broj 1069 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ 

КОЛУБАРА 

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 

8 Број: 1069 8 28. април 2010 8 Година L 8Излази месечно 8Бесплатан примерак 

очувати целовитост компаније 8стр. 5-6 

владан радовановић: око160 милиона евра улагања 8стр. 7

s 

Оснивач и издавач: 

Привредно друштво 

за производњу, прераду 

и транспорт угља 

Рударски басен 

„Колубара” д.о.о. 

Директор РБ „Колубара” : 

Небојша Ћеран 

Главни и одговорни уредник: 

Мирослав Живановић 

Редакција: 

Даница Вуковић, Дана Аћимовић, 

Љуба Младеновић, Милун Тадић, 

др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, 

Слободан Младеновић, 

Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, 

Марија Микић, Данијела Матић, 

Ана Стојановић, Драгана Весковић, 

Мирјана Димитријевић, Ана Станић, 

Милеса Караџић, Радмила Лазић 

и Зоран Станковић (новинари), 

Милош Павловић (технички уредник), 

Милан Цвијетић и Александар Рашин 

(фоторепортери) 

Славица Станишић (секретар) 

Адреса Одељења за информисање и 

Редакције листа „Колубара”: 

11550 Лазаревац, Карађорђева 38, 

тел-факс: 011/8123-931, 

8123-432 лок. 60 

www.rbkolubara.co.rs 

redakcija@rbkolubara.co.rs 

Штампа: 

Политика aд, Београд, Цетињска 1, 

Штампарија, Панчевачки пут 47 

Тираж: 

15.000 примерака 

Први број изашао је 

24. септембра 1960. године 

Оснивач Привредног друштва 

ЈП Електропривреда Србије 

Генерални директор 

Драгомир Марковић 

Насловна страна: 

Монтажни плац у Зеокама 

(снимио: Александар Рашин) 

Последња страна: 

Детаљ из Централног ремонта 

(снимио: Милан Цвијетић) 

Агенција за привредне регистре Србије – NV000060 

CIP – Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, 

Београд 658(497.11) (085.3) 

Месечно: 

ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац) 

COBISS.SR-ID 18604290 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

САДРЖАЈ 

хроника с поводом 

Гордијев чвор интерних цена 3 

ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ 

Наставља се реорганизација „Електропривреде Србије” 4 

актуелно 

Очувати целовитост компаније 5-6 

„Колубара” бележи одличне резултате 6 

НАШа тема 

Око 160 милиона евра улагања 7 

пословање и производња 

Ископано преко осам милиона тона угља 9 

Систематизација за шест месеци 10 

Груписање послова на нивоу „Колубаре” 11 

СИНДИКАТ 

Богата понуда за рекреацију 12 

из огранака басена 

Почео ремонт БТС система 14 

Јаловина испод плана 16 

Бољи услови за одржавање возила 18 

Недостаје 32 радника у производњи 19 

ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋА 

Инвестиционе оправке у мају 20 

фељтон 

Отварају се спорови о цени угља 21 

лазаревац 

„Колубара-фест” 22 

хроника 

Ратно пролеће 23 

образовање и култура 

Преци и потомци 24 

Сликарство је смисао мог живота 25 

спорт 

Пирова победа „Колубаре” 26 

Фудбалери најбројнији 27 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

КОЛУБАРА 

s

ХРОНИКА С ПОВОДОМ 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Гордијев чвор интерних цена 

Системом интерних цена „Колубара” остаје 

без милијарди које би добро дошле за највећи 

инвестициони циклус у њеној историји 

Последње четири године „каса” РБ „Колубара” остала је 

сиромашнија за 15,3 милијарде динара због тога што је 

српски угљени басен прекостандардно произвео и продао 

ТЕ „Никола Тесла” 16,3 милиона тона угља по знатно нижој 

цени од уобичајене. 

Продајом више од 3,5 милиона тона овако пласираног угља 

2006. године смањен је укупан приход „Колубаре” за 2,5 

милијарди динара. Наредне године продајом (3,8 милиона тона 

лигнита) умањен је приход за 3,3 милијарде. 

Будући да је 2008. преко уобичајене норме 

прозведено 4,8 милиона тона, приход се 

„истањио” за 4,9, док је прошлогодишњи 

„минусни салдо” достигао 4,4 милијарде 

ди нара. 

Како је могуће да годинама опстаје оваква 

купопродаја на штету „Колубаре” и какве 

су њене последице 

У оквиру „Електропривреде Србије” 

функционише такозвано интерно тржиште 

које је уређено Одлуком о критеријумима 

за утврђивање трансферних цена за обрачун 

трансакција јавног предузећа као 

матичног и зависних привредних друштава 

као и привредних друштава међусобно. 

Најбитнији део овог документа односи се на 

такозване трансферне цене, које се утврђују 

компликованом методологијом. Према мишљењу 

економских стручњака „Колубаре”, 

најслабијом тачком овако уређених интерних 

цена регулише се продаја прекостандардно 

произведеног угља за термоелектране. На овај остатак 

од договорне економије „Колубара” безуспешно указује годинама, 

изнова добијајући обећања да ће проблем бити решен. 

Шта је у ствари прекостандардна производња 

На основу техничких карактеристика блокова термоелектрана 

одређује се колико сати годишње треба да ради свака 

машина и колико јој је за то потребно топлотне енергије из 

угља „Колубаре”. Свака тона произведеног угља изнад овако 

утврђене норме рачуна се као прекостандардна и за њу важи 

цена која достиже свега 10-12 одсто од уобичајене! Рачуница 

је проста. Термоелектрана плаћа„Колубари” за прекостандардну 

тону кроз цену фиксне трошкове (плате, амортизација и 

одржавање), и признаје само део варијабилних (за утрошену 

струју и нафту, 5-10 одсто за одржавање и ремонте багера). 

Све у свему, несвакидашњом финансијском гимнастиком годишње 

се ускраћује од 12 до 15 одсто прихода Рударском басену 

„Колубара”. 

БРОЈ 1069 28. април 2010 

Зашто треба поново преиспитивати методологију утврђивања 

трансферних цена 

Развојним програмима „Колубаре” предвиђена су инвестициона 

улагања незабележена у историји рударског басена. 

За отварање заменских и нових копова неопходно је неколико 

милијарди евра. Планирано је да добар део инвестиционих 

улагања сноси сама „Колубара”. Примера ради, у овој години 

очекује се да буде уложено 14,7 милијарди динара. Рачунице 

показују да ће се тешко остварити инвестициони захват. Планирано 

је да „Колубара” у овој години има амортизацију од око 

6,5 милијарди динара. Од тога за отплату иностраних и других 

кредита отпада милијарда и 30 милиона. За нове инвестиције ће 

остати нешто више од пет, што значи да ће недостајати око шест 

милијарди динара. 

Одговор на питање како помирити амбициозне 

планове инвестиција са скромним 

новчаним могућностима „Колубаре” 

мора се потражити у ЕПС-у. Стручњаци 

„Колубаре” сматрају да је досадашњи начин 

планирања инвестиционог развоја 

превазиђен, јер представља списак жеља 

свих привредних друштава. Реч је о математичком 

збиру инвестиционих трошкова 

по компанијама, за које се касније обезбе 

ђују заједничке паре по приоритетима. 

Овакав начин издвајања заједничких средстава 

за инвестиције довео је „Колубару” 

у положај великог дужника. Само у 2009. 

години од ЕПС-а су узети кредити од седам 

(у међувремену је враћен) и 8,9 милијарди 

динара. У наредних десет месеци РБ „Колубара” 

ће морати добро да се намучи како би 

могао да обезбеди новац коришћен за инвестициона 

улагања. 

Илустрација: Милан Гамбелић По предлогу стручњака „Колубаре” 

треба створити нови модел како би се инвестициони 

динар везао за трансферну цену. Тачније, интерно 

тржиште би морало да се ослања на рачуницу да се сваком 

привредном друштву трошкови производње и инвестициона 

средства покривају кроз трансферну цену. Будући да „Колубару” 

очекује огроман инвестициони развој, који је заједничка 

брига свих породица ЕПС-а, он би морао да буде испраћен 

одговарајућом ценом угља за термоелектране. 

Улагања у развој „Електропривреде Србије” угледни стручњаци 

препознају као модел изласка Србије из економске кризе. 

С обзиром да је „Колубара” окосница овог развоја, неопходно 

је пронаћи начин и обезбедити средства која ће се вратити вишеструко. 

Оптерећивање „Колубаре” додатним теретом (читај, новим 

новчаним обавезама) може да се врати попут бумеранга и остави 

трајније последице не само на развој овог привредног друштва 

већ и енергетику Србије у целини. 

Мирослав Живановић 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

3 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

људи и 

догађаји 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 4 

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Наставља се реорганизација 

„Електропривреде Србије” 

Судећи према састанку пословодства ЕПС-а и директора 

привредних друштава, одржаном 1. априла у Београду, 

наставиће се прва фаза реорганизације предузећа, од организационе, 

материјално-финансијске, до управљачке консолидације. 

Постигнут је договор да се у постојеће правне норме уклопе нови 

управљачки нивои којима ће се обезбедити боље управљање и 

већа контрола пословања на нивоу ЕПС-а. 

У припреми програма реструктурирања, поред консултантске 

куће „Artur D Little”, више је од тридесет стручњака из 

ЕПС-а. Члан Централног тима за реструктурисање Раде Симовић 

упознао је присутне да се истовремено мора одвијати 

рад и на другој фази која обухвата утврђивање пословних процеса 

у складу са новим организационим начелима. На састанку 

је прихваћен и Нацрт стратегије развоја ЕПС-а који ће бити 

прослеђен на усвајање Управном одбору ЕПС-а, а потом и Влади 

Републике Србије. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Угаљ на 300 метара 

Стручњаци процењују да се светске резерве угља могу експлоатисати 

око 220 година. Када је реч о Колубарском басену, 

односно РБ „Колубара”, процењује се да ће резерве лигнита од 

2,5 милијарди тона бити потрошене за око педесетак година. 

Међутим, квалитет лигнита за термоелектране је све лошијег 

квалитета и мора се копати на знатно већој дубини него ранијих 

деценија. Најповољнији однос јаловине и угља био је на копу 

„Тамнава-Источно поље”. Трошкови отварања нових копова 

биће све већи због тога што се експлоатационе зоне налазе на 

подручју насеља, путне и железничке инфраструктуре. 

За разлику од раније отвараних копова, Поља „Б” и Поља 

„Д”, где су лежишта угља била дубока између 30 до 50 метара, 

у појединим деловима Поља „Е”, на подручју Вреоца, експлоатација 

угља ће се вршити на дубини између 200 до 300 

метара. 

Порез на зараде за 21 радника 

У Рударском басену „Колубара” порез на зараде, судећи према 

обрачунатим износима за 2009. годину, платиће 21 особа, од 11.962 

радника, колико је радило на неодређено и одређено време. 

Горњи износ за обрачун пореза за прошлу годину износио је 

1.589.292 динара за држављане Србије. Сви они који су у прошлој 

години зарађивали 1.400 евра месечно, односно 16.907 евра годишње, 

мораће платити порез према утврђеним процентима. 

Рок да запослени са наведеним примањима плате порез на 

зараде био је до половине марта. 


Зашто касне тендери 

У разговору за лист „Политика” од 11. априла, на питање 

новинара зашто касне тендери за избор стратешких партнера 

за изградњу ТЕ „Колубара Б” и ТЕ „Никола Тесла Б3” др Петар 

Шкундрић, министар рударства и енергетике је одговорио: 

– С наше стране завршили смо све неопходне процедуре. 

Пролонгирање дефинитивног избора стратешких партнера 

изазвано је, између осталог, и ефектима глобалне финансијске 

кризе. 


Акције ЕПС-а идуће године 

У овој години грађани се могу надати, поред акција НИС-а, 

и бесплатним акцијама компаније „Телеком Србија”, Аеродрома 

„Никола Тесла”, али и обједињеним акцијама Акционарског 

фонда. Према изјави министра економије Млађана Динкића, 

представљајући у Скупштини Србије измене Закона о праву 

на бесплатне акције у поступку приватизације великих јавних 

предузећа, бесплатне акције ЕПС-а ће бити подељене 2011. године. 

Да би се одредила номинална вредност акција ЕПС-а и Аеродрома 

„Никола Тесла” предуслов је да се наведена предузећа 

претворе у акционарска друштва. 


Четири важне годишњице 

у РБ „Колубара” 

У овој години навршавају се четири важне годишњице у РБ 

„Колубара”. Влада НР Србије одлучила је да се 31. децембра 1949. 

године удруже рудници „Колубара”, „Јунковац” и „Пркосава” у 

једно рударско предузеће, названо Колубарски рудници лигнита 

које је практично формирано 1. јула 1950. године. То значи 

да је у савременом смислу речи Комбинат „Колубара”, у коме се 

угаљ експлоатише од 1896. године, основан пре 60 година. 

Лист „Колубара” 24. септембра навршава 50 година од изласка 

првог броја једног од најстаријих фабричких гласила у 

Србији које је хроничар развоја Комбината „Колубара”. 

Пројектанти Огранка „Пројект” РБ „Колубара” обележиће 

четири деценије свог успешног рада, с обзиром да је 

пројектантска организација основана 1. јануара 1970. године, 

сходно одлуци Радничког савета РЕИК „Колубара” од 23. децембра 

1969. године. 

У овој години Електронски рачунарски центар, чији је следбеник 

Сектор за аутоматску обраду података такође навршава 

четири деценије оснивања. 

Припремио: М. Ђоковић 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Снимио: Милан Цвијетић 

КОЛУБАРА

Састанак пословодства ЈП ЕПС и директора привредних друштава 


Очувати целовитост компаније 

актуелно 

Да би се успело у тржишном окружењу, ЕПС мора 

да постане врло конкурентан, јер само тако 

може да очува тзв. српско тржиште електричне 

енергије - истакао је Драгомир Марковић 

Дефинисање Прве фазе реализације Програма реструктурисања 

„Електропривреде Србије” заокружено је, мада 

је остало још питања на која ће се одговори тражити 

у току процеса који предстоје. На састанку пословодства ЈП 

ЕПС-а и директора зависних привредних друштава ЕПС-а, који 

је одржан 1. априла у Београду, речено је да ће рокови за примену 

предвиђених мера и циљева реорганизације бити делом 

продужени, али да се од основне концепције неће одустајати, 

јер је то једини пут за очување интегрисане компаније. С обзиром 

на законску обавезу да се до краја године ЈП ЕПС трансформише 

у акционарско друштво, прве организационе промене 

уследиће на нивоу управљања јединственом компанијом, а 

потом ће кренути установљавање нових организационих облика 

на корпоративном нивоу и обједињавање најважнијих 

пословних функција. Истовремено, припремаће се друга фаза 

реструктурисања, то јест дефинисање пословних процеса, од 

којих у приличној мери зависи и организациона поставка будућег, 

профитабилног ЕПС-а. 

Будући ЕПС-ови такмаци 

Драгомир Марковић, генерални директор ЈП ЕПС-а навео 

је основне мотиве за реструктурисање ЕПС-а истакавши 

да сви они произлазе из једног циља – очувања интегрисане 

компаније. Очувањем интегрисане компаније ЕПС ће моћи, 

како је казао, да савладава тешкоће с којима се суочава и да 

креира сопствени развој. У том контексту, Марковић је поменуо 

актуелне финансијске тешкоће ЕПС-а, почев од оних у 

обезбеђењу ликвидности, па до недостатка средстава за развој 

и инвестиције. Рекао је, такође, да је ЕПС суочен са бројним 

променама регулативе, али и са променама у електроенергетском 

окружењу, где ће врло брзо снажније наступити отворено 

тржиште електричне енергије, на коме ЕПС, увећавајући своју 

конкурентност, треба да очува свој удео. 

– Да бисмо радили у таквом, тржишном, окружењу, наша 

компанија мора да постане врло конкурентна и да на тај начин 

очува тзв. српско тржиште електричне енергије – истакао је 

Марковић и казао да конкуренти ЕПС-а на простору југоисточне 

Европе нису електропривредне компаније земаља у окружењу, 

већ RWE, ENEL и ČEZ, који су овде већ присутни. 

– То су наши будући такмаци, и то је веома тешка конкурен 

ција не само због њихових имена у свету најефикаснијих 

компанија, него и стога што је то конкуренција која је способна 

да на овом тржишту наступи са знатно нижим ценама, јер располаже 

веома широким портфолијом производне делатности, 

пре свега – рекао је Марковић. 

Говорећи о предностима које регионално тржиште доноси 

ЕПС-у, генерални директор је казао да то тржиште „представља 

релаксацију у погледу обавезе ЕПС-а да задовољи потребе укупне 

потрошње електричне енергије у Србији, али и да може да сели 

укупну производну структуру ЕПС-а ка јефтинијем просеку, што 

такође може да резултира повећањем наше конкурентности”. 

– У почетном периоду, условно узето, можемо очекивати да 

ће регионално тржиште моћи да допринесе повећању цене ЕПС-а 

на садашњем делу његовог тржишта – истакао је Марковић. 


Снимио: Милорад Дрча 

Са састанка посвећеног реструктурисању ЕПС-а 

Генерални директор говорио је и о почетним корацима у 

процесу реструктурисања, почев од примене ефективног алата 

у управљању и менаџменту у целој компанији, преко мера за 

побољшање ликвидности, стварања једноставније и ефективније 

организационе структуре, примене најсавременијих система 

информационих технологија за администрацију и управљање, 

дизајна и концепта система управљања перформансама 

широм компаније, до трансформисања компаније у акционарско 

друштво и дефинисања краткорочних, средњорочних и дугорочних 

планова, укључујући и доношење стратегије развоја 

„Електропривреде Србије”. 

– Од битног је значаја да и менаџмент и сви запослени буду 

подстакнути да примењују и развијају најбоље могуће перформансе 

пословања. У активности на реализацији Програма 

реструктурисања, који је заснован на методи најбоље праксе 

најбољих светских компанија, та метода важиће за све делове 

ЕПС-а, то јест за сва његова привредна друштва – истакао је 

Марковић. 

Према његовим речима, предвиђени системи менаџмента 

одабрани су да би се створила успешна компанија, системи 

управљања процесима да би се постизали ефикаснији резултати, 

а системи финансијског менаџмента да би се дошло до 

профитабилности целе компаније. За предвиђену организациону 

структуру, генерални директор је рекао да је то једно од 

најважнијих питања реструктурисања и да њоме треба да се 

испуни неколико захтева. 

