Planeta moli za malo reda - Drustvo Srbije za borbu protiv raka

Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka 

zahvaquje se na pomo}i: 

Skup{tini grada Beograda - Sekretarijatu za zdravstvo 

i Sekretarijatu za obrazovawe 

Javnom preduze}u PTT saobra}aja, Srbija 

Ministarstvu za zdravqe Republike Srbije 

Ministarstvu finansija Republike Srbije 

Fizi~kim licima koja su dala prilog 

Ova pomo} doprine}e da se ~asopis lak{e na|e u {kolama, 

zdravstvenim ustanovama, radnim organizacijama i dopre do svih koji su 

zainteresovani da saznaju pone{to o zdravom na~inu ìvota, prevenciji, 

otkrivawu i le~ewu raka. 

S A D R @ A J 

Ratifikovana okvirna konvencija o kontroli duvana u 

Skup{tini Srbije i Crne Gore. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 

Srbija protiv duvanskog dima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 

Lekar i kwièvnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 

Nacionalne preporuke 

za rano otkrivawe raka dojke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 

42. Kancerolo{ka nedeqa i 19. Stru~ni sastanak 

medicinskih sestara-tehni~ara onkolo{kih 

institucija Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 

Saradwa Dru{tva Srbije za borbu protiv raka 

i domova zdravqa u zdravstvenom prosve}ivawu . . . . 15 

Te{ko je prestati, ali nije opasno po ìvot. . . . . . . . . 16 

Pitawa ~italaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 

Europa Donna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 

Mladi u borbi protiv raka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 

Uticaj medija u borbi protiv raka . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 

Radioterapija u slede}ih 10 godina 

ili kako je drugi vide. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 

Istorija radioterapije u Srbiji (I deo) . . . . . . . . . . . . . 29 

Prof. dr \or|e Joannovi} (1871-1932) osniva Jugoslovensko dru{tvo za izu~avawe i le~ewe raka 20. septembra 1927. 

godine koje zauzima ~etvrto mesto u svetu po redu osnivawa (posle Austrije 1910, SAD 1917. i Francuske 1920. godine). 

Glavni i odgovorni urednik: prof. dr Slobodan îkari}, predsednik Dru{tva Srbije za borbu protiv raka 

Grafi~ki urednik: Branislav Ribari} 

^lanovi redakcionog odbora: dr Smiqa Pendi}, dr Predrag Brzakovi}, dr Bojana Mateji}, doc. dr Tatjana Pekmezovi}, 

doc. dr Dragica Pe{ut, dr Ana Jovi}evi}-Beki}, dr Miroslav Krea~i}, dr Jelena Bokun, dr Vesna Luki}, 

dr An|elka Xeletovi}, dr Lana Ili}, dr Sowa Stupar i Jovan Angelus. 

Lektor: Tamara Gruden 

Logo: Nikola Pani} 

Foto naslovne stranice: Branislav Ribari} 

[tampa: AMD SISTEM, Zemun � Tira`: 20.000 primeraka 

List odobren Re{ewem Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije 

Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka 

Pasterova 14, 11000 Beograd 

Tel: (011) 2656-386 

Teku}i ra~un: 255-0006540101000-74 

CANCER 

How to prevent, detect and treat 

Content 

Serbia and Montenegro ratified Framework Convention on 

Tobacco Control . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 

Serbia against tobacco smoke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 

Physician and writer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 

National guidelines for breast cancer early detection. . . . . . . 8 

42 nd Oncological Week and 19 th Meeting 

of oncological nurses and technicians of Serbia . . . . . . . . . 12 

Collaboration of Serbian cancer society and 

primary health care centers in public education. . . . . . . . . . 15 

It is difficult to quit, but it is not life threatening . . . . . . . . . . 16 

Readers' questions . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 

Europa Donna. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 

Youth against cancer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 

The role of media in cancer control . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 

Radiotherapy in the next decade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 

Histori of radiotehrapy in Serbia (Part one) . . . . . . . . . . . . . 29 

Serbian Society 

for the Fight Against Cancer 

Pasterova 14, Belgrade 

Serbia and Montenegro 

Phone/Fax: +381 11 656 386 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

616 - 006 

RAK: spre~iti, otkriti, le~iti: ~asopis Dru{tva Srbije za borbu protiv raka / glavni i odgovorni urednik 

Slobodan îkari}. - 2006, br. 59 - Beograd (Pasterova 14): Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2003 - 

(Zemun: AMD SISTEM). - 28 cm 

Tromese~no. - Nastavak publikacije: Boqe spre~iti nego le~iti 

ISSN 1451-463X = Rak (Beograd) 

COBISS.SR-ID 112977164

u 

i, 

. . 1 

. . 2 

. . 4 

. . 8 

. 12 

. 15 

. 16 

. 19 

. 20 

. 22 

. 24 

. 25 

. 29 

27. 

). 

i}, 

Prof. dr sc. med. 

Slobodan îkari} 

Ratifikovana Okvirna konvencija 

o kontroli duvana u Skup{tini 

Srbije i Crne Gore 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2003. godine inicirala je i usvojila 

prvi me|unarodni ugovor iz oblasti javnog zdravqa, Okvirnu konvenciju o kontroli 

duvana (Frame work Convention on Tabacco control). 

Usledilo je potpisivawe konvencije od strane pojedinih dràva i do sada je 168 

zemaqa potpisalo ovaj me|unarodni ugovor. Srbija i Crna Gora je to u~inila 28. 

juna 2004. godine. 

Slede}i korak je bio ratifikacija (to ratify, eng. − odobriti, utvrditi, potpisati, 

convention, eng. − sporazum, ugovor) ovog dokumenta u nacionalnim parlamentima. Do 

sada je konvenciju ratifikovalo 114 zemaqa, a Srbija i Crna Gora, kao 115. ~lanica, 

to je u~inila 1. decembra 2005. godine. 

Tim ~inom ove zemqe su se obavezale da najkasnije za dve godine preto~e sve 

odredbe Konvencije u odgovaraju}e nacionalne zakone i predvide primerene 

kaznene odredbe za pojedinca i ustanovu koji bi kr{ili ove zakone. 

Najva`nije odredbe u Konvenciji su: 

� zabrana reklamirawa u bilo kom obliku duvanskih proizvoda 

� procenat katrana, ugqen-monoksida i nikotina u duvanskom dimu limitiraju}i 

je i ne moè biti ve}i od evropskog proseka 

� na svakom pakovawu duvanskog proizvoda, i to na obe strane, da se nalazi antireklamni 

tekst ili slika koji upozoravaju na ìvotnu opasnost po konzumente 

ovih proizvoda 

� zabrawuje se prodaja cigareta u pakovawima mawim od 20 komada 

� zabrawuje se duvanskoj industriji da sponzori{e medije, sportske klubove i 

takmi~ewa 

� zabrawuje se pu{ewe u javnim prostorijama 

� zabrawuje se pu{ewe u stambenim objektima u kojima ìve trudnice i maloletna 

deca 

� zabrawuje se prodaja cigareta maloletnicima 

� pove}awe cene duvanskih proizvoda bar na nivo evropskih 

� rigorozna kontrola sivog trì{ta duvanskih proizvoda 

� obezbe|ewe kredita proizvo|a~ima duvana za prelazak na druge poqoprivredne 

kulture 

� kaznene mere u slu~aju kr{ewa zakonskih odredbi da su na nivou postavqenog 

ciqa − smawewa ili ~ak potpunog prekida konzumirawa duvanskih proizvoda 

� da se inspekcijske slu`be angaùju na odgovaraju}i na~in kako bi se postigli 

èqeni rezultati. 

Da zakqu~imo: Ukoliko bi sve pobrojane mere zaìvele u praksi, incidenca 

malignih tumora svih lokalizacija bi se smawila za jednu tre}inu (kada je re~ o 

karcinomu plu}a, ta brojka bi dostigla ~ak 80 odsto). 

3

Srbija protiv duvanskog dima 

Ovogodi{wi Nacionalni dan bez duvanskog dima 31. januar 

obeleèn je pod sloganom "Srbija protiv duvanskog dima". 

Osnovni ciq bio je da se ukaè na to 

da je dràva preuzela odgovornost da 

upotrebu duvana stavi pod kontrolu: 

ratifikacijom Okvirne konvencije o 

kontroli duvana SZO, pripremom 

Strategije i Akcionog plana kontrole 

duvana Republike Srbije i dono{ewem 

i unapre|ewem zakona (Zakon o zabrani 

pu{ewa u zatvorenim prostorijama, 

Zakon o ogla{avawu, Zakon o duvanu). 

Neposredni ciqevi bili su: 

� Promovisawe anti-pu{a~kih aktivnosti 

i podizawe svesti stanovni{tva 

o tome da su pu{ewe i duvanski 

dim vode}i faktori rizika za nastanak 

mnogih bolesti; 

� Podizawe svesti me|u zaposlenima u 

nadle`nim institucijama i u javnosti 

o ulozi svakog pojedinca kada je u 

pitawu primena konkretnih zakonskih 

mera; 

Detaq sa uli~nog performansa u Beogradu 

4 

� Motivisawe zdravstvenih radnika za 

po{tovawe zakona i sprovo|ewe programa 

"Ustanove bez duvanskog 

dima". 

Centralna manifestacija Nacionalnog 

dana bez duvanskog dima obele- 

èna je: 

� Stru~nom konferencijom 30. januara 

2006. u Skup{tini grada Beograda i 

� Uli~nim performansom 31. januara 

2006. u samom centru Beograda. 

Na Stru~noj konferenciji bliè je 

predstavqena Strategija kontrole duvana 

Republike Srbije − nacrt, {ta je 

novo u zakonskoj legislativi, {ta bi 

trebalo da ~ine organizacije zdravstvenih 

radnika i zdravstveni radnici u 

zdravstvenim ustanovama vezano za kontrolu 

duvana i osloba|awa zdravstvenih 

ustanova od duvanskog dima, kao i 

rezultati istraìvawa o prevalenciji

Mediji su propratili akciju 

{irom Srbije 

pu{ewa u institutima/zavodima za 

za{titu zdravqa i ratifikacija 

Okvirne konvencije o kontroli duvana 

SZO. Stru~noj konferenciji prisustvovalo 

je oko 150 u~esnika {irom 

Srbije, i to iz: instituta/zavoda za 

za{titu zdravqa, zavoda za za{titu studenata, 

zavoda za bolesti plu}a, zavoda 

za protetiku, Klini~kog centra Srbije, 

instituta za neonatologiju, instituta 

za plu}ne bolesti, klini~ko-bolni~kih 

centara, zdravstvenih centara, apotekarskih 

ustanova, domova zdravqa, skup- 

{tine SCG, Francuske ambasade (saradwa 

za zdravqe), EAR-a, EPOS-a, 

SZO. 

U~esnici Stru~ne konferencije 

popunili su Upitnik o poznavawu 

zakonske legislative u vezi sa kontrolom 

duvana u Srbiji koji im je distribuiran 

pre po~etka konferencije. 

Na pitawe: "Da li podràvate zabranu 

pu{ewa u zatvorenim prostorijama?" 

5 

96,9% u~esnika Stru~ne konferencije 

je odgovorilo potvrdno, {to daje 

podr{ku aktivnostima na osloba|awu 

ustanova od duvanskog dima. 

Uli~ni performans bio je ispuwen 

raznovrsnim aktivnostima kao {to su 

ve} tradicionalna razmena cigareta za 

jabuku sa gra|anima, zatim popuwavawe 

upitnika o poznavawu zakonske regulative 

vezane za kontrolu duvana i dodelom 

majice sa sloganom "Srbija protiv 

duvanskog dima" kao nagrade za popuweni 

upitnik, ga|awe modela "cigarete", 

demonstrirawe ve`be "[ta dim 

~ini na{im plu}ima" i mnoge druge. U 

toku trajawa manifestacije prolaznicima 

je deqen promotivni materijal: 

lifleti, nalepnice, stenderi, posteri 

itd 

Tako|e, Nacionalni dan bez duvanskog 

dima propra}en je i sa 10 bilborda 

koji su postavqeni na prometnim mestima 

u gradu, tako da je i na ovaj na~in 

velikom broju sugra|ana i gostima 

skrenuta pa`wa da je u Srbiji duvanski 

dim nepoèqan. 

Mnogobrojni mediji: TV, radio i 

{tampa pridruìli su se zajedni~koj 

akciji "Srbija protiv duvanskog dima" 

u informativnom, stru~nom, jutarwem 

programu i vestima. 

Kao i prethodnih godina tako i ove, 

mnogobrojni domovi zdravqa, zdravstveni 

centri, lokalne zajednice, instituti/zavodi 

za za{titu zdravqa i 

nevladine organizacije obeleìli su 

Nacionalni dan bez duvanskog dima. 

