INFLAMACIJA Zapaljenje (inflammatio) predstavlja odgovor živog ...

endotelu. U toku inflamacije ovo vezivanje cini da se leukociti zaustave i čvrsto vežu za endotel. Neutrofili, monociti, eozinofili i
različite vrste limfocita koriste razne, često preklapajuće athezivne molekule.
TRANSENDOTELIJALNA MIGRACIJA (DIAPEDESIS) I HEMOTAKSA
e) Veoma brzo po vezivanju za ćelije endotela leukociti ameboidnim kretanjem počinju da izlaze iz krvnih sudova.
Transendotelna migracija (dijapedeza) svih leukocitnih tipova odvija se duz intercelularnih veza (intercellular junctions),
najverovatnije uz pomoć PECAM-1 i PECAM-2 athezivnih molekula, homofilnim i heterofilnim interakcijama, na nivou venula
dok se u plućima ovaj proces odigrava u kapilarima. Posle prolaska endotelne barijere, leukociti nailaze na bazalnu membranu,
koju najverovatnije razgrađuju svojom kolagenazom i tako izlaze iz krvnih sudova. Značajnu ulogu u ameboidnom kretanju
imaju kontraktilne belančevine leukocita i endotela terminalnog krvotoka - aktin i miozin. Masovna migracija leukocita dovodi
do pasivne ekstravazacije eritrocita, koji lako prolaze kroz proširene interendotelne pukotine i otvore na bazalnoj membrani, koje
su načinili leukociti svojim lizozomalnim enzimima. Eritrocite izašle iz cirkulacije razaraju ćelije monocitno/makrofagnog
sistema.
Transendotelna migracija predstavlja aktivan proces, koji nastaje pod pod direktnim dejstvom faktora hemotakse.
Hemotaksične osobine imaju različiti molekuli. Oni mogu biti i egzogena i endogena jedinjenja. Najčešći egzogeni agensi su
bakterijski proizvodi, peptidi sa N-terminalnim formil-metionil-leucil-fenil alanin krajem (FMLP) i lipopolisaharidi gram
negativnih bakterija. Od endogenih jedinjenja značajan je mali peptid iz sistema komplementa, C5a, zatim leukotrien B4,
kalikrein, PAF. Hemotaksična svojstva ima i grupa proteina male molekulske mase. To su hemokini u koje spadaju IL-8, MIP-1,
MIP-2, MCP, RANTES, limfotaktin i drugi.
U eksudatu zapaljenjskog područja nalaze se neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti, plazma ćelije i trombociti.
Zastupljenost navedenih ćelijskih tipova zavisi od tipa inflamacije i prirode štetnog agensa. U najčešćim oblicima akutne
inflamacije, neutrofili su dominantna ćelijska populacija u prvih 6-24 sata, a zatim ih zamenjuju monociti. Neutrofili su kratko –
živeće ćelije i 24-48 sati po napuštanju krvnog suda umiru, dok su monociti dugo-živeći, posebno po transformisanju u tkivne
makrofage. U toku virusnih infekcija limfociti su dominantna ćelijska populacija. U hipersenzitivnim reakcijama tipa I to su
eozinofilni granulociti, koji dolaze na mesto degranulacije mastocita gde oslobađaju svoje medijatore. Okupljanje leukocita u
centru zapaljenja po mišljenju mnogih patologa smatra se glavnim morfološkim znakom inflamacije.
FAGOCITOZA
f) Kada odbrambene ćelije dođu u centar zapaljenskog procesa, one započinju svoju glavnu funkciju - fagocitozu. Nju čine tri
različite ali međusobno povezane faze:
1. prepoznavanje i vezivanje leukocita za čestice koje će biti razložene
On occasion i to veoma sporo neutrofili i makrofagi mogu da prepoznaju bakterije or externeous substances and engulf them.
Ipak, prepoznavanje je olakšano prisustvom opsonina, koji se vezuju za specifične receptore na leukocitima. Glavni opsonini su
IgG i ređe IgM, kao i C3b komponenta komplementa. Odgovarajući receptori na leukocitima su CR3 za C3b i Fc receptor za Fc
fragment imunoglobulina. CR 3 je značajan receptor, identičan sa Mac-1, β2 integrinom, koji se u ekstra ćelijskom matriksu
vezuje za fragmente fibronektina i laminina, olakšavajući ekstravaskularno kretanje leukocita.
2. uvlačenje čestica uz obrazovanje fagocitne vakuole
Vezivanjem opsonizovane partikule za specifične receptore otpočinje proces uvlačenja u ćeliju. Deo membrane fagocita za koju
se vezuje opsonizovana partikula počinje da se uvlači u citoplazmu, a produzetak citoplazme (pseudopod) lebdi oko cestice
koja treba da bude fagocitovana zatvarajuci je u vakuolu-fagozom. Membrana ove fagocitne vakuole spaja se zatim sa
membranom lizozoma što dovodi do pražnjenja sadržaja granula u fagolizozom.
3. ubijanje i svarivanje unetih partikula
4