На првом месту, треба да обезбеди управљивост, што значи, 

како је казао, да организација треба да подржава транспарентност 

свих активности, да одређује делокруг директне 

контроле и број директно одговорних генералном директору. 

Тако је предвиђено да ће, уместо садашњих двадесетак, убудуће 

бити десет менаџера директно одговорних генералном директору. 

Нова организациона структура треба да обезбеди и одговарајућу 

ефикасност, која се постиже коришћењем синергије у 

организацији и елиминисањем свих вишкова у организационој 

структури. Према Марковићу, ефикасност мора да подржава 

ланац вредности у компанији, који почиње производњом 

угља и електричне енергије. Ради тога, мора, између осталог, да 

се обезбеди стандардизација у оквиру целе компаније и да се 

дистрибутивна и снабдевачка функција раздвоје без додатних 

трошкова, при чему ће се финално дефинисање свих ових процеса 

обавити у другој фази реструктурисања. }} 


5 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s – Предложене организационе шеме подржавају основне Сви су се сагласили да је модел очито најбољи могући, али су 

s 

s функције компаније, а све промене које следе захтевају да се изразили бојазан да неке аспекте није могуће применити на 

s 

s 

s 

претходно обезбеди транспарентан приступ свим активностима 

у процесу реструктурисања ЕПС-а – истакао је генерални пример заштита животне средине (Бошко Буха, директор Ди 

дату, нашу, ситуацију, тим пре што су неке функције, као на 

s 

s 

s 

s директор. 

рекције ЕПС-а за производњу енергије) разрађиване на више 

s 

s 

места, али није јасно ко шта ради. Остало је нејасно и како ће 

s 

Централизација функција 

s 

функционисати нове пословне јединице на нивоу ЈП ЕПС уз 

s 

s Раде Симовић, члан Централног тима за реструктурисање истовремено постојање привредних друштава као правних субјекта 

(Животије Јовановић, директор Дирекције ЕПС-а за дис 

s 

s 

s 

представио је прву фазу реализације Програма реструктурисања 

опширно говорећи о готово свим корацима који следе. Он је трибуцију електричне енергије). Генерални директор је рекао да 

s 

s 

s 

s навео да ће овај процес пратити и деловање спољашњих фактора 

на које ЕПС нема утицаја, али је рекао да бољом организаци 

понудити решење у складу са законским решењима у Србији. 

је ради разрешења тог „двојства” ангажован консултант, који ће 

s 

s 

s 

s јом, рационалнијим пословањем и обједињавањем одређених Било је и мишљења да неке организационе поставке није 

s 

s функција на нивоу јединствене компаније, ЕПС има добре изгледе 

да постане успешна компанија. Навео је, између осталог, да у Вучетић, помоћник директора Дирекције ЕПС-а за правне по 

могуће извести док се не дефинишу пословни процеси (Милан 

s 

s 

s 

s 

s рационализацији може много да се учини већ применом SAP-а, слове и људске ресурсе), а и да треба кренути од процеса, а не од 

s 

s новог система вођења финансијских процеса, за који је претходно 

потребно да се уведе јединствена стандардизација у целом ра”). Сугерисано је и да претходно треба имати неке закључке и 

организације послова (Небојша Ћеран, директор ПД РБ „Колуба 

s 

s 

s 

s ЕПС-у. Највеће ефекте, међутим, омогућиће централизација разговоре, пошто се иде на централиза цију управљања а у Србији 

s 

s свих набавки, која ће се постепено уводити. 

следи регионализација, у Војводини је ступио на снагу Статут 

s 

s Симовић је истакао да се истовремено са реализацијом активности 

у првој фази мора одвијати рад и на другој фази, која У вези са односима с јавношћу, како је рекао Момчило Цеба 

Покрајине (Томислав Папић, директор ПД „Електровојводина”). 

s 

s 

s 

s 

s обухвата дефинисање пословних процеса у складу са новим организационим 

поставкама. У многим случајевима, казао је он, врдити ко шта ради пре него што се, оценио је он, та пословна 

ловић, директор Сектора ЕПС-а за односе с јавношћу, треба ут 

s 

s 

s 

s та два процеса ће се прожимати, јер неке функције није могуће функција на нивоу ЈП ЕПС дезинтегрише. У Кабинету генералног 

s 

s реорганизовати ако се истовремено не дефинишу пословни директора треба да се налази портпарол, у Дирекцији за корпоративне 

послове неке комуникације, док се и у Људским ресурсима 

s 

s процеси и не успоставља нова, тим процесима одговарајућа организациона 

структура. 

предвиђају такође неке комуникације. Данас се интерне и екстер 

s 

s 

s 

s 

s У дискусији, примедбе су се највише односиле на диспропорције 

између понуђених решења и реалног стања ствари. јавношћу треба бити обазрив. Преузето из Листа „кWh” 

не комуникације тешко могу раздвојити и са том поделом одно са с 

s 

s 

s 

s 

s 

s ОДРЖАНА 23. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РУДАРСКОГ БАСЕНА 

s 

s sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s „Колубара” бележи одличне резултате 

s 

s 

s 

s 

s Остваривање планираних производних 

угља до 2015. године могу бити озбиљно угрожени. „Колубара” 

s 

s 

може остати на врху и носити производњу од 76 процената у 

s 

s резултата у наредним годинама могуће само енергетс ком термосектору и нешто више од 53 процента укупне 

s 

s 

s уколико буду „испраћени” планови „Колубаре” и производ ње електричне енергије у Србији, само уз мак симално 

s 

ангажова ње, од свих запослених у „Колубари” и ЕПС-у, до надлежних 

институција државе, уз непрекидну рационализацију 

s 

s средњорочни план ЕПС-а до 2015. године 

s 

s 

и модернизацију процеса производње, побољшање економске 

s 

s Скупштина 

s 

Рударског басена „Колубара” усвојила је из вештај 

о пословању „Колубаре” за 2009. годину, на 23. седни 

стратешких инвестиционих пројеката. 

ефикасности на свим нивоима произ водње угља и реализацију 

s 

s 

s 

s ци Скупштине, одржаној 13. априла у Лазаревцу. 

На седници Скупштине је донета одлука о отуђењу отпадног 

материјала путем лицитације и информација о поступању 

s 

s – Пословање рударског басена карактерише даља операционализација 

основних развојних пројеката и циљева предузећа и са опасним отпадним материјалом у РБ „Колубара”. Размотрен 

s 

s 

s 

s пословних активности утврђених електро-енергетским билансом 

Републике Србије, билансом производње угља, а у условима неметалских сировина, целулозног и огревног дрвета. 

је и одобрен предлог повећања цена кварцног песка и осталих 

s 

s 

s 

s деловања светске економске кризе у прошлој години. Међутим, Усвојене су одлуке о расходовању основних средстава и ситног 

инвентара у огранцима „Пројект” и „Површински копови 

s 

s „Колубара”, као и увек, може да се похвали резултатима, иако 

s 

s је производња угља у прошлој години остварена са 98 посто и Барошевац” и одлука о отпису дуга по кредиту за угаљ из 2008. 

s 

s нисмо испунили план, а производња откривке око један посто године за осам умрлих радника „Колубаре”. Донета је одлука о 

s 

s изнад биланса, можемо рећи да је реч о одличном пословном донацији Независном синдикату „Колубара” Лазаревац на име 

s 

s резултату – рекао је Слободан Митровић, овлашћени представник 

ЕПС-а, као оснивача, у Скупштини „Колубаре”. 

На седници је усвојена одлука о продаји угља на кредит при 

s 

средстава за рад синдиката. 

s 

s 

s 

s Осврћући се на добре пословне резултате Митровић је истакао 

да је остваривање планираних производних резултата пензионера и установама са територије ГО Лазаревац. 

вредним друштвима издвојеним из РБ „Колубара”, удружењима 

s 

s 

s 

s „Колубаре” у наредним годинама могуће само уколико се динамички 

буду „пратили” планови „Колубаре” и средњорочни захтева за донације је примљен, али у овом тренутку, с обзиром 

Према речима Слободана Митровића, велики и обиман број 

s 

s 

s 

s план ЕПС-а до 2015. године. 

на план пословања за 2010. годину, доделе донација су одложене. 

Ванредно је одобрена једна донација за Спортско друштво 

s 

s – Уколико не будемо остварили основне условне циљеве, 

s 

s пресељење насељеног места Вреоци, вреочког и барошевачког 

гробља, измештање реке Колубаре и осталих водотокова и се осигура развој спорта. 

„Колубара”, што је обавеза рударског басена и једини начин да 

s 

s 

s 

s инфраструктурних објеката, планирани биланси производње 

Н. Живковић 

s 

s 6 


КОЛУБАРА

ПЛАНОМ ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ОВУ ГОДИНУ Рб „колубара” УЛАЗИ У ВЕЛИКИ ИНВЕСТИЦИНИ ЦИКЛУС 


Око 160 милиона евра улагања 

Избор основне рударске опреме за копове 

„Колубаре” подразумева набавку БТО система 

за Поље „Ц”, два одлагача за „Тамнава-Западно 

поље” и Поље „Д”, транспортере ширине 2000 

mm за „Западно поље” и ширине 1600 mm 

за Поље „Е” и расподелне уређаје. Готово 23 

милиона евра из средстава за инвестиције из 

првог приоритета. У плану подизање кредита у 

висини од 20 милиона евра за израду нове опреме 

К 

рајем прошле године на састанку челних људи техничке 

струке Рударског басена „Колубара” и представника 

„Електропривреде Србије” донета је одлука о избору основне 

рударске опреме за површинске копове „Колубаре”, по 

Плану инвестиција за 2010. годину. 

За стабилност и поузданост рада и испуњавање производних 

задатака на коповима неопходна је набавка нове рудраске 

опреме, као и модернизација и ревитализација постојеће 

механизације. Највећи произвођач угља у Србији налази се 

у једном од највећих инвестиционих циклуса, који треба да 

омогући „Колубари” да и у наредним деценијама остане кичма 

електро-енергетског система земље. 

Према речима Владана Радовановића, заменика директора 

РБ „Колубара”, Планом инвестиција за 2010. годину који подразумева 

куповину нове опреме за површинске копове „Колубаре”, 

предвиђено је уговарање набавке комплетног БТО система 

за Поље „Ц”, са багером теоријског капацитета 6500 метара 

кубних на сат, одлагачем капацитета 8500 метара кубних на сат 

и трачним транспортерима ширине 2000 милиметара. 

У плану је уговарање набавке још два одлагача капацитета 

8500. Један ће радити на одлагању међуслојне јаловине на копу 

„Тамнава-Западно поље”, а други одлагач је предвиђен за Поље 

„Д” („Е”), на V БТО јаловинском систему са „глодаром 9”, с обзиром 

да је постојећи одлагач уско грло у технолошком ланцу. 

У току је завршетак монтаже два одлагача-самоходна транспортера 

ARs (BRs) 1600, за потребе „Западног поља” и Поља „Д”, 

као и пројектовање и уговарање транспортера ширине 1600 mm 

за Поље „Е”. 

За „Западно поље” уговара се један расподелни уређај ширине 

1600 mm за четврту линију на угљу и један расподелни уређај 

за селективно одлагање шљунка на копу „Велики Црљени”. 

Потребно је опремити II БТО систем на „Западу”, планирани 

су завршетак послова, комплетирање система и куповина 

резервних делова неопходних за функционисање овог система. 

Укупна планирана средства за текућу годину за ове намене 

износе две милијарде 280 милиона динара (готово 23 милиона 

евра) из средстава за инвестиције из првог приоритета, која су 

обезбеђена програмима пословања ЕПС-а и „Колубаре” за 2010. 

годину. За завршетак радова на постојећој опреми (одлагачисамоходни 

транспортери и резервни делови за II БТО систем на 

„Западном пољу”) предвиђено је 870 милиона динара, а преостала 

средстава намењена су за куповину нове опреме за копове. 

– Поред средстава из првог приоритета за инвестиције, 

планирамо да у овој години подигнемо кредит у висини од две 

милијарде динара (20 милиона евра) за финансирање и израду 

нове опреме. Планирани укупни кредит за 2010. годину је пет 

милијарди дианара. 



Владан Радовановић 

За комплетан посао, набавку БТО система за Поље „Ц”, два 

одлагача и пет километара трасе транспортера ширине 2000 

mm, потребно је нешто више од 10 милијарди динара, односно 

100 милиона евра. План је да овај инвестициони циклус завршимо 

у наредне три године, а рачунамо на око 40 процената 

средстава у овој години. Присутне су и понуде страних банака 

за кредитирање приликом куповине нове опреме – рекао је 

Радовановић. 

Два самоходна транспортера за потребе „Западног поља” и 

Поља „Д” су у завршној фази монтаже и очекује се да ће средином 

године бити пуштени у рад. Са „Колубара-Металом” је 

уговорена израда опреме за резервне делове за II БТО систем на 

„Западном пољу” од 170 милиона динара. Тренутно се, такође 

са „Металом”, носиоцем послова, уговара набавка расподелних 

уређаја који ће радити на „Западном пољу” и копу „Велики 

Црљени” и трачних транспортера ширине 2000 милиметара за 

Поље „Ц” и „Тамнава-Западно поље”. 

– Модели уговарања за багер и одлагаче још увек нису дефинисани, 

а врше се припремне активности израде документације 

за уговарање ових послова. Једна могућност је да и ове послове 

уговарамо са „Металом”, а да са страним испоручиоцима уговарамо 

базни и детаљни инжењеринг, испоруку делова које 

„Метал” не израђује и гаранцију на функционалност справе. 

Друга могућност је да се путем тендера уговори израда и монтажа 

опреме са страним испоручиоцима (FAM, Krupp, Takraf), 

а да највећи део посла за све што се у „Металу” може урадити 

преусмеримо ка њему – објашњава Радовановић и наводи да 

су у „Колубари” формирани стручни тимови који ће радити на 

припреми документације за уговарање. 

До сада је највише одмакао поступак набавке транспортера. 

За набавку багера и одлагача чека се коначна одлука око модела 

уговарања, а очекује се да све буде дефинисано током маја. 

Када је реч о временским роковима за пуштање нове опреме 

у рад на површинским коповима, најпре ће средином ове године 

са радом почети два смоходна транспортера. Планирано је 

да расподелни уређаји буду завршени до краја следеће године, 

а БТО систем за Поље „Ц” биће пуштен у рад крајем 2012-е или 

почетком 2013. године. 

– У наредних пет-шест година неопходна су средства у висини 

оних које планирамо да утрошимо у овој години да би се наставило 

отварање нових копова у „Колубари”, како је предвиђено 

стратегијом развоја предузећа – истиче Радовановић. 



7 

наша тема 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s ПРОЈЕКАТ ХОМОГЕНИЗАЦИЈЕ И УПРАВЉАЊА КВАЛИТЕТОМ УГЉА НА КОПОВИМА РБ „КОЛУБАРА” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

Примена система у овој години 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Процес планирања, контроле и 

квалитета угља жељене вредности. Читав процес биће реализован 

у Центру за контролу и управљање квалитетом кроз рад 

s 

s 

s управљања квалитетом угља биће 

s 

више служби: лабораторије, геолошке, рударске, службе за 

s 

s реализован у Центру за контролу и 

производњу и службе за одржавање система. 

s 

s 

Почетни и најважнији сегмент у процесу је геолошка служба, 

која дефинише програме истражних радова и прати њихову 

s управљање, позитивних ефеката биће у 

s 

s 

s производњи и на финансијском плану 

реализацију. Геолошки модел лежишта пројектује се и ажурира 

s 

s 

на основу истражних радова и резултата лабо раторијских анализа. 

s 

s 

s 

s На презентацији Идејног програма са студијом оправданости 

увођења система за оперативно управљање и кон 

s 

s 

s 

s тролу квалитета угља на тамнавским површинским коповима, 

које је одржано недавно у пословодству Рударског 

s 

s 

s 

s басена „Колубара”, истакнуто је да ће имплементација система 

s 

s осавременити рад у производњи лигнита и електричне енергије, 

а очекују се бројни бенефити у производном процесу и 

s 

s 

s 

s 

s 

финансијском плану. 

s 

s Пројекат се односи на енергетску ефикасност ЕПС-а, а његова 

примена ће омогућити стабилност и поузданост рада ен 

s 

s 

s 

s ергетског система на релацији „Колубара” – ТЕНТ. Важност 

s 

s се огледа и у томе што ће се имплементацијом овог пројекта у 

s 

s ЕПС-у Србија придружити европским и другим земљама које, у 

s 

s производњи електричне енергије из угља, већ користе савремени 

начин квалитетнијег коришћења енергетских ресурса. 

s 

s 

s 

s Према речима Бранка Јевтића, главног инжењера за развој 

површинске експлоатације у Дирекцији за стратегију и ин 

s 

s 

s 

s вестиције ЕПС-а, циклус покретања активности на успостављању 

система за контролу и управљање квалитетом угља почео 

s 

s 

s 

s је 2005. године, израдом Студије успостављања континуираног 

s 

s мерења, праћења и управљања квалитетом угља на површинским 

коповима ЕПС-а, коју су урадили стручњаци Рударско- 

s 

Бранко Јевтић 

s 

s 

s геолошког факултета из Београда. 

Рударска служба ради на дугорочном (петогодишњем), средњорочном 

(двогодишњем и годишњем) и краткорочном пла 

s 

s 

s 

– Израда пројектне документације настављена је 2007. године, 

уговарањем израде идејног програма, који је такође радио нирању (месечном и дневном). Резултат рада ове службе је 

s 

s 

s 

s Рударско-геолошки факултет. Активности на стварању услова 

и изради овог програма биле су усмерене у више праваца: рада у погледу капацитета и квалитета за сваку багерску једи 

добијање технолошког модела са дефинисаним параметри ма 

s 

s 

s 

s припреми подлога и изради геолошког, технолошког и модела ницу. Рударска служба врши свакодневна праћења и по ређења 

s 

s терена, акредитацији лабораторије, активностима на набавци вредности модела са on-line мерењима и лабораториј ским подацима. 

s 

s специјализованог софтверског пакета за моделирање слојевитих 

s 

s лежишта и обуци стручног кадра за рад са овим пакетом – рекао Служба за производњу прати промене квалитета за сваку 

s 

s је Јевтић и истакао да су све ове активности реализоване, а део багерску јединицу и у случајевима одступања од захтеваних 

s 

s њих биће сталан посао у примени система планирања, контроле вредности у договору са службом за краткорочно планирање 

s 

s и управљања квалитетом угља. 