Organizatori akcije "Srbija protiv 

duvanskog dima" su Ministarstvo zdravqa 

Republike Srbije, Nacionalna komisija 

za prevenciju pu{ewa, Institut 

za za{titu zdravqa Srbije "Dr Milan 

Jovanovi} - Batut" i Udruèwe za javno 

zdravqe Srbije, uz podr{ku EAR-a i 

projekta "Unapre|ewe preventivnih 

zdravstvenih usluga u Srbiji" i 

Skup{tine grada Beograda. 

Dr sc. med. dr 

An|elka Xeletovi}

Lekar i 

kwièvnik 

"Medicina je moja zakonita èna, 

a kwièvnost qubavnica ..." 

A. P. êhov 

"Medicina je moja zakonita èna, 

a kwièvnost qubavnica, i kada se 

zasitim jedne, provedem no} sa onom 

drugom. Uostalom, tako je mawe 

dosadno a pri tome ni jedna od wih 

ne gubi ni{ta mojim neverstvom". 

Ovo su bile re~i doktora Antona 

êhova, velikog ruskog kwièvnika 

i dramskog pisca na rame|i 19. i 20. 

veka, koje je posvedo~io celim svojim 

ìvotom i umetni~kim stvarala{tvom. 

Anton Pavlovi} êhov se rodio 

29. januara 1860. godine u Taganrogu, 

provincijskom lu~kom gradu na 

Azovskom moru, u ju`noj Rusiji. Bio 

je tre}i sin sitnog trgovca Pavla 

Jegorovi~a i Jevgenije Jakovqevne 

iz trgova~ke porodice Morozov. 

Porodica êhov imala je {estoro 

dece, ali nije ìvela sre}no. Otac 

Pavel bio je strog, verski zatucan i 

pri tome tiranisao ènu i decu. 

Ipak, u tom priprostom despotu 

tiwala je iskra stvarala{tva koja 

}e se tako sna`no ovaplotiti u 

wegovom sinu. Samouk, on je svirao 

6 

Anton êhov 

violinu i slikao ikone. Veliku 

qubav pokazivao je i prema horskoj 

muzici, a u crkvenom horu koji je 

vodio, morala su pod pretwom batina 

pevati wegova deca. 

No, kako trgova~ki poslovi i 

umetnost ne idu zajedno, stari êhov 

1876. god. bankrotira i u strahu od 

poverilaca sa porodicom odlazi u 

Moskvu. Anton, ve} gimnazijalac, 

jedini ostaje u rodnom gradu da 

dovr{i {kolovawe. Da bi se 

izdràvao, on podu~ava |ake a izvesnu 

pomo} pruà mu i stric 

Mitrofan êhov. Jo{ tri godine 

proveo je mladi Anton u Taganrogu 

predano u~e}i i spremaju}i se za 

ostvarewe svog velikog sna − studija 

medicine. Tada se prvi put ispoqava 

i wegov talenat. Vedar, nasmejan i 

druèqubiv, on uìva u imitirawu 

razli~itih osoba iz svoje okoline, 

zapaàju}i wihove najtananije karakterne 

odlike. To pobu|uje divqewe 

i Antona prosto opsedaju molbama 

da im "predstavqa" pojedine 

sugra|ane.

Tokom 1879. god. Anton êhov 

uspe{no polaè maturski ispit i 

odlazi u Moskvu na studije medicine. 

Kulturna klima velikog grada 

ga inspiri{e, te nastavqa sa uveseqavawem 

publike, ali ne vi{e 

gestom i mimikom, ve} pisanom 

re~ju. On po~iwe sa objavqivawem 

crtica, ske~eva, anegdota i {ala u 

mnogobrojnim humoristi~kim listovima. 

Godine 1880. u listu "Cvr- 

~ak" objavquje prvu novelu pod naslovom 

"Pismo u~enom susedu". Potpisuje 

se pod pseudonimom Anto{a 

êhonte. Ovaj rani kwièvni rad 

donosi mu ne{to novca od koga 

pomaè porodicu i izdràva se na 

studijama. U 1883. godini êhov 

objavquje pri~u "Smrt ~inovnika", 

a godinu dana kasnije izlazi mu prva 

zbirka pripovedaka "Melpomenine 

skaske". Nekako u to vreme u wegovom 

stvarala{tvu javqa se izvesna 

seta i ose}aj kriti~nosti prema 

stvarnosti, a dela vi{e nemaju 

iskqu~ivu svrhu da nasmeju i zabave. 

êhov 1884. godine sti~e diplomu 

Medicinskog fakulteta. On je ve} 

poznato kwièvno ime i stalni 

dopisnik petrogradskog lista 

"Novo vreme". Ali te iste godine on 

prvi put prime}uje podmukle znake 

tuberkuloze plu}a kojima ne pridaje 

mnogo zna~aja. 

Po zavr{enim studijama dr Anton 

êhov radi kao mlad lekar u 

Voskresensku i Svengorodu, u 

moskovskoj oblasti bave}i se 

op{tom praksom. Iz prve ruke 

sagledava jad, bedu, primitivizam i 

neprosve}enost ruskih seqaka i 

wihov tegoban ìvot u kontrastu 

prema ìvotu gra|anske klase i 

dekadentnog plemstva. ôvekoqubiv 

po prirodi, on se neumorno starao o 

zdravqu svojih bolesnika ne 

{tede}i sebe. Qudi su putovali po 

7 

50 km da vide novog doktora, poàle 

mu se i dobiju lek ili re~ utehe. 

Lekove je ~esto davao besplatno a 

wegovi medicinski izve{taji 

primer su pedantnosti i sistemati~nosti. 

U to vreme on dobija 

pismo ~uvenog kriti~ara i 

kwièvnika Grigorovi~a u kome mu 

ovaj odaje priznawe i veli~a wegov 

talenat, mole}i ga pri tom da se 

okani trivijalnih tema. Ovaj doga- 

|aj presudno uti~e na êhovqevo 

stvarala{tvo, a period razigranog 

Anto{e zauvek se zavr{ava. 

Tokom 1886. god. êhovu izlazi 

zbirka "[arene pri~e", a slede}e 

godine zbirka novela "U sumrak" i 

"Bezazlene re~i". Iste godine u 

Moskvi se izvodi wegovo prvo 

ozbiqno dramsko delo "Ivanov". U 

centru radwe je tragi~na sudbina 

intelektualca ~ije snove o slavnom 

ìvotu razvejava sam ìvot, a 

poraèn glavni junak svojom bezvoqno{}u 

uni{tava tu|e ìvote. 

Tokom 1888. god. êhov objavquje 

duù novelu "Stepa", kao i dramu 

"Medved". Za zbirku pri~a "U sumrak" 

petrogradska Akademija nauka 

dodequje mu Pu{kinovu nagradu. 

Niù se nove drame i pripovetke. 

Me|utim, 1890. god. posle smrti 

svog brata, slavni pisac se jedno 

vreme povla~i iz javnosti, navode}i 

kako mu kwièvni rad vi{e ne 

pri~iwava zadovoqstvo. Tada odlu- 

~uje da otputuje na ostrvo Sahalin, 

najve}u ka`weni~ku koloniju carske 

Rusije, 8000 km udaqenu od 

Moskve. On èli da se uveri o stawu 

koje vlada u ledenom paklu gde 10.000 

osu|enika tavori i umire. Ovo je 

uznemirilo vlasti koje su budno 

motrile na svaki wegov korak. Po 

dolasku êhov se sa svojstvenim 

àrom upoznaje na novom sredinom, 

razgovaraju}i sa osu|enicima, vr{e-

}i medicinske preglede i vode}i 

evidenciju umrlih. On otvoreno 

pi{e o krajwim granicama qudskog 

ponièwa. Po povratku objavio je i 

kwigu "Ostrvo Sahalin" koja je 

dovela do slu`bene istrage, ali nije 

bila prihva}ena kao wegova doktorska 

disertacija sa obrazlo- 

èwem da je previ{e sociolo{ka. 

Otprilike u to vreme po~iwe i 

êhovqevo trajno prijateqstvo sa 

tribunom radni~ke kwièvnosti, 

Maksimom Gorkim, a ~uvena pri~a 

"Paviqon br. 6" silno je uticala na 

mladog Vladimira Uqanova, docnijeg 

Lewina. 

U 1892. godini êhov kupuje 

imawe Melihovo u okolini Moskve 

gde razvija svestrani lekarski i 

dru{tveni rad. Zbog izbijawa epidemije 

kolere vlasti ga imenuju za 

medicinskog nadzornika i on 

danono}no sprovodi neophodne mere 

u Melihovu. Za dva meseca imao je 

vi{e od 1000 obolelih koje je sam 

pregledao. Ovi napori urodili su 

plodom, a posledice epidemije sanirane 

su po cenu ogromne psihofizi~ke 

iscrpqenosti doktora 

êhova. Ubrzo potom on aktivno 

u~estvuje u borbi protiv gladi, kao i 

u otvarawu novih {kola u melihovskom 

kraju. No, 1894. godine 

zdravstveno stawe mu se osetno pogor{ava 

usled tuberkuloze. Velikom 

kwièvniku ostaje jo{ 10 godina 

ìvota u kojima }e stvoriti svoja 

najzna~ajnija dela. Naredne godine 

objavquje dramu "Galeb" i pose}uje 

Tolstoja u Jasnoj Poqani. Godine 

1896. izvo|ewe "Galeba" u Petrogradu 

dovodi do velikog uspeha. Iste 

godine nastaju "Ku}a sa mezaninom" 

i "Moj ìvot". 

Prilikom jedne ve~ere u jesen 

1897. godine êhov dobija napad 

jakog krvarewa iz plu}a i na predlog 

8 

wegovog kolege, profesora Ostroumova 

on kona~no pristaje da se 

le~i. Odlazi na jug Francuske gde 

pi{e "Ujka Vawu". Po povratku, 

slede}e godine on odlazi na Jaltu 

gde kupuje imawe i odmah se ukqu~uje 

u kampawu za izgradwu sanatorijuma. 

Oktobra te 1898. godine "Galeb" 

trijumfuje u novoosnovanom Umetni~kom 

moskovskom pozori{tu 

(MHAT) i ozna~ava po~etak dugogodi{weg 

uspeha ove ustanove ~iji su 

osniva~i slavni Stanislavski i 

Nemirovi~-Dan~enko. Na zavesi 

ovog pozori{ta nalazi}e se galeb 

kao simbol plodne saradwe sa piscem. 

Tokom boravka na Krimu êhov 

pi{e tri remek dela: "Damu sa psetancem" 

(1899), "Tri sestre" (1900) i 

"Vi{wik" (1903), kao i niz pripovedaka. 

Obilaze ga wegovi prijateqi 

Gorki, Buwin i Tolstoj, a 

postepeno se zbliàva i sa mladom 

glumicom Olgom Kniper kojom }e se 

i oèniti 1901. god. Slava je sada 

wegova senka i on biva izabran za 

po~asnog ~lana ruske Akademije, ali 

se ubrzo odri~e te ~asti iz protesta 

{to je za ~lanstvo odbijen wegov 

prijateq Maksim Gorki. Samo za 

wega ceo ansambl MHAT-a izvodi u 

pozori{tu "Galeba", a januara 1904. 

godine na wegov ro|endan Konstantin 

Stanislavski reìra premijeru 

"Vi{wika" u Moskvi uz nezapam}en 

uspeh. 

Na vrhuncu slave, po~etkom 1904. 

god. zdravqe mu je sve gore. Maja iste 

godine odlazi u nema~ku bawu 

Badenvajler gde i umire 09. jula u 

prisustvu svoje ène. Posledwe 

re~i bile su mu: "Davno nisam pio 

{ampawca". Sahrawen je na Novodevi~ijem 

grobqu u Moskvi uz prisustvo 

ogromnog broja po{tovalaca, 

a pogrebnu povorku predvodili su 

Maksim Gorki i Fjodor [aqapin.

êhovqevo kwièvno stvarala{tvo 

je obimno i obuhvata vi{e od 400 

pripovedaka i proznih dela, kao i 6 

kompletnih drama. Tolstoj ga je 

nazivao Pu{kinom u prozi porede}i 

wegove drame sa slikom impresionista. 

