Planeta moli za malo reda - Drustvo Srbije za borbu protiv raka

}i medicinske preglede i vode}i
evidenciju umrlih. On otvoreno
pi{e o krajwim granicama qudskog
poni`ewa. Po povratku objavio je i
kwigu "Ostrvo Sahalin" koja je
dovela do slu`bene istrage, ali nije
bila prihva}ena kao wegova doktorska
disertacija sa obrazlo-
`ewem da je previ{e sociolo{ka.
Otprilike u to vreme po~iwe i
^ehovqevo trajno prijateqstvo sa
tribunom radni~ke kwi`evnosti,
Maksimom Gorkim, a ~uvena pri~a
"Paviqon br. 6" silno je uticala na
mladog Vladimira Uqanova, docnijeg
Lewina.
U 1892. godini ^ehov kupuje
imawe Melihovo u okolini Moskve
gde razvija svestrani lekarski i
dru{tveni rad. Zbog izbijawa epidemije
kolere vlasti ga imenuju za
medicinskog nadzornika i on
danono}no sprovodi neophodne mere
u Melihovu. Za dva meseca imao je
vi{e od 1000 obolelih koje je sam
pregledao. Ovi napori urodili su
plodom, a posledice epidemije sanirane
su po cenu ogromne psihofizi~ke
iscrpqenosti doktora
^ehova. Ubrzo potom on aktivno
u~estvuje u borbi protiv gladi, kao i
u otvarawu novih {kola u melihovskom
kraju. No, 1894. godine
zdravstveno stawe mu se osetno pogor{ava
usled tuberkuloze. Velikom
kwi`evniku ostaje jo{ 10 godina
`ivota u kojima }e stvoriti svoja
najzna~ajnija dela. Naredne godine
objavquje dramu "Galeb" i pose}uje
Tolstoja u Jasnoj Poqani. Godine
1896. izvo|ewe "Galeba" u Petrogradu
dovodi do velikog uspeha. Iste
godine nastaju "Ku}a sa mezaninom"
i "Moj `ivot".
Prilikom jedne ve~ere u jesen
1897. godine ^ehov dobija napad
jakog krvarewa iz plu}a i na predlog
8
wegovog kolege, profesora Ostroumova
on kona~no pristaje da se
le~i. Odlazi na jug Francuske gde
pi{e "Ujka Vawu". Po povratku,
slede}e godine on odlazi na Jaltu
gde kupuje imawe i odmah se ukqu~uje
u kampawu za izgradwu sanatorijuma.
Oktobra te 1898. godine "Galeb"
trijumfuje u novoosnovanom Umetni~kom
moskovskom pozori{tu
(MHAT) i ozna~ava po~etak dugogodi{weg
uspeha ove ustanove ~iji su
osniva~i slavni Stanislavski i
Nemirovi~-Dan~enko. Na zavesi
ovog pozori{ta nalazi}e se galeb
kao simbol plodne saradwe sa piscem.
Tokom boravka na Krimu ^ehov
pi{e tri remek dela: "Damu sa psetancem"
(1899), "Tri sestre" (1900) i
"Vi{wik" (1903), kao i niz pripovedaka.
Obilaze ga wegovi prijateqi
Gorki, Buwin i Tolstoj, a
postepeno se zbli`ava i sa mladom
glumicom Olgom Kniper kojom }e se
i o`eniti 1901. god. Slava je sada
wegova senka i on biva izabran za
po~asnog ~lana ruske Akademije, ali
se ubrzo odri~e te ~asti iz protesta
{to je za ~lanstvo odbijen wegov
prijateq Maksim Gorki. Samo za
wega ceo ansambl MHAT-a izvodi u
pozori{tu "Galeba", a januara 1904.
godine na wegov ro|endan Konstantin
Stanislavski re`ira premijeru
"Vi{wika" u Moskvi uz nezapam}en
uspeh.
Na vrhuncu slave, po~etkom 1904.
god. zdravqe mu je sve gore. Maja iste
godine odlazi u nema~ku bawu
Badenvajler gde i umire 09. jula u
prisustvu svoje `ene. Posledwe
re~i bile su mu: "Davno nisam pio
{ampawca". Sahrawen je na Novodevi~ijem
grobqu u Moskvi uz prisustvo
ogromnog broja po{tovalaca,
a pogrebnu povorku predvodili su
Maksim Gorki i Fjodor [aqapin.