Prvo zaÅ¡tita od vlage HitelvÃ¡llalÃ¡s Ã©s veszekedÃ©s ... - BeÄejski mozaik

18. septembar 2009. 

broj 472. 

U SREDU JE ODRŽANA SEDNICA SO BEČEJ 

Za kredit glasalo 

dvadeset dva odbornika 

RADNICI „8. OKTOBRA“ 

Privremeni rad u Flori 

JVP „VODE VOJVODINE“ SREĐUJE TURBINU I DEO KANALA 

Nova turistička 

destinacija 

A KÖZSÉGI KÉPVISELŐ-TESTÜLET SZERDAI ÜLÉSÉN 

Hitelvállalás és 

veszekedés 

5. 

OLDAL 

POČELA OBNOVA CRKVE 

PUTNI PRAVAC 

Ono što povezuje Bačko Petrovo Selo i 

Bečej nije put nego pravac, aforizam je 

Svetislava Travice, Petrovoselca, objavljen 

u ovim novinama pre dva meseca. Zoran 

Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“ 

obećao je na konferenciji za novinare 

održanoj u prošli četvrtak da će ove 

godine biti urađeno samo 3 kilometra od 

ukupno 9 koliko „traje“ deo puta R-122 od 

Bečeja do Petrovog Sela 

STRANA 2 

Prvo zaštita od vlage 

Pravo otkriće ne znači naći nove 

teritorije, već gledati novim očima. 

Marsel Prust, francuski književnik 

(1871-1922) 

POŠTENJE I IZDAJA 

Endre Sabo: Do sada sam mislio da i u 

politici postoji poštenje, prijateljstvo i 

solidarnost. Nažalost, pogrešio sam. 

Pogrešio sam kad sam svoju političku 

karijeru gradio sa pogrešnim ljudima. 

Pogrešio sam kad sam mislio da isti ti 

ljudi poštuju birače koji su ih izabrali, koji 

su 1.000 glasova više dali za mene kao 

predstavnika stranke 

STRANA 3 

STRANA 

3 

STRANA 

4 

STRANA 

2 

Turbina 

U okviru priprema za Svetsku konferenciju kanala u Srbiji, koja će 

se održati od 20. do 27. septembra, nalazi se i projekat sanacije turbine 

kod Šlajza prema kojem bi turbinsko postrojenje trebalo biti stavljeno 

u službu turizma. 

Nažalost, turbina neće imati jednu od namena po kojoj je Bečej bio 

jedinstven na Balkanu. Naime, početkom dvadesetog veka električnom 

energijom koju je stvarala turbina napajana je između ostalog i ulična 

rasveta u Zelenoj ulici. 

U Beogradu u Knez Mihailovoj su se u to vreme još uvek palili 

STRANA 9 fenjeri u kandelabrima. 

(Električno) kolo sreće se okreće. 

V.F. 

FOTO: S. Malešev 

Donošenjem ovog kupona u redakciju Bečejskog mozaika stičete pravo na besplatan 

mali oglas na dva jezika za broj 473. Kupon doneti do srede do 12 časova. 

Amennyiben elhozza ezt a szelvényt a Becsei Mozaik szerkesztőségébe, lapunk 473. 

számában ingyenes (szerb és magyar nyelvű) apróhirdetésre jogosul. A szelvényt 

szerdáig (12 óráig) kell eljuttatni a Becsei Mozaik szerkesztőségébe. 

FOTO: M. Kiselički

2 

broj 472. 18. septembar 2009. 

NAŠA TEMA 

Šta je radilo 

Opštinsko veće? 

PRE NEKOLIKO dana je po 

ko zna koji put najavljeno 

smanjenje državne administracije. 

U državnom aparatu 

sada navodno radi 28.000 

osoba, a polovina njih treba 

da ostane bez posla i/ili zaposlenja. 

Ministar ekonomije 

i regionalnog razvoja Mlađan 

Dinkić najavio je da će racionalizacija 

početi od 1. januara 

u republičkoj i lokalnoj administraciji, 

te da će sledeće 

godine oko 10.000 ljudi biti 

otpušteno. 

O smanjenju broja ministarstava 

se tu i tamo čuje 

nešto, ali od tog posla, znajući 

naše političare, verovatno 

neće biti ništa. 

U ljudskoj je prirodi da štiti 

ono što smatra svojim kada 

je to nešto ugroženo. Bilo bi 

dobro da zaposleni u državnoj 

administraciji, a tu su i 

lokalni nameštenici, ali i ministri 

i državni sekretari i pomoćnici 

sekretara i pomoćnici 

sekretarovih sekretara i 

njihovi ekvivalenti u lokalnim 

sredinama, pokušaju da štite 

ono što je „njihovo“ tako što 

će od njihovog (ne)rada biti i 

neke vajde. 

To bi trebalo da se odnosi 

i na članove lokalne vlade 

– Opštinsko veće – u Bečeju. 

Javnost do danas nije saznala 

gde su oni bili (kuda i koliko 

i zašto su putovali) i šta 

su uradili u proteklih godinu 

dana, jer nisu podneli izveštaje 

o radu. 

Novinar Bečejskog mozaika 

je nekoliko puta postavio 

pitanje pojedinim članovima 

Opštinskog veća o tome 

Broj zaposlenih 

kada će podneti izveštaj o 

radu i kada će taj izveštaj 

biti dostupan medijima, ali 

na odgovore još čeka. Čak 

Zarade zaposlenih 

Zarade zaposlenih (i 

„obični“ zaposleni i funkcioneri) 

u opštini u poslednjih 

nekoliko godina: 2004. godine 

oko 43 miliona dinara, 

2005. godine 59 miliona, 

i predsednik opštine, koji po 

„službenoj dužnosti“ komanduje 

lokalnom vladom, kaže 

da nije dobio izveštaj o radu 

od njenih članova. 

Lokalna vlada inače ima 

9 članova, i desilo se da je 

više njih zaduženo za isti ili 

sličan resor. 

U opštini Bečej iz godine 

u godinu ima više zaposlenih, 

pa se jedne godine smanji 

njihov broj, pa opet iz početka... 

2004. godine u lokalnoj 

samoupravi radilo je 110 ljudi 

– 99 „običnih“ zaposlenih i 

11 funkcionera; 2005. godine 

bilo je zaposleno 137 

osoba (116+21); 2006. godine 

broj zaposlenih je 125 

(119+6), 2007. godine takođe 

125 (118+7), pa 2008. 

godine imamo 129 zaposlenih 

(117+12), a 2009. godine 

(od januara do aprila) 131 

(120+11). 

Tako je Dragan Mesaroš 

(Demokratska stranka) zadužen 

za mala i srednja preduzeća, 

a Endre Sabo („Kao 

jedna kuća“) trebao je da 

implementira strategiju preduzetništva, 

što je u principu 

isto, mada bi Sabo i Mesaroš 

mogli da objasne zašto su 

obojica potrebni za ove poslove. 

Sprovođenje strategije 

preduzetništva očigledno nije 

bilo naročito važno, jer se 

time od ove nedelje više niko 

neće baviti. Naime, Sabo je 

u sredu smenjen sa funkcije 

člana Opštinskog veća. 

Njegovo mesto trebao je da 

preuzme Radomir Jelić („Kao 

jedna kuća“) koji bi se bavio 

zaštitom životne sredine... 

Međutim, Jelić u sredu nije 

izabran za člana Opštinskog 

veća na sednici lokalnog parlamenta. 

Marjan Radičević (G17 

plus) zadužen je za Nacionalni 

investicioni plan i fondove, 

a Dušan Radivojević 

(GG „Pokret za Bečej“) dobio 

je resor investicija – u njihovom 

slučaju se radi o sličnim 

poljima delovanja. 

Ilona Varnju (Demokratska 

stranka vojvođanskih Mađara) 

bavi se obrazovanjem 

i kulturom, Andraš Boja (GG 

„Pokret za Bečej“) zadužen 

je za poljoprivredu, Ištvan 

Ačai (Savez vojvođanskih 

Mađara) treba da vodi računa 

o mesnim zajednicama, dr 

Đerđ Ric (Savez vojvođanskih 

Mađara) se bavi zdravstvom i 

socijalnim pitanjima i Pal Šandor 

(Liga socijaldemokrata 

Vojvodine) zadužen je za međunacionalne 

odnose. 

Kako bi rekli nekadašnji 

aktivisti „Otpora“: vreme je 

za izveštaje. U suprotnom 

2006. godine 51 milion, 

2007. godine 61 milion, 

2008. godine 61 milion, a 

2009. godine od januara do 

aprila zarade su bile 23 miliona 

dinara. 

građani će sami doneti zaključak. 

Nije potrebno mnogo mudrosti 

da se pogodi da će u 

narednih mesec dana svi članovi 

lokalne vlade objasniti 

da su odavno napisali izveštaje 

o jednogodišnjem radu. 

K.D.F. 

IZMEĐU DVA BROJA 

JVP „VODE VOJVODINE“ SREĐUJE TURBINU I DEO KANALA 

Nova turistička destinacija 

SVETSKA KONFERENCIJA kanala 

od 20. do 27. septembra 

biće održana u Srbiji, a centralno 

mesto događaja biće 

Novi Sad. Tokom skupa u 

Novom Sadu planira se održavanje 

više konferencijskih 

sesija („Kanal i baština na 

Zoran Panin 

plovnim putevima“, „Kanali 

i turizam“, „Kanali i brodska 

industrija“, „Upravljanje i korišćenje 

vodnih resursa“...), 

a biće priređene i studijske 

posete plovnoj mreži DTD 

(Bezdan, Mali Stapar, Bečej, 

Klek) i istorijski važnim mestima 

na Dunavu (Viminacium, 

Lepenski vir, „Tabula Traiana“). 

U sklopu priprema za 

konferenciju kanala Javno 

vodoprivredno preduzeće 

ONO ŠTO povezuje Bačko 

Petrovo Selo i Bečej nije 

put nego pravac, aforizam je 

Svetislava Travice, Petrovoselca, 

objavljen u ovim novinama 

pre dva meseca. To 

su najzad, nakon dugotrajnog 

moljakanja predstavnika 

opštine, shvatili i nadležni u 

Javnom preduzeću „Putevi 

Srbije“ i prošlog četvrtka 

su u Petrovom Selu obećali 

popravku (putnog) pravca između 

Bečeja i Bačkog Petrovog 

Sela. Nije, međutim, vreme 

za preterano veselje, ove 

godine će se popraviti samo 

deo puta, oko 3 kilometra. 

Kako, kada i šta će se raditi, 

saopštio je Zoran Drobnjak, 

direktor JP „Putevi Srbije“, 

prošlog četvrtka u zgradi 

mesne zajednice u Bačkom 

Petrovom Selu, u prisustvu 

članice Upravnog odbora JP 

„Putevi Srbije“ Dragice Tošić, 

zamenika predsednika 

opštine Bečej Budislava Medurića, 

direktora Stankoma 

Zvonimira Stankova, sekretara 

mesne zajednice Bačko 

Petrovo Selo Zoltana Kiša, 

i članova Opštinskog veća 

Dragana Mesaroša i Marjana 

Radičevića (prvi je zadužen 

za srednja i mala preduzeća, 

a drugi za NIP i ostale fondove, 

te nije jasna njihova uloga 

na konferenciji za novinare u 

vezi sa popravkom puta). 

Problem regionalnog puta 

R-122 između Bečeja i 

Petrovog Sela je to što, kako 

„Vode Vojvodine“ u saradnji 

sa lokalnim samoupravama 

sanira četiri vodoprivredna 

objekta u Vojvodini, među 

kojima je turbinsko postrojenje 

stare prevodnice na DTD 

kanalu (Šlajz) u Bečeju. 

Projekat sanacije turbine 

košta oko 5 miliona dinara, 

građevinske radove u iznosu 

od oko 3 miliona na ravne 

časti dele „Vode Vojvodine“ 

i lokalna samouprava, a 

elektro-radove, u iznosu od 

oko 2 miliona dinara finansira 

pokrajinsko vodoprivredno 

preduzeće (izvođači radova 

su „Neptun inžinjering“ d.o.o. 

Novi Sad i „Tehnika Vršac“). 

Kada radovi budu završeni, 

turbinsko postrojenje 

će biti stavljeno u službu turizma. 

Radovi su u punom jeku, 

i prema rečima Zorana Panina, 

koordinatora u sektoru 

hidrosistema DTD „Vode 

Vojvodine“, postrojenje će 

spremno dočekati početak 

konferencije kanala. „Većina 

radova će biti završena, možda 

smo malo kasno krenuli u 

realizaciju, jer je papirologija 

trajala suviše dugo. Ipak, mislim 

da ćemo stići da uradimo 

veliki deo radova, da bi 

posetioci i gosti konferencije 

kanala i svi drugi turisti mogli 

da vide turbinu u punom sjaju 

i istorijsku postavku u njoj. 

Mašine će biti sređene, deo 

njih konzerviran, a prostorije 

će biti čiste i uredne“, rekao 

je Panin. 

U okviru projekta „Voda 

za život“ koje JVP „Vode Vojvodine“ 

realizuje do 2015. 

godine, u Bečeju se sređuje 

deo kanala i nasip između 

Šlajza i mosta preko Velikog 

bačkog kanala u dužini 

od oko 700 metara (projekat 

košta 1,8 miliona dinara). 

Izvođač radova, DTD „Srednja 

Bačka“ je sa dna kanala 

izvadila oko 60.000 kubnih 

metara mulja, u toku je sređivanje 

leve obale (skidanje 

trske i viška zemlje i mulja), 

ravnanje puta na nasipu gde 

će biti „Staza zdravlja“, a biće 

je i Travica konstatovao, put 

maltene i ne postoji, jer na 

velikom delu tog pravca ne 

postoji gornji sloj i to je tako 

već oko dve godine. 

Zamenik predsednika opštine 

Budislav Medurić rekao 

je da je bio dosadan tražeći 

od nadležnih u JP „Putevi 

Srbije“ da se problem regionalnog 

puta između Bečeja 

i Bačkog Petrovog Sela stavi 

na „dnevni red“, te je trud 

urodio plodom. 

Zoran Drobnjak, direktor 

JP „Putevi Srbije“ obećao je 

da će ove godine biti urađen 

samo 3 kilometra od ukupno 

9 koliko „traje“ deo puta 

R-122 od Bečeja do Petrovog 

Sela. 

„Ja sam sad prošao tim 

putem i video da je to put koji 

nije rađen verovatno godinama, 

to je samo presvlačeno 

i krpljeno. Po meni tu je propao 

ceo kolovoz, i donji sloj 

puta. Uradićemo tih 3 kilometra 

i ta investicija će biti sigurno 

80-90 miliona dinara, jer 

ceo asfalt mora da se skine i 

da se napravi donji sloj i novi 

asfalt“, rekao je Drobnjak i 

obećao da će sledeće godine 

biti rekonstruisan i preostalih 

6 kilometara puta. 

Direktor JP „Putevi Srbije“ 

je, odgovarajući na pitanja 

novinara, kazao i da put, bez 

postavljene i informacione table 

i mobilijar. 

„Posao će sigurno biti 

završen do 20. septembra. 

Za početak ćemo postaviti 

sto, dve klupe, suncobran 

od trske, table sa podacima 

o ribljem fondu i osnovnim informacijama 

o sistemu DTD 

kanala. Sređeno priobalje 

može mnogo koristiti ribolovcima, 

sportistima, ali i svim 

građanima Bečeja. Takođe, 

ovaj deo kanala sada, kada 

je sređen, treba da bude značajna 

turistička destinacija 

vašeg grada“, rekla je Milanka 

Mišković, šefica odeljenja 

„Vode Vojvodine“ za brigu o 

zaštićenim područjima. 

S. Malešev 

DIREKTOR JP „PUTEVI SRBIJE“ POSETIO BAČKO PETROVO SELO 

Rekonstrukcija 3 kilometra 

Petrovoselskog puta 

FOTO: K.D.F. 

Zoran Drobnjak i Budislav Medurić 

FOTO: S.M. 

Sređivanje nasipa 

Bela linija 

Simptomatično je i opasno 

to što nakon popravke i/ 

ili rekonstrukcije puta, izvođač 

radova – u Vojvodini 

uglavnom firma „Vojvodinaput-Bačkaput“ 

– „zaboravi“ 

da ucrta belu liniju na sredinu 

puta. To je do pre nekoliko 

dana bio slučaj na putu 

obzira na to što nije ravan, 

nije opasan po život, doduše 

ako se ne juri na toj deonici 

120 kilometara na sat, a i 

ne sme da se juri, jer postoji 

ograničenje brzine. On je rekao 

i da se čekalo dve godine 

da se započne rekonstrukcija 

Petrovoselskog puta, jer „je 

ekonomska kriza u Srbiji, u 

celom svetu... JP ’Putevi Srbije’ 

se finansira iz sredstava 

naplate putarine i akcize, mi 

imamo oko 600 kilometara 

autoputeva, a obavljamo održavanje 

na 15.000 kilometara 

puteva“. 

Inače, JP „Putevi Srbije“ 

od putarine zaradi 15 milijardi 

dinara godišnje, a dnevno 

od 45 do 50 miliona dinara. 

Upitan kada će započeti 

popravka dela Petrovoselskog 

puta, Drobnjak je rekao: 

„Ja ću dati nalog u ponedeljak“. 

Radovi do zaključenja 

ovog broja Mozaika nisu započeti. 

K.D.F. 

Bečej – Bačko Gradište, a 

bele linije još uvek nema na 

putu Bečej - Bačka Topola, 

pa vi pokušajte da ostanete 

na „svojoj strani“ puta ako 

vozite noću... 

Drobnjak je bečejskim 

novinarima obećao da će se 

pozabaviti i ovim pitanjem.

NA JEDNOJ od prethodnih 

sednica bečejskog parlamenta 

lokalni poslanik postavio je 

apsurdno odborničko pitanje 

o tome zašto je stao sat na 

zidu sale za sednice. Sat je 

od tada proradio, ali na sednici 

Skupštine opštine održanoj 

u sredu vreme kao da 

je stalo i kao da su svi skupa 

vraćeni u doba (prljave) 

predizborne kampanje, pa je 

bilo reči o poštenju u politici, 

o dogovorima, o izdajama, 

o raspadu i formiranju novih 

i drugačijih koalicija, o tome 

da li jedan odbornik sme da 

govori i srpski i mađarski, to 

jest da li će sam da prevede 

ono što je rekao ili će to uraditi 

zvanični skupštinski prevodilac 

(odbornik Šandor Pal 

nije dozvolio prevodiocu da 

prevodi njegove reči ni na nagovor 

predsednika lokalnog 

parlamenta), o oslobađanju, 

o kreditima, o neasfaltiranim 

putevima i o velikim mačkama 

u crnim džakovima. 

Ali hajde redom. 

Predstavnici vlasti i odbornici 

više od dva sata su 

raspravljali o tome da li opština 

treba da uzme kredit ili ne. 

Naime, lokalna samouprava 

planira da od poslovne banke 

zatraži 120 miliona dinara 

kredita, a novac bi koristila 

za „unapređenje funkcionisanja 

komunalne infrastrukture 

i geotermalne bušotine“. 

Predsednik opštine Peter 

Knezi rekao je da bi se kredit 

– ako se dobije i ako su 

uslovi prihvatljivi za opštinu 

– koristio za investiranje i za 

bušenje nove geotermalne 

bušotine u Bečeju. Bušotina 

bi, između ostalog, bila u 

službi buduće banje, a opština 

planira da do kraja godine 

raspiše tender za zainteresovane 

ponuđače. Kako 

je rečeno, rad na bušenju po 

dužnom metru košta oko 350 

evra. 

Što se tiče ulaganja u 

komunalnu infrastrukturu, 

nakon odobrenja kredita lokalna 

vlast bi konsultovala 

savete mesnih zajednica o 

tome šta je potrebno uraditi. 

Predsednik opštine je predložio 

i da Skupština opštine formira 

privremeno radno telo - 

u kojem bi bili predstavnici 

svih odborničkih grupa lokalnog 

parlamenta - za praćenje 

trošenja sredstava kredita. 

Poslovna banka koja će 

kreditirati lokalnu samoupravu 

izabraće se u postupku javne 

nabavke, a lokalna vlast planira 

da otplaćivanje kredita 

počne od 2011. godine. 

U raspravu o kreditu uključili 

su se odbornici DZVM-a, 

koalicije Srpska sloga, predsednik 

opštine i predsednik 

Skupštine opštine. 

Šef odborničke grupe 

Srpska sloga Dragan Živkov 

je istakao da verovatno postoji 

potreba lokalne samouprave 

da se dodatno zaduži 

(već otplaćuje kredite u ukupnom 

iznosu od 104 miliona 

dinara koje su uzele prethodne 

vlasti; prim. nov.), ali postoji 

i potreba da predsednik 

opštine da dodatno obrazloženje 

na šta će se trošiti novac, 

jer nije predložena lista 

projekata koji bi se realizovali, 

niti se zna koliko je para 

zaista potrebno. Mada, po 

mišljenju Živkova, postoji još 

jedan mogući scenario: „Ili 

ste već potrošili pare pa vam 

treba pokriće“. Dodao je da 

ako odbornici Srpske sloge 

čuju potrebna objašnjenja, 

verovatno će glasati za to da 

opština uzme kredit. Međutim 

- nisu. 

Dodatno objašnjenje zatražio 

je i odbornik DZVM-a 

Šandor Pal i pominjao je 

mačku u crnom džaku zato 

što se ne zna za koje projekte 

će se koristiti novac od 

kredita i pod kojim uslovima 

će opština da uzme kredit. 