Gorki ga je smatrao najboqim 

stilistom ruskog jezika zbog jasnog, 

lapidarnog stila, kratke re~enice i 

britke misli. Majstorstvo u 

zapaàwu najfinijih detaqa i 

odsustvo visokoumnih pretenzija u 

izrazu bitne su odlike êhovqevog 

dela. Wegovi junaci pripadaju svetu 

malogra|an{tine, plemstva i 

buròazije a wihova tragika nema 

prometejski karakter ve} poti~e od 

ìvota protkanog trivijalno{}u, 

Melani Uta{i IIIb 

O.[. 10 oktobar, Subotica 

9 

provincijalizmom i u~malo{}u. Sve 

wegove li~nosti uzaludno teè 

boqem i druk~ijem ìvotu ali ne 

uspevaju da slome norme svoje epohe 

i male sredine. Naàlost, ve}ina 

qudskih sudbina je takva i to nije 

moglo proma}i Antonu êhovu. 

Deset godina posle smrti êhova, 

svetski vihor zauvek je razorio 

romanti~ni svet letwikovaca okru- 

ènih brezovom {umom. Mnogo toga 

se promenilo ali misao jednog 

wegovog kwièvnog junaka, da }e 

ìvot uvek ostati isti − teàk, pun 

tajne i sre}e, svetli kao trajna istina. 

Dr Miroslav Krea~i}

Nacionalne preporuke 

za rano otkrivawe raka dojke 

Nacionalni vodi~ za prevenciju malignih oboqewa namewen je lekarima u primarnoj 

zdravstvenoj za{titi, na prvom mestu lekarima op{te prakse i ginekolozima 

koji bi trebalo da budu osnovni nosioci preventivnih aktivnosti. Obuhvata 

preporuke za primarnu prevenciju malignih bolesti i rano otkrivawe raka dojke, 

raka grli}a materice i raka debelog creva. 

Vodi~ je izradila radna grupa imenovana od strane Republi~ke stru~ne komisija 

za izradu i implementaciju vodi~a u klini~koj praksi Ministarstva zdravqa. 

Realizaciju vodi~a je omogu}io EPOS u sklopu projekta "Unapre|ewe preventivne 

zdravstvene za{tite u Srbiji" Evropske agencije za rekonstrukciju. 

Prenosimo poglavqe koje se odnosi na rano otkrivawe raka dojke. 

EPIDEMIOLO[KA SITUACIJA 

RAKA DOJKE U SRBIJI 

Rak dojke je naj~e{}i maligni tumor kod 

èna sa oko 1.150.000 novoobolelih èna u 

svetu svake godine. 

U na{oj zemqi, rak dojke predstavqa 

izuzetno veliki problem iz vi{e razloga: 

1. Naj~e{}i maligni tumor kod èna i 

vode}i uzrok smrti me|u malignim 

tumorima. Svake godine u Srbiji se registruje 

oko 3700 novoobolelih, {to 

predstavqa vi{e od ~etvrtine svih 

malignih bolesti kod èna. Od raka 

dojke godi{we umre 1300 èna, {to ~ini 

oko 18% smrtnosti od kancera. 

2. Stope incidence i mortaliteta su u 

neprekidnom porastu. 

3. Jedan od vode}ih uzroka prevremene 

smrti kod èna. Meren godinama 

izgubqenog ìvota, rak dojke je na 

tre}em mestu kao uzrok smrti kod èna 

starosti 45-64 godine, posle cerebrovaskularnih 

bolesti i ishemijske 

bolesti srca. 

4. Otkriva se naj~e{}e u odmakloj fazi. 

U na{oj zemqi, kod samo 20% èna se 

tumor dojke otkrije dok je jo{ mawih dimenzija, 

ispod 2 cm; udeo nepalpabilnih tumora 

je zanemarqiv. U trenutku postavqawa 

dijagnoze, gotovo dve tre}ine èna ve} ima 

regionalno pro{irenu bolest ili udaqene 

metastaze, {to zna~ajno smawuje wihove 

{anse za izle~ewe. Naime, petogodi{we 

preìvqavawe le~enog raka dojke otkrivenog 

u lokalizovanoj fazi (kada je 

1 

Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, 

Laboratorija za molekularnu genetiku, tel. (011) 

2067288 ili 2067434. U Laboratoriji se, posle uzimawa 

detaqne porodi~ne anamneze, odre|uje da li postoje 

indikacije za genetsko testirawe. Ukoliko se predloì 

i sprovede genetsko testirawe i potvrdi postojawe 

BRCA mutacija, predlog reìma preventivnih 

postupaka dobija se u Institutu. U slu~aju da testirawe 

nije indikovano ili da je rezultat testirawa 

negativan, èna se svrstava u grupu "Pozitivna porodi~na 

anamneza, umeren rizik". 

10 

ograni~en samo na tkivo dojke) iznosi 97%, 

regionalno pro{irene bolesti 79%, a 

bolesti otkrivene u metastatskoj fazi 

svega 24%. 

FAKTORI RIZIKA 

ZA RAK DOJKE 

1. Godine starosti 

Rizik za rak dojke pove}ava se sa godinama 

starosti. 

U centralnoj Srbiji, uzrasnospecifi~na 

stopa incidence na 100,000 

èna se pove}ava od 20,6 (kod èna 30-34 

godine) do 223,2 (kod èna 60-64 godina 

starosti). 

2. Pozitivna porodi~na anamneza 

Genetski faktori odgovorni su za 5 do 

10% slu~ajeva raka dojke. 

U slu~aju pozitivne porodi~ne anamneze, 

rizik }e zavisiti od stepena srodstva, 

tipa maligne bolesti, broja i pola 

obolelih srodnika, wihove starosti prilikom 

otkrivawa bolesti. Karakteristike 

koje nose rizik su: ve}i broj bliskih srodnika, 

bolest u mla|em uzrastu, obostrana 

bolest, rak dojke kod srodnika mu{kog pola 

i dr. 

Npr., ako osoba navodi da su wena majka 

ili sestra obolele ili bolovale od raka 

dojke, rizik je 2,1 put ve}i nego kod osoba sa 

negativnom porodi~nom anamnezom. Ako 

navodi jednu ro|aku drugog stepena sa 

rakom dojke, relativni rizik je 1,5. Ako su i 

majka i sestra obolele od raka dojke, relativni 

rizik (RR) je 3,6. 

3. Prethodni rak dojke 

@ene koje su bolovale i bile le~ene od 

raka dojke, imaju pove}an rizik za primarni 

rak dojke u drugoj dojci (RR 3-4). 

4. Benigne proliferativne bolesti 

dojke 

Biopsijom potvr|ena atipi~na hiperplazija 

povezuje se sa pove}anim rizikom za 

rak dojke (RR 4,2, 95%CI 3,3-5,4).

Ostali faktori rizika: 

1. Reproduktivni faktori 

� rana menarha (pre 12. godine) 

� kasna menopauza (posle 50. godine) 

� nera|awe 

� kasni prvi poro|aj (posle 30. godine) 

� nedojewe 

2. Upotreba hormonskih preparata 

Vi{egodi{wa upotreba hormonske supstitucione 

terapije u menopauzi pove}ava 

rizik za rak dojke (RR 1,24, 95% CI 1,02- 

1,5). 

3. Gustina tkiva dojke na mamografskom 

snimku. 

Gustina tkiva dojke 75% povezuje se sa 

pove}anim rizikom u odnosu na mamografski 

nalaz bez pove}ane gustine (RR 5,0, 95% 

CI 3,6-7,1). 

PREPORUKE ZA RANO 

OTKRIVAWE RAKA DOJKE 

Osnovne preporuke 

Prilikom kontakta sa pacijentom, 

potrebno je na osnovu godina starosti, kao i 

li~ne i porodi~ne anamneze, proceniti 

koji reìm skrining pregleda se preporu- 

~uje i objasniti wihov zna~aj. 

Procena rizika za rak dojke 

� Rizik za nastanak raka dojke postoji kod 

svake ène, ukqu~uju}i i one ène kod 

kojih ne postoji ni jedan poznati faktor 

11 

rizika. Rizik se pove}ava sa godinama 

starosti. 

� Skrining preglede treba preporu~iti 

svim ènama prema wihovim godinama 

starosti. 

� U slu~aju da identifikujemo faktore 

rizika i pove}an rizik, moè biti 

indikovana primena druga~ijeg (individualnog) 

reìma pregleda. 

1. Rak dojke u li~noj anamnezi 

Kod pacijenata kod kojih je zavr{eno 

le~ewe raka dojke, kontrolni pregledi 

sprovode se prema preporukama onkolo{ke 

ustanove u kojoj je sprovedeno le~ewe (minimum: 

mamografija kontralateralne dojke i 

le~ene dojke, ukoliko nije odstrawena, jednom 

godi{we od 40. godine; osobi kod koje 

je rak dojke otkriven pre 40. godine predloìti 

konsultaciju u centru koji se bavi 

naslednom predispozicijom tumora dojke). 

2. Biopsijom potvr|eno postojawe atipi~ne 

hiperplazije u dojci 

� Zapo~eti skrining od 40. godine na 18 

meseci, od 50. godine na 2 godine. 

3. Pozitivna porodi~na anamneza 

Na osnovu porodi~ne anamneze prema 

tabeli 1 odrediti stepen rizika. 

a) Pacijentkiwe sa visokim rizikom: 

� Predloìti konsultaciju u centru koji 

se bavi naslednom predispozicijom raka 

dojke. 


meseci, od 50. godine na 2 godine ili 

prema preporukama centra koji se bavi 

naslednom predispozicijom.

) Pacijentkiwe sa umerenim rizikom: 


meseci, od 50. godine na 2 godine. 

� Kod èna starosti 30- 40 godina, redovni 

godi{wi klini~ki pregled dojki i 

dodatni pregledi na osnovu indikacija; 

od 40. godine po~eti sa mamografskim 

pregledima 

c) Pacijentkiwe sa pozitivnom porodi~nom 

anamnezom koja ne spada u visok ili 

umeren rizik: 

� Redovan reìm skrininga 

4. Planirana/uvedena hormonska supstituciona 

terapija u menopauzi (HST) 

� Kod èna kod kojih se planira uvo|ewe 

vi{egodi{we HST, uraditi bazi~ni 

mamografski pregled pre otpo~iwawa 

terapije. 

� Skrining preglede sprovoditi na 18 

meseci kod èna starosti 40-49 godina, a 

na 2 godine od 50. godine starosti. 

� Kod èna mla|ih od 40 godina, uraditi 

klini~ki pregled dojki i dodatne preglede 

na osnovu indikacija, a sa mamografskim 

pregledima po~eti od 40. 

godine. 

5. Ostali faktori rizika (hormonalnoreproduktivni 

i dr.) 

� Ukqu~ivawe u rutinski reìm skrininga. 

6. Bez poznatih faktora rizika 

� Ukqu~ivawe u rutinski reìm skrininga. 

Metode, zna~aj i ograni~ewa ranog 

otkrivawa raka dojke 

Izbor skrining testa 

Mamografija 

� Mamografija je jedina metoda koja se, na 

osnovu postoje}ih dokaza, smatra 

efikasnom u otkrivawu ranih stadijuma 

raka dojke (nivo dokaza Ia). Rezultati 

randomizovanih studija pokazuju da se 

uvo|ewem redovnih mamografskih pregleda 

kod èna starosti od 50 do 70 godi- 

12 

na moè posti}i smawewe smrtnosti od 

raka dojke od 25 do 30%. 

� Mamografske preglede treba sprovoditi 

na 2 godine; 

� Snimawe treba vr{iti u dve standardne 

projekcije ~ime se pove}ava senzitivnost 

mamografije i smawuje broj 

la`no pozitivnih nalaza. 

Klini~ki pregled 

� Ne postoje dokazi da klini~ki pregled 

dojki kao skrining test moè da dovede 

do smawewa smrtnosti od raka dojke u 

obuhva}enoj populaciji; zbog toga se ne 

moè primewivati kao jedini test, 

odnosno zamena za mamografiju. 

� Me|utim, klini~ki pregled moè 

pove}ati efektivnost mamografskog 

skrininga (nivo dokaza Ib) pa se preporu~uje 

wegovo sprovo|ewe na godinu 

dana kod svih èna po~ev{i od 40. godine 

starosti. 

� Klini~ki pregled podrazumeva inspekciju 

i palpaciju dojki i regionalnih 

limfnih `lezdi sprovedenu od strane 

onkologa ili lekara op{te prakse 

(ginekologa) ili drugog lekara obu~enog 

za izvo|ewe ovog pregleda. 

Samopregled dojki 

� Rezultati do sada sprovedenih studija 

nisu potvrdili da redovno sprovo|ewe 

samopregleda dojki moè dovesti do 

smawewa smrtnosti od raka dojke (nivo 

dokaza Ib) pa se ne moè preporu~ivati 

kao skrining test odnosno zamena za 

mamografiju. 

� Me|utim, periodi~no sprovo|ewe samopregleda 

pove}ava svest ène o zna~aju 

pregleda dojki, smawuje strah od skrining 

pregleda i pove}ava motivisanost za 

u~e{}e u skrining programima. 