доноси одлуке о изменама у технологији рада система. 

s 

s Завршен је предлог тендерске документације за набавку Подаци о раду система на откопавању угља добијају се коришћењем 

GPS уређаја, on-line анализатора и вага за мерење 

s 

s оп реме и формирана радна група за реализацију набавке на 

s 

s нивоу „Колубаре”, која је почела са радом. У протеклом периоду 

урађена је анализа документације у циљу сагледавања преносе до центра за квалитет. Како би подаци били валидни, 

тежине. Измерени подаци се системом за аквизицију података 

s 

s 

s 

s свих елемената обимне набавке и дефинисања плана активности. 

уређаја на овом систему. 

биће неопходно вршење мониторинга, калибрације и поправке 

s 

s 

s 

s 

s 

Како објашњава Јевтић, по вредности ова набавка много Истакнути су бројни позитивни ефекти које ће обезбедити 

s 

s 

је мања од набавке једног јаловинског система, али по обиму и систем за оперативно управљање и контролу квалитета угља, 

s 

s значају се може поредити. Још увек постоје дилеме да ли ће се користи ће бити и у „Колубари” и у ТЕНТ-у, а пре свега биће 

s 

s радити једна набавка целог система или дељење на више јавних побољшан оперативни рад на коповима. 

s 

s набавки, али ће ускоро и ово питање бити разрешено. 

Како наводи Јевтић, хомогенизација угља, односно мешање 

s 

s Систем за планирање, контролу и управљање квалитетом нискокалоричног и висококалоричног, омогућава повећање количина 

угља чија експлоатација је оправдана. 

s 

s угља осмишљен је кроз две фазе рада. Прва фаза односи се 

s 

s на прецизно планирање технологије рада система са циљем – Пројектовање, избор и изградња котлова у термоелектранама 

ради се према карактеристикама угља као основног гори 

s 

s добијања угља потребног квалитета у процесу експлоатације, 

s 

s на једном или комбинацијом рада више система, или према ва, а испоруком угља потребног квалитета без великих разлика 

s 

s потреби, и утоваром угља са депоније. Управљање и контрола 

квалитета представљају другу фазу процеса са циљем да се течног горива за стабилизацију – објашњава наш саговорник и 

добићемо максималну трајну продуктивност паре без додавања 

s 

s 

s 

s врши континуална контрола квалитета откопаног угља, како би наводи да ће имплементација овог пројекта омогућити и адекватан 

избор система за заштиту окружења од загађења. 

s 

s се правовремено уочила евентуална одступања од планираних 

s 

s вредности и у том случају, предузеле активности на довођењу 


s 

s 8 


Снимио: Александар Рашин 

КОЛУБАРА


Под „лупом” ревизора 

Независна ревизорска кућа „Deloitte” 

d.o.o. средином априла почела је 

да врши анализу приложених финансијских 

извештаја Рударског басена 

„Колубара” за 2009. годину. Ове контроле 

врше се сваке године, у складу 

са Законом о рачуноводству и ревизији 

Републике Србије и МРС-ом, како у рударском 

басену, тако и у свим привредним 

друштвима у саставу ЕПС-а. 

Очекује се да ће, како је то уобичајено, 

стручњаци ове реномиране фирме 

након два и по месеца завршити 

на црт свог мишљења о финансијском 

из вештају „Колубаре”. Коначни текст са 

оценама ревизије биће урађен средином 

ове године, након чега ће бити усвојен и 

на Скупштини РБ „Колубара”. М. Р. 

Пријаве до 30. априла 

Пријава запослених у Рударском 

басену „Колубара” за куповину угља на 

кредит, код надлежних служби, почела 

је 1. а завршава се 30. априла. Испорука 

огрева, како очекују у малопродаји, 

„кренуће” крајем априла, најпре на 

сушеном угљу, одмах по обради и достављању 

првих спискова са захтевима 

запослених. Паралелно, након прикључивања 

свих захтева синдикалних 

организација у саставу ЕПС-а, почеће 

испорука угља и запосленима у ЕПС-у. 

Као и прошле године за камионску отпрему 

угља ангажовано је седам уд ружења 

превозника. 

Да подсетимо, услови плаћања и 

рокови испоруке остали су исти као 

и претходиних година, а једина битна 

измена у односу на прошлу годину је 

повећање количина угља које радници 

могу да купе на кредит. Запослени се 

могу определити за куповину 20 тона 

сировог или 12 тона сушеног угља, а 

уколико желе комбинацију ових врста 

угља, онда могу узети 12 тона сировог 

и 6 тона сушеног угља са површинских 

копова. Цене су произвођачке (уз обрачунат 

порез), важеће на дан доношења 

ове одлуке. 

Испорука угља радницима у издвојеним 

предузећима „Металу”, „Универзалу”, 

„Грађевинару” и „Услугама” 

почела је 11. марта и до 20. априла готово 

95 одсто ових захтева је већ подмирено. 

М. Р. 

Исправка 

У „Колубари” број 1068, на страни 

12, у тексту под насловом „Од марта 

вози „Ласта”, грешком смо објавили 

да је председник тендерске комисије 

за избор новог аутопревозника Ненад 

Банковић. Председник је Радиша Гајић, 

а Ненад Банковић заменик. 

Редакција листа 


ТРОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА РБ „КОЛУБАРА” 

Ископано преко осам 

милиона тона угља 

ПРОИЗВОДЊА „ПРЕРАДЕ” 

У 

Рударском басену „Колубара” за 

прва три месеца ископано је преко 

8,1 милион тона лигнита, што је за 

око један одсто више од плана. 

Према подацима добијеним од Љубивоја 

Гачића, руководиоца Службе за 

координацију производње „Колубаре”, 

највећу производњу, од преко 3,2 милиона 

тона угља и највећи пребачај плана, 

од око 15 одсто, остварило је Поље „Д”. 

„Тамнава-Западно поље” је, са ископаних 

3,1 милион тона лигнита, остварила биланс 

са 97 одсто. Поље „Б” је дало око 637 

хиљада тона лигнита, што је близу билансних 

количина. Коп „Велики Црљени”, 

чији угаљ служи за хомогенизацију угља 

са „Западног поља”, радио је по потреби 

и са ископаних 1,1 милион тона, план је 

остварио са 82 одсто. 

По речима Гачића, попуњеност депонија 

ТЕНТ-а половином априла била је за 

30 одсто већа од плана, док је у ТЕК-у и у 

ТЕ „Морава” на планираном нивоу. 

На површинским коповима Рударског 

басена „Колубара” у првом тромесечју 

је откопано и одложено преко 12,1 

милион кубика откривке, што је 92 одсто 

од планираних количина. Посматрано 

по коповима, Поље „Д” је са произведених 

6,6 милиона кубика јаловине, план 

пребацило за око један одсто. 

– Остала три копа су подбацила 

тромесечне планове откривке. На копу 

„Тамна ва-Западно поље” уходавање новог 

багера на II БТО систему утицало је 

на производњу откривке. Откопано је 

3,7 милиона кубика што је за око 12 одсто 

мање од плана. На Пољу „Велики 

Црљени” нерешени имовинско-правни 

односи пратили су производњу у сва три 

месеца тако да је, са откопаних 1,1 милион 

кубика, план откривке остварен са 85 

одсто. На слабију производњу Поља „Б” 

је утицало повремено ангажовање багера 

на производњи угља и на санирању 

руча, тако да је од планираних 890 откопано 

само 540 хиљада кубика чврсте 

масе, чиме је план јаловине остварен са 

61 одсто – каже руководилац Службе за 

координацију производње. Д. В. 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Више од 3,8 милиона 

тона за три месеца 

П 

рема подацима Службе за координацију 

производње, током прва 

три месеца ове године укупна 

производња „Прераде” износила је 

3.891.931 тона угља, што значи да је план 

(којим је било предвиђено 3.480.000) премашен 

за око 12 одсто. 

Значајан премашај плана у овом периоду 

забележила је Сува сепарација, 

у којој је, уместо очекиваних 2.381.000, 

произведено 2.939.317 тона лигнита (око 

24 одсто). У Сушари је током јануара, фебруара 

и марта осушено 136.767 тона, незнатно 

више од планиране количине, док 

је пребачај плана (од око 14 одсто) забележен 

и у Топлани, која је произвела 221.806 

тона паре (уместо 194.000, колико је било 

предвиђено). Мокра сепарација и Железнички 

тр анспорт произвели су, односно 

превезли 966.785, што је за око 12 одсто 

мање од очекиваних 1.099.000 тона лигнита. 

За око десет одсто, на нивоу „Прераде”, 

премашен је и месечни план за ма рт. 

У том периоду укупно је произве дено 

1.230.979 тона лигнита, уместо пре двиђених 

1.120.000. Када је реч о резултатима 

који су остварени по погонима, Сува 

сепарација произвела је 926.185 тона (око 

25 одсто више од плана), а Сушара и Топлана 

премашиле су план за по око пет 

одсто, производњом 49.414 тона лигнита, 

односно 67.521 тона паре. Током марта, 

Мокра сепарација и Железнички транспорт 

произвели су, односно превезли 

311.444 тона угља, што је око 83 одсто 

планираног. 

А. С. 


9 

пословање и 

производња 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s КАДРОВСКА ПОЛИТИКА РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

Систематизација за шест месеци 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Изабрани приправници који су се јавили на 

s 

s 

s фебруарски конкурс почеће са радом током маја. 

s 

s 

s 

s 

Комисија формирана половином априла требало 

s 

s 

s би да за пола године заврши предлог документа 

s 

s 

s који ће се бавити новом организацијом и 

s 

s 

s систематизацијом посла у привредном друштву 

s 

s 

s 

s 

s Резултати јавног конкурса за пријем у радни однос 158 

s 

s приправника факултетског образовања, који је, под слоганом 

„Ви сте нам потребни”, 18. фебруара објавила „Елек 

s 

s 

s 

s 

s тропривреда Србије”, биће познати најкасније до 5. маја. До 

s 

s тада ће свим учесницима бити послато обавештење о избору 

s 

s најповољнијег кандидата, а онима који не буду изабрани биће 

s 

s враћена приложена документа. 

s 

Миле Јеремић 

s Селекцију и утврђивање предлога листе кандидата утврдили 

су чланови четири комисије, које су именоване 9. априла. Да Помоћник директора најављује да именовање комисије пред 

s 

s 

s 

s 

s би процес разматрања пријава, којих је било више него што је ставља први корак у изради нове организације и система тизације. 

s 

s очекивано, био ефикаснији, формирани су одвојени тимови задужени 

за електро, машинску, рударску и правну, односно, еко 

– Иако је у питању нови документ, он ће се доста ослањати 

s 

s 

s 

s номску струку. На нивоу „Електропривреде Србије” одлучено је на већ постојећа решења којима је регулисана ова област. Желим 

s 

s да процедура спровођења конкурса буде иста у свим привредним да напоменем да се систематизација не ради у циљу смањења 

s 

s 

s 

друштвима. Предвиђено је да за ужи круг кандидата буде организовано 

додатно тестирање (које обухвата проверу знања енгле 

да правимо организацију послова која би подразумевала мањи 

броја запослених и да, до сада, нисмо добили никакве налоге 

s 

s 

s 

s ског језика, рада на рачунару, као и тест личности), а комисије су број људи. Примарни циљ је, једноставно, прилагођавање стварним 

и дугорочним потребама Рударског басена „Колубара”. По 

s 

s биле дужне да до 27. априла директору РБ „Колубара” Небојши 

s 

s Ћерану доставе предлог листе оних за које сматрају да највише знато је да тренутно, услед тога што је у протеклих двадесет година 

дошло до бројних промена у технологији и процесу рада, 

s 

s одговарају захтевима конкурса. Коначну одлуку о томе ко ће бити 

s 

s 

s 

примљен у радни однос доноси директор привредног друштва. постоји много дуплираних радних места, као и места која нису 

s 

s Према најавама, у Рударском басену „Колубара” посао ће у попуњена – рекао је Јеремић. 

s 

s мају добити 15 електро, по 14 машинских и рударских инжењера, 

двоје дипломираних економиста и троје дипломираних 

s 

Прва фаза до краја маја 

s 

s 

s правника. 

Иако је недавно отпочело реструктурирање „Електропривреде 

Србије” које ће се, у каснијим фазама, односити и на ор 

s 

s 

s Крајње време за савременију организацију посла 

s 

ганизацију и статус привредних друштава која послују у оквиру 

s 

s 

s За спровођење овог конкурса задужен је дипломирани правник 

Миле Јеремић, који је недавно постављен за помоћника директно повезана са овим процесом. 

компаније, Јеремић наводи да израда нове систематизације није 

s 

s 

s 

s директора за организациона питања и људске ресурсе Рударског 

басена „Колубара”. Јеремић је пре тога обављао послове клађивањем. Израда нове систематизације мора да буде оба 

– За сада немамо никакве налоге у вези са евентуалним ус 

s 

s 

s 

s руководиоца Сектора за правне, кадровске и опште послове, а вљена ефикасно, јер „Колубара” једина још није урадила овај 

s 

s његовим именовањем на нову функцију започет је процес раздвајања 

кадровских и организационих послова (под којима се године – каже помоћник директора. 

посао, који су остала привредна друштва завршила још 2007. 

s 

s 

s 

s 

s подразумевају кадровски, послови радних односа, послови образовања 

и односи са синдикатом) од правног сектора. 

према најавама, да буде окончана током друге половине маја. 

Почетна фаза овог захтевног и обимног пројекта требало би, 

s 

s 

s 

s Нова именовања у складу су са плановима везаним за израду Она подразумева израду акта о унутрашњој организацији Рударског 

басена „Колубара”. 

s 

s значајног документа у коме ће бити дефинисана организација и 

s 

s систематизација послова у Рударском басену „Колубара”. 

– Овај документ ће се односити само на то како ће привредно 

друштво „изгледати у глобалу”, односно дефинисаће орга 

s 

s 

s 

– Реализација овог пројекта је приоритетни задатак у наредном 

периоду. Већ је формирана комисија која ће се тиме бавити, низационе целине до најнижег нивоа. Тек онда следи система 

s 

s 

s 

s а чији чланови су сви помоћници директора и директори огранака. 

Она је први састанак одржала 12. априла. Начелни дого 

јер сва решења морају бити у складу са Актом о процени ризика, 

тизација – значи планирање радних места. Посао је комплексан, 

s 

s 

s 

s вор је да посао буде завршен за око шест месеци – објашњава као и са ранијим одлукама о бенефицираном радном стажу – 

s 

s Јеремић. 

каже Јеремић. 

s 

s 

s 

Тренутно је на снази систематизација стара више од 20 година. 

Након што је дошло до измене Одлуке о оснивању јавних месеци, могуће је да ће, због његове комплексности, овај рок 

Иако је начелно договорено да посао буде завршен за шест 

s 

s 

s 

s предузећа, у целом ЕПС-у, па и у „Колубари”, рађене су нове бити незнатно продужен. Нова систематизација ступиће на 

s 

s систематизације. Документ је завршен, послат руководству „Електропривреде” 

на разматрање и они су дали сагласност, али ПД РБ „Колубара”, а затим и руководство ЕПС-а. Након тога, 

снагу након што предлог надлежне комисије одобри директор 

s 

s 

s 

s није урађено вредновање и он никада није ступио на снагу. следи распоређивање запослених. 

А. Станић 

s 

s 10 



КОЛУБАРА

Организационе промене у Дирекцији рб „колубара” 

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

Кадровске измене 

Од 1. априла на место руководиоца 

Комерцијалног сектора Дирекције Рударског 

басена „Колубара”, постављен 

је Ђоле Јечменица, дипломирани економиста, 

који је раније обаљао послове 

руководиоца Службе набавке. 

У складу са недавно извршеним 

изменама и допунама одлука о унутрашњем 

организовању и системати 

зацији послова РБ „Колубара”, на 

пословима помоћника руководиоца 

Комерцијалног сектора, за продају, 

увоз и извоз распоређен је дипломирани 

економиста Мирољуб Стојановић, 

који је раније обављао послове руководиоца 

Комерцијалног сектора, док је 

дипломирани економиста Владимир 

Бањанин, који је раније обављао послове 

пројект менаџера друге групе, 

распоређен на послове помоћника руководиоца 

Комерцијалног сектора за 

јавне набавке. М. Р. 

Седница одбора 

Седма седница Одбора за праћење 

пресељења насеља Вреоци одржана је, 

24. марта, у пословодству РБ „Колубара”. 

На седници су разматрани закључци 

СО Лазаревац од 1. марта ове године, 

везани за процес пресељења Вреоца. 

Раговарало се о активностима у процесу 

експропријације и закључивању 

уговора о условима пресељења. 

Чланови одбора упознати су са информацијом 

о попису непокретности 

у Вреоцима, а разматрани су и појединачни 

захтеви влас ника непокретности 

из Вреоца упућени одбору. 

Представници „Колубаре” у одбору 

изразили су захтев да се обрађивачима 

оперативног плана за пресељавање гробља 

омогући да изврше припремне активности 

(снимање гробних места и 

друге), које су у складу са програмским 

основама и до сада усвојеним одлукама 

СО Лазаревац, с чиме се нису сложили 

представници МЗ Вреоци. Н. Ж. 

Закључен 171 уговор 

До 16. априла, између РБ „Колубара” 

и мештана Вреоца, закључен је 171 уговор 

о условима пресељења по Програмским 

основама и Програму пресељења 

насељеног места Вреоци. 

На договор о потписивању уговора о 

условима пресељења, до средине априла, 

из „Колубаре” је позван 271 власник непокретности 

из Вреоца. Позиву се, до тада, 

одазвало 244 грађана, а није једанаест. 

Начелни пристанак за закључивање уговора 

дало је 220 лица, а 24-оро је одбило 

да закључи уговор. Н. Ж. 

Груписање послова 

на нивоу „Колубаре” 

Обједињују се послови 

безбедности и здравља на раду 

и заштите од пожара, послови 

менаџмента, заштите 

животне средине, осигурања 

Концентрисање послова из области 

безбедности и здравља на раду и заштите 

од пожара, заштите животне 

средине и послова менаџмента на нивоу 

Рударског басена „Колубара”, до сада 

обављани у огранцима и у Дирекцији, 

довело је до формирања три нова сектора 

у Дирекцији „Колубаре”. Ове промене дефинисане 

су Одлуком о изменама и допунама 

Одлуке о унутрашњој организацији 

привредног друштва коју је 2. марта донео 

директор „Колубаре” Небојша Ћеран. 