IZMEĐU DVA BROJA 

Knezi je rekao da lokalna 

vlast ima projekte u vrednosti 

od 2,5 milijarde dinara, ali da 

on ne može da odluči šta je 

od tih programa najpotrebnije 

uraditi (a ne može se sve), 

da li treba vodovod ili izmeštanje 

transformatora ili asfaltiranje, 

te će predstavnici 

mesnih zajednica saopštiti 

šta im je potrebno. 

Potom se razvila rasprava, 

uz međusobno optuživanje 

predstavnika ranije i 

aktuelne vlasti (Pal i Živkov 

vs. Knezi i Dušan Jovanović, 

predsednik Skupštine opštine) 

o tome ko je i kakve kredite 

uzimao i na šta su pare 

trošene, o platama funkcionera 

u opštini itd. Pal je napomenuo 

da je opština u ranijem 

periodu postupila po 

Zakonu o poljoprivrednom 

zemljištu i da je dala u zakup 

državnu zemlju, koju koristi 

PIK „Bečej“ i plaća korišćenje 

po netržišnoj ceni u postupku 

vansudskog poravnanja, mogli 

bi se ostvariti prihodi za 

budžet, te možda ne bi imala 

potrebe da uzme kredit. 

Odluka o kreditnom zaduživanju 

opštine ipak je 

usvojena (za je glasalo 22 

odbornika). 

Odbornička većina je donela 

odluku i o osnivanju Saveta 

za međunacionalne odnose. 

Savet je radno telo koji 

se osniva u nacionalno mešovitim 

lokalnim samoupravama, 

čiji članovi treba da 

budu predstavnici većinskog 

naroda i nacionalnih manjina 

sa više od jedan posto učešća 

u ukupnom stanovništvu 

opštine. Osnovni posao Saveta 

je da „brine“ o nacionalnoj 

ravnopravnosti građana. 

Usvojena je i odluka o 

izmenama i dopunama Poslovnika 

Skupštine opštine, i 

o tome da će se odluka o lokalnim 

komunalnim taksama 

primenjivati tek od 1. januara 

2010. godine. 

Podsetimo, odluka o lokalnim 

komunalnim taksama 

usvojena je 15. jula, ali su se 

bečejski preduzetnici organizovali 

i „pritisli“ lokalnu vlast 

da primena odluke počne tek 

od sledeće godine i da se u 

međuvremenu smanje enormno 

visoki iznosi pojedinih 

komunalnih taksi – reč je najpre 

o firmarini. 

Predsednik opštine Peter 

Knezi je priznao da je lokalna 

vlast pogrešila kada je 

donela odluku o komunalnim 

taksama, naročito što se 

tiče plaćanja firmarine, jer bi 

to praktično značilo da mali 

preduzetnici (vlasnici radnji 

itd.) u centru grada plaćali 

veće takse nego velike i relativno 

bogate firme u industrijskoj 

zoni. Knezi je rekao 

da će Opštinsko veće doneti 

predlog da se do sledeće 

godine, u dogovoru sa preduzetnicima, 

izradi nova odluka 

o lokalnim komunalnim 

taksama, ili da se primeni odluka 

iz 2003. godine (doduše 

u toj odluci takse su izuzetno 

malo). 

Odbornik Dragan Živkov 

je u vezi sa lokalnim nametima 

konstatovao da lokalna 

vlast ne vodi računa o preduzetnicima, 

umesto da im pomaže 

„kažnjava“ ih zato što 

su ostali u Bečeju i ovoj opštini 

plaćaju dažbine, za razliku 

od pojedinih velikih bečejskih 

firmi koje su premestile sedišta 

u gradove u kojima su 

bolji (jeftiniji) uslovi privređivanja. 

Živkov je zatražio podatke 

o tome koliko novca je 

zbog toga „izgubio“ opštinski 

budžet i upozorio na to da 

ukoliko odnos vlasti prema 

preduzetnicima ostane isti, 

oni će početi da odlaze iz Bečeja. 

Zoran Subotički, odbornik 

„Kao jedne kuće“ kazao 

je da je dobro što će lokalna 

vlast da ispravi grešku u vezi 

sa odlukom o komunalnim 

taksama i istakao da su bečejski 

preduzetnici voljni da 

joj pomognu u tom poslu, boreći 

se za sopstvene interese 

ne zanemarujući ni javni interes. 

Dodao je da preduzetnici 

hoće da znaju na šta se troši 

novac od komunalnih taksi i 

žele da se deo tog novca vrati 

preduzetništvu. 

Odbornici bečejskog parlamenta 

doneli su odluku da 

je predsednik opštine nadležan 

za sprovođenje postupka 

davanja u zakup poljoprivrednog 

zemljišta u državnoj 

svojini i formirali su komisiju 

za sprovođenje postupka javnog 

nadmetanja za davanje 

u zakup državne zemlje u opštini 

Bečej. Odbornik Živkov 

je zatražio izveštaj o tome 

šta je do sada učinjeno kako 

bi se državna zemlja najzad i 

u Bečeju dala u arendu. 

Predsednik opštine je 

izneo hronološki red događaja, 

rekavši da je Skupština 

opštine tek ove godine 

usvojila Godišnji program o 

gazdovanju zemljištem, a na 

osnovu toga sledi raspisivanje 

licitacije za zakup zemlje. 

On je napomenuo i da cena 

zakupa, s obzirom na krizu, 

verovatno neće biti veća od 

utvrđenog iznosa u postupku 

vansudskog poravnanja 

(za najvećeg korisnika državne 

zemlje PIK „Bečej“ za 

2007/2008. cena korišćenja 

jednog hektara je 7.819 dinara, 

to jest 83,5 evra). Reči 

Knezija osudili su Dragan 

Živkov i Šandor Pal, koji je 

rekao da je „direktna pogodba“ 

protivzakonita, kao što je 

protivzakonito i vansudsko 

poravnanje koje sa korisnicima 

zemlje zaključuje država. 

Potom je usledilo „već viđeno“: 

međupartijsko optuživanje 

između Pala i Knezija 

o tome kako funkcioniše, odnosno 

ne funkcioniše Mađarska 

koalicija u Bečeju (članice 

su SVM, DZVM i DSVM)... 

Pal je rekao da po koalicionom 

sporazumu članica Mađarske 

koalicije DZVM treba 

da bude deo vlasti u Bečeju. 

Zato je Pal zatražio da se iz 

lokalne vladajuće koalicije 

„izbace“ predstavnici LSV, 

G17 plus i „Kao jedne kuće“ 

i da umesto njih DZVM bude 

deo vlasti. 

Od toga verovatno neće 

biti ništa ako je verovati 

nezvaničnim informacijama 

predstavnika (još) vladajuće 

koalicije. 

Na sednici Skupštine opštine 

odbornici su imenovali 

nove članove radnih tela 

Skupštine opštine (predstavnici 

koalicije Srpska sloga), i 

dali su saglasnost na upotrebu 

imena opštine Bečej u nazivu 

privrednog društva „Favorit-Bike-Bečej“ 

d.o.o. 

Na kraju sednice pokazalo 

se da je lokalna vlast ipak 

klimava, jer nakon smene 

Endrea Saboa, predstavnika 

„Kao jedne kuće“, koji je bio 

član Opštinskog veća, nije 

izglasan predlog da novi član 

broj 472. 18. septembar 2009. 3 

U SREDU JE ODRŽANA SEDNICA SO BEČEJ 

Za kredit glasalo dvadeset dva odbornika 

„Ramazan nam je prilika da se prihvatimo Kur'ana i obnovimo 

naš iman, kako bi bili ustrajniji na ispravnom putu, a 

Kur'an nas obavještava o sebi: 

„Elif-lam-ra. Knjigu ti objavljujemo zato da ljude, voljom 

njihovog Gospodara, izvedeš iz tmina na svjetlo, 

na put Silnog i Hvaljenog.” 

(Ibrahim, 1) 

„Ali azt mondta: Ma ünnep van annak, akinek tegnap 

elfogadtatott a böjtje és az éjjeli virrasztása, ma nekünk 

ünnep van és holnap nekünk ünnep van, s minden olyan 

nap, amelyen nem fordulunk szembe Allahhal az nekünk 

ünnep.“ 

„Allah túláradó kegyelmében és könyörületében, ennek 

okán örvendezzenek!“ 

(Korán 10:58) 

Predsednik opštine Bečej 

KNEZI PETER 

Tajno glasanje za izbor novog člana Opštinskog veća 

BAJRAM SHERIF MUBAREK 

OLSUN! 

Óbecse község polgármestere 

KNÉZI PÉTER 

FOTO: K.D.F. 

Poštenje i izdaja 

Veća bude Radomir Jelić, 

predsednik opštinskog odbora 

iste partije. Sabo ostaje 

na funkciji do izbora novog 

člana. 

Za imenovanje Jelića glasalo 

je samo 17 odbornika 

(bilo je potrebno minimum 19 

glasova), ali ne zna se tačno 

čiji odbornici nisu glasali 

pozitivno (tajno se glasalo), 

mada se može pretpostaviti. 

Naime, odbornici Srpske 

sloge nisu glasali, kao ni 

DZVM-a, a „nedostajući“ glasovi 

mogu biti iz DS-a, G17 

plus, LSV-a, SVM-a i GG 

„Pokret za Bečej“. 

Svađe u koaliciji će verovatno 

biti, jer je odbornik 

Zoran Subotički („Kao jedna 

kuća“) pre glasanja rekao 

da ukoliko ostatak koalicije 

ne prihvati predlog „Kuće“ 

da Jelić bude član Opštinskog 

veća, ova stranka prelazi 

u opoziciju. Doduše, to 

ne može da ugrozi vladajuću 

koaliciju, jer i bez dvojice odbornika 

„Kuće“ postoji odbornička 

većina. 

Predsednik opštinskog 

odbora „Kao jedne kuće“ Radomir 

Jelić novinaru Bečejskog 

mozaika nije izravno 

odgovorio na pitanje da li je 

„Kuća“ napustila opštinsku 

vlast pošto on nije izabran u 

Opštinsko veće, već je rekao 

da će tu odluku doneti bečejski 

odbor stranke. 

Kristina Demeter 

Filipčev 

Endre Sabo, pre nego 

što je na zahtev svojih partijskih 

drugova iz „Kao jedne 

kuće“ smenjen sa mesta 

člana Opštinskog veća, održao 

je „oproštajni govor“. 

„Nisam tražio reč da bih 

tražio pomilovanje, nego 

želim da kažem nekoliko 

reči o ljudima koji danas 

traže moje razrešenje. Do 

sada sam mislio da i u politici 

postoji poštenje, prijateljstvo 

i solidarnost. Nažalost, 

pogrešio sam. Pogrešio 

sam kad sam svoju političku 

karijeru gradio sa pogrešnim 

ljudima. Pogrešio 

sam kad sam mislio da isti 

ti ljudi poštuju birače koji 

su ih izabrali, koji su 1.000 

glasova više dali za mene 

kao predstavnika stranke. 

Istovremeno sam pogrešio 

kad sam mislio da ima sloge 

u politici. Pitam se kako 

ovi ljudi mogu tako olako 

odbaciti čoveka koji je šest 

godina radio zajedno sa 

njima? Koliko dana, meseci 

i godina treba ovim ljudima 

da okrenu leđa koaliciji, 

drugim rečima samim biračima? 

Nadam se da postoji 

još jedan pokret koji daje 

ljudima neku malu mađarsku 

nadu“, rekao je Sabo i 

zahvalio se onima koji su u 

proteklom periodu sarađivali 

sa njim. 

Odbornik Zoran Subotički, 

nedavno još partijski 

drug Saboa, kazao je da 

se pokazalo da „ne postoje 

male i velike partije, već 

mali i veliki ljudi. Politika 

je prilika da čovek pokaže 

svoje vrednosti, ali i ono što 

želi da sakrije“. Kazao je i 

da je smenom Saboa njegova 

partija demonstrirala 

princip odgovornosti i to 

na svom primeru. Subotički, 

međutim, nije želeo da kaže 

zašto je „Kuća“ predložila 

smenu Saboa, jer, kako je 

Endre Sabo 

rekao, tako je dogovoreno 

upravo sa njim. 

Inače, Sabo će i dalje 

da se bavi politikom i verovatno 

će biti član Pokreta 

„Mađarska nada“ nedavno 

osnovane vojvođanske 

mađarske partije. Po kuloarskim 

pričama, on će 

verovatno biti predsednik 

bečejske organizacije te 

stranke.

4 


RADNICI 8. OKTOBRA 

Privremeni 

rad u Flori 

Tomislav Šljivančanin 

Mineri sindikata? 

REZULTATI ISTRAŽIVANJA 

„Da li se 

krećeš?“ 

TOKOM APRILA i maja u devet 

gradova u Vojvodini sprovedeno 

je istraživanje o mobilnosti 

mladih. Istraživanje 

je obavljeno u okviru projekta 

„Da li se krećeš?“ BalkanI- 

DEA-e iz Novog Sada u saradnji 

sa Kancelarijom za mlade 

opštine Bečej. Anketirano 

je 1.389 mladih, srednjoškolaca, 

studenata, zaposlenih 

i nezaposlenih, koji su odgovarali 

na pitanja o putovanjima 

u zemlji i u inostranstvu. 

Prezentacija istraživanja 

biće održana sutra (19. septembra) 

u Pozorišnom klubu 

od 20 časova. 

Istog dana, na istom me- 

FOTO: S.M. 

RADNICI fabrike nameštaja 

„8. oktobar“ već 17 meseci 

nisu dobili platu, fabrika 

od raskida kupoprodajnog 

ugovora između Agencije za 

privatizaciju i Ivana Mesaroša 

praktično ne radi, a u krugu 

firme od komunalija ima 

samo vode. 

Tokom agonije „8. oktobra“ 

radnici preduzeća su 

na različite načine, dodatnim 

radom van fabrike, obezbeđivali 

egzistenciju. 

Ove nedelje pojavila se 

informacija da jedanaest radnika 

„8. oktobra“ radi u Flori 

na sezonskim poslovima. 

Ovu vest potvrdio je Tomislav 

Šljivančanin, predsednik sindikalne 

organizacije „8. oktobra“: 

„Tačno je da naši radnici 

rade u Flori, na vađenju semena 

iz paprike na Zalivnom 

polju. To smo uradili na insistiranje 

sindikata i manjinskih 

akcionara, a u dogovoru sa 

Rudolfom Albaharijem, zastupnikom 

kapitala. Na taj način 

želimo da rešimo barem deo 

problema koje radnici imaju u 

našoj fabrici, i da barem deo 

njih zaradi neki dinar. Trudili 

smo se da posao u Flori dobiju 

socijalno ugroženi radnici, 

nije bilo nikakvih pritisaka i 

pretnji, sve je na dobrovoljnoj 

bazi. Radnici koji ne žele da 

idu u Floru, to ne moraju da 

čine, i neće imati nikakve posledice 

u smislu gubitka radnog 

mesta u fabrici nameštaja“, 

rekao je Šljivančanin. 

Na pitanje da li radnici „8. 

oktobra“ koji rade u Flori imaju 

potpisane ugovore o delu, 

Šljivančanin je odgovorio negativno: 

„Nismo pravili ugovore, 

naši radnici koji rade 

u Flori su na platnom spisku 

’8. oktobra’, i za svoj rad će 

dobiti nadoknadu po zakonu. 

Drago mi je da barem deo od 

96 radnika ima posao. Ako i 

holandski ’Varomont’ potpiše 

ugovor sa Akcijskim fondom 

o zakupu dela ’8. oktobra’ i 

počne proizvodnja briketa, 

uposlićemo još od deset do 

petnaest ljudi, pa vi vidite da 

li je to dobro za nas“, rekao je 

Šljivančanin. 

Tvrdnje predsednika sindikalne 

organizacije „8. oktobra“ 

potvrdio je i Rudolf Albahari, 

zastupnik kapitala u „8. 

oktobru“ i direktor fabrike za 

preradu povrća i voća Flora. 

S.M. 

Tomislav Šljivančanin je 

rekao da sindikat na sve zakonske 

načine pokušava da 

pomogne radnicima, ali da 

ima i onih koji „svojim delovanjem 

pokušavaju da miniraju 

sve naše akcije. Znam da 

Darko Čiplić, radnik fabrike 

nameštaja, protura netačne 

informacije u javnost o tome 

da je ljudima prećeno da moraju 

da rade u Flori, a ako odbiju 

ponudu da će dobiti otkaz. 

To nije tačno, o tome 

mogu da posvedoče oni naši 

radnici koji rade u Flori. To što 

on radi je klevetanje, a za to 

će snositi posledice jer ću ga 

tužiti“, rekao je Šljivančanin. 

Darko Čiplić nije želeo da 

govori za Bečejski mozaik. 

B.M. 

stu, u 21.30 sati će se održati 

i promocija kratkih filmova 

„Filadendron produkcije“ pod 

nazivom „Neviđeni Filadendron“. 

Radi se o do sada neprikazanim 

dokumentarnim 

filmovima, hronološkim beleškama, 

romantičnim ekranizacijama 

kratkih priča, nastalih 

od 2004. godine. 

„Filadendron produkcija” 

je neformalno filmsko udruženje 

iz Bečeja koje stvara kratkometražne 

filmove od 2003. 

godine. Osnovna tema kojom 

se bavi ova produkcija je život 

mladih u Bečeju i u Srbiji. 

B.M 

OBIM stočarske proizvodnje 

u Srbiji smanji se za jedan 

do dva odsto godišnje, a jedan 

od razloga za to je i činjenica 

da problemi u agraru sa 

kojima se naša zemlja godinama 

suočava nisu sistemski 

U DOMU ZANATLIJA u Bečeju 

prvog vikenda septembra 

trebalo je da bude otvorena 

nova kuglana, ali je rok izgradnje 

produžen za oko dva 

meseca. 

Kuglanu gradi somborska 

firma „Kegel King“ d.o.o. koja 

je deo objekta zakupila na 15 

godina od Opšteg udruženja 

preduzetnika opštine Bečej, 

vlasnika Doma zanatlija. „Kegel 

King“ se obavezao da će 

montirati kuglanu sa segmentnim 

pločama po standardima 

svetske kuglaške federacije. 

Vrednost investicije je oko 

80.000 evra, a Somborci će 

u objekat uložiti i dodatnih 

40.000 evra. 

„Kegel King“ planira da 

preuredi prostor bifea, obnovi 

sanitarni čvor i svlačionicu, 

sanira grejanje i krov objekta i 

izgradi zimsku baštu na ulazu 

INFO 

UDRUŽENJE STOČARA OPŠTINE BEČEJ 

Izlaz iz krize je u konsenzusu 

Farma za proizvodnju mleka 

rešeni. Po mišljenju stručnjaka 

za rešavanja problema u 

stočarstvu i u ostalim oblastima 

poljoprivredne proizvodnje 

potrebno je doneti odgovarajuću 

strategiju, koja će 

biti aktuelna narednih 30-50 

godina. Na taj način neće biti 

potrebno da se, osim u ekstremnim 

slučajevima, stalno 

donose uredbe, jer se na taj 

način sistemski ništa ne rešava. 

Svetska ekonomska kriza 

još više je zakomplikovala život 

poljoprivrednika, ali ima i 

onih koji su šansu za napredak 

videli u udruživanju. Pozitivnih 

primera u Vojvodini 

ima više, a u Bečeju je to u 

sferi stočarstva uradilo desetak 

vlasnika registrovanih farmi 

za proizvodnju mleka, tov 

svinja i proizvodnju živine. 

Udruženje stočara opštine 

Bečej čine „Agro-produkt 

Šinkovič“, regionalni lider 

u proizvodnji živine, farma 

Mužlai, treća po količini proizvedenog 

mleka u grupaciji 

„Imlek“, farma Džigurski 

(deveta u „Imleku“), farme 

za proizvodnju mleka Rakić, 

Banjeglav, Mago, farma svinja 

Balaž, farma živine Nađvaradi… 

Posle deset meseci postojanja, 

u bečejskom udruženju 

su zadovoljni postignutim. 

„Protiv krize u stočarstvu 

se može boriti na samo jedan 

u kuglanu. 

Glavni razlog za probijanje 

roka izgradnje kuglane i 

renoviranja objekta, prema 

rečima Zdenka Pavlica, savetnika 

u „Kegel Kingu“, je 

administrativne prirode. „Papirologija 

i pribavljanje svih 

neophodnih dozvola trajalo 

je mnogo duže nego što smo 

planirali. Navikli smo na zapadni 

sistem rada, a u Srbiji 

još uvek sve ide sporo. Na 

administrativne poslove izgubili 

smo mesec dana i to je jedini 

razlog zbog čega kuglana 

još nije u funkciji“. 

Građevinski radovi su počeli 

pre nedelju dana, stara 

kuglana je „skinuta“, a objekat 

se renovira i priprema za 

postavljanje nove. „Grubi radovi 

trebalo bi da budu gotovi 

za oko tri nedelje, tada ćemo 

raditi finiš renoviranja, a kada 

FOTO: S.M. 

način – konsenzusom svih 

u lancu poljoprivrede. Zbog 

toga smo se mi stočari u Bečeju 

i ujedinili, jer na taj način 

imamo jače pregovaračke 

pozicije“, rekao je Vasa Džigurski, 

predsednik Udruženja 

stočara opštine Bečej. „U 

proteklom periodu uspeli smo 

da uspostavimo korektan dijalog 

sa resornim ministarstvom, 

pokrajinskim institucijama, 

sa lokalnim vlastima i 

PIK-om ’Bečej’. Globalizacija 

je profesionalnim farmerima 

nametnula brzo uvećanje kapaciteta, 

a to podrazumeva 

velika ulaganja. Zbog toga 

bi poljoprivredi, a pogotovo 

stočarstvu trebalo pomoći. 