� Samopregled podrazumeva inspekciju i 

palpaciju dojki i regionalnih limfnih 

`lezdi koje èna sama sprovodi svakog 

meseca ili periodi~no, u nekom drugom 

intervalu, po~ev{i od 30. godine 

ìvota. 

� Uputstvo za izvo|ewe samopregleda 

dojki èna moè dobiti od svog lekara 

op{te prakse, ginekologa, onkologa ili 

u lokalnom dru{tvu za borbu protiv 

raka (npr. Dru{tvo Srbije za borbu protiv 

raka, Beograd, Pasterova 14, tel. 

011/2656-386). 

Ultrazvu~ni pregled dojki 

� Ultrazvuk predstavqa dodatnu dijagnosti~ku 

metodu koja se koristi za evaluaciju 

palpabilnih ili mamografijom 

otkrivenih lezija u dojci. Ultrazvuk se

ne moè koristiti kao skrining test i 

ne moè zameniti mamografiju. 

Ostale starosne grupe 

Dokazi o efikasnosti skrininga kod 

mla|ih èna, starosti 40-49 godina, su jo{ 

uvek ograni~eni (nivo dokaza III) i ne postoji 

konsenzus po tom pitawu. U slu~aju 

ukqu~ivawa ove grupe u skrining programe, 

mamografske preglede treba sprovoditi u 

kra}im intervalima, na 12 do 18 meseci, 

kako bi se smawio broj intervalnih 

kancera. 

Za ène preko 70 godina starosti, ne 

postoji dovoqno dokaza na osnovu kojih bi 

se mogle formirati preporuke o wihovom 

ukqu~ivawu u programe skrininga. 

Zna~aj mamografskog skrininga 

Mamografskim pregledom mogu se otkriti 

ne samo tumori mawih dimenzija, ve} i 

nepalpabilne lezije. Zna~aj ranog otkrivawa 

je slede}i: 

� Ishod le~ewa raka dojke direktno zavisi 

od stadijuma bolesti u trenutku 

postavqawa dijagnoze i otpo~iwawa 

le~ewa. 

� Rano otkriven rak dojke omogu}ava primenu 

po{tednih hirur{kih intervencija 

sa brìm oporavkom, pozitivnim psiholo{kim 

efektom i boqim kvalitetom 

ìvota. 

Ograni~ewa mamografskog skrining 

pregleda 

La`no negativni nalaz: mamografski 

nalaz je normalan ili je promena okarakterisana 

kao benigna uprkos postojawu 

invazivnog karcinoma. ê{}i u starosnoj 

grupi 40-49 g. (do 25%) nego kod èna 50-70 

godina (oko 10%). 

Intervalni rak dojke: primarni rak 

dojke otkriven u periodu izme|u dva skrining 

pregleda, kao posledica la`no negativnog 

nalaza ili kao novonastala promena, 

naj~e{}e tumor brzog rasta. Broj intervalnih 

karcinoma dojke ne bi smeo da bude ve}i 

od 30% u roku od 12 meseci od prethodne 

skrining mamografije koja je ocewena kao 

normalna. 

La`no pozitivni nalaz: zbog nejasnog 

nalaza skrining mamografije traè se dopunske 

dijagnosti~ke procedure a promena se 

na kraju potvrdi kao benigna. Naj~e{}i su 

kod mla|ih èna sa mamografski gu{}om 

strukturom dojki, kod èna sa pozitivnom 

porodi~nom anamnezom, èna pod hormonskom 

supstitucionom terapijom i kod onih 

sa velikim razmakom izme|u dve mamografske 

kontrole. 

13 

POSTUPAK U SLUÂJU 

POZITIVNOG NALAZA 

Klini~ki pregled 

Klini~kim pregledom moè se ustanoviti: 

� palpabilni tumor (masa) u dojci; 

� novonastalo uvla~ewe bradavice ili 

koè dojke; 

� promena koè dojke; 

� iscedak iz bradavice; 

� novonastala asimetrija dojki; 

� uve}ane limfne `lezde u pazu{nim jamama. 

Preporu~uje se slede}i postupak: Ako se 

radi o pacijentkiwi starosti 40. i vi{e 

godina koja nije imala mamografski pregled 

u posledwih godinu dana, treba je 

uputiti na mamografski pregled a zatim 

postupiti u skladu sa nalazom. 

Pacijentkiwe mla|e od 40 godina treba 

uputiti u onkolo{ku ustanovu radi pregleda 

i odgovaraju}ih dijagnosti~kih procedura. 

Mamografski pregled 

U slu~aju nalaza suspektne promene ili 

promene sa malignim karakteristikama, 

pacijentkiwu treba uputiti u onkolo{ku 

ustanovu radi daqe dijagnostike. 

U slu~aju nalaza promene koja je verovatno 

benigna, pacijentkiwu uputiti na kontrolni 

radiolo{ki pregled u kratkom vremenskom 

intervalu (npr. 6 meseci) prema 

preporuci radiologa; ukoliko preporuka 

radiologa ne postoji, uputiti pacijentkiwu 

u onkolo{ku ustanovu. 

Ukoliko je mamografijom utvr|ena 

benigna promena ili je nalaz negativan, 

pacijent ostaje u programu redovnih skrining 

pregleda prema godinama starosti. 

Napomena: Ukoliko se radi o palpabilnoj 

promeni, ~ak iako je mamografski 

opisana kao verovatno benigna / benigna / 

nalaz negativan, pacijentkiwu treba 

uputiti u onkolo{ku ustanovu radi 

postavqawa kona~ne dijagnoze (biopsija 

tankom iglom, FNAB, i citolo{ki pregled; 

indikacije za operaciju benignih lezija 

postavqa hirurg onkolog u zavisnosti od 

palpatornog i mamografskog i/ili ultrazvu~nog 

nalaza) 

BIRADS (Breast Imaging Reporting and Data 

System, razvijen od strane American College of 

Radiology) previ|a 6 kategorija mamografskih 

nalaza.

I z v e { t a j 

42. Kancerolo{ka nedeqa i 19. Stru~ni 

sastanak medicinskih sestaratehni~ara 

onkolo{kih institucija 

Republike Srbije 

Kancerolo{ku nedequ, 42. po redu 

i 19. Stru~ni sastanak medicinskih 

sestara-tehni~ara onkolo{kih institucija 

Republike Srbije organizovali 

su Kancerolo{ka sekcija Srpskog 

lekarskog dru{tva i Institut za 

onkologiju i radiologiju Srbije u 

beogradskom "Sava Centru", od 17. do 

19. novembra 2005. godine. Maligna 

oboqewa, zajedno sa kardiovaskularnim 

bolestima spadaju u vode}e 

globalne zdravstvene probleme. 

Napredak u prevenciji, dijagnostici i 

le~ewu je multidisciplinarni problem, 

koji zahteva razmenu iskustava i 

ideja. Na Kancerolo{koj nedeqi su 

uvek podjednako dobrodo{li epidemiolozi, 

stru~waci iz oblasti eksperimentalne 

onkologije, patolozi, onkolozi-klini~ari 

razli~itih profila 

(hirurzi, radiolozi, hemioterapeuti) 

radi razmene iskustava i unapre|ivawa 

israìva~kih programa. 

Radno predsedni{tvo 

Kancerolo{ke nedeqe 

14 

Kao onkolozima, na{ najve}i prioritet 

je bolesnik sa malignim oboqewem, 

a 42. Kancerolo{ka nedeqa je 

potvrdila na{e napore ka poboq- 

{awu nege ovih bolesnika, uz u~e{}e 

oko 350 registrovanih onkologa i 

medicinskih sestara iz Srbije i Crne 

Gore, kao i Bosne i Hercegovine i jo{ 

oko 150 neregistrovanih u~esnika. 

Ponosni smo na u~e{}e eminentnih 

stru~waka iz inostranstva (Gr~ka, 

[vedska, Velika Britanija, Makedonija). 

Skup je otvorio savetnik Ministra 

zdravqa Republike Srbije, a ceremoniji 

sve~anog otvarawa prisustvovali 

su i dekan Medicinskog fakulteta 

Univerziteta u Beogradu i predstavnik 

francuske vlade, novi koordinator 

za saradwu u oblasti onkologije 

koji su pozdravili u~esnike. 

Stru~ni deo programa je bio koncipiran 

kroz plenarno predavawe Neo-

Prof. dr Nicholas Pavlidis postao je 

po~asni ~lan Srpskog lekarskog 

dru{tva 

15 

adjuvant systemic treatment in breast cancer: 

where do we stand today koje je 

odrào prof. Nicholas Pavlidis, Medical 

School, Department of Medical Oncology, 

University of Ionnina, iz Gr~ke kome je 

ovom prilikom dodeqeno po~asno 

~lanstvo SLD, te glavnu temu: Rani 

karcinom dojke, nau~ni simpozijum: 

Molekularna terapija u onkologiji, 

~etiri okrugla stola: Kontrola 

duvana (u okviru koga su u~estvovali 

predstavnici Nacionalne komisije za 

kontrolu duvana), Zra~ne tehnike 

pelvi~nih tumora, Inhibitori aromataze 

u le~ewu karcinoma dojke: 

stvarne potrebe i mogu}nosti, Iskustvo 

{vedske istraìva~ke grupe u 

oblasti melanoma (u okviru koga su 

predavawa odràli dr Johan Hansson, 

dr Eva Mansson-Brahme i dr Braslav 

Jovanovi} iz Karolinska Instituta u 

Stokholm-u), dve specijalne sesije: 

Novine u onkologiji prezentovane na 

ovogodi{wem kongresu ameri~kog 

Udruèwa klini~kih onkologa i 

Kako se pretraùje korisna onkolo{ka 

literatura na Internetu, te 

simpozijum: Suportivna/Palijativna 

Dr Eva Mansson-Brahme, prof. dr Radan Dòdi}, 

doc. dr Johan Hansson i dr Braslav Jovanovi}

terapija. U okviru satelitskog simpozijuma 

predavawe je odrào prof. 

Jeffrey S. Tobias, Meyerstein Institute of 

Clinical Oncology, Middlesex Hospital, 

London. 

Sestrinski deo programa je u potpunosti 

pratio lekarski deo, kao 

potvrda sveobuhvatnog pristupa pacijentima 

sa malignim oboqewima. 

Nadamo se da je program 42. Kancerolo{ke 

nedeqe i 19. Stru~nog sastanka 

medicinskih sestara-tehni~ara 

onkolo{kih institucija Republike 

Srbije bio svim u~esnicima interesantan 

i koristan za unapre|ewe 

struke. 

Prof. dr Slobodan îkari} (levo) prima od 

prof. dr Nenada Borojevi}a plaketu za 

edukaciju i napredovawe onkologa Srbije 

16 

Kancerolo{ka sekcija SLD i 

Institut za onkologiju i radiologiju 

Srbije zahvaquju Dru{tvu Srbije za 

borbu protiv raka, koje je svojim 

prilogom zna~ajno pomoglo odràvawe 

ovog skupa, kao najve}i pojedina~ni 

donator, te republi~kom Ministarstvu 

za nauku i za{titu ìvotne 

sredine i Ministarstvu zdravqa, 

ambasadi Francuske u SCG i ostalim 

sponzorima. 43. Kancerolo{ka nedeqa 

i 20. Stru~ni sastanak medicinskih 

sestara-tehni~ara onkolo{kih 

institucija Republike Srbije bi}e 

odràn u Beogradu, od 26. do 28. oktobra 

2006. godine. 

Dr Svetlana Jezdi}

Saradwa Dru{tva Srbije 

za borbu protiv raka 

i domova zdravqa 

u zdravstvenom prosve}ivawu 

Unazad desetak godina Dru{tvo 

Srbije za borbu protiv raka 

povodom meseca borbe protiv raka, 

organizuje nau~no-popularna predavawa 

u sali Kolar~eve zadu`bine. 

Predavawa drè eminentni stru~waci 

lekari, ~lanovi Srpskog lekarskog 

dru{tva i ~lanovi Medicinske 

akademije. 

Pored ovih predavawa, pre nekoliko 

godina, Dru{tvo Srbije za borbu 

protiv raka zapo~elo je sa serijalom 

predavawa po domovima zdravqa 

u Beogradu i unutra{wosti. 

Predavawa su namewena lekarima 

op{te prakse, lekarima kojima je 

uà specijalnost onkologija i zainteresovanim 

gra|anima. 

Ove godine predavawa su odràna 

u dvadeset domova zdravqa i to u 

osam domova zdravqa u Beogradu, a 

ostala u unutra{wosti. 