Нови сектори за ове послове формирани 

су у оквиру Центра за стручне послове 

и логистику Дирекције Басена. 

У Сектору за безбедност и здравље на 

раду и заштиту од пожара формирају се 

одељење за проверу знања запослених и 

четири службе - за безбедност и здравље 

на раду огранака „Површински копови 

Барошевац” и „Прерада”, и за заштиту од 

пожара за потребе Копова и Прераде. 

Сектор за интегрисани систем ме наџмента 

бавиће се пословима увођења и 

унапређења интегрисаног система ме наџмента, 

побољшања у технолошком и 

пословном систему, успостављања, документовања 

и примене ИМС, као и координирањем 

активности у изради програма, 

планова и документације. Овај Сектор 

ће имати две службе - за документовање 

и примену ИМС и за развој и унапређење 

ИМС. 

Сектор за заштиту и унапређење животне 

средине имаће четири службе - за 

потребе „Копова” и „Прераде”, за биолошку 

рекултивацију и за бригу о отпаду 

и опасним материјама. Служба за 

биолошку рекултивацију састојаће се од 

два одељења - за пољопривреду и за шумарство. 

Уместо некадашње службе за 

рекултивацију и заштиту околине биће 

формирана служба за техничку рекултивацију. 

Одлуком директора „Колубаре” од 4. 

марта ове године унете су, такође, и неке 

промене у организовању Комерцијалног 

сектора. Тачније, поред Службе за јавну 

набавку добара, формирана је и Служба 

за јавну набавку услуга и радова. 

Нова служба ће обављати послове набавке 

услуга везаних за одржавање средстава, 

објеката и механизације, услуга везаних 

за годишње инвестиционе оправке и 

текуће одржавање, ангажовање извођача 

грађевинско - занатских радова, осталих 

производних и непроизводних услуга. 

Она ће, такође, припремати подлоге за 

покретање свих поступака за набавке, 

обезбеђивати и водити евиденцију докумената 

везаних за набавку, организовати 

достављање конкурсне документације. 

Служба набавке услуга и радова имаће 

четири пословнице - за потребе „Копова”, 

„Прераде”, Дирекције „Колубаре” и 

за услуге и радове везане за инвестиције. 

Служба за организацију и спровођење 

поступака јавних набавки имаће два одељења 

- за набавку добара и за набавку услуга 

и радова. 

Руководилац Комерцијалног сектора 

добиће, овим променама, два помоћниказа 

јавне набавке и за продају, увоз и извоз. 

Промене у унутрашњој организацији 

Комерцијалног сектора и Дирекцији „Колубаре” 

пропраћене су и изменама у систематизацији 

послова. Радна места ће 

бити, углавном, попуњена прерасподелом 

запослених који су већ били ангажовани 

на овим пословима у огранцима и 

Дирекцији. 

Д. Аћимовић 

s Служба осигурања 

за целу „Колубару” 

Послови осигурања запослених 

и имовине, новим променама су 

сврстани у Сектор за финансијскокњиговодствене 

послове 

Дирекције „Колубаре”. Њима ће се 

бавити посебна Служба за послове 

осигурања читавог рударског 

басена која ће имати три одељења 

- за ниво „Колубаре”, „Копова” и 

„Прераде”. 

Новим организационим 

променама, Служба за заштиту 

и унапређење радне и животне 

средине у Дирекцији прерашће 

у Службу за развој нових 

технологија. Д. А. 

БРОЈ 1069 28. април 2010 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 11 s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sсиндикат 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 12 

ИЗ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „КОЛУБАРА” 

Богата понуда за рекреацију 

Запослени могу да бирају дестинације у 

Србији, Црној Гори и Грчкој. За путовање 

у Грчку потребан нови пасош или виза 

Синдикална организација „Колубара” и овог пролећа организује 

превентивно-рекреативни одмор радника. У изузетно 

доброј понуди могу да се бирају дестинације у Србији, 

Црној Гори или Грчкој. Као и до сада, једну половину пуне 

цене плаћа синдикат, а другу радник. 

После неколико година паузе, у понуди се поново нашао 

хотел „Језеро” у Перућцу. Ово прелепо туристичко насеље на 

десној обали Дрине, омиљено стециште риболоваца, удаљено је 

од Бајине Баште 13 километара, у подножју Националног парка 

„Тара”. Хотел је на обали језера, које има лепо уређену плажу са 

базенима за децу и рестораном. За седам пуних пансиона запослени 

плаћа 6.265 динара. Организован аутобуски превоз износи 

1.350 динара. Прва смена пут Перућца креће 1. јуна, а друга 

после седам дана. 

У метрополи домаћег туризма Врњачкој бањи, рекреација се 

у две смене обавља у хотелу „Меркур”. У цену од 10.202 динара 

урачунато је седам пуних пансиона, са здравственим услугама, 

балеотерапијом, прегледима лекара специјалиста, физикалном 

терапијом, коришћењем сауне, базена, парног купатила и фитнес 

центра, као и боравишна такса, осигурање и организација 

путовања. За превоз треба издвојити 1.240 динара. Прва смена 

почиње 28. априла, а друга 5. маја. 

s Рехабилитација у пет бања 

У току су припреме за пролећни здравствени опоравак 

у бањама и лечилиштима Србије. У Бањи Ковиљачи, 

Врњачкој, Соко бањи, Нишкој бањи, Пролом бањи 

и младеновачком „Селтерсу”, „Колубарцима” је на 

располагању 1.200 места. Потребно је да запослени 

на време припреме медицинску документацију са 

препоруком лекара из лазаревачког Дома здравља и 

предају је Службама заштите на раду у својим деловима 

предузећа. Д. М. 

На Златибору радници могу да се одмарају у апартманима 

„Аћимовић”, у строгом центру, на само 20 метара од језера. 

Ови трокреветни, четворокреветни и петокреветни апартмани, 

изграђени крајем 2001. године, опремљени су намештајем 

од природних материјала, купатилима од италијанске керамике 

са туш кабинама, свим неопходним уређајима, сателитском 

телевизијом, кућним биоскопом и бежичним интернетом. За 

седам пуних пансиона плаћа се 9.450 динара, у шта су урачунати 

и боравишна такса, осигурање и организација путовања. Организован 

аутобуски превоз кошта 1.350 динара. Прва смена за 

Златибор кренула је 11. априла, док последња почиње 27. јуна. 

У Црној Гори пролећно рекреативни одмор може да се користи 

у Баошићима, у вили „Мирели”, која се налази на самој 

морској обали, има своју плажу и ресторан са прелепом баштом. 

Баошићи су мало место у Бококоторском заливу, са веома 

високом просечном годишњом температуром и преко 200 сунчаних 

дана. У цену од 13.000 динара урачунато је десет пуних 

пансиона, док се боравишна такса и осигурање плаћају првог 

s Екскурзија у мају и јуну 

Наредног месеца, тачније за 15. мај Туристичка агенција 

„Колубара-турс” припремила је једанаестодневну 

екскурзију до Барселоне. Цена аранжмана је 385 евра у 

динарској противвредности, уз веома погодне начине 

отплате. За јуни месец планирано је интересантно 

путовање у Будимпешту, од 24. до 27, а цена аранжмана 

је 10.300 динара. M. Р. 

дана боравка на рецепцији виле. Организован превоз кошта 

3.300 динара. Прва смена пут ове дестинације почиње 29. маја, 

а последња 28. јуна. 

У Будви рекреација се обавља у хотелу „Олимпик”, који је у 

центру града, на 300 метара од морске обале. Располаже капацитетом 

од преко хиљаду лежаја у двокреветним, трокреветним и 

четворокреветним собама, климатизованим и опремљеним кабловском 

телевизијом. За десет пуних пансиона у терминима од 

29. маја до 28. јуна, запослени плаћа 13 хиљада динара. Аутобуски 

превоз није урачунат у цену и износи 3.100 динара. 

И овог пролећа изузетно је добра понуда за одмор у Грчкој, 

тако да се треба одлучити између Паралије, Лименаса на Тасосу 

и Пефкохорија. Паралија је једно од најпопуларнијих летовалишта 

за наше туристе. Поред прелепих пешчаних плажа, нуди 

и пуно кафића, ноћних клубова, дискотека, али и продавница 

текстила, накита, коже и крзна за оне који желе добар шопинг. 

Смештај у вилама „Луциа”, „Орион” и „Луиса” је на бази пуних 

пансиона, а за десет дана са превозом и осигурањем потребно је 

издвојити 15.980 динара. 

Тасос је острво које се налази у североисточном делу Грчке, 

200 километара од Солуна. Познато је по густим боровим шумама 

и бројним маслињацима, дугим пешчаним плажама, лепим заливима 

и благој клими. Лименас је лучки градић, са лепим шеталиштем 

поред мора и трговачком улицом. Виле „Ирис” и „Елени” 

се налазе у ширем центру града. Од плаже су удаљене 250 метара, 

а двокреветни, трокреветни и четворокреветни студији имају 

своје купатило, балкон и чајну кухињу опремљену основним 

посуђем. Први термин за ову дестинацију је 28. мај, а последњи 

27. јун. У цену од 18.490 динара урачунато је десет пуних пансиона 

са превозом, осигурањем и организацијом путовања. 

Пефкохори је главни носилац туризма на полуострву Касандра, 

на првом прсту Халкидикија. Његове особености су богат 

ноћни живот, бројне дискотеке и рибарске таверне. Смештај је 

у вилама „Есперидес”, „Иоли” и „Атина” које су опремљене свим 

неопходним садржајима. За десет пуних пансиона, превоз, боравишну 

таксу и осигурање потребно је издвојити 18.490 динара. 

Треба напоменути да је за путовања у Грчку неопходан нови 

црвени пасош. Они који поседују стари, плави пасош, могу да 

путују уз визу коју ваде самостално уз ваучер агенције и сносе 

трошкове визирања. Све рекреације у Србији трају седам дана и 

плаћају се у осам полумесечних рата. У Црној Гори и Грчкој борави 

се десет дана, а плаћање је у десет полурата. Организатор 

свих путовања је Туристичка агенција „Колубара-турс”, док је 

превоз поверен лазаревачкој „Ластри”. 

Пријављивање за све дестинације је почело у службама за 

друштвени стандард и синдикатима. По добијању рекреације 

неопходно је јавити се туристичкој агенцији ради распореда по 

собама. 

Д. Матић 


КОЛУБАРА

ЕЛЕКТРОНСКА ЗАШТИТА ОБЈЕКАТА У „КОЛУБАРИ” 


Користити постојеће капацитете 

Акти којима се регулише безбедност лица и 

имовине тренутно се недовољно поштују 

Уциљу унапређења безбедности лица, имовине и пословања 

у РБ „Колубара” из Сектора за опште послове и Одељења 

за одбрану и безбедност покренута је иницијатива да се на 

другачији начин организује Дирекција и искористи постојећа 

опрема за видео надзор. За овај предлог постоји заинтересованост 

фирме и подршка његовог руководства. Један сегмент 

безбедности лица, имовине и пословања чини вид техничког 

обезбеђења објеката који на релативо јефтин и ефикасан начин 

битно побољшава ниво обезбеђености имовине на коју је 

уграђен. То је електронска заштита у коју спадају противпровални 

алармни системи, видео надзор и други видови приступа. 

Посебним упутством је предвиђено да на основу процене 

угрожености објекта Одељење за одбрану и безбедност у Служби 

за опште послове Дирекције обавезно учествује у свим фазама 

иницирања, уградње и одржавања ових система. 

– Два акта која регулишу ову област се нису у потпуности 

спроводила, већ се из разних разлога дешавало да су те системе 

наручивала и уграђивала некомпетентна лица без претходне израде 

процене угрожености објеката, идејног решења и пројектне 

IN MEMORIAM 

Стево Боројевић 

После тешке болести, 19. априла 

преминуо је Стево Боројевић, 

дугогодишњи радник РБ 

„Колубара”. 

Боројевић је рођен 18. септембра 

1949. године у месту Купиник, 

општина Пландиште. После 

завршеног основног и средњег образовања, 

уписао је Машински факултет 

у Београду, који је са успехом 

завршио 1973. године. 

Исте године запошљава се у 

Комбинат „Колубара” у Вреоцима. Највећи део радног века 

провео је у „Колубара-Преради”, где је обављао бројне одговорне 

послове, од руководиоца сектора, управника Топлане, 

техничког директора и директора огранка. Смрт га је затекла 

на радном месту стручног сарадника за техничке послове у 

пословодству РБ „Колубара”. 

Тих, благе нарави, увек спреман за рад и шалу, био је 

омиљен међу колегама и сарадницима. Био је члан бројних 

стручних тимова и вођа пројеката који су успешно реализовани, 

признати стручњак и одговоран радник. 

Током школовања и касније бавио се рвачким спортом 

и постигао је запажене спортске резултате у земљи и свету, 

као члан београдског „Радничког” и репрезентације СФРЈ. 

На Олимпијади у Минхену 1972. године бранио је боје рвачке 

репрезентације. 

Прерана смрт Стева Боројевића оставила је у дубокој жалости 

његове најближе, ћерку Ану, синове Јована и Николу, 

супругу Гордану, бројне пријатеље, колеге и сараднике. 


Благоје Алексић 

документације. У РБ „Колубара” у ове сврхе уграђено је 11 система 

који нису у потпуности искоришћени. Да би се стање довело 

на оптималан ниво покренута је иницијатива за адаптацију нефункционалних 

система коју ће, након стручне процене, предложити 

и учествовати у пројектовању и организовању система 

као консултант Факултет безбедности Универзитета у Београду 

у статусу независне институције. Извођач адаптације ће се тражити 

јавном набавком. Одељење за одбрану и безбедност има 

све ингеренције над свим фазама увођења и администрирања 

оваквог система. С обзиром да ће „Колубара” имати неколико 

стотина камера за производне и безбедносне сврхе намеће се 

потреба да се одреде лица информатичке струке која би била администратори 

ових система и лица која би радила на неким фазама 

његовог одржавања. Посао администратора захтева знање 

информатичке и електро струке, као и познавање потребне, 

иначе веома сложене, опреме. Ово лице би самостално радило 

на праћењу рада система, подешавању, прегледању снимљеног 

материјала, превентивном одржавању и морало би да буде део 

Одељења за одбрану и безбедност. Тренутно за ту функцију се 

обучава и припрема инжењер Љубиша Станојевић. Сва лица 

која имају приступ овој опреми и подацима о карактеристикама 

опреме мораће да прођу безбедносну проверу у МУП-у – 

каже Благоје Алексић, специјалиста за безбедност и менаџмент 

и руководилац Опште службе Дирекције „Колубаре”. 

Према његовим речима, планирано је да се уз стриктно 

поштовање процедуре, ангажује администратор за све системе, 

да се успостави систем надзора и одржавање ових система. 

Нови системи видео надзора подразумевају инсталирање 

„паметних” програма који аутоматски могу да препознају 

и евидентирају преко слике одређене видове „сумњивог” 

понашања. У овој технологији је искоришћен напредак и велика 

брзина рачунара који обрађују дигиталне видео сигнале. 

Уређаји имају могућност да на сваку уочену и програмирану 

промену на сигналу алармирају обезбеђење. Сви ови системи 

су алат обезбеђења и у функцији су безбедности. Интенција је 

да се лица електро-информатичке струке обуче да одржавају 

електросистеме. За ову годину је планирано увођење неколико 

система у циљу безбедности лица и имовине. Одељење за одбрану 

и безбедност радиће процену угрожености објеката која ће 

условити задатке, а на основу њих ће се дефинисати пројектни 

задаци. Стручна процена угрожености условљава врсту заштите 

и потребне опреме. 

М. Димитријевић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

из огранака 

басена 

актуелности са Поља „Д” 


Почео ремонт БТС система 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

„Глодар 8”, који на овом систему 

ради више од 23 године, биће 

капитално ремонтован 

Р 

емонти рударске механизације на 

површинском копу Поље „Д” теку 

по плану. Након што су успешно, 

и у планираним терминима, завршени 

ремонти „глодара 4” и II БТО система, 

у редован годишњи ремонт, ових дана, 

ушао је БТС угљени систем. Планирано је 

да ремонт овог система траје до 10. маја, 

када ће на њега бити прикључен „глодар 

2”, који тренутно откопава јаловину на IV 

БТО систему. 

Разлог за ову промену лежи у чи њеници 

да је „глодар 8”, који на овом систему 

ради више од 23 године, половином 

априла ушао у такозвани „капитални ремонт”. 

Одмах по заустављању система багер 

је транспортован на нови монтажни 

плац у Зеокама на којем ће, како је планирано, 

остати до половине августа до 

када би требало да буде завршена његова 

оправка. 

– Ремонт популарне „осмице” потрајаће 

четири месеца, а током тог периода 

на њему би требало да буду замењени 

сви каблови као и замена свих похабаних 

и оштећених елемената у систему 

„дизања стреле радног точка”. Биће замењени 

и сви остали оштећени делови 

и отклоњени уочени недостаци који су 

настали као последица вишегодишњег 

рада – каже Милан Петровић, директор 

Поља „Д”. 

„Глодар 8“ долази на нови монтажни плац 

s 14 

Треба додати и податак да је овај 

багер, радећи више од две деценије, до 

сада откопао више од 150 милиона тона 

лигнита и да је, по оценама стручњака, у 

правом тренутку „послат” на заслужени 

одмор и неопходну ревитализацију. 

У наставку разговора са директором 

Петровићем бележимо и остале актуелности 

везане за садашњи тренутак овог копа. 

– Код нас се ситуација мења из часа у 

час – каже он и додаје: 

– Радимо у новом и никад тежем окружењу 

које од нас изискује додатне напоре 

како би одржали производњу и 

остварили планске задатке. Сеоба механизације 

је и даље актуелана па ће тако 

„глодар 2” (који се премешта на БТС систем) 

на IV јаловинском систему заменити 

„глодар 1”. 

Много посла нас чека и на уређењу 

нове локалне путне мреже. Највећи део 

наше механизације ради на новим лока 

цијама које су, највећим делом, зоне 

бивших јаловишта што изискује изузетну 

стручност и додатни опрез како би 

се сачувала механизација и остварили 

плански задаци. Протекла зима је, у том 

смислу, била изузетно специфична. Због 

лошег стања локалних саобраћајница које 

нисмо адекватно припремили за зимске 

услове рада (због недостатка времена и 

изнуђених решења) месечно смо, и поред 

свих додатних напора, на „примопредаји 

смена” губили, и до 600 сати. Због тога 

ћемо у времену које долази овом проблему 

посветити посебну пажњу, како 

би следећи зимски период дочекали што 

спремније – каже Петровић. 

