Strategija borbe protiv raka - Drustvo Srbije za borbu protiv raka

Prof. dr sc. med.
Slobodan ^ikari}
[ezdesetih godina pro{log (XX)
stole}a formirana je epidemiolo{ka
mapa malignih tumora u
svetu. Prva publikacija pod naslovom
„Incidencija raka na pet kontinenata”
(Cancer incidence in Five
Continets - Vol. I) {tampana je u
Lionu (Francuska) 1966. godine
(International Agency for Research on
Cancer (WHO); International Association
of Cancer Registries). Svakih
pet godina izlazilo je novo
Strategija borbe
protiv raka
Grafikon 1. Strategija borbe protiv raka
1
izdawe ove publikacije. Posledwe
(IX) izdawe publikovano je 2007.
godine. U izdawe su ukqu~eni i
izve{taji Registra za rak Instituta
za javno zdravqe „Dr Milan
Jovanovi} Batut”.
Po~etkom sedamdesetih godina
pro{log stole}a u ekonomski
razvijenim zemqama sveta pravqen
je koncept strategije borbe
protiv raka koji je bio u ekspanziji
u svim delovima sveta. Po ovom

Grafikon 2. Strategija borbe protiv raka − kurativa
konceptu tri osnovna pravca napada
na maligne tumore bili su:
a) Primarna preventiva: ~i{-
}ewe `ivotne i radne sredine
~oveka od kancerogenih agenasa.
b) Sekundarna preventiva: rano
otkrivawe prekanceroznih stawa
i malignih tumora u kurabilnom
stadijumu bolesti („skrining” programi).
v) Kurativa (le~ewe): primena
najsavremenijih terapijskih modaliteta
(hirurgija, radioterapija,
hemioterapija).
Onkolozi Srbije toga vremena su
tako|e radili na projektu strategije
borbe protiv raka. Vode}e
onkolo{ke institucije u Srbiji
bili su Radiolo{ki institut
Medicinskog fakulteta i Onkolo{ki
institut (hirur{ka i medikalna
onkologija) u Beogradu.
Onkolo{ki lideri n. sav. dr sc.
med. Blagoje Ne{kovi} i prof. dr
Zlatko Merka{ bili su svesni
~iwenice da fizi~ka integracija
dva instituta ne dolazi u obzir
mimo voqe zaposlenih radnika u
institutima (20 godina radiolozi
2
su odbijali integraciju sa Onkolo{kim
institutom).
Do{li su na ideju da se, umesto
fizi~ke, izvr{i „funkcionalna
integracija” dva instituta. Inicirali
su nekoliko poduhvata koji su
podigli stru~nu i nau~nu saradwu
oba instituta na vi{i nivo.
1. Formiran je Nau~no-stru~ni
savet za onkologiju koga su
sa~iwavali predstavnici sve tri
onkolo{ke ustanove u Institutu
(Onkolo{ki i Radiolo{ki institut
i Laboratorija za ekperimentalnu
onkologiju).
2. Izra|en je dokument − deklaracija
koju su kodifikovali
nadle`ni u dr`avi (Socijalno
zdravstveno ve}e Skup{tine SR
Srbije) 29. maja 1972. godine, pod
naslovom „Problemi zdravstvene
za{tite obolelih od malignih oboqewa”.
Deklaracija sadr`i nekoliko
va`nih odredbi:
a) obezbediti uslove za rano
otkrivawe prekanceroznih stawa
i malignih oboqewa u svakoj ordinaciji
lekara op{te medicine i
specijalisti~kih slu`bi;

) mre`om onkolo{kih dispanzera
pokriti celu teritoriju SR
Srbije pri medicinskim centrima
i op{tim bolnicama
v) u okviru medicinskih centara
i op{tih bolnica izdvojiti ~etiri
odsto bolesni~kih kreveta i organizovati
odeqewe za medicinsku
negu inkurabilnih onkolo{kih bolesnika;
g) programski raditi na stru~nom
usavr{avawu svih profila
zdravstvenih radnika koji se bave
onkolo{kim oboqewima;
d) potrebno je osnovati onkolo{ku
katedru za redovne i
poslediplomske studije na Medicinskom
fakultetu;
|) ~i{}ewe `ivotne i radne sredine
od kancerogenih agenasa programski
sprovoditi na svim
nivoima dru{tvene delatnosti;
e) Farmaceutski fakultet i
farmaceutska industrija da se
anga`uju u proizvodwi savremenih
sredstava za prevenciju i le~ewe
od malignih oboqewa a u okviru
u~e{}a u jedinstvenim nau~noistra`iva~kim
projektima;
`) evidencija i pra}ewe
obolelih od malignih oboqewa je
stalni zadatak (registar za rak).
Regulisati na~in finansirawa
zdravstvene evidencije i statistike
zakonom;
z) stru~ni nadzor onkolo{kih
dispanzera od strane Onkolo{kog
instituta;
i) socijalno-zdravstveno ve}e
daje punu podr{ku radu Dru{tva
Srbije za borbu protiv raka u ostvarivawu
wegovih humanitarnih
ciqeva i zadataka.
3. Formirawe onkolo{kih konzilijuma.
Hirur{ka onkologija egzistira
hiqadama godina, istina u embrionalnoj
formi. Tek krajem 19. i
3
po~etkom 20. veka hirurgija
do`ivqava svoje zvezdane trenutke
i od we se o~ekivalo da
uspe{no iza|e na kraj i sa malignim
oboqewima. Kako se to nije
desilo, stvara se {iroki prostor
novoj medicinskoj disciplini
radiolo{koj onkologiji koja pokriva
onkolo{ka oboqewa gotovo u 80
odsto slu~ajeva. Naj~e{}e se u
klini~koj praksi kombinuju hirurgija
i radioterapija. U drugoj
polovini 20. veka novi onkolo{ki
terapijski modalitet − medicinska
onkologija ukqu~uje se u tretman
onkolo{kih oboqewa, opet
naj~e{}e u kombinaciji sa prva dva
na~ina tretmana malignih oboqewa.
U razvijenom svetu u ciqu multidisciplinarnog
pristupa u tretmanu
onkolo{kih oboqewa formiraju
se konzilijarne slu`be.
Najpre su lekari-pojedinci, autoriteti
iz svoje oblasti rada
samoinicijativno nastojali da se
dogovaraju sa drugim specijalnostima
o na~inu pristupa onkolo{kim
pacijentima. Primera
radi, veliki ginekolog-onkolog
profesor Ratlich iz Hjustona i
perjanica svetske radiolo{ke
onkologije profesor Fletcher timski
su obra|ivali i le~ili onkolo{ke
pacijente jo{ 1941. godine.
U Radiolo{kom institutu pionir
konzilijarnog rada u onkologiji
bio je prim. dr Vladeta Popovi},
koji je sa direktorom ORL klinike
Medicinskog fakulteta u Beogradu
prof. dr Sre}kom Podvincem
konzilijarno obra|ivao onkolo{ke
bolesnike. Oni su formirali
ORL konzilijum daleke 1961.
godine koji uspe{no funkcioni{e
do dana{wih dana.
Drugi po redu onkolo{ki
konzilijum bio je ginekolo{ki
konzilijum koji je formiran 1969.
godine (prof. Merka{, radiolog,

prof. Mladenovi}, ginekolog,
prof. T. [kurina, ginekolog).
Po~etkom osme decenije formiraju
se i ostali onkolo{ki konzilijumi
kao maksilofacijalni (doc. I.
Jankovi}, radiolog, prof. [kokqev,
maksilofacijalni hirurg,
prof. Pi{~evi}, maksilofacijalni
hirurg), urolo{ki (radiolozi i
prof. Ili}, urolog) i drugi.
Krajem osme decenije formiraju
se i konzilijumi ostalih lokalizacija.
Tek tada se u ove konzilijume
ukqu~uje i hemioterapeut.
Danas u Institutu, i van wega
funkcioni{e 15 konzilijuma: dojka,
ginekologija, tireoidea, digestivni
trakt, plu}a, MFR, urologija,
ORL, ortopedske i ko{tane onkolo{ke
bolesti, limfomi, ko`a i
meka tkiva, pedijatrija, CNS,
maligni melanomi, nepoznate primarne
lokalizacije.
4. Protokoli o dijagnostici i
terapiji malignih oboqewa
Rad svakog konzilijuma bi bio
povezan sa dosta pote{ko}a i nesporazuma
ukoliko se prethodno ne
bi sa~inila pisana pravila pona-
{awa, {to }e re}i protokoli o
dijagnostici i terapiji svake onkolo{ke
bolesti (oko 208 malignih
oboqewa).
Na osnovu iskustva i rezultata
le~ewa malignih tumora u svetu,
nau~nih dokaza o prednosti jednog
ili drugog terapijskog modaliteta
kao i na osnovu sopstvenog iskustva
i postignutih rezultata, pi{u
se ovi protokoli. Sa razvojem
onkolo{ke nauke i novih saznawa
4
ve} napisani i usvojeni protokoli
podvrgavaju se mawoj ili ve}oj
reviziji. Sredinom osme decenije,
u skladu sa programom „funkcionalne
integracije", izra|en je i
usvojen Prvi protokol. Taj pisani
stru~ni dokument pretrpeo je dve
ili tri revizije do danas i sva je
prilika da }e uskoro do`iveti i
~etvrtu reviziju.
Sadr`aj protokola:
1. Kratki podaci o bolesti: incidencija,
patologija, patohistologija,
pravci {irewa;
2. TNM/FIGO klasifikacija
3. Minimum dijagnosti~kih procedura
za dono{ewe validne
konzilijarne odluke;
4. Izbor terapijskog modaliteta;
5. Redosled terapijskih modaliteta
ukoliko se odlu~i za dva i
vi{e na~ina tretmana;
6. Kontrola pacijenata u toku i po
zavr{enom tretmanu kod nadle-
`nog terapeuta (specijalista
zadweg terapijskog modaliteta);
7. Sastav konzilijuma, prava i
du`nosti svakog ~lana konzilijuma,
na~in dono{ewa odluke
(konsenzusom);
8. Subordinacija: glavni konzilijum
lokalizacije presu|uje kod
opre~nih stavova ~lanova rutinskog
konzilijuma;
9. Upoznavawe pacijenata sa konzilijarnom
odlukom (obavezno
prisustvo pacijenta na konzilijumu).