Udruženje je, u nastojanjima 

da oživi stočarstvo na ovim 

prostorima, dobilo podršku 

svih relevantnih institucija“, 

rekao je Džigurski. 

On je istakao da je jedan 

od većih problema profesionalnih 

farmera činjenica da 

nemaju mogućnost da obrađuju 

dovoljne površine zemlje 

i da deo stočne hrane kupuju, 

što umnogome poskupljuje 

proizvodnju. Šansu za rešenje 

problema Džigurski vidi 

u izdavanju državne zemlje u 

zakup u opštini Bečej. Javno 

nadmetanje za zakup zemlje 

trebalo bi da bude organizovano 

kada komisija koja je 

formirana na sednici lokalnog 

parlamenta u sredu obavi potrebne 

tehničke poslove. 

„Od predstojeće licitacije 

državne zemlje u Bečeju 

očekujem da i farmeri dobiju 

šansu da uzmu u zakup površinu 

koja će im obezbediti 

proizvodnju hrane za stoku. 

Mislim da smo na dobrom 

putu da to i ostvarimo, ali da 

ne bih prejudicirao stvari, sačekajmo 

licitaciju“, rekao je 

Džigurski. 

to bude završeno počećemo 

postavljanje kuglane. Najrealnije 

je da sve bude završeno 

U centru dugoročnih planova 

Udruženja stočara Bečej 

je razvoj stočarstva u naseljenim 

mestima u opštini. 

„U udruženju imamo farme iz 

svih naseljenih mesta u opštini 

i oni će u narednom periodu 

biti zamajac stočarske 

proizvodnje u tim mestima. 

Radićemo mnogo i na edukaciji 

malih farmera koji samo 

udruženi mogu da prežive 

ovo vreme. A kada nam se 

Odobren izvoz mesa u EU 

desi razvijeno stočarstvo, siguran 

sam da neće biti ’egzodusa’ 

sa sela, naprotiv, to je 

šansa za bolje puteve, bolju 

infrastrukturu i lepši život na 

selu“, rekao je Džigurski. 

S. Malešev 

Godišnje pojedemo 43 

kilograma mesa 

Stočarstvom se u Srbiji 

bavi oko 700.000 gazdinstava 

i ono donosi oko 40 odsto 

bruto društvenog proizvoda 

poljoprivrede. Prošle godine 

je u Srbiji proizvedeno oko 

440.000 tona mesa, što je za 

210.000 manje nego 1990. 

Srbija godišnje proizvede 

83.000 tona goveđeg, 

255.000 svinjskog, 20.000 

ovčijeg i 75.000 tona živinskog 

mesa. Po statističkim 

podacima, godišnja potrošnja 

mesa po stanovniku u Srbiji 

sada je 43 kilograma, dok je 

UPRKOS NAJAVAMA NOVA KUGLANA NIJE OTVORENA POČETKOM SEPTEMBRA 

Papirologija koči radove 

FOTO: S.M. 

Radovi u kuglani 

Ministarstvo poljoprivrede, 

šumarstva i vodoprivrede 

saopštilo je da je Evropska 

unija, posle dvadeset godina, 

odobrila Srbiji izvoz prerađevina 

od svinjskog mesa na to 

tržište. Izvozne dozvole dobile 

su „Big Bul“ iz Bačinaca, 

„Juhor“ (Jagodina), novosadski 

„Kolbis“ i klanica u Bačkoj 

Topoli, a očekuju se izvozne 

dozvole za još tri klanice iz 

centralne i južne Srbije. „Mogućnošću 

izvoza mesnih prerađevina 

na tržište EU dobijena 

je velika šansa za razvoj 

stočarstva i industrije za preradu 

mesa, ali i preko potreban 

ventil za plasman robnih 

viškova svinjskog mesa koji 

su proteklih godina često dovodili 

do pada cene tovljenika, 

i za posledicu imale smanjenje 

stočnog fonda. Ovo je 

veliki uspeh i rezultat marljivog 

rada inspekcijskih službi, 

Uprave za veterinu i celog 

Ministarstva poljoprivrede“, 

rekao je Saša Dragin, ministar 

poljoprivrede. 

1990. godine bila 65 kilograma. 

Od toga, potrošnja svinjskog 

mesa po stanovniku je 

22, goveđeg i junećeg 11, živinskog 

7 i jagnjećeg 3 kilograma. 

Srbija ima 220 mlekara 

i godišnje proizvede 1,6 

milijardi litara mleka, od čega 

se zvanično preradi 900 miliona. 

Godišnja potrošnja mleka 

po stanovniku je 65 litara, 

što je skoro duplo manje 

nego u vreme SFRJ kada je 

godišnja potrošnja po stanovniku 

bila 120 litara. 

B.M. 

do 1. novembra kada bi kuglana 

trebala da bude u funkciji“, 

rekao je Pavlic. S.M.

péntekenként 

2009. szeptember 18. 

új sorogat, 

472. szám 

A KÖZSÉGI KÉPVISELŐ-TESTÜLET SZERDAI ÜLÉSÉN 

Hitelvállalás és veszekedés 

HUSZONKILENC tanácsnok 

jelenlétében csaknem öt órán 

át tartott a községi képviselőtestület 

szerdai ülése. A becsei 

képviselők a tervezett 

tizenöt napirendi pont helyett 

csak tizennégyről tárgyaltak, 

ugyanis Knézi Péter polgármester 

kérésére elnapolták a 

Komunalac Közvállalat Alapszabályának 

módosítását és 

kiegészítését. 

Mintegy 120 percig tartó 

vita előzte meg a község 

hosszú távú hitelvállalásáról 

szóló határozat elfogadását. 

A polgármester elmondta, 

hogy a nehéz gazdasági 

helyzetre való tekintettel döntöttek 

úgy, hogy az önkormányzat 

hosszú távú hitelt 

vesz fel. Elmondása szerint a 

Pénzügyminisztérium Kincstári 

Igazgatósága augusztus 

24-i véleményezése alapján 

180 millió dinár összegben 

hagyta jóvá az önkormányzat 

kérvényét, de a község 

hitelvállalási képességét 

120 millió dinár összegben 

határozták meg, amelyet a 

kommunális infrastruktúra, 

valamint a geotermális furat 

építésére fordítanak. Knézi 

elmondta, hogy a községben 

2,5 milliárd dinár értékben 

vannak készen projektumok, 

de még nem lehet tudni, hogy 

a hitelből milyen programokat 

fognak finanszírozni, ugyanis 

a községi vezetőség a helyi 

közösségek tanácsaival közösen 

határozza majd meg a 

prioritásokat. 

Dragan Živkov (Szerb 

Összefogás Koalíció) elmondta, 

hogy mivel nincsenek 

kiválasztva a konkrét 

projektumok, még azt sem 

lehet tudni, hogy mennyi 

pénzre van szüksége a községnek, 

elég lesz-e 80 millió 

dinár, esetleg 120 millióra 

lesz szükség, s emiatt a hiányosságok 

miatt az általa 

vezetett koalíció nem fog a 

határozatra szavazni. 

Hitelt vesz fel a község - döntötték el a képviselők 

Páll Sándor (VMDK) 

leszögezte, hogy az önkormányzat 

költi a pénzt, de 

nem tudni mire. Azt is kifogásolta, 

hogy a tanácsnokokat 

senki sem tájékoztatja 

arról, hogy mekkora most a 

község adóssága. Felszólalásában 

arra is kitért, hogy 

a geotermális furat, tudta 

szerint, az államot illeti meg, 

nem pedig a községet. Páll 

beszélt arról is, hogy miként 

csökkentették az önkormányzatban 

dolgozók fizetését 50 

százalékkal, míg a politikusok 

csupán 5 százalékkal kevesebb 

bért kapnak. Szerinte a 

Községi Tanács tagjai ingyen 

is dolgozhatnának, amíg tart 

a gazdasági válság. 

Dušan Jovanović és Knézi 

Péter ismertették, hogy az önkormányzatban 

dolgozók fizetését 

egyforma összegben 

csökkentették, a Községi Tanács 

tagjainak pedig 35 százalékkal 

lett kevesebb a bére. 

„Az Ön ’uralkodása’ idejében 

ingyen dolgoztak?”, kérdezte 

Knézi Pálltól. 

Páll egyik kérdésére válaszolva 

Dušan Jovanović 

képviselő-testületi elnök elmondta, 

hogy a tartományi 

szervek engedélyezték a 

geotermális furat kiépítését. 

A polgármester hozzátette, 

hogy a hitelből többek között 

utak és utcák aszfaltozása, 

transzformátorok áthelyezése, 

valamint a péterrévei és 

a bácsföldvári vízvezeték kiépítése 

élvez prioritást. 

Knézi kijelentette, hogy 

a község a hitelt biztosító 

banktól kérni fogja, hogy a 

törlesztés csak 2011. január 

1-től kezdődjön. 

Knézi Péter polgármester 

A hitelvállalásról szóló 

határozatot 22 igen szavazattal 

fogadták el. A Szerb 

Összefogás Koalíció és a 

VMDK tanácsnokai nem sza- 

Hány nyelven szólalhat 

fel a tanácsnok? 

Szabó Endre leváltása 

kapcsán dr. Páll Sándor is 

szót kért. Mivel Szabó magyarul 

szólalt fel, ő maga is 

magyarul kezdte beszédét, 

amire a képviselő-testület 

elnöke kérte a jelenlévő fordítót, 

hogy fordítsa le szerb 

nyelvre Páll mondanivalóját. 

Ez vitát váltott ki, hiszen 

Páll Sándor maga szerette 

volna prezentálni mindkét 

nyelven mondanivalóját, 

míg ezt Jovanović nem engedte 

meg, mivel, elmondása 

szerint, megtörtént már, 

hogy Páll nem ugyanazt a 

szöveget mondta el szerbül, 

amit magyarul. Az ötperces 

vita után Páll szerbül 

és magyarul szólt tanácsnoktársaihoz. 

FOTÓ: F.D.K. 

vaztak. 

Az ülésen a tanácsnokok 

határozatot hoztak a Nemzetek 

Közötti Viszonyokkal 

Foglalkozó Tanács megalakításáról, 

amelynek elnöke 

és hat tagja van. A határozat 

értelmében ebben a tanácsban, 

amely megvitatja a község 

területén élő polgárok 

nemzeti egyenjogúságának 

érvényesítésével, védelmével 

és fejlesztésével kapcsolatos 

kérdéseket, a szerb 

nép képviselői mellett helyet 

kapnak azon nemzeti kisebbségek 

képviselői is, amelyek 

több mint egy százalékban 

vesznek részt a község 

összlakosságának számában, 

miközben sem a szerb 

nép, sem pedig a nemzeti 

kisebbségek képviselői nem 

képezhetnek többséget a tanácsban. 

A határozat módosítását 

kérte a Statútum-ügyi 

Bizottság, melynek értelmében 

a tanácsnak elnöke és 

kilenc tagja lenne, négy-négy 

szerb és magyar nemzetiségű, 

valamint egy-egy roma, 

illetve horvát nemzetiségű. 

Ezt a javaslatot a határozat 

előterjesztője és a tanácsnokok 

sem fogadták el. 

Az ülésen szavazattöbbséggel 

fogadták el a képviselő-testület 

Ügyrendjének módosítását 

és kiegészítését, 

valamint kinevezték az állami 

tulajdonban lévő mezőgazdasági 

területek bérbeadási 

eljárásának lefolytatására illetékes 

szervet, és a földterületek 

nyilvános árverés útján 

történő bérbeadási eljárását 

lefolytató bizottság tagjait is. 

A határozatok értelmében 

a polgármester a bérbeadási 

eljárást folytató szerv, míg a 

bérbeadási eljárást folytató 

bizottság tagjai Jaroslav 

Roman, Kosica Debeljački, 

Zoran Popović, Forró Recsó 

Verona, Ljiljana Dejanović, 

Dragan Mago és Branislav 

Jojkić. 

Ezt követően a helyi jellegű 

kommunális illetékekről 

szóló határozat kiegészítése 

került napirendre, amelyet július 

15-én fogadtak el. Knézi 

Péter elmondta, hogy a határozat 

azért szorul kiegészítésre, 

mert a vállalkozók 

petícióval fordultak hozzá, 

amelyben kérik az illetékek 

tavalyi nagyságának visszaállítását. 

Arra hivatkoztak, 

hogy ebben a nehéz gazdasági 

helyzetben nem kellene 

a kommunális illetékeket 

emelni. A polgármester kérte 

a tanácsnokokat, hogy legyenek 

megértéssel, fogadják el 

a határozat kiegészítését, 

miszerint csak 2010. január 

elsejétől lépne életbe a kommunális 

illetékekről szóló határozat. 

Knézi azt is kilátásba 

helyezte, hogy a Községi Tanács 

addig egy újabb, könynyítő 

határozattal rukkol elő 

- csökkenteni kívánják egyes 

illetékek összegét. Páll Sándor 

manipulációnak nevezte 

az egészet, Dragan Živkov 

szerint pedig az illetékeket 

teljesen meg kellene szüntetni, 

míg Zoran Subotički (Mint 

egy ház) a vállalkozók követelését 

tolmácsolta, miszerint 

a kommunális illetékek egy 

részét a vállalkozók támogatására 

kellene fordítani. 

Huszonnégy szavazattal 

a tanácsnokok a határozat 

elfogadására szavaztak. 

Az ülésen a tanácsnokok 

Romoda Ferencet nevezték 

Sok mindenben tévedtem 

Leváltása előtt Szabó 

Endre a szószékhez járult: 

„Nem azért kértem szót, 

hogy kegyelmet kérjek, hanem 

csak pár szót szeretnék 

azokról az emberekről 

mondani, akik ma a leváltásomat 

kérik. Én azt gondoltam, 

hogy a politikában is 

van tisztesség, barátság, 

szolidaritás, de sajnos tévedtem. 

Tévedtem, amikor 

téves emberekkel építettem 

politikai karrieremet, tévedtem 

amikor azt hittem, hogy 

ugyanezek az emberek 

megtisztelik azokat a szavazókat, 

akik ezer szavazattal 

többet adtak rám, 

mint a Mint egy ház pártra, 

ugyanakkor tévedtem, hogy 

van összefogás a politikában. 

Kérdezem én, ha azok 

az emberek, akik ilyen könynyen 

eldobják azt az embert, 

aki hat évig együtt dolgozott 

velük, hány nap, 

hány hónap kell ezeknek az 

embereknek, hogy hátat 

Hibakiigazítás 

fordítsanak a koalíciónak, 

vagy más szóval, a választópolgároknak? 

Remélem, 

hogy van még egy mozgalom, 

ami ad az embereknek 

egy kis magyar reményt“, 

mondta Szabó, majd megköszönte 

az együttműködést 

mindazoknak, akik az 

elmúlt időszakban együtt 

tudtak működni vele. 

Zoran Subotički Szabó 

beszédét követően leszögezte, 

hogy „nem léteznek 

kis és nagy pártok, csak kis 

és nagy emberek. A politika 

lehetőséget teremt arra, 

hogy az ember megmutassa 

értékeit, de azt is, amit el 

szeretne rejteni“. Subotički 

kijelentette, hogy a Mint egy 

ház párt felelősségteljesen 

dolgozik, s ezt önmaga példáján 

bizonyította Szabó 

leváltásakor. Elmondása 

szerint Szabó leváltásának 

oka, mindkét fél kérésére, 

titok marad. 

B.M. 

ki a Petőfi iskola iskolaszéki 

tagjává, de „feltöltötték“ a 

képviselő-testület tanácsait 

és bizottságait is, az új tagok 

az ellenzék soraiból kerültek 

ki. A Folyamodvány- és 

Panaszügyi Bizottságba 

Nebojša Kolarski és Sava 

Živojnović kerültek, a Statútum-ügyi 

Bizottságot Dragan 

Živkov erősíti, Nemanja 

Lam és Dušan Stefanović a 

Mandátumügyi és Mentelmi 

Bizottság új tagjai, míg a 

Költségvetési és Pénzügyi 

Tanácsba Slavica Grković 

került. 

Az ülés végén a tanácsnokok 

a Községi Tanácsból 

menesztették Szabó Endrét 

(Mint egy ház), akit a pártja 

hívott vissza. A jelenlévő tanácsnokok 

Szabó menesztésére 

szavaztak, de a helyébe 

javasolt Radomir Jelićet nem 

választották meg, ugyanis 

csak tizenheten szavaztak 

rá, két voks még hiányzott 

kinevezéséhez. 

A törvény értelmében így 

Szabó Endre továbbra is a 

Községi Tanács tagja marad. 

Ricz Róbert 

Szeptember 11-i számunkban a parkolásról szóló cikkünk 

címében – a 7. oldalon és a címoldalon is - elírás történt. 

Helytelenül ezt közöltük: „Félszáz parkolóhelyért kell 

majd fizetni“. A cím helyesen: „Négyszáztíz parkolóhelyért 

kell majd fizetni“. 

Elnézést kérünk olvasóinktól. 

A Becsei Mozaik szerkesztősége

6 

ÚTKERESZTEZŐDÉS 

472. szám, 2009. szeptember 18. 

LABUD PEJOVIĆ ÓVODA 

Nem drágult az 

ellátás 

Kezdődik az iskolai előkészítő 

A LABUD PEJOVIĆ óvodába május 

folyamán lehetett iratkozni. Az utóbbi 

évekhez viszonyítva ebben a tanévben 

írattak be legtöbb gyereket 

az intézménybe, szeptember 1-jén 

1321 gyermek indult bölcsődébe, 

napközibe és óvodába. 

Ferenc Magdolna igazgatónő elmondása 

szerint a napközik és bölcsődék 

túlzsúfoltak. Egész napos ellátásra 

27 csoportban összesen 636 

gyerek jár, valamint 685 óvodás van 

34 csoportban. 

Arra a kérdésünkre, hogy menynyibe 

kerül az óvoda, illetve a napközis 

ellátás, az igazgatónő azt válaszolta, 

hogy maradtak a tavalyi árak. 

„Az önkormányzattól kértük az 

áremelést, de nem hagyták jóvá. 

Az óvodai ellátás továbbra is 1200 

dinár, a napközi 3000 dinár, míg a 

bölcsőde és a kétnyelvű csoport, 

OLVASÓKUCKÓ 

Jó könyvek 

1. Milan Kundera: Halhatatlanság. 

Milan Kunderának 

ez a regénye egyetlen 

mozdulatból születik, egy nő 

hanyag gesztusából az 

úszástanára felé - ez teremti 

meg az új mű főhősét a történetben 

tevékeny szerepet 

játszó, s történetesen 

Kundera nevet viselő író 

agyában. Miként Flaubert 

Emmája vagy Tolsztoj Annája, 

Kundera Agnese is olyan 

varázzsal bír, amely meghatározhatatlan 

vágyódást 

ébreszt. Ő az ihlető forrása a 

műnek, a képzelet gesztusának, 

amelyben megtestesül 

és kifejeződik Kundera eszménye 

a regényről (és a regény 

céljáról): a létezés nagy 

témáinak vizsgálata. A Halhatatlanság 

hét fejezete 

négy mai szereplő – Agnes, 

a férje, Paul, a húga, Laura 

és a szomorú hedonista, Rubens 

- kapcsolatait ábrázolja, 

s ezzel párhuzamosan 

meleg iróniával festi le az 

öregkorba hajló Goethe és a 

fiatal Bettina von Arnim különös 

viszonyát. Ezeken az 

alakokon keresztül Kundera 

a modern életről és a nyugati 

társadalomról mond erőteljes, 

mélyreható véleményt, 

ám a regény igazi témája - 

miként Kunderánál mindanynyiszor 

- máshol van: egzisztenciális 

és metafizikai 

amelyekben csoportonként két-két 

óvónő dolgozik, 3300 dinár. Ez a 

teljes összeg, de a községi önkormányzat, 

a szülők jövedelme alapján, 

bizonyos összeggel támogatja 

a családokat. Az iskoláskor előtti 

korosztályból most 378 gyermekünk 

van, de még várjuk a marginális csoportokból, 

illetve a roma családokból 

az óvodásokat, valamint azokat, 

akiket visszaküldenek az iskolákból. 

Nekik az új törvény kilenc hónapon 

keresztül napi négy óra foglalkozást 

lát elő, amelyet október 1-e és június 

25-e között kell lebonyolítani. Maga 

a program ingyenes, de mivel nem 

négy, hanem öt órát foglalkozunk 

az ovisokkal, valamint uzsonnát is 

adunk, fizetni kell a szülőknek. Az 

árat a Községi Tanács határozza 

meg”, mondta Ferenc Magdolna. 

Ricz Róbert 

szinten. A szentimentalizmus 

kultusza, szerepe életünkben 

és a Nyugat történelmében, 

a konfliktus a személyiség 

és önnön képe között - 

ezek a mű fő pillérei. Egy 

felejthetetlen jelenetben Hemingwayt 

látjuk a túlvilágon 

amint Goethével vitatja meg 

a halhatatlanság okozta 

mély bánatot, az ember tehetetlenségét 

a róla kialakult 

képpel szemben, amely fölött 

nincs hatalma. 

2. A magyar helyesírás 

szabályai - 4 az egyben! 

Könyv - Helyesírásunk 

akadémiai szabályzata; tömör 

és egyértelmű helyesírási 

szabályok; a szótárban 

a legfontosabb szavak helyesírása. 

