а”, па је, закључује 

он, тај директор најзад успео да свој концепт гашења интерних листова 

„угура” и у план развоја ЕПС-а до 2015. године који је, пише он, бар у 

овом делу, просто погубан по интерно гласило ПД „Колубара”. Аутор 

ове својеврсне потернице у листу „Колубара” залаже се да неко најзад 

заустави тог непријатеља интерних листова. 

Писац памфлета је, међутим, много тога побркао. Најпре, документ 

на који се он позива и који цитира, недавно је усвојио Управни одбор 

ЕПС-а, као радну верзију и она је у фази усаглашавања са примедбама 

Министарства рударства и енергетике. Након усаглашавања, коначани 

документ утврђује Управни одбор ЕПС-а и он тада, уз добијену сагласност 

министарства, иде пред Владу Срије. Када га она усвоји, постаје 

важећи документ. Чини се да се М. Ж., не знајући процедуру, истрчао, а 

„извор” који му је дао радну верзију није га упутио. 

Сем тога, иако у радној верзији овог документа, у делу „односи с 

јавношћу”, свакако има формулација које нису најсрећније изабране, 

вреди нагласити да у њему, ипак, уопште није реч о гашењу интерних 

листова, већ о „унапређењу интерног информисања и статуса односа 

с јавношћу у систему ЕПС-а, у складу са организационим променама” 

компаније, које ће се дешавати до 2015. године. О тим суштинским променама, 

разуме се, неће одлучивати ни г. Живановић, а ни директор 

Сектора за односе с јавношћу ЈП ЕПС, али је сасвим сигурно да ће се 

оне неизбежно одразити на све делове компаније, који ће и сами морати 

да се мењају и прилагођавају. Укључујући и службе за односе с 

јавношћу, односно интерне листове. Па, ако једног дана у ЕПС-у буде 

једна производна компанија, на пример, „ЕПС Производња”, или само 

једна дистрибуција, јасно је ваљда и писцу памфлета да ће, по логици 

ствари, „лабудову песму” заиста морати да отпевају готово сви интерни 

листови јер тада неће постојати ни ПД ТЕНТ, ни ПД „Колубара”, ни 

остала ПД. У тој једној „Производњи”, онда, неће моћи да буде 4,5 или 7 

интерних листова: биће само један у „ЕПС Производњи” и компанијски 

лист холдинга ЕПС, или само један на нивоу целог ЕПС-а. То су, уосталом, 

и ставови низа консултаната који су радили у ЕПС-у у последње 

две године. 

Но, можда „визионар” зна више од њих Можда сматра да око 60 

запослених у информисању у ЕПС-у (од којих је, узгред, 23 у „Колубари”), 

оправданост свог радног места могу да правдају само традицијом 

и бројем интерних листова, без икакве везе са њиховом садржином, 

квалитетом или ораганизационом структуром ЕПС-а При свему 

томе, мора се, ипак, подсетити и на још понешто. На пример, да је у 

последњих седам година у ЕПС-у три пута постављано питање гашења 

свих интерних листова, јер њиховим квалитетом нису били задовољни 

ни генерални директори ни директори јавних предузећа. Сваки пут се 

томе противио управо директор Сектора за односе с јавношћу ЈП ЕПС, 

кога данас М. Ж. оптужује да жели да угаси те листове. Тај директор, на 

кога се обрушио Живановић, чињеница је, уместо гашења, предлагао 

је унификацију графичког изгледа свих интерних листова друштава, 

модернији дизајн и квалитетнију штампу. Да личе један на други, да се 

види да су из исте куће, из ЕПС-а. 

После посета другим електропривредама (у Хрватској електропривреди, 

постоји, рецимо, само један лист), анализе постојећих и 

будућих трошкова и других важних показатеља, овај директор се заложио 

за даљи развој интерног информисања и за концепт модернизације 

и унификације. Између осталог и зато што то доноси уштеде. Тада су 

уследили и разговори са свим уредницима интерних гласила, који су 

дали сугестије, предлоге за унапређење... 

Причали смо и са тадашњим уредником листа „Колубара”, који 

такође није крио, као што то не крије ни М. Ж., да је велики противник 

било каквих промена. Нарочито ако долазе из Београда. На крају 

је уследио предлог генералном директору, уз трошковну, кадровску... 

анализу као прилог. Генерални директор је предлог усвојио, а потом је 

стигао и налог за примену тог концепта у свим ПД. Уследила је и одлука 

генералног директора о информисању, којом је тај концепт у систему 

ЕПС-а „утврђен”, а потом и одлукама о информисању у ПД и разрађен. 

Има ли све то везе са залагањем за гашење интерних листова 

После свега, полемика о радној верзији стратешког документа, 

започета преко интерног медија једне компаније, мора се сматрати, 

најблаже речено – непримереном. Неко ће ово можда назвати и бруком 

за кућу у којој се то дешава, питајући се да ли ЕПС уопште постоји као 

систем, или, пак, свако на свом „буњишту” жели да створи свој властити 

систем интерног информисања, у који Дирекција ЕПС-а нема право 

да се „меша” 

Нажалост, чињенице потврђују да појединци у привредним друштвима 

мисле изгледа – баш тако. То се види по томе што се веома труде 

да се разни акти, попут одлуке генералног директора о информисању, 

и не поштују. Не поштују се ни одлуке директора ПД. Примери – неки 

интерни листови излазе на сваких 15 дана иако у свим одлукама пише 

да је периодика излажења 30 дана. Неки на почетку јула издају број, 

па оду на одмор, да би следећи број издали тек у септембру. Опет, нека 

имају дупло већи број страна од прописаних, на основу чега би се дало 

закључити да су нека ПД важнија од других... 

Аутор М. Ж. , међутим, стаје на браник одбране свих интерних листова 

у ЕПС–у, па их чак поименце набраја. Чак и лист ЕМС–а. Обузет 

визионарским мислима, није имао времена да се обавести да, већ неколико 

година, Електромрежа Србије–ЕМС, није у ЕПС–у. Необавештени 

визионар! Уместо да се бави листом који уређује, да му побољша квалитет, 

да запосли своје сараднике... он би да креира интерно информисање 

у систему ЕПС–а, па размишља како да заустави организационе промене, 

јер ће тако сви листови остати на броју. 

На његову жалост, стратегију развоја односа са јавношћу (и интерног 

информисања) у систему ЈП ЕПС, што значи и у ПД, као деловима 

система ЕПС, предлаже Сектор за односе са јавношћу ЈП ЕПС, а не 

уредници и новинари у интерним листовима. 

Оно што тај сектор предложи разматра пословни колегијум генералног 

директора ЈП ЕПС, а ако је реч о стратешком документу, он 

иде на Управни одбор ЈП ЕПС. У сваком таквом документу односи са 

јавношћу, као важна пословна функција, иначе, добијају своје место. 

Директор Сектора за односе са јавношћу, дакле, ништа не ради 

на своју руку и без одлука које му кажу– крени и ради. Стога се разлози 

за овај најновији напад на овог директора (други из редакције 

„Колубаре”), по свој прилици, крију једино у његовој досадашњој 

отвореној критици садржине појединих интерних гласила, упорном 

инсистирању да се поштује чињеница да је ЕПС систем, да у Дирекцији 

ЈП ЕПС постоји Сектор за односе са јавношћу и да у ЕПС–у, као свакој 

озбиљној компанији, мора да се зна ко, шта, кад, како и коме сме да 

саопштава. Он јесте крив што се годинама бори против анархије и слободних 

стрелаца у интерном информисању у ЕПС-у. Он можда и јесте 

крив што јасно говори да у редакцији листа „Колубара” има довољно 

новинара који могу не само да једном месечно издају интерни лист ПД, 

већ и да једном недељно издају општински лист, јер нажалост, Лазаревац 

нема свој лист из кога би његови житељи сазнали шта се дешава 

у општини. Да, Лазаревац треба да има свој лист, а ПД РБ „Колубара” 

кадровски и финансијски треба да им помогне да се лист „роди”. Тада 

ће се интерни лист ПД РБ „Колубара” бавити само темама које се тичу 

рада ПД, а општински лист- општином. Исто важи и за лист ПД ТЕ-КО 

Костолац. Тада се у листовима компанија неће наћи рекламни текстови 

о салонима намештаја, књижарама, посластичарницама, понудама 

локалних банака... који изазивају сумњу из којих побуда се рекламира 

баш то и то. Какве то везе има са радом ПД 

Иначе, ових дана је завршен велики посао. После 20 година, сва 

домаћинства у Србији ће од 1. јануара имати исти рачун, без обзира 

којој дистибуцији припадају. Сви ће то морати да поштују. Извршиоце 

нико неће питати да ли им се допада изглед рачуна. После овога, даља 

полемика којој нема места у интерним листовима, губи смисао и за 

„оптуженог” је завршена. 

Момчило Цебаловић, директор 

Сектора за односе са јавношћу ЕПС-а 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ПОЧЕЛО ОТВАРАЊЕ КОПА „ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ” 

s 


s 

s 

s 

s 

Угаљ „креће” догодине 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Деветог дана октобра, два и по сата после поноћи, са израдом 

усека отварања, започело је отварање површинског Живојин Јовановић, директор „Тамнава-Источног поља”. 

шене потребе за угљем за термоелектране у систему ЕПС-а – каже 

s 

s 

s 

s копа „Велики Црљени”. Планира се да експлоатација Коп „Велики Црљени” заузима површину од 217 хектара на 

s 

s 

s угља на овом копу почне у септембру следеће године. Користиће којој се налази око 32 милиона тона угља и 20 милиона кубика 

s 

s се постојећа опрема са источног тамнавског копа уз мања додатна 

улагања. Сада је у функцији комплетан БТО систем, а ускоро који ће се одлагати на посебну локацију, а одатле камионима 

откривке. Од постојећих резерви откривке половина је шљунак 

s 

s 

s 

s ће то бити случај и са две траке за линију шљунка. 

стизати до потрошача. 

s 

s – Отварањем и експлоатацијом копа „Велики Црљени” За отварање копа „Тамнава-Јужно поље” неопходно је да се 

s 

s обезбедиће се континуирана производња лигнита за потребе настави са радовима на измештању корита реке Колубаре. Друга 

фаза измештања корита реке ће се радити на истим принци- 

s 

s 

s 

термоелектрана, након престанка копања угља на копу „Тамнаваs 

s Исток”, у периоду од 6 до 7 година. Тако ће се превазићи период пима као и прва. Истовремено са измештањем корита Колубаре 

s 

s до изградње заменског копа „Тамнава-Јужно поље” који ће бити биће измештено и корито Пештана у дужини од око 1.500 метара, 

због његовог негативног дејства на коп. М. Д. 

s 

s знатно већег капацитета и чијим ће отварањем бити трајно ре- 

s 

s 

s 

s ПОЉЕ „Д” 

s 

s ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss IN MEMORIAM 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Драган Т. Симић 

s 

s „Двојка” – без проблема 

s 

s 

s 

К 

s 

s 

ао што смо већ писали „глодар 2”, један се овај проблем може решити „додатним 

s 

s од најновијих багера који ради на откопу 

јаловине на Пољу ”Д”, заустављен је поло- 

Након консултација и уз консулто- 

штеловањем”. 

s 

s 

s 

s вином лета због прекомерне оптерећености вање пројектне документације одлучено је 

s 

s ужади која „носе” стрелу радног точка. да се оптерећујућа сила у доњем положају 

s 

s Учињено је то након неколико анализа 

које су указивале на чињеницу да се (истовремено) угао копања смањи за два 

радног точка смањи за два килоњутна и да 

s 

s 

s 

s 

s би овакво преоптерећење могло, у неком степена (са 14 на 12 степени). 

s 

s тренутку, озбиљно угрозити рад машине Мерења која су уследила након ов их 

s 

s и безбедност људи који раде на њему. интервенција показала су да се оптерећеност 

ужади „вратила” у нормалне окви- 

s 

s Писмо са подацима до којих се дошло 

s 

s упућено је произвођачима овог багера, ре, након чега је багер укључен у редован 

s 

s немачким фирмама ФАМ и АББ. Одговор производни процес. 

s 

s 

s је, убрзо, стигао па су немачки и наши Мерења која су рађена током октобра 

s 

s стручњаци половином септембра и почетком 

октобра, обавили додатна мерења „дале очекиване резултате” те да популар- 

показала су да су учињене интервенције 

s 

s 

s 

s која су показала да неки од задатих параметара 

нису „најсрећније” подешени те да 

М.Тадић 

на двојка сада ради „без проблема”. 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Минулог септембра, на радном месту, 

s 

s 

s 

Фото сешн поред багера 

умро је Драган Симић, пословођа смене 

на II БТО систему површинског копа 

s 

s 

s 

Почетком октобра, на површинским коповима 

РБ „Колубара”, боравили су чланови 1962. године. Основну школу завршио је 

„Тамнава-Западно поље”. Рођен је у Јабучју 

s 

s 

s 

s 

екипе часописа за мушкарце FHM, који су у Лајковцу, а средњу техничку, рударски 

s 

s 

локације на копу изабрали за снимање модног 

едиторијала за овај месечник. 

