1 Mantra Hare Krišna

dotaći. Još dobijam pisma od ljudi koji kažu: „Živeo sam tri godine u
hramu Krišna i nikada ne bih saznao za Krišnu da ti nisi snimio album
Sve mora proći.“ Gospodovom milošću, znam da sam delić kosmičke
drame.
Mukunda: Šta je s ostalim Bitlsima? Šta su mislili o tvom prihvatanju
svesnosti Krišne? Kako su reagovali? Svi ste do tada bili u Indiji i
poprilično ste tragali za nečim duhovnim. Syamasundara je rekao da ste
kada je jednom ručao s tobom i drugim Bitlsima, svi bili puni
poštovanja.
Džordž: O, da, kada ih Veličanstvena Četvorica ne bi prihvatila, ako ne
bi znali kako da se ponašaju prema bhaktama Hare Krišna obrijanih
glava, onda ne bi bilo nade! [Smeje se.] Bhakte su jednostavno došli da
bi se družili sa mnom i ljudi su prestali misliti: „Hej, šta je ovo?“ Znaš,
kada bi se pojavio neko obučen u narandžasto, obrijane glave, rekli bi:
„O, da, oni su sa Džordžom.“
Mukunda: Da li si se od samog početka osećao veoma prijatno s
bhaktama?
Džordž: Zavoleo sam Syamasundaru čim sam ga sreo. Bio je moj
pajdaš. Pročitao sam o Prabhupadinom dolasku iz Indije u Boston na
poleñini njegove ploče, znao sam da ste Syamasundara i svi vi bili moji
godišnjaci, jedina razlika je bila ta što ste vi već postali bhakte, a ja
nisam. Bio sam u rok grupi, ali se nisam plašio, jer sam već u Indiji
video dhotije, vašu odeću, narandžastu boju i obrijane glave. Svesnost
Krišne je bila posebno dobra za mene jer nisam imao osećaj da moram
obrijati glavu, preseliti se u hram i potpuno se posvetiti tome. Bila je to
duhovnost koja se uklopila u moj način života. Mogao sam ostati
muzičar, ali sam promenio svoju svesnost, to je sve.
Mukunda: Znaš, velika gospodska kuća Tudor na imanju izvan Londona
koje si nam poklonio, postala je jedan od naših najvećih meñunarodnih
centara. Šta misliš o uspehu Bhaktivedanta Manora u širenju svesnosti
Krišne?
Džordž: O, to je divno. Povezano je sa snimanjem ploče Hare Krišna i
svim mojim učestvovanjima u pokretu. Zapravo, to što sam bio dovoljno
srećan i sposoban da vam pomognem u to vreme, pruža mi
zadovoljstvo. Sve te pesme sa duhovnim temama bile su kao male
reklame – „Dragi moj Gospode“ itd. Sada znam da ljudi imaju mnogo
više poštovanja i prijemljiviji su kada vide bhakte na ulicama. To nije
više nešto što dolazi s napuštenih polja.
Poklonio sam mnogo Prabhupadinih knjiga brojnim ljudima i bilo da
čujem nešto ponovo od njih ili ne, znam da su ih dobili i, ako ih
pročitaju, njihovi životi će se promeniti.
Mukunda: Kakav savet daješ ljudima koji su naklonjeni duhovnom, ali
nemaju dovoljno znanja?