Színes kiemelések - A piros 

szabálypont-hivatkozások 

megkönnyítik a keresést; 

az átlátható szerkezet könynyebbé 

teszi a használatot. 

Internetes hozzáférés - A 

www.szotar.net weboldalon 

a szavakhoz kapcsolódó 

szabálypontok egy kattintással 

elérhetők; villámgyors 

keresés intelligens keresőprogrammal, 

lapozgatás nélkül. 

Internetes szótár - A helyesírás.akkrt.hu 

weboldalon 

közel 200 000 szó helyesírása 

ellenőrizhető. 

3. Dr. Lenkei Gábor: 

FOTÓ: Ricz Róbert 

NÉPMESEMONDÓ PÁLYÁZAT 

„Minden jó, ha a 

vége jó…” 

BENEDEK ELEK születésének 150. 

és halálának 80. évfordulója alkalmából, 

a Magyar Népmese Napja 

tiszteletére a Népkönyvtár mesemondó 

és képzőművészeti pályázatot 

hirdet óvodásoknak és általános 

iskolásoknak „Minden jó, ha a 

vége jó...” címmel. 

„A Magyar Népmese Napjának 

célja, hogy a gyerekek és a felnőttek 

meghallgassák egymás legkedvesebb 

meséit, megemlékezzenek 

a mesemondókról, mesegyűjtőkről, 

hogy ismét felfedezzék a mesékbe 

szőtt bölcsességeket, üzeneteket. 

A pályázat résztvevőinek Benedek 

Elektől egy szabadon választott 

magyar népmesét kell előadniuk. A 

SZERBIA a következő évet kisebb 

állami apparátussal fogja kezdeni, 

mert a szerb kormány utasította a 

minisztereit, hogy saját szektorukban 

létszámleépítést dolgozzanak 

ki. Leépítés várható köztársasági 

és önkormányzati szinten is. 

Az állami apparátusban jelenleg 

28 000 hivatalnok van munkaviszonyban. 

Az előrejelzések 

szerint kb. 14 000 ember maradna 

munka(hely) nélkül, de Mirko 

Cvetković kormányfő kijelentette, 

hogy elképzelhető, hogy a közigazgatási 

reform keretében sokkal 

versenyzők a meséket fejből vagy 

saját szavaikkal is előadhatják három 

perc terjedelemben“, mondta 

Kinka Erzsébet, a Népkönyvtár 

megbízott igazgatónője. 

A diákok három korcsoportban 

versenyeznek (második és harmadik 

osztályosok, negyedik és ötödik 

osztályosok, hatodik és hetedik 

osztályosok). 

Az elődöntőket szeptember 

24-én a becsei, péterrévei és 

bácsföldvári helyi könyvtárakban 

tartják meg, míg a döntőt, amelyen 

minden könyvtárból 3-3 versenyző 

vehet részt, október 1-jén tartják 

meg a Népkönyvtár Vissy Károly 

termében. 

RÖVIDEN 

Kevesebb állami 

tisztviselő? 

több vagy kevesebb ember kerül 

az utcára. Mlađan Dinkić gazdasági 

miniszter szerint január elsejétől 

kevesebb lesz a foglalkoztatott a 

köztársasági és a helyi közigazgatásban. 

Az ésszerűsítés első évében, 

pontosított a miniszter, 10 000- 

rel kellene csökkennie a tisztviselők 

számának. 

Mlađan Dinkić gazdasági miniszter 

szerint a támogatott lakásépítési 

hitelek programját idén 

októbertől kezdik realizálni. „Ezek 

lesznek az eddigi legkedvezőbb 

lakáshitelek”, mondta a miniszter, 

Cenzúrázott egészség - A 

betegség-ipar futószalagján. 

„Ha ez a könyv sci-fi lenne, 

lehetséges, hogy nemsokára 

ünnepelt, népszerű 

író lennék. Még a kritikusok 

is dicsérnék a szárnyaló fantáziámat. 

Az a probléma, 

hogy ez itt a valóság“, írja dr. 

Lenkei Gábor, aki 1986-ban 

szerzett orvosi diplomát kitűnő 

minősítéssel. Hat év praktizálás 

után felhagyott a hivatalos 

gyógyítási módszerek 

használatával, mert nem 

tudta elfogadni ezek alacsony 

szintű eredményességét. 

Kereste a gyenge színvonal 

okait. Megtalálta. A válaszokat 

most Ön elé tárja. 

Orvos talán még nem írt 

ilyen őszinte könyvet. Néhány 

kérdés, amire választ 

kapunk: miért élünk feleanynyi 

ideig, mint lehetne? Miért 

csak a civilizálatlan népek 

élhetnek 100 évig? Kik irányítják 

az egészségről alkotott 

fogalmainkat? 

4. James Patterson: 

Sam levelei Jennifernek. A 

harmincas éveiben járó 

Jennifer egy chicagói napilap 

munkatársa, és éppen 

soros cikkét írja, amikor asztalán 

megcsörren a telefon. 

A hívás a Geneva-tó partján 

fekvő üdülőfaluból jön, és 

szörnyű hírt tudat: Samet, 

Jennifer nagymamáját kórházba 

szállították - kómában 

van. Jennifer autóba vágja 

magát, száguld Genevába, a 

családi fészekbe, ahol oly 

boldog nyarakat töltött gyerekkorában. 

A házban egy 

köteg neki címzett levelet talál: 

a nagymamája írta őket. 

S miközben a lány a leveleket 

olvassa, megelevenedik 

előttünk is a múlt: a nagyszülők 

tökéletesnek hitt házassága, 

amely tele volt keserűséggel 

és bánattal. 

Jennifer maga is nehéz terhet 

cipel, nemrég halt meg 

imádott férje. A tóparton öszszetalálkozik 

gyerekkori játszópajtásával, 

az immár orvos 

Brendannal. A fiatalok 

között feltámad a szerelem, 

ám a boldogságukat beárnyékolja 

a férfi súlyos betegsége... 

5. Színnel-lélekkel - A 

világ, és ami benne foglaltatik 

(National Geographic 

1888-2000). Íme a foglalata 

mindannak, amiért a National 

Geographic Society 1888- 

ban létrejött: felfedezni és 

megmutatni planétánk titkait, 

rejtett zugait, ismeretlen népeit, 

páratlan vadvilágát. S 

mi lehetne alkalmasabb médium, 

mint a fénysebességgel 

fejlődő fotográfia? Múltak 

az évek, gyűltek a képek a 

A döntőn a Szabadkai Népszínház 

és Vörös Imelda színművésznő 

is fellép. 

„Az óvodások és az első osztályosok 

képzőművészeti pályázaton 

vehetnek részt. Benedek Elek meséihez 

készített illusztrációkat várunk 

tőlünk. A pályázók bármilyen 

rajztechnikát alkalmazhatnak. A pályaműveket 

szeptember 24-ig kell 

átadni a helyi könyvtárfiókokban. A 

pályázat győztesei kategóriánként 

egy-egy vándorserleget kapnak, 

amit az első helyezettek iskolája, 

óvodája őrizhet egy évig, míg a díjazottak 

értékes könyvjutalomban 

részesülnek”, közölte az igazgatónő. 

Erer 

és felszólította a polgárokat, hogy 

használják ki a kínálkozó alkalmat. 

A hitel azonban csak új lakások vásárlására, 

illetve lakások és házak 

építésére lesz érvényes. Ez serkentőleg 

hat majd az építővállalatok 

foglalkoztatására is. 

A maximális hitelkeret 100 000 

euró, a törlesztési idő pedig legfeljebb 

30 év lesz. A lakásvásárlónak 

legalább 5 százalékos előtörlesztéssel 

kell hozzájárulnia a hitelhez. 

Az állam a hitel 20, a bankok pedig 

75 százalékát adják. 

(Beta) 

földkerekség minden szegletéből. 

Megannyi kivételes 

hely és esemény, seregnyi 

tehetséges fotós; az idők során 

páratlanul gazdag képtárrá, 

11 milliós archívummá 

bővült a Társaság fotókollekciója. 

A kötet a National 

Geographic Society eddigi 

legátfogóbb képet nyújtó fotóalbuma, 

majd félezer képen 

vonultatja fel 120 esztendő 

történelmét és tudományát, 

a természet és az 

emberiség mindennapjait, 

fölemelő és elgondolkodtató 

pillanatait. 

6. Kandász Andrea: Big 

Brother - Elmesélem Brother 

(Az egyetlen hivatalos 

Big Brother-sztori). Csocsóval 

szerzett Renato apát 

magának? Beleszeretett Iti 

Angélába már a beköltözés 

előtt? Miért takarta Judit térdig 

érő hajjal a testét? Kire 

volt féltékeny Évi papája? Ki 

pisilt bele Pongóék csizmájába? 

A tizenkettek bent. A 

stáb kint. Ez a Big Brother 

csapat. Róluk mesél a beleérző 

képességéről is ismert 

televíziós riporter, Kandász 

Andrea, aki az új TV2 Big 

Brother főszerkesztőjeként 

szenzációs könyvet írt a szupertitkos 

világsikerről. Nem 

csak kukkolóknak. Lessen 

bele! 

(Forrás: www.alexandra.hu)

KISEBBSÉG, kisebbségi közösségek, 

nemzeti kisebbségek 

– ezek a kifejezések arra 

utalnak, hogy nem vagyunk 

mindannyian egyenjogúak, 

mert van kisebbség és van 

többség. „Csak“ szavakról 

van szó, de a szavak hatnak, 

illetve hathatnak az emberekre. 

Egy demokratikusabb kifejezés 

használata – a nemzeti 

kisebbség helyett nemzeti közösség 

– hozzájárulhatna ahhoz, 

hogy a polgárok egy része 

ne érezze magát 

alsóbbrendűnek. 

A „kifejezéscsere“ nem 

történt meg, s valószínűleg 

egy ideig nem is fog, bár az 

állam az utóbbi évek folyamán 

nagyobb odafigyelést tanúsít 

– törvényeket hoz – a 

nemzeti közösségek iránt. 

Szerbia alkotmányában 

(2006-ban hozták meg) van 

egy rész, amely kitér a nemzeti 

közösségek jogaira, biztosítja 

a kisebbségi individuális 

és kollektív jogokat 

- eltekintve attól, hogy az alkotmányban 

az áll, hogy 

Szerbia (mindenekelőtt) „a 

szerb nép és minden itt élő 

polgár állama“... 

A nemzeti közösségek jogaival 

foglalkozik (részben 

vagy teljes egészében) több 

törvény is. Az oktatásról, a felsőoktatásról, 

a hivatalos 

nyelv- és íráshasználatról, a 

helyi önkormányzatokról, a 

tájékoztatásról, a rádiódiffúzióról, 

a népképviselők megválasztásáról, 

az autonóm tartomány 

egyes hatásköreinek 

meghatározásáról, a nemzeti 

kisebbségek jogainak és szabadságainak 

védelméről szóló 

törvényekről van szó. 

A legfrissebb a nemzeti 

tanácsokról szóló törvény, 

amelyet augusztus 31-én hozott 

meg a köztársasági parlament. 

Törvények tehát vannak, 

más lapra tartozik azonban 

alkalmazásuk, ugyanis sokszor 

csupán papíron léteznek. 

A Kisebbségvédelmi törvény 

például előírja, hogy az 

alkotmányba foglalt kisebbségi 

jogokkal kapcsolatos határozatok 

meghozatala előtt az 

állami szervek kötelesek kikérni 

a nemzeti tanácsok véleményét, 

ez azonban ritkán 

történik meg. 

Felmerül még egy probléma: 

a jogszabályok nincsenek 

összehangolva egymással. 

Megesik, hogy két különböző 

törvény eltérően szabályozza 

ugyanazt a kérdést. 

Ez a helyzet a nemzeti tanácsokról 

szóló törvénnyel is, 

amely előlátja, hogy a nemzeti 

kisebbségek nemzeti tanácsai 

is alapíthatnak médiumot. 

Egyrészt a törvény 

szerint a tartomány vagy valamely 

önkormányzat tulajdonában 

lévő médium alapítói 

joga teljesen vagy részlegesen 

átruházható a nemzeti tanácsra, 

másrészt a tájékoztatási 

törvény előírja, hogy egy 

médium alapítói jogát nem lehet 

semmiféle formában átruházni. 

(A Hét Nap és a Magyar 

Szó alapítói jogát 2004 

óta a Magyar Nemzeti Tanács 

gyakorolja.) Emiatt a Művelődési 

Minisztérium, a Független 

Elektronikus Médiumok 

Szövetsége (ANEM) és az újságírói 

egyesületek bírálták a 

nemzeti tanácsokról szóló 

törvény rendelkezéseit. Szerintük 

így a törvényhozó egy 

újabb lehetőséget ad a közszolgálati 

média magánosításának 

megakadályozására, 

pedig a privatizációt törvény 

írja elő. Az ANEM rámutatott, 

hogy a kisebbségi nyelveken 

történő tájékoztatás jogának 

érvényesítését mesterségesen 

kapcsolatba hozzák a 

sajtó feletti tulajdonviszonyok 

kérdésével is. Az ekképp 

megvalósuló kisebbségi jogok 

eredménye az, hogy 

egyes politikai hatalmak megőrizzék 

a médium feletti hatalmukat 

és a szerkesztéspolitika 

feletti ellenőrzésüket, tette 

közzé ez a szervezet. 

Mit irányoz elő a 

nemzeti 

tanácsokról 

szóló törvény? 

Nemzeti tanácsok már 

2002 óta léteznek, azonban 

többször is felmerült legitimitásuk 

kérdése, mert nem létezet 

a nemzeti tanácsokról 

szóló törvény. 2002 óta tizenöt 

nemzeti közösség alapított 

nemzeti tanácsot (a magyarok, 

a romák, a horvátok, a ruszinok, 

a románok, a szlovákok, 

a vlahok, a bosnyákok, a 

macedónok, a németek...). 

A nemzeti tanácsokról 

szóló törvény indoklásában 

az áll, hogy ezzel a törvénynyel 

megoldható a nemzeti 

tanácsok hatáskörének pontos 

meghatározása és azok 

demokratikus módon történő 

megválasztása, biztosítva 

azt, hogy a választás valóban 

az egyes nemzeti kisebbség 

többségi akaratának eredménye 

legyen. 

A törvény szerint minden 

nemzeti kisebbségnek megvan 

a joga arra, hogy az oktatás, 

a kultúra, a tájékoztatás 

és a hivatalos nyelvhasználat 

terén történő jogainak megvalósítása 

céljából nemzeti 

tanácsot válasszon. 

A nemzeti tanácsoknak 

jogukban áll a nemzeti kisebbség 

identitása megőrzésének 

céljából különféle intézményeket 

alapítani, ezek 

lehetnek alapítványok, intézmények, 

egyesületek, a kultúra, 

az oktatás, a tájékoztatás, 

a hivatalos nyelvhasználat terén 

tevékenykedő gazdasági 

társaságok is. 

A nemzeti tanácsok részt 

vehetnek a törvényhozásban, 

mégpedig úgy, hogy a kultúra, 

a hivatalos nyelvhasználat 

és a tájékoztatás kérdéseit 

rendező törvényjavaslatokat 

adhatnak át, illetve követhetik 

e törvények végrehajtását. 

Joguk van továbbá eljárásokat 

kezdeményezni a nemzeti 

kisebbségek individuális 

vagy kollektív jogainak védelme 

érdekében az Alkotmánybíróság, 

a tartományi és a 

köztársasági ombudsman és 

más intézmények előtt. 

A nemzeti tanácsok önállóan 

vagy más jogi személyekkel 

együtt alapíthatnak 

olyan intézményeket és gazdasági 

társaságokat, amelyek 

fő tevékenysége a lapkiadás 

vagy a rádiós-televíziós 

műsorszórás. A törvény előlátja 

a köztársaság, a tartomány, 

illetve az önkormányzat 

által alapított tájékoztatási 

közvállalatok alapítói jogainak 

átruházását a nemzeti tanácsokra. 

A nemzeti tanácsok 

feladata a tájékoztatási stratégia 

kidolgozása, de a nemzeti 

tanács véleményezi a 

Köztársasági Műsorszórási 

Ügynökség műsorszórási 

stratégiáját, és tagot javasol a 

Köztársasági Műsorszórási 

Ügynökség Tanácsába. 

Amikor kisebbségi oktatásra, 

művelődésre, tájékoztatásra 

vagy hivatalos nyelvhasználatra 

vonatkozó 

ha tározatokat kell hozni, a 

Köztársasági Képviselőház, a 

szerbiai kormány és más állami 

szervek kötelesek kikérni a 

nemzeti tanácsok véleményét, 

s ha ezt nem teszik 

meg, a határozatokat semmisnek 

kell tekinteni. 

A nemzeti tanácsok megválasztásával 

kapcsolatban a 

törvény szerint a kisebbségek 

maguk döntik el, hogy nemzeti 

tanácsukat közvetlen 

vagy elektori módon választják-e 

meg. Közvetlen választást 

akkor bonyolítanak le, ha 

a választások kiírásának napjáig 

az adott nemzeti kisebbségnek 

legalább 50 százaléka 

feliratkozott a választói 

névjegyzékre (ún. kisebbségi 

választói névjegyzék). A nemzeti 

kisebbségek számát az 

utolsó népszámlálási adatokból 

eredeztetik úgy, hogy azt 

a számot 20 százalékkal 

csökkentik. 

A nemzeti tanácsok tagjainak 

megválasztásához a választásokat 

a köztársasági 

emberi jogi és kisebbségi miniszter 

írja ki. A választói névjegyzéket 

is a minisztérium 

állítja össze a kisebbségi állampolgárok 

jelentkezése 

alapján. A polgárok adatait a 

törvény szerint bizalmasan 

kezelik. 

A nemzeti tanácsot annak 

elnöke képviseli, akit a nemzeti 

tanács tagjai közül választanak 

meg. A tagok száma 

15-35 személy között 

lehet, az adott kisebbség számától 

függően. 

A nemzeti tanácsokat a 

köztársasági Emberi Jogi és 

Kisebbségi Minisztériumnál 

kell bejegyeztetni. A nemzeti 

tanács mandátuma négy évre 

szól. 

472. szám, 2009. szeptember 18. 

A POKOL NEM A MÁSIK (III.) 

Kisebbségvédelmi törvények vannak - 

alkalmazzák-e őket? 

Magyar Nemzeti Tanács 

A Becsei Mozaik körkérdése 

A Becsei Mozaik honlapján (www.becejski-mozaik.co. 

rs) válaszolhatnak körkérdéseinkre: Ön szerint van-e etnikai 

távolság a becsei, illetve a törökbecsei szerbek és magyarok 

között? 

TÁRSADALOM 

A Magyar Nemzeti Tanács 

2002 óta létezik. A Tanács 

elnöke Józsa László 

(VMSZ), az Intéző Bizottság 

elnöke pedig Pásztor 

Bálint (VMSZ). A Tanács intézményei: 

a Magyar Szó 

Lapkiadó Kft., a Hét Nap 

Lapkiadó Kft., a Vajdasági 

Magyar Művelődési Intézet 

Kft. és a Szekeres László 

Alapítvány. 

Nemzetek közötti viszonyokkal 

foglalkozó tanácsok 

Becse község képviselő-testülete 

2009. szeptember 

16-án határozatot hozott 

a Nemzetek Közötti 

Viszonyokkal Foglalkozó 

Tanács megalakításáról. A 

Tanácsnak elnöke és hat 

tagja lesz. Elnökét a helyi 

képviselők, a tagokat pedig 

a képviselők és Becse község 

polgárainak sorából 

választják majd meg, gondot 

viselve arról, hogy a Tanácsban 

a szerb nemzet 

képviselői mellett helyet 

kapjanak azon nemzeti kisebbségek 

képviselői is, 

amelyek több mint 1 százalékban 

vesznek részt a 

község összlakosságának 

számában. Azon nemzeti 

kisebbségek esetében, 

amelyeknek nemzeti tanácsuk 

van, a nemzeti kisebbség 

képviselőit a Tanácsba 

a nemzeti tanács 

javaslata alapján választják 

meg. 

A 2002-ben végzett 

népszámlálás adatai szerint 

Becse község területén 

40 987 polgár él, közülük 

Elégedettek és 

elégedetlenek 

Nem mindegyik nemzeti 

közösség képviselői elégedettek 

a friss törvénnyel. Nem 

elégedett mindegyik magyar 

párt képviselője sem, bár 

évek óta követelik a nemzeti 

tanácsokról szóló törvény 

meghozatalát. A törvényt csak 

a Vajdasági Magyar Szövetség 

támogatta, míg a Vajdasági 

Magyar Demokrata Párt 

és a Vajdasági Magyarok Demokratikus 

Közössége ellenezte. 

Emellett, a törvény elfogadása 

előtt tíz vajdasági 

magyar civil szervezet és 

négy magyar párt levélben 

kérte a VMSZ köztársasági 

parlamenti képviselőit arra, 

hogy ne szavazzanak a nemzeti 

tanácsokról szóló törvényjavaslatra. 

A levélben az 

áll, hogy a javaslat rossz, és 

biztosra vehető, hogy a törvényjavaslatban 

említett módon 

nem fog létrejönni a magyar 

választók névjegyzéke, 

ami nélkül pedig nem alakulhat 

olyan magyar nemzeti tanács, 

amely a teljes vajdasági 

magyarság érdekében tevékenykedhet. 

A szerbiai parlament ellenzéki 

képviselőinek sem 

„tetszett“ a nemzeti tanácsokról 

szóló törvényjavaslat. Az 

ellenzéki képviselők ugyanis 

azt állították, hogy megengedhetetlenül 

nagy hatáskörrel 

fognak rendelkezni a nemzeti 

tanácsok, továbbá, hogy 

a törvény elfogadásával gettósodhatnak 

a nemzeti kisebbségek 

tagjai. 