Радни век започео је 1983. године на 

смер, у Лазаревцу. 

s 

s 

s 

s 

Како је за наш лист изјавио Вук Пајковић, 

организатор пројекта, два мушка масичан 

пут рудара (од планир-мајстора до 

Пољу „Д”. На овом копу прошао је кла- 

s 

s 

s 

s 

пословође смене) да би три године касније 

s 

некена и остатак екипе који су провели један 

s 

прешао на коп „Тамнава-Западно поље” на 

s 

дан у непосредној близини багера „глодар 2” 

s 

којем је радио све до своје преране смрти. 

s 

„Тамнава-Источног поља” потрудили су се 

s 

„Симу Плавог”, „Зиру”, „Тарзана”... (тако 

s 

да кроз серију фотографија представе нове 

s 

су га од милоште звали његови познаници 

и пријатељи) до вечног боравишта, 

s 

модне трендове за предстојећу сезону и промовишу 

ендуро моторе и издржљивост на 

s 

s 

s 

s 

тешком терену. 

на лајковачком новом гробљу, испратио 

s 

s 

Почетком новембра пред широм јавности 

наћи ће се нови број часописа FHM у коме спортски радници Лајковца и околине јер 

је велики број његових суграђана али и 

s 

s 

s 

s 

ће се јасно видети да површински копови је Драган Симић био омиљени спортиста и 

s 

s 

„Колубаре” поред производње угља као основне 

делатности могу бити атрактивна ло- 

На вечни починак испратила га је 

дугогодишњи голман ФК „Жељезничар”. 

s 

s 

s 

s 

кација за креативне подухвате. Н. Ж. његова Ц смена, његови „колубарци”. 

s 

s 

s 


s 12 


КОЛУБАРА

„ТАМНАВА-ЗАПАДно поље” 


Почела градња новог насеља 

Програмом копа „Тамнава-Западно поље” предвиђена је 

изградња новог објекта за смештај радника. Постојеће 

контејнерско насеље је неадекватно због дотрајалости, а 

багери и коп су, због напредовања радова, постали удаљени. 

Према речима Милутина Бобића, директора копа, проблем 

размене смена, посебно у зимским условима, постао је веома 

изражен. 

– Ово су разлози зашто смо планирали пројектовање и 

изградњу новог насеља на западној граници копа, уз ретензију 

Кладнице. Објекат је површине 1450 метара квадратних и 

састојаће се од канцеларија за надзорно-техничко особље, 

гардероба, магацинског простора, рапортне сале и кантине, 

а предвиђен је и паркинг за аутобусе и путничка возила. Ово 

је велика инвестиција за коју смо ми дали сагласност само на 

квадратуру, структуру и изглед просторија, а за организацију 

и надзор у послу задужен је Сектор за инвестиције из Вреоца. 

Извођење радова је поверено КГЛ-у и радови су тренутно у 

фази изградње темеља, који би требало да буде завршен после 

20. октобра – каже директор Бобић. 

Према уговору, рок за завршетак радова је крај године, али 

како смо још сазнали од Милутина Бобића, постоје оправдани 

разлози за кашњење. Уколико временски услови буду повољни 

у зимском периоду, ново насеље ће се бити усељено у марту 

следеће године. 

Радови на градилишту су почели 26. септембра. Од шефа 

градилишта, грађевинског инжењера Драгана Марјановића 

сазнајемо да ће се градити три објекта, од којих су два приземна, 

површине 800 и 300 квадрата, а један на спрат (300+300 квадрата). 

Тренутно су у току радови на темељу. Завршени су земљани 

радови на припреми за израду темеља. Темпо радова је омело 

Овогодишња последња инвестициона оправка БТО система 

на „Тамнава-Источном пољу” почела је 8. септембра и завршена 

је после месец дана. У трећој смени, 8. октобра , како је и 

било предвиђено, почело је откопавање јаловине на новом копу 

„Велики Црљени”. На тај начин је практично престао да постоји 

БТО систем на „Тамнава-Источном пољу”. 

Који радови су били планирани и шта је током ремонта 

урађено сазнали смо у разговору са Гораном Тодоровићем, 

помоћником управника Машинског одржавања. 

– За разлику од прошлогодишње инвестиционе оправке 

када смо заменили радни точак „глодара 1”, ове године није 

било већих захвата. Највећи подухват је био прелазак рударских 

машина на десну страну реке Колубаре, а све остало спада 

у редовне послове годишњег ремонта – каже Тодоровић. 

На „глодару 1” је од већих послова сервисиран целокупан 

транспортни уређеј багера. Тако су сервисирана колица и 

замењено 80 папуча на транспорту багера. Извршено је чишћење 

и прање великог аксиалног лежаја (куглибанда). Замењене су 

кашике, склизница и полумесец на радном точку. На терену 

су сервисирани бункери траке 1 и 2, а у машинској радионици 

„Тамнава-Источног поља” погони радног точка и погони траке 

1 и 2. Замењена је сајла кабине багеристе, а у њој су извршени 

столарски и браварски радови. 

На „бандвагену 1” је рађена санација транспортног уређаја и 

замењено је 20 папуча. На терену су сервисирани пријемни бункери 

траке, а у машинској радионици погони траке и извршена је 

лоше време првих дана рада, али су за две недеље завршени сви 

земљани радови. 

– На ископу је од механизације КГЛ-а ангажовано по два багера 

и камиона, мали скип, ваљак и десет радника, руковалаца 

машина. Када од Института за материјале (ИМС) добијемо потврду 

да је постигнута потребна збијеност шљунка, прећи ћемо 

на израду подлоге од „мршавог” бетона, следи монтажа арматуре, 

израда оплате, па бетонирање. Тиме „излазимо из земље” и 

за те послове нам је битно да имамо погодне временске услове 

– каже Марјановић. 

Објекти неће бити зидани, већ ће се користити челична 

конструкција. У наредном периоду пожељно је да температура 

не буде испод минус пет степени. 

М. Димитријевић 


Oкончан ремонт 


Одмичу радови на новом насељу 

ЗАВРШЕНА ПОСЛЕДЊА ИНВЕСТИЦИОНА ОПРАВКА БТО СИСТЕМА НА „ТАМНАВА-ИСТОЧНОМ ПОЉУ” 

реконструкција моментног ослонца на редуктору транспорта. Такође 

су замењени сви носећи, повратни и петоделни ролни слогови. 

Треће, рударска машина која је била у ремонту је одлагач. 

На њему, је такође, сервисиран транспортни уређај и замењено 

је 40 папуча. Извршена је санација пријемног бункера траке 

1 и постављен је нови бункер траке 2, који је направљен у 

„Колубара-Металу”. Замењени су повратни бубањ траке 1 и 2, и 

погонски бубањ траке 3. Извршена је замена свих носећих, повратних 

и петоделних ролних слогова на багеру као и замена 

заптивних и продужних гума. 

На сва три ремонтована багера су замењени заштитни рукохвати 

и гелендери по налогу Службе заштите. 

Послове на „глодару 1”, „банду 1” и одлагачу обавили су 

радници Профитног центра за ремонт и монтажу „Метала” и 

према речима Тодоровића, на радове нема замерки, осим што 

је недовољан број радника морао да се допуњује помоћним радницима 

из Рударске службе „Тамнава-Источног поља”. 

За ремонт транспортера били су задужени радници Машинског 

одржавања „Тамнава-Исток”, за вулканизарске спојеве вулканизери, 

а радионички су се сервисирале погонске јединице и 

са трака и са багера. 

Тако је према речима Горана Тодоровића на пет транспортера 

убачено четири километра нове гумене траке ширине 1600 

милиметара. Такође су урађена 32 вулканизерска споја и пет на 

багерима. На тракама су замењена четири бубња: два повратна 

и по један погонски и затезни. На пет транспортера постављено 

је 16 погонских јединица. 

Током месечне инвестиционе оправке било је довољно свих 

возила помоћне механизације, а такође није било проблема ни са 

резервним деловима. 

Љ. Младеновић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ЉУДИ СА КОПА 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

Живот као судбина 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Михајило Тишма, дипломирани електроинжењер, 

помоћник уп рав ни ка ворник у потрази за бољим мења радна шефа електрорадионице за одржавање бародно, 

тражи више, па тако и наш саготом 

сам неколико година обављао послове 

s 

s 

s 

s за електроодржавање на Пољу „Д”, места. Следе: Фабрика опреме и делова у гера да би, пре неку годину, био распоређен 

s 

s 

s 

нашем највећем копу, јесте по много чему Бору, „Хидромонтажа” ... Марибор, Мајданпек, 

Смедерево, Титоград ... 

електроодржавање на овом копу. 

на радно место помоћника управника за 

s 

s специфичан човек. 

s 

s У неком засеоку Доње Тишме, двадесеткак 

километара удаље ном од Книна, 

нешто о данима, годинама и деценијама 

Питамо га за „лепо” и „тешко”, да каже 

s 

s 

s 

s један дечак је завршио основну школу... 

које је провео на овом копу. 

s 

s Било је то у пролеће 1961. године. 

– Најлепше је, каже он, оно на што смо 

s 

s Једног августовског дана, један од комшија 

послао га је у Кистање да у месном 

радничка и другарска солидарност. Тога је 

сви ми који радимо на копу поносни, а то је 

s 

s 

s 

s уреду обави неке послове и да му купи 

s 

било, чини ми се, у сваком сату и дану. Ту су 

s 

s 

„Вјесник”... Судбина је, међутим, хтела 

и неки драги људи: Андреја Блонд, стари 

s 

s другачије. „Вјесник” је већ би продат, а на 

Живан Стајчић, Павел Лаврош, Предраг 

s 

s пулту се налазио још само један примерак 

„Политике”. 

Чанчаревић, Владимир Марковић, Зоран 

Марковић, Милош Трбојевић, Миодраг 

s 

s 

s 

s И тако је, каже, пронашао оглас Техничке 

школе из Лазаревца која је „по 

А, најтеже је када се неко повреди или 

Јовановић, Мирослав Јосиповић... 

s 

s 

s 

s други пут” расписивала конкурс за упис 

страда или се нека од машина озбиљно 

s 

s ученика у први разред рударског (25) и 

оштети... И тога је, нажалост, бивало. Тако 

s 

s 

s 

електро (15) смера. 

сам и ја, пре једно седам година, умало настрадао. 

Приликом једног од бројних ре- 

s 

s Онда је било што је било. Дечак је обавестио 

породицу и другаре и након некомоната, 

на станици „Б 25”, при покушају 

s 

s 

s 

s лико дана њих тројица су кренули пешке 

да поправим микропрекидач кроз леву 

s 

s од Ивошеваца до Книна (са војничким 

руку ми је прошао напон од 6 хиљада волти... 

Срећом све се добро завршило – каже 

s 

s кофером у рукама) како би стигли на воз 

s 

s који је у један сат (онај ноћни) кретао из 

Тишма. 

s 

s Книна за Београд. Стигли су, наравно, на 

Радни век се ближи крају, па нашег 

s 

s 

s 

време, а у Книну им се „као вођа пута” Михајило Тишма 

саговорника питам како живи и шта му 

s 

s придружио и Љубомир Љубан Тишма, 

причињава највеће задовољство. 

s 

s Михајилов отац. 

Крајем марта 1977. године „круг се Онда настаје тајац. Човек остаје без 

s 

s Све остало се да претпоставити. Дечаци 

су након многосатног путовања стигзаревац, 

а радни век наставља у РБ „Ко- 

Ја сам ти, каже, човек од четири „С”. 

затвара” и Тишма се, поново, враћа у Ла- 

речи, а у очима искре сузе. 

s 

s 

s 

s ли у Лазаревац, а онда (када је за то дошло лубара”. 

И објашњава. 

s 

s време) положили пријемни испит. 

– Дошао сам, поново, по конкурсу – Као што си могао закључити, кључне 

s 

s Становали су код неке баба Виде, у који сам прочитао у „Политици”. „Колубара” 

је те године тражила пет сменских на. То је моје прво „С”. Српство су ми моји 

кораке у мом животу одредила је судби- 

s 

s 

s 

улици Бранка Радичевића. 

s 

s Четири године су брзо прошле. Електротехничку 

школу завршио је са одлич- 

пријавио, положио пријемни испит и до- 

приче и песме о нашој тешкој прошлости и 

електроинжењера... Ја сам се уредно преци подарили. Одрастао сам уз њихове 

s 

s 

s 

s ним успехом и након тога уписао Вишу био радно место сменског инжењера на јунацима. Струја је мој избор и занимање, 

s 

s електротехничку школу у Суботици. Пољу „Д” – каже Тишма. 

а струне гусала нешто што ми скоро свакодневно 

причињава задовољство... А, Поп 

s 

s Дечак је сада инжењер и тражи своје На том радном месту провео сам нешто 

више од три године. Скоро две годи- 

Мило Јововић је мој пример „чојства и 

s 

s прво запослење. И добија га (још док је 

s 

s био на одслужењу војног рока) у фабрици не радио сам као електроинжењер на I Б јунаштва”. 

s 

s стакла у Зајечару. Младост, што је и при- 

, а онда целих 18 на I А БТО систему. По- 

s 

М.Тадић 

s 

s 

s 

s ПОЉЕ „Б” 

s 


s 

s 

s 

s 

– На бази „мариона 9” доња кружна шина замениће се новом 

s 

s „Марион 9” у ремонту 

и што је веома битно, током овог ремонта на саставима базе у 

s 

s 

доњој зони замениће се везни елементи подвезица и завртњева. 

Н 

s 

s а површинском копу Поље „Б” крајем октобра почела је Такође, уградиће се нови елементи кружног венца. 

s 

s инвестициона оправка багера дреглајна „марион 9”. Након Што се тиче радова на обртној платформи, планирана је замена 

Ел профила новим, дотезање завртњева, као и варење свих 

s 

s задизања багера, демонтираће се склопови машина копања са 

s 

s 

s 

редуктором копања, редуктор кружног кретања, механизам уочених пукотина на њој – каже Живановић. 

s 

s дизања као и елементи транспорта багера (папуче и ексцендри). 