UTICAJ MEDIJA U BORBI PROTIV RAKA
Broj obolelih od malignih
bolesti se iz godine u godinu
pove}ava. Preventivni pregledi
koji se sprovode na primarnom i
sekundarnom nivou zdravstvene
za{tite i te kako su doprineli
otkrivawu malignih tumora u
po~etnoj fazi bolesti. Nakon
~etiri godine, Republi~ki fond za
zdravstveno osigurawe (RFZO) je
na listu lekova uvrstio 238 novih
lekova. ^iwenica da sve te prethodne
godine na listu nije uveden
nijedan novi lek, bila je krajwe
neodr`iva i medicinski neopravdana.
Naime, medicina kora~a krupnim
koracima i potrebno je da
dr`ava, imaju}i u vidu svoje
finansijske mogu}nosti, redovno
koriguje listu, da novi lekovi koji
imaju mnogo ve}u efikasnost do|u
na listu. Za svaku malignu bolest
postoji lek na pozitivnoj listi, o
tro{ku Republi~kog fonda za
zdravstveno osigurawe, nabavqen
prema potrebama i indikacijama
koje je odredila struka − onkolozi,
shodno evropskim i svetskim vodi-
~ima za le~ewe onkolo{kih bolesti.
U okviru RFZO postoji
potkomisija za maligne bolesti
koju ~ine vode}i stru~waci iz
oblasti onkologije, koja redovno
sagledava potrebe o eventualnim
promenama indikacija i kona~no o
distribuirawu lekova po zdravstvenim
ustanovama. Trenutno u
okviru Ministarstva zdravqa pos-
5
toje podkomisije za maligne
bolesti koje daju svoje preporuke
za uvr{}ivawe ili skidawe odre-
|enih lekova sa liste na teret
RFZO kao indikacije. Fond zdravstvenog
osigurawa i Ministarstvo
zdravqa tesno sara|uju imaju}i u
vidu interes obolelih i na~in
wihovog le~ewa u skladu sa
odlukama i preporukama struke.
Vest da su pacijentima omogu}eni
novi najsavremeniji lekovi
za le~ewe glioblastoma, karcinoma
bubrega, raka plu}a, u terapiji
hroni~ne mijeloidne leukemije, za
le~ewe multiplog mijeloma u prvoj
terapijskoj liniji, izazvala je
veliku medijsku pa`wu, a pacijentima
pru`ila novu nadu u dobijawu
bitke protiv malignih tumora.
Lekovi uvedeni na listu, predstavqaju
razli~ite verzije leka,
~ime se uvodi i pove}awe
konkurentnosti, obezbe|uje boqa
snabdevenost tr`i{ta i stvaraju
ve}e mogu}nosti izbora i za pacijente
i za lekare.
I dok se sa „svih frontova” vodi
bitka protiv najte`ih bolesti,
„sedma sila” konstantnim apelima,
TV spotovima, napisima u {tampi...
skre}e pa`wu na neophodnost prevencije
koja je, ka`u stru~waci,
pola zdravqa.
Sawa
Mirosavqevi}

Povodom doplatne po{tanske marke
Aleksije @. Milosavqevi}
Profesor doktor Aleksije @.
Milosavqevi}, redovni ~lan
Akademije medicinskih nauka SLD,
bio je prvi rukovodilac kada je
osnovao Interno onkolo{ko odeqewe
1958. godine koje je prikqu~eno
Onkolo{kom institutu.
Tada je interna onkologija,
hemioterapija, bila u povoju i profesor
je u mnogome doprineo razvoju
ove onkolo{ke grane.
Odlukom Saveta Medicinskog
fakulteta u Beogradu broj 31084
od 20.6.1956. godine onkolo{ko
odeqewe postaje samostalna
ustanova i pod imenom Onkolo{ki
institut po~iwe da radi od 1.1.
1957. godine. U sastav Onkolo{kog
instituta, pored hirur{kog odeqewa,
ulaze interno onkolo{ko odeqewe,
onkolo{ki dispanzer i sve
laboratorijske jedinice (i kasnije
formirano patolo{ko odeqewe).
Dakle, krajem pedesetih godina
20. veka u zgradi „Instituta za
izu~avawe, le~ewe i suzbijawe
raka”, u ulici Pasterova 14,
6
sme{tene su tri zasebne zdravstvene
organizacije koje se bave
onkologijom i koje se samostalno
finansiraju i imaju svoje upravne i
samoupravne organe:
1. Radiolo{ki institut Medicinskog
fakulteta zauzima vi{e
od polovine ukupnog radnog prostora.
2. Onkolo{ki institut sa dva
odeqewa (hirur{ko i interno),
onkolo{kim dispanzerom i nekoliko
laboratorijskih jedinica
zauzima mawe od polovine radnog
prostora u zgradi. Institutom su
rukovodili prof. dr Sava Simi},
prof. dr Ivo Popovi} \ani, nau~ni
savetnik dr Blagoje Ne{kovi} i
primarijus dr Miomir Panteli},
sve do integracije ova dva instituta,
dakle do kraja 1979. godine.
Prim. dr S. Jeli}

Izve{taj sa XV Svetske konferencije o
pu{ewu ili zdravqu (WCTOH)
U vi{e od 1000 stru~nih saop{tewa i radova, predstavqena
su dostignu}a i iskustva u svim merama kontrole duvana
kroz plenarne sesije, simpozijume, panel diskusije, sesije
usmenih i poster prezentacija.
XV Svetska konferencija o
pu{ewu ili zdravqu (15 th World
Conference on Tobacco or Health -
WCTOH) odr`ava se svake tri
godine. Ima bogatu tradiciju koja
ide od prve konferenicije odr-
`ane 1967. godine u Wujorku, gde je
glavni govornik bio Robert F.
Kenedi.
Po redu XV konferencija,
odr`ana je od 20 do 24. marta 2012.
godine u Singapuru. Konferenciji
je predsedavala i aktivno u~estvovala,
dr Margaret Chan, generalni
direktor Svetske zdravstvene
organizacije.
Konferencija je okupila preko
2500 eminentnih stru~waka iz 126
dr`ava koji se bave kontrolom
duvana. Iz Srbije, dr Ana Jovi}evi},
dr Sne`ana Ukropina, dr Nada
Lazovi} i dr Ika Pe{i}, u~estvovale
su na Konferenciji sa svojim
stru~nim radovima koji su uspe{no
predstavqeni i zapa`eni. U vi{e
od 1000 stru~nih saop{tewa i
radova, predstavqena su dostignu}a
i iskustva u svim merama kontrole
duvana kroz plenarne sesije,
simpozijume, panel diskusije, sesije
usmenih i poster prezentacija.
Na Konferenciji su predstavqeni
zastra{uju}i podaci o
posledicima i {teti koja nastaje
zbog upotrebe duvana u bilo kom
obliku.
7
Istaknuto je slede}e:
Svake godine {est miliona
smrti je posledica upotrebe
duvana (Srbija u~estvuje u tome
sa preko 16.000 smrtnih slu-
~ajeva izazvanih duvanskim
dimom);
Najve}i deo (80%) svih smrti
usled upotrebe duvana su iz
nisko i sredwe razvijenih
zemaqa (LMIC − low and middle
income countries; u ovoj grupi
zemaqa je i Srbija);
U duvanskom dimu ima preko
7500 sastojaka {tetnih za organizam
a vi{e od 70 su karcinogeni;
Udisawe dima iz okru`ewa
dovodi do 600.000 smrti godi{we;
smrtni slu~ajevi zbog pasivnog
pu{ewa naju~estaliji su kod
`ena i dece;
Oko 20% odraslih u svetu pu{i
(800 miliona qudi; 80% u nisko
i sredwe razvijenim zemqama; u
Srbiji oko tre}ine odrasle populacije
su pu{a~i);
200 miliona `ena pu{i u svetu
(50% u nisko i sredwe razvijenim
zemqama; u Srbiji oko 30%
`ena su pu{a~i);
u 25 zemaqa pu{i vi{e
devoj~ica nego de~aka (u Srbiji
je skoro podjednak broj de~aka i
devoj~ica koji pu{e);

