Zbornik radova 2012 - Udruženje Fizijatara Srbije

formiranje čvrste kosti ove vežbe treba da dostignu odgovarajuće pražne
vrednosti intenziteta, učestalosti, amplitude i trajanja, sa umetnutim
pauzama, tj. periodima odmora. Prema preporukama Borera (5) ove
specifične vežbe bi trebalo da budu: 1. dinamičke, a ne statičke; 2. da
dostignu, odnosno prelaze određeni prag intenziteta; 3. da prelaze
minimalnu pražnu vrednost učestalosti (frekvence); 4. da su relativno kratki,
ali intermitentni; 5. da imaju nestandardno opterećenje kosti; 6. da su
podržane dovoljnim dotokom energije putem nutrienata; i 7. da je na
raspolaganju adekvatna količina kalcijuma i holekalciferola (vitamina D). Da
bi se postigli svi ovi ciljevi, osteogene vežbe bi trebalo da budu sprovođene
u vidu vežbi očvršćavanja i jačanja (osnaženja).
Vežbe i treninzi očvršćavanja i snaženja (osnaženja)
Vežbe očvršćavanja mogu povećati proces formiranja kosti, jer
mehaničko opterećenje predstavlja anabolički stimulans za kosti. Nedavno
je potvrđeno da mehaničko opterećenje može održati ili povećati koštani
matriks, uz smanjenje apoptoze osteocita i istovremeno stimulisanje
diferencijacije osteoblasta, što je verovatno posredovano preko kalcijumske
signalizacije i udruženo je sa mehano- i voltažnom (električnom)
aktivacijom kanala, mesendžera drugog reda, kao što su azotni oksid,
Wnt/beta-katenin, prostaglandin i drugi intracelularni mehanizmi (6, 7, 8).
Iako biološki procesi, koji su uključeni u ove osteogeničke odgovore,
još nisu potpuno razjašnjeni smatra se da se osteogenički odgovor na
mehanički stres i opterećenje tokom starenja organizma postepeno smanjuje
čime se smanjuje i osteoblastna aktivnost i remeti ravnoteža između
stvaranja i razgrađivanja kosti. Određene fizičke vežbe i opterećenja
popravljaju ovaj mehano-senzitivni mehanizam i obezbeđuju efikasnije
formiranje i održavanja koštane strukture (9, 10). Dokazano je da specifične
fizičke vežbe mogu da sačuvaju i poboljšaju koštanu masu kod
postmenopauznih žena (11). Uključivanje žena ove životne dobi u program
fizičkih vežbi, uz pridruženu supstitucionu terapiju (hormonska, kalcijum i
vitamin D) dovodi do povećanja koštane gustine, naročito vrata butne kosti, u
poređenju sa ženama koje su primale samo supstitucionu terapiju (12, 13).
Međutim, „mehaničko stimulisanje kosti“ ne mora da znači da su
intenzivne vežbe očvršćavanja indikovane kod svih pacijenata. U jednom
ispitivanju (14) kod adultnih žena atletičarki dokazano je da intenzivne
vežbe očvršćavanja (skakanje) i nepovezane vežbe (nogomet, tenis) imaju
sličan efekat zgušnjavanja korteksa vrata femura.
Vežbe i treninzi očvršćavanja mogu povećati mehanički nadražaj na
koštano tkivo podstičući osteogenezu i koštani piezoelektrični efekat koji
predstavlja sposobnost kosti da transformiše mehanički signal u električni signal,
178