Ciq ovih predavawa je, obzirom 

na teme predavawa, edukacija zdravstvenog 

osobqa i gra|anstva u epidemiologiji, 

prevenciji, dijagnostici 

i le~ewu malignih bolesti 

raznih lokalizacija. Predavawa su 

bila pra}ena raznovrsnom diskusijom, 

a lekari su izraàvali zadovoqstvo 

{to su se podsetili poznatih 

a zaboravqenih ~iwenica. U toku 

predavawa deqen je {tampani 

materijal Dru{tva Srbije za borbu 

protiv raka, bro{ure i ~asopis 

17 

RAK - SPREÎTI, OTKRITI, 

LEÎTI. Predavawa su bila uglavnom 

pra}ena video prezentacijom. 

Ove godine posebno bismo èleli 

da pohvalimo organizaciju u domu 

zdravqa Obrenovac gde je sve na 

visokom nivou organizovano, sa velikim 

brojem prisutnih slu{alaca, 

kako zdravstvenih radnika tako i 

gra|anstva. 

Utisak je da je inicijativa 

Dru{tva Srbije za borbu protiv 

raka dobrodo{la u domovima zdravqa, 

ali bi voleli da ne ostane sve 

samo u domenu predavawa, ve} da 

stvarno ima odraza na daqi rad u 

primarnoj prevenciji. Mnogi predava~i 

su mi{qewa da je nedovoqni 

broj prisutnih lekara iz primarne 

zdravstvene za{tite nedo-statak 

koji se mora prevazi}i, jer predavawa 

ovog tipa mogu biti odli~an 

sveobuhvatni podsetnik i prilika 

da se razjasne neki problemi iz 

rutinske prakse. I domovi zdravqa, 

ali i predava~i, smatraju da ovakav 

na~in okupqawa zdrav-stvenih radnika 

moè biti izuzetno koristan i 

da ova inicijativa Dru{tva Srbije 

za borbu protiv raka zasluùje 

svaku vrstu pohvale. 

Dr \or|e Vukoti}

SAVEZ DRU[TAVA VOJVODINE ZA BORBU PROTIV RAKA 

Te{ko je prestati, 

ali nije opasno po ìvot 

Pu{ewe se smatra rizi~nim faktorom 

za nastanak vi{e od 25 

razli~itih hroni~nih nezaraznih 

bolesti od kojih neke, u ve}ini 

slu~ajeva, imaju fatalan ishod. 

Pu{ewe uzrokuje oko 10.000 smrtnih 

slu~ajeva dnevno, odnosno jedan 

smrtni slu~aj svakih 8 sekundi ili 

jedan od {est smrtnih slu~ajeva u 

adultnoj populaciji. Shodno predvi|enom 

porastu broja pu{a~a, oko 

2020. godine, od posledica pu{ewa, u 

svetu }e se svake tri sekunde gasiti 

jedan qudski ìvot, odnosno svaka 

tre}a odrasla osoba }e umirati od 

bolesti vezanih za pu{ewe. Prema 

projekcijama Svetske banke, pu{ewe 

}e u istom periodu postati vode}i 

uzrok smrtnosti i onesposobqenosti 

u svetu, sa porastom u~e{}a u 

globalnom teretu bolesti sa 

sada{wa 3% na 9%, prouzrokuju}i 

vi{e smrtnih slu~ajeva nego HIV, 

TBC, maternalni mortalitet, saobra}ajni 

udesi, samoubistva i ubistva 

zajedno. Ukoliko se striktnije ne 

budu preduzimale mere za restrikciju 

pu{ewa, vi{e od 250 miliona maloletne 

dece }e umreti, a da ne 

doìve o~ekivanu starost, zbog oboqewa 

vezanih za pu{ewe. 

[to se ti~e situacije u na{oj 

zemqi, po broju pu{a~a nalazimo se 

na drugom mestu u Evropi. Rezultati 

istraìvawa "Zdravstveno stawe, 

zdravstvene potrebe i kori{}ewe 

zdravstvene za{tite stanovni{tva 

Srbije" koje je sprovedeno 2000. 

godine pokazuju da je svaki drugi 

18 

mu{karac, svaka tre}a èna i svaki 

~etvrti adolescent pu{a~. 

Pu{a~ka navika se usvaja 

naj~e{}e u adolescentnom periodu 

ìvota, dok se usvajawe ove navike u 

kasnijim godinama re|e de{ava. 

Prevencija pu{ewa me|u adolescentima 

je kqu~ni faktor za redukciju 

morbiditeta i mortaliteta koji je u 

korelaciji sa pu{ewem. Bitno je 

znati da se kod adolescenata razvija 

isti tip pu{a~ke zavisnosti kao i 

kod adultne populacije, pa je zbog 

toga mladim pu{a~ima jednako 

te{ko da ostave pu{ewe kao i 

odraslim osobama. Pu{ewe u de~jem 

i adolescentnom uzrastu uzrokuje 

ozbiqne zdravstvene probleme, kao 

{to su respiratorna oboqewa, 

redukovana fizi~ka kondicija, lo{ 

lipidni status i kompromitovani 

rast plu}a {to se reperkutuje na 

plu}nu funkciju. 

U Novom Sadu je 2004. godine 

sprovedeno anketno istraìvawe o 

zastupqenosti i karakteristikama 

pu{a~ke navike me|u 3000 mladih 

uzrasta od 10 do 19 godina na teritoriji 

koju svojim radom obuhvata 

dom zdravqa "Novi Sad", koriste}i 

anketni upitnik iz me|unarodnog 

istraìvawa o Globalnom istraìvawu 

upotrebe duvana kod mladih. 

Rezultati istraìvawa pokazuju 

da je svaki drugi novosadski adolescent 

probao da pu{i cigarete, i to u 

proseku izme|u 14. i 15. godine 

ìvota, a to je i uzrast kada mladi 

postaju pu{a~i. Oko 22% mladih

sebe smatra pu{a~ima, i to su 

ve}inom devoj~ice. Mladi naj~e{}e 

pu{e van svojih ku}a (na ùrkama, u 

izlascima). 2/3 anketiranih je 

izloèno pasivnom pu{ewu svojih 

roditeqa, odnosno prijateqa. Tako- 

|e je uo~eno da adolescenti lak{e 

uo~avaju reklame duvanskih proizvoda 

nego zdravstvena upozorewa o 

{tetnostima pu{ewa. 

îwenica da je samo polovina 

mladih percipirala da su na nekom 

od {kolskih ~asova raspravqali o 

opasnostima pu{ewa duvana, kao i 

podatak da bi tre}ina mladih 

pu{a~a èlela da ostavi pu{ewe, 

bili su povod da se i u Novom Sadu 

unapredi edukacija prosvetnih radnika 

i saradnika na temu prevencije 

i kontrole pu{ewa me|u adolescentima. 

[kole imaju potencijal da dopru 

do najve}eg broja mladih, uzrasta od 

7 do 19 godina. Mladi su populacija 

koja je pod uticajem {kole; mladi 

qudi koji po~iwu da pu{e u 

dru{tvima u kojima je prevalenca 

pu{ewa u porastu su pod ve}im 

rizikom da }e sami zapo~eti da 

19 

U~esnici seminara u Novom Sadu 

pu{e. [kole reflektuju vrednosti 

dru{tva i {kolski preventivni 

programi mogu imati uticaja na 

mlade ako se ti programi de{avaju u 

kontekstu promocije zdravqa i kampawa 

za odvikavawe od pu{ewa. 

Edukativni seminar za odvikavawe 

od pu{ewa za mlade je u Novom 

Sadu odràn 14. i 15. oktobra 2005. 

godine u prostorijama Saveza 

dru{tava za borbu protiv raka 

Vojvodine. Seminar je nastao kao 

rezultat projekta "Pomo} razvoju 

javnog zdravqa u Srbiji" koji je 

obuhvatao edukaciju 6 trenera sa 

teritorije Srbije i 2 trenera iz 

Vojvodine od strane stru~waka iz 

Velike Britanije, a potom prevod i 

distribuciju antipu{a~kog edukativnog 

materijala uz podr{ku 

Ministarstva zdravqa Republike 

Srbije. Suorganizator seminara bio 

je Savez dru{tava Vojvodine za 

borbu protiv raka. Seminar su 

vodile mr sc. med. Nada Kosi} Bibi} 

(ZZZZ Subotica) i dr Dragana 

Zari} (dom zdravqa Novi Sad). Dr 

sc. med. An|elka Xeletovi} i mr sc. 

Ika Pe{i} su tako|e u~estvovale u

ealizaciji dvodnevnog edukativnog 

seminara. Participanti seminara 

su bili prosvetni radnici i saradnici 

iz 2 osnovne, 8 sredwih i 1 

specijalne {kole, 2 volontera iz 

NVO "Rak Info" i 4 lekara (2 specijaliste 

pulmologa iz Instituta za 

plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici, 

1 specijalista socijalne medicine 

iz ZC Vrbas i 1 specijalista 

socijalne medicine iz RZZO Novi 

Sad). 

Na po~etku seminara 68% u~esnika 

je pozitivno ocenilo o~ekivawa u 

vezi sa seminarom, dok je 32% bilo 

ravnodu{no; na samom kraju seminara, 

95% u~esnika je smatralo su 

wihova o~ekivawa u potpunosti 

ispuwena, a 5% je imalo indiferentan 

stav u odnosu na ispuwena 

o~ekivawa. 

Svi u~esnici seminara su ocenili 

sadràj edukativnog seminara 

korisnim i potrebnim, kao i da su na 

Marko Moji~evi} II 1 

Gimnazija Priboj 

20 

seminaru nau~ili mnogo korisnog. 

Tako|e, svi participanti su smatrali 

da su sadràj i metod rada 

bili prilago|eni namewenom uzrastu, 

a ovaj seminar bi rado preporu~ili 

kolegama iz drugih {kola. 

U~esnici su kao najkorisnije na 

seminaru naveli informacije i literaturu 

koju su dobili, rad u 

radionicama, interaktivnu diskusiju, 

o~igledni prikaz dejstava pu{ewa 

(Puffing Billy, merewe nivoa 

ugqen-monoksida), kao i prikaz 

{tetnih materija u duvanskom dimu 

putem hemijskih kartica. 

Preporuka ovog edukativnog seminara 

je nastavak aktivne saradwe 

participanata i Saveza dru{tava 

Vojvodine za borbu protiv raka i 

osmi{qavawe i sprovo|ewe aktivnosti 

na prevenciji i odvikavawu od 

pu{ewa mladih. 

Dr Dragana Zari}

Pitawa ~italaca 

Na{ ciq je da ovim odgovorima uputimo obolele na odgovorne lekare radi le~ewa 

nau~nim metodama, a putem na{eg telefona (011) 656-386 moète dobiti op{irnija 

obave{tewa svakodnevno od 10 do 12 ~asova od strane lekara Dru{tva Srbije za borbu 

protiv raka. U prostorijama Dru{tva u Beogradu, Pasterova broj 14, pored 

obave{tewa moète dobiti i odgovaraju}e publikacije. 

Postanite ~lan Dru{tva Srbije za borbu protiv raka, a sve u ciqu preporuka za 

zdraviji na~in ìvota i da biste do~ekali duboku starost. 

Dr Vesna Luki} 

Moète li mi objasniti ulogu i 

efekte zra~ne terapije? 

Zra~na terapija je jedan od najzna~ajnijih 

modaliteta tj. na~ina 

le~ewa raka. Ona se primewuje u oko 

60% pacijenata sa rakom u nekoj od 

faza bolesti. Obavqa se sa precizno{}u 

koja omogu}uje maksimalan pozitivan 

efekat na tumor, uz maksimalnu 

po{tedu zdravog tkiva. 

Zra~na terapija koristi u ubijawu 

}elija raka visoko-energetsko jonizuju}e 

zra~ewe. Ona je lokalna terapija, 

jer se uni{tavaju maligne }elije samo u 

regionu koji se zra~i. Zdrave }elije 

mogu tako|e biti o{te}ene zra~ewem, 

ali one raspolaù efikasnijim reparatornim 

mehanizmima. 

Doza zra~ewa se odre|uje na osnovu 

radiosenzitivnosti tj. osetqivosti 

tumora, tolerancije normalnog zdravog 

tkiva i volumena tkiva u zra~nom snopu. 

Ukupna doza zra~ewa se obi~no daje podeqena 

u nekoliko mawih doza, tj. frakcija. 

Tretman se obi~no planira na 

dnevnoj dozi, 5 puta nedeqno, prose~no u 

ukupnom iznosu od 25 do 30 tretmana. 