њених веза са обртном платформом (ушке, чауре, осовинице). 

Планирано је и растављање стреле дреглајна, као и провера 

s 

s 

s 

s Како сазнајемо од заменика управника Машинске службе Демонтираће се и ужетњача на врху катарке као и ужетњаче на 

s 

s овог копа Душана Живановића, сви ови склопови биће послати 

у „Колубара - Метал” где ће се преконтролисати, а похабани нити док ће уводник ужета копања бити препакован у погонима 

рогљу багера. Челично уже за држање катарке такође ће се заме- 

s 

s 

s 

s 

s 

или оштећени елементи, као што су зупчаници, лежајеви, семеринзи, 

клизне чауре и вратила, заменити новим. 

Д. 

„Колубара-Метала” и замењен новим. 

s 

s 

Весковић 

s 14 

Снимио: Александар Рашин 


КОЛУБАРА

ГЕОДЕТСКО ОДЕЉЕЊЕ ПОЉА „Б” 


Карика неопходна коповима 

Обим послова огроман за 

постојећи број запослених. 

Увођењем полигонског влака 

у бивше јамске просторије, 

геодете снимиле распоред и 

пружање њихових ходника 

Геодетско одељење Поља „Б”, део геодетске 

службе „Површинских копова”, 

постоји од оснивања овог копа, 

самим тим јесте и најстарије у „Колубари”. 

Овом одељењу припадају и геометри 

који се баве експропријацијом као и мини 

сегмент копирнице где ради пар запослених 

који се воде у овој служби. 

Геодетско одељење Поља „Б” чине: руководилац 

дипломирани геодетски инжењер 

Милорад Радојичић, геодетски 

ин жењер Радиша Ђуровић, Драгољуб Васиљевић, 

Славица Радовановић, Весна 

Поповић, геометри и Ивана Весић са 

при временим уговором. У делу који се ба ви 

експропријацијом раде геодетски ин жењер 

Љиљана Стевановић и Гордана Илић, 

Мирјана Лазаревић и Слађана Спасић, 

геометри. На специфичним пословима 

који су уско повезани са копом ради геометар 

Јован Милутиновић. Ту су и четири 

фигуранта: Боривоје Јевремовић, 

Златан Бабовић, Иван Лазић и Зоран 

Гавриловић. У склопу копирнице раде Радисав 

Вулићевић, Гордана Максимовић 

и Биљана Радојевић. 

О томе како функционише, које послове 

обавља и са којим тешкоћама се 

сусреће ово одељење разговарали смо са 

руководиоцем Милорадом Радојичићем. 

– Радни задаци добијају се, као и на 

свим коповима, ујутру од управника копа 

или директора. Потом се формирају групе, 

највише две и приступа се обављању 

послова који се од нас очекују. Сама 

технологија откопавања на Пољу „Б” је 

нешто сложенија, подразумева велики 

број ЕШ-ева, „мариона” што нама геометрима 

много компликује рад с обзиром 

да су то мобилне машине које имају релативно 

малу производњу али опет, све 

мора бити до танчина снимљено. 

У технологији откопавања угља и 

јаловине на овом копу сусрели смо се са два 

проблема а то су бивше јамске просторије 

у угљу као и ходници где је откопавана 

дијатомејска земља. С обзиром да о 

просторијама у угљу нисмо имали ништа 

од података, увођењем полигонског 

влака у њих покушали смо да снимимо 

Снимила: Драгана Весковић 

распоред и пружање ходника у обиму колико 

су нам дозвољавале дате околности. 

Снимљену шему пренели смо на површину 

да би експлоатација у тој зони била сигурна 

– истиче Радојичић. 

Као посебно поглавље у раду овог 

одељења издвојио је ангажовање на сана цији 

кипе Поља „Б”, односно примени методе 

„Huesker”, што је подразумевало претходну 

припрему терена, постављање одређеног 

Геодетско одељење Поља „Б” 

слоја импрегнираног платна и песка, 

обележавање бушотина, постављања реперних 

тачака за праћење слегања, померања 

платоа, њихово седмично снимање и поређење 

као и постављање камених репера на старом 

делу кипе и њихово седмично праћење. 

При томе, радило се на температури вишој од 

40 степени у условима огромне прашине. 

Радојичић каже да геометри поред 

редовних послова (снимање профила, откопаних 

маса померање транспортера) активно 

учествују при сваком ремонту машина 

на копу. То подразумева мерења на 

конструкцијама и довођење геометрије 

багера у потребан положај, што је веома 

одговоран посао који изискује огромну 

концентрацију. 

Он истиче да је комплетан коп дигитализован 

и да се обрачун кубикаже маса 

ради компјутерски. Две тоталне станице 

им умногоме олакшавају рад а скоро су 

добили и адекватан рачунар за њихове 

потребе. 

Што се тиче делатности групе за 

експропријацију, поближе их је појаснила 

Љиљана Стевановић која је рекла да им 

је основни посао израда елабората за 

утврђивање општег интереса. 

– Посао геометра је да се прикупе сви 

подаци из земљишних књига а из катастра 

поседовни листови и наравно, да се 

усагласе ти подаци. Следећи део посла, 

када се утврди општи интерес, је груби 

попис, односно идентификација парцеле. 

По експропријацији, сређене предмете 

шаљемо у пореску управу а по њиховом 

преузимању спремамо их за укњижбу 

и промену корисника у катастру – каже 

Стевановићева. 

Треба истаћи и то да је Геодетско одељење 

Поља „Б” у обавези да ради сва потребна 

мерења у каменолому у Крушевици 

што подразумева снимање каменолома, 

обрачун откопаних маса, обележавање граница 

копа... 

– Поред свих редовних послова који 

нам припадају, радимо и неке везане за 

месне заједнице као што су обележавање 

игралишта, израда канализације, снимање 

одређених објеката. Велики број је и оних 

који нису директно везани за коп, које 

ради наш колега Јован Милутиновић, а 

односе се на снимање путева, далековода, 

праћење стабилности неких терена 

који не припадају копу. Са обзиром да 

обављамо бројне послове, са постојећим 

бројем људи тешко је све обавезе испоштовати. 

Стога се надамо пријему млађих 

кадрова који би нам појачали службу и 

учинили наш рад квалитетнијим – рекао 

је за крај разговора руководилац Геодетског 

одељења Поља „Б”. 

Д. Весковић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s МОКРА СЕПАРАЦИЈА 

s 


s 

s 

s 

s 

„Доста нам је приче...” 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s кажу радници А смене али додају да је 

Сви дођу, напишу и оду, а нама је овде исто, никад помака, никад 

се ништа не мења. 

s 

s 

s 

s 

производња на задовољавајућем нивоу 

Успели смо, ипак, да сазнамо да је тога дана био сервис 

s 

s 

(што се, по недостатку буке, могло и приметити) који се обавља 

s 

s 

Посету s 

Мокрој сепарацији, 15. октобра, отпочели смо разговором 

са управником Миодрагом Нешковићем, који – Данас је најзапосленије електро и машинско одржавање. 

једном у две недеље и да су инсталације испражњене. 

s 

s 

s 

s нас је укратко упознао са најважнијим пословима и највећим 

проблемима са којима се овај погон сусретао у претход 

лежајева, као и преглед пумпи – рекао је Шијаковић и додао да се 

У току је израда решетке 26, врши се преглед и подмазивање 

s 

s 

s 

s ном периоду. 

додатне компликације у раду појављују када до погона дође угаљ 

s 

s – Најважније је да у наредних десетак дана очекујемо завршетак 

послова везаних за изградњу III таложника. Тиме ће нам И то је отприлике било све оно што су домаћини били рас 

лошијег квалитета, што се у последње време често дешава. 

s 

s 

s 

s практично бити обезбеђен несметан рад, јер су капацитети старог 

таложника скоро сасвим искоришћени. Такође, обављамо били су више него љубазни, али о послу – нико ништа. Речи смо 

положени да нам кажу. Добили смо сок, понудили су нас кафом, 

s 

s 

s 

s и пражњење малог таложника. Већих радова у погону нема, а морали да „извлачимо кљештима”. 

s 

s могу рећи да је производња на задовољавајућем нивоу – рекао – Докле да понављамо, све се већ одавно зна: и да су тешки 

s 

s је управник, чије речи потврђују и цифре: Мокра сепарација током 

септембра премашила је план за више од 20 одсто. 

је сам по себи довољно тежак... 

услови рада и да нема људи и да је погон прљав. Рад по сменама 

s 

s 

s 

s 

s 

Нешковић је додао да проблем у свакодневном функционисању – Шта ћемо, радимо, није све баш толико црно. Навикне 

се човек... Уосталом, нема нам одавде мрдања до пензије – 

s 

s 

погона представља недовољан број запослених, као и лоши услови 

s 

s рада, које додатно отежава застарелост погона. 

закључују саговорници резигнирано. 


s 

s – Током протеклог ремонта углавном смо радили на поправкама 

и оспособљавању постојећих машина, што значи да 

s 

Раднице А смене Мокре сепарације 

s 

s 

s није било значајнијих реконструкција и иновација система. Надамо 

се да ће се то ускоро променити, пошто је у плану израда 

s 

s 

s 

s пројекта за аутоматизацију чија реализација ће, ако надлежни 

s 

s буду имали довољно разумевања, значајно олакшати и повећати 

s 

s ефикасност посла – најављује Нешковић. 

s 

s Да би се још једном на лицу места уверили у то каква је 

s 

s ситуација, Бошко Шијаковић, шеф А смене, повео нас је кроз 

s 

s погон до диспечерског центра, где смо затекли групу радника 

s 

s од којих је мало ко био расположен за разговор и сликање. 

s 

s – Шта има да се прича, видите да једемо на клупи, ко у 

s 

s парку – дочекали су нас црним хумором Радован Ранковић, 

s 

s 

s 

пословођа, Милица Мијатовић, надзорник, Љиљана Будимир 

s 

s 

и Јорданка Рајковић, пошто смо их прекинули у доручку. 

s 

s – Па добро, хтели смо мало да вас питамо како сте, да напишемо 

нешто о томе... – кажемо. 

s 

s 

s 

s – Доста нам је приче, новинари су били већ толико пута... 

s 

s 

s 

s ИНВЕСТИЦИЈЕ „ПРЕРАДЕ” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Трећи таложник ускоро почиње пробни рад 

s 

s 

s 

П 

s 

s 

рема најавама из Сектора за унапређење метра, што значи да је капацитет око у наредних двадесетак година. 

s 

s технологије и инвестициону изградњу 100.000 кубика исталоженог материјала. Из „Прераде” у таложник долази око 

s 

s „Прераде”, радови на изградњи трећег таложника 

завршени су крајем претпоследње високе густине, која је дебљине два мили 

прва фаза њеног пречишћавања. У тој фази 

Касета је обложена специјалном фолијом 300 кубика отпадне воде на сат, где се врши 

s 

s 

s 

s недеље у октобру, и очекује се да он у најкраћем 

року буде пуштен у пробни рад. 

са опасним материјалима у хемијској, угља и носећег фенола, а вода се системом 

метра и користи се за облагање депонија долази до таложења механичких честица 

s 

s 

s 

s 

s Новица Момчиловић, руководилац Сектора, 

подсетио је да се потреба за изградњом 

нафтној индустрији и слично. Њена улога 

је да спречи да штетне материје про 

цеви враћа у погон за пречишћавање, након 

чега се испушта у водоток Колубаре. 

s 

s 

s 

дру у подземне водотокове – објаснио је 

s још једног филтер таложника јавила због 

– Циљ пројекта је заштита животне 

средине, а пошто се ради о одлагању 

s 

Момчиловић. 

s ограниченог простора за одлагање чврстих 

s 

Момчиловић додаје да се око таложника 

постављају бушотине преко којих ће се, 

s честица из отпадних вода „Прераде” у претходна 

два таложника. 

s 

материја које су штетне по здравље људи, 

s 

s 

током рада, пратити да ли долази до промена 

у саставу подземних вода у односу на прибавити бројне дозволе да би се уопште 

требало је испунити многе стандарде и 

s 

s – Поред већ постојеће прве и друге касете, 

s 

s најрационалније решење, у циљу повећања нулто стање, које је снимљено пре пуштања отпочело са његовом изградњом. Након 

s 

s капацитета постојећег таложника, била је 

s 

у рад таложника. 

пуштања таложника у пробни рад следи 

s доградња треће, која би била уклопљена у 

s 

– Са овим трећим таложником и уједно технички пријем објекта од стране надлежне 

комисије – најавио је Момчиловић. 

s 

s 

целину. Површина којом је обухваћен III таложник 

је 3,2 хектара. Дубина касете је три да се отпадне воде „Прераде” пречишћавају 

А. 

чишћењем другог, ми смо створили услове 

s 

s 

Станић 

s 16 



КОЛУБАРА

НА тридесетоГОДИШЊИЦУ ТЕШКЕ ТРАГЕДИЈЕ КОД ВИШЕГРАДА 


Слике не бледе, туга остаје 

Највећа трагедија у историји РБ „Колубара” 

однела девет младих живота. Промењен 

животни пут већине преживелих 

Прошло је 30 година од највеће трагедије која се догодила у 

историји РБ „Колубара”, од 1. октобра 1978. године, када 

се аутобус пун омладинаца сурвао у кањон Дрине код Вишеграда. 

Живот је изгубило девет младих радника, а 33 је задобило 

теже и лакше повреде. Помен погинулима, 1. октобра 2008. 

године, одали су родбина и пријатељи, осам преживелих, као и 

представници Рударског басена „Колубара” и општине Вишеград. 

