INFLAMACIJA Zapaljenje (inflammatio) predstavlja odgovor živog ...

Makrofage otklanjaju sav tkivni otpad i počinju da sekretuju faktore rasta (citokine) za fibroblaste koji otpočinju proces
sinteze kolagena. Proces se završava stvaranjem fibroznog vezivnog tkiva. Ovakav proces stvaranja ožiljka traje dugo.
Sam ožiljak nikada ne postiže čvrstinu koju je tkivo imalo pre oštećenja. Vremenom se ožiljak retrahuje i postaje manji,
a vezivo u njemu podleže hijalinoj degeneraciji.
• Obrazovanje apscesa može da nastane na mestu bakterijskih infekcija.
• Prelazak u hronično zapaljenje.
Sistemski efekti akutne inflamacije
Oštećenje tkiva koje se javlja u organizmu životinje kao posledica delovanja najraznovrsnijih bioloških agenasa, hemijskih i
fizičkih faktora ili imunoloskih reakcija, izaziva u organizmu niz događanja koja mogu da se podvedu pod tzv. odgovor akutne
faze. Osnovna karakteristika odgovora akutne faze su povišena telesna temperatura i negativan bilans azota. U odgovor akutne
faze ubrajaju se i povećanje sinteze belančevina akutne faze, što dovodi do ubrzane sedimentacije eritrocita, leukocitoza udružena
sa većim brojem nezrelih neutrofila, smanjenje koncentracije gvožđa i cinka u plazmi i povećanje koncentracije bakra koja je u
neposrednoj korelaciji sa povećanom koncentracijom ceruloplazmina. Većina ovih promena javlja se u roku od nekoliko sati ili
nekoliko dana od početka zapaljenske reakcije, a posredovana je proinflamatornim citokinima. Promene koje se javljaju u krvi
karaktrišu se smanjenjem koncentracije albumina, koje je posledica njihovog gubljenja u perivaskularne prostore zbog povecane
propustljivosti krvnih sudova i povećanjem koncentracije alfa globulina.
Groznica (febra) je filogenetski veoma star odgovor domaćina na zapaljenjski proces, nađen kako kod nizih organizama tako i
kod sisara. Izazivaju je proinflamatorni citokini (IL-1, IL-6, TNF i IFNα), koje sintetišu aktivirani makrofagi u toku akutne
inflamacije. Oni deluju na termosenzitivne neurone u preoptičkom i prednjem hipotalamusu stimulišući sintezu prostaglandina
(najverovatnije PGE2, PGF 2α i PGI 2), koji povećavaju nivo podešenosti “termostata” centra za termoregulaciju, a time i telesnu
temperaturu.
Sama febrilna temperatura sa jedne strane ima štetno dejstvo na biološke prouzrokovače koji izazivaju inflamaciju (rast
bakterija, replikacija virusa), a sa druge pojačava efekte nekih imunoloških funkcija (proliferacija T limfocita, aktivacija T
helpera, stvaranje antitela i dejstvo IL-1).
Promene u krvi u toku zapaljenjskih reakcija javljaju se u plazmi i u krvnim ćelijama. Koncentracija albumina se smanjuje a
povećavaju se α1 i α 2 globulinske frakcije, čiji najveći deo čine proteini akutne faze. Smanjenje koncentracije albumina nastaje
uglavnom zbog povećane propustljivosti krvnih sudova u toku akutne inflamacije i njihovog izlaska u međućelijske prostore. β
frakcija može biti smanjena zbog izlaska transferina, β 1 globulina, u intersticijum. Hronične zapaljenske reakcije karakteriše
uglavnom nepromenjena koncentracija albumina, neznatno povećana, ili čak nepromenjena koncentracija α globulina i povećana
koncentracija γ globulina.
Proteini akutne faze su serumski proteini, čija se koncentracija povećava za vreme odgovora akutne faze na inflamaciju ili
infekciju. Normalno postoje u krvi u malim koncentracijama i čine oko 10% plazmatskih proteina. Sintetišu se uglavnom u jetri i
predstavljaju prirodni imunski odbrambeni sistem koji se sve više se koriste za praćenje zdravstvenog statusa životinja i
monitoring lečenja. U proteine akutne faze spadaju haptoglobin (Hp), serum amiloid A (SAA), α1 kiseli glikoprotein (AGP),
ceruloplazmin (Cp), C-reaktivni protein (CRP), α 1-antitripsin, fibrinogen, α 2-makroglobulin i drugi. Pojačanu sintezu proteina
akutne faze stimulišu(posreduju) IL-1 ii IL-6.
10