Primarna zra~na terapija je primarni 

na~in le~ewa za bazocelularni 

karcinom koè, po~etni stadijum 

Hodgkin-ove bolesti, non Hodgkin-ove 

limfome, rane stadijume karcinoma 

dojke, karcinoma grli}a materice, karcinom 

prostate... 

Zra~na terapija se moè koristiti 

kao dodatak drugim primarnim modalitetima 

le~ewa. Postoperativno 

zra~ewe se ~esto preduzima u ciqu 

smawewa rizika za pojavu recidiva, 

nakon hirur{kog tretmana. Zra~na terapija 

se ~esto kombinuje sa hemioter- 

21 

apijom u ciqu pove}awa destrukcije tj. 

uni{tavawa tumora. 

Zra~na terapija se moè primeniti 

i u ciqu spre~avawa pojave karcinoma 

tj. u profilakti~ke svrhe, pre nego {to 

bolest postane klini~ki evidentna. 

Palijativno zra~ewe se preduzima u 

ciqu prevencije simptoma metastaza 

kod pacijenata sa pro{irenom tj. diseminovanom 

bole{}u. Bol, krvarewe, 

kompresija tj. pritisak na vitalne 

strukture npr. mozak, metastaze u kostima 

se zbriwavaju palijativnim zra~ewem. 

Zra~na terapija moè da se daje 

spoqa{wim ili unutra{wim putem, u 

zavisnosti od tipa i pro{irenosti 

tumora. 

Spoqa{we zra~ewe se sprovodi 

ure|ajima za visoko energetsku radijaciju, 

a unutra{we zra~ewe ili brahiterapija 

predstavqa kori{}ewe 

radioaktivnih izotopa u obliku 

privremenih ili stalnih implantata. 

Ova metoda podrazumeva intrakavitarno 

ili intersticijalno plasirawe 

izvora zra~ewa. 

Sporedni efekti zra~ewa se 

de{avaju kada se ozra~i zdravo tkivo. 

O{te}ewe koè, mu~nina mogu da nastanu 

pri zra~ewu bilo koje regije, dok 

specifi~ni simptomi mogu da se pojave 

prilikom zra~ewa odre|enih regija. 

Stepen sporednih efekata zavisi od 

mnogih faktora koji ukqu~uju volumen 

tkiva, ukupne dnevne doze zra~ewa, 

metode zra~ewa i odre|ene individualne 

faktore. Reakcija koè se de{ava 

tokom zra~ewa i povla~i se 2 do 4 nedeqe 

po zavr{etku terapije. Kasni sporedni 

efekti mogu da se pojave mnogo 

meseci po zavr{etku zra~ewa i mogu da 

perzistiraju veoma dugo vremena.

Budimpe{ta, od 6. do 9. oktobra 2005. godine 

Europa Donna 

Na poziv Udruèwa obolelih od 

raka Ma|arske boravile smo u 

Budimpe{ti od 6. do 9. oktobra. Bio 

je to skup èna obolelih od raka 

dojke iz okolnih dràva. Druìle 

smo se sa damama iz Rumunije, 

Hrvatske, Slova~ke, Poqske, i naravno 

sa qubaznim doma}inima. Na{u 

grupu su ~inile dve Somborke, Novosa|anka, 

dve gospo|e iz Ba~ke Topole, 

Subotice i dr Sandor Tot. I 

dve Beogra|anke, Zorica i ja. 

Dan EUROPA DONNA, 7. oktobar 

obeleèn je me|unarodnim skupom. 

Nakon toplih re~i dobrodo{lice 

na{eg doma}ina g|e Bodor Marije 

usledila je video projekcija fotografija 

Zsila Sandora pod nazivom 

"Na{e blago". To su bili senzibil- 

22 

ni prikazi prirode koja nas 

okruùje, koju retko primetimo ali 

je istan~ano i prefiweno oko 

fotografa zabeleìlo krokuse, 

veverice, ptice, sala{e, panonske 

pejsaè... 

Skupu je prisustvovalo vi{e predava~a 

iz Evrope i SAD. Prva je govorila 

g|a Ingrid Kosler iz 

[vedske, ~lan upravnog odbora 

Europa Donna. Ona nas je upoznala sa 

istorijatom i ciqevima te asocijacije, 

a to je isti tretman u le~ewu 

raka dojke u svim zemqama Evrope. U 

[vedskoj sada pozivaju na redovno 

mamografisawe sve ène u dobi od 

50 do 65 godina. ^lanice Europa 

Donna bore se da pozive za mamografiju 

redovno dobijaju sve ène 

U~esnici skupa na izletu kraj Budimpe{te

Sa modne revije 

iznad 40 godina starosti. Tako|e je 

veoma va`no informisawe {tampawem 

raznih bro{ura i plakata. 

Veoma va`na aktivnost ~lanica je 

lobirawe kod vlada i politi~ara, da 

se dobiju sredstva i omogu}i primena 

najnovijih dostignu}a u onkolo{koj 

praksi kao i metode u dijagnozi. 

Udruèwe postoji od 1993. 

godine i ~ini ga 37 zemaqa. Sve 

informacije o aktivnostima mogu se 

na}i na sajtu: 

www.cancereurope/europadonna. 

Zanimqivo i korisno predavawe 

na temu: "Tretman i nega limfedema 

posle operacije dojke" privuklo je 

najve}u pa`wu svih prisutnih. 

Dr Balazsi Bodai, profesor 

hirurgije iz Sakramenta govorio je 

o harmoni~nom odnosu izme|u 

lekarskog tima i pacijenta, o tome 

koliko je va`no da èna koja sazna 

da ima rak dojke bude upoznata sa 

prirodom bolesti i mogu}nostima 

ozdravqewa, da joj lekar hirurg 

posveti vreme i objasni mogu}e terapije. 

Takvim se odnosom razvija 

23 

poverewe i èna iz ordinacije 

izlazi smirena i spremna za borbu. 

On je tako|e i izdao kwigu 

"Mamografija pozitiv, {ta svaka 

èna treba da zna o raku dojke". 

Prikazana je i po{tanska marka 

Global Journey od koje 50 centi ide u 

fond za izu~avawe raka dojke i 

koristi se u 50 zemaqa sveta. 

U drugom delu skupa uìvali smo 

u nesvakida{woj modnoj reviji. 

Prikazani su modeli doweg ve{a i 

kupa}ih kostima ANITA-AMOENA. 

Manekenke ovog puta nisu bile profesionalne 

ve} odva`ne ~lanice 

udruèwa obolelih od raka dojke 

Ma|arske. Hrabro su pro{etale 

pozornicom da pokaù da i sve mi 

moèmo da izgledamo lepo i 

privla~no. 

U neformalnom razgovoru sa 

u~esnicama saznali smo koliko su 

udruèwa pacijenata jaka i brojna, 

kako organizuju sastanke, proslave 

ro|endana, izlete, akcije za prikupqawe 

novca za potrebe udru- 

èwa. Tako su ~lanice iz Vara`dina 

skupile novac za aparat za limfnu 

drenaù, drè ga u klubu i svaka 

~lanica ima prvo na besplatan tretman. 

Imaju organizaciju volontera 

koji pose}uju svaku operisanu ènu i 

donose joj ruù na dan operacije. 

Slovenke su sakupile novac i nabavile 

novi dijagnosti~ki aparat 

Mamotom. 

Provele smo tri divna dana u 

Budimpe{ti, u pri~i, {etwi sa 

srodnim du{ama. Bilo nam je lepo 

ali ostaje pitawe: Da li }e se u 

na{oj sredini na}i nekakva energija, 

voqa da se i kod nas aktivira 

udruèwe obolelih? Da li }emo mi 

uraditi ne{to za svoje }erke i 

unu~i}e? 

Zorica Radisavqevi} 

Branka Adamovi}

Iz dnevnika 

moje unuke Jelene 

Dragi moj dnevni~e, evo mene opet 

posle duèg vremena da malo 

popri~amo. Iako je leto, jo{ nisam 

videla sunce. Ose}am da je toplo ali 

volela bih da se izleàvam na plaì 

koja se zvala Lido i bila omiqeno 

mesto Zemunaca kada je moja baka 

Jelena bila mlada. 

Nedavno sam na{la kutije sa 

starim razglednicama i me|u wima je 

bila divna panorama Venecije, 

potonulog grada u kome je bila baka 

Kristina 2011. godine kada je 

diplomirala. [teta {to ne umem da 

ronim pa bih tako mogla da vidim i 

druge poplavqene gradove: Dubrovnik, 

London, Wujork... 

Mama je do{la i donela mi na poklon 

jabuku koju je malo na~eo crvi}. 

Zamisli, dragi dnevni~e, ukus i miris 

te lepotice. Ne znam da li da je 

gledam ili jedem, boànstvena je. Pet 

puta je mawa od jabuka koje uvek kupujemo, 

a mama kaè da je moja baka 

Jelena samo takve, sitne volela. 

U bakinom dnevniku sam pro~itala 

da je volela da slu{a cvrkut laste 

koja je svila gnezdo ispod krova 

wihove ku}e. [teta {to ih vi{e nema 

pa da i ja uìvam u wihovoj pesmi. 

Mama je dobila neku alergiju, a 

doktor kaè da je to od hrane prskane 

pesticidima i nekim drugim "za{tit- 

24 

nim" sredstvima. Ne razumem od ~ega 

ili koga nas {tite. 

Jutros me je zvala Milica, dobila 

je nagradu za odli~an uspeh u {koli - 

vikend na Tari. Zamisli: zelena travica, 

cve}e, pravo mleko, ~aj od ~iste 

nane...blago woj kad }e mo}i da uìva 

u prirodi dva dana. Zamolila sam je da 

mi donese malo planinske vode jer mi 

se ~ini da bih ozdravila od ~a{e 

~iste izvorske vode. 

Dani u bolnici su dugi i monotoni 

i vreme mi najlep{e prolazi kad 

~itam recepte iz bakinog kuvara. 

Jedino ne znam kako bi mama mogla sve 

to da skuva jer pola sastojaka vi{e 

nemamo. Volela bih da probam slatko 

od divqih kupina jer je baka zapisala 

da to ja~a krv, a doktori kaù da imam 

slabu krvnu sliku. Nemam snage ni da 

potr~im iako je deda Jovan uvek govorio 

kako je sport vaàn za zdravqe. 

Vazduh je zaga|en pa ne mogu duboko da 

di{em. 

Dragi dnevni~e, umorila sam se od 

pisawa. Sutra }u opet otvoriti tvoje 

stranice da napi{em {ta sam sve 

pro~itala u dnevnicima i kuvarima 

mojih baka Jelene i Kristine. 

Jockovi} Jelena IV 1 

Saobra}ajno-tehni~ke 

{kola, Zemun

Planeta moli 

za malo reda 

Ima jedna mala planeta 

Puna ìvota, puna poleta, 

ali sad za malo mira moli 

Da se oporavi, da se ne razboli. 

Nestaju {ume, ta zelena plu}a 

Razoreno telo, srce jedva kuca. 

Zaga|ene sad su wene plave o~i 

Od otrova ne vide se zvezde u no}i. 

Kisele ki{e pusto{ seju 

Sive pahuqe zimi veju 

Sve je ti{i cvrkut ptica 

U mutnoj reci nema ribica. 

Ova na{a lepa planeta 

Svima nam je ku}a, 

dom na{ega sveta. 

Zato treba da je ~uvamo, branimo 

Da je na{om qubavqu hranimo. 

Da nam opet sre}om procveta 

Da ìvi u miru mnoga, mnoga leta 

Ba{ po meri svakog deteta. 

Krasojevi} Natalija, V 3 

O. [. “Vladimir Rolovi}“, 

Beograd 

25 

Planeta moli 

za malo reda 

Svakoga dana planeta sre}e 

kroz beskrajni svemir u {etwu 

kre}e. 

Putnici weni raznih su vera, 

neki su iz grada, a neki iz 

sela. 

Po boji koè beli, crni i ùti 

Neki su veseli a neki quti. 

I svi su oni krivi po malo, 

jer do planete nije im stalo. 

Fabrike je jako truju, 

k’o ale neke otrov bquju. 

Zgrade ni~u a {uma nema, 

u parku ne moè deda da drema. 

Reke su mutne kupaca nema, 

iz tamnih oblaka ki{a 

se sprema. 

Ratovi svuda na sve strane, 

kao da niko ne}e da stane. 

Oluje, vetrovi - uragani, 

Zemqotresi, poplave i talas 

Cunami. 

Pa beda, glad i siroma{tvo, 

stalno se pitam ZA[TO, 

ZA[TO? 

Planeta kaè “Bilo bi vreme, 

misliti sada malo na mene. 

Ja èlim samo reda i mira, 

i ne}u niko da me dira. 