Zabele`en je porast uticaja
duvanske industrije putem tzv.
„korporativne dru{tvene odgovornosti”;
Proizvodwa duvana je u prvoj
deceniji 21. veka porasla u
Isto~noj Evropi, Isto~nom
Mediteranu, Africi i Aziji a
smawila se u SAD i EU;
Upotreba bezdimnog duvana
(smokless tobacco) je u prvoj
deceniji 21. veka porasla za
60% (bele`i se pove}awe i u
SAD i Skandinaviji);
Okvirnu konvenciju o kontroli
duvana SZO su ratifikovale
174 zemqe sveta; jo{ uvek je
neprimereno malo finansirawa
za aktivnosti kontrole duvana
od strane vlada tih zemaqa, s
obzirom da je Okvirna konvencija
SZO, wihova konvencija;
Pove}ava se broj zemaqa (47
zemaqa) koje imaju slikovna upozorewa
na pakovawima duvanskih
proizvoda;
Prva zemqa u svetu koja je uvela
bezli~na pakovawa je Australija.
Wen primer je ~esto istican
na Konferenciji i podr`an.
Neke dr`ave su ve} pokrenule
inicijativu za bezli~na pakovawa
duvanskih proizvoda. Na
konferenciji je posebno istaknuto
da se duvanska industrija
`estoko suprostavqa ovakvim
merama i intenzivirala je svoje
aktivnosti indirektnim uticajem
preko:
1. Uslu`nog sektora (hoteli,
restorani, kafei, klubovi...)
2. Grupa za za{titu qudskih
prava, neoliberarne grupe i fondacije
3. Grupa uzgajiva~a duvana
4. Trgovinskih/privrednih komora
8
5. Filantropskih/dobrotvornih
udru`ewa
6. Grupa za za{titu prava pu-
{a~a.
Na zavr{nom plenarnom zasedawu
Konferencije istaknuto je da
svaka zemqa koja je uvela zakone u
vezi sa pove}awem taksi na
duvanske proizvode, zabranom
pu{ewa na javnim mestima, zabranom
reklamirawa i bezli~nim
pakovawima mo`e o~ekivati izazove
u vidu pritisaka putem
pokretawa parnica protiv vlada
pred doma}im i me|unarodnim
sudovima, jer je to globalna taktika
duvanske industrije. Pravni
domeni u kojima se o~ekuju parnice
su: za{tita slobodne trgovine,
za{tita robnog znaka i drugih
intelektualnih prava, za{tita
qudskih prava itd.
Kqu~no u spre~avawu indirektnog
uticaja duvanske industrije je
partnerstvo izme|u vlada i nevladinih
organizacija unutar i izme|u
zemaqa, jer su strategije duvanske
industrije iste u celom svetu.
Istaknut je doprinos rada volontera
na primeru Ameri~kog
dru{tva za rak koje zahvaquju}i
tom radu, svaki dan u{tedi 2,5
miliona USA $. Tako|e, bi}e va`ne
mre`e lokalnih eksperata (naro-
~ito specijalizovanih advokata)
koji }e `eleti da rade iz ube|ewa
i pro bono.
Ova konferencija je bila jedinstvena
prilika za razne stru~wake
kontrole duvana kako na
lokalnom tako i na me|unarodnom
nivou, da u~estvuju, podele svoja
iskustva i da u~e. Konferencija je
dala priliku profesionalnim
organizacijama zemaqa u razvoju

da u~ine veliki iskorak u edukaciji,
razvoju strategija, pravqewu
mre`e i mobilizaciji cele zajednice
na kontroli duvana. Sagledane
su mogu}nosti jo{ ve}eg
osna`ivawa kontrole duvana
iskustvima uspe{nih dr`ava, kroz
program koji je prikazao {est najefektivnijih
mera kontrole duvana
uspostavqenih od strane Svetske
zdravstvene organizacije (MPOW-
ER) kao deo Me|unarodne konvencije
o kontroli duvana.
Podsticajne poruke sa XV konferencije
„Pu{ewe ili zdravqe”
2012. godine:
1. Tripled, doubled, half (Utrostru~ite
takse na duvanske
proizvode, udvostru~i}ete prihode
dr`ave i prepoloviti preva-
9
lenciju pu{ewa.) Iskustvo Francuske
(Ser Ri~ard Peto).
2. The end-game: do 2025.
godine za 40% smawewe prevalencije
pu{ewa, a do 2040. godine tzv.
end-game − smawewe prevalencije
pu{ewa ispod 5%. To je nivo na
kome ne}e biti potrebna kontrola
duvana (ciqevi SZO);
3. End of story − dosta (vi{e)
pri~e. Pre}i sa globalnog razmi{qawa
na lokalne aktivnosti.
4. Duvansku industriju treba
posmatrati kao prenosnika (vektora)
bolesti.
5. Zdravqe se mo`e posmatrati
i kao dar, jer ako je ono {to
je bilo ju~e pro{lost, a sutradan
misterija, danas je poklon; zato se
na engleskom sada{wost zove poklon
(present).
U~esnice Konferencije iz Srbije, s leva na desno: prim. dr Nada Lazovi}, asist. mr
sc. med. Sne`ana Ukropina, mr sc. med. dr Ana Jovi}evi} i dr sc. med. Ika Pe{i}

I na kraju Konferencije, dodeqene
su nagrade za uspe{ne rezultate
u kontroli duvana:
Usvojena je Deklaracija XV konferencije
o duvanu ili zdravqu.
Blumberg nagrade kao priznawa
dr`avama, nevladinim organizacijama,
i organizacijama koje
pokazuju odli~na dostignu}a u
primeni MPOWER politike.
Luter Teri nagrade dodeqene
su vanserijskim pojedincima i
organizacijama koje posti`u
rezultate na poqu kontrole i
10
prevencije upotrebe duvana
{irom sveta.
Slede}a konferencija }e se
odr`ati 2015. godine u Abu Dabiju.
Izve{taj sastavile u~enice
Konferencije:
Dr sc. med. Ika Pe{i}
Asist. mr sc. med. Sne`ana
Ukropina
Mr sc. med. dr Ana Jovi}evi}
Prim. dr Nada Lazovi}
Nikola ^elikovi}, I2 Gimnazija i ekonomska {kola „Dositej Obradovi}”
Ba~ka Topola
Nastavnik Jankovi} Katalin

Bele{ke sa onkolo{kog
... Pre pet godina bilo mi je te{ko
da umrem, }erka tek otpo~ela studije,
ku}u nismo zavr{ili. Danas je
druk~ije. ]erka zavr{ila fakultet,
udala se, imam unu~e, ku}u smo
opremili. Sad mogu mirno da odem...
... Mnogo mlada sam bila kad sam se
udala. Stekli smo puno, mu` i ja.
Razboleh se od raka. Svud smo i{li za
lek. Sad mi daju neku terapiju,
opravqam se. Znate ko mi je najvi{e
pomogao? Moj mu`. Ka`e da smo sve
ovo {to imamo, zajedno stekli i da
ne}e `aliti da sve proda da bi mi
pomogao. To me je podiglo, to {to me
nije napustio u bolesti. Sad se dobro
ose}am...
... Ne dam se ja! Rak napada a ja se
borim. Ne, ne}u ga. Evo, ve} {est godina
se borimo nas dvoje. ^im on
napadne, a ja kod vas lekara. On se
povu~e, ja se smirim. I tako stalno. Ne
dam se ja! A ima za koga da `ivim. Puna
mi ku}a. I svi me vole, a i trebam im
jo{.
... Sad malo imamo vremena. Da ti
pri~am o mom sinu. Bio je do{ao iz
vojske i trebalo je da mu pravimo
svadbu u drugu nedequ. Mnogo mi ubav
bio sin, zavr{io za in`iwera, sve me
pituvao, lepo smo se slagali. Mla|i
sin i mu` su mi bili druk~iji, samo
ovaj stariji je bio dobar za mene.
Jedno ve~e javi mi se da }e da
iza|e. I od tada ga majka vi{e ne
vide.
Javili su nam posle mesec dana da
je na|en neki utopqenik ni`e Veliki
most. I{li su da ga vide sin mla|i i
mu`, ja nisam mogla.
Nije mi se `ivelo, kakvi! Za{to?
Za koga? Al' }e mla|i sin jedared da
mi ka`e: Slu{aj, mamo, ako ti umre{,
{ta }e bude s mene. A ja se ve}
razbolela od ovu opasnu bolest.
11
Vidim, brzo }u. Onda razmislim.
Umrem li odma, brzo }u ku}u da
zatvorim. I onda obe}am sinu da }u da
po`ivim dok on ne bude imao sina. I
takoj bilo. Eto, on se o`enija. Imaju si
detence. ^etvrta mu je godina. A ja si
ete, `ivim, jo{te. Fala vama doktorima.
Svi ste mi dobri i sestre. Dokle
}e ovako ja ne znajem. Mo`da po`ivim
jo{te malo, ili malo vi{e...
... Umire a grne nazire, tako se
ka`e u moj kraj za one {to im se jo{
`ivi kao ovo ja {to sam...
... E, letos sam se naradila, uvatila
motiku kao da }e neko da mi je otme
i sve de sam. Da znaje{, budale se ne
seju nego same niknu...
... Vrba li je drvo, i zet li je rod?...
... Ne mislim da mrem, gde se ovakav
~ovek ostavqa?...
... Do{ao jedan kod mene i ka`e mi:
„Ti si propao ~ovek”. A ja wemu: „Niko
meni ne mo`e da ka`e dal sam propao
ili nisam”, pa isteram r|u napoqe...
...Ja tra`im jo{ tri ~etri godine da
po`ivim, da o`enim unuka, pa posle
nek bude kako o}e...
... Deda mi je u penziju pa se i ja
spremam da u`ivam sa wim, nego dajte
mi te lekove {to treba, pa da si odem
doma...
... Ako ja snaju uvredim otpado od
sina. Zato si ja wu ~uvam vi{e od weg.
Za osamnaest godina nisam je uvredila...
... Ne mislim da mrem, gde se ovakav
~ovek ostavqa...
... Ja ~itam samo sport, a navijam za
Partizan, makar i gubio!...
Prim. dr
Kadivka Stevanovi}