A nemzeti tanácsokról 

szóló törvénnyel eszerint csak 

a VMSZ elégedett. A törvény 

a jelenlegi kisebbségi politizálás 

határtalan előrelépését jelenti, 

mondta Pásztor István, 

a VMSZ elnöke szeptember 

10-én, a törvény hatálybalépését 

megelőző napon. Pásztor 

szerint az autonómia gondolata 

már 90 éve, Trianon 

óta foglalkoztatja a közvéleményt, 

de csak most jutott a 

vajdasági magyarság olyan 

helyzetbe, hogy sikerült törvényt 

elfogadtatnia erről. 

Svetozar Čiplić emberi 

jogi és kisebbségügyi miniszter 

véleménye szerint a nemzeti 

tanácsokról szóló törvény 

előmozdítja a kisebbségek 

helyzetét. Čiplić néhány nappal 

a törvény elfogadása előtt 

a Večernje novosti napilapnak 

nyilatkozta: „Egyetlen 

környező országban sem élnek 

olyan jól a kisebbségek, 

mint Szerbiában. Ezt Európa 

is elismeri. Az emberi jogok 

csorbításának eseteit az egyik 

kezünk ujjain megszámolhatjuk, 

s ezért értékeli úgy a 

Nyelvek 

7 

A 45 vajdasági község 

közül 38-ban a szerb nyelv 

mellett a nemzeti kisebbségek 

nyelvei is hivatalos 

használatban vannak (a 

magyar, a ruszin, a horvát, 

a szlovák, a román). 

nemzetközi közösség, hogy a 

helyzet nemcsak jó, hanem 

kitűnő“. 

Úgy tűnik, hogy azért 

nincs teljesen igaza a miniszternek, 

azonban a nemzeti tanácsokról 

szóló törvény valóban 

előrelépést jelent a 

nemzeti közösségek jogainak 

biztosítása terén. A gyakorlatban 

ez több tényezőtől függ, 

mindenekelőtt attól, hogy valóban 

alkalmazzák-e a törvényt, 

feliratkoznak-e a polgárok 

a kisebbségi választói 

névjegyzékre, de az sem 

mindegy, hogy a nemzeti közösségek 

politikai képviselői 

közös nevezőre jutnak-e. A 

közös nevező hiánya miatt 

ugyanis a Magyar Nemzeti 

Tanács eddig szinte a VMSZ 

nemzeti tanácsa volt. 

Filipčev Dömötör Krisztina 

16 832-en vallják magukat 

szerb, 20 018-an pedig 

magyar nemzetiségűnek. 

Törökbecse község 

képviselő-testülete már 

2005-ben megalakította a 

Nemzetek Közötti Viszonyokkal 

Foglalkozó Tanácsot, 

majd 2009. július 6-án 

új tagokat választott a Tanácsba 

(mert az előzőleg 

megválasztott tanácstagoknak 

letelt a megbízatási 

idejük). A Nemzetek Közötti 

Viszonyokkal Foglalkozó 

Tanácsot a szerb, a magyar 

és a roma nemzet 

képviselői alkotják. 

Törökbecse község területén 

(a 2002-ben végzett 

népszámlálás adatai) 

26 924 polgár él, közülük 

18 831 szerb, 5 177 pedig 

magyar nemzetiségű. 

A Nemzetek Közötti Viszonyokkal 

Foglalkozó Tanács 

feladatai: megvitatja 

az adott község területén 

élő polgárok nemzeti 

egyenjogúságának érvényesítésével, 

védelmével 

és fejlesztésével kapcsolatos 

kérdéseket, valamint a 

községi képviselő-testület 

és a községi végrehajtó 

szervek nemzeti egyenjogúsággal 

kapcsolatos határozatjavaslatait, 

majd a 

kialakított álláspontokról és 

javaslatokról értesíti a képviselő-testületet 

és a végrehajtó 

szerveket. A Tanácsnak 

jogában áll eljárást 

indítani az Alkotmánybíróság 

előtt a községi képviselő-testület 

által meghozott 

határozat, illetve más 

általános aktus alkotmányosságának 

és törvényességének 

megítélésére, ha 

úgy véli, hogy ezekkel 

megsértették a szerb nép 

és a Tanácsban képviselt 

nemzeti kisebbségek jogait, 

továbbá ugyanilyen feltételek 

mellett joga van 

Szerbia Legfelsőbb Bíróságán 

eljárást indítani a községi 

képviselő-testület határozatának 

vagy más 

általános aktusának a község 

Alapszabályával való 

egybehangoltságának elbírálására.

8 

DRUŠTVO 


PAKAO NISU DRUGI (III) 

Zakona o manjinama ima – problematična 

je njihova primena 

MANJINA, manjinske zajednice, 

nacionalne manjine – izrazi su koji 

ukazuju na postojanje manjine i većine, 

ali i neravnopravnosti. Jeste 

reč „samo“ o rečima, međutim, reči 

imaju i mogu imati ogroman uticaj 

na ljude. Korišćenjem demokratičnijeg 

izraza - nacionalna zajednica 

umesto nacionalne manjine - može 

se izbeći da se građanin oseća inferiornim. 

To se ne dešava i još izvesno 

vreme neće se ni desiti, mada država 

poslednjih godina više vodi 

računa – donosi propise - o položaju 

nacionalnih zajednica nego ranije. 

U Ustavu Republike Srbije 

(2006) postoji deo koji se bavi pravima 

„pripadnika nacionalnih manjina“ 

– garantuje individualna i kolektivna 

prava manjinama. Pravima 

nacionalnih zajednica bave se i 

zakoni o osnovama sistema obrazovanja 

i vaspitanja, o univerzitetu, 

o službenoj upotrebi jezika i pisama, 

o lokalnoj samoupravi, o javnom 

informisanju, o radio-difuziji, o 

izboru narodnih poslanika, o zaštiti 

manjina i tzv. Omnibus zakon itd. 

Poslednji važan propis u nizu je 

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih 

manjina koji je donet 31. 

avgusta ove godine. 

Zakona ima, ali je sasvim drugo 

pitanje njihova primena. Naime, 

retko se primenjuje, recimo, odredba 

Zakona o zaštiti manjina koja 

predviđa da državni organi moraju 

da konsultuju nacionalne savete 

kada donose odluke o pitanjima 

koja se odnose na prava manjina, 

a koja su garantovana Ustavom 

Republike Srbije – bez obzira na to 

što u Ustavu piše da je Srbija država 

srpskog naroda i svih građana 

koji u njoj žive, čime je ponovo uspostavljen 

princip manjine i većine. 

Postoji tu još jedan problem: 

različiti zakoni su neusklađeni. To 

što jedan zakon dozvoljava, drugi 

brani... Takav je slučaj i sa novousvojenim 

Zakonom o nacionalnim 

savetima nacionalnih manjina. Naime, 

po Zakonu o nacionalnim savetima 

nacionalnih manjina, nacionalni 

saveti mogu biti osnivači i vlasnici 

javnih glasila na jezicima nacionalnih 

manjina, što je u suprotnosti 

sa zakonima o javnom informisanju 

i radio-difuziji. Ovaj propis 

predviđa i da republika, pokrajina ili 

lokalne samouprave mogu preneti 

osnivačka prava na postojećim javnim 

medijima na nacionalne savete. 

Zato su Ministarstvo kulture, 

Asocijacija nezavisnih elektronskih 

medija (ANEM) i novinarska udruženja 

nepovoljno ocenili ovaj deo 

zakona. Naveli su da se time dodatno 

urušava pravni okvir za delovanje 

medija u Srbiji. ANEM je ukazao 

i na to da ne može prihvatiti 

tezu da se dostignuti nivo manjinskih 

prava, posebno prava na informisanje 

na manjinskim jezicima, 

može braniti zadržavanjem državnog, 

odnosno kreiranjem nekog 

Jezici 

U Vojvodini su, u 38 od 45 

opština, pored srpskog jezika, u 

službenoj upotrebi i jezici nacionalnih 

zajednica: mađarski, rusinski, 

hrvatski, slovački i rumunski. 

novog, paradržavnog vlasništva i s 

njim nužno povezane vlasničke 

kontrole nad medijima. 

Šta garantuje 

Zakon o 

nacionalnim 

savetima? 

Nacionalni saveti u Srbiji postoje 

od 2002. godine. Izabrani su nacionalni 

saveti Mađara, Roma, Hrvata, 

Bošnjaka, Bugara, Bunjevaca, 

Vlaha, Grka, Egipćana, Makedonaca, 

Nemaca, Rusina, Rumuna, 

Slovaka, Ukrajinaca. Međutim, 

mnogo puta se postavilo pitanje 

njihove legitimnosti jer nije postojao 

zakon o nacionalnim savetima, 

koji je, nakon sedam godina natezanja, 

donet krajem avgusta, ali nije 

izazvao naročitu pažnju, jer je 

ostao u senci „zloglasnog“ izmenjenog 

Zakona o javnom informisanju 

(Zakon o javnom informisanju 

izmenjen je istog dana). 

U obrazloženju Zakona o nacionalnim 

savetima nacionalnih manjina 

navodi se da je osnovni cilj 

zakona regulisanje nadležnosti i 

stvaranje uslova za demokratičan 

izbor nacionalnih saveta koji će garantovati 

da taj izbor bude rezultat 

zajedničke volje svih pripadnika 

određene nacionalne zajednice. 

U zakonu se navodi da pripadnici 

nacionalnih manjina, radi 

ostvarivanja prava na samoupravu, 

mogu da izaberu svoje nacionalne 

savete, koji će je predstavljati 

u oblasti obrazovanja, kulture, 

obaveštavanja na jeziku nacionalne 

manjine i službene upotrebe jezika 

i pisma, a učestvovaće i u procesu 

odlučivanja ili će odlučivati o 

pitanjima iz tih oblasti. Nacionalni 

saveti mogu da osnuju ustanove, 

privredna društva i druge organizacije. 

Pored toga, nacionalni savet 

preko svojih organa samostalno 

donosi i menja statut nacionalnog 

FOTO: www.blogs.wnyc.org 

saveta, finansijski plan, finansijski 

izveštaj i završni račun i raspolaže 

sopstvenom imovinom. Po zakonu 

nacionalni savet dlučuje o nazivu, 

simbolima i pečatu nacionalnog 

saveta, utvrđuje nacionalne simbole, 

znamenje i praznike nacionalnog 

saveta, osniva ustanove, udruženja, 

fondacije, privredna društva 

u oblastima kulture, obrazovanja, 

obaveštavanja i službene upotrebe 

jezika i pisma i drugim oblastima 

od značaja za očuvanje identiteta 

nacionalne manjine. Nacionalni savet 

predlaže i predstavnika nacionalne 

manjine u savetu za međunacionalne 

odnose u jedinici lokalne 

samouprave, ustanovljava i dodeljuje 

priznanja, inicira donošenje 

i prati sprovođenje zakona i drugih 

propisa iz oblasti kulture, obrazovanja, 

obaveštavanja i službene 

upotrebe jezika i pisma itd. 

Savet može, u skladu sa zakonom, 

da osnuje ustanove vaspitanja, 

obrazovanja, učeničkog i studentskog 

standarda i da vrši prava 

i obaveze osnivača. 

Zakonom se regulišu i već pomenuta 

osnivačka prava nacionalnih 

saveta u novinsko-izdavačkim 

ustanovama. 

Izbori za nacionalne savete 

mogu biti neposredni ili putem 

elektorske skupštine. Nacionalne 

manjine će se same opredeliti kojem 

će od ova dva načina dati prioritet. 

Neposredni izbori za nacionalne 

savete održaće se ako se do 

dana raspisivanja izbora na poseban 

birački spisak nacionalne manjine 

(tzv. manjinski birački spisak) 

upiše više od 50 odsto od ukupnog 

broja pripadnika nacionalne manjine 

prema poslednjem popisu stanovništva, 

umanjenog za 20 odsto. 

Građanin stiče pravo da bira članove 

nacionalnog saveta ako je upisan 

u poseban birački spisak nacionalne 

manjine. 

Odluku o raspisivanju izbora za 

nacionalni savet donosi ministar 

nadležan za poslove ljudskih i manjinskih 

prava. 

Nacionalni savet stiče svojstvo 

pravnog lica upisom u registar nacionalnih 

saveta, koji vodi ministarstvo 

nadležno za poslove ljudskih i 

manjinskih prava, a upis se vrši na 

osnovu zahteva za upis, koji predsednik 

nacionalnog saveta podnosi 

u roku od 30 dana od dana konstituisanja 

saveta. 

Nacionalni savet ima najmanje 

15, a najviše 35 članova, a to zavisi 

od broja pripadnika nacionalne 

manjine. Mandat članova nacionalnog 

saveta traje četiri godine. 

Zadovoljni i 

nezadovoljni 

Naravno, nisu svi predstavnici 

nacionalnih zajednica, naročito 

Mađara, zadovoljni novim zakonom, 

mada su godinama unazad 

tražili donošenje zakona kojim se 

reguliše ova oblast. Za zakon se 

izjasnio Savez vojvođanskih Mađara, 

a protiv Demokratska stranka 

vojvođanskih Mađara i Demokratska 

zajednica vojvođanskih Mađara. 

Pored toga, pre donošenja zakona 

predstavnici deset mađarskih 

civilnih organizacija i četiri mađarske 

partije u otvorenom pismu zatražili 

su od poslanika Saveza vojvođanskih 

Mađara da ne glasaju 

za Zakon o nacionalnim savetima 

nacionalnih manjina. U pismu se 

navodi da je predlog zakona loš i 

sasvim je sigurno da na način kako 

je to predviđeno predlogom zakona, 

neće doći do formiranja mađarskog 

manjinskog biračkog spiska, 

a bez toga ne može da se oformi 

mađarski nacionalni savet koji će 

zastupati interese celokupnog mađarskog 

stanovništva u Srbiji. 

Protiv Zakona o nacionalnim 

savetima nacionalnih manjina su 

bile i pojedine opozicione partije u 

srbijanskom parlamentu, koji su 

ustvrdili da će nacionalni saveti 

imati prevelika ovlašćenja, te da će 

zakon proizvesti getoizaciju pripadnika 

manjinskih zajednica. 

Zakonom je zadovoljan maltene 

samo Savez vojvođanskih Mađara, 

čiji predstavnici tvrde da je 

zakon veliki korak napred. Ištvan 

Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih 

Mađara dan pre početka 

primene (10. septembar) Zakona o 

nacionalnim savetima nacionalnih 

manjina rekao je da je zakon veliki 

korak napred u vođenju manjinske 

politike. On je istakao i da se javnost 

već 90 godina, od Trianona, 

bavi pitanjem autonomije, ali su 

vojvođanski Mađari tek sada bili u 

prilici da omoguće usvajanje zakona 

o tome. 

I ministar za ljudska i manjinska 

prava Svetozar Čiplić tvrdi da 

je zakon dobar i da će unaprediti 

položaj manjina. Čiplić je nekoliko 

dana pre usvajanja zakona za Večernje 

novosti izjavio: „Ni u jednoj 

državi u okruženju manjine ne žive 

toliko dobro kao u Srbiji. To i Evropa 

priznaje. Pojedinačni slučajevi 

kršenja ljudskih prava mogu se nabrojati 

na prste jedne ruke i zato 

međunarodna zajednica ocenjuje 

da je stanje - ne dobro, nego odlično“. 

Stiče se utisak da to baš i nije 

Saveti za međunacionalne 

odnose 

Skupština opštine Bečej 16. 

septembra 2009. godine donela je 

odluku o osnivanju Saveta za međunacionalne 

odnose. Predsednik 

Saveta se bira iz reda odbornika 

Skupštine opštine, a članovi iz reda 

odbornika i građana opštine. U 

slučaju nacionalnih manjina koje 

imaju svoje izabrane nacionalne 

savete, predstavnici tih nacionalnih 

manjina biraju se na predlog 

nacionalnog saveta. 

U opštini Bečej, po podacima 

iz popisa stanovništva iz 2002. 

godine, živi ukupno 40.987 građana, 

od toga 16.832 Srba i 20.018 

Mađara. 

Skupština opštine Novi Bečej 

odluku o osnivanju Saveta za međunacionalne 

odnose donela je 

mnogo ranije, 2005. godine, a 6. 

jula 2009. godine su, zbog isteka 

mandata ranijih članova, izabrani 

novi članovi (predstavnici zajednica 

Srba, Mađara i Roma). 

Na teritoriji opštine Novi Bečej 

živi (popis stanovništva iz 2002. 

godine) 26.924 građana, od toga 

18.831 Srba i 5.177 Mađara. 

Inače, predstavnike u Savetu 

za međunacionalne odnose mogu 

imati zajednice sa više od 1 odsto 

učešća u ukupnom stanovništvu 

opštine. 

Lokalni parlamenti i izvršni organi 

lokalne vlasti u opštinama 

gde postoje saveti za međunacionalne 

odnose, pre donošenja odluka 

koje se tiču nacionalne ravnopravnosti 

treba da zatraže mišljenje 

tih saveta. Pored toga, Savet 

zaštitu prava može da traži i 

pred Ustavnim sudom, pred kojim 

se pokreće postupak za ocenu 

ustavnosti i zakonitosti odluka 

Skupštine opštine, ako smatra da 

su njima povređena prava srpskog 

naroda i nacionalnih manjina 

itd. 

B.M. 

Mađarski nacionalni savet 

sasvim tako, ali Zakon o nacionalnim 

savetima nacionalnih manjina 

svakako jeste korak napred u cilju 

osiguranja prava nacionalnih zajednica 

u Srbiji. Da li će tako i biti u 

praksi zavisi od različitih faktora, 

pre svega od toga da li će zakon 

biti zaista i primenjen, da li će građani 

želeti da se upišu u tzv. manjinski 

birački spisak, ali i od samih 

manjinskih zajednica, jer, recimo 

politički predstavnici mađarske nacionalne 

zajednice već godinama 

ne nalaze zajednički jezik u vezi sa 

osnivanjem nacionalnog saveta, 

što je dovelo do toga da Mađarski 

nacionalni savet „drži“ najjača mađarska 

partija u Vojvodini, Savez 

vojvođanskih Mađara. 

Kristina Demeter Filipčev 

Anketa Bečejskog mozaika 

Na internet stranici Bečejskog 

mozaika (www.becejski-mozaik. 

co.rs) možete odgovoriti na naša 

anketna pitanja. Pitanja glase: ima 

Mađarski nacionalni savet postoji 

od 2002. godine. Predsednik 

Saveta je Laslo Joža (Savez vojvođanskih 

Mađara), a predsednik 

Izvršnog odbora Balint Pastor (Savez 

vojvođanskih Mađara). Ustanove 

Saveta su d.o.o. za novinsku-izdavačku 

delatnost „Mađar 

So“, d.o.o. za novinsku-izdavačku 

delatnost „Het Nap“, Fondacija 

„Laslo Sekereš“ i Zavod za kulturu 

vojvođanskih Mađara. 

li po vašem mišljenju etničke distance 

između Srba i Mađara u Bečeju 

i u Novom Bečeju? 

B.M.

oj 107. 

OČISTIMO OPŠTINU NOVI BEČEJ 

Dva miliona za sanaciju 

divljih deponija 

U OKVIRU akcije „Očistimo 

Srbiju’’ koja je pokrenuta na 

inicijativu Ministarstva životne 

sredine i prostornog planiranja, 

a koja se uspešno 

realizuje od marta meseca, 

opštini Novi Bečej dodeljeno 

je dva miliona dinara. Sredstva 

su namenjena za sanaciju 

odlagališta otpada na 

teritoriji opštine, gde građani 

nesavesno i nemarno ostavljaju 

otpad. 

Pre dve nedelje pokrenuta 

je akcija sanacije divlje deponije 

kod Bočara i dve deponije 

i tri smetlišta u Novom 

Miloševu, kod stare Sušare, 

na Unčiću, kod beodranske 

železničke stanice, na jezerskom 

putu i nastavku ulice 

Servo Mihalj. 

Pored mehanizacije koja 

se koristi za sanaciju deponija, 

privremeno je angažovano 

i ljudstvo za prikupljanje 

rasutog i raznetog otpada po 

ledinama. Interesantno je to 

što su na ovim odlagalištima 

smeća radnici prethodno 

sakupili više od stotinu džakova 

otpada koji se može 

reciklirati i koristiti za dalju 

proizvodnju. 

Prošle nedelje predsednik 

SO Novi Bečej i koordinator 

ove akcije, Matija 

Kovač sa saradnicima prisustvovao 

je akciji čišćenja 

kojom će se doprineti očuvanju 

životne sredine, ali i 

kojom će se ulepšati prostor 

na kome su građani do skoro 

odlagali otpad. 

Uklanjanjem divljih deponija 

u Kumanu (kod vodoizvorišta) 

i Novom Bečeju 

(nastavak ulice 7. juli), nastaviće 

se akcija rešavanja 

ovog ekološkog problema. 

„Opština Novi Bečej ulaže 

velike napore, ali se i trudi 

da obezbedi sredstva kako 

bi se na pravi način upravljalo 

otpadom u opštini. Naime, 

opština je aplicirala kod Fonda 

za zaštitu životne sredine 

Republike Srbije za sredstva 

kojim će se rešiti problem 

U NEDELJU je pod krovom 

Doma kulture opštine Novi 

Bečej održan koncert klasične 

muzike. 

