1 Mantra Hare Krišna

imala zaseban život. Ne znam da li su melodija, ritam, zvuk reči, izgled
bhakta ili Prabhupadina poniznost i dostojanstvenost uzrokovali da skoro
svako ko je u to vreme došao u dodir s pevanjem Hare Krišna povoljno
uzvrati.
Šrila Prabhupada je decembra 1966. godine na svom prvom
rekordnom albumu, longplej ploči koja je dvojicu Bitlsa, Džona Lenona i
Džordža Harisona, upoznala s Hare Krišna, objasnio da „pevanje Hare
Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare, Hare/ Hare Rama, Hare Rama,
Rama Rama, Hare Hare nije materijalna zvučna vibracija i da dolazi
neposredno iz duhovnog sveta“.
Prabhupadine kirtane u parku Tompkins Square bile su legendarni
duhovni dogañaji. U njima su učestvovale stotine ljudi iz svih društvenih
krugova; neki kao posmarači, a neki kao željni učesnici, pevajući,
pljeskajući rukama, plešući i svirajući muzičke instrumente. Irving
Halpern, jedan od mnogobrojnih tamošnjih muzičara koji su redovno
učestvovali u kirtani, seća se prizora.
Irving: Park je odjekivao. Muzičari su veoma pažljivo slušali mantru...
Govorio sam s dvojicom muzičara i složili smo se da je Swami u svojoj
glavi imao stotine melodija koje je naučio i doneo s drugog kraja sveta.
Mnogi ljudi su dolazili tamo samo da bi uživali u muzici koja je prenosila
dharmu. „Hej,“ rekli bi, „slušaj ovog svetog monaha.“ Ljudi su bili
potpuno sigurni da će to biti neobični podvizi, nešto kao glavna tribina,
predstava lebdenja u vazduhu ili bilo šta drugo. Ali kada bi čuli
jednostavnost onoga što je Swami stvarno govorio, kada bi počeli to da
osećaju – bez obzira da li su bili motivisani da predaju život i žive na taj
način ili su samo želeli da otkriju šta je to i ukažu prikladno poštovanje –
to bi ih pokrenulo.
Takoñe je bilo zanimljivo da su ljudi prihvatili kirtanu na različite
načine. Neki ljudi su mislili da je to uvod, a neki da je glavni dogañaj.
Neki su voleli muziku, a neki njen poetski zvuk.
Šrila Prabhupada bi nakon kirtane govorio nekoliko minuta o
svesnosti Krišne, pozivajući sve prisutne da nedeljom popodne doñu u
hram na „festival ljubavi“. Ti festivali pevanja i gozbe su ubrzo postali
tradicija koja se i dan danas nastavlja. Njujorški Times je 9. oktobra
opisao kirtanu u parku Tompkins Square sledećim naslovom: „GRUPA
SWAMIJEVIH SLEDBENIKA PEVA U PARKU DA BI DOSTIGLA EKSTAZU.“
Juče popodne su pedeset sledbenika hindu swamija,
sedeći ispod drveta u parku na Lower East Sideu i
povremeno plešući, dva sata ponavljali mantru od
šesnaest reči, uz pratnju činela, tambura, udaraljki,
bubnjeva, zvona i malog crvenog vergla. ...Swami A.C.
Bhaktivedanta kaže da je ponavljanje mantre najbolji