Pre`ivqavawe od uobi~ajenih i retkih
malignih bolesti u Nema~koj po~etkom
dvadesetprvog veka
Tri od deset vode}ih uzroka
smrti u Nema~koj su karcinomi
plu}a, kolorektuma i dojke koji
upozoravaju na zna~aj pra}ewa
pre`ivqavawa pacijenata obolelih
od raka. Dobijeni podaci
omogu}avaju va`ne informacije o
prognozi neophodne klini~arima,
pacijentima i profesionalcima
koji se bave javnim zdravqem.
Do nedavno podaci o pre`ivqavawu
od maligniteta u Nema~koj
su bili zasnovani na registrima
koji su pokrivali samo milion
qudi, tj. 1,3% stanovni{tva u
Nema~koj. Sada su podaci prikupqeni
u svim federalnim dr`avama
Nema~ke na registrima koji
su obuhvatili 33 miliona qudi i
koji se mogu porediti sa podacima
o pre`ivqavawu u Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama.
Prikazani su rezultati ukupnog
pre`ivqavawa i pre`ivqavawe u
odnosu na starost pacijenta u periodu
od 2002. do 2006. godine za 25
naj~e{}ih formi raka koji ~ine
vi{e od 95% obolelih od raka. Uz
to data je verovatno}a petogodi{weg
pre`ivqavawa za 13 retkih
malignih bolesti za koje su podaci
bazirani na populaciji retki.
Rezultati su slede}i: naj~e{}i
karcinomi, svaki od wih ~ini gotovo
10%, su karcinomi kolorektuma,
plu}a, dojke i prostate. Pre-
12
`ivqavawe se kre}e od 9% za karcinom
pankreasa do 93,5% za
testikularni karciom. Karcinomi
sa dobrom prognozom, gde je verovatno}a
petogodi{weg pre`ivqavawa
preko 80%, ~ine gotovo 37%
svih registrovanih maligniteta iz
baze podataka, a to su `ene sa
rakom dojke i endometrijuma, mu{karci
sa karcinomom testisa i
prostate, pacijenti sa dijagnozom
melanoma, Hodgkin-ove bolesti i
karcinomom {titaste `lezde.
Pre`ivqavawe pacijenata sa non
Hodgkinovim limfomom, i malignitetom
vezivnog tkiva, kolorektuma,
laringsa, grli}a materice,
bubrega i be{ike je izme|u 80% i
60%. Oni ~ine oko 30% pacijenata
iz navedene baze podataka. Pre-
`ivqavawe izme|u 59% i 20% je
prisutno kod leukemija, multiplog
mijeloma, raka `eluca, `u~ne
kese, jajnika, mozga i usne dupqe, a
~ine oko 15% registrovanih ispitanika.
Najlo{ije pre`ivqavawe,
sa verovatno}om petogodi{weg
pre`ivqavawa mawom od 20%, je
kod karcinoma jedwaka, jetre,
pankreasa i plu}a koji ~ine oko
15% ispitanika.
Kada se posmatra verovatno}a
petogodi{weg pre`ivqavawa mla-
|ih pacijenata, od 15 do 74 godine
starosti, u odnosu na starije od 75
godina pre`ivqavawe je daleko

lo{ije kod starije populacije, a
upore|ivani su pacijenti sa karcinomom
grli}a materice, karcinomom
jajnika, {titaste `lezde,
mozga i svim hematolo{kim malignim
bolestima.
[to se ti~e retkih tumora
pre`ivqavawe je od 11,9% za
mezoteliom do 74% za rak dojke
kod mu{karaca.
Prema dobijenim podacima procena
pre`ivqavawa obolelih od
raka u Nema~koj je ve}a u odnosu na
panevropsku procenu prema podacima
od 2000. do 2002. godine.
Daqa istra`ivawa treba da budu
13
usmerena ka otkrivawu uzroka koji
uti~u na razlike u pre`ivqavawu.
Survival from common and rare
cancers in Germany in the early 21st
century
Annals of Oncology, 23(2): 472-
479, February 2012
David Marinkov, VII4 osnovna {kola „8. septembar” Pirot
Nastavnik Jovan Antanasijevi}
Dr Jelena Bokun

Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka ve} ~etrdeset i jednu godinu organizuje
akciju „Mladi u borbi protiv raka”. I ove godine raspisan je nagradni
konkurs za u~eni~ke kwi`evne i likovne radove sa temom „Sport i zdravqe”.
Na adresu Dru{tva stigao je veliki broj radova. @iri je zasedao 25. aprila u
prostorijama Dru{tva i izabrao najboqe radove.
LIKOVNI RADOVI
Z A P I S N I K
@irija za likovne radove po
Konkursu „Mladi u borbi protiv
raka” sa~iwen u prostorijama
Dru{tva Srbije za borbu protiv
raka 25. aprila 2012. godine.
Na raspisanom konkursu prema
nepotpunim podacima (ve}ina
{kola nije dostavila broj u~enika
koji su u~estvovali na konkursu)
koje su nam uputile {kole na temu:
„SPORT I ZDRAVQE” likovne
radove je radilo 3900 u~enika,
me|u kojima su {kole odabrale i
poslale 270 radova.
@iri u sastavu: prof. Zoran
Todovi} − predsednik, prof
Branimir Karanovi} − ~lan i
Qiqana ]inkul, istori~ar umetnosti
− ~lan, odabrali su nagrade
za slede}e radove.
U^ENICI OSNOVNIH [KOLA OD
OD I DO IV RAZREDA
I nagrada
Luna [ipraga, u~enica 2. razreda
O[ „J. J. Zmaj” Subotica. Nastavnik
Grubanov Martinek Emilija
14
II nagrada
Lazar Lekovi}, u~enik 4. razreda
O[ „Sveti Sava” Pan~evo. U~iteqica
Irena Kari}
Nevena Vidi}, u~enica 4. razreda
O[ „Branko Radi~evi}” ^enta.
U~iteqica Dubravka Radi{i}
III nagrada
Nikolina Samac, u~enica 4. razreda
O[ „Sveti Sava” Pan~evo.
U~iteqica Gordana Boji}
Uro{ Golubovi} , u~enik 4. razreda
O[ „3. oktobar” Bor.
Profesor razredne nastave
Dejana Boranovi} Marinkovi}
Nikolet Hodik, u~enik 4. razreda
- likovna sekcija biblioteke
„Serva{ Gabor” Ada. Likovni pedagog
Valerija Barna
U^ENICI OSNOVNIH [KOLA
OD V DO VIII RAZREDA
I nagrada
Almin Duka|inac, u~enik 5. razreda
O[ „Vuk Karaxi}” Tutin.
Nastavnik N. Dedei}

II nagrada
David Marinkov, u~enik 7. razreda
O[ „8. septembar” Pirot. Nastavnik
Jovan Anatasijevi}
Vawa Kosanovi}, u~enik 7. razreda
O[ „Rastko Nemawi} Sveti Sava”
Nova Pazova. Profesor Gordana
Mati}
III nagrada
Neda @ivanovi}, u~enica 5.
razreda O[ „Sveti Sava” Velika
Plana. Likovni pedagog @ivoslav
Jovanovi}
Mila \or|evi} , u~enica 7. razreda
O[ „8. septembar” Pirot.
Nastavnik Jovan Antanasijevi}
Kristijan Matkovi}, u~enik 8.
razreda O[ „Ivan Milutinovi}”
Mala Bosna
U^ENICI SREDWIH
[KOLA
I nagrada
Jovana Joksimovi}, u~enica prve
godine XII Beogradske gimnazije,
profesor Maja Sole
II nagrada
Nikola ^elikovi}, u~enik 1.
razreda gimnazije „Dositej Obradovi}”
Ba~ka Topola. Profesor:
Katalin Jankovi}
Milo{ Ivanovi}, u~enik 3. razreda
Poqoprivredne {kole Ba~ka
Topola. Mentor Nada Generalovi}
15
III nagrada
Adrien Kova~, u~enik 1. razreda
gimnazije „Dositej Obradovi}”
Ba~ka Topola. Profesor Katalin
Jankovi}
Nikola Bo{wak, u~enik 2. razreda
Geolo{ke hidrometerolo{ke
{kole „Milutin Milankovi}”
Beograd. Profesor Maja Sole
Deni Toski}, u~enik 2. razreda
gimnazije Priboj. Profesor Jovan
Pantovi}
LITERARNI RADOVI
Z A P I S N I K
@irija za literarne radove po
Konkursu „Mladi u borbi protiv
raka” sa~iwen u prostorijama
Dru{tva Srbije za borbu protiv
raka 30.4.2012. godine.
Na raspisanom konkursu prema
nepotpunim podacima (ve}ina
{kola nije dostavila broj u~enika
koji su u~estvovali na konkursu)
koje su nam uputile {kole na temu:
„SPORT I ZDRAVQE” literarne
radove je radilo 2500 u~enika,
me|u kojima su {kole odabrale i
poslale 135 radova.
@iri u sastavu: prof. dr Aleksandar
Jerkov, predsednik, prof. dr
Mihajlo Panti}, ~lan i mr Vesna
Vojvodi} Mitrovi}, profesor
kwi`evnosti, ~lan, odabrali su
nagrade za slede}e radove.
U^ENICI OSNOVNIH [KOLA
OD I DO IV razreda POEZIJA
I nagrada
Arsi} Tamara, 4. razred O[
„Sveti Sava” Pan~evo. Mentor
u~iteqica Gordana Boji}