Galerija Tiske akademije 

akvarela je i ovog puta 

bila premala za mnogobrojne 

ljubitelje kvalitetnog 

zvuka. Publika je na dvočasovnom 

koncertu uživala 

u kompozicijama Hajdna, 

Baha, Vivaldija, Ofenbaha, 

sanacije trenutne, zvanične 

deponije na kojoj preduzeće 

`Brantner` odlaže sav prikupljeni 

otpad sa teritorije opštine“, 

rekao je Kovač nakon 

DOM KULTURE 

Koncert polaznika 

Letnje muzičke škole 

Polaznici Letnje muzičke škole 

FOTO: K.K. 

Detaljno čišćenje 

FOTO: K.K. 

Bartoka, Holsta, Bernštajna 

i drugih. Mladi i talentovani 

učenici srednjih muzičkih 

škola iz Temišvara i Zrenjanina, 

ujedno i polaznici Letnje 

muzičke škole, potrudili 

su se da tokom trajanja 

koncerta zadovolje prisutne 

svojim umećem i da notama 

svetskih kompozitora stvore 

prijatnu atmosferu. 

Koncert je deo projekata 

Filharmonije „Banat“ iz Temišvara 

i Narodnog pozorišta 

„Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, 

finansiran od strane 

Evropske Unije preko Programa 

Phare - CBC 2006. 

Projekat se implementira od 

januara ove godine, a jedna 

od poslednjih aktivnosti je 

i škola za mlade muzičare 

koju pohađaju učenici muzičkih 

srednjih škola iz Temišvara 

i Zrenjanina. Polaznike 

ove škole podučavali 

su vrsni profestori Temišvarske 

filharmonije: Lucian Petrila, 

prof. violine, Adrian 

Mardan, prof. gitare, Horativ 

Roman, prof. flaute i Cornelin 

Meici, prof. trube. Koncert 

održan u novobečejskoj 

galeriji TAA deveti je u nizu 

koncerata. 

K.K. 

obilaska lokacija čišćenja 

deponija. 

Inače, Ministarstvo životne 

sredine i prostornog planiranja 

je kao jedan od najvećih 

problema životne sredine 

u Srbiji evidentiralo nizak 

nivo upravljanja otpadom, 

što je posledica nedovoljno 

razvijene infrastrukture, ali 

i loših navika i nedovoljne 

brige za okolinu. Cilj akcije 

„Očistimo Srbiju“ nije jednokratno 

čišćenje divljih deponija, 

već promena svesti o 

značaju životne sredine koje 

će dovesti do toga da efekti 

akcije budu trajni. Deo ove 

priče su i napori opštine Novi 

Bečej oko realizacije projekta 

formiranja regionalnog 

centra za upravljanje čvrstim 

komunalnim otpadom. 

„Opština Novi Bečej je 

na jednoj od prethodih sednica 

skupštine usvojila Sporazum 

o saradnji opština, a 

nedavno su to učinile i opštine 

Bečej, Žitište, Nova Crnja, 

Ada, Novi Kneževac koje će 

takođe učestvovati u formiranju 

centra za upravljanje 

čvrstim komunalnim otpadom. 

Ovim Sporazumom 

opštine su pristupile našem 

zajedničkom regionu radi jedinstvenog 

rešavanja pitanja 

odlaganja i skladištenja 

čvrstog komunalnog otpada 

na održivi način, u skladu sa 

pozitivnim propisima i pravilima 

o pridruživanju EU. Sledeći 

korak jeste izrada plana 

upravljanja otpadom koji će 

biti polazni dokument i definisaće 

sve neophodne aktivnosti 

prilikom realizacije formiranja 

pomenute deponije. 

Za izradu ovog plana takođe 

smo konkurisali kod Fonda 

za zaštitu životne sredine 

Republike Srbije“, rekao je 

Kovač. 

Kristina Kočiš 

POČELA OBNOVA CRKVE 

Prvo zaštita 

od vlage 

FOTO: K.K. FOTO: M.K. 

Radovi na obnovi crkve Svetog Nikolaja 

GALERIJA „SELO“ 

Smotra opštinskih 

amatera 

U OKVIRU tradicionalne 

Smotre opštinskih likovnih 

amatera u galeriji „Selo“ 

Doma kulture opštine Novi 

Bečej prošlog petka svoje 

radove predstavilo je devetnaest 

ljubitelja slobodne 

umetnosti. Organizator 

Smotre i ove godine bio je 

Dom kulture opštine Novi 

Bečej, Zavod za kulturu Vojvodine 

i Savez amatera Vojvodine. 

Izložba je upriličena 

radi odabira najlepših umetničkih 

tvorevina amatera opštine. 

Među mnogobrojnim 

slikama raznolike tematike, 

bogatstva sadržaja i motiva, 

stvaranim u različitim tehnikama, 

bilo je teško odabrati 

najbolje. Selektori ovogodišnje 

Smotre, Ana Davidović, 

istoričarka umetnosti i Tibor 

Nađ, poznati i cenjeni novobečejski 

slikar, pohvalili 

su sve učesnike i istakli da 

ovogodišnji radovi prevazilaze 

dosadašnje. Naglasili 

su da je na iznenađenje njih 

samih, ovogodišnja postavka 

dospela do nivoa profesionalizma 

i da je bilo izuzetno 

teško odabrati dela koja 

će se plasirati na Zonsku 

smotru u Zrenjaninu (11. oktobra). 

U konkurenciji od 35 

likovnih dela, deset je plasirano 

na dalje takmičenje. 

Umetnici koji su uspeli da 

odgovore očekivanjima žirija 

su: Vera Glavaški (Svitanja, 

triptih), Agneš Đukičin (Tri 

gracije dočekuju jutro), Branislav 

Stojančev Paša (Na 

Izložba slikara amatera 

SAMO nekoliko dana nakon 

potpisivanja donatorskog 

ugovora između Eparhije 

banatske i opštine Novi 

Bečej vrednog blizu 800 hiljada 

dinara, radnici HPS 

HIO Protection System 

d.o.o. iz Novog Sada počeli 

su radove na obnovi pravoslavne 

crkve Prenos moštiju 

Svetog oca Nikolaja u Novom 

Bečeju. 

Crkvu u centru Novog 

Bečeja, koja spada u najstarije 

i najlepše pravoslavne 

crkve u okolini, nagrizao je 

zub vremena, ali je najveću 

štetu nanela vlaga u zidovima 

i stubovima starog zdanja. 

Zato je i počelo presecanje 

zidova i postavljanje 

hidroizolacije. Malter sa fasade 

i unutrašnjosti crkve 

biće obijen kako bi se zidovi 

prosušili. U međuvremenu 

popraviće se i stari nameštaj 

u crkvi. 

M. Kiselički 

nebu mrlja), Senka Vlahović 

(Golubica 1), Ida Marunkić 

(Srem), Ester Šari (Sagledavanje 

situacije 2), Nikola 

Vlahović Nikasso (Pehar), 

Edit Zerebelji Tenji (Usamljenost), 

Tibor Kelemen 

(Braon konj) i Svetislav Bata 

Dimić (Salaš kod Matejskog 

broda). U naredne dve nedelje 

poštovaoci amaterskog 

likovog stvaralaštva 

mogu da pogledaju ovu postavku. 

K.K.

10 


OGLASNA 

Republika Srbija 

Autonomna Pokrajina Vojvodina 

Opština Novi Bečej 

Odsek za urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i zaštitu 

životne sredine 

Broj: IV 05-501-17 

Dana: 10.09.2009. godine 

Na osnovu člana 24 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni 

glasnik Republike Srbije“, broj 135/04) i člana 192 stav 1 Zakona o opštem 

upravnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 33/97 i 31/01), postupajući po 

podnetom zahtevu d.o.o. Pro-Mes Novi Bečej, Slobodana Perića 63a, od 

10.04.2009. godine, za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu 

sredinu zatečenog stanja pogona zanatske klanice, na kat. parc. 1075 i 

1076, k.o. Novi Bečej, na teritoriji opštine Novi Bečej, Odsek za urbanizam, 

stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i zaštitu životne sredine Opštine 

Novi Bečej donosi 

R E Š E NJ E 

I. Daje se saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu zatečenog 

stanja pogona zanatske klanice, na kat. parc. 1075 i 1076, k.o. Novi 

Bečej, na teritoriji opštine Novi Bečej, nosioca projekta d.o.o. Pro-Mes Novi 

Bečej, Slobodana Perića 63a, koja je izrađena u svemu prema odredbama Zakona 

o proceni uticaja na životnu sredinu i drugim propisima. 

II. Nosilac projekta d.o.o. Pro-Mes Novi Bečej, Slobodana Perića 63a, je 

dužan da sprovede mere zaštite životne sredine predviđene Studijom o proceni 

uticaja na životnu sredinu iz tačke 1. ovog rešenja, a naročito: 

1) u toku rada projekta 

a) opšte mere: 

- podići pojas zaštitnog višespratnog autohtonog zelenila po rubovima lokacije 

i oko platoa za smeštaj otpada; 

b) mere za smanjenje štetnih uticaja na zemljište, podzemne i površinske 

vode: 

- atmosferske, tehnološke i fekalno-sanitarne vode se moraju posebno odvoditi 

iz objekta; 

- tehnološke otpadne vode iz pogona klanice i od pranja vozila odvoditi u 

zasebnu nepropusnu septičku jamu uz prethodno propuštanje kroz separator 

brzotaložnih materija i masnoće; 

- iznošenje tehnološke i sanitarno fekalne otpadne vode iz vodonepropusnih 

septičkih jama vršiti preko JP Komunalac Novi Bečej; 

- sprovoditi monitoring kvaliteta tehnoloških otpadnih voda shodno Pravilniku 

o metodama i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. gl. 

SRS, br. 47/83 i 13/84); 

- obezbediti odgovarajuće skladištenje sirovina, čvrstog komunalnog otpada 

i konfiskata i dislociranje čvrstog otpada i konfiskata. 

2) mere za sprečavanje udesa, odgovora na udes i za otklanjanje posledica 

udesa u toku izvođenja, rada i po prestanku rada projekta: 

- primenom Pravilnika o radu za vanredne prilike i Plana u slučaju udesa. 

3) Nosilac projekta je dužan da obezbedi izvršavanje programa praćenja 

uticaja na životnu sredinu predviđenog Studijom o proceni uticaja na životnu 

sredinu, periodična ispitivanja uslova radne i životne sredine u radnoj okolini i 

neposrednoj blizini proizvodnog kompleksa. 

O b r a z l o ž e nj e 

Po zahtevu nosioca projekta d.o.o. Pro-Mes Novi Bečej, Slobodana Perića 

63a, od 10.04.2009. godine, za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja 

na životnu sredinu zatečenog stanja pogona zanatske klanice, na kat. parc. 

1075 i 1076, k.o. Novi Bečej, na teritoriji opštine Novi Bečej, Odsek za urbanizam, 

stambeno-komunalne poslove građevinarstvo i zaštitu životne sredine 

opštine Novi Bečej sproveo je Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu 

(„Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 135/04), predviđeni postupak, u kome 

je obezbeđeno učešće zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane 

javnosti. 

Rešenjem predsednika opštine Novi Bečej broj IV 06-501-7 od 06.12.2005. 

godine, obrazovana je Tehnička komisija za ocenu Studije o proceni uticaja na 

životnu sredinu, koja je, između ostalog, ispitala Studiju o proceni uticaja na 

životnu sredinu zatečenog stanja pogona zanatske klanice na kat. parc. 1075 

i 1076, k.o. Novi Bečej i mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane 

javnosti, i nakon zakonom utvrđenog sprovedenog postupka, o 

svom radu je ovom organu dostavila izveštaj broj IV 05-501-17 od 08.09.2009. 

godine sa ocenom predmetne Studije o proceni uticaja i predlogom da se na 

istu da saglasnost. 

Na osnovu sprovedenog postupka i predloga Tehničke komisije, odlučeno 

je kao u dispozitivu. 

Pouka o pravnom sredstvu: Protiv ovog rešenja može se pokrenuti upravni 

spor pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja, 

u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. 

Szerbia Köztársaság 

Vajdaság Autonóm Tartomány 

Törökbecse Község 

Városrendezési, Lakásügyi, Kommunálisügyi, Építőipari és Környezetvédelmi 

Osztály 

Szám: IV 05-501-17 

Kelt: 2009.09.10. 

A környezeti ártalmak felméréséről szóló törvény 24. szakasza (Szerbia 

Köztársaság 135/04 számú Hivatalos Közlönye) és Az általános közigazgatási 

eljárásról szóló törvény (a JSZK 33/97 és 31/01 számú Hivatalos Lapja) 192. 

szakaszának 1. bekezdése, valamint a Pro-Mes Törökbecse Kft., Slobodan 

Perić utca 63/a, projektumhordozó 2009.04.10-én átadott kérvénye alapján, 

amellyel kéri a törökbecsei kataszteri község 1075-ös és 1076-os számú kataszteri 

telkein lévő kisipari vágóhíd jelenlegi állapotára vonatkozó környezeti 

hatástanulmány jóváhagyását, Törökbecse Község Városrendezési, Lakásügyi, 

Kommunálisügyi, Építőipari és Környezetvédelmi Osztálya meghozta az 

alábbi 

V É G Z É S T 

I. Jóváhagyja a Pro-Mes Törökbecse Kft., Slobodan Perić utca 63/a, projektumhordozó 

által kidolgozott, a törökbecsei kataszteri község 1075-ös és 1076- 

os számú kataszteri telkein lévő kisipari vágóhíd jelenlegi állapotára vonatkozó 

környezeti hatástanulmányt, amelyet A környezeti ártalmak felméréséről szóló 

törvény rendeletei és egyéb előírások alapján dolgoztak ki. 

II. A Pro-Mes Törökbecse Kft., Slobodan Perić utca 63/a, projektumhordozónak 

alkalmaznia kell a végzés 1. pontjában említett környezeti hatástanulmányban 

előírt környezetvédelmi intézkedéseket, kiváltképp: 

1) a projektum megvalósításakor 

a) általános intézkedések: 

- zöldövezet kialakítása a komplexum határán és a hulladékgyűjtő plató körül; 

b) a talajra, a felszíni és a felszín alatti vizekre való káros hatások elhárítására 

szolgáló védőintézkedések: 

- a csapadék-, a műszaki és fekális-szanitáris vizeket külön-külön kell elvezetni 

az objektumból; 

- a vágóhídi tevékenység és autómosás alkalmával keletkezett szennyvizet 

szétválasztó-ülepítő berendezésen kell átvezetni, majd szivárgásgátló szennyvízgyűjtőbe 

kell elvezetni; 

- a műszaki és fekális-szanitáris vizet a szivárgásgátló szennyvízgyűjtőkből 

a Komunalac Törökbecse Közvállalat közreműködésével kell elvezetni; 

- a szennyvíz minőségének minimális számú vizsgálatáról és módszeréről 

szóló szabályzat előírásaival összhangban kísérni kell a műszaki szennyvíz 

minőségét (az SZSZK 47/83 és 13/84 Hivatalos Közlönye); 

- biztosítani kell a nyersanyag, a szilárd hulladék és az állati eredetű hulladék 

megfelelő tárolását, valamint a szilárd hulladék és az állati eredetű hulladék 

áthelyezését. 

2) balesetek elkerülésére és orvoslására szolgáló védőintézkedések a munkálatok 

folyamán és a projektum befejezésekor: 

- alkalmazni kell a rendkívüli állapotban folyó munkáról szóló szabályzatot, 

valamint a balesetek esetére előlátott tervet. 

3) A projektum hordozója köteles biztosítani a környezeti hatások felméréséről 

szóló tanulmányban előírt környezeti hatások követésének programját, 

továbbá a munkakörnyezetben és a környezetben uralkodó feltételek időszakos 

vizsgálatát a munkakörnyezetben és a termelői komplexum közvetlen közelében. 

I n d o k l á s 

A projektum hordozója, a Pro-Mes Törökbecse Kft., Slobodan Perić utca 

63/a, 2009.04.10-én átadta a törökbecsei kataszteri község 1075-ös és 1076- 

os számú kataszteri telkein lévő kisipari vágóhíd jelenlegi állapotára vonatkozó 

környezeti hatástanulmány jóváhagyására vonatkozó kérvényét. A kérvény 

alapján Törökbecse Község Városrendezési, Lakásügyi, Kommunálisügyi, 

Építőipari és Környezetvédelmi Osztálya elvégezte A környezeti ártalmak felméréséről 

szóló törvényben (Szerbia Köztársaság Hivatalos Közlönye 135/04 

szám) előírt eljárást, az érdekelt szervek, szervezetek és a nyilvánosság részvételével. 

Törökbecse község elnökének 2005.12.06-án kelt IV 06-501-7-es számú 

végzése alapján alapított, a környezeti hatástanulmány értékelésével megbízott 

Műszaki Bizottság felülvizsgálta a törökbecsei kataszteri község 1075-ös 

és 1076-os számú kataszteri telkein lévő kisipari vágóhíd jelenlegi állapotára 

vonatkozó környezeti hatástanulmányt, valamint az érdekelt szervek, szervezetek 

és a nyilvánosság véleményezéseit, és a törvényes eljárás végrehajtása 

után, 2009.09.08-án kézbesítette e szervnek a hatástanulmány elbírálásáról 

szóló IV 05-501-17-es számú jelentését, valamint a hatástanulmány jóváhagyásának 

javaslatát. 

Az eljárás végrehajtása és a Műszaki Bizottság javaslata alapján meghozták 

a rendelkező részben feltüntetett végzést. 

Jogorvoslati utasítás: A végzés kézbesítésétől számított 15 napon belül Az 

általános közigazgatási eljárásról szóló törvény rendelkezéseivel összhangban 

közigazgatási per indítható az illetékes bíróság előtt.

Pomen 

Dana 24. septembra 2009. godine navršiće se dve 

godine od kako nas je zauvek napustila naša 

BORKA MITIĆ rođ. ŠORMAZ 

(1951-2007) 

Obaveštavamo rodbinu i prijatelje da ćemo dvogodišnji 

pomen davati u subotu, 19. septembra u 11 časova na 

pravoslavnom groblju u Bečeju. 

Njeni najmiliji 

MATIÈNE VESTI 

VENČANI: Josip Kurjaković i Gordana Simin, Siniša Momčilović i Oršolja 

Berkeš. 

UMRLI: Milka Husta (1937), Sofija Božić (1920). 

OGLASNA 


• Prodajem 3 jutra oranice, potez 

Radičević-Jezero pored zalivnog 

sistema. Tel.: 022-64-05-17, 

zvati posle 20 časova. 

• Emajliramo kade svih tipova 

i dimenzija. Ulepšajte svoj stan! 

Za samo tri sata imaćete novu kadu 

uz garanciju kvaliteta! Tel.: 

0230/54-059, 060/39-07-093. 

• Pro da jem do maće vi no, sezonsko 

voće i grožđe. Dostava na 

kućnu adresu. Te l.: 063-531-833. 

• Izdajem trosoban stan u centru 

Bečeja. Tel.: 064-38-36-149. 

• Dajem privatne časove iz 

matematike đacima iz osnovnih i 

srednjih škola. Telefon: 065-69- 

20-629. 

• Prodajem dve i po palete Vinerberger 

Poroterm građevinskog 

bloka od 30 cm. Tel.: 064-133-15- 

26. 

• Potrebna kuća za izdavanje 

sa dvorištem. Tel.: 064-25-95- 

231. 

• Studentu potrebna soba za 

stanovanje u Novom Sadu ili Petrovaradinu. 

Tel.: 021/6914-551. 

• Izdajem apartman na Zlatiboru 

- u centru. Tel.: 064-70-11-037. 

BUTAN na kućnu adresu 

od 0 do 24 časa. 

Tel.: 021/6915-112, 

021/6911-299. 

MALI OGLASI 

• Na prodaju nova, sređena 

kuća u Bačkom Petrovom Selu - 

100 m 2 , 20 ari placa, nusprostorije, 

voćnjak. Cena: 15.000 evra. 

Tel.: 063-77-29-208. 

• Prodajem 4 jutra zemlje, tabla 

u Medenjači. Tel.: 064-11-43- 

878. 

• Na prodaju „golf 1“, po ceni 

od 500 evra ili menjam za automatik 

uz doplatu. Tel.: 063-88-49- 

157. 

• Na prodaju nova metalna kapija 

(širina 3 m, visina 1,90 m, bez 

stubova). Cena 300 evra. Tel.: 

021/6913-641. 

• Iznajmljujem komplet opremu 

za karaoke party i žurke. Tel.: 

062-255-277. 

• Prodajem 4 jutra zemlje na 

izlazu iz Bečeja, na Srbobranskom 

putu, s desne strane. Cena 

7.000 evra po jutru. Telefon: 063- 

108-70-70. 

• Kupujem kuću u Bačkom 

Gradištu. U zamenu dajem ful auto 

sa kožom i klimom u vrednosti 

od 3.500 evra (spreman sam i za 

manju doplatu). Tel.: 063-712-33- 

38. 

• Prodajem kuću od 1.650 m 2 

sa grejanjem na gas, laminatom, 

kupatilom i telefonom. Pogodna 

za malu privredu. Cena 25.000 

evra. Tel.: 064-510-73-37. 

• Prodaju se dve TA peći od 

2,5 kW i 5 kW. Tel.: 062-812-59- 

02. 

• Na prodaju starija kuća u Bečeju, 

u ulici Vladimira Nazora 34. 

Cena: 16.000 evra. Tel.: 021/6912- 

509. 

• Vršimo selidbe i ostali transport 

(7 t, 6,20 m, 34 m 3 ). Telefon 

za informacije: 064-268-58-99. 

