1 Mantra Hare Krišna

Mudraci drevne Indije nam zato govore da cilj ljudskog života ne
treba da bude uživanje u privremenom stanju u materijalnom svetu,
nalik na san. Savetuju nam da otkrijemo svoju izvornu, duhovnu prirodu
i na kraju se vratimo u svoj pravi dom u duhovnom svetu, gde možemo
uživati u večnom odnosu sa Svevišnjom Božanskom Ličnošću,
Gospodom Krišnom.
Potraga za pravim jastvom meditativnim procesom nije nešto što je
tek nedavno otkriveno i ni na koji način se ne protivi zapadnjačkim
filozofskim i duhovnim tradicijama, koje su uglavnom racionalističke.
Mada zapadnjačka civilizacija najvećim delom usmerava svoju energiju
spolja, pokušavajući da eksploatiše i upravlja prirodnim bogatstvima na
različite načine, uvek su postojali filozofi koji su tragali za duhovnim –
sveci i mistici posvećeni višem cilju od materijalnog blagostanja, koje je
uvek privremeno.
Potraga za jastvom
Mišljenje grčkih filozofa Sokrata i Platona o izvornoj prirodi čoveka,
nije se puno razlikovalo od mišljenja vedskih mudraca. Smatrali su da
privremeni svet nije naš pravi dom; jednom smo bili u duhovnom svetu.
U Platonovim čuvenim dijalozima, Sokrat kaže da smo u svom izvornom
stanju „bili čisti i nismo bili zatvoreni u toj živoj grobnici koju nosimo
unaokolo, sada kada smo zatočeni u telu, kao ostriga u svojoj školjci“.¹
Za te rane antinske mislioce, svrha filozofije je bila da u osobi probudi
njen izvorni, duhovni identitet, koji je skriven pod pokrivačem fizičkog
tela.
Četiristo godina kasnije, Isus Hrist je poučavao istu stvar u Galileji. U
Jovanovom evañelju Hrist kaže: „duša oživljava (daje život), telo nema
nikakve koristi“.² Drugim rečima, telo je samo spoljašnji prekrivač duše,
koja je prava životna sila. Isus nas zato upozorava: „Kakvu dobrobit će
imati čovek ako dobije čitav svet, ali izgubi svoju besmrtnu dušu?“³
Najviši cilj života je, kako je Hrist poučavao, shvatiti i doživeti svoju
unutrašnju duhovnu prirodu. U evañelju sv. Luke, Isus poučava
čovečanstvo da pravi duhovni život potraži unutar sebe: „Niti bi trebalo
da kažu – gle ovde! ili gle tamo! Božje carstvo je u vama.“⁴
Objašnjavajući svoje unutrašnje meditativno traganje za Bogom, sv.
Avgustin, veliki mudrac i značajni filozof Rimske katoličke crkve, govori
u svojim Ispovestima kako je njegov um „povukao misli iz doživljaja,
apstrahujući se iz kontradiktorne gomile čulnih utisaka.“⁴
U srednjem veku se u Evropi razvio veliki interes za meditaciju. Mnogi
sveci i filozofi su pisali o svojim razmišljanjima i unutrašnjoj potrazi za
božanskom stvarnošću. Tomas Kempis, u klasičnom delu Imitacija
Hrista, upozorava ljude na materijalni život i sažeto prikazuje svrhu i cilj