II nagrada
O{i} Pavle, 3. razred O[ „Vera
Radosavqevi}” Negotin.
Mentor u~iteqica Gordana
Miladinovi}
Bo`inovi} Teodora, 2. razred O[
„Dobrila Stamboli}” Svrqig.
Mentor u~iteqica Vukica
Stevanovi}
III nagrada
Stamenkovi} Milica, 1. razred
O[ „Dositej Obradovi}” ]i}evac.
Mentor u~iteqica Qubinka Ili}
Stefanovski Jelena, 4. razred
O[ „3. oktobar”, Bor.
Mentor prof. razredne nastave
Dejana Boranovi} Marinkovi}
Pavlovi} Ma{a, 1. razred O[
„Sveti Sava”, Pan~evo.
Mentor nastavnik Kaja Vukoti}
U^ENICI OSNOVNIH [KOLA
OD I DO IV razreda PROZA
I nagrada
\or|evi} Tara, 4. razred O[
„Branko Radi~evi}”, Novi Beograd.
Mentor u~iteqica Tawa
Milenkovi}
II nagrada
@ivanovi} Lenka, 4. razred O[
„Andra Sav~i}” Vaqevo
[taki} Filipa, 2. razred O[
„Miroslav Anti}” Oxaci.
Mentor u~iteqica Ivana Jela~a
16
III nagrada
Ili} Mina, 4. razred O[ „3. oktobar”
Bor.
Mentor prof. razredne nastave
Dejana Boranvi}-Marinkovi}
Gaji} Milo{, 3. razred O[
„Rastko Nemawi} - Sveti Sava"
Nova Pazova.
Mentor u~iteqica Svetlana Peji}
Milkovski An|ela, 3. razred O[
„3. oktobar" Bor.
Mentor prof. razredne nastave
Dejana Boranovi} Marinkovi}
U^ENICI OSNOVNIH [KOLA
OD V DO VIII razreda POEZIJA
I nagrada
Mi{eqi} Viktorija, 7. razred
O[ „Car Konstantin” Ni{.
Mentor predmetni nastavnik
Dobrila Pavlovi}
II nagrada
Mari~i} Du{an, 6. razred O[
„\ura Jak{i}” Zaje~ar.
Mentor prof. Milena Stojanovi}
\or|evi} Tamara, 6. razred O[
„Vasa ^arapi}” Beli Potok.
Mentor nastavnik Sne`ana Savi}
III nagrada
Zeqkovi} Uro{, 6, razred O[
„Petar Ko~i}” Temerin.
Mentor prof. Zorica Zec
Pap Branislava, Odeqewe hematologije
i onkologije Instituta za

zdravstvenu za{titu dece i omladine
Vojvodine, Novi Sad.
Mentor profesor Tatjana
Manojlovi}, vaspita~ na Odeqewu
hematologije i onkologije
Taki} Jelena, Odeqewe hematologije
i onkologije Instituta za
zdravstvenu za{titu dece i omladine
Vojvodine, Novi Sad.
Mentor profesor Tatjana
Manojlovi}, vaspita~ na odeqewu
hematologije i onkologije
U^ENICI OSNOVNIH [KOLA
OD V DO VIII razreda PROZA
I nagrada
Maci} Aleksandar, 6. razred, O[
„Dositej Obradovi}” ]i}evac.
Mentor profesor Gordana Mici}
II nagrada
Sari} Nemawa, 5. razred O[
„Ivan Milutinovi}” Subotica.
Mentor Dragiwa Plav{i}
Zec Danica, 5. razred, O[ „Petar
Ko~i}” Temerin
III nagrada
Milanovi} Marija, 8. razred
O[ „Pavle Savi}” Beograd
Pavlovi} Sara, 8. razred O[
„Mili} Raki}-Mirko” Prokupqe.
Mentor nastavnik Radmila
Cvetkovi}
Nini} Petar, 5. razred
O[ „Quba Ne{i}” Zaje~ar.
Mentor prof. Maja @ivi}
17
U^ENICI SREDWIH [KOLA
POEZIJA
I nagrada
Mi{eqi} Teodora, 3. razred,
Prva ni{ka gimnazija „Stevan
Sremac” Ni{
II nagrada
[taki} Aleksandra, 2. razred,
Tehni~ka {kola, Oxaci.
Mentor prof. Radoslava
Vidakovi}
Koci} Natalija, 3. razred gimnazija
„Bora Stankovi}”, Ni{.
Mentor prof. Ana Stevanovi}
III nagrada
Emilija A}imovi}, 1. razred
Negotinska gimnazija, Negotin.
Mentor prof. Danilo Petrovi}
Koci} Anastasija, 1. razred
Umetni~ka {kola Ni{.
Mentor Jasmina Stankovi}
Milo{evi} Jovana, 1. razred
Negotinska gimnazija, Negotin.
Mentor prof. Danilo Petrovi}
U^ENICI SREDWIH [KOLA
PROZA
I nagrada
Milovanovi} Ana, 1. razred
H beogradska gimnazija, Beograd.
Mentor prof. Bojana Sole-
\or|evi}

II nagrada
Cvejovi} Teodora, 4. razred gimnazija
dru{tveno jezi~kog i
prirodno matemati~nog smera,
Kosovska Mitrovica.
Mentor prof. Aleksandra
Radulovi}
Gati} Aleksandra, 2. razred
Ma{insko elektri~na {kola, Bor.
Mentor prof. Radmila Bikovi}
III nagrada
Jovanovi} Sofija, 1. razred. XIV
beogradska gimnazija, Beograd.
Mentor prof. Vera \ur|evi}
Jovanovi} Luka, 3. razred
Geolo{ka i hidrometeorolo{ka
{kola „Milutin Milankovi}”,
Beograd
18
Salihi Mabejna, 1. razred
Gimnazija „Sezai Suroi”,
Bujanovac
@iri tako|e nagra|uje {kole, koje
ve} godinama u~estvuju u akciji
Dru{tva, ~iji su se u~enici kvalitetom
radova i u velikom broju
odazvali na konkurs i to zahvaquju}i
anga`ovawu wihovih profesora.
NAGRA\ENE [KOLE:
1. O[ „3.oktobar” Bor
2. O[ „Sveti Sava” Pan~evo
3. Gimnazija „Sezai Surai”
Bujanovac
Kristijan Matkovi}, VIII d osnovna {kola „Ivan Milutinovi}” Mala Bosna

O, bujna koso {to se do po' le|a prosu!
O, divote, ushi}ewa! Plave o~i sjaje
u lepoti jednom {to su
nemo ugledale... Eh, ve~na da je...
Svet je nekad sasvim zaglu{en sluhom;
no, lepota jeste ve~na, jer je zdravqe ve~no,
kad mojim zdravim telom i jo{ zdravijim duhom
opet klize pesme, glatko i ve~no.
Te pesme krupna ploda na raskr{}u }e stati
da zbace teret boli pre no {to pane
da bi lepota sebe celu mogla dati
usre}uju}i ruke, ulep{avaju}i dane.
Je li ovo radost, ili silna jedna
vatrena `udwa da `ivim? Ova misao bela
je li du{e `eqa, skrivena i ~edna
za zdravim srcem i kretawem tela?
Slu{am svoje misli − hitam prema sre}i;
koliko se mostova samo otvori tajnih,
vode ka zdravqu, i sve ih treba pre}i,
te dosegnut se snova, i zvezda sjajnih.
Kad pobele te zvezde u ovima mojim,
i kosa se prospe sred prsi i ple}a,
kad ovu~am telo sportom bilo kojim,
zna}u da je u zdravqu istinska sre}a.
Viktorija Mi{eqi}
O[ „Car Konstantin” VII 2, Ni{
Nastavnik Dobrila Pavlovi}
19

Sport i zdravqe
Marko je jo{ jednom pogledao
prema igrali{tu. Sada je tamo
video i Stefana, svog nekada{weg
najboqeg druga.
Po`eleo je da istr~i napoqe, da
sa drugarima igra fudbal, razmewuje
sli~ice i zadirkuje devoj-
~ice. Po`eleo je, ali samo na
trenutak...
Posledwi put kada je poku{ao
da se igra sa ostalom decom u
parku, grupa de~aka je po~ela da ga
20
{utira i gura. Setio se kako su svi
stajali oko wega, smejali mu se,
lupali ~vrge i vikali: „Debeli,
debeli!”. Zato je ovog puta, samo
produ`io daqe i nadao se da }e
ostati neprimetan kao i do sada.
Na svet nije gledao istim o~ima
kao ostali {estogodi{waci.
Previ{e je ru`nog video da bi
mogao tako povr{no da sagledava
ono {to ga okru`uje. Pre dve
godine dijagnostikovan mu je dija-
Lazar Lekovi}, IV3 osnovna {kola „Sveti Sava” Pan~evo
U~iteqica Irena Kari}