Милан Петровић 

О каквом послу је реч говори и податак 

да је током летњег периода неопходно 

уредити више од 30 километара интерних 

путева у које је неопходно уградити више 

од 50 хиљада кубних метара камена, различитог 

састава и фракција. 

Све то, уз стално померање траса система, 

захтева од људи који су задужени 

за овај посао додатне напоре и много 

рада, како би били створени неопходни 

почетни предуслови за сигуран и континуиран 

рад система од којих чак четири 

раде у зонама бивших јаловишта. 

За то су, наравно, неопходни људи, а 

њих је на овом копу (из године у годину) 

све мање. 

– Са копа, по различтим основама, одлази 

много људи и то су, углавном, врсни 

мајстори. У овом тренутку – наглашава 

директор Петровић – недостају нам радници 

свих профила. Од дипломираних 

инжењера – до помоћних радника. Смене 

се попуњавају са великим тешкоћама 

и скоро да је извесно да ћемо у неком 

будућем дану (који није далеко) доћи у 

ситуацију да немамо кога да пошаљемо 

на коп. То, наравно не би било добро, и 

ја се надам да ће се у догледно време наћи 

решење и за овај проблем. 

Ни ова прича не би била комплетна, 

а да се у њој не помену проблеми везани 

за експропријацију. Вреоци су стара 

тема, а нова – Зеоке. Проблеми везани 

за експропријацију у зони јужног крила 

постају све израженији. Да ли ће и они „по 

вреочком рецепту”, у скорој будућности, 

постати алармантни 

М. Тадић 




КОЛУБАРА

НОВИ БТО СИСТЕМ НА КОПУ „ТАМНАВА-ЗАПАД” 


Положени испити 

Багер постигао висок проценат временске расположивости, а 

цео систем добре резултате у тесту капацитета 

Половином априла радовима на 

комплетирању и уходавању новог 

БТО система на копу „Тамнава- 

Запад” назирао се крај. Од 1. до 15. априла 

извршен је тест перформанси, односно 

временске расположивости багера. Зa 

остали део система такав тест спроведен 

је раније. У овом периоду обављен је и 

тест капацитета целог система. У току 42 

смене багер је остварио временску расположивост 

99, док је уговором прецизирано 

да она мора бити изнад 96 одсто. За 

14 дана забележено је 206 минута застоја у 

раду багера. То значи да је машина показала 

изузетно добре резултате јер је њено 

учешће у укупним застојима незнатно 

више од један одсто. 

– Утисак о високим резултатима 

квари чињеница да остали део система 

сада није постигао тако висок проценат 

временске расположивости. Међутим, 

остали делови система већ су прошли 

овакав тест и њихови показатељи су тада 

били знатно бољи. Неколико је разлога 

зашто и сада нису имали тако добре резултате. 

Приликом реализације теста за 

одлагач и транспортере систем је радио 

са знатно „слабијим” багером, па се проблеми 

везани за капацитет нису могли 

уочити у том периоду. Уклапањем багера 

битно већег капацитета појавиле су 

се тешкоће везане за пренос и одлагање 

материјала. Затим проблеми, пре свега 

на транспортерима, који су везани за 

рад система са променљивом брзином 

транспортера у зависности од капацитета. 

Дошло је до неусаглашености између 

брзине појединих транспортера и то је 

резултирало нагомилавањем материјала 

на пресипним местима и застојима који 

су скраћивали време рада система. У тим 

случајевима одлагач је имао проблема 

са пријемом материјала, долазило је до 

загушења на пресипном месту транспортера 

1 на транспортер 2 одлагача – каже 

Добривоје Стефановић, руководилац 

пројекта. 

Након завршетка ове провере пред 

FAM-ом је обавеза да у потпуности 

оптимализује рад система транспортера 

у складу са уговором, а TAKRAF да изврши 

побољшање на спорном пресипном 

ТРОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА НА КОПУ „ТАМНАВА-ЗАПАД” 

месту. Мораће и KRUP до краја јуна дa отклони 

уочене недостатке током овог периода, 

а све је регулисано одговарајућим 

протоколом. 

У оквиру теста временске расположивости, 

од 7. до 13. априла спроведен 

је и тест капацитета система. Трајао је 

72 сата и за то време багер је откопао 203 

хиљаде метара кубних чврсте масе. Према 

критеријумима из уговора овај резултат 

значи да је систем успешно „прошао” 

тест. 


sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

План испунио само један систем 

Током прва три месеца, уходавање 

новог багера у систем довело до 

подбачаја плана на II БТО систему 

За прва три месеца производња откривке и угља на површинском 

копу „Тамнава-Западно поље” је испод планираних 

количина. Према подацима Службе за координацију 

производње тромесечни план јаловине од 4,3 милиона кубних 

метара остварен је 88 одсто, док је производња угља достигла 

95 одсто. 

Због бројних активности на укључивању новог багера у рад, 

II БТО систем је план остварио 71 одсто, а I јаловински је планирана 

2,3 милиона кубика надмашио за два одсто. Разлог за 

подбачај на новом систему налази се, према речима Милутина 

Бобића, директора копа, у чињеници да је биланс за овај систем 

базиран на раду са новим багером, док се у пракси производња у 

овом периоду одвијала скоро све време са „глодаром 4”. 

– Нови багер је због уходавања у целину и припрема за доказ 

перформанси и теста капацитета целог система изазвао велике 

застоје у раду. У периоду оптимизације и подешавања параметара 

багер је стајао, а такође и због отклањања појединих проблема. 

Од 8. марта, када је у првој смени почео са радом, па до 1. 

априла, када је за машину, као и за цео систем, почео тест временске 

расположивости, било је доста застоја због подешавања 

и проблема у раду. Сада можемо да кажемо да је успешно завршен 

тест временске расположивости који је трајао 14 дана, а у 

оквиру њега и доказ капацитета багера и система. Позитиван 

тест капацитета по уговору значи да је за 72 сата рада систем 

морао да откопа минимално 200 хиљада кубних метара чврсте 

масе. Након отклањања одређених недостатака који не утичу 

битно на рад система, почеће да тече гарантни период за багер 

– каже Бобић. 

Према његовим речима разлог за неиспуњење плана у 

производњи угља се налази у планирању рада са три линије, 

односно са три багера на угљеним системима. Међутим, због 

кашњења монтаже и укључења новог багера, „глодар 4” је на II 

БТО систему престао са откопавањем јаловине 3. марта крајем 

треће смене, а 6. марта у другој смени почео да копа угаљ. Овај 

мањак у производњи угља надокнадиће се у летњем периоду, 

а од 15. марта почео је са радом у две смене грабуљар који копа 

комадни угаљ и сигурно ће допринети лакшем испуњењу планова. 




Стефановић у радном договору 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s отежана производња на ПОЉу „Б” 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

Јаловина испод плана 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Лоши временски услови и експропријација успорили производњу 

s 

s 

s откривке. Испуњен производни план на угљу 

s 

s 

s 

s 

s Од почетка ове године Поље „Б” се нашло 

у тешким и не повољним ус ло 

да врше реконструкције јаловинског сиблема, 

на овом угљенокопу су присиљени 

s 

s 

s 

s 

s 

вима за производњу јаловине, па су стема како би се производња наставила. 

s 

s отуда и производни резултати лошији. – Добар део заостатка од 300.000 метара 

кубних јаловине настао је и радом ба 

s 

s Светолик Симић, директор најстаријег 

s 

s „Колубариног” угљенокопа за наш лист је гера „C700” на подупирању унутрашњег 

s 

s рекао да је више разлога довело до овакве одлагалишта који је радио смањеним капацитетом. 

Међутим, средином априла 

s 

s ситуације. 

s 

s 

s 

– Обилне падавине које су нас пратиле 

од почетка године, па све до марта до 

нарочито од мо мента када смо прешли 

почињемо да поправљамо производњу, 

s 

s 

s 

s неле су нам многобројне проблеме. Због на спољашње одлагалиште – наглашава 

s 

s велике количине воде и лоших услова Симић. 

s 

s на јаловинској етажи често је долазило Што се тиче производње угља, без Светолик Симић 

s 

s до „закишњавања” дреновитих партија обзира на проблеме са померањем дуж 

s 

s 

s 

које су тешко товарене, што је опет узроковало 

пад капацитета и честе застоје на је изазвало велике реконструкције на кипавамо. То нам омогућава да додатно 

линије унутрашњег одлагалишта, што ног копања багером „глодар 4” одмах за 

s 

s 

s 

s систему због просипања и проклизавања угљеној етажи, успели су да остваре планирану 

производњу, чак и да откопају не 

– истиче Симић. 

стабилизујемо унутрашње одлагалиште 

s 

s материјала, како на одлагачу тако и на 

s 

s везном транспортеру заокретних трака. што количина преко плана. 

У наредном периоду, очекују се велики 

s 

s 

послови везани за производњу јаловине. 

s 

s 

Планиран је откоп преосталих маса дуж 

s 

s 

s 

етажног транспотрера 2.1, а након тога, 

s 

s 

очекује се и исељење домаћинства Милете 

s 

s 

Миљанића, излазак на етажни транспортер 

B10 и откопавање јаловинских маса 

s 

s 

s 

s 

које се налазе испод овог домаћинства, 

s 

s 

како би се фронт радова на угљу правилно 

s 

s 

s 

развијао. 

s 

s 

– Са обзиром на услове у којима ће 

s 

s 

радити багер „C700” очекујем да ћемо 

s 

s 

поправити производњу јаловине и надокнадити 

мањак који имамо првих месеци 

s 

s 

s 

s 

ове године. При производњи угља не би 

s 

s 

s 

требало да буде већих проблема до инвестиционе 

оправке угљеног система која је 

s 

s 

s 

s 

планирана у јуну. Како у наредном периоду 

треба очекивати повољније времен 

s 

s 

s 

s 

ске услове, мислим да ћемо имати један 

s 

s 

мирнији рад до јуна – каже Симић. 

s 

s 

s 

Проблем који остаје као константан 

s 

s 

је недостатак радне снаге (првенствено 

s 

s 

руковалаца погонских станица), па су на 

s 

s 

Пољу „Б” принуђени, да би се производња 

s 

s Поље „Б” средином априла 

несметано одвијала, да у појединим моментима 

повлаче помоћнике багериста 

s 

s 

s 

s Све ово је имало за последицу смањену – У овом периоду било је проблема или багеристе „мариона”. 

s 

s 

s производњу јаловине, што ћемо у наредном 

периоду морати „дебело” да надоном 

вредношћу, с обзиром да смо се нашвица” 

одвија се по планираној динамици, 

са квалитетом угља и његовом калорич 

Производња у каменолому „Круше 

s 

s 

s 

s кнадимо. Производња јаловине у овом ли у делу лежишта које је имало најмању тако да је откопана потребна количина 

s 

s периоду износи око 300.000 метара кубних, 

што чини остварење производње од та, на овом делу копа извршили смо и менолома копа откривка како би се наста 

просечну калоричну моћ. У току мар 

камена. Тренутно се на горњој етажи ка 

s 

s 

s 

s око 63 одсто – каже Симић. 

једну значајну реконструкцију угљених вило са производњом камена. У току су активности 

око експропријације одређених 

s 

s 

s Један од проблема који већ дужи временски 

период отежава рад јаловинског даљи развој угљених етажа. Новина је и парцела који ће омогућити да се у наред 

трака, тако да смо омогућили несметани 

s 

s 

s 

s система и угрожава напредовање копа то што део откопаног простора на угљу, ном периоду развијају етаже и обезбеди 

s 

s је експропријација домаћинства Милете користећи постављену линију са одлагачем 

„Аrs 1200” и могућношћу селектив 

Д. Весковић 

пројектована геометрија копа. 

s 

s Миљанића. Услед овог нерешеног про 

s 

s 16 


Снимила: Драгана Весковић 


КОЛУБАРА

УГРАДЊА СИСТЕМА ЗА ДОЈАВУ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У СУШАРИ 



Утврђен пројектни задатак, 

расписивање тендера у априлу 

За сада дефинисано само да ће се гашење 

вршити водом и то аутоматски, системом 

млазница. Најважније је да систем 

функционише брзо и ефикасно, уз оптимални 

степен узбуњивања, каже управник Сушаре 

Прве активности везане за реализацију „Главног пројекта 

стабилног система за дојаву и аутоматско гашење пожара 

у Сушари” отпочеле су током марта. Тим оформљен на 

нивоу „Прераде” одредио је пројектни задатак, који је, на састанку 

одржаном 30. марта, усвојило и руководство Рударског 

басена „Колубара”. Током априла требало би да буде расписан 

тендер, на основу кога ће бити одлучено којој фирми ће бити 

поверен посао, чија укупна вредност се процењује на око 50 милиона 

динара. 

Иако то првобитно није било предвиђено планом инвестиција 

„Прераде”, новац за овај пројекат обезбеђен је због његове 

приоритетности. 

– Након великог пожара у Сушари прошле године, постало 

је очигледно да се уградња ефикасног противпожарног система 

више не може одлагати – каже Дејан Мијатовић, управник 

Сушаре. 

Чим је утврђено да су средства осигурана, формиран је тим 

(у коме су, осим Мијатовића, Саша Радовановић, Анђелко Јанковић, 

Горан Петронијевић, Радован Инић и Милорад Белаћевић) 

који је добио задатак да формулише пројектни задатак 

и дефинише циљ документа који ће бити основа за реализацију 

посла. 

Прошлогодишњи пожар нанео велику штету 


Дејан Мијатовић 

– Иако ова област није наша струка, потрудили смо се да се, 

пре дефинисања пројектног задатка, добро упознамо са свим 

евентуалним решењима. Организовали смо низ презентација 

фирми које се баве пројектовањем и уградњом ових система. На 

позив једне од њих посетили смо и Загреб, где смо се на примеру 

термоелектране уверили како опрема за коју смо заинтересовани 

функционише. Ипак, желим да напоменем, да овакве услове, какви 

су у „Преради” (пре свега мислим на влагу и присуство угљене 

прашине) нигде нисмо нашли – објашњава управник Сушаре. 

Договорено је да систем за алармирање и гашење пожара 

„испрати” токове сушеног угља, од места где је он већ осушен, 

до места где се класира и утовара. Делови Топлане и Нове сушаре 

већ имају уграђен систем за дојаву којим је покривен кабловски 

простор, „енергетске” просторије, простор у коме се 

налазе електроника и командни пулт. Ипак, ради се о свега три 

просторије, док је у погону све било препуштено људском фактору. 

Мијатовић додаје да ће за изабрану фирму бити велики изазов 

да испројектује и угради опрему која ће бити поуздана у 

оваквој средини. У пројектном задатку није јасно одређен тип 

противпожарне заштите који би требало да буде примењен. 

– Постоји неколико решења, али ми смо одлучили да избор 

препустимо стручњацима и ограничили смо се на то да 

прецизно утврдимо захтеве не које систем треба да одговори. 

Инсистираће се на томе да систем дојаве буде поуздан, јер би 

лажне узбуне, до којих би могло да долази и због најмање упале, 

могле да донесу више штете него користи. Једино што је одлучено 

је да се гашење врши водом и то аутоматски, системом 

млазница. Најважније је да све функционише брзо и ефикасно, 

уз оптимални степен узбуњивања, а у пројектном задатку прецизно 

су наведене све коте и објекти на које ће се систем односити 

– каже Мијатовић. 

Чим буде завршен процедурални део приступиће се уградњи, 

која, према проценама, не би требало да угрози редован 

рад Сушаре. Планирано је да нови систем функционише 

паралелно са већ постојећим, као и да дојава о евентуалном 

пожару стиже на две локације. За случај да дође до застоја у 

финансирању, предвиђена је и фазна реализација пројекта. 

– Активности које су отпочеле требало би да резултирају 

дугорочним решењем овог проблема у „Преради”. О сегменту 

противпожарне заштите углавном је мало вођено рачуна, а код 

нас је, због технологије рада, ситуација специфична. Само у 

протеклих десетак година имали смо два или три већа пожара, 

док су се мањи инциденти догађали скоро на недељном нивоу. 

Већа улагања у овој области заиста су била неопходна – каже 

Мијатовић. 

А. Станић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s АУТО-СЕРВИС ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ 

s 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

Бољи услови за одржавање возила 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s Од марта, новим апаратом за реглажу трапа, се о најсавременијој апаратури која тренутно постоји у нашој 

s 

s 

земљи (3D технологија, две CCD камере). База података инсталирана 

је за информације о преко 10.000 возила. Захваљујући 

s свакодневно поправе пет возила 

s 

s 

s 

обучености наших мајстора, нови начин рада не представља никакав 

проблем, а пуштање у рад новог апарата свечано је обе 

s 

s Запосленима у ауто-сервису Помоћне механизације пролећни 

дани донели су и нове послове. У фебруару је у Вреолежено 

крајем марта – каже Жарковић. 

s 

s 

s 

s 

s 

це стигао и последњи „делић” који је уобличио мозаик послова 

људи који брину о преко 450 возила овог предузећа. 

s 

s 

s 

s Од свог оснивања, „Колубара” први пут поседује сопствени 

s 

s апарат за реглажу трапа аутомобила, што значи огромну уштеду 

и квалитетније одржавање „четвороточкаша”. Савремена 

s 

s 

s 

s апаратура, по принципу „све на дугме”, смештена је у адаптирану 

радионицу у склопу сервиса у Вреоцима. За њу су одговор 

s 

s 

s 

s 

s ни искусни аутомеханичари Мирослав Стевановић и Драган 

s 

s Давидовић. 

s 

s – Нова радионица је, у ствари, адаптирана ватрогасна станица. 

Већ смо почели са радом и у просеку, дневно урадимо регла 

s 

s 

s 

s жу на пет возила. Посао на једном аутомобилу траје око сат, сат 

s 

s и по времена, тако да смо упослени током целе смене. Најпре се 

s 

s 

s врши нивелација возила, притисак у гумама, идентификација 

s 

s возила и постављање дефективних плоча на точкове. Реглажа 

s 

s се врши на свим путничким, теренским и лаким доставним 

s 

s возилима – објашњава Стевановић. 

s 

s Његов колега Драган Давидовић истиче да су услови за рад 

s 

s одлични, а сам посао квалитетан и врло поуздан. 