Венци, цвеће и упаљене свеће поред нове спомен–плоче, 

која је поново подигнута прошле године, код преживелих буде 

болне успомене. Три деценије је протекло, али слике сећања не 

бледе. 

– Ова спомен-плоча и Дрина сведоци су трагедије која нам је 

преокренула животе. Туга у нама је данас овде најјача емоција. 

Све је другачије. Пре 30 година све нам је изгледало лепо. Били 

смо млади, раздрагани, срећни. Удеса се не сећам, знам само да 

ми је из корена промењен живот. Била сам приправник, сада сам 

пензионер. Последице несреће су на мени видљиве и живећу са 

њима до краја живота. Једина утеха је, ето, што сам жива, за разлику 

од девет мојих младих другова који нису имали шансу да, 

макар и овако, одживе живот. Потребна је изузетна храброст 

и воља коју човек, пре свега, мора наћи у себи – каже Милена 

Младеновић Тадић, која је у удесу задобила најтеже повреде. 

Други од најтеже повређених Томислав Милинковић претпоставља 

да долазак на ово место теже пада људима који су били 

лакше повређени јер су видели ужасне сцене страдања. 

s 

Нема их више 

У тешкој саобраћајној несрећи код Вишеграда живот су 

изгубили: Велимир Пејчић, Љиљана Милосављевић, 

Снежана Гамбелић, Милица Ђорђевић, Радован 

Поповић, Славица Пауновић, Радиша Ивановић, 

Славиша Ђаковић и Славица Јеремић. 

Просечна старосна доб настрадалих износила је 25 

година. Д. В. 

Снимила: Даница Вуковић 

Тридесет година после несреће 

– Слике мојих сећања су само до пола десет, до великог пра ска 

и ударца. Даље се ничега не сећам. Освестио сам се тек у Фочи, у 

болници. Удес је катастрофално утицао на мој живот, буквално на 

све што ми се догађало. Много тешког и тужног је било, али живот 

тече даље и да се живи мора – уз уздах констатује Тома. 

Тек после 30 година Милена – Микица Павловић, која је 

по следња извучена из олупине аутобуса, смогла је снаге да дође 

на место несреће. 

– Била сам свесна и слушала сам лупање камења и буса по 

олупини док су износили рањене. Фудбалери „Терпентина” су 

први наишли и прискочили нам у помоћ. Сећам се слике људи 

који су ми изгледали као измасакрирани. То су врло тешке успомене 

због којих нисам могла раније да дођем овде, а и сада сам 

конфузна јер ми се све те слике поново враћају – прича Микица. 

Сећања преживелих оживљавају храброст и несебичну помоћ 

коју су им у спасавању повређених пружили милиционери, таксисти, 

ватрогасци, медицинско особље и бројни грађани из Вишеграда 

и околине. 

Георгије Ђоле Андрејев је у несрећи (привремено) изгубио 

моћ говора, па су га, мада није имао преломе, лекари као тешко 

повређеног упутили у Фочу. Један од таксиста га је одвезао у 

болницу, где је остао две недеље. У истој болници је 11 дана провео 

и Вељко Радовановић, који је приликом удеса упао у Дрину. 

– Мислим да сам се 1. октобра 1978. године поново родио. 

Живим неким другим животом, али то није онај живот који је 

требало да буде – каже Вељко. 

Надежда Петровић и Милена Ђоковић Ракиџић не могу 

да забораве са колико људске брижности и топлине их је прихватио 

обичан свет Вишеграда. 

– Ми, лакше повређени, пребачени смо у болницу у Вишеград, 

где смо преноћили. Цело поподне народ је долазио да нас 

посети. Доносили су нам разне поклоне, чак и палачинке. Била 

је то заиста дирљива слика. Не могу да верујем да је прошло 30 

година. Сећам се целог путовања, детаља, буквално свега. Ништа 

не бледи – тврди Нада. 

Од преживелих су крили колико је њихових другова погинуло. 

Та вест је за сваког од њих била још један ужасан стрес. 

– Избегавали су да нам кажу, али ја сам исте вечери сазнао 

колико их је настрадало јер сам им помагао да их идентификују. 

Стварно је била катастрофа. На лицу места шест их је остало 

мртво, а троје је умрло касније – сећа се Ђоле Андрејев. 

Од Милене Ђоковић су месец дана крили да девет њених 

другова није преживело несрећу. 

– Чини ми се да ми је дан када сам то сазнала био тежи него 

дан несреће. Сваки пут кад дођем све ми је теже. Било је заиста 

страшно и све те слике оживе – каже Милена. 

Технички директор РБ „Колубара” Миленко Вулићевић се 

и овом приликом захвалио тадашњим вишеградским властима 

и грађанима који су помогли повређенима и садашњим властима 

што су издвојили време да Лазаревчанима укажу гостопримство 

и заједно положе венце на спомен–плочу погинулих. 

Начелник општине Вишеград Миладин Милићевић је рекао 

да је ова трагедија зближила и збратимила општине Вишеград 

и Лазаревац из чега је проистекла њихова сарадња у 

областима спорта и привреде, а у наредном периоду биће проширена 

и на област културних манифестација. 

Живот иде даље. На спомен-плочи испод имена погинулих 

омладинаца стоји запис као завет: Увенуо је цвет младости у 

једном трену. Вечну успомену на њих чувају радници ЈП РБ „Колубара” 

Лазаревац. 

Д. Вуковић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 55 година „КОЛУБАРА-МЕТАЛА” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

Пут до врха металске индустрије 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Од 

s 

1953. године и мале централне радионице 

која је била смештена у про- 

Израела (Moshe Goldberg, гост-презентер). 

светског произвођача алата и машина из 

s 

s 

s 

s стору некадашњег Војно-техничког 

Други дан обележавања 55-огодишњи 

це резервисан је за презентацију одр- 

s 

s завода у Вреоцима, „Колубара-Метал” је 

s 

s постао велики металски комплекс и лидер 

жа вања коповских система MIBRAG (Немачка) 

и ротационе опреме у рударству 

s 

s међу компанијама овог профила у региону. 

s 

s 

s 

– Како су на површинским коповима 

(Keith Meyers, SKF). Стручне радове о 

s 

s расле потребе за услугама овог предузећа, 

одржавању производних система на површинским 

угљенокопима и методолош- 

s 

s тако се и „Метал” развијао у крилу РБ 

s 

s „Колубара”. Од 1974. године и формирања 

ком приступу ревитализацији роторних 

багера, испред „Колубара-Метала”, 

s 

s „Монтаже”, 1981. и изградње Фабрике енергетске 

опреме, 1989. и припајања „Елмон- 

представиће мр Милорад Пантелић и мр 

s 

s 

s 

s та”, преко сарадње са немачким и другим 

Дарко Даничић. 

s 

s 

s иностраним фирмама (КRUPP, TAKRAF, 

У последњем дану обележавања јубилеја, 

поред представљања моногра фи је 

s 

s FAM, ABB, FEST ALPINA...), усвајања нове 

s 

s технологије, сазревања инжењерског и мајсторског 

кадра за производњу, монтажу и 

пуштања у рад САП система, предвиђена 

„Колубара-Метал у речи и слици” и свечаног 

s 

s 

s 

s одржавање машина за површинску експлоатацију, 

поред промене статуса и реор- 

„Производња и регенерација” и „глодару 

је колективна посета Профитном центру 

s 

s 

s 

s 

s 

ганизације фирме из 2005. године, као и 

9” на монтажном плацу у Зеокама. 

s 

s огромних потешкоћа које су се, логично, 

– Овако осмишљена и организована 

s 

s јављале током шест деценија пословања, 

прослава 55-огодишњице рада представља 

s 

Сава Ковачев 

s „Метал” је постао покретач машиноградње 

најбољи начин да покажемо домете које је 

s 

s у Србији и региону – каже Сава Ковачев, пројектовање CATIA, која је део „Dassault „Колубара-Метал” достигла, како у раду на 

s 

s директор „Колубара-Метала”. 

systemes” (мр Aлександар Ивановић и гости терену на угљенокопима бивше Југославије 

s 

s 

s 

Јубилеј „Колубара-Метала” свечано, из Француске), презентацији САП-а као новог 

организационог система у одржавању путем модерних софтверских технологија, 

и Балкана, тако и у савременом пословању 

s 

s али и радно, биће обележен 28, 29. и 30. 

s 

s октобра. 

постројења и контролинга (Радивоје Мојсиловић 

и Franz Joseph Predl, гост-презенпанија 

– истиче Сава Ковачев. 

уз подршку најзначајнијих светских ком- 

s 

s Првог дана, 28. октобра, уважени гости 

s 

s присуствоваће презентацији софтвера за тер, Aустрија) и „ISCAR TOOLS”, највећег 

М. Микић 

s 

s 

s 

s 

s 

РЕМОНТНЕ АКТИВНОСТИ „МЕТАЛА” НА ПОВРШИНСКИМ КОПОВИМА 

s 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Најважнија карика у ланцу производње 

s 

s 

s 

s 

Вишедеценијским s 

ангажовањем и одржавањем коповских оштећења на конструкцији. Током ремонта на овој рударској машини 

биће извршена демонтажа редуктора копања и пратећег 

s 

s система, самим тим и производног процеса на простору 

s 

s РБ „Колубара”, „Колубара-Метал”, тј. „Ремонт” доказао је „пакета”, као и комплетан транспорт. Рок за завршетак радова је 

s 

s да заузима веома важно место у електроенергетском систему 19. новембар, након чега је планирано пребацивање „јединице” 

s 

s Србије, како у радионичким условима, тако и на терену. 

на наставак радова у области јужног крила Поља „Д”. 

s 

s До краја 2008. године у којој „Колубара-Метал” обележава педесет 

петогодишњицу успешног рада, планиран је још квалитетнији требало привести крају до почетка наредног месеца како би од 4. но- 

У исто време започели су радови на „одлагачу 1”, које би, по плану, 

s 

s 

s 

s завршетак ремоната на петнаест коповских система широм „Колубаре”. 

О квалитету ремоната урађених током прошле године, Што се тиче послова на роторном багеру A2Rs- B 3500. 60 T 

вембра ова машина започела „системски” рад са „глодаром 10”. 

s 

s 

s 

s 

s 

уз високе захтеве и тешкоће, најбоље сведоче рекорди остварени Brs, погонске ознаке „1”, након извршене контроле, списак обавеза 

је знатно проширен у односу на првобитни план. 

s 

s у производњи угља и откривке ( 29 милиона 275 хиљада 954 тоне 

s 

s угља и 77 милиона 785 хиљада кубика јаловине). 

Петнаестог октобра започео је „убрзани” ремонт „глодара 

s 

s На простору Рударског басена „Колубара” појављивале су се 10” који је у експлоатацију ушао почетком ове године. Застој багера 

проузроковала је идентификација неодговарајућа дебљина 

s 

s и друге фирме, али, према речима људи из врха предузећа, оне 

s 

s нису могле да конкуришу „Колубара-Металу”, пре свега „Централном 

ремонту”. 

бана следи санација „полумесеца”. 

масе куглибана. Након радионичке регенерације малог кугли- 

s 

s 

s 

s Ових дана, тачније, 8. октобра, након завршетка ремонта, у На „Тамнава-Западном пољу” интервентна екипа „Електромашинског 

ремонта на терену” поред редовних, свакоднев- 

s 

s рад је пуштен БТО систем на „Тамнава- Истoчном пољу” („глодар 

s 

s 1”, одлагач, банд), чијим је уласком у производни процес започела но обавља ургентне послове на одржавању машина и опреме 

s 

s експлоатација новог површинског копа „Велики Црљени”. 

најмлађег колубарског угљенокопа. У само једној седмици, почетком 

октобра, неколико пута је интервенисано ван редов- 

s 

s На површинском копу Поље „Д” од 9. октобра екипе „Електро 

машинског ремонта на терену” започеле су ремонт БТО ног радног времена (замена повратног бубња траке 1 на багеру 

s 

s 

s 

s система („глодар 1”, „одлагач 1”). Услед утицаја неповољних „2ооо”, интервенција на редуктору копања „глодара 1”, редуктору 

кружног кретања ЕШ-а 3, на попречном вратилу редуктора 

s 

s временских услова и уобичајних тешкоћа у раду, најстарији багер 

на овом површинском копу „глодар 1”, претрпео је знатна копања ЕШ-а 4). 

М. Микић 

s 

s 

s 

s 18 



КОЛУБАРА

ВРЕМЕ МЕТАЛА (1953 -2008) 1 


Рудари-ударници на цени 

фељтон 

Поводом обележавња 

55 година 

„Колубара-Метала” 

лист „Колубара” ће у наредних 

неколико бројева објавити 

фељтон „Време Метала 

(1953-2008)”, аутора др 

Милорада Ђоковића, на основу 

материјала из истоимене 

монографије. 

Као што у биљном и животињском 

свету биљке и животиње егзистирају, 

везујући свој живот за живот друге 

јединке, тако је и „Колубара-Метал” настала 

и развијала се упоредо са отварањем и 

растом површинских копова Рударског 

басена „Колубара”. Таква „симбиоза” је имала 

својих предности али и мана, јер „отац”, РБ 

„Колубара” је настојао да највише средстава 

и најбоље кадрове усмери на производњу 

угља. 

Некада, радна организација, данас 

привредно друштво, „Колубара-Метал” 

је делила судбину и искушења рудара, али 

је временом од „помоћне делатности” 

постала самостални привредни субјект 

и значајан ослонац „Колубаре” и ЕПС-а. 