etes tipa I − bolest zbog koje je
detiwstvo proveo u lekarskoj
~ekaonici. Se}ao se brige svojih
roditeqa i wihovih tu`nih pogleda
kada ih je upitao: „Ho}u li mo}i
da dobijem sladoled kada budem
ozdravio?”. Mada je jo{ uvek bio
dete, wegov `ivot se ~inio sve
mawim. @eleo je da, kao sva deca,
jede slatki{e i ima drugare.
Me|utim, ~ak i Stefan, sa kojim je
hteo da gradi ku}u kada bude porastao,
vi{e nije `eleo da se dru`i
sa „bolesnim de~akom”.
Marko je tada zatvorio o~i, jako
ih pritiskaju}i dlanovima, kao da
je `eleo sve da zaboravi. Kada ih
je slede}i put otvorio, stajao je
pored duga~kog bazena spremaju}i
se za startni skok. Oko sebe je ~uo
ovacije qudi, jasno uzvikivawe
imena koje je odzvawalo salom.
Za~uo se zvuk pi{taqke i za nekoliko
trenutaka Markove mi{i}ave
ruke `ustro su grabile kroz vodu.
Vi{e nikog nije mogao da vidi i
svi su mu postali potpuno nebitni.
Adrenalin mu je strujao venama
poput vatre. U u{ima je ponovo ~uo
sna`ne otkucaje svoga srca, koji su
svake sekunde bivali sve br`i. I
pre nego {to je shvatio, prsti su mu
ponovo dodirnuli ivicu bazena.
Skinuo je pliva~ku kapu i zamagqene
nao~are i posmatrao veliku
21
tablu na kojoj je pored wegovog
imena svetleo broj jedan. Bio je
prvi, najboqi. Ubrzo mu se oko
vrata na{la zlatna medaqa.
Takmi~ari su mu ~estitali, a publika
skandirala wegovo ime. Me|u
brojnim posetiocima, Marko je
ugledao de~ka koji je bio glasniji
od svih. Bio je to Stefan, isti onaj
koji pre deset godina nije `eleo da
bude vi|en u Markovom dru{tvu.
Sada je bio Markov najvatreniji
navija~, i sa zastavom u ruci,
poku{avao da se probije u prvi
red.
Marko se {iroko osmehnuo. Taj je
osmeh bio upu}en bolesti, koju je
nau~io da dr`i pod kontrolom;
roditeqima i treneru, koji su mu u
tome pomogli, ali i Stefanu i
deci sa igrali{ta, koji su ga
nau~ili da se bori. Da se nikada
ne preda. Svoje zlato je podigao
visoko, za svakog mali{ana koji ne
sme da iza|e u park, za sve one koji
su zaspali sa suzama u o~ima, za
svakoga ko jo{ uvek nema hrabrosti
da pobedi sebe. Za nas.
Milovanovi} Ana I 1
X beogradska gimnazija
„Mihailo Pupin”
Prof. Bojana Sole-\or|evi}

S A O P [ T E W E
Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka
pod pokroviteqstvom Ministarstva
zdravqa Republike Srbije, od 3.5.2012.
godine po~iwe sa realizacijom projekta
otvorene telefonske linije za pru`awe
medicinsko-informativne pomo}i i
podr{ke obolelima od raka, ~lanovima
wihovih porodica i svim gra|anima
Srbije.
Svrha rada linije je da se demistifikuje
maligna bolest, otklone zablude,
predrasude i pogre{na shvatawa o malignoj
bolesti, a rasvetle ~iwenice o faktorima
rizika za razbolevawe, objasne
mogu}nosti savremene dijagnostike i
specifi~nog onkolo{kog le~ewa.
Ciqevi rada su objasniti:
kako i za{to se oboleva od maligne
bolesti,
na koji na~in se mo`e spre~iti bolest,
koji su znaci bolesti,
kojim metodama se otkriva ili prati
bolest,
kako se bolest le~i,
za{to se javqaju i koji su ne`eqeni
efekti onkolo{kog le~ewa,
kako spre~iti, ubla`iti ili otkloniti
ne`eqene efekte le~ewa.
Na mnoga pitawa i dileme se mogu
dobiti odgovori od stru~waka − eksperata
u oblasti onkologije koji su zbog svog
stru~no-nau~nog doprinosa razvoju onkologije,
dugogodi{weg klini~kog iskustva
i pedago{kog rada anga`ovani na realizaciji
ovog projekta.
Stru~ni tim:
1. N. sar. prof. dr Mom~ilo Ini},
hirurg-onkolog
2. Prof. dr Qiqana Rado{evi}-Jeli},
radiolog-onkolog
3. Prof. dr Gordana Radosavqevi}
A{i}, pulmolog-onkolog
22
4. N. sav. prof. dr Svetislav Jeli},
internista-onkolog
5. Mr sc. med. dr Miroslav Krea~i},
internista-onkolog
6. Dr Vesna Luki}, internista-onkolog
7. Dr \or|e Vukoti}, hirurg-onkolog
8. Prim. dr Sowa Stupar-Petrovi},
radiolog-onkolog
Direktor projekta: prof. dr Slobodan
^ikari}, predsednik Dru{tva Srbije za
borbu protiv raka
Koordinator projekta: dr sc. Ana
\ur|evi}, klini~ki defektolog
Programer u projektu: Du{anka Rapaji}.
Ako `elite da znate i:
aktivno u~estvujete u va{em le~ewu od
dono{ewa odluke, tokom le~ewa i
nakon zavr{enog le~ewa kada ste na
kontrolnim pregledima,
ako imate puno informacija a nejasnih,
nedore~enih i zbuwuju}ih,
ako `elite da ~ujete „drugo − druga~ije”
mi{qewe o predlo`enom le~ewu,
birajte izvor informacija zasnovan na
nau~noj osnovi i pozovite broj 011 /
2686-244, koji vam je na raspolagawu
svakog radnog dana od 9 do 17 ~asova.
Znawe poma`e i slu`i da se boqe
razumeju i shvate ~iwenice o malignoj
bolesti, da se konstruktivno komunicira
sa lekarima, drugim stru~wacima i qudima
iz okru`ewa. Kori{}ewem pravih
izvora informacija mo`e da se spre~i
ili na vreme otkrije bolest, blagovremeno
po~ne sa le~ewem, da se postigne
boqi uspeh u le~ewu, ali i boqi kvalitet
`ivota kako za obolelog, tako i za porodicu.
Prof. dr Slobodan ^ikari},
Predsednik Dru{tva Srbije za borbu
protiv raka

Pitawa ~italaca
Na{ ciq je da ovim odgovorima uputimo obolele na odgovorne lekare radi le~ewa
nau~nim metodama, a putem na{eg telefona (011) 2656-386 mo`ete dobiti op{irnija
obave{tewa svakodnevno od 10 do 12 ~asova od strane lekara Dru{tva Srbije za
borbu protiv raka. U prostorijama Dru{tva u Beogradu, Pasterova broj 14, pored
obave{tewa mo`ete dobiti i odgovaraju}e publikacije.
Postanite ~lan Dru{tva Srbije za borbu protiv raka, a sve u ciqu preporuka za
zdraviji na~in `ivota i da biste do~ekali duboku starost.
Kako na vreme spre~iti
nastanak malignih oboqewa?
Primarna prevencija malignih
bolesti obuhvata sve mere koje
spre~avaju nastanak karcinoma.
Ovo se odnosi na smawewe faktora
rizika za nastanak malignih
bolesti u op{toj populaciji.
Postoje dva osnovna oblika u primarnoj
prevenciji, a koji ukazuju da
se mnoge maligne bolesti mogu
spre~iti. Prvo, podrazumeva da se
smawi broj qudi koji su izlo`eni
dejstvu materija koje pove}avaju
rizik za nastanak, merama za{tite
protiv kancerogena na radnom
mestu i `ivotnoj sredini. Tako|e,
va`no je uticawe na svest qudi da
se svojim pona{awem mogu za{tititi
od nastanka raka.
Zbog svega toga treba izbegavati
{tetne faktore ili prihvatiti
preporuke za promenu na~ina
`ivota, koji bi smawio mogu}nost
nastanka raka. Brojne studije
povezuju pu{ewe sa rakom plu}a,
grla, usne dupqe, jedwaka, mokra}ne
be{ike, bubrega, pankreasa,
grli}a materice. Utvr|ena je
24
Dr Vesna Luki}
povezanost pu{ewa sa rakom
`eluca, jetre i debelog creva.
Smatra se da je pu{ewe odgovorno
za 30% ukupne smrtnosti od malignih
bolesti i 80 do 90% smrtnosti
od raka plu}a. Svakako je zbog
iznetog neophodno prestati pu{iti,
a ukoliko je to potrebno u~estvovati
u programima za odvikavawe
od pu{ewa.
Navike u ishrani su povezane sa
30% slu~ajeva nastanka raka.
Naj~e{}e je to rak debelog creva,
jedwaka, dojke, materice i bubrega.
Pove}anim rizikom smatra se
ishrana bogata konzerviranim
mesom, usoqenom hranom, veoma
vreli napici i hrana. Za{titna
uloga se pripisuje paradajzu i
proizvodima od paradajza, kao i
zelenom ~aju. Ishrana bi trebalo
da bude bazirana na najmawe pet
porcija raznog vo}a i povr}a, mahunarki,
ribe za obrok minimum jednom
nedeqno, na unosu `itarica,
ko{tuwavih proizvoda, na primer
oraha, badema. Neophodno je smawiti
unos masti. Preteran unos
masti pove}ava rizik od pojave
malignih bolesti. Pr`ena hrana,

na primer, sadr`i kancerogeni
akrolein.
Gojaznost je u oko 10% slu~ajeva
povezana sa nastankom raka (jedwaka,
debelog creva, materice,
dojke, bubrega). Neophodno je
izbalansirati zdrav `ivot sa
fizi~kom aktivno{}u.
Fizi~ka neaktivnost mo`e se
povezati sa nastankom nekih oblika
raka. Preporuka za spre~avawe
nastanka malignih oboqewa je
fizi~ka aktivnost, koja je umerena,
svakog dana oko 30 minuta.
Podrazumeva se brza {etwa, vo`wa
biciklom.
Dugogodi{we izlagawe UV zracima
(suncu ili ve{ta~kim UV
zracima − solarijum), povezuje se
sa nastankom tumora ko`e, ali
umereno izlagawe UV zracima ne
mora da nosi rizik za nastanak
maignih bolesti.
Zna~aj faktora rizika koji
deluju na svakog pojedinca,
razli~it je, jer se i osobe razlikuju
po svom genotipu i fenotipu.
Zbog toga se na~in `ivota savremenog
~oveka sve vi{e izdvaja kao
va`na oblast na koju se mo`e i
mora uticati. Uticaj na na~in
`ivota i pona{awe predstavqa
jedan od ciqeva u programima promocije
zdravqa. Usvojiti zdrav
na~in `ivota zna~i smawivati
rizike u korist zdravqa, uz
istovremeno podizawe op{teg
zdravstvenog stawa na vi{i nivo.
U tom smislu na{ pozitivan odnos
prema sebi i svojoj porodici mo`e
zna~ajno smawiti rizik od obole-
25
vawa i od malignih bolesti.
Ekonomsku cenu bolesti mo`emo
relativno lako izra~unati, ali je
nemerqiva cena koja se pla}a kroz
bol, patwu, onesposobqenost ili
gubitak `ivota.
Mila \or|evi}, VIII 3
Dr Vesna
Luki}
O[ „8. septembar” Pirot
Nastavnik Jovan Antanasijevi}

