1 Mantra Hare Krišna

Meñutim, obični materijalni zvuci neće probuditi duhovnu svesnost.
Moramo slušati duhovnu zvučnu vibraciju da bismo to postigli. Zato
skoro sve religije u svetu preporučuju da meditiramo na Božju Reč. Sv.
Jovan je napisao u svom Evanñelju: „U početku beše Reč, i Reč beše u
Boga, i Bog beše Reč.“¹¹ Božanski zvuk ima potpuno različite odlike od
materijalnog zvuka. Sv. Avgustin je to jasno objasnio u svojim
Ispovedanjima. Kada se jednom probudio iz mističnog transa, rekao je:
„Ponovo sam čuo blebetanje naših jezika, u kojem svaka reč ima
početak i kraj. To je potpuno suprotno od Tvoje Reči, moj Gospode, koji
si postojan u Sebi, koji nikada ne stariš i sve činiš novim.“¹² U Evañelju
sv. Jovana, Hrist kaže: „Reči koje vam govorim su duh.“¹³
Kao što Reč, Božje učenje, ima ogromnu moć da preobrati i uzdigne
naše živote, upravo toliko su važna i Božja imena, koja ljudi ponekad
glasno slave u pesmama, a ponekad tiho meditiraju na njih. Budući da
je Bog potpuno duhovan i apsolutan, vedski spisi nas obaveštavaju da
Njegova sveta imena u potpunosti poseduju Gospodove duhovne
energije. Bog i Njegovo ime se ne razlikuju. U Padma Purani je rečeno:
„Nema razlike izmeñu Gospodovog svetog imena i samog Gospoda. Kao
takvo, sveto ime je savršeno kao i sam Gospod.“ Stoički filozof
Maksimus je zapisao: „Postoji jedan vrhovni Bog koji je svačiji moćni
otac i Bog. Njega obožavamo pod različitim imenima.“¹ Savremeni
jevrejski teolog Martin Buber takoñer se slaže: „Sva Božja imena su
sveta.“¹
Biblija je puna sličnih izjava. U Starom zavetu je rečeno: „Božje ime
je snažni svetionik; pravedan nailazi na njega i spašen je.“¹ U Psalmu,
kralj David izjavljuje: „Pesmom ću slaviti Božje ime.“¹ Zaista, Psalmi
sadrže nebrojena uputstva o Božjem imenu: „Sve nacije koje si Ti
stvorio doći će pred Tebe i obožavati Te, o Gospode, slaveći Tvoje ime.¹
...Zahvalite se Gospodu; prizovite Njegovo ime; govorite ljudima o
Njegovim delima. Pevajte Mu; pevajte psalme za Njega; govorite o svim
Njegovim čudesnim delima. Slavite Ga u Njegovom svetom imenu.¹
...Slavite Ga uz pevanje i plesanje; slavite Ga svirajući na žičanim
instrumentima i orguljama. Slavite Ga uz visoki zvuk činela.“²º Prorok
Isak je opisao Boga kao „Onoga ko je večan i čije je ime sveto.“²¹
Stotine godina kasnije, veliki jevrejski mistik Izrael Bal Šem Tov (1699-
1761) osnovao je hazidizam, popularni pokret pijetizma u jevrejstvu, čiji
članovi plešu i pevaju u slavu Svevišnjeg Gospoda.
Dok je poučavao svoje učenike kako da se mole, Hrist je slavio sveto
ime Gospoda: „Oče naš, koji si na Nebesima, neka se sveti ime Tvoje.“
U svom pismu Rimljanima, sv. Pavle je napisao: „Svako ko uzme
utočište Gospodovog imena, biće spašen.“²²
Istoričar Euzebijus kaže da je u ranim hrišćanskim crkvama postojala
„opšta saglasnost pri pevanju Božje slave“.²³ Ljudi još cene i širom
sveta izvode gregorijanske molitve, koje je u šestom veku popularizovao