Нови апарат у функцији 

s 

s 

s – Завршили смо стручну обуку која нам је била од велике 

s 

s помоћи за рад на новом апарату, а како се посао буде увећавао, У ауто-сервису у Вреоцима тридесетак запослених свакодневно 

имају „пуне руке” посла. Током прошле године, у пензију 

s 

s пракса ће довести и до рутине у раду. Иначе, по завршеном послу 

на једном аутомобилу, обавезан је листинг о геометрији су отишла два искусна мајстора, а просек старости данас је овде 

s 

s 

s 

s возила који одлажемо у архиву, како бисмо имали комплетне око 25 година. У 2009. години обављено је 3.177 редовних сервиса, 

аутоелектричари су имали близу 1.000 интервенција, док 

s 

s податке о сваком аутомобилу који прође кроз радионицу – каже 

s 

s 

s 

Стевановић. 

је на поправкама предњег и задњег трапа возила урађено свега 

s 

s По речима главног пословође ауто-сервиса у Вреоцима Горана 

Жарковића, са реконструкцијом објекта, у коме је смешсти 

и непроцењивог значаја апарата за геометрију возила. 

500 интервенција. Управо је ова цифра показатељ оправдано 

s 

s 

s 

s тен дуго очекивани апарат, почело се још у првим месецима Прошла пословна година је, кажу, била врло успешна, а у 

s 

s прошле године. 

2010. очекују још боље резултате. У наредном периоду планирају 

почетак сервиса „шкодиних” возила која више нису под 

s 

s – Имали смо велику подршку пословодства „Колубаре” и 

s 

s 

s 

Помоћне механизације, с обзиром на велики број возила која гаранцијом, а као једини проблем наводе компликовану процедуру 

набавке резервних делова која мучи све раднике одр 

s 

s одржавамо. Апарат нам је био неопходан, јер у „Колубари”, у 

s 

s последње две године, нису рађене овакве врсте оправки. Ради жавања и возила и механизације. 

А. Стојановић 

s 

s 

s 

s СУВА СЕПАРАЦИЈА 

s 

s sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 

s 

s 

s 

s 

s 

Почео ремонт погона III фаза 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

Обезбеђени су сви потребни услови (с аспекта противпожарне 

s Завршетак обимног посла планиран за 10. мај 

s 

s 

заштите) за обимне варилачке радове. Од битнијих активности, 

између осталог, овај ремонт обухвата замену гумене траке 

s 

s 

s 

Редован s 

годишњи ремонт III фазе Суве сепарације почео је транспортера Т-129А и Т-244 и замену дела гуменог платна на 

s 

s дан раније од предвиђеног рока, 14. априла. Овај велики Ц-11, Т-132, Т-130 и Т-350. Биће извршена и замена кабине руковалаца 

утовара на утоварном месту „Вреоци 2”. Паралелно са 

s 

s и комплексан посао ће, као и претходних година, „изнети” 

искључиво радници електромашинског одржавања, уз по 

инвестиционом оправком, наставља се са започетом изградњом 

s 

s 

s 

s 

s 

дршку запослених у производњи сепарације. 

хидрантске мреже у погону Суве сепарације, а „пауза” у раду 

s 

s По речима управника III фазе Суве сепарације Ивана III фазе биће искоришћена за постављање хидрантских цеви у 

s 

s Марјановића, у ремонту је ангажовано око 80 људи. 

мост транспортера Т-350 – каже Марјановић. 

s 

s – И ова година проћи ће без већих улагања и интервенција, Завршетак ремонта овог погона планиран је за 10. мај, а функционалне 

пробе биће извршене дан раније. А. Стојановић 

s 

s што неће утицати на потпуну спремност погона у даљем раду. 

s 

s 18 



КОЛУБАРА

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ „прераде” 


Недостаје 32 радника у производњи 

Успешно пребродили екстремне зимске 

услове. Ванредном набавком обезбеђено 

довољно кочионих облога. Велики проблем 

недостатак радне снаге 

Зима за нама остаће упамћена по обилним падавинама и 

изузетно ниским температурама. Драган Планинчић, директор 

Железничког транспорта за лист „Колубара” је рекао 

да су се са пратећим проблемима стоички суочили. 

– Превоз угља са Поља „Б”, можемо слободно рећи, био је 

праћен максималном производњом и екстремним условима 

за рад. Задатак је био да се просечно вози око 10.000 тона угља 

дневно. То је за наше капацитете обичан посао који смо обављали 

без икаквих потешкоћа. Међутим, у неколико наврата 

временски услови су били екстремни, па смо пратеће проблеме, 

попут замрзавања угља у вагонима, отежаног кипања и рада 

скретница, превазилазили повећаном мобилизацијом људи на 

чишћењу – наглашава Планинчић. 

Обезбеђивање проходности и манипулације скретницама 

било је од изузетне важности. На овим пословима ангажована 

је стална група од око 20 радника „Обилића” и око 5-6 радника 

Железничког транспорта. Повремено је ангажовано и целокупно 

расположиво саобраћајно особље. Чишћење се обављало 

мануелним путем, уз средства за одмрзавање. 

– Услед застоја због различитих разлога, додатне количине 

угља узимане су са Поља „Д” (колосеком 12Ц). Значи, произведени 

лигнит који је био захтеван у повећаном обиму, успешно 

смо транспортовали. Ми смо задовољни оствареним превозом, 

залагањем и мобилношћу људи, тако да у зимском периоду нисмо 

имали никаквих ексцесних ситуација, проблема са испадањем 

вагона нити са возним средствима – истиче Планинчић. 

Што се тиче одвоза сушеног угља и отпремања сировог комада 

за широку потрошњу из станице „Сушара” према планираној 

динамици сва производња је успешно сервисирана и одржана. 

Наравно, да би возна средства функционисала како треба, 

неопходно је и добро одржавање. Планинчић нам је рекао да 

је ове године у том циљу обављена и једна ванредна набавка 

средстава за кочење, односно кочионих облога. Скоро дупло 

повећана производња са Поља „Б” изискивала је дужи пређени 

пут возних средстава, па и већи број кочења. Самим тим утрошено 

је и више кочионих облога. 

– За планиране послове ове године имали смо расположивих 

83 милона динара. Средства су по нама мала, међутим, у тој 

општој расподели није било више. Од тог износа, 25 милиона је 

за материјал, а 58 су услуге које подразумевају инвестиционе и 

текуће поправке локомотива, вагона, контактне мреже, пруге и 

осталог – објашњава Планинчић. 

Од планираних послова директор наводи инвестициону 

поправку пет локомотива и 19 вагона (17 вагона К50 Б и 2 вагона 

К50). Та кође, планирано је да се уради и средња инвестициона 

оправка тешке моторне дресине за одржавање. Сви ови 

послови уговорени су са „Колубара-Металом”. 

– Планирани су и значајни грађевински радови на одржава 

њу колосека. У станици „Сушара” то је колосек 900 милиметара, 

радиће се реконструкција горњег и доњег строја пруге, 

9-ог колосека, 9А и 10-тог колосека (улазно-излазни колосеци 

за ТЕ „Велики Црљени”). Ти колосеци нису обновљени никада, 

стога ћемо радити генерални ремонт, што подразумева заме ну 

доњег строја засторне призме, прагова и скретница. На 10-ом 


колосеку је у косини насипа планиран бетонски зид који одваја 

депонију јаловине од колосека. Овај посао ћемо ускоро уговорити 

са „Колубара-Грађевинаром” – каже Планинчић. 

У станици „Сушара” реконструисаће се скретнице нормалног 

колосека 107 и 105. За ову реконструкцију потребно је 2.000 

прагова, хиљаду кубика шљунка, 2.500 кубних метара засторног 

материјала (туцаника) и око 9 кубика скретничке грађе. 

Планови за ремонт су усаглашени и предати, сада су у фази 

формирања комисија и расписивања тендера за ове материјале. 

Шине су обезбеђене још прошле године. 

Станица „Сушара” 

– Наш највећи проблем је недостатак радне снаге. Управо 

ових дана водимо интензивне разговоре на нивоу огранка око 

наших захтева за пријем минималног броја радника. Ми смо 

се договарали, анализирали нашу ше му и видели који је то минимални 

број и то само радника производних занимања. То је 

око 32 радника и то бравара на одржавању вагона и локомотива, 

електричара на одржавању сигурносно-сигналних уређаја и 

контактне мреже, прегледача кола, помоћника електровође на 

„маневарци“, помоћника електровође и отправника возова – 

наводи Планинчић. 

Такође, проблем представља и то што све више старих искусних 

радника одлази у пензију а не припремају младе од говарајуће 

структуре. Да би се нови радник правилно обучио, 

потребно је, према Планинчићевим речима, да проведе годину 

дана као приправник и око две-три године да ради уз доброг 

мајстора. Наравно, под условом да се труди и хоће да научи посао. 

– Тренутно нам недостаје 16 пружних радника, јер петшест 

година нисмо запослили ни једног. Да нисмо ангажовали 

раднике из „Обилића” са делом на одржавању пруге, овај посао 

зимус не би могли „изнети”– изричит је Планинчић. 

Д. Весковић 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

издвојена 

предузећа 

ПД „КОЛУБАРА-МЕТАЛ” 


Инвестиционе оправке у мају 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 20 

IN MEMORIAM 

Срећко Радисављевић 

Након тешке болести 22. јануара 

је преминуо Срећко Радисављевић, 

радник „Колубара-Метала”, 

где је вест о његовој 

смрти примљена са неверицом и 

великом тугом. 

Радисављевић је рођен 1970. 

године у Новом Пазару. У том 

граду је завршио основну школу. 

Средњошколско образовање стекао 

је у лазаревачкој Технич кој 

школи. У „Колубара-Металу” радио 

је од 1999. године на пословима браварске монтаже. 

Колеге кажу да је био добар, племенит, поштен и дружељубив 

човек. Увек је био спреман да помогне, како на послу, 

тако и ван њега. Био је весељак, волео је да се шали. Имао 

је пријатеље међу колегама, а нека од тих пријатељстава су 

трајала још из школских дана. Брзо је стекао поштовање колега, 

који су поносни што су га познавали и радили са њим. 

Срећко ће недостајати многима који су га познавали, а 

највише најмилијима – супрузи Гордани и синовима Лазару 

и Милошу. 

УПрофитном центру „Производња и регенерација” у „Колубара-Металу” 

у току су завршни радови на приоритетним 

пословима израде резервних делова и ревитализаци је 

склопова за БТД систем за потребе површинског копа „Тамнава-Источно 

поље” и БТД систем за „Тамнаву-Запад”. 

– Интензитет послова је такав да ће сви планирани и уговорени 

послови у нашем профитном центру бити завршени 

пре почетка инвестиционих оправки које су планиране за прву 

половину маја. Од почетка априла појачане су активности на 

изради делова и комплетних машинских склопова за потребе 

инвестиционе оправке у погонима „Прераде”. Постоје мањи 

проблеми у набавци материјала за ове послове чији квалитет 

ће задовољити неопходне стандарде. Поред послова припреме 

инвестиционе оправке и израде делова на основу годишњих 

потреба РБ „Колубара”, интензивно се ради на пословима који 

су дефинисани посебним уговорима. Били смо у обавези да до 

15. априла испоручимо делове за багер Sch Rs 1760, популарног 

„глодара 9”, као и делове за бандваген Brs 1600, назван „банд 1”. 

Уз претходно набројане послове, завршена је и израда и предмонтажа 

утоварних колица без погона, носивости 25 тона, за 

потребе „Тамнаве-Запад” и колица са погоном за која се врши 

припремно позиционирање. Ових дана успешно је завршена и 

машинска обрада, предмонтажа и испорука аксијалног лежаја 

за потребе површинског копа „Косово”. Појачани су радови на 

изради делова за бандваген Brs 1600, скраћено „банд 2”, чија је 

израда у радионицама „Производње и регенерације” започела 

крајем 2009. године. Што се овог багера тиче, до сада је завршена 

комплетна израда папуча и возних механизама, а обављена је и 

њихова испорука на монтажни плац. На плацу поред наше нове 

радионице извршена је антикорозивна заштита доњег строја 

банда, чија је испорука на монтажни плац „Тамнава-Западног 

поља” извршена половином априла. Овом испоруком званично 

је започело монтирање „банда 2”. Браварско-заваривачки 

радови на обртној платформи су завршени, па је, тако, „кренула” 

просторна предмонтажа платформе са стубовима и стрелом 

баласта. Машинска обрада обртне платформе почела је 

16. априла, а испорука на плац планирана је за сам крај априла, 

док је транспорт торња предвиђен за 10. мај – каже Драган 

Павловић, извршни директор Профитног центра „Производња 

и регенерација”. 

Упосленост производних капацитета овог центра је задовољавајућа, 

као и стање опреме и људских ресурса. 

Поред стално запослених 598 радника, у радионицама некадашњег 

ФЕО-а упослено је 30 квалификованих радника уговором 

о раду на одређено време. То су, пре свега, производни 

радници, бравари и заваривачи, као и шест радника ангажованих 

на пословима машинске обраде резањем. 

Приликом заснивања радног односа кандидати пролазе низ 

тестирања и, уз стручну помоћ психолога Снежане Адамовић, 

врши се правилан избор кандидата. Такође, њихов рад прати се 

и у наредном периоду што има велики значај приликом обнове 

уговора. Тако се, истовремено, врши селекција радника који се 

плански уводе у процес производње уместо радника који одлазе 

у пензију или који више нису у могућности да одговоре захтеву 

радног места и обавеза. 

М. Микић 

Нова хала у „Металу” 

Радови на изградњи нове хале за потребе Профитног центра 

„Производња и регенерација” у „Колубара-Металу” приводе 

се крају. 

То значи да ће производни капацитети бивше Фабрике 

енергетске опреме бити значајно проширени, а сам процес 

производње убрзан и поједностављен, имајући у виду да је 

последњих година одређен број радника и опреме био смештен 

у хали „Xella Србија”. 

Нови објекат налази се на простору иза хале Челичних 

конструкција, на тзв. предмонтажном плацу. Највећи део 

(простор дужине 80 и ширине 30 метара) пред виђен је за 

браварско-заваривачке послове, а мањи део (30 метара) за 

антикорозивну заштиту и затворени систем пескирања. У 

објекту су монтирана два нова крана носивости десет и двадесет 

тона. 

Нова хала ће од 15. маја бити у функцији, а, у овом тренутку, 

у току су завршни радови на топловодној и елек троинсталацији. 

M. Микић 


КОЛУБАРА


Милан Милетић, визионар Колубаре 

Аутор: др Милорад Ђоковић 4 

фељтон 

Отварају се спорови о цени угља 

Полемика у којој је „Колубара” доказивала да 

је нужно кориговати цену угља која није била 

тржишна у односу на цену струје 

За разлику од већине директора у РЕИК „Колубара” који 

нису били склони писању стручних текстова Милан Милетић 

је анализирао актуелна привредна кретања у Србији. 

Бавећи се организационим и политичким аспектима увођења 

групне технологије у производњу, још у време када је био генерални 

директор Пословног удружења Индустрије транспортних 

возила у Београду, Милетић је у часопису „Организација 

рада” (1965, бр. 11) писао: 

– Може се извући закључак да се у складу са развојем технологије, 

са развојем специјализације и поделе рада у друштву, 

развија и међузависност људи не само у производњи, већ и у 

друштву уопште. 

Учествујући у општим теоријским расправама положаја 

при вредних предузећа у Србији, Милан Милетић је настојао да 

се у РЕИК „Колубара” прецизно утврде економски стандарди у 

производњи и да се цена угља реално валоризује на тржишту, 

јер без тога нема будућности комбината. 

Током септембра и октобра 1969. године у више дневних новина 

осванули су текстови који су писали о спору између Термолектране 

„Обреновац” и РЕИК „Колубара” због цене угља, 

која је била депласирана, а зараде запослених у електрани су у 

просеку за два пута биле више од плата рудара. „Колубара” је 

тих дана започела битку да докаже јавности али и држави да 

је нужно кориговати цену угља која није била тржишна у односу 

на цену електричне енергије. Пословодство „Колубаре” 

серијом саопштења за јавност и другим прилозима започело је 

објашњавати шта је суштина спора око цене угља. 

Најважнији задатак тадашњег руководства и самоуправних 

органа РЕИК „Колубара” је био да се објасни да је површински 

коп Поље „Д” изграђен од 1962. до 1966. године сопственим 

средствима, а не да је у њега држава улагала средства, како је 

писано у појединим медијима, да би се обезвредио допринос 

рудара у повећању производње угља. Тек 1966. године склопљен 

је уговор са Југословенском инвестиционом банком и Привредном 

банком о даљем финансирању Поља „Д” и постројењу суве 

сепарације у Вреоцима, капацитета од седам милиона тона угља 

годишње. У међувремену, све до почетка новембра 1969. године, 

РЕИК „Колубара” је после урађеног главног рударског пројекта 

Поља „Д” са свим аспектима, од економских до производних, 

доставила извештај Задружном електропривредном предузећу 

Србије. РЕИК „Колубара” није била задовољна са одређеном 

ценом угља за Термоелектрану „Обреновац”, што је утицало на 

смањење њене ликвидности и укупан привредни развој комбината. 

У закључцима пословодства „Колубаре” се истиче да је 

због ниске цене угља лични стандард запослених запостављен. 

Лични дохоци нису пратили раст трошкова живота, изостале 

су дотације за годишњи одмор, за превоз радника, а топли 

оброк рударима се плаћао из средстава за личне дохотке. Због 

оваквог тешког економског стања, констатује се у закључцима, 


Фото: Документација Листа „Колубара” 

долази до одласка стручне радне снаге из „Колубаре”. Да би се 

овај проблем превазишао започети су разговори у ЗЕП-у. Због 

нерешеног економског положаја везаног за реално утврђивање 

цене угља, као и за будућност нових капацитета, привредни 

план Комбината за 1970. годину, којим је било предвиђено да се 

произведе око шест милиона тона угља, није усвојен. У спор око 

цене угља који из дана у дан добија драматичне обрте, са много 

политичког набоја, укључује се и Управни одбор Удружења рудника 

угља који доноси закључке да се подржава став Комбината 

„Колубара” о повећању интерне цене угља за ТЕ „Обреновац”, с 

обзиром да није мењана од 1965. године. Анализирајући ставове 

ТЕ „Обреновац” и Рударског басена „Колубара” у закључцима 

се, између осталог каже: 

Цена угља није била тржишна 

– Један од предлога је да угаљ нема цену, већ да се укупан 

приход формира од продаје електричне енергије коју произведе 

Термоелектрана „Обреновац” па да се онда подмире трошкови 

копа Поље „Д”, сепарације, транспорта и Термоелектране „Обреновац”, 

а остатак дохотка да се дели према неком договореном 

кључу. Ова мера упућује оба колектива који су се договорили 

да изврше анализу овога предлога, на чвршћу међусобну 

пословну сарадњу и интеграцију у чему је по нашем мишљењу и 

једини прави излаз – наводи се у закључцима Управног одбора 

Удружења рудника угља донетог крајем децембра 1969. године. 