Када је 1978. године формирана радна 

организација „Колубара-Метал” директор 

РЕИК „Колубара” Милан Милетић, 

привредник који је својевремено руководио 

„Гошом”, тадашњом окосницом домаће 

машиноградње, визионарски је рекао: 

– Дубоко верујем да ће металска делатност 

у „Колубари” оправдати своје постојање 

и да ће бити понос српске машиноградње у 

производњи рударске опреме. 

Ова изјава је наишла на отворену 

љутњу многих директора машиноградње 

тадашње СФРЈ, који су сматрали да РБ „Колубара” 

и рудари треба само да копају угаљ, 

а да „није њихово да развијају производњу 

рударске опреме”, јер то је посао тада 

развијене домаће машиноградње. Време је 

показало да је Милетићева изјава била далековида, 

али пут до остварења ове визије 

није био нимало лак. 

Развој Колубарског басена после 

Другог светског рата одвијао се у условима 

изградње социјалистичке државе 

и самоуправљања у коме је доминантну 

улогу имала радничка класа, 

предвођена својом авангардом, Комунистичком 

партијом Југославије. Самоуправни 

концепт социјализма, по многим ауторима, 

настао као одговор Стаљиновом притиску 

на независност Југославије, озакоњен је у 

Народној скупштини 27. јуна 1950. године. 

Тим историјским чином стварала се друштвена 

својина у којој су радници били власници 

средстава за производњу, загледани у 

будућност која ће донети убрзани економски 

развој, богато друштво и могућност да 

произвођачи располажу „плодовима свога 

рада”. 

Квалитетан рударски кадар долазио је из 

разних крајева бивше Југославије, од којих су 

многи остали да живе у овом крају са својим 

породицама. Упркос напорима, Дирекција 

Колубарских рудника лигнита није могла 

да обезбеди двојицу инжењера, за рударску 

групу и за дневни коп, који је тек 

припреман. 

Да би се могло управљати производним 

процесом у јамама и обезбедити 

услови за почетак отварања површинског 

копа у Рудовцима, требало је ојачати 

управе ових рудника. Највећи проблем 

Колубарских рудника лигнита био је како 

обезбедити радну снагу одговарајућих 

квалификација. Одласком немачких заробљеника 

који су радили у руднику 

знатно је опала радна дисциплина која се 

негативно одразила на испуњење производних 

планова у откопавању угља. У три 

јаме, у дирекцији и погону за отварање 

површинског копа, три месеца после 

увођења самоуправљања, било је запослено 

1773 радника, од којих је само 430 

било квалификовано. 

Ради лакшег руковођења и надзора 

производње угља, септембарских дана 

1950. године, дирекција је набавила први 

половни џип, а инсталирана је и прва 

телефонска линија која је имала интерни 

карактер, за комуникацију између 

организатора производње. У предузећу 

је, ради побољшања кадровске структуре 

запослених, разним курсевима, започето 

стручно оспособљавање радника. 

Рад рудара је био свакодневно нормиран, 

а у послератном периоду повећавао 

се број радника који су снагом својих 

мишића и великим напрезањем пребацивали 

норму за двадесет процената 

и више. Захваљујући ангажовању партијске 

организације и улози штампе, 

развијен је култ ударника, човека изузетне 

снаге и упорности који је пребацивао 

норму и био цењен радник у своме колективу. 

У такмичењу ко ће бити већи 

ударник посебно су се истицали кршни 

Романијци, Личани, Далматинци, Босанци 

и Херцеговци који су имали физичке 

предиспозиције да буду ударници, а 

рудник изабрали за стицање повољнијег 

економског статуса. За само четири године, 

од 1947. до 1950. закључно са крајем 

августа, проглашено је 1355 ударника, а 

међу проглашенима је било и десетоструких 

ударника, рудара за насловне стране 

новина, неимара који су желели достићи 

и престићи легендарног ударника Алију 

Сиротановића. Рудари су углавном били 

слабо одевени а заштитна средства за рад 

била су веома оскудна. Дирекција рудника 

је настојала да рударе што је могуће 

боље обезбеди оделом и обућом и то им је 

често била не само заштитна опрема, већ 

и одело у коме су одлазили на дружења и 

забаве. 

(наставиће се) 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s „УГОСТИТЕЉСТВО” – СПОРАЗУМНИ РАСКИД РАДНОГ ОДНОСА 

s 


s 

s 

s 

s 

Отпремнине за 53 радника 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Усарадњи s 

са Републичким министарством 

за рад и социјалну политику, средстава, прихватили су захтеве ових рад- 

распоређени у складу са Законом о раду 

„Угоститељства”, с обзиром да имају довољно а они који не прихвате понуђено, биће 

s 

s 

s 

s „Колубара-Угоститељство” обезбе дило 

је бесповратна средства од укупно 24 је потребна и сагласност „Максија”. Процедура коју имају и радној способности. Разлику 

ника да и њима дају отпремнине , али за то им на радно место према квалификацији 

s 

s 

s 

s 

s 

милиона динара за добровољни од ла зак 64 добијања поменуте сагласности је у току а између садашње и будуће плате моћи ће да 

s 

s запослена који су изразили спрем ност да уз уједно се ради и на томе да на место радника надокнаде код социјалног осигурања како 

s 

s исплату отпремнине напусте овај колектив. који одлазе, у „Макси” дођу нови људи из је Законом регулисано. 

s 

s Са потписивањем уговора о споразумном „Угоститељства”. 

Уговором на одређено време ангажовано 

је 56 радника, прати се њихова озбиљ- 

s 

s раскиду радног односа кренуло се почетком 

октобра и он је закључен са 53 рад- 

рада којих има 36 није пријавио – каже 

– Проблем је што се нико од инвалида 

s 

ност у извршавању радних обавеза и остаће 

само мали број најбољих. У току 2006. 

s 

s 

s 

s 

ника. Једна група запослених узела је отпремнину 

од 200 евра по години стажа, а нике ни за фирму. Кад се заврши овај 

директор, а то није добро ни за те рад- 

s 

године отпремнину је узело 86 а са овима 

s 

s 

који ће отићи до краја године очекује се 

s друга, која је имала мање од две године циклус давања отпремнина, биће им предочено 

шта је предвиђено програмом ре- 

s 

да број запослених буде сведен на око 550, 

s рада до пензионисања, узела је 10 просечних 

s 

што је за последње две године мање за око 

s личних доходака, у складу са Законом о раду. структурирања и приватизације. Уз дужно 

s 

200 радника. Једини начин да предузеће 

s Синдикат „Угоситељства” био је укуључен уважавање чињенице да су инвалидност 

s 

буде ликвидно и да економски опстане 

s у ове активности и није имао примедбе. стекли дугогодишњим радом, вероватно у 

s 

је да се оствари уштеда смањењем броја 

s 

s Остало је спорно још питање 11 бивших овом предузећу, они морају да схвате да би запослених, односно смањењем из двајања 

s 

s радника „Инекса” који су својевремено распоређени 

у „Угоститељство” а уговором на да се смањи број оних који не могу да раде. у супротном, како је, процењено предузеће 

ова фирма и даље постојала и радила, мора на име трошкова који вуку лични дохотци, 

s 

s 

s 

s одређено време су ангажовани у „Мак сију”. И код инвалида биће примењен принцип нема перспективу. 

s 

s По речима Слободана Симића, директора добровољности за узимање отпремнине, 


s 

s 

s 

s „КОЛУБАРА-УНИВЕРЗАЛ” 

s 


s 

s 

s 

s 

Заслужују Оскар квалитета 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s У „Универзалу” верују да ће бити прва фирма се приликом процене предузећа инсистира на трендовима и 

s 

s 

захтевају докази о напредовању. 

s која је заслужила признање Фонда за културу 

s 

– Сматрамо да смо доказали колико је „Универзал” напредовао 

s 

s 

од 2006. године и надамо се успеху, иако се такмичимо у озбиљној 

s 

квалитета и пословну изврсност у години 

s 

конкуренцији – каже Милена Јанковић. 

s 

s приватизације 

– Иако већ имамо два сертификована стандарда који гарантују 

s 

s 

s 

квалитет, пријава подразумева много више од њиховог поштовања, 

s 

Славица s 

Танасковић, финансијски директор и шеф петочланог 

s 

s тима који чине још Милена Јанковић, директор за квалитет, 

s 

s Гордана Синђелић, директор за правне и опште послове, 

s 

s Биљана Стојановић, руководилац службе Техничко-оперативна 

s 

s припрема и Јелена Вујновић, шеф рачуноводства, предала је, 

s 

s 

s 

30. септембра, у име „Колубара-Универзала” обимни материјал 

s 

s којим ово предузеће конкурише за доделу Награде за изврсност 

s 

s Оскар квалитета 2008. године. Документ, који обухвата више 

s 

s од 130 страница, резултат је двомесечног интензивног рада 

s 

s мултидисциплинарне екипе и представља приказ пословања 

s 

s фабрике у свим сегментима, урађен по строгој методологији. 

s 

s 

s 

Оскар квалитета у две категорије (ма ла и велика предузећа) 

s 

s додељује Фонд за културу квалитета и пословну изврсност, а 

s 

s „Универзал” је за ово признање већ конкурисао 2006. године, када 

s 

s је награђен за лидерство и задовољство запослених. Поред ове 

s 

Стручни тим „Универзала” за квалитет 

s две категорије процењује се још седам сегмената: политика и 

s 

s стратегија, људски ресурси, партнерство и ресурси, процеси, и заиста, као што назив признања говори, захтева изврсност у 

s 

s 

s 

задовољство купаца, утицај на друштво и пословни резултати, а одређеној делатности – додаје Гордана Синђелић. 

s 

s победник је предузеће које се покаже најуспешнијим у генералном Директор Слободан Милановић истакао је да је искуство 

s 

s пласману. 

показало да су Оскар до сада углавном добијала предузећа у 

s 

s – Пословни резултати само су једна деветина укупне оцене, приватном власништву, али да „Универзал” не сумња у успех 

s 

s што говори о томе колико је пријава свеобухватна и захтевна а који би био још значајнији ако се узме у обзир да је постигнут у 

s 

s само бављење овом методологијом и испуњавање критеријума години приватизације. 

s 

s који покривају бројне области подиже ниво рада у нашој фабрици Добитник награде биће проглашен на церемонији која ће 

s 

s 

s – рекла је Славица Танасковић, руководилац тима и додала да бити одржана 13. новембра, на Дан квалитета. А. Станић 

s 20 



КОЛУБАРА

У ЈАМИ „ЈУНКОВАЦ” МИЛАН ЂУРИЋ ПРОВЕО ЦЕО РАДНИ ВЕК 


Рудари су више браћа 

него пријатељи 

Радило се за надницу, није 

смело да се касни, нити излази 

раније. Уз помоћ кредита и 

добре плате многи рудари 

саградили своје куће 

Рударски живот у јами „Јунковац” Милан 

Ђурић, осамдесетдвогодиш њак 

из Араповца, започео је 11. септембра 

1944. године. Тај датум се не заборавља, одмах 

нам рече на почетку разговора. 

Радио је најпре као возач, па помоћник 

рудара, да би након положеног испита 

постао рудар. Испит се полагао пред 

пето чланом ваљевском комисијом. Полагала 

се историја, гасови, муниција. Да 

би постао рудар, морао си све да познајеш 

у прсте. 

У јами се у то време све радило руч но. 

Помоћник и рудар отворе штреку (улаз у 

ходник), када зашлицају (обраде део ходника) 

по метар са стране заврте ручним 

бургијама по осам „пушака” са штапинима. 

Упале се штапини, отпуца се и онда се 

са радилишта скида угаљ. Наравно, да не 

би дошло до зарушавања, морала се урадити 

подграда (од дрвета се правиле штемпле 

које су држале тај део). 

– Горак је то 'лебац био, горчији не може 

бити. Што је био тежак, него су ги нули људи, 

а шта их се тек изломило. Чу ди ме што сам 

остао жив, кад човек има среће, онда га она 

прати цео век − искрен је Милан. 

Прича, да је касније у рудник уведено 

„широко чело”, а набављени су и грабуљари. 

„Широко чело” је чинило по осам 

гвоздених стубова распоређених на по 

метар. Грабуљари су ишли напред неких 

40-50 метара, а код стубова угаљ је свлачен. 

Тада је стигао и „континус”, за то време 

најсавременија машина за копање, али 

је због огромног притиска угља радио 

само четири године. Укинуто је и „широко 

чело”. Грабуљари су од тада преузели 

основну улогу, јер није се шлицало, већ 

отпуцавало и угаљ машински извлачио. 

– У то време, плата ми је била 80 

хиљада. Лепе су то паре биле, ретко који 

рудар из рудника да није „подигао” кућу. 

Банке су давале кредите на три године, 

уз два жиранта, а отплаћивало се преко 

платног списка. Нема да се лажемо, могло 

је да се живи – каже Ђурић. 

Још нам прича да се радило по надници, 

да није смело да се касни, нити излази 

раније. Добијали су тачкице и бо нове 

Фото: Документација Листа „Колубара” Снимила: Драгана Весковић 

Милан Ђурић 

за брашно и маст. Колико надница-толико 

бонова (22 или 23). Имали су и регрес, топли 

оброк, комплетну ХТЗ опре му. Питамо у 

шали да ли се смело унети мало ракије или 

вина и јаму, да проради циркулација 

– Ма какви, ако попијеш само једну 

чашу, то мирише на 100 метара, вуче штрека, 

вуче ваздух. Ма ниси смео жив – 

смејући се одговара. А за чувено јамско, 

рударско пријатељ ство каже – Више је 

било братство него пр ијатељство. Чувао 

си свог компањона к'о брата, а чува и он 

тебе, главу да сачувате обојица. 

