Planeta moli za malo reda - Drustvo Srbije za borbu protiv raka
Planeta moli za malo reda - Drustvo Srbije za borbu protiv raka
Planeta moli za malo reda - Drustvo Srbije za borbu protiv raka
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mo`emo <strong>za</strong>pitati da li qudski rod<br />
ima koristi od izu~avawa tajni<br />
prirode, ukoliko on nije dovoqno<br />
zreo da to znawe koristi, ili ako je<br />
ovo znawe {tetno."<br />
Ako se ovoj petorici nau~nika<br />
prikqu~e ser Raderford, Nils Bor,<br />
Albert Ajn{tajn i Nikola Tesla,<br />
dobija se, re~eno sportskim<br />
re~nikom, deveto~lani tim snova<br />
nau~ne delatnosti. I ukoliko je<br />
neka bo`anska sila kreirala svet,<br />
onda su ova devetorica veli-<br />
~anstvenih kreirali dvadeseti vek.<br />
RADIOTERAPIJA<br />
Radioterapija je medicinska disciplina<br />
koja se bavi le~ewem<br />
bolesti zra~ewem. Pri tome se<br />
koriste jonizuju}i zraci fotonske<br />
(iks, gama) ili korpuskularne<br />
prirode (elektroni, neutroni,<br />
helioni, protoni, negativni pi<br />
mezoni, te{ki joni: ugqenik, azot,<br />
kiseonik, ksenon, argon, silicijum).<br />
Radioterapija je grana {ire medicinske<br />
nauke radiologije, pa se<br />
ponekad naziva i terapijska radiologija.<br />
Po{to se naj~e{}e primewuje<br />
u le~ewu malignih tumora<br />
naziva se i radiolo{ka onkologija.<br />
Istorijski ravoj radioterapije<br />
usko je ve<strong>za</strong>n <strong>za</strong> otkri}a u oblasti<br />
fizike, hemije, biologije, tehni-<br />
~kih nauka. Otkri}a Rentgena,<br />
Bekerela, M. i P. Kiri, N. Bora, F.<br />
@olio i I. Kiri @olio i drugih<br />
velikana nau~ne misli 19. i 20. veka,<br />
predstavqala su osnovu na kojoj se<br />
razvila i radioterapija.<br />
Rentgen je otkrio iks zrake 1895.<br />
godine, a ve} naredne godine be~ki<br />
dermatolog Leopold Freund koristi<br />
ih <strong>za</strong> depilaciju dlakavog nevusa<br />
jedne devoj~ice. Doktor Tor Stenbek<br />
iz [tokholma koristi iks zrake<br />
32<br />
<strong>za</strong> tretman bazocelularnog karcinoma<br />
ko`e vrha nosa jedne `ene 1899.<br />
godine. Bekerel otkriva prirodnu<br />
radioaktivnost 1896. godine, M. i P.<br />
Kiri izdvajaju radijum (Ra 226) iz<br />
uranove rude 1898. godine, a ve} 1901.<br />
u Parizu, 1903. u Petrogradu i 1905.<br />
godine u SAD ovaj prirodni<br />
radioizotop se koristi u terapiji<br />
malignih tumora.<br />
Stilizovan prikaz uticaja<br />
radioterapije na tumor<br />
Na po~etku radioterapijske ere<br />
(po~etak 20. veka), ova medicinska<br />
disciplina prvenstveno se primewuje<br />
u oblasti le~ewa <strong>za</strong>paqivih<br />
procesa, akutnih i hroni~nih, specifi~nih<br />
i nespecifi~nih, naro-<br />
~ito lokalizovanih na ko`i.<br />
Endokrina oboqewa tako|e postaju<br />
interesantna <strong>za</strong> radioterapiju.<br />
U okriqu radioteparije od samog<br />
po~etka se razvijaju dve osnovne discipline:<br />
rendgen terapija (rendgenska<br />
cev izvor iks z<strong>raka</strong>) i radijum -<br />
terapija (Ra 226, izvor beta i gama<br />
z<strong>raka</strong>).<br />
Najpre se primewuju u oblasti<br />
dermatologije, a ne{to kasnije i u<br />
oblasti ginekologije i hirurgije.<br />
Od 1920. godine bele`i se nagli<br />
porast malignih neoplazmi koje<br />
postaju ozbiqan zdravstveni prob-
Change language