• Na prodaju TA peć od 4,5 i 6 

kW u odličnom stanju. Cena 90 i 

110 evra. Tel.: 063-83-54-361. 

• Prodajem „opel corsu 1“, 

2001. godište - troje vrata, bele 

boje. Tel.: 064-123-75-61. 

• Izdajem potpuno novu garsonjeru 

kod Novosadskog sajma. 

Tel.: 064-66-86-063. 

• Prodajem novu auto prikolicu 

sa ciradom, dva nova frižidera 

„Gorenje“, šest „Mono Blok“ WC 

šolje - nove, dvoje sobnih vrata 

novih, orahov i trešnjin parket. 

Tel.: 064-130-61-21. 

Program Gradskog pozorišta 

18. septembar, 20 časova (velika sala): Premijera filma „Tri Cimerke“ 

Ivana Kovača iz Bečeja. Ulaz 50 dinara. 

APRÓHIRDETÉSEK 

• Magánórákat tartok 

matematikából általános iskolásoknak, 

valamint felvételi 

előkészítőt tartok. Tel: 

064-281-34-33. 

• Házat bérelek Becsén, 

nagy udvarral. Tel.: 064-25- 

95-231. 

• Házi készítésű bor eladó. 

Tel.: 063-531-833. 

• Karaoke partik és zsúrok 

szervezéséhez szükséges 

felszerelést adok bérbe. 

Tel.: 062-255-277. 

• Péterrévén új, 

rendbehozott ház eladó – 

100 m 2 , 20 ár telek, mellékhelyiségek, 

gyümölcsös. 

Ára: 15.000 euró. Tel.: 063- 

77-29-208. 

• Egyetemista kiadó szobát 

keres Újvidéken, illetve 

Péterváradon. Tel.: 

021/6914-551. 

• Eladó 2,5 és 5 kilowattos 

villanykályha. Tel.: 062- 

812-59-02. 

• Háromszobás lakás kiadó 

Becse központjában. 

Tel.: 064-38-36-149. 

• Eladó: 2,5 raklap 

Wienerberger-Porotherm 

építészeti blokktégla – 30 

cm. Tel.: 064-133-15-26. 

• Óbecsén régebbi ház 

eladó a Vladimir Nazor utca 

34-es szám alatt. Ára 16.000 

euró. Tel.: 021/6912-509. 

• Négy hold föld eladó a 

Mézesdűlőben. Tel.: 064-11- 

43-878. 

• Eladó egy Golf 1-es 

gépkocsi. Ára: 500 euró.Csere 

is lehetséges automatik 

motorért, hozzáfizetéssel. 

Tel.: 063-88-49-157. 

• Kisipari tevékenységre 

alkalmas ház eladó – 1.650 

m 2 -, gázfűtés, laminált padló, 

fürdőszoba, telefon. Ára: 

25.000 euró. Tel.: 064-510- 

73-37. 

• Három hold föld eladó 

a Radičević-Jezero úton, az 

öntözőrendszer mellett. Tel.: 

022-64-05-17. Érdeklődni 20 

óra után. 

• Magánórákat tartok 

matematikából általános és 

középiskolások részére. Tel.: 

065-69-20-629. 

• Eladó 4,5 és 6 kilowattos 

villanykályha. Kiváló állapotban. 

Ár: 90 és 110 euró. 

Tel.: 063-83-54-361. 

• Opel Corsa 1-es gépkocsi 

eladó, 2001-es évjárat, 

három ajtó, fehér színű. Tel.: 

064-123-75-61. 

• 3.500 euró értékű, teljes 

felszereltségű autót (bőrülések, 

klíma) házért cserélek 

Bácsföldváron, kisebb 

hozzáfizetéssel. Tel.: 063- 

712-33-38. 

• Új garzonlakás kiadó 

az újvidéki vásárcsarnoknál. 

Tel.: 064-66-86-063. 

• Eladó: új fedett utánfutó 

(gépkocsihoz), két új Gorenje 

hűtőszekrény, 6 új 

Mono Blok WC, két új szobaajtó, 

diófa és cseresznyefa 

parkett. Tel.: 064-130-61-21. 

Knjigovodstvene usluge, izrada biznis planova, poslovnih analiza u 

OZ „MLADOST“, Bečej 

Svetozara Miletića 86 

Telefoni: 021-6917-457, 064-412-0561, 064-704-6941 

Cela strana 12.000 din 

Pola strane 7.200 din 

1/4 strane 4.600 din 

Mali oglasi: 

50 dinara, 

dvojezièno 80 dinara 

CENOVNIK REKLAMNOG PROSTORA 

Èitulje: 

jednostubaèno 150 dinara, 

dvostubaèno 300 dinara 

Vaši mali oglasi na: www.becejski-mozaik.co.rs 

OBAVEŠTENJE 



cene su bez PDV-a 

OBAVEŠTENJE 

o raspisanim kreditnim linijama u Fondu za razvoj 

AP Vojvodine u 2009. godini 

1. Konkurs za dugoročno kreditiranje razvojnih programa u oblasti privrede 

na teritoriji AP Vojvodine u 2009. godini - otvoren do 28.10.2009. 

godine. 

2. Konkurs za dodelu kratkoročnih kredita za finansiranje izvoza - otvoren 

do 23.09.2009. godine. 

Za dodatne informacije i svu neophodnu pomoć oko realizacije ovih 

programa možete se obratiti: 

- Draganu Mesarošu, članu Opštinskog veća, Bečej, Trg oslobođenja br. 

2, kancelarija br. 19, telefon: 021/6912-575 i 

- Odeljenju za privredu i razvoj Opštinske uprave Bečej, Bečej, Trg oslobođenja 

br. 2, kancelarija br. 13, telefon: 021/6911-720, lokal 125, sajt: 

www.privredabecej.com. 

Obaveštavamo sve građane opštine Bečej da ćemo u toku sledećih nekoliko 

dana početi sa slanjem UPOZORENJA PRED UTUŽENJE jednom broju 

dužnika koji nisu izmirili obaveze po osnovu naknade za korišćenje građevinskog 

zemljišta. 

Upozorenje će biti poslato na kućne adrese sa rokom od 10 dana za izmirenje 

dugovanja. Ukoliko se dug ne plati, predmet će biti upućen na utuženje. 

Troškove postupka će snositi dužnik. 

Ukoliko je došlo do promene vlasništva kupoprodajom, nasleđivanjem i 

zamenom, građani mogu u datom roku da dođu u naše službene prostorije i 

izvrše prijavu. 

Napominjemo da većina građana redovno izmiruje svoje obaveze, koje 

godišnje ne predstavljaju preveliko opterećenje za kućne budžete. 

Na tužbe kao nepopularnu meru smo prinuđeni kako bi omogućili kontinualno 

funkcionisanje javne rasvete, krpljenje udarnih rupa, održavanje horizontalne 

i vertikalne signalizacije kao i drugu komunalnu infrastrukturu koja se finansira 

iz ovih prihoda. 

S poštovanjem, 

direktor 

Zvonimir Stankov

12 


MARKETING 

AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PRERADU SOJE 

21220 Bečej 

Telefoni: 021/6915-311, 6911-620 

Telefax: 021/6914-271, 6914-485 

Vršimo uslužno čišćenje i 

održavanje elektroinstalacije 

vaših zgrada, stanova, lokala i 

slično. 

Iđoški put 24, 

Bečej 

Tel.: 

021/6910-930, 

064-232-12-02 

Petrovoselski put bb, Bečej 

Tel: 021/6910-172 

Vršimo i servis i popravke kućnih aparata, izradu svih vrsta električnih instalacija (interfona 

i slično). 

poziva na pretplatu 

caffe-restoran 

radno vreme 

Poštovani čitaoci, pozivamo vas da se pretplatite na nedeljnik 

Bečejski mozaik po povoljnim uslovima. Ukoliko se odlučite da 

vaš primerak Bečejskog mozaika dobijate svakog petka na vašoj 

adresi bez poštanskih troškova i s popustom u zavisnosti od 

dužine pretplate, pozovite nas i mi ćemo izvršiti uplatu pretplate 

umesto Vas. 

Pretplata s popustom: tri meseca 370 dinara, šest meseci 710 

dinara, godinu dana 1.350 dinara. 

radnim danima: 

07-23h 

petak-subota 

non-stop 

Svaki pretplatnik stiče pravo na besplatno oglašavanje: pretplata 

na tri meseca - dva besplatna oglasa, pretplata na šest 

meseci - pet besplatnih oglasa, pretplata na godinu dana - deset 

besplatnih oglasa. 

Za sve informacije možete nas kontaktirati na telefone: 

021/6910-114 i 6918-815 

Sve za Vas - sportska hala, bazeni, 

teretana, trim kabinet, streljana, 

sauna...

MLADI KAO POLITIČKI LIDERI: MLADENOVAC (XIV) 

„Da li ih ima dovoljno? Dovoljno je što 

ih ima.” 

OD ZANOSA i nade devedesetih 

godina, preko euforije petooktobarske 

pobede, do letargije novog srpskog 

političkog dila - da li je to konačna 

ruta kojom su prošli mladi 

na trnovitom putu demokratskih 

promena, ili ima još neka stanica? 

U svakom slučaju, neki mladi partijski 

lideri su odlučili da sa ulica i iz 

tesnih opozicionih kancelarija pređu 

u kabinete vlasti i pokušaju da 

utiču na glavne tokove, dok su drugi 

svesno doneli odluku da se sklone 

u stranu i preusmere energiju 

koja je nekada generisana zarad 

velikih promena... I jedni i drugi 

imaju svoje argumente... 

- Nažalost, pojam politike danas 

je izvitoperen i uglavnom se 

doživljava kao mogućnost da se 

steknu određene društvene privilegije 

- kaže Danijel Pantić (30), potpredsednik 

SO Mladenovac i funkcioner 

OO G17 plus u Mladenovcu, 

i dodaje: - Ne slažem se sa takvim 

stavom i duboko verujem da 

je politika profesija koja zahteva 

punu posvećenost i odgovornost u 

radu. I zato nisam sklon da govorim 

o mladim ili starijim ljudima u 

politici, već isključivo o odgovornim 

i neodgovornim političarima. Zastupljenost 

mladih u srpskoj politici 

zavisi isključivo od njih samih, od 

Danijel Pantić 

njihove potrebe da aktivno učestvuju 

u političkom životu svoje opštine, 

grada ili republike. 

S druge strane, Igor Kojčić 

(23), student Građevinskog fakulteta 

u Beogradu i nekadašnji funkcioner 

OO DS Mladenovca, koji je 

jedno vreme bio svojevrsna nova 

politička nada, kaže: - Tragična je 

činjenica da generacije koje nasleđuju 

ovu zemlju, ne veruju da nešto 

mogu da promene. Aktivnosti 

mladih u političkim partijama svode 

se uglavnom na fizičke poslove, pa 

i nije čudno što mladi apstiniraju od 

takve vrste političkog delovanja. 

Naravno, niko ne govori o tome da 

bi rešenje svih problema bilo u postavljanju 

isključivo mladih ljudi na 

najodgovornije pozicije u društvu. 

Mlade, kao društvenu grupu, karakteriše 

i niz negativnih atributa 

koji su došli kao posledice nedovoljno 

efikasnog obrazovnog sistema, 

poremećenih vrednosnih sistema 

i opšteg stanja u zemlji. 

Na pitanje kako je i zašto jedan 

od najperspektivnijih lidera mladih 

u Mladenovcu došao u poziciju političke 

pasivnosti, Kojčić odgovara: 

- U određenom trenutku, zastupajući 

svoja uverenja i stavove, 

ostanete u manjini i bez mogućnosti 

da na određene stvari utičete... 

Nezadovoljan načinom na koji 

stranka na lokalu funkcioniše, duboko 

uveren u negativne posledice 

određenih odluka, a iznad svega 

poštujući legitimna prava većine, 

nisam želeo da nosim ni minimalnu 

odgovornost za posledice svega. 

Zato sam se povukao. 

Kompromisi... Ili 

ne 

Mlad čovek, po svojoj definiciji, 

nije sklon kompromisima. S druge 

strane, politika je, a posebno učešće 

u vlasti, umetnost mogućeg, 

veština kompromisa. O tome kako 

mlad čovek u politici uspeva da pomiri 

te dve kontradiktornosti, Pantić, 

inače diplomirani politikolog, 

kaže: 

- Mladi ljudi po svojoj prirodi brže 

prihvataju promene i brže se 

uklapaju u savremene društvene 

tokove. Ali to ne znači da nisu skloni 

kompromisu. Naprotiv. Važno je 

samo praviti razliku između takozvanog 

trulog kompromisa i kompromisa 

koji za rezultat ima opšte 

dobro. Sposobnost pravljenja te razlike 

nema veze sa godinama, već 

sa svešću pojedinca o sopstvenoj 

odgovornosti prema poslu koji 

obavlja - smatra Pantić, koji kao da 

svojom ocenom trenutnog političkog 

stanja želi da, beskompromisno, 

ilustruje svoje malopređašnje 

stavove: - Trenutna politička situacija 

u Srbiji je bolja nego što je bila 

90-ih godina. Ipak većina stranaka 

populističkim sredstvima prilazi 

građanima udvarajući se za neke 

naredne izbore, ne pružajući konkretne 

rezultate. Svoj ostvareni populizam 

kasnije isključivo koriste 

kao metod političke mobilizacije i 

za učvršćivanje pozicije harizmatičnog 

lidera. S druge strane, stranke 

koje pokušavaju da rešavaju 

identifikovane probleme nepopulističkim 

metodama postaju teret populistima 

i neko ko je kočničar njihovom 

udvaranju. Jasno je da je 

cilj svake političke stranke dolazak 

na vlast. Ali to ne sme biti cilj po 

sebi, već sredstvo za rešavanje 

nagomilanih problema. Nažalost, 

većina stranaka je fokusirana samo 

na istraživanja javnog mnjenja, 

rejtinge i popularnost, dok se problemi 

gomilaju, umesto da se rešavaju 

- ocenjuje Pantić. 

Igor Kojčić, pak, upozorava da, 

ako se pitanje participacije mladih 

u političkom životu zemlje svede 

na procenat mladih na određenim 

Mladi kao politički lideri 

Asocijacija lokalnih nezavisnih 

medija „Lokal pres“ od 25. maja 

realizuje projekat pod nazivom 

„Mladi kao politički lideri u Srbiji“. 

Projekat predstavlja serijal od 20 

istraživačkih tekstova koje pišu lokalni 

novinari i koji će biti dostupni 

i na sajtu www.localpress.org. rs. 

Uloga mladih, značaj, mesto u 

sprovođenju politike, njihov uticaj 

na zbivanja, koliko su aktivni učesnici, 

a koliko posmatrači su pitanja 

sa kojima namerava da se bavi 

ovaj projekat. Projekat finansira 

američka organizacija NED. 

B.M. 

PEŠČANIK 

državnim ili stranačkim funkcijama, 

čak i u slučaju da je taj procenat 

zadovoljavajući, njihove realne mogućnosti 

za delovanje nisu velike. 

- Problem je u tome što ti ljudi 

- uprkos svojim, često nespornim, 

kvalitetima - sistemski „zahvalnost“ 

za tu poziciju duguju određenom 

pojedincu, stranačkom funkcioneru, 

često sa spornim kvalitetima, 

koji „bolje“ od njih „zna“ rešenja za 

sve probleme. Opstanak na toj poziciji 

omogućava čest kompromis 

između svojih ideja i ideala i „dobronamernih“ 

saveta ili uputstava. 

Ipak, ohrabrujuća je činjenica da 

veliki broj mladih nije spreman na 

takve kompromise, i ne dozvoljava 

da bude ofinger za tuđe stavove i 

mišljenja - ističe on. 

A šta su najveći problemi mladog 

čoveka u Mladenovcu danas? 

Birokratija i(li) 

inicijativa 

- Uglavnom se problemi mladih 

ljudi u Mladenovcu ne razlikuju od 

problema mladih u državi uopšte. 

Na prvom mestu to je nezaposlenost, 

koja je posledica ekonomskih 

problema naše države - smatra 

Danijel Pantić, potpredsednik SO 

Mladenovac i dodaje: 

- Nedostatak kvalitetnog društvenog 

života, posebno u ruralnim 

sredinama, ima za rezultat konzumiranje 

droga, alkohola i ostalih 

psihoaktivnih supstanci. Lokalna 

vlast pokušava, koliko je to u njenoj 

nadležnosti, da se suoči sa problemima 

mladih, a država osnivanjem 

Ministarstva za sport i omladinu 

aktivno prilazi prvo prepoznavanju, 

a kasnije i rešavanju problema 

mladih ljudi. Naša lokalna vlast 

Igor Kojčić 

FELJTON 

osnivanjem posebnog radnog tela 

za suzbijanje bolesti zavisnosti pokušava 

da kroz edukativne seminare 

i radionice učini dostupnim informacije 

o štetnosti psihoaktivnih 

supstanci na društvo. Trenutno pripremamo 

otvaranje Kancelarije za 

mlade, koja će se baviti prepoznavanjem 

i rešavanjem problema 

mladih ljudi u našoj opštini - najavljuje 

Pantić. 

Igor Kojčić podseća da je civilna 

organizacija Građanske inicijative 

iz Beograda pre par godina 

sprovela anketu o položaju i potrebama 

mladih u Mladenovcu, a kao 

najveći problem izdvojena je nezaposlenost 

i nizak životni standard, 

dok su problemi nedostatka sportskih 

i kulturnih dešavanja došli u 

drugi plan zbog preovladavanja 

opšteg ekonomskog problema. 

- Naravno, visoko mesto zauzima 

i problem narkomanije, nemogućnost 

daljeg obrazovanja i slično. 

Zanimljiv je i podatak da je oko 

70 odsto mladih izjavilo da želi da 

rešava određene probleme u gradu, 

ali i podatak da bi čak 68 odsto 

mladih napustilo grad ako bi im se 

ukazala prilika. S obzirom na ovakve 

podatke, lokalna samouprava 

bi morala napraviti odgovarajuće 

mehanizme, koji bi omogućili i podstakli 

uključivanje mladih u društveni 

život grada, organizujući, na 

primer, kancelariju za mlade, što je 

slučaj u nekim drugim beogradskim 

opštinama... Siguran sam da 

takvi mehanizmi trenutno ne postoje, 

pa se svaka trenutna aktivnost 

opštine u pravcu mladih, pre svega 

svodi na formu. 

Kojčić naglašava da ne vidi 

preveliku potrebu za pozitivnom 

diskriminacijom mladih prilikom izbora 

na različite funkcije. 

- Lično znam nekolicinu mladih 

ljudi koji se nalaze na određenim 

pozicijama u lokalnoj vlasti. Svoj 

posao uglavnom obavljaju korektno. 

Da li ih ima dovoljno? Dovoljno 

je što ih ima. Mislim da je pravo pitanje 

pitanje njihovog uticaja... 

Sad, da li je problem u broju mladih 

ljudi na pozicijama ili nepostojanje 

odgovarajućih programa prilagođenih 

potreba mladih, zaključite 

sami. 

Na problem odgovornosti i inicijative 

ukazuje i Danijel Pantić. 

- Koliko mogu da primetim, u 

poslednjih nekoliko godina je sve 

više mladih ljudi koji učestvuju u vršenju 

lokalne vlasti. Ključne pozicije 

u modernom društvu iziskuju ljude 

koji su željni dokazivanja, imaju 

inicijativu i visok stepen obrazovanja, 

što su karakteristike i mnogih 

mladih ljudi - ocenjuje on, uz zaključak: 

- Vršenje lokalne vlasti više 

se ne svodi isključivo na birokratiju 

već i na inicijativu i visok stepen 

odgovornosti. 

broj 472. 18. septembar 2009.13 

„Poštuj sebe, da bi 

te drugi poštovali“ 

Na temu „Mladi kao politički lideri 

u Srbiji“ razgovarali smo i sa 

Draganom Lukač (28), članicom 

Opštinskog veća opštine Mladenovac, 

zaduženom za oblast obrazovanja. 

Dragana, inače diplomirana 

pravnica i članica DS-a, iako vrlo 

mlada, ima veoma dug staž u politici, 

duži od deset godina. Dobro 

pamti, ne samo kao svedok već i kao 

vrlo aktivan učesnik i vreme opozicionog 

delovanja svoje stranke... 

- Za uspeh 5. oktobra su mladi 

više nego zaslužni, sećam se da je 

naš entuzijazam i angažovanost 

tokom kampanje motivisao ljude 

da izađu na izbore i da smo mi, kao 

podmladak nacije, dali presudnu 

reč za promene - podseća Dragana 

i dodaje: - Tada je naša uloga 

bila mnogo više „terenska“, a zasluge 

za dobro obavljen posao 

uglavnom su pobrale starije generacije. 

Danas su mladi više uključeni 

u rad institucija nego ranije, ali to 

po sebi nosi i odgovornost jer su 

prvi na udaru za greške koje u najvećem 

broju slučajeva nisu njihove. 

Zaključak koji se iz ove obrnute 

proporcije nameće nije baš ohrabrujući. 

Na pitanje ima li dovoljno mladih 

ljudi u lokalnoj vlasti, a posebno 

na mestima sa većim uticajem, 

Dragana Lukač odgovara: 

- Ne, ima nas premalo. Sa jedne 

strane činjenica je da su odgovornija 

mesta mahom „predodređena“ 

za ljude sa više iskustva, ali 

je isto tako činjenica i da je uočljiv 

nedostatak interesovanja mladih 

da se aktivno uključe u politiku i 

manjak ambicija u tom pravcu. Dosta 

mladih ljudi se bavi politikom više 

kao hobijem nego što zaista vidi 

priliku da aktivnim participiranjem 

uradi nešto i unese osveženje i 

promene u postojeće stanje. 