Овако су рудари „Јунковца” доносили одлуке 

– Производња се повећавала из године 

у годину, опавиши (копање угља) та мо 

где је боље и повлачи се, навали, на вали, 

дај само што већу производњу. До водили 

су у рудник све што је могло да ради, чак 

су двојица, одбивши да рударе, завршила 

у затвору. Једном, док је Цветко био 

управник, радили смо новембар и децембар 

без дана паузе. Морала се дати рекордна 

производња. А остало је много угља, 

сигурно пола од онога што смо ис копали, 

могло је да се онако радило, још 200 година 

да траје – изричит је Ђурић. 

У јами је радио све до 1974. године, 

када је „Јунковац” затворен. Затим прелази 

на погон узгајања печурака у Јунковцу 

где се и пензионисао 1982. године. На 

пензију се не жали, јер како каже, плата 

му је била добра, па је и пензија таква. 

Има двоје деце, четворо унучади и петоро 

праунучади. Уз осмех каже да чека 

„беле пчеле”. 

Али има нешто што га мучи. Прича да 

су док је радио у јами „Јунковац” дошли 

једном руководиоци и рекли: 

– Другови, треба да купимо багер за 

површински коп, да наши синови и унуци 

тамо раде јер се јаме затварају. Давали 

смо једну плату из „цуга” и још нам се 

после годину дана одбијало од плате. Ми 

смо купили први багер, подигли коп. А 

мој унук десет година не може да добије 

посао на њему. А ја сам могао сто пута да 

погинем за тај коп – врти главом Милан. 



s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sлазаревац 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 22 

БУРНА СКУПШТИНСКА РАСПРАВА О НОВОМ СТАТУТУ БЕОГРАДА 

Унаставку 4. седнице Скупштине ГО Лазаревац, 

како се и очекивало, расправа 

о нацрту новог Статута Града Београда 

била је у знаку опречних оцена владајуће 

већине и опозиције. Ни након консултација 

шефова одборничких група није постигнута 

сагласност око заједничког скупштинског 

става, па је он усвојен већином гласова 

(16 одборника Демократске странке гласало 

је против). 

Полазећи од става да нека решења новог 

Статута Београда доносе далекосежне негативне 

последице по будући развој Лазаревца 

и представљају корак уназад за положај 

градске општине, владајућа коалиција је 

предложила неколико измена нацрта овог 

документа. Председник општине Бранко 

Борић је рекао да се надлежности у области 

урбанистичког планирања, управљања 

и коришћења грађевинског зем љишта без 

икаквог ваљаног разлога одузимају општинама, 

а централизацијом прихода у корист 

Града нестаје једна од битних полуга 

развоја. То је у супротнос ти са стратегијом 

развоја престонице, у чијој је суштини децентрализација 

и приближавање гра ђани 

ма права одлучивања. Основа за равномернији 

развој свих градских општина, 

оценио је Борић, није у централизацији „у 

кругу двојке“, већ у равномернијој расподели 

буџетског колача. 

s 

Лазаревац против 

смањења надлежности 

Шта је тражио ГО Лазаревац 

Лазаревац сматра да у својој 

надлежности општина треба да 

задржи урбанистичко планирање 

свог подручја (изузимајући 

генерални и планове јединствених 

инфраструктурних објеката 

Града), издавање аката о 

условима за уређење простора, 

доношење решења за изградњу и 

реконструкцију на том простору и 

давање грађевинског земљишта 

у закуп. Општина треба да се 

стара и о изградњи, одржавању 

и коришћењу локалних путева и 

улица и других објеката од значаја 

за њу. У циљу заштите интереса, 

Лазаревац тражи да се обезбеди 

постојање имовине градских 

општина којом би самостално 

управљала и да се омогући 

обавезност референдума о 

издвајању из састава Града. С. М. 

Најављујући да ће уложити амандмане 

на предложени нацрт Статута, одборник 

Демократске странке Србије у Скупштини 

Београда Драган Томић је оценио 

да је садашњој власти, у ствари, у интересу 

да задобије потпуну контролу над великим 

грађевинским земљиштем општине 

Сурчин, а због ширења индустријске 

зоне према северу и западу, у перспективи 

и над земљиштем других општина 

проширењем градске територије (члан 

20. нацрта). Томић је рекао да је у овом 

случају Лазаревац „нека врста колатералне 

штете“ и апеловао на остале градске 

одборнике из Лазаревца да подрже захтев 

ДСС-а да се лазаревачка општина изузме 

из промена садашњих надлежности градске 

општине (члан 77. нацрта). 

Са друге стране одборници опозиције 

су изнели потпуно другачије оцене о томе 

шта доноси нови градски статут, истичући 

да су предложена решења у складу са законом 

о локалној самоуправи и другим 

законима, као да неће донети ништа лоше 

грађанима. Градски одборник Демократске 

странке Драгана Кнежевић је рекла 

да се Лазаревчани више неће осећати као 

грађани другог реда, а др Иван Бучевац 

(ДС) истакао да се неће смањити количина 

новца за општину и да је интенција 

промена да и средине удаљеније од Београда 

постану развијене као централне 

градске општине. Истичући да ће 

чланови Статута који не одговарају Лазаревцу 

(нпр. члан 147 о саветодавномнеобавезујућем 

карактеру референдума 

за издвајање општине из састава Београда) 

бити измењени, Станко Јовчић (ДС) 

је рекао да се новим решењима одузимају 

и привилегије појединаца у лазаревачкој 

општини. 

Одборници општинске скупштине су у 

наставку заседања једногласно прихватили 

информацију о пресељењу домаћинстава 

са дела Великих Црљена због отварања новог 

копа. Уз подршку препоруку захтевима 

Савета ове МЗ и Одбора за пресељење, 

препоручено је да се експропријација 

спроведе у најбољем интересу грађана. 

Одмах након редовне, 4. седнице, на 1. 

ванредној седници Скупштине (одборници 

опозиције су били у холу испред сале), констатовани 

су престанак мандата тројици 

одборника и двојици чланова општинског 

већа из редова Српске радикалне странке 

који су прешли у Српску напредну странку. 

Потврђени су мандати нових одборника 

са листе СРС, док ће нови чланови већа 

бити изабрани до 30. октобра. При гласању 

владајућа коалиција није била у потпуности 

јединствена с обзиром да поједини одборници 

СПС-а нису хтели да се изјасне. 

С. Младеновић 

Усвојен Статут 

Скупштина Београда је 17. октобра, 

гласовима владајуће већине (ДС-Г17-СПС- 

ПУПС-ЛДП) усвојила нови Статут Града, 

којим су, поред осталог, битно смањене 

надлежности тзв. приградских општина у 

неким животно важним областима. 

Од неколико амандмана које је у име 

општине Лазаревац поднео Драган Томић 

(ДСС), прихваћена су само два, који су по 

његовим речима „козметичке” природе. 

Према новом Статуту Београда општина 

Лазаревац је у обавези да свој статут 

усклади до краја новембра 2008. године, 

а потом, у року од 15 дана изабере 

председника Скупштине. С. М. 

Беснило у Вреоцима 

Опасна заразна болест беснило појавила 

се 9. октобра у Вреоцима. Републичка 

ветеринарска инспекција донела 

је решење којим су прописане мере 

сузбијања и искорењивања ове болести. 

Подручје у полупречнику од 3 километра 

од жаришта у Вреоцима проглашено 

је зараженим, а у полупречнику од 10 километара 

угроженим. 

– Лисица са симптомима беснила 

примећена је 9. октобра у дворишту приватног 

млина у Вреоцима. По пријави 

грађана, ловац ју је устрелио, а ветеринари 

на прописан начин допремили на Ветернарски 

институт у Београду одакле је 

истог дана утврђено да је животиња била 

позитивна на беснило. Терен у Вреоцима 

је дезинфикован, обављени су разговори 

са мештанима, а један озлеђени пас је затворен 

– рекао је директор лазаревачке 

Ветеринарске станице Саша Марковић. 

Тим поводом образован је Општински 

центар за сузбијање појаве заразне 

болести животиња – беснила. М. К. 

ТВ и радио станице 

У општини Лазаревац, извесно је 

за сада, од три постојеће телевизијске 

станице, дозволу за рад од Републичке 

радио-дифузне агенције (РРА), добила 

је ТВ „Гем”. Међутим, РРА је објавила 

нови конкурс за допуну још једне ТВ 

фреквенције. Како сазнајемо, на конкурс 

су се јавиле и ТВ „Јаста” и ТВ „К”. 

Што се тиче радио станица, којих 

на територији општине Лазаревац има 

осам, након одлуке РРА, дозволу за рад 

има само „Радио Лазаревац”. Р. Л. 

Пристижу притужбе 

Скупштинском верификацијом још 

три члана, средином септембра, стекли 

су се неопходни услови да Савет за борбу 

против корупције ГО Лазаревац започне 

са радом. 

У саопштењу упућеном медијима, 

ко је је потписао председник овог скупштинског 

тела Миливоје Матијаше вић, 

грађани су позвани да упуте евен туалне 

притужбе на рад месних заједница, јавних 

предузећа и фондова. Како сазнајемо, 

до сада их је стигло десетак и претежно 

се односе на месне заједнице. 

С. М. 


КОЛУБАРА


Санација последица 

Штаб цивилне заштите је почетком октобра 

на редовној седници у згради општине 

разматрао извештај о реализацији 

плана санације последица летњих поплава 

у сливу реке Турије. По извештају 

М илана Павловића, члана Оперативног 

тима, план је обухватио 41 локацију са 

објектима, као и предузимање превентивних 

мера одбране од поплава. 

Командир лазаревачке Ватрогасне 

јединице Зоран Марковић известио 

је о пожарима и мерама противпожарне 

заштите у летњем периоду. Према 

његовим речима, ове године није било 

пожара већег обима. У фабричким круговима 

било је 155 пожара, док је 136 

било ван РБ „Колубара”. У поређењу 

са прошлом годином, ови подаци су 

повољнији, а на то је, како је Марковић 

објаснио, утицала и превентива. 

Председник ГО Лазаревац и командант 

Штаба Бранко Борић је нагласио 

да би без велике помоћи „Колубаре”, чија 

је механизација коришћена, цивилна заштита 

била знатно ослабљена. 

На седници су изабрани и нови чланови 

штаба – Славољуб Павловић, Света 

Мир ковић и Драган Алимпијевић. 

М. К. 

Уништавање амброзије 

Фонд за заштиту животне средине, 

Стручни тим за сузбијање амброзије, 

еколошка друштва лазаревачке општине 

и удружења пчелара одржала су у првој 

половини октобра, у згради општине, састанак 

на којем су разматрали проблеме 

лоцирања и сузбијања амброзије, опасне 

коровске биљке чији је полен један од 

најчешћих узрочника алергијских болести. 

Директорка Фонда за заштиту животне 

средине Драгана Трајковић говорила 

је том приликом о планираним активностима 

за 2009. годину, који укључују и 

сарадњу са РБ ,,Колубара”, док је Александар 

Бирчевић, из Одељења за билошку 

рекултивацију, известио о сузбијању и 

уништавању амброзије на површинама 

басена. 

Председник Стручног тима за сузбијање 

амброзије Видан Тимотијевић и 

председник Савета за пољопривреду Жељко 

Живковић објаснили су обазри вост 

приликом примене хемијских мера. Оне 

су ефикасније, јефтиније и Стручни тим 

их не искључује, али како могу угрозити 

здравље људи, биљни и животиљски 

свет, примена хемијских средстава је ограничена, 

па се зато прибегава механичком 

уништавању. 

М. К. 

ПРОШИРУЈЕ СЕ ТОПЛИФИКАЦИОНА МРЕЖА 

Почела изградња 

„Северне 2” магистрале 

За прву фазу новог топловода 

дугу 750 метара из НИП-а 

издвојено 40, а из општинског 

Фонда за заштиту животне 

средине 34 милиона динара 

После десет година у Лазаревцу се 

проширује топлификациона мрежа 

система даљинског грејања (СДГ). 

Последње недеље у септембру почели су 

радови на изградњи „Северне 2” магистрале, 

која иде од тзв. шахте „нула” до 

изнад лазаревачког Дома здравља. Прва 

фаза новог топловода дуга је 750 метара и 

њу би, како је планирано, за 90 дана требало 

да изгради предузеће „Термопродукт” 

из Београда које је добило посао на 

тендеру. Вредност радова прве деонице 

„Северне 2” магистрале је 74 милиона 

динара. Из Националног инвестиционог 

плана (НИП) издвојено је 40, а Фонд за 

заштиту животне средине општине Лазаревац 

у финансирању учествује са 34 

милиона динара. 

Поводом почетка радова директор ЈП 

„Топлификација” Ненад Кузмановић је 

изразио очекивање да ће сличних пројеката 

бити и убудуће и да ће њиховом 

реализацијом грађани Лазаревца добити 

квалитетније и поузданије грејање, 

а руководилац пројекта „Северна 2” испред 

НИП-а и ЈП, Драган Шошкић, је 

нагласио да се после десет година мрежа 

СДГ, и поред закашњења проузрокованог 

субјективним и објективним разлозима, 

коначно проширује. 

Власник „Термопродукта” из Београда 

Зоран Германац је рекао да се његово 

предузеће већ афирмисало на изградњи 

топлификационе мреже у главном граду 

и да ће све бити учињено да радови у Лазаревцу 

буду завршени и пре предвиђеног 

рока, док је директорка Фонда за заштиту 

животне средине Драгана Трајковић, 

истакла да ће изградњом новог топловода 

бити створени услови за гашење многих 

индивидуалних котларница које значајно 

доприносе аеро загађењу. 