Beogradski onkolo{ki
Sedamdesetih i osamdesetih
godina XX stole}a formirano je u
Srbiji pet onkolo{kih regiona sa
onkolo{ko-radiolo{kim centrima
(tercijerni nivo zdravstvene
za{tite): u Beogradu, Novom Sadu
(Sremskoj Kamenici), Kragujevcu,
Ni{u i Kladovu i dvadeset onkolo{kih
dispanzera u centralnoj
Srbiji i osam dispanzera u
Vojvodini.
Beogradski onkolo{ki region
Beogradski onkolo{ki-radiolo{ki
region ~ine beogradska,
ju`nobanatska, kolubarska, ma~-
region
26
vanska, brani~evska i podunavska
oblast (2.801.341 stanovnik prema
popisu iz 2011. godine).
Institut za onkologiju i radiologiju
Srbije u Beogradu je centralna
onkolo{ka ustanova u
regionu koja se bavi klini~kim,
nau~noistra`iva~kim i pedago{kim
radom. Tri osnovne klini~ke
grane ove delatnosti su hirurgija,
radioterapija i hemioterapija.
Sme{ten je u bolni~ki objekat u
Pasterovoj ulici broj 14, koji
raspola`e sa 10.000 m 2 radnog
prostora. Zgrada je izgra|ena uo~i
II Svetskog rata kada je u Beogradu
`ivelo oko 300.000 stanovnika.
Grafikon I. Onkolo{ki regioni i dispanzeri u Srbiji

Danas Beograd sa prigradskim
naseqima ima 1.640.000 stanovnika.
1. Radiolo{ka onkologija
Pre integracije Radiolo{kog i
Onkolo{kog instituta 1979. godine
radiolozi su koristili 60%
radnog prostora u zgradi izgra|enoj
pre II Svetskog rata (suteren,
parter, polovinu II sprata i celi IV
sprat). Izgradili su u dvori{tu
zgradu 1970. godine, koja je imala
suteren, parter i ~etiri sprata
(bunker za betatron, dve izotopske
(Co-60) ma{ine, ~etiri bolni~ka
odeqewa i Odeqewe nuklearne
medicine). Raspolagali su sa 300
bolni~kih kreveta, devet teleradioterapijskih
jedinica (Betatron,
Linak, tri ortovolta`na aparata
za duboku rendgen terapiju i dva
aparata za kontaktnu teleradioterapiju)
i dva brahiterapijska
sistema (Cs-137 LDR i Co-60 HDR).
Godi{we je tretirano radioterapijom
4500 do 50.000 novoregistrovanih
malignih tumora svih
lokalizacija. Radiolo{ki institut
je bio nastavna baza za
dodiplomsku i poslediplomsku
nastavu. U Radiolo{koj katedri
Medicinskog fakulteta radioterapeuti
su bili zastupqeni u 70 do
80% svih ~lanova katedre. Prvi
doktori medicinskih nauka u
Srbiji iz onkolo{ke oblasti bili
su radiolozi: Z. Merka{, M. Bekerus,
I. Jankovi}, P. Brzakovi}, V.
[obi}, S. ^ikari}, P. Trbojevi}. I
prvi magistri medicinskih nauka
iz ove oblasti bili su tako|e
radiolozi: S. ^ikari} i P. Trbojevi}.
2. Hirur{ka onkologija
Odeqewe onkolo{ke hirurgije u
okviru Onkolo{kog instituta
osnovao je prof. S. Simi} (bio je i
27
prvi predsednik Dru{tva Srbije
za borbu protiv raka). Odeqewe je
sme{teno na III spratu u Pasterovoj
14 gde se i danas nalazi. Kako je
onkolo{ka hirurgija imala dominantni
razvoj u okviru pojedinih
hirur{kih grana (ORL, MFR,
torakalna, abdominalna, ginekolo{ka,
ortopedska, oftalmolo-
{ka, pedijatrijska, urolo{ka
hirurgija, kao i neurohirurgija), to
se hirurgija u Onkolo{kom institutu
usmeravala ka malignim tumorima
dojke i malignim melanomima
ko`e. Kasnije }e se ova grana
onkologije u Institutu pro{iriti
i na druge lokalizacije malignih
tumora, ali u znatno mawem obimu
nego u drugim hirur{kim klinikama
KCS.
3. Medikalna onkologija
(hemioterapija)
Interno odeqewe (hemioterapija)
osnovao je prof. A. Milosavqevi}
u okviru Onkolo{kog instituta
i bilo je sme{teno na polovinu
II sprata Instituta. U to vreme
ova grana onkologije bila je u povoju
(kao i u drugim delovima sveta).
Raspolagala je sa nekoliko citostatika
i provodila je hemioterapijski
tretman kod odmaklih
stadijuma solidnih tumora (udaqene
metastaze). Leukemije i delimi~no
maligni limfomi su se tretirali
na Internoj klinici A,
odnosno Pedijatrijskoj klinici.
Na I spratu nalazila se Laboratorija
za eksperimentalnu onkologiju
(kao i danas), Onkolo{ki dispanzer
i finansijsko-administrativna
i tehni~ka slu`ba Onkolo-
{kog instituta.
Nakon integracije Radiolo{kog
i Onkolo{kog instituta 1979.
godine (autor ovog teksta bio je
kreator ove integracije) i

naro~ito nakon ulaska u integrisani
Institut za onkologiju i
radiologiju prinudne Uprave 1982.
godine, dolazi do ru{ewa prostornih
granica izme|u radiologa i
onkologa: hirurzi se useqavaju u
aplikacionu radiolo{ku salu u
parteru (danas „mala operaciona
sala”), uprava i finansijskoadministrativna
slu`ba u parter.
Data centar i delovi hemioterapije
na radiolo{ku polovinu II sprata,
patologija na IV sprat, gase se
tri ortovolta`na i dva kontaktna
teleradioterapijska aparata, preseqava
se apoteka u suteren gde se
nalaze supervolta`ne TT ma{ine,
smawuje se broj radiolo{kih
bolesni~kih kreveta sa 300 na 160
koliko ih danas ima radioterapija.
Beogradski onkolo{ki
region danas
Radiolo{ka onkologija (radioterapija)
Instituta za onkologiju i
radiologiju Srbije je u nezavidnom
polo`aju jer pokriva celi beogradski
onkolo{ko-radiolo{ki region
(2.800.000 stanovnika; 15.000 novoregistrovanih
malignih tumora
godi{we − vidi grafikon).
Radioterapija Vojnomedicinske
akademije je pokrivala i pokriva
vojne osiguranike i ~lanove
wihovih porodica iz cele Srbije
zbog ~ega mo`e da primi na
radioterapijski tretman veoma
mali broj civila.
Hirur{ka i medicinska onkologija
Instituta pokriva samo 1/5
ovog regiona, dok 4/5 pokrivaju
Klini~ki centar Srbije (oko
10.000 onkolo{kih pacijenata
godi{we), KBC „Be`anijska kosa”,
GAK „Narodni front”, De~ja klini-
28
ka, Institut za majku i dete,
Institut za ortopediju na Bawici,
Onkolo{ki dispanzeri u [apcu,
Loznici, Vaqevu, Smederevu,
Smederevskoj Palanci, Pan~evu i
Vr{cu.
Prema evropskim standardima
za toliki broj stanovnika i broj
novoregistrovanih malignih tumora
godi{we, potrebno je osam generatora
jonizuju}eg zra~ewa i tri
brahiterapijska generatora. Institut
raspola`e sa 4+1 tih generatora.
Za nabavku 4 do 5 generatora
i izgradwu bunkerskog prostora
potrebna su sredstva koja je
Institut izdvajao za citostatike u
toku jedne godine (oko 10 miliona
evra). Ukoliko bi se stavilo u
funkciju 8+3 generatora jonizuju}eg
zra~ewa, beogradski onkolo{ki
region bio bi pokriven
radioterapijom narednih 15 godina.
Za to vreme izdvojilo bi se iz
dr`avnog buxeta samo za citostatike
u Institutu 150 do 200 miliona
evra (ukoliko bi se tro{ilo
novca za ove lekove koliko i 2010.
i 2011. godine (vidi grafikon).
Ako po|emo od podataka da je
2011. godine u Srbiji otkriveno
35.000 novoregistrovanih malignih
tumora i da je iz dr`avnog buxeta
izdvojeno za citostatike 38 miliona
evra iste godine i s obzirom
na rast stope incidencije malignih
tumora u Srbiji za 2% u proseku
godi{we (nepromewen broj
stanovnika u Srbiji?), nije te{ko
izra~unati da }e za narednih 15
godina biti anga`ovano iz buxeta
Srbije 650 do 700 miliona evra, a
mo`da i ~itava milijarda s
obzirom na svakodnevno poskupqewe
citostatika (oko polovinu
godi{weg buxeta za celokupnu
zdravstvenu delatnost Srbije).