Иза спора око цене електричне енергије и цене угља, почетком 

1970. године, у дубини друштвених односа тадашње 

Југославије, крили су се различити енергетски интереси појединих 

република, али се о томе јавно веома опрезно говорило 

и писало. Један коментар који указује на то да се у цени угља 

и струје заговара различита републичка политика, освануо је 

у новогодишњем броју листа „Колубара” од 1. јануара 1970. године, 

под насловом „Око струје – против струје”. Повод за коментар 

су биле редукције струје у новембру 1969. године и због 

тога су у јавности прозивани „небо, Савезно извршно веће” са 

захтевима да се кривци због редукција позову на одговорност. 

(наставиће се) 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

21 s

sлазаревац 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 22 

ТРЕЋИ МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ у лазаревцу 

„Колубара-фест” 

Добра посета на сајму 

Колубара-фест, Трећи међународни 

сајам пољопривреде, туризма и заштите 

животне средине, одржан је 

од 16. до 18. априла у старој хали Спортско-рекреативног 

центра „Колубара” у 

Лазаревцу. Покровитељи манифестације 

били су Градска општина Лазаревац и 

Рударски басен „Колубара”, а за медијску 

подршку ове године били су задужени 

Радио телевизија Србије и Национална 

ревија „Србија”, која је уједно била и медијски 

партнер. 

На сајму је представљено преко 50 

по љопривредних излагача, произвођача 

здраве и традиционалне хране, алкохолних 

и безалкохолних пића, лековитог 

СКУПШТИНА О ВОДОСНАБДЕВАЊУ 

би ља, пчелињих производа, пољопри вред 

не опреме и механизације, чувара етноблага, 

а своје прозводе и услуге презентовале 

су и суседне општине и гости из 

Републике Српске и Истарске жупаније 

у Храватској. 

Отварајући сајам, присутне су поздравили 

Бранко Борић, председник Градске 

општине Лазаревац, Небојша Ће ран, 

директор Рударског басена „Колу бара” и 

Стојан Јефтић, потпредседник При вредне 

коморе Београда. Културно-умет нички 

програм употпунили су Ненад Ока новић, 

популарни глумац из серије „Село гори, 

а баба се чешља” и етносастав „Ђурђеви 

ступови”. 

Д. Матић 


Дуговања 180 милиона 

Јавно предузеће за комуналну привреду 

(ЈПКП) „Лазаревац” и поред 

одређених тешкоћа, лане је омо гућило 

стабилно снабдевање грађана питком 

водом, испоручивши 7,7 милиона 

кубика или 245 литара у секунди воде 

из водосистема „Лазаревац”. Губици на 

мрежи, иако још увек значајни, сма њују 

се, као и дуговања потрошача, која у 

овом тренутку, према речима Драгана 

Алимпијевића, директора ЈПКП, износе 

180 милиона динара. 

Говорећи пред одборницима општинске 

скупштине (15. априла), он је, поред 

осталог, рекао да има обећање ЕПС-а да 

ће уложити новац у почетак изградње 

фабрике воде у Великим Црљенима, а да 

је комплетна документација за систем 

водоснабдевања северног дела општине 

на ревизији у „Београдском водоводу” 

(што је био предуслов да се почне са пове 

зивањем на водосистем „Макиш”). Со п- 

ственим средствима и уз помоћ „Колубаре” 

реконструисано је и изграђе но преко 

13 километара мреже и више других инфраструктурних 

објеката (бунари, резервоари 

и др.), али основну препреку за 

ин тензивније инвестирање, како се чуло, 

представља чињеница да је то сада у надлежности 

Београда, који је за ову годину 

Лазаревцу наменио само 1,6 милиона динара. 

Ипак, по речима председника ГО Лазаревац 

Бранка Борића, кључно је да општина 

има усвојен стратешки документ 

развоја у овој области и да ће ЈПКП „Лазаревац” 

наставити да реализује усвојене 

пројекте сопственим новцем, са крајњим 

циљем да грађани у сваком насељеном 

месту општине добију питку воду из водовода. 

С. Младеновић 

На списку 27 радника 

мање 

Од 1. априла у општинској администрацији 

Лазаревца запослено је 112 

радника (110 у Управи и двоје у Јавном 

правобранилаштву), што је 27 запослених 

мање него до сада. Сходно Закону 

о утврђивању максималног броја запослених 

у локалној самоуправи и критеријумима 

које је прописао Град Београд, 

четири радника општинске уп раве 

је раскинуло радни однос уз отпремнину 

(трећина плате пута године рад ног 

стажа), док је 23 премештено у општинска 

јавна предузећа (осим у „Радио Лазаревац”). 

– Комплетна рационализација урађена 

је строго по критеријумима и мерилима 

које је утврдио Београд, али 

правила нису подједнако примењена 

на све градске општине – каже Слободанка 

Мијовић, начелница општинске 

Управе ГО Лазаревац. 

Наиме, иако је примена коефицијента 

по коме се израчунава максимални 

број запослених (0,9 на 1000 становника) 

требало да равномерно распореди 

терет на Град и градске општине, то није 

свуда примењено, па је број запослених 

на неким пословима остао непромењен 

(Врачар, Савски венац, Раковица, Стари 

град). Такође, уз образложење да 

постоји дневна миграција становништва 

ка централним градским општинама, 

број запослених у Вождовцу, 

Звездари, Новом Београду и Чукарици 

није смањен, чиме су остале ГО, као Лазаревац, 

очигледно, поднеле већи терет 

рационализације управе. С. М. 

Гужве за нова документа 

Призор са којим су се Лазаревчани 

свакодневно сусретали су редови и гужве 

у ОУП-у, од када је почела замена 

старих личних докумената за нова, 

био метријска. Мада шалтери раде сваког 

радног дана и суботом од 7.30 до 

19.30 сати, редови су се формирали и 

пре њихо вог отварања. Најчешће жалбе 

наших грађана су на гужву, ску чен 

простор, а незадовољни су и функционисањем 

компјутерског система. 

У лазаревачком ОУП-у смо сазнали 

да је у марту предато 1.635 захтева, од 

чега 800 за личне карте и 835 за пасоше. 

У међувремену је издато 1.328, од тога 

630 личних карата и 698 пасоша. 

До закључења овог броја листа ни је 

постојало заказивање термина за предају 

и подизање докумената, као у неким 

другим општинама где је уведен 

електронски прозивни систем и све 

функционише лакше, брже и без великих 

гужви. 

Ј. Срећковић 



КОЛУБАРА


Усвојена три предлога 

Поред кашњења од нешто више од 

две године у роковима пресељења Вреоца 

који су предвиђени Програмским 

основама за пресељење, у последњих 

неколико месеци напредовало се у реализацији 

плана, чуо се став Рудар ског 

басена „Колубара”, на збору гра ђана 

Месне заједнице Вреоци, одржаног 4. 

априла. 

Према речима Радослава Радоњића, 

председника Савета МЗ, мештани 

Вреоца незадовољни су динамиком 

реализације пројекта и овим поводом 

представници Вреоца били су на разговору 

код Петра Шкундрића, министра 

рударства и енергетике Републике 

Србије. 

Поред чланова Савета МЗ Вреоци, 

присутнима се обратио и Владан Радовановић, 

заменик директора РБ „Колубара”, 

који је говорио о активностима у 

процесу експропријације. 

На збору су прихваћена три предлога 

Савета. Први је захтев о оповргавању 

одлуке Скупштине општине 

Лазаревац, из марта 2009. године, о 

стављању гробља у Вреоцима ван употребе. 

Покренута је иницијатива за 

оснивање Одбора вреочких жена за 

заштиту гробља и истакнута потреба 

формирања радног тела, које би представљало 

мештане Барошевца, Зеока, 

Бурова, Вреоца, Великих Црљена и Медошевца 

на преговорима са надлежним 

институцијама. 

Најављена је организација трибине 

на којој ће поред мештана Вреоца 

бити присутни и представници Адво 

катске коморе са циљем да се размот 

ре правни аспекти потенцијалне 

за штите потписника уговора о експропријацији. 

Н. Ж. 

Дан Рома 

Ромско хуманитарно удружење „Ром” 

из Лазаревца је почетком априла организовало 

спортске активности и културно-образовне 

манифестације, које су 

завршене 8. априла, на Дан Рома. 

Као део вишедневног обележавања 

празника, у Медошевцу, Великим Црљенима 

и Лазаревцу одржани су турнири 

у одбојци, малом фудбалу и шаху, 

а у Великим Црљенима и трибина о 

положају Ромкиња, њиховом репродуктивном 

здрављу и насиљу којем су изложене. 

На платоу испред Рударске 

че сме у Лазаревцу била је постављена 

изложба слика едукативног карактера, 

а наступило је и Културно-уметничко 

друштво „Регина”. М. К. 



СЕЋАЊЕ НА БОМБАРДОВАЊЕ ЛАЗАРЕВЦА 1941. године 

Ратно пролеће 

Доктор права Ђурица Крстић 

(1924) посетио је почетком априла 

Лазаревац, где је на Благовести 

1941. године доживео бомбардовање. 

Са братом Угљешом се, без знања родитеља, 

нашао међу пилотима 501. ваздухопловног 

пука. Као ученик Треће мушке 

гимназије у Београду он се добровољно 

пријавио да учи пилотажу, али обуку 

тада још није стигао да заврши. 

Ђурица Крстић 

– Земунски аеродром је био наша база. 

Нас 120 је било евакуисано неколико 

дана пре 6. априла. Нисмо знали куда 

идемо, то је била војна тајна. Возом смо 

дошли до Лазаревца. Били смо смештени 

у некадашњој школи, у центру. За то време 

– започиње своја сећања Ђурица Крстић 

– наши авиони марке „бреге”, двокрилци 

француске производње, пребачени су на 

тајни војни аеродром у Лазаревцу. 

– У даљини се у једном тренутку зачула 

нека тутњава. Наши официри су најпре 

помислили да то нису авиони, већ неко 

јато чавки у даљини, али... Брзо смо схватили. 

То су били опасни немачки авиони, 

бомбардери за обрушавање „штука”. Носили 

су три бомбе – на крилима две мање, 

а у центру једну већу – сећа се Крстић и 

објашњава: 

– На Лазаревац је кренуло 18 авиона. 

Према аеродрому се одвојило 12, а шест 

је пошло на школу у центру. Имали су 

шпијуна који их је радио-станицом обавестио. 

Официри су нам дали наређење да 

истрчимо из школе и полежемо један иза 

другог на два метра раздаљине, како би се 

смањила могућност жртава. Сећам се и 

да смо трчали по врзинама између школе 

и цркве. Бачено је 18 бомби и нико од нас 

није страдао. Једина „жртва” био је један 

младић који је изгубио живце, па је прескакао 

бодљикаву жицу и сав се одрао, али 

то су биле лаке ране. Две бомбе су удариле 

у подножје цркве Светог Димитрија, на 

степениште и испод витража. Није било 

страдалих. У Лазаревцу смо остали неколико 

дана, а онда отишли даље. 

Прошле су деценије од априлског бомбардовања. 

Крстић је након тога први пут 

дошао у Лазаревац шездесетих година да 

би видео цркву, а после тога 2003. године. 

Годинама је радио у Институту за упоредно 

право, а онда је ступио у Балканолошки 

институт при Српској академији 

наука и уметности, где се бави обичајним 

правом. Први је превео Душанов законик 

на енглески. Полиглота је и још увек активно 

преводи. 

Данас, средином девете деценије живота, 

Ђурића Крстић плени духом и појавом. 

Дуговечности, каже, не помажу 

само гени. 

– Треба бити умерен и не нервирати 

се. Лекари говоре о срцу, али је и мозак 

врло важан. Не смете га запустити! Треба 

се хранити здраво, бавити се физичком 

активношћу, бити комуникативан, отворен 

и позитивно оријентисан – поручује 

Крстић, пријатељ Лазаревца. 

М. Караџић 

Регионална сарадња 

Градска општина Лазаревац се крајем 

марта укључила у „Синет II”, пројекат 

транслокалне мреже за сарадњу Италије 

и Југоисточне Европе, како би ојачала 

свој систем малих и средњих предузећа. 

Председник лазаревачке општине 

Бранко Борић се тим поводом, 24. марта 

и 16. априла, састао са представницима 

Регије Тоскана Албертом Костом, 

Андреом Мануелијем и Раси мом 

Тулумовићем, затим са представницима 

републике, Града Београда, Рударског 

басена „Колубара”, као и са неколико 

приватних предузетника из општине, 

како би се предлозима и сугестијама направили 

следећи кораци у реализацији 

пројекта. 

„Синет II” окупља неколико десетина 

субјеката и трајаће три године. 

Вредан је око 11 милиона евра, а новац 

су обезбедили Министарство иностраних 

послова Италије и неколико италијанских 

регија, како би се земље у 

региону приближиле и прикључиле 

Европској унији. М. К. 


s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

23 s 

хроника

образовање 

и култура 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 24 

ПРОМОЦИЈА РОМАНА ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ „ГЛАСОВИ У ВЕТРУ” 

Преци и потомци 

О 

бичај представљања лауреата зна чајног српског књижевног призна ња настављен 

је у лазаревачкој Би блиотеци „Димитрије Туцовић” и ове године. „Гласови у 

ветру”, дело Гроздане Олујић овенчано НИН-овом наградом за најбољи роман 

2009. године, промивисано је 26. марта. Уз добитницу, о књизи је говорио и др 

Радивоје Микић, професор Филолошког факултета у Београду. 

Пишући сложену и обимну причу о једној породици у војвођанском Каранову, 

списатељица је животе својих јунака преломила кроз читав низ догађаја од Првог 

светског рата до деведесетих година прошлог века. Укрстила је сан и јаву, потомке и 

претке, илузију и стварност. Мноштво судбина, значајних детаља, драгоцених епизода 

и рељефних ликова захтевају пажљивог читаоца. 

Психијатар Данило Арацки је главни јунак и приповедач. Након тешке сао браћајне 

несреће, у специфичном менталном стању, пред њега у једном њујор шком хотелу „излазе” 

преци, причајући му причу којој и он сам припада. 

– Укључујући се у ону плејаду српских писаца који од Јакова Игњатовића прате 

судбину породице важне у свом месту и времену, Гроздана Олујић је преплела историју 

са етичким планом и провела своје јунаке кроз XX век, али је посредно и приказала 

судбину Срба. Ово је велика прича о људском паду, поразу, али и нади коју Арацки 

проналази у језику, традицији и ритуалима који оличавају његов народ – објаснио је 

Микић. 

Роман о гласовима предака је роман о модерном човеку, његовим лутањима, 

трагању за идентитетом и срећом. 

– Код Црњанског су колективне се обе, а у њима је много лакше задржати идентитет, 

јер имаш суседа и језик. У „Гласовима” су појединаче и јако су тешке, брзо се губе 

идентитет и интегритет, а ми трајемо докле и језик – казала је трећа жена носилац 

НИН-ове награде критике и додала да су неки одломци мале приче које се касније 

повезују, попут карика у мозаику склапају се у једно, те од половине књиге постаје 

јасан њен први део. 

Крај „Гласова у ветру” доноси јасну представу о значају порекла, земље и народа, па 

се на завршним странама наговештава Данилов повратак. Прича се заокружује и роман, 

као зналачки „упакована” целина, спаја историју појединца са историјом народа. 

Одломке из књиге на промоцији су читали глумци Пулс театра Јелена Цви јетић и 

Дарко Бјековић. 

М. Караџић 

Милија Белић 

излагао у Паризу 

Сликар, вајар и теоретичар уметности, 

Лазаревчанин др Милија Белић 

био је учесник 64. салона „Нове реалности” 

у Паризу, одржаног од 4. до 11. 

априла. На јед ном од најпрестижнијих 

париских ли ковних салона интернационалног 

карак тера, ос нованог 1946. године 

и спе цијализова ног искључиво за 

апстрактну уметност, Белић је изложио 

своју скулптуру „Квадријум”. Челична 

скулптура је из рађена почетком ове године 

у „Ко лу ба ра-Металу”. 

Упоредо са Салоном „Нове реалности” 

др Милија Белић се Французима 

представио и самосталном изложбом. У 

ок виру манифестације „Зиг заг 2010”, од 

8. до 10. априла, Белић је излагао сво је 

слике, скулптуре и видео радове. 

О. Ш. 

Уникатна осликана јаја 

У лазаревачкој Модерној галерији, 

1. априла, свечано је отворена продајна 

изложба уникатних ускршњих јаја 

академске сликарке Јасне Јелић Обрадовић. 

На својој петој самосталној изложби 

уметница се представила са двадесетак 

дела, инспирисаних великим 

хришћанским празником Ускрсом, 

особеним ликовним језиком и начином 

интерпретације. Серија темпером 

осликаних дрвених ускршњих јаја са 

ликовима православних светаца изазвала 

је велико интересовање лазаревачке 

публике. 

– Јасна је узела симбол јајета као 

основу свог рада, који доводи до неке 

универзалности. Јаје се код већине народа 

још од давних времена сматра 

симболом рађања и стварања живота, 

а уметница ту универзалну симболику 

комбинује са ликовима светаца наше 

православне вере – рекла је отварајући 

изложбу Даринка Станојевић, историчар 

уметности. О. Ш. 

Најновија деценија 

Изложбом скулптура и цртежа 

Славољуба Цаје Радојчића названом 

„Најновија деценија”, у марту је настављен 

излагачки програм Модерне галерије 

у Лазаревцу. Признати српски 

уметник је тако још једном подсетио 

Лазаревчане на свој богат уметнички 

опус. 

Отварајући изложбу академски вајар 

Душан Рајшић, ликовни уредник 

Центра за културу, истакао је да Радојчићева 

скулптура има ведрину, неку 

врсту асоцијације и комуникације и да 

је обично у облику упитника тра жећи 

неки излаз, наставак или промену. 