Неколико дана пред званични старт нове 

грејне сезоне, представници „Топлификације” 

су на конференцији за новинаре изразили 

уверење да ће грађани Лазаревца имати 

грејање барем на нивоу прошлогодишње 

сезоне, ако не и квалитетније. Како је рекао 

технички директор предузећа Горан 

Госпавић, протеклих месеци обављено је 

много интервенција на замени дотрајалих 

цеви мреже СДГ, која је, према његовом 

мишљењу, генерално у лошем стању, али 

да сада знају шта треба чинити с обзиром 

да су проблеми лоцирани и биће убрзо 

сведени на најмању могућу меру. 

У ЈП „Топлификација”, које постоји 

тек годину дана, не спорећи да је било 

објективних тешкоћа, кажу да су очекивали 

ипак већу економску подршку 

оснивача (Градска општина Лазаревац) 

за хитне пројекте реконструкције мреже 

на локацијама Тополњак, улица Краља 

Петра и Трећа месна заједница. Поготово 

што су доставили комплетну техничку 

документацију и што оснивач има новца 

да финансира неопходне радове на овим 

проблематичним локацијама. 

Како је оцењено, изградња „Северне 

2” магистрале иде веома добро, што 

је потврђено и приликом недавне посете 

представника градског већа Београда, 

са чије стране је обећана подршка за 

добијање преосталих око 100 милиона 

динара из НИП-а за другу фазу овог топловода. 

С. Младеновић 



Почетак радова на „Северној 2” 

хроника 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ФОТОГРАФИЈА МИЛИЈЕ БЕЛИЋА 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

Слике прошлог времена 

s 

s 

Креативни свет Рома 

s 

s 

s 

У лазаревачком Центру за културу, 

12. октобра, је представљен „Креа- 

s 

s 

s 

s 

тивни свет Рома”, пројекат рада са 15 

s 

УМодерној s 

галерији, 25. септембра, Према ауторовим речима од када му адолесцената ромске популације. Тим 

s 

s Милија Белић, сликар и писац, доктор 

уметности и наука о уметности дечаку, поклонио први фотоапарат кроз филм чији су радни снимци направљени 

је отац за рођендан, као десетогодишњем поводом приказан је десетоминутни 

s 

s 

s 

s 

s 

Париског универзитета, Лазаревчанима његов објектив прошла је велика галерија 

током трајања новинарске радионице, 

s 

након чега су полазници драмске радионице 

казивали поезију Мирослава 

s је представио своју нову књигу названу најразличитијих ликова. Потреба да се 

s 

s 

отме од заборава карактеристичан тренутак 

крхке пролазности била је основ- 

s 

Антића и изговарали брзалице. 

s 

s 

Према речима Марка Пауновића, 

s 

ни покретач и мотив његовог тадашњег 

s 

једног од учесника програма, циљ радионица, 

које су од јула у атмосфери 

s 

бављења фотографијом, а када је пре неколико 

година открио гомилу негатива, од- 

s 

s 

s 

толеранције и разумевања одржаване 

s 

s 

лучио је да уради један број фотографија, сваког викенда, јесте да се млади Роми 

s 

s 

неке и по први пут и тако отргне од заборава 

читав један минули свет. 

туру говора и понашања и да се моти- 

социјално оснаже, да побољшају кул- 

s 

s 

s 

s 

– Три основне теме које су биле мотивација 

за реализацију ове књиге су 

вишу за комплетно укључење у друштвени 

живот. 

s 

s 

s 

Новинарску радионицу водили су 

s 

фасцинација фотографијом, документарност 

и естетика фотографија. У жељи 

s 

Биљана Јовановић и Марко Пауновић, 

s 

s 

а драмску глумци Пулс театра Ивана 

s 

s 

да сачувам једно време које је иза нас, Недељковић и Дарко Бјековић. Носиоци 

s 

s 

од 3.500 снимака направио сам избор пројекта били су Пулс театар и Удружење 

s 

s 

фотографија које су задовољиле не само „Хоуп” из Лазаревца, а покровитељи Град 

s 

s 

документарну већ и естетску димензију – Београд, ГО Лазаревац, РБ „Колубара” и 

s 

s 

рекао је др Милија Белић. 

ТВ „Јаста”. 

s 

s 

s 

Као сведок једне прошлости књига са др жи „Креативни свет Рома” је пробни 

s 

s 

145 фотографија великог формата рас поређених у пројекат чији ће се прави резултати 

s 

s 

неколико циклуса. Најпре Рудовци, Белићево родно 

место, фотографије родитеља, другова, затим 

видети ако се његови учесници и даље 

s 

s 

буду укључивали у јавни живот. М. К. 

s 

s 

Лазаревац, где се школовао, фото записи са Граба, 

s 

s 

Рудника, портрети. Последњи циклус посвећен 

Степојевчани на Охриду 

s 

s Књига фотографија 

s 

је Белићевим импресијама са путовања. Колико Први ансамбл КУД-а „Младост” из 

s 

s „Фотографије 1964-1978”. Поред Белића, су сведочанство једног прошлог времена, ове Степојевца боравио је од 23. до 28. септембра 

на Охридском језеру где је уче- 

s 

s о књизи у којој се фотографија чита, говорили 

су Владислав Живковић, песник ликовним премисама могу исто толико и данас ствовао на фестивалу фолклора. 

фотографије својом непосредношћу и својим 

s 

s 

s 

s и Милета Аћимовић Ивков, уредник Издавачке 

куће „Народна књига-Алфа”. 

О. Шолтиш 

да буду интересантне и актуелне. 

Уз десет друштава из Србије, Републике 

Српске и Македоније, Степојевчани 

s 

s 

s 

s 

су на концерту ревијалног карактера 

s 

показали своја играчка умећа. Слободно 

s 

s ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИЛЕВЕ СТАНКОВИЋ 

време су користили за пловидбу језером, 

s 

s ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

обиласке манастира и других знаменитости 

југозападне Македоније, али и 

s 

s 

s 

s 

дружење са осталим учесницима фестивала. 

s 

s 

s 

s „Сваки живот, једна прича” 

Према речима Фрања Фридла, председника 

КУД-а, добијена су три позива 

s 

s 

s 

Л 

s 

s азаревчанима, који су је до сада познавали 

као наставника француског прози и значајну документарну вредност оджати у земљама у региону. М. К. 

догађаје одређеног времена. То све даје овој за фестивале који ће се наредне године 

s 

s 

s 

s је зика и некадашњег директора ОШ „Дуле 

Караклајић”, Милева Станковић се, тин Лујо Данојлић, уредник „Књижевног Концерт Квартета харфи 

– рекао је представљајући књигу Мулу- 

s 

s 

s 

s 15. октобра у Библиотеци „Димитрије Туцовић” 

испуњеној до последњег места, пред- 

Поред описа живота грађанског друшт- 

атељеа МЛД”. 

s 

Са циљем да негује, развија и афирмише 

групно музицирање на харфа- 

s 

s 

s ставила и као будући завичајни писац. ва у малој вароши, врло је занимљив 

s 

ма, београдски Квартет харфи, основан 

s На основу дневника који је водила од приказ догађаја после социјалистичке 

s 

1987. године на „Летњој академској радионици 

музике”, стално наступа на разним 

s ране младости наставница Станковић је револуције. Лично доживљено, верно и са 

s 

s сакупила грађу за књигу „Сваки живот, доста детаља, описано је време у Србији 

s 

манифестацијама, радију и телевизији, 

s једна прича”, којом је хтела да отргне од заборава 

успомене на своју мајку, породицу, јединим причама нађе се грађа за читав 

одмах после Другог светског рата. У по- 

s 

као и на самосталним концетима. Један 

s 

s 

од њих је био и концерт одржан 15. септембра 

у лазаревачком Центру за културу. 

s људе, догађаје и некадашњи живот у Лазаревцу. 

Њена прва приповедачка књига сад- 

провлачи кроз све њих је да је љубав. 

роман, а једна од важнијих порука која се 

s 

s 

s 

Лазаревачка публика имала је прилику 

да ужива у извођењу оригиналних 

s ржи три дуже и четири краће приче. 

– Милева Станковић је својом првом 

s 

s – Теме су узете из стварног живота, прозном књигом показала да има талента 

за спонтано, сликовито приповедање. епоха и стилова, као и аранжманима по- 

s 

композиција за квартет харфи разних 

s а догађаји су истинити као и личности. 

s 

s Сва збивања и судбине људи стављене Ово су приче које се лако читају јер имају пуларних дела музичке литературе из 

s 

s су у контекст друштвених прилика у ком занимљиву фабулу, као и поучне, хумане пера врсних светских харфиста, композитора 

и аранжера. О. Ш. 

s 

s су се дешавале, те тако поред историје поруке – нагласио је Данојлић. 

s 

s појединаца имамо увид и у историјске 

О. Шолтиш 

s 

s 24 


КОЛУБАРА


Изузетно признање 

нашем новинару 

Из штампе је ових дана изашла капитална 

енциклопедијска монографија о 

85 година „Борбе”, дело у два тома на 900 

страна са више од хиљаду фо тографија, 

у тиражу од 500 примерака. Својеврсна 

хроника развоја ауторског журнализма 

у Србији и Југославији, од 1922. до 2007. 

године је прво издање едиције Библиотеке 

„Енциклопедија жур налистике”. 

Међу 76 изабраних текстова познатих 

новинара, писаца и научника на лазе се два 

ауторска текста др Милорада Ђоковића, 

новинара листа „Колубара” који је сарађивао 

у листу „Борба”, објављујући све облике новинарског 

жан ра, од политичких колумни, 

репортажа, прича, до фељтона. У првом тому 

објављена је репортажа „Ужице, боја од дрвета”, 

на четири стране, о ратној „Борби” 1941. 

године. У другом тому енциклопедије, у делу 

„Домине су кренуле” објављен је коментар 

Ђоковића, под насловом „Часна професија” 

о Ста ниславу Сташи Маринковићу, некадашњем 

уреднику „Борбе” који је до казао, 

како каже наш колега, „да новинарство може 

бити часна професија, а новинари креативне 

и слободне личности”. O. Ш. 

Звук без граница 

Осамнаест ученика лазаревачке ОМШ 

,,Марко Тајчевић” боравило је крајем 

септембра и почетком октобра у Гатчини, 

предграђу Санкт Петербурга, где су 

били гости ученика локалне школе. 

– Путујући за Русију пролазили смо 

кроз живописне пределе Мађарске, Словачке, 

Пољске и Белорусије. Смештени смо 

били по кућама, а домаћини су били изузетно 

срдачни и љубазни – рекао је директор 

школе Александар Станковић, који је 

и објаснио да је школа у Гатчини синтеза 

образовне и уметничке школе где сваки 

ученик поред редовне наставе иде и на балет, 

хор или свира клавир. 

Камерни ансамбл и солисти лазаревачке 

школе извели су на заједничком 

концерту композиције српских аутора, 

што је публику одушевило. Према 

Станковићевим речима, концерт је био 

врло посећен и домаћини су га веома 

позитивно оценили. 

Млади музичари су, по својој жељи 

и препорукама домаћина, обишли чувени 

Ермитаж, затим цркву Казански 

сабор, дворац Петергоф и друге знаменитости 

царске Русије. 

– Ова посета је првенствено била 

студијског карактера. Присуство показним 

часовима и упознавање са новим методама 

рада отворили су услове за даље сусрете, 

па би наредне године око 40 ученика, клавирских 

и хорских педагога требало да 

дође у Лазаревац – закључио је директор 

Станковић надајући се да је ово само први 

корак једне дуге и успешне сарадње. М. К. 


У ПОСЕТИ ОШ „ВУК КАРАЏИЋ” У СТЕПОЈЕВЦУ 

Ближи се крај радова 

Тодић и Радојевић на градилишту школе у Степојевцу 

МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА 

Градски секретар за образовање Владимир 

Тодић, члан Градског већа Милета 

Радојевић и председник ГО Лазаревац 

Бранко Борић обишли су 20. октобра нову 

зграду степојевачке Основне школе ,,Вук 

Караџић”, објекат који, завршетком фискултурне 

сале и школског дворишта, треба цео 

да буде готов до краја новембра. 

Обилазећи градилиште Тодић је казао 

да, с обзиром на интензитет радова, 

не сумња у њихов завршетак у планираном 

року, док је Борић, поводом новог 

статута и повећања надлежности градских 

општина у области образовања, рекао 

да директори школа треба да припреме 

пројекте улагања за 2009. годину. 

Након Степојевца, они су посетили 

школу у Миросаљцима, у чију ће санацију 

бити уложено три милиона динара, затим 

у Барошевцу, где би око 200 ученика требало 

да до почетка нове школске године 

пређе у нову зграду, као и објекат у Петки. 

Планирано је улагање у школу у Дудовици, 

али и доградња лазаревачке Гимназије. 

Неки од ових пројеката подразумевају 

допуну пројектне документације јер су 

започети пре неколико година, па су неопходне 

измене. М. К. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Прошлост једног простора 

Београдска уметница Ирена Келечевић, 

представила се лазаревачкој ликовној 

публици просторном инстала цијом 

из пројекта названог „У међувремену-in 

between”. Отварајући њену пету самосталну 

изложбу, 2. октобра у Модерној 

галерији, Јагода Недељковић, кустос галерије, 

рекла је: 

– Ово је осма изложба по програму 

уметничког савета Модерне галерије и 

веома се разликује од свих осталих. Пре 

свега зато што је специфична и карактеристична 

само за Лазаревац. Наиме, Ирену је 

јако интересовала првобитна намена овог 

простора и шта се тачно овде налазило пре 

галерије. Као да је желела да нас призове 

носталгији и да нас врати у стара времена. 