Posle integracije Radiolo{kog
i Onkolo{kog instituta 1979.
godine, oduzimawe (otima~ina)
radnog prostora radiolo{koj
onkologiji bila je svakodnevna
pojava (vidi napred!). I u skorije
vreme se ne{to sli~no de{avalo.
Oduzima se amfiteatar radiolo{koj
onkologiji u parteru zgrade
u kome su odr`avana teorijska i
prakti~na predavawa studentima
dodiplomske i poslediplomske
nastave. Amfiteatar je pretvoren
u skladi{te citostatika, a ve`be
sa studentima mogu se obavqati i u
hodnicima Instituta. Ali je zato
Institut postao „osmo svetsko
~udo”. Polovina godi{weg buxeta
Instituta tro{i se na celokupnu
aktivnost Instituta (tri klinike,
desetina slu`bi i odeqewa, 820
zaposlenih radnika, 360 svakodnevno
popuwenih bolesni~kih
kreveta, investiciono odr`avawe,
re`ija i ostalo). Druga polovina
godi{weg buxeta Instituta u
posledwe dve godine odlazi na
29
nabavku citostatika (vidi grafikon
II).
Radni prostor Instituta
Svi se sla`emo da je radni prostor
Instituta (10.000 m 2 ) za
dana{we prilike u onkologiji
pretesan. Posebno i zbog enormne
ekspancije najmla|e onkolo{ke
grane − medikalne onkologije
(hemioterapije). Primera radi,
2004. godine u Institutu je ukupan
broj novoregistrovanih malignih
tumora iznosio 5322 pacijenta, a
hemioterapija je sprovedena kod
1739 tih pacijenata (32,4%). Sedam
godina kasnije, 2010. godine taj
odnos je 4086 prema 3050 (74%).
Izvor: Hospitalni registar za rak
Instituta, grafikon III). Tolika
promena u doktrini tretmana
malignih tumora hemioterapijom
(32,4 prema 74,6%, vidi grafikon
III) je te{ko shvatqiva i za
najiskusnije onkologe.
Ovakva i ovolika ekspanzija
hemioterapije u Institutu preti

da ugu{i dve osnovne grane
onkologije: hirur{ku i radiolo{ku
onkologiju, koje jedino mogu
samostalno ili u kombinaciji
uspe{no le~iti solidne tumore
(90% svih tumora). Svojevremeno
smo ponudili tri alternativna
re{ewa za poslovni prostor
hemioterapije Instituta:
1. Preseqewe klinike za medikalnu
onkologiju Instituta u
zgradu Klini~kog centra Srbije
gde je i najve}a godi{wa frekvencija
malignih tumora (10.000);
2. Izgradwa aneksa grade u
dvori{tu Instituta (kao {to je
uradio svojevremeno Radiolo{ki
institut 1970. godine);
3. Izgradwa V sprata na postoje}oj
zgradi Instituta u ulici
Pasterova 14. Svojevremeno su izdvojena
sretstva za tu namenu iz
buxeta Srbije. Nije nam poznato
{ta se desilo sa ovim novcima.
U~e{}e radioterapije u tretmanu
onkolo{kih pacijenata
U beogradskom onkolo{kom
regionu broj novoregistrovanih
malignih tumora kre}e se od 13.000
pacijenata 2004. do 15.000 ovih
pacijenata 2011. godine. Tretman
ovih onkolo{kih pacijenata radioterapijom
kretao se od 29% (3817
prema 13.000) 2005. do 22% (3226
prema 15.000) 2011. godine (vidi
grafikon). U svetu se ovi procenti
kre}u od 30 do 60% svih novoregistrovanih
malignih tumora. Jedino
je u afri~kim zemqama ovaj
procenat ispod 20%. Zakqu~ak je
veoma jednostavan: po zastupqenosti
radioterapije u tretmanu
malignih tumora beogradski onko-
30
lo{ki region i Institut za
onkologiju i radiologiju Srbije se
pribli`ava radioterapiji afri~kih
zemaqa.
Protokoli o dijagnostici i
le~ewu malignih tumora
Konzilijarne odluke o specifi~noj
onkolo{koj terapiji donose
se na osnovu Protokola o dijagnostici
i terapiji malignih tumora
koje (protokole) kreira tim najkompetentnijih
onkolo{kih stru~waka
svih profila (hirurzi-onkolozi,
radiolozi-onkolozi, internistionkolozi,
patolozi-onkolozi), a
usvaja Zakonom utvr|eno stru~no
telo u Institutu, odnosno u
dr`avi, ako se Protokol odnosi na
sve onkolo{ke institucije u dr-
`avi).
U Institutu za onkologiju i
radiologiju Srbije doneta su tri
protokola, posledwi 1993. godine.
Napisan je i Protokol koji se
odnosi na karcinom grli}a
materice 2007. godine koji je preslikani
protokol iz 1993. godine,
samo je za sve stadijume bolesti
(FIGO) predvi|ena i citostatska
terapija (?!). Ali ovaj tekst je anoniman
jer se ne vide ni autori teksta,
niti stru~na institucija koja je
usvojila ovaj Protokol. I sada se
postavqa logi~no pitawe: Na
osnovu kojeg pisanog validnog
dokumenta u pogledu stru~nosti i
zakonitosti su se {irile indikacije
za hemioterapiju u posledwih
sedam godina (32,4% 2004.
godine prema 74,6% 2011. godine) u
Institutu za onkologiju i radiologiju
Srbije?

Grafikon III. Rezultati le~ewa zra~nom energijom karcinoma grli}a i
tela materice
Pra}ewe sudbine tretiranih
onkolo{kih pacijenata u
Institutu za onkologiju i radiologiju
Srbije
Onkolo{ka doktrina zahteva da
se sudbina svih tretiranih onkolo{kih
pacijenata prati najmawe
10 godina, a po`eqno je i do kraja
`ivota. Na taj na~in se utvr|uje u
kojoj meri je uspe{na ordinirana
specifi~na onkolo{ka terapija.
Ukoliko se utvrdi da pojedini
onkolo{ki tretman, ili svi tretmani
zajedno, daju slabe ili
nikakve rezultate, isti se
iskqu~uju iz klini~ke prakse ili
se mewa re`im tretmana (na
primer u radioterapiji). [ve|ani,
primera radi, gube iz evidencije
svega 1% tretiranih onkolo{kih
pacijenta. Nedavno je dostavqen
anketni list svim radioterapi-
31
jskim centrima u Srbiji ({est centara
sa VMA). Jedno od pitawa
glasi: U kom procentu je poznata
sudbina tretiranih pacijenata u
wihovom centru? Ili nije dat
odgovor na ovo pitawe, ili se sugeri{e
da podatke o ovom problemu
potra`imo na drugom mestu (na
primer: od epidemiolo{ke slu`be
Instituta za onkologiju i radiologiju
Srbije). Uzgredna napomena:
autor ovog teksta pratio je sudbinu
svojih pacijenata i 40 godina.
Rezultati le~ewa malignih
tumora grli}a i tela materice u
Institutu za onkologiju i radiologiju
Srbije
Dve na{e retrospektivne studije
iz posledwih decenija XX
stole}a pokazuju da su na{i rezul-

tati le~ewa zra~nom energijom
karcinoma grli}a i tela materice
statisti~ki signifikantno boqi
od prose~nih svetskih rezultata
(FIGO) za 10 do 20% (vidi
grafikon III).
Jedna na{a prospektivna, randomizovana
studija iz prve decenije
ovog veka pokazuje da radikalna
zra~na terapija odmaklog
karcinoma grli}a materice (IIb do
IVa stadijum FIGO) daje iste rezultate
u pogledu petogodi{weg
pre`ivqavawa (izle~ewa), kao i
kombinovana radio-hemioterapija,
samo su rane i kasne komplikacije
daleko te`e i ~e{}e (statisti~ki
signifikantno) kod primene kombinovane
radio-hemioterapije
(grafikon III).
Stopa pre`ivqavawa (razlika
izme|u stope incidencije i mortaliteta
izra`ena u procentima)
kretala se u prvoj deceniji ovog
veka u Srbiji 44% (prosek), u
Evropi (isto~noj i zapadnoj zajedno)
50%, u [vedskoj 61%.
Posledwih decenija XX veka mi
smo [ve|ane „u korak” pratili
kada je re~ o rezultatima le~ewa
malignih tumora ginekolo{ke regije.
Zakqu~ak
Posledwih godina i decenija,
kada je re~ o materijalnim resursima,
favorizuje se u Institutu za
onkologiju i radiologiju Srbije
32
jedna grana onkologije − medikalna
onkologija (hemioterapija), dok se
druga grana − radiolo{ka
onkologija, bez koje se ne mo`e
zamisliti uspe{an tretman solidnih
tumora (90% svih tumora)
potiskuje na periferiju onkolo{kog
„placdarma”. Tre}a grana −
hirur{ka onkologija je u ne{to
boqem polo`aju, jer je ve}i deo
tereta ove grane preba~en na
hirurge KCS, GAK „Narodni front”,
KBC „Be`anijska kosa”, Institut za
ortopediju Bawica, Pedijatrijsku
kliniku i jo{ neke. U zgradi
Instituta za onkologiju i radiologiju
Srbije u dana{we vreme je
pretesno za svekoliku onkolo{ku
delatnost koja se odvija svakodnevno.
Sistemsko re{ewe radnog
prostora u Institutu za onkologiju
i radiologiju Srbije ne trpi odlagawe.
Nedostatak generatora
jonizuju}eg zra~ewa u beogradskom
onkolo{kom regionu zahteva hitna
re{ewa.
Izvori podataka:
Hospitalni registar za rak Instituta
za onkologiju i radiologiju Srbije
Izve{taji registra za rak Zavoda za
javno zdravqe Srbije (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,
8 i 9).
Prof. dr. Slobodan
^ikari}