Радови, изложени у Модерној галерији, 

настали су током протеклих десет година, 

које уметник сматра значајним за 

разумевање његовог схватања скулптуре, 

односа детаља и целине, простора. О. Ш. 

„Свирај то поново, Сем” 

Центар за културу у Лазаревцу наставља 

позоришну сезону 30. априла 

представом Вудија Алена „Свирај то 

поново, Сем” у извођењу Београдског 

драмског позоришта. 

Главни јунак ове романтичне комедије 

је Ален Феликс, неспретни, нервозни 

и брбљиви хипохондар који после 

трауматичног развода покушава да 

излази са другим женама. 

У режији Марка Манојловића у позоришној 

представи „Свирај то поново, 

Сем” играју Марко Живић, Ивана Николић, 

Драган Пеле Петровић, Љу би н 

ка Кларић и Иван Томић. О. Ш. 


КОЛУБАРА

МИЛе ШАУЛа: 20 година уметничког рада 


„Дани Београда” 

У културном програму и организацији 

овогодишње осме по реду манифестације 

„Дани Београда 2010”, ко ја 

се одржавала од 16. до 19. априла, учествовала 

је и општина Лазаревац. 

У Центру за културу Музичка школа 

„Марко Тајчевић”, Градски оркестар, 

Плесни клуб РМП, најбољи рецитатори 

и беседници Србије одржали су 

пригодан програм поводом „Дана Београда”, 

док је Пулс театар на великој 

сцени Центра извео „Хасанагиницу”. 

У Модерној галерији представљена је 

монографија „Песниче народа мог”, аутора 

Миодрага Гајића, као и изложба 

фотографија костима Лазаревчани на 

Мар ка Митановског, модног креатора, 

и презентација Арт видеа са лондонске 

Недеље моде. 

У лазаревачкој Библиотеци „Димитрије 

Туцовић” отворена је изложба разгледница 

аутора Бра нка Васи љевић а . 

Овом приликом изложено је 250 разгледница 

Лазаревца и лексикон са 2.500 

мотива Београда. У библио теци је, као 

својеврсни омаж недавно преми нулом 

писцу, одржано књижевно вече „Магија 

Београда у делима Моме Капора”. О. Ш. 

Насељено место Вреоци 

У вреочком Дому културу, 7. априла, 

одржана је промоција књиге „Насељено 

место Вреоци” чији су аутори Зоран А. 

Антонијевић и Жељко Стојковић. 

Недавно изашла из штампе, књига, 

чији уређивачки одбор чини Комисија 

за информисање Савета МЗ Вреоци, 

садржи кратак историјат Вреоца, затим 

географске карактеристике места, 

становништво и Вреочане о којима се и 

данас прича. Антонијевић и Стојковић 

су такође писали и о индустрији, екологији, 

савременом развоју и колективном 

пресељењу Вреоца. О. Ш. 

Позоришна промишљања 

Часопис Заједнице професионалних 

позоришта Србије „Клака” представљен 

је у лазаревачкој Модерној 

галерији 9. априла. О часопису су говорили 

управник Шабачког позоришта 

Зоран Карајић, главна и одговорна 

уредница Јелена Попадић, као и чланови 

уредништва Драган Батанчев, 

Милена Гвозденовић и Вјеко Сумић. 

„Клака” излази од прошле године и 

прати позоришни живот ван Београда 

тј. јужно од Саве и Дунава, да би се, 

како је на промоцији речено, показало 

да театара и културе има и ван престонице. 

Часопис садржи и текстове о 

лазаревачком Пулс театру, најмлађем 

професионалном градском позоришту 

у држави. М. К. 

Сликарство је 

смисао мог живота 

Овог пролећа очекују га 

две изложбе у 

Хановеру и Минстеру 

Најновијим циклусом слика Миле 

Шаула наставља сво ју тиху и већ 

поодмаклу авантуру са интегралном 

сликом, њеним физичким бићем, 

материјом, феноменолошким духом и 

значењским ходом – написала је Ивона 

Рајачић-Барандовски, историчар уметности, 

у каталогу поводом самосталне 

изложбе слика нашег суграђанина у Београду 


Миле Шаула је запослен у „Колубара- 

Преради” у Центру за испитивање угља и 

отпадних вода већ десет, а сликарством 

се бави двадесет година. Завршио је технологију 

и три године историје уметности. 

Када је почео да ради направио је рез 

у животу, упркос бројним наговорима 

академских сликара да упише Факултет 

ликовних уметности јер вели да је понекад 

важније како човек ради, него шта је 

завршио. 

Наш саговорник постао је члан УЛУ- 

СА, 2001. године после неколико самосталних 

и колективних изложби, што је 

представљало значајну потврду његовог 

рада. Знатижељна пророда покретала је 

замајац и како сам каже – моје опредељење 

је да кроз посао главног инжењера, који 

обављам веома одговорно, омогућим мојој 

породици егзистенцију, а да се без 

компромиса бавим сликарством које је 

мој смисао живота. 

Како вам се догодио Париз у коме се 

десило много тога лепог 

– Захваљујући нашем суграђанину 

и признатом уметнику Милији Белићу 

који ми је несебично дао адресе париских 

клубова, одважио сам се и послао 

фотографије мојих слика. Тако су се моји 

радови нашли на колективној изложби у 

париском клубу „Нова реалност” и то је 

била моја прва изложба у граду светлости 

– каже Шаула и додаје да је излагање у Паризу 

велики успех сам по себи, а када се 

томе додају и награде, онда чевек доживи 

потпуну сатисфакцију. 

Осим 2005. Миле Шаула је излагао 

у париском салону „Нова реалност” од 

2002. године непрекидно. У истом клубу 

овогодишња изложба очекује га у децембру. 

Поменимо и престижне иностране 

награде које је добио: 

– Matrix Arts Интернационални победници 

– Сакраменто у САД (2001.), – 

Grand Priks-60. салон Нова реалност – у 

Паризу (2006.) и – Резиденцијални боравак 

Интернационалне уметности – у Паризу 


Миле Шаула 

Мила Шаулу очекују овог пролећа 

две изложбе у Немачкој (у Хановеру и у 

Минстеру). Прошле године излагао је у 

Берлину. Такође је позван на колективну 

изложбу у Милану. Изложба од које много 

очекује је његова трећа самостална у 

Београду, 9. јула у Галерији калемегданске 

тврђаве. 

У Француској је поред Париза, Шаула 

представио своје радове и у Кану, Авињону, 

Ници и Мон Пељеу. Његове самосталне 

изложбе биле су у Панчеву, Петровцу 

на мору, Бару, Новом Саду. Када 

су у питању колективне изложбе, поред 

оних у иностранству, а у неколико наврата 

његове слике су се могле видети у 

Галерији „Цвијета Зузорић”. 

Крајем деведесетих за разлику од периода 

када је почео (бавио се техни ком 

„информел” – без форме) он слике креира 

у сло јевима, првенствено од природног 

ма тери јала и осмишљава их у духу 

лирске апстрак ције. 

Љ. Младеновић 



s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

sспорт 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 


s 26 

РУКОМЕТАШИ ЕЛИМИНИСАНИ У ЧЕТВРТФИНАЛУ КУПА КУПОВА 

Пирова победа „Колубаре” 

Рукометаши „Колубаре” нису успели 

да обезбеде пласман у полуфинале 

Купа купова, иако су у четвртфиналном 

мечу, који је одржан 3. априла у 

Спортском центру „Колубара”, пред око 

1.500 гледалаца, победили румунску екипу 

„Стеауа”, резултатом 24:20. 

Детаљ са утакмице 

Турнир у плесу 

Дворана лазаревачког Спортског 

цен тра „Колубара” била је 11. априла домаћин 

савезног квалификационог рејтинг 

турнира у спортском плесу. У такмичењу 

је учествовало 153 плесна пара 

и три формацијска тима из 27 српских 

клубова. 

Марко Мићић и Марија Мартиновић, 

из Плесног клуба РМП „Колубара” 

из Лазаревца, освојили су прво место у 

стандардном, односно треће у латиноамеричком 

плесу, у категорији омладинаца. 

Организатор такмичења био је Плесни 

клуб РМП „Колубара”, под покровитељством 

Плесног савеза Србије и Градске 

општине Лазаревац, док је генерални 

спонзор такмичења био РБ „Колубара”. 

З. Л. 



Већ на почетку меча видело се да је 

лазаревачки тим под великом пресијом 

због важности сусрета. Са друге стране, 

Румуни су играли изузетно чврсту 

одбрану, не дозволивши да се „кртице” 

разиграју, па је у првом делу меча на нивоу 

задатка у екипи домаћина био само 

Давид Рашић. Неколико сјајних одбрана 

голмана гостију Обрада Ивезића, посебно 

са крилних позиција, унело је додатну 

нервозу у напад „кртица“, па је „Колубара” 

на одмор отишла са само голом предности. 

У наставку сусрета играло се гол за 

гол. Тако је било до 54. минута, када је 

дошло до преокрета. Након неколико 

сјајних акција, Лазаревчани су стекли 

шансу да надокнаде пет голова минуса 

из првог меча. У последњим минутима 

утакмице, на голу „Колубаре” блистао је 

Голуб Докнић, поново се „распуцао” Давид 

Рашић, па су, минут пре краја меча, 

Лазаревчани повели са 24:20. Иако су, 

десет секунди пре истека времена, рукометаши 

„Колубаре” имали напад, пропустили 

су прилику да постигну погодак и 

нађу се у полуфиналу. Најзаслужнији за 

успех румунске екипе свакако су голмани 

Обрад Ивезић и Разван Ценуса, који 

је одбранио три седмерца. Поред њих, 

добру партију пружили су и Ђорђеску, 

Вујадиновић и Манеу. У тиму „Колубаре” 

издвојили су се Докнић, Рашић и, на 

моменте, Прибак. 

После елиминације у Купу Купова, 

рукометаши „Колубаре” окренули су се 

домаћој сцени. Лако су у Новом Саду савладали 

екипу „Војводине” и тако изборили 

учешће у завршници Купа Србије, 

где бране пехар освојен прошле године 

у Нишу. У домаћем првенству убедљиво 

су савладали екипу „Црвенке” и сачували 

лидерску позицију на табели. 

З. Лазаревић 

„Турбина” угрозила 

водећи двојац 

Фудбалери „Турбине”, после три узастопне 

победе у пролећном делу првенства 

београдске Зонске лиге, опасно су 

угрозили водећи двојац и поново се 

укључили у круг кандидата за пласман 

у Српску лигу – група Београд. 

После победе над екипом „Будућности” 

из Добановца (резултатом 3:2) 

и победе у гостима над „Црвеном Звездом” 

из Малог Мокрог Луга (1:0), у 

дербију кола Вреочани су, на домаћем 

терену, савладали трећепласирану екипу 

„Славије”, резултатом 2:0. 

И у Првој београдској лиги „закувало” 

се на врху табеле. Првопласирана 

екипа „Радничког” из Рудоваца у 

последња три кола освојила је само два 

бода, чиме је угрозила своју лидерску 

позицију. Фудбалери „Борца” су, после 

четири узастопне победе, поделили бодове 

у Београду одигравши нерешено 

(1:1) против „Полицајца”. 

У Другој београдској лиги лидерску 

позицију и даље чувају фудбалери 

„Рудара” из Зеока, који су, у оквиру 22. 

кола, одиграли дерби са фудбалерима 

„Младости” из Барошевца и забележили 

победу резултатом 2:0. Барошевчани 

су незадовољни одлукама главног 

судије, који је, по њиховом мишљењу, 

признао први погодак Зеочана после 

игре руком стрелца Стејанића. Барошевчани 

су поразом у Зеокама препустили 

трећу позицију фудбалерима 

„Јединства” из Сурчина. Фудбалери 

„Младости” из Чибутковице сачували 

су место у златној средини након што су, 

савладавши на свом терену екипу „Пионира” 

резултатом 4:3, забележили другу 

пролећну победу. Фудбалери БСК-а 

из Брајковца наставили су са сјајним 

играма, савладавши у гостима екипу 

„Гунцата” са 3:0, чиме су стекли шансу 

да обезбеде опстанак у лиги. З. Л. 

Настављена 

победоносна серија 

Фудбалери „Колубаре” су се победом 

над екипом „Рушча” из Врања, у Лазаревцу 

9. априла, са 4:2 попели на трећу позицију 

Прве футсал лиге Србије, са само четири 

бода заостатка за првопласираном екипом 

„Економца” из Крагујевца. 

После сазнања да су Крагујевчани 

поражени на свом паркету од другопласиране 

екипе „Коперникуса” из Ниша, 

Лазаревчани су са пуно мотива ушли у 

меч са Врањанцима и лако их савладали, 

реванширајући им се за пораз из првог 

дела првенства. З. Л. 


КОЛУБАРА

ФУДБАЛ: ДЕСЕТ ПРОЛЕЋНИХ БОДОВА „КОЛУБАРЕ” 


„Колубара” четврта 

Кошаркаши „Колубаре” победом су 

окончали такмичење у Српској лиги - 

група Центар. У последњем колу, на 

свом паркету, савладали су београдску 

екипу „Панда” резултатом 83:78. Лазаревчани 

су првенство окончали на четвртом 

месту што се може оценити као 

успех ако се присетимо да су у првом 

делу сезоне били у доњем делу табеле и 

стрепели за опстанак. 

Јуниорски састав „Колубаре” ускоро 

путује у Травник на међународни 

турнир где су пре две године приредили 

велико изненађење освајањем првог 

места. 

– Јуниорски састав под руководством 

тренера Жарка Симића интезивно се 

спрема за овај турнир са жељом да оствари 

што бољи резултат. Ово је прилика да 

на јаком турниру покажу свој квалитет и 

на најбољи начин се препоруче да наредне 

сезоне обуку дрес првог тима – речи 

су Бобана Синђелића, члана Управног 

одбора КК „Колубара”. З. Л. 

Бициклистичка трка 

У оквиру манифестације „Дани Београда”, 

10. и 11. априла, одржана је 39. 

међународна бициклистичка кадетска 

трка која је окупила преко 50 најбољих 

кадета из 15 клубова Србије, Словачке, 

Бугарске, Хрватске и Словеније. 

Прва етапа бициклистичке трке била 

је релација Београд-Барајево, док је 

друга вожена од Београда до Лазаревца 

где је одржано проглашење најбољих 

кадета друге етапе и најбољих такмичара 

ове дводневне трке. Жуту мајицу 

Блажу Жакету из Словеније уручио 

је Предраг Виденовић, пи-ар РБ „Колубара”, 

који је нагласио да РБ „Колубара” 

увек подржава млађе селекције у 

бројним спортовима. З. Л. 

Пораз одбојкашица 

У првом мечу баража за попуну Супер 

лиге за даме, одбојкашице „Колубаре” 

поражене су у Ужицу од „Јединства” 

са 3:0. У баражу се игра до три добијена 

меча, а Ужичанке као представнице Супер 

лиге имају предност једног меча на 

свом паркету. 

По окончању меча тренер „Колубаре” 

Никола Јерковић је рекао: 

– Честитам „Јединству” на победи. 

Велико је задовољство поново играти у 

храму одбојке у Ужицу. Добро смо одиграли 

што говори и број поена у прва 

два сета. Надам се да ћемо остати у 

трци за повратак у Супер лигу – рекао је 

Јерковић. З. Л. 

Снимио: Зоран Станковић 

Повећана предност 

Каличанин у акцији 

Чврстом и борбеном игром, понекад 

импресивном и надахнутом, бар ка да 

су у питању гостовања, после 24. кола 

лазаревачки прволигаш и даље је усамљен 

на врху табеле, са освојених 45 бодова. Цео 

плен освојен је у Апатину и Краљеву, по 

бод у Челареву и Инђији. На свом стадиону 

„зелено-црни” показали су много мање, па 

је и остварени резултат од говарајући – пораз 

од „Новог Сада”, нерешене игре против 

„Младости” из Лучана и „Срема” из Сремске 

Митровице. 

Око 1500 гледалаца било је присутно 

дерби мечу 24. кола у Инђији. Лепо време, 

комфоран стадион, идеална травната подлога, 

бројна публика, срдачни домаћини 

– једном речју, врло добри услови за игру, 

као ретко када. Лазаревачки тим приказао 

је можда најбољу игру у пролећном делу 

првенства, посебно у првом делу меча, када 

је био убедљиво бољи противник. Изванредан 

ударац по земљи Кашића у 40. 

минуту, са ивицe шеснаестераца, матирао 

је одличног голмана Полексића и донео 

резултатску предност „Колубари”. До изједначења 

је дошло у последњем минуту 

првог дела утакмица. Дуел Голића, капитена 

домаћих, и Каличанина у шеснаестерцу 

Колубаре судија Траиловић је оценио као 

прекршај који заслужује настрожу казну. 

Филиповић је био сигуран реализатор. Друго 

полувреме донело је равноправну игру. 

З. Станковић 

ОДРЖАНЕ ПРВЕ ИГРЕ РАДНИЧКОГ СИНДИКАТА У „КОЛУБАРИ” 


Фудбалери најбројнији 

УВрњачкој Бањи су, половином априла, 

одржане прве радничке игре 

Репрезентативног радничког синдиката 

у „Колубари”. 

Прво место у малом фудбалу освојила је 

екипа површинског копа „Тамнава-Ис точно 

поље”. Најбољи фудбалер игара је Бојан Јанковић; 

најбољи стрелац Де јан Данојлић, а 

најбољи голман Гора н Ај д а ч и ћ, 

У такмичењу одбојкаша најбоља је била 

екипа копа „Тамнава-Источно по ље”. 

За најбољег учесника турнира у одбојци 

проглашена је Сашка Стакић. 

Прва места у осталим дисциплина ма 

освојили су: Бојан Јанковић (стони тенис), 

Мара Ткачик (стони тенис, пикадо, трчање 

на 100 метара), Слађан Матијашевић (пикадо), 

Слободан Белић (пливање) и Илија 

Вујовић (шах). 

– Било је лепо, каже Илија. Учесници 

игара су, без изузетка, задовољни, а то је 

најважније. На теренима смо се током 

дана, надметали и спортски и рекреативно, 

а навече (на дружењима) сви смо били 

једна екипа. 

М. Тадић 

Детаљ са једне од утакмица 


Снимио: Милун Тадић 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s 

s

broj 1069 - PD RB Kolubara

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?