Изложба у лазаревачкој Модерној галерији 

је трећа инсталација напра вље на у 

оквиру једног пројекта „У међувремену”. 

Прва је рађена у Краљеву, а друга у Аустрији. 

Према речима уметнице Келечевић 

ова просторна инсталација је нека врста 

реконструкције простора. Истраживање 

прошлости места где излаже је Иренина 

највећа инспирација. 

Ирена Келечевић је рођена 1975. године 

у Ријеци. Дипломирала је и магистрирала на 

Факултету ликовних уметности у Београду 

где данас живи и ради. У Модерној га лерији, 

публици помало изненађеној и затеченој необичном 

изложбом, Ирена Келечевић је приказала 

један нов, модеран начин излагања и 

креирања излагачке делатности. О. Ш. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sспорт 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 26 

КОШАРКАШИ „КОЛУБАРЕ” ОДЛИЧНО СТАРТОВАЛИ 

Две победе 

на старту 

Кошаркаши „Колубаре” су сјајно стартовали 

у Првој српској лиги, група 

Центар и забележили две победе. 

Прво су у дербију првог кола савладали у 

Београду екипу „Радничког” са Црвеног 

крста, некадашњег државног првака, резултатом 

74:73, а у другом колу су победу 

у дербију оверили тријумфом над екипом 

„Гроцке”, резултатом 98:78. У нову 

сезону Лазаревчани су ушли са знатно 

измењеном екипом, јер су клуб напустили 

најбољи играчи у прошлој сезони. 

Ђорђе Петровић се вратио у Француску, а 

Никола Симић је приступио екипи ООК 

Београда. И поред одласка двојице сјајних 

асова, управа клуба је ангажовањем неколико 

проверених играча, надоместила 

њихов одлазак. Добре припреме су уродиле 

плодом , па се очекује наставак победоносне 

серије и останак на првом месту. 

– Направили смо екипу која има квалитета 

да се умеша у борбу за сам врх табеле. 

Победе у прва два кола су свакако слађе ако 

се зна да смо наступали без најбољег играча 

Предрага Јоксимовића, који је пред старт 

сезоне зарадио повреду и свакако да жељно 

очекујемо његов повратак на паркет. Тренер 

Јековић је првој екипи прикључио и 

најталентованије „клинце” из наше школе и у 

сваком мечу ће по неко од њих бити у екипи, 

како би се полако прилагођавали сениорском 

такмиче њу – ре чи су председника клуба Саше 

Марјано вића. 

Први сусрети су показали да Лазаревчани 

имају квалитета за сам врх табеле 

ПРВА ФУДБАЛСКА ЛИГА СРБИЈЕ 

Кошаркаши ређају победе 

али је дуг и трновит пут до првака, па ове 

победе треба само да дају мотива за још 

већи рад како би се оствариле жеље руководства, 

играча и великог броја навијача, 

јер су сви жељни сусрета у Првој Б лиги 

где су годинама и били кошаркаши „Колубаре”. 

З. Лазаревић 


Серија добрих резултата 


Фудбалери „Колубаре” после прве 

прволигашке победе коју су забележили 

у Београду против екипе 

„Хајдука”, нанизали су серију добрих 

резултата и пробили се у златну средину 

прволигашког каравана. Победа у Београду 

дала је подстрека „зелено-црнима” па су 

забележили у наредна четири кола две победе 

и два ремија. Прво су савладали екипу 

„Металца” из Горњег Милановца са 2:0 а са 

истим резултатом славили су трећу јесењу 

победу у мечу са екипом „Младог Радника” 

из Пожаревца, на чијој клупи седи Миољуб 

Остојић, некадашњи кормилар „Колубаре”. 

У Апатину је „Колубара” стигла до бода 

одигравши нерешено 0:0, али тај бод је скупо 

плаћен јер су „поцрвенели” Мијановић 

и Ковачевић, а у наредном колу и искусни 

Зорић је због жутих картона морао на трибине. 

У некомплетном саставу дочекана је 

екипа „Севојна” која жели пласман у сам 

врх прволигашког каравана. Лазаревчанима 

је у том сусрету понестало и спортске 

среће па је меч окончан без победника 1 : 1. 

После десетог кола фудбалери „Колубаре” 

се налазе на осмом месту са 14 бодова и тренутни 

пласман је њихов реалан домет. 

З. Лазаревић 

„Турбина” хит јесени 

Фудбалери „Турбине” су свакако хит 

јесењег дела београдске зонске лиге. После 

десетог кола Вреочани су на трећем 

месту са 19 освојених бодова. Знатно 

подмлађени састав под руководством 

прекаљеног стратега Драгана Грчића 

само један пут је погнуте главе напустио 

терен и то у Вреоцима у дуелу са 

екипом „Ковачеваца”. 

Вреочани су савладали и две првопласиране 

екипе, „Локомотиву” и „Графичар” 

и то још једном потврђује да 

су направили млад тим који је кадар 

да савлада сваког ривала у лиги, али је 

објективно и далеко од борбе за пласман 

у Српску лигу. 

Суморна јесен за сва три представника 

у Првој београдској лиги. После десет 

одиграних кола сва три клуба „Борац”, 

„Раднички” из Рудоваца и „Младост” 

из Чибутковице су у доњем делу табеле 

а пред старт сезоне су најављивали и 

борбу за сам врх прволигашке лествице. 

Највише су разочарали фудбалери 

„Младости” из Чибутковице који ће се 

борити за опстанак, а најављивали су 

борбу за горњи део табеле. Због слабих 

резултата дошло је до промена на клупама 

„Борца” и „Младости”, уместо Петра 

Ђинђића Лазаревчане са клупе води 

Зоран Сандић, а Верољуб Дуканац после 

серије лоших резултата поднео је оставку. 

На клупу је по трећи пут сео Радован 

Радосављевић, који је уједно и играч 

„Младости”. Једино се за сада не „дрма” 

клупа Жикици Стаменковићу у Рудовцима, 

иако су и фудбалери „Радничког” 

одиграли испод својих могућности. 

Променљив успех бележе друголигаши. 

Новајлија БСК из Брајковца је 

после десетог кола на трећем месту и 

још се није одрекао борбе за сам врх табеле, 

док „Младост” из Барошевца тавори 

у доњем делу табеле и сигурно им 

предстоји ревидирање играчког кадра 

на полусезони како би избегли борбу за 

опстанак. 

У Општинским лигама Лазаревца 

разбуктало се такмичење, па се очекује 

неизвесна борба до самог краја јесени, 

како за врх тако и за опстанак. У Првој 

општинској лиги три клуба ће се борити 

за прву позицију. То су ТЕК, „Рудар” и 

„Шумадија” из Шопића. Дно табеле је резервисано 

за екипу „Петке”, која још није 

освојила ни бод. У Другој општинској 

лиги занимљива је борба за прве две 

позиције које воде у Прву општинску 

лигу. Најозбиљнији кандидат за повратак 

међу прволигаше је екипа „Шумадије” из 

Малих Црљена. З. Л. 


КОЛУБАРА


Николић „убио” злато 

Крајем септембра у Словенији је 

одржано Европско првенство у дефанзивном 

практичном стрељаштву на 

ко ме је учествовало 15 најбољих европских 

селекција. Србија, у саставу Зоран 

Николић, Драган Лештарић и 

Бо ро Личина, освојила је у екипној конкуренцији 

сребрну медаљу, а Николић је 

у појединачном такмичењу стигао до 

златног одличја. 

Николић ради на стрелишту на Тамнави, 

дугогодишњи је такмичар и 

својим резултатима скренуо је пажњу 

спортске јавности. 

– Свакако да је сребрна медаља у 

екипној конкуренцији велики успех 

за овај изузетно напоран спорт, а до 

ње смо стигли упорним радом и са 

доста одрицања. Драго ми је што се у 

Словенији завиорила и српска застава 

на победничком постољу. За многе европске 

медије рекао сам да сам из Лазаревца 

који је познат по угљу, а ми спортисти, 

треба да га уврстимо и у спортске 

центре који својим резултатима нешто 

значе и у европским размерама – рекао 

је Николић и додао да је на краћем 

одмору, а потом почиње припреме за 

одлазак на светско првенство наредне 

године, у САД, која је постојбина овог 

спорта. З. Л. 

„Колубара” друга 

Прошле сезоне фузијом „Коњарника” 

и „Колубаре” основан је и клуб малог 

фудбала у нашем граду. ФК „Колубара” 

је у нову сезону Прве Футсал лиге 

ушла знатно појачана па се са правом 

очекује пласман у горњи део табеле. 

После четири одиграна кола Лазаревчани 

су на другој позицији забележили 

три победе и доживели пораз у 

првом колу против екипе „Марба”. Треба 

нагласити да је дерби са „Марбом” 

припао срећнијој екипи јер је „Колубара” 

била доста боља али спортска срећа 

која је неопходна у дерби мечевима је 

била на страни гостију. 

– Малобројно руководство клуба је 

обезбедило оптималне услове и једини 

су спортски колектив у граду који је изнашао 

могућност за набавку минибуса 

за сопствене потребе. У клуб смо овог 

лета довели неколико играча који су и 

чланови националне селекције малог 

фудбала – голман Ранисављевић и искусни 

тандем Шошо-Боројевић, капитен 

је Предраг Пеле Ранковић момак 

који је поникао у ФК Колубари и велики 

зелени правоугаоник заменио је за 

дворану. Имамо квалитета да се умешамо 

у борбу за прве четири позиције а 

наравно да нам је жеља да изађемо и на 

међународну сцену. Имамо неколико 

спозора али наравно имамо и велику помоћ 

РБ „Колубара” – каже председник 

клуба Саша Жујовић. З. Л. 


УСПЕШНА МЕЂУНАРОДНА ЕКСПЕДИЦИЈА 

„Колубарина” застава на Манаслу 

Александар Рашин на врху планине 

Међународна експедиција на планину 

Манаслу успешно је савладала 

успон на 8.163 метра. Овај планинарски 

подухват трајао је од 27. ав густа 

до 11. октобра. У организацији EXTREM 

SUMMIT TEAM-а под вођством Драгана 

Јаћимовића на врх се, од 13 чланова, испело 

десет алпиниста. Међу њима и сниматељ 

експедиције Александар Рашин иначе, фоторепортер 

листа „Колубара” и члан планинарског 

друштва „Вис” из Лазаревца. 

О каквом је успеху реч, довољно говори и 

чињеница да се на Манаслу ове године, од 

око 350 пењача из целог света на врх испело 

19, а за чак 50 година њих 290. 

– Планина Манаслу у преводу значи 

планина душе, и веома је тешка и захтевна 

за успон, како физички, тако и психички. 

Тражи од планинара максимум. Сусрели 

смо се са низом опасности по голи живот, 

пукотинама, лавинама. Најбоља ствар у 

свему јесте да када се суочиш са свим тим, 

успех рукометаша „колубаре” на евросцени 

спознаш сопствене границе – каже Рашин 

и признаје да је било тренутака када је 

сумњао у себе. 

– Носити терет од око 15 килограма 

и успињати се око 12 сати није ни мало 

лако. При томе, сниматељ мора ићи и испред 

и иза групе, са свих страна, да би забележио 

напредовање тима. Снимљено 

је око 12 сати видео записа и пар хиљада 

фотографија. Најважније је да забележиш 

људе а тек потом лепоте природе. 

Није лако ни одлучити се после толико 

хода да ли да снимаш, сликаш или просто 

уживаш у призору – искрено каже. 

Иначе, Рашин је искусан планинар и 

иза њега су успон на Елбрус, Гранд Парадизо, 

Монблан, Денали и Аконка гву. 

Спонзори успона на Манаслу су „Ко лубара” 

и ГО Лазаревац. Тако су се заставе 

„Колубаре” и Лазаревца завиориле на 

једном од највиших врхова света. 



Лазаревчани убедљиви 

Успешан старт рукометаша „Колубаре” 

на евросцени, пошто су у двомечу савладали 

грчког представника „Килкис” 

у првом мечу са 33:23 (14:13) а у другом са 

29:11 (16:7). Оба меча играна су пред лазаревачком 

публиком пошто је руководство 

клуба „убедило” Грке да је очита разлика 

у класи и да Грци немају шансе да 

остваре победу над Лазаревчанима што 

се и показало на паркету. Лазаревчани су 

рутински одрадили посао и ниједног тренутка 

није долазио пролаз у треће кола 

ЕХФ Купа у питање. Свакако да је поред 

пролаза у наредну рунду такмичења 

важно што је организација меча била на 

завидном нивоу и стигла је заслужена похвала 

од руководства грчког клуба и од 

службених лица на оба меча. Већ у првом 

сусрету уочена је велика разлика у класи, 

па је тренер Владимир Драгићевић указао 

шансу свим играчима. 

Пласман у треће коло ЕХФ Купа је свакако 

највећи успех рукометаша „Колубаре” 

који са пуно нестрпљења очекују наредног 

ривала који ће бити знатно тежи него што 

су били симпатични Грци а у клубу желе 

да се презими у евротакмичењу за шта је 

потребно савладати наредног ривала. За 

овај циљ поред завидног квалитета екипе 

„Колубаре” потребна је и спортска срећа 

да би се избегле најбоље екипе Шпаније, 

Немачке, Француске... З. Л. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

broj 1051 - PD RB Kolubara

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?