Ako me ~uvate bi}u vam dom, 

tad spavajte lepo, mirnim 

snom.“ 

Jovana Nikoli} III1 O. [. “Jovan Jovanovi} - Zmaj“ 

Zrewanin

Uticaj medija 

u borbi protiv raka 

êstim napisima u {tampi i 

televizijskim reportaàma o u~estalosti 

malignih bolesti, mediji 

su donekle uspeli da probude savest 

pojedinaca ukazuju}i da za karcinome 

u po~etnoj fazi ipak ima leka. 

"Rak tihi ubica", "Tumorima odzvonilo","Maligno 

− uspe{no izle- 

~eno", samo su neki od dnevnih 

novinskih tekstova koji upozoravaju 

i podse}aju nas kako da sa~uvamo 

svoje zdravqe. 

Konstantnim humanitarnim akcijama 

kroz pisane i elektronske 

medije za le~ewe te{ko obolele 

dece, javnost je prakti~no pod stalnim 

alarmom o rasprostrawenosti 

karcinoma dojki kod èna, odnosno 

raka plu}a kod mu{karaca ili 

leukemije kod dece. Za pomo} se 

"sedmoj sili" obi~no javqaju o~ajni 

roditeqi mali{ana kojima je 

operacija u inostranstvu (cena 

100.000 evra) jedini spas. 

Nedavno su "Ve~erwe novosti" 

pisale o petogodi{woj Milici 

kojoj je srce transplantirano u 

Berlinu, devetogodi{wem Jovanu 

obolelom od leukemije, trogodi{woj 

Sofiji koja je ve} dva puta 

operisana od tumora limfnih 

`lezda. Svi pomenuti mali{ani, 

prema pri~i wihovih roditeqa, za 

bolest su prvi put saznali kada je 

ona znatno uznapredovala. 

îtaju}i tekst o humanim papiloma 

virusima, Dragana Jovi} iz 

Pan~eva, oti{la je na kontrolni 

pregled u GAK "Narodni front". 

Taj prvi susret sa ginekologom za wu 

je, kako nam je ispri~ala, bio traumati~an 

jer je ultra zvuk pokazao 

26 

miom na materici. Nedequ dana kasnije 

uspe{no je operisana. 

Da nije pro~itala tekst i oti{la 

na rutinski pregled, Dragana ko zna 

jo{ koliko vremena ne bi znala da 

ima miom na materici. O u~estalosti 

malignih bolesti i benignih 

tumora treba sve vi{e javno da se 

govori. Svaki napisan ~lanak ili 

televizijsko gostovawe lekara znatno 

doprinose u borbi protiv naizgled 

neizle~ivih bolesti. 

Sawa Mirosavqevi} 

Dijana Savanovi} VII 2 

O.[. Dositej Obradovi}, Omoqica

Pro~itali smo za Vas 

RADIOTERAPIJA U SLEDE]IH 10 GODINA 

ili kako je drugi vide 

Obezbe|ivawe adekvatnih onkolo{kih 

kapaciteta u slede}oj deceniji 

bio je predmet diskusije i na 

zadwem ECCO skupu u Parizu od 30. 

oktobra do 3. novembra 2005. godine, 

gde je prezentovano iskustvo [kotske. 

Kra}i apstrakt je objavqen u 

zborniku "EJC Supplement, Volume 3, 

no. 2" pod naslovom "Predicting the 

Radiotherapy service requirements in 

Scotland 2015". Predstavqeno usmeno 

izlagawe je deo sveobuhvatnog elaborata 

od blizu 500 stranica, napravqenog 

od wihovih najeminentnijih 

stru~waka iz svih oblasti onkologije, 

a za potrebe nacionalnog zdravstvenog 

servisa NHS-a. On predvi|a 

potrebe u svim segmentima materijalno-tehni~kim, 

kadrovskim, organizacionim 

itd. U najkra}im crtama 

predstavi}emo samo mawi deo potreba 

radioterapijskog servisa u narednoj 

deceniji. 

Polazna osnova su epidemiolo{ki 

podaci o kretawu broja obolelih 

od kancera u posledwih nekoliko 

decenija i posebno u posledwoj 

deceniji. Na osnovu epidemiolo{kih 

podataka iz pro{le decenije i 

pra}ewa broja obolelih od kancera, 

wihova predvi|awa su da }e broj 

obolelih od kancera sa 25.800 

godi{we (od 1995. do 1997. god.) 

sko~iti na 33.000 godi{we u periodu 

od 2010. do 2014. god., {to je 

pove}awe za 27,9%. U istom periodu 

broj slu~ajeva sa smrtnim ishodom }e 

se pove}ati sa 14.900 na 16.300 

godi{we {to je pove}awe za 9,4%. 

U narednih 10 godina o~ekuje se da 

broj novootkrivenih slu~ajeva kan- 

27 

cera bude ve}i za oko 18,9%. 

Pojedina~no broj pacijenata sa karcinomima 

dojke }e se pove}ati za 

23,4%, prostate za 35,6%, kolorektalni 

karcinom za 29,0%, glava i 

vrat za 24,9% itd. Jedino }e se broj 

pacijenata sa karcinomom plu}a 

smawiti za 9,6%. Procenti su 

izra~unati na osnovu kretawa broja 

obolelih od kancera u periodu od 

1976. godine, uzimaju}i u obzir i 

faktore rizika i prevenciju koja je 

{ire obja{wena u elaboratu. Grafikon 

prikazuje kretawe broja 

obolelih i umrlih, ali i predvi- 

|awe za narednu deceniju. 

Planirawe i struktura opreme 

u radioterapiji 

Ve}ina pacijenata u radioterapiji 

se zra~i sa tzv. eksternom 

radioterapijom a mawi broj brahiterapijom 

(npr. grli} materice). 

Eksterna radioterapija koristi 

snopove X-zra~ewa i visoko energijskih 

elektrona. Neutroni zbog 

neprihvatqivog stepena komplikacija 

se ve} duè ne koriste u 

Velikoj Britaniji. Protoni se 

koriste kod tumora oka i postoji 

samo jedna specijalizovana protonska 

instalacija u Britaniji, i to u 

Liverpulu. [kotska ima 5 radioterapijskih 

centara koji ukqu~uju 

razli~itu sofisticiranu opremu 

koja se deli u 4 grupe: 

1. Oprema i ure|aji za lokalizaciju 

tumora. 

2. Sistemi za planirawe radioterapije.

3. Sistemi za verifikaciju. 

4. Generatori zra~ewa − linearni 

akceleratori. 

Zbog obimnosti materijala izne- 

}emo u najkra}im crtama samo stavku 

4. Potrebe za generatorima zra~ewa 

− linearnim akceleratorima u eksternoj 

radioterapiji koji su svakako 

najva`niji segment radioterapije. 

Planirano je da svaki centar ima 

bar jedan linearni akcelerator sa 

MLC-om koji omogu}ava plasirawe 

doze direktno na tumor uz minimizirawe 

doze na okolno zdravo 

tkivo. O~ekuje se pove}awe doze na 

tumor i boqa lokalna kontrola 

bolesti. 

Stereotaksi~na radioterapija bi 

se koristila u tretmanu tumora 

mozga (benignih i malignih). 

Planira se jedan centar za celu 

[kotsku. 

Kako izra~unati broj linearnih 

akceleratora za svaki centar u 

slede}oj deceniji? 

Postoje dva na~ina usvajawa preporuka 

Organizacije za ekonomsku 

saradwu i razvoj (OECD, Health Data 

98. Paris: OECD, 1998) gde se uzima 

prose~no 5 linearnih akceleratora 

na milion populacije. Drugi na~in 

je da se napravi kalkulacija potreba 

preko "workload"-a (radnog optere- 

28 

}ewa) za najve}i centar a zatim se 

podaci ekstrapoli{u za sve centre 

uzimaju}i u vidu sve specifi~nosti 

onkolo{kog centra, pa i demografske 

i geografske faktore. U Glazgovu 

"workload" se kalkuli{e sa 5% 

pove}awa frakcija godi{we. Trenutni 

kapacitet akceleratora u Glazgovu 

je prose~no 12.182 frakcije 

godi{we sa tzv. produènim radnim 

danom. Radno vreme u Beatson centru 

je od 9 do 17h, a produèni radni dan 

optere}uje akcelerator za dodatnih 

20% pacijenata tj. frakcija. 

Ako "workload" nastavi da se 

uve}ava stopom od 5% godi{we, u 

Glazgovu }e 2010. godine na osnovu 

proste kalkulacije biti potrebno 

12 linearnih akceleratora. Evo i 

nekoliko primera kalkulacije 

potreba za neke vrste tumora preko 

o~ekivanog broja frakcija. 

Prostata: Pacijenti sa karcinomom 

prostate tretiraju se radikalnom 

radioterapijom u 32 frakcije. 

U narednoj dekadi broj frakcija 

}e se uve}ati na 40 (ne kaè se da li 

je u pitawu delimi~no multifrakcionirawe 

ili je to posledica 

eskalacije doze), {to je pove}awe za 

25%. Tako|e se o~ekuje da }e 

promene u klini~koj praksi i 

upotreba PSA testirawa pove}ati 

broj radikalnih zra~nih tretmana i 

Broj frakcija i radnih sati na linearnim akceleratorima 

u Beatson onkolo{kom centru u Glazgovu 

Radnih sati nedeqno Frakcija/godi{we 

Clinac 2000 45 12.117 

Standard linac-L-75-5-2 55 13.375 

Standard linac-75-5-3 45 11.060 

Standard linac-75-5-5 45 10.646 

Clinac 600C-6 13.936 13.936 

Clinac 600C-8 12.143 12.143

Godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 

Broj 

frekvencija 

Porast ukupnog broja frakcija u Beatson centru u Glazgovu 

do 30%. U 1999. godini u Beatson 

onkolo{kom centru u Glazgovu je 

bilo 173 pacijenata sa karcinomom 

prostate. Ukupan broj frakcija je 

bio 5536 (173 pacijenata h 32 frakcije 

= 5536 frakcija). Zbog pove- 

}awa broja radikalnih tretmana, 

2010. godine broj pacijenata }e biti 

173 h 1,3 = 225 pacijenata. Ako je broj 

frakcija 40, ukupan broj frakcija }e 

biti 225 h 40 = 9000. Iz ovih brojki 

sledi da se za prostatu o~ekuje 3,464 

frakcije vi{e. 

Ginekolo{ki tumori: Tretman 

ovih tumora se pomera ka kombinaciji 

radioterapija − hemioterapija. 

Da bi propratni neèqeni 

efekti radikalne radioterapije 

bili mawi, broj frakcija }e biti 

Aberdeen 

(600.000 stanovnika) 

Dundee 


Edinburgh 

(1.200.000 stanovnika) 

Glasgow 

(2.700.000 stanovnika) 

Inverness 


108.488 111.812 117.403 123.273 129.437 135.908 142.704 149.839 157.331 165.198 

29 

uve}an sa 20 na 25 po radikalnom 

tretmanu. Centar u Glazgovu je 

1999/2000. tretirao 188 pacijenata 

sa tumorima ove regije. Broj frakcija 

je bio 3,760 (188 h 20 = 3760). 

O~ekivani broj u slede}oj dekadi je 

4700 frakcija (188 h 25 = 4700). 

Pove}awe je 940 frakcija godi{we. 

Na isti na~in je kalkulisano za 

karcinom plu}a, 4495 frakcija 

vi{e. Za palijativne tretmane za 

sve lokalizacije i vrste tumora 

predvi|eno je 15.388 frakcija godi{we 

vi{e. Tabela 3. pokazuje kako 

}e rasti godi{wi broj frakcija (u 

proseku je rast oko 5%) u Beatson 

centru u Glazgovu. 

Na osnovu kalkulacije potreba za 

Glazgov, dobijeni podaci su prime- 

Ukupne potrebe za linearnim akceleratorima 

za 5 radioterapijskih centara u [kotskoj 

Broj 

akceleratora 

2000. god. 

OECD 

5 ma{ina/1mil. 

stanovnika 

2010. god. 

Broj 

akceleratora 

2010. god. 

Maksimalan broj 

akceleratora 

2010. god. 

2 2.75 3 3 

2 2.25 3 3 

4.5 6.5 7 8 

6 14 14 15 

1 1.25 2 2 

UKUPNO 16 26.75 29 31

weni na celu [kotsku a po centrima 

su prikazani u tabeli. 

Zakqu~ak o broju linearnih 

akceleratora 

Kalkulisano preko broja frakcija 

i "workload"-a u Glazgovu je 

potrebno 14 linearnih akceleratora 

(kolona 3). Isti broj (14) je dobijen 

i na osnovu preporuka OECD-a 

(kolona 2). S tim da se za celu [kotsku 

kalkulacijom dobija 29 akceleratora, 

a na osnovu preporuka OECDa 

26.75 akceleratora. Kalkulacija 

nije uzela u obzir potrebe za 

istraìvawem i razvojem gde je 

Boris Stupovski II 5 

Gimnazija “Du{an Vasiqev“ - Kikinda 

30 

potrebno imati i posebni (rezervni) 

akcelerator za te namene. 

Istraìvawe podrazumeva razvoj 

novih tehnika i pristupa u 

radioterapiji. Bilo bi nerezonski 

takve akceleratore dislocirati iz 

bolnice. Po{to su Edinburg i 

Glazgov akademski centri u [kotskoj, 

ukupne potrebe se uve}avaju za 

jo{ 2 akceleratora (tj. 31 akcelerator 

− videti zadwu kolonu). Potreba 

za pove}awem se posebno odnosi na 

Glazgov koji je jedan od najve}ih centara 

u Velikoj Britaniji. 

Dipl. fiz. Milan Sari}

Velika otkri}a i rak 

Istorija radioterapije 

u Srbiji 

(I deo) 

KREATORI 

Velikani nau~ne misli. Rentgen, 

Bekerel, Pjer Kiri, Marija Sklodovska 

Kiri, Irena Kiri @olio sa 

svojim velikim otkri}ima (iks − 

zraci, radioaktivnost, prirodni i 

ve{ta~ki radio − izotopi) postavili 

su temeqe novim medicinskim 

granama − dijagnosti~koj i terapijskoj 

radiologiji i nuklearnoj medicini. 

Wihova otkri}a su indukovala 

druga velika nau~na otkri}a koja su 

odvela civilizaciju 20. veka u zvez- 

31 

dane prostore (Mesec, Mars, Titan, 

kosmi~ka stanica...), ali ista civilizacija, 

zahvaquju}i upravo tim 

otkri}ima, stigla je i do samih 

vrata pakla (Hiro{ima, Nagasaki − 

Japan 1945). 

Pjer Kiri je upozorio i na ovaj 

mogu}i pravac kretawa na{e civilizacije 

1904. godine u svom govoru 

na sve~anom ceremonijalu povodom 

primawa Nobelove nagrade za wegova 

velika otkri}a u fizici: 

"Moè se tako|e zakqu~iti da u 

kriminalnim rukama radijum moè 

postati veoma opasan. I ovde se 

Velikani nauke: Rentgen, Bekerel, P. Kiri, 

M. Kiri i I. Kiri, @olio

moèmo zapitati da li qudski rod 

ima koristi od izu~avawa tajni 

prirode, ukoliko on nije dovoqno 

zreo da to znawe koristi, ili ako je 

ovo znawe {tetno." 

Ako se ovoj petorici nau~nika 

prikqu~e ser Raderford, Nils Bor, 

Albert Ajn{tajn i Nikola Tesla, 

dobija se, re~eno sportskim 

re~nikom, deveto~lani tim snova 

nau~ne delatnosti. I ukoliko je 

neka boànska sila kreirala svet, 

onda su ova devetorica veli- 

~anstvenih kreirali dvadeseti vek. 

RADIOTERAPIJA 

Radioterapija je medicinska disciplina 

koja se bavi le~ewem 

bolesti zra~ewem. Pri tome se 

koriste jonizuju}i zraci fotonske 

(iks, gama) ili korpuskularne 

prirode (elektroni, neutroni, 

helioni, protoni, negativni pi 

mezoni, te{ki joni: ugqenik, azot, 

kiseonik, ksenon, argon, silicijum). 

Radioterapija je grana {ire medicinske 

nauke radiologije, pa se 

ponekad naziva i terapijska radiologija. 

Po{to se naj~e{}e primewuje 

u le~ewu malignih tumora 

naziva se i radiolo{ka onkologija. 

Istorijski ravoj radioterapije 

usko je vezan za otkri}a u oblasti 

fizike, hemije, biologije, tehni- 

~kih nauka. Otkri}a Rentgena, 

Bekerela, M. i P. Kiri, N. Bora, F. 

@olio i I. Kiri @olio i drugih 

velikana nau~ne misli 19. i 20. veka, 

predstavqala su osnovu na kojoj se 

razvila i radioterapija. 

Rentgen je otkrio iks zrake 1895. 

godine, a ve} naredne godine be~ki 

dermatolog Leopold Freund koristi 

ih za depilaciju dlakavog nevusa 

jedne devoj~ice. Doktor Tor Stenbek 

iz [tokholma koristi iks zrake 

32 

za tretman bazocelularnog karcinoma 

koè vrha nosa jedne ène 1899. 

godine. Bekerel otkriva prirodnu 

radioaktivnost 1896. godine, M. i P. 

Kiri izdvajaju radijum (Ra 226) iz 

uranove rude 1898. godine, a ve} 1901. 

u Parizu, 1903. u Petrogradu i 1905. 

godine u SAD ovaj prirodni 

radioizotop se koristi u terapiji 

malignih tumora. 

Stilizovan prikaz uticaja 

radioterapije na tumor 

Na po~etku radioterapijske ere 

(po~etak 20. veka), ova medicinska 

disciplina prvenstveno se primewuje 

u oblasti le~ewa zapaqivih 

procesa, akutnih i hroni~nih, specifi~nih 

i nespecifi~nih, naro- 

~ito lokalizovanih na koì. 

Endokrina oboqewa tako|e postaju 

interesantna za radioterapiju. 

U okriqu radioteparije od samog 

po~etka se razvijaju dve osnovne discipline: 

rendgen terapija (rendgenska 

cev izvor iks zraka) i radijum - 

terapija (Ra 226, izvor beta i gama 

zraka). 

Najpre se primewuju u oblasti 

dermatologije, a ne{to kasnije i u 

oblasti ginekologije i hirurgije. 

Od 1920. godine beleì se nagli 

porast malignih neoplazmi koje 

postaju ozbiqan zdravstveni prob-

lem u svim tada razvijenim zemqama 

sveta. Kako hirurgija, krajem 19. i 

po~etkom 20. veka, doìvqava veliki 

uspon, re{ewe problema raka 

prepu{teno je hirurzima (Verthajmova 

operacija raka grli}a materice, 

Hal{tedova operacija karcinoma 

dojke). Ali, po{to rezultati nisu 

bili zadovoqavaju}i kod ve}ine 

operisanih slu~ajeva, re{ewa su se 

traìla i u drugim oblastima medicine, 

posebno u oblasti tada nove 

medicinske discipline − radioterapije. 

I upravo zbog veoma sloènog i 

te{kog zadatka koji je postavqen 

pred novu medicinsku granu, 

radioterapija po~iwe naglo da se 

razvija. Do ~etrdesetih godina 20. 

veka koriste se rendgenske cevi kao 

izvor iks zraka za tzv. teleradioterapiju 

(spoqa{we, transkutano 

ozra~ivawe), najpre jonske a od 1913. 

godine termojonske − Kulixove 

cevi, da bi se 40. i 50. godina 20. veka 

konstruisali generatori visokoenergetskog 

fotonskog i korpuskularnog 

zra~ewa: betatron (iks 

zraci, elektroni), linearni akcelerator 

(iks zraci, elektroni), izotopske 

ma{ine (gama zraci), ciklotron 

- sinhrotron (neutroni, protoni, 

helioni, negativni pi mezoni, 

te{ki joni). I u radioterapiji su se 

tada mogli da koriste sna`ni 

izvori visokoenergetskog (ve}i od 1 

MeV) jonizuju}eg zra~ewa, ~ija je 

energija znatno prevazilazila 

energije klasi~nog iks zra~ewa 

(rendgenska termoelektronska cev - 

ortovolta`na teleradioterapija). 

Zbog svoje velike prodorne mo}i 

u materijalnoj sredini (i u qudskom 

telu), ovo visokoenergetsko zra~ewe 

postaje efikasno sredstavo 

le~ewa i za najve}e tumore koji su 

lokalizovani u najdubqim delovima 

33 

tela (abdominalna i torakalna 

{upqina, endokranijum). 

Otkri}em i proizvodwom ve{ta~kih 

radioizotopa (Frederik @olio, 

Irena Kiri @olio, fosfor 30, 

1934) − kobalta − 60, cezijuma − 137, 

iridijuma − 192, stroncijuma − 90, 

zlata − 198, joda − 138, kalifornijuma 

− 252 i drugih otvorena je {iroka 

perspektiva tzv. brahi − kiri − terapiji 

ili prosto brahiterapiji. 

Do 60. godina 20. veka klasi~na 

brahiterapija koristila je u 

klini~koj praksi prirodne i 

ve{ta~ke radioizotope niske 

radioaktivnosti (mawe od 3 do 4 

gigabekerela po jednoj aplikaciji - 

brzina doze u dozimetrijskoj ta~ki 

ne prelazi 4 centigreja/minut). 

Uvo|ewem u klini~ku praksu tzv. 

remote afterloading tehnika (ma{insko 

preno{ewe radionuklida iz 

olovnog kontejnera u podru~je tumora), 

omogu}ilo je 60. godina 20. veka 

kori{}ewe izvora visoke radioaktivnosti 

(nekoliko kirija, odnosno 

700 do 800 gigabekerela po jednoj 

aplikaciji − brzina doze u 

dozimetrijskoj ta~ki ve}a od 20 

centigreja u minuti) tako da se 

aplikovala tumorska letalna doza, 

umesto danima, za nekoliko minuta. 

(LDR* − niska brzina doze, MDR** − 

sredwa brzina doze, HDR*** − velika 

brzina doze, upro{}eno re~eno trajawe 

zra~ewa po jednoj frakciji − 

aplikaciji traje danima, odnosno 

satima, odnosno minutama). 

Konstruisane su brahiterapijske 

ma{ine: katetron, gamatron, buhler, 

kiritron, agat − V, selektron, 

mikroselektron, brahitron, anet − 

V (Cf − 252) i dr. 

LDR* - low dose rate 

MDR** - medium dose rate 

HDR*** - high dose rate

U Srbiji se radioterapija uvodi u 

klini~ku praksu 20. i 30. godina 

pro{log veka: ortovolta`na teleradioterapija 

startuje 1923, a 

brahiterapija sa radijumom 226 1932. 

godine u okviru klinika Medicinskog 

fakulteta u Beogradu. Posle 

Drugog svetskog rata uvode se u 

klini~ku praksu megavolta`ne teleradioterapijske 

ma{ine - izotopska 

(tzv, kobalt bomba) 1960, elektri~na 

ma{ina betatron (42 MeV) 

1970, linearni akcelerator (10 MeV) 

1977, a brahiterapijska ma{ina 

katetron 1974, selektron HDR 1979. 

i mikroselektron 1993. godine. 

Radiolo{ki institut Medicinskog 

fakulteta u Beogradu, osnovan 

neposredno posle Drugog svetskog 

rata − 1947. godine (sada Institut za 

onkologiju i radiologiju Srbije) 

razvio se u modernu zdravstvenu 

ustanovu te vrste i po kadrovima, 

opremi, prostoru, kapacitetima i 

rezultatima le~ewa zauzeo je jedno 

od vode}ih mesta u Evropi i svetu. 

Imena stru~waka Instituta nalaze 

34 

se u najpoznatijim svetskim stru- 

~nim uxbenicima i ~asopisima. 

Institut je bio spiritus movens za 

otvarawe drugih radioterapijskih 

centara u Srbiji i drugim republikama 

biv{e Jugoslavije − u S. 

Kamenici, Kragujevcu, Ni{u, Kladovu, 

Sarajevu, Skopqu, Podgorici. 

Za proteklih 110 godina, koliko 

se u klini~koj praksi koristi 

radioterapija, ste~eno je veliko 

iskustvo i postignuti su zapaèni 

rezultati. Radioterapija se razvila 

u posebnu medicinsku disciplinu 

koja je, zajedno sa hirirgijom i 

hemioterapijom, postala nezamewivo 

oru`je u borbi protiv malignih 

tumora. Danas se radio-terapija 

primewuje za le~ewe 50 do 60 odsto 

obolelih od malignih 

tumora, samostalno ili 

u kombinaciji sa drugim 

terapijskim modalitetima. 

Posebno je 

potrebno naglasiti da 

se brahiterapija posledwih 

godina primewuje 

i u le~ewu nekih 

nemalignih oboqewa 

(vaskularnih i drugih). 

Nema sumwe da }e ova 

grana onkologije zauzimati 

jedno od dominantnih 

mesta u terapiji 

malignih tumora u narednih 

nekoliko decenija. 

Prof. dr. 

Slobodan îkari}

Planeta moli za malo reda - Drustvo Srbije za borbu protiv raka

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?