Konkretno, u njenom slučaju: - 

Mogu da kažem da sam, pošto 

pratim osnovnoškolsko obrazovanje, 

prilično upućena u aktivnosti 

najmlađih đaka. Trudim se da motivisanjem 

i finansiranjem raznih 

aktivnosti zajedno sa njihovim profesorima 

i direktorima škola motivišem 

decu da se odmalena okrenu 

pozitivnim stvarima i poželjnim delovanjima 

u društvu. Podsticanje 

takmičarskog duha, kreativnosti, 

proširivanje saznanja i širenje 

spektra društvenog angažmana je 

jedan od mojih glavnih prioriteta. 

Trudimo se da što manji broj dece 

ode stranputicom i upropasti život 

nesticanjem adekvatnog obrazovanja 

ili okretanjem drogama, alkoholu 

ili kriminalu. Droga je, inače, 

ogroman problem u Mladenovcu 

Dragana Lukač 

danas, sve je više zavisnika među 

maloletnicima i mladima. Siromaštvo, 

nezaposlenost, loše društvo i 

pesimizam su ključni uzroci te 

društvene anomalije i smatram da 

će kako oni budu iskorenjivani, tako 

će biti i sa ovim problemom. 

Na kraju, isto pitanje i za gospođicu 

Lukač - mlad čovek i kompromisi 

u politici. 

- Bitno je da se razgraniči kompromis 

kao neophodan sastojak 

političke egzistencije od beskičmenog 

pristajanja na sve. Ko nastupi 

od starta sa stavom da „sve može“, 

nikada neće sebi uspeti da izgradi 

poštovanje i zauzme iole pristojno 

mesto u poslu kojim se bavi. 

Mlad čovek u politici mora da se 

bori sa mnogo više predrasuda nego 

njegov stariji kolega, vrlo je bitno 

kako nastupa jer se svaki njegov 

potez meri i gleda najpre kroz 

prizmu neiskustva, što ga automatski 

diskvalifikuje u očima saradnika 

i građana. Sa druge strane, opasno 

je da mladi budu previše servilni 

i da se „otimaju“ da odrađuju tuđe 

delove posla jer tako sebe ne 

predstavljaju kao ravnopravnog 

već kao potrčka, pa neretko i ulizicu. 

Znam da možda zvuči grubo, 

ali poznato je da ako ne poštuješ 

sebe ne možeš očekivati ni da te 

drugi poštuju. 

Saša Marković

14 

OGLEDALO 


MLADI KAO POLITIČKI LIDERI: KRUŠEVAC (XV) 

Nisu dovoljne samo kozmetičke 

promene 

U ODBORNIČKIM KLUPAMA gradskog 

parlamenta u Kruševcu procenat 

mladih predstavnika naroda 

jedva da prelazi 10 odsto. Naime, 

od 70 članova najvišeg zakonodavnog 

tela u Kruševcu, samo 8 

odbornika ima manje od 35 godina. 

Prosečna starost članova Gradskog 

veća iznosi 45, a pomoćnika 

gradonačelnika čak 50 godina. 

Mladih političkih lidera i u strankama 

i na gradskim funkcijama ipak 

ima i, mada se značajno razlikuju u 

oceni otvorenosti sredine za mlade, 

svi su uvereni da su stranke kojima 

pripadaju baš one koje mladima 

pružaju najveću šansu. 

Najviše mladih odbornika u lokalnom 

parlamentu Kruševca ima 

odbornički klub DSS-a, šestoro, 

što čini čak 40 odsto od 15 odbornika 

koji ga čine, dok odborničke 

grupe Jedinstvene Srbije sa pet i 

Srpske radikalne stranke sa osamnaest 

članova, imaju po jednog 

odbornika koji pripada mlađoj generaciji. 

Dvoje najmlađih odbornika, 

Aleksandar Ranković i Jelena 

Miletić, imaju po 25 godina i oboje 

pripadaju DSS-u. Demokratska 

stranka, SPS i G17 plus nemaju 

među svojim parlamentarnim predstavnicima 

nijednog pripadnika 

mladih, ali, istini za volju, neki od 

mladih lidera iz ovih stranaka koje 

od pre dva meseca, uz Jedinstvenu 

Srbiju čine novu koalicionu vlast 

u gradu, obavljaju neke od funkcija 

u izvršnoj vlasti. Mladi na političkim 

i gradskim funkcijama slažu se da 

je apatičnost i nezainteresovanost 

mladih za politiku dominantni faktor 

njihove slabe vidljivosti, ali se 

veoma razlikuju u tumačenju razloga 

za takav njihov odnos prema 

javnoj sferi. 

Svako treba da 

zasluži svoju šansu 

Među najmlađim funkcionerima 

u lokalnoj vlasti, na veoma odgovornoj 

funkciji našao se tridesetpetogodišnji 

Miloš Jovanović, inače 

član Predsedništva Demokratske 

stranke, član Gradskog odbora 

u Kruševcu, a odnedavno i jedan 

od pet najmlađih članova Republičke 

izborne komisije. Njemu je nakon 

promene vladajuće koalicije u 

Kruševcu pre nešto više od dva 

meseca poverena funkcija načelnika 

Gradske uprave. Sa te pozicije 

Jovanović ocenjuje da, kako 

kaže, bar u njegovoj stranci, podela 

na mlade i stare ne stoji. 

- Iako će mnogi reći da imamo 

jedan od starijih odbora, u poslednjih 

godinu dana na površinu je 

izašlo dosta mladih i ljudi srednjih 

godina. U Predsedništvu i Gradskom 

odboru, pa i organima vlasti 

u gradu koje je dala Demokratska 

stranka, na funkcijama su ljudi 

srednjih godina i mlađi, negde u 

rasponu od 65. do 73. godišta. 

Među njima ima i onih koji su samo 

par godina članovi stranke, a već 

su došli do funkcija u Gradskom 

veću, Gradskom odboru, ili do odborničkih 

mandata, što pokazuje 

da se ljudima šansa pruža zavisno 

od kvaliteta i rezultata koje postižu. 

Ne kažem da to ne bi trebalo da 

bude još izraženije, ali čini mi se da 

svako treba da zasluži svoju šansu 

i u tom smislu ne stoji podela na 

Miloš Jovanović 

stare i mlade, već na sposobne i 

nesposobne. 

O svojoj poziciji načelnika kaže 

da predstavlja jedno od najbitnijih i 

najosetljivijih mesta u lokalnoj samoupravi, 

te da je i to pokazatelj da 

se mladom čoveku ovde zaista 

pruža šansa da pokaže šta zna. 

- Kao pojedinac ne bih mogao ništa 

da postignem ukoliko nemam 

podršku i gradonačelnika i Gradskog 

veća i saradnika. To za sada 

dobro funkcioniše. 

Navodeći da je on jedan od retkih 

ljudi iz svoje generacije koji se 

posle završenog fakulteta vratio u 

rodni grad, Jovanović zaključuje da 

zadatak nosilaca vlasti je da im 

stvore mogućnosti koje će ih ohrabriti 

da se, umesto odlaska iz Grada, 

pa i zemlje, odluče da ostanu 

tu. 

- Ja Kruševac iskreno volim i 

ne razmišljam baš nimalo o Beogradu, 

i čini mi se da on može biti 

mnogo bolji grad. To je zadatak 

svih, i mladih i starih. Ipak, čini mi 

se da su mladi prilično nezainteresovani 

za svoju poziciju i poziciju 

grada i to je ono što treba menjati. 

Ta apatija je, verovatno posledica 

nedostatka odgovarajućih sadržaja 

u gradu, što mi sada pokušavamo 

da promenimo, kako na kulturnom, 

tako i na sportskom i svakom drugom 

planu, ali neka inovativnost sa 

njihove strane je svakako neophodna. 

Mladi kao politički lideri 

Asocijacija lokalnih nezavisnih 

medija „Lokal pres“ od 25. maja 

realizuje projekat pod nazivom 

„Mladi kao politički lideri u Srbiji“. 

Projekat predstavlja serijal od 20 

istraživačkih tekstova koje pišu 

lokalni novinari i koji će biti dostupni 

i na sajtu www.localpress.org. rs. 

Uloga mladih, značaj, mesto u 

sprovođenju politike, njihov uticaj 

na zbivanja, koliko su aktivni učesnici, 

a koliko posmatrači su pitanja 

sa kojima namerava da se 

bavi ovaj projekat. Projekat finansira 

američka organizacija NED. 

B.M. 

Omladina se oseća 

izneverenom 

Aleksandar Ranković član je 

DSS-a, potpredsednik omladine te 

stranke na nivou Srbije i jedan od 

dvoje najmlađih odbornika u lokalnom 

parlamentu. I po njegovom 

mišljenju mladi danas ne pokazuju 

dovoljno energije, poleta i entuzijazma, 

ali Ranković smatra da je to 

generalno odlika ponašanja ljudi u 

Srbiji danas. 

- Mislim da se narod oseća 

izneverenim, pa samim tim i ta 

omladina koja bi trebalo da bude 

nosilac želje za nečim boljim i novim. 

Možda i mi, koji se u nekim 

krugovima percipiramo kao neko 

ko bi trebalo da ih pokrene, snosimo 

deo odgovornosti, možda nismo 

dovoljno aktivni. Ipak, mislim 

da glavni problem ne leži ni u mladima 

ni u nama koji bi trebalo da 

budemo njena pokretačka snaga, 

već u onima koji su i najodgovorniji 

za stanje u kome se društvo nalazi. 

Ne licitiram ni imenima ni 

strankama. Sve stranke, i one koje 

su u vlasti i koje su opozicija tome 

su doprinele jer su sve one od 

2000. godine u nekom trenutku bile 

na vlasti. I sve su one odgovorne 

za stanje duha, odnosno nedostatak 

inicijative za sve, od traženja 

posla, do građenja porodice – smatra 

Ranković, dodajući da je to zapravo 

žabokrečina iz koje se veoma 

teško izvući, te da je ljudi koji 

imaju energije, želje i snage da se 

izdignu iznad toga i koji predstavljaju 

avangardu društva veoma je 

malo. 

Aleksandar Ranković 

O tome da li je i koliko mladom 

čoveku koji želi da iskorači iz takvog 

stanja to dopušteno, Ranković 

kaže da bi društvo moglo da 

bude otvorenije: - Nije da postoje 

bogzna kakve barijere, ali postoji 

doza skepticizma. Poznajem ljude 

mojih godina koji već doktoriraju u 

inostranstvu, pa kad dođu ovde, 

naiđu na nepoverenje. Ne kažem 

da iskustvo nije bitno i da mlad čovek, 

ma koje titule da ima ne može 

odmah da zauzme ne znam kakvu 

poziciju ni u politici ni u privredu, ali 

bi mogao malo pažljivije da se sluša. 

Kod mnogih ljudi postoji problem 

recidiva samoupravne svesti 

koja postavlja barijere sadašnjem 

načinu života, gde bi tržište trebalo 

da procenjuje kvalitet svakog od 

nas. Nadam se da će mladi, ukoliko 

nam se pruži šansa za par godina, 

ukoliko ovo društvo bude sređenije, 

imati više smelosti da preuzimaju 

rizike, pokreću inicijative, 

menjaju radna mesta i šire sfere interesovanja 

i sopstvenog razvoja. 

Svoj odbornički posao Ranković 

shvata veoma ozbiljno i, kako 

kaže, kao angažovanje u tri ravni: 

sa aspekta politike stranke koja je i 

vlasnik odborničkih mandata, sa 

FELJTON 

aspekta građana na području koje 

predstavlja i sa aspekta generacijske 

pripadnosti, odnosno kao zastupnik 

interesa mladih u lokalnom 

parlamentu. 

Upitan kako ga doživljavaju 

stariji članovi parlamenta, on kaže 

da je zahvalan što su ga prihvatili 

kao ravnopravnog učesnika u parlamentarnom 

životu. - Naravno, oni 

stariji i po godinama i po odborničkom 

stažu su uvek tu da upute savet 

a na meni je da li ću ga poslušati. 

Nema nikakvih barijera kada 

je reč o mom angažovanju. Ja sledim 

politiku stranke, ali sam pripremam 

svoje nastupe. Situacija je 

mnogo liberalnija nego što sam 

očekivao kada sam nakon prošlogodišnjih 

izbora dobio poverenje i 

stranke, ali i birača da obavljam 

odborničku funkciju. 

Mladi su frustrirani 

- Bilo bi zaista licemerno reći 

kako politika u Srbiji nije ogađena 

mladim ljudima. Iako sam poprilično 

involviran u politički život pre 

svega svoga grada, a onda i svoje 

države, ne mogu a da se ne složim 

sa svima onima koji kažu da im se 

politika gadi. Današnja politička 

scena je zagađena svim mogućim 

bolestima koje mlade ljude teraju 

daleko ne samo od aktivnosti u 

njoj, već i od samog života u Srbiji 

- uveren je Aleksandar Šargić, dvadesetdevetogodišnji 

član Glavnog 

odbora Liberalno demokratske partije. 

U Srbiji je, smatra Šargić, na 

delu „gerontologija” - vladavina starih 

ljudi i to u svim sferama: ekonomiji, 

biznisu, umetnosti, prosveti i 

naravno u politici. 

- U manjim gradovima, a to su 

svi osim Beograda, Novog Sada, 

eventualno Niša i Kragujevca, ovaj 

problem je još izraženiji. To frustrira 

svakog mladog čoveka koji ima 

ambiciju da i drugima i sebi pruži 

najviše onda kada je najjači, najsposobniji, 

najbrži - tvrdi on. I premda, 

kako kaže, lično nije pristalica 

davanja šanse mlađima po svaku 

cenu, smatra da skučenost mogućnosti 

za mlade ljude u Srbiji je tolika 

da to već prerasta u dominantan 

društveni problem. 

- Još veći problem predstavlja 

nedostatak vertikalne prohodnosti 

u društvu. Danas, ako niste nečiji 

sin, rođak ili poltron, nemate gotovo 

nikakvu šansu da napredujete. 

To je najveći izvor frustracije za 

mlade ljude zbog čega apstiniraju 

ne samo od politike, nego, rekao 

bih, od svakog oblika društvenog 

života. Ova slika je naša realnost, 

ali tu realnost ne prenose mediji, ni 

Aleksandar Šargić 

državni, ni privatni, jer je mnogo 

lakše i udobnije zavaravati i sebe i 

druge kako smo, u stvari, nadomak 

normalnog stanja pa su nam potrebne 

samo kozmetičke promene. 

Iako priznaje da i LDP nije savršena 

i da pati od bolesti koje imaju 

i druge stranke, Šargić, ipak, 

ocenjuje da u njoj postoji veći stepen 

osetljivosti za realne probleme. 

- LDP ne zaluđuje ljude velikim 

nacionalnim temama zbog kojih 

patimo vekovima. Nije zagledan u 

prošlost, ne previše ni u budućnost, 

nego, čini mi se, u sadašnjost 

i surovu realnost od koje ne beži. 

To je blisko mom shvatanju života i 

zato sam tu. Tu sam i zbog činjenice 

da je kod nas liberala moguće 

doći, pokazati određenu sposobnost 

i dobiti šansu da se iskažeš. 

Nisam poznavao nikog od vodećih 

ljudi u LDP-u pre 16 meseci kada 

sam postao njen član, a danas 

sam član Glavnog odbora. Pri 

tome, bio sam jedan od članova 

koji je najviše kritikovao rad rukovodstva 

stranke i predsednika lično. 

Mislim da je to dokaz demokratičnosti 

i otvorenosti LDP-a - zaključuje 

on. 

Nada Budimović 

Fotomonografija Beèeja 

III izmenjeno izdanje 

fotomonografije Bečeja 

(srpski, mađarski i 

engleski jezik) 

možete kupiti 

u prostorijama 

Bečejskog mozaika 

u ul. Matije Gupca 43 

po ceni od 

3.300 dinara. 

Informacije na 

telefon: 

021/6910-114

IZLOŽBA SLIKARA TIBORA ŠIPOŠA 

78 portreta 

POVODOM četrdeset godina 

izlaganja slikara Tibora 

Šipoša u sredu je u galeriji 

„Krug“ Gradskog pozorišta 

otvorena retrospektivna 

izložba portreta. Izložbu je 

otvorio prof. dr Jožef Salma, 

profesor Pravnog fakulteta u 

Novom Sadu, čiji se portret 

(Šipoš ga je naslikao 1989. 

godine) nalazi među 78 

predstavljenih slika. 

O delima Šipoša govorila 

je Gabrijela Sel, istoričarka 

umetnosti u Gradskom 

pozorištu. 

Od prve samostalne 

izložbe 1969. godine u Zagrebu, 

Šipoš je predstavio 

svoje radove skoro na svim 

kontinentima i za sobom ima 

preko trideset samostalnih 

izložbi, a učestvovao je i na 

brojnim zajedničkim izložbama 

i kolonijama u zemlji i 

inostranstvu. 

Uoči otvaranja izložbe 

autor Tibor Šipoš je rekao: 

„Posle četrdeset godina izlaganja 

opredelio sam se da 

na izložbi u Bečeju predstavim 

portrete u ulju, koje sam 

ranije mnogo radio. Smatram 

da će to biti interesantno 

jer je izložba portreta retkost 

u Bečeju. Ima dosta 

portreta Bečejaca i nekih poznatih 

ličnosti kao što su Milan 

Konjović, Vera Kovač i 

drugi, i mislim da će publici 

to biti privlačno.“ 

Poslednjih godina njegovo 

interesovanje bilo je 

usmereno na motive iz prirode 

ili apstraktno-kolorističke 

kompozicije, a manje na 

portrete. 

„Portret je, kako je u katalogu 

izložbe navela istoričarka 

umetnosti Gabrijela 

Sel, možda najteži i najzahtevniji 

motiv u slikarstvu. Na 

jednoj izložbi u Argentini, kritičari 

koji su videli neke od 

mojih portreta, rekli su da 

treba što više time da se bavim 

jer ni neki veliki slikari to 

ne umeju, za to se treba roditi, 

rekli su, pa sam se u 

U RADIČEVIĆU će po prvi 

put ove godine, od 18. do 

21. septembra, biti održana 

manifestacija „Dani Radičevića 

– memorijal Milana Vujnovića“. 

Danas od 15 sati počinje 

takmičenje u kuvanju riblje 

čorbe, dok je za 16 časova 

predviđeno svečano otvaranje 

manifestacije. Od 16.30 

biće održan parastos u crkvi 

u izgradnji posvećenoj svetoj 

Bogorodici. 

U 19 časova je proglašenje 

rezultata takmičenja u 

kuvanju riblje čorbe, zatim 

sledi večera za sve posetioce 

(biće kuvana čorba i za 

„narod“). 

U subotu se od 10 sati 

na stadionu igra turnir u malom 

fudbalu za učenike 

FOTO: S.M. 

Otvaranje izložbe 

jednom periodu svesno posvetio 

slikanju portreta. U 

traganju u kom pravcu treba 

da idem, shvatio sam da mi 

nije cilj da realistično slikam 

nego da što slobodnije, sa 

manje poteza, dam suštinu, 

tako da sam vremenom tu 

slobodu pronalazio i u drugim 

motivima.“ 

Šta je najvažnije prilikom 

slikanja portreta? 

- Pored toga što je potrebno 

da postoji vizuelna 

sličnost, morate uhvatiti karakter 

ličnosti koju slikate, 

zato ja najviše volim da slikam 

one koje poznajem. U 

početku sam mislio da su 

oči najvažnije da bi se to postiglo 

ali na osnovu iskustva 

sam ustanovio da oblik i držanje 

glave i njen položaj u 

odnosu na telo otkriva mnogo 

toga. Ako to uspete da 

prenesete kako treba, sve 

ostalo vam se samo nameće. 

Mislim da sam na ovim 

slikama kod svakog uspeo 

da uhvatim suštinu. 

Koji ste portret najduže 

ili najteže radili? 

- Najduže sam radio prvi 

portret, odnosno autoportret. 

Trudio sam se da bude što 

realističniji, a najteže mi je, 

čini mi se, bio portret Milana 

KALEIDOSKOP 

Konjovića. Kad sam se opredelio 

da slikam portrete poznatih 

ličnosti, prvo sam naslikao 

upravo Konjovića jer 

mi je bio na neki način uzor. 

Tu sam se oprobao u nekakvim 

smelim potezima i mislio 

sam da, ako njega uspešno 

uradim, sa drugima 

neće biti problema. U takvim 

situacijama najveći je problem 

ako slikate u grču, potrebno 

je da se oslobodite i 

slikate s lakoćom. Upravo je 

to razlog što većina izbegava 

da radi portrete, ali „veliki“ 

ljudi su u suštini jednostavni, 

interesantni, vrlo komunikativni 

i lako im možete 

pristupiti. 

Tibor Šipoš radi i stvara 

u ateljeu i galeriji kraj Tise, 

gde postoji i stalna postavka 

njegovih slika, ali i drugih slikara 

koji se tamo okupljaju. 

Kako je rekao, planira da se 

još više aktivira u stvaranju, 

ali i u okupljanju umetnika u 

tom prostoru. 

„Koliko sam ja njima potreban, 

toliko su oni meni 

potrebni, jer podstičemo jedni 

druge i inspirišemo na rad 

i stvaranje, a sve je to oplemenjeno 

i jednim lepim druženjem“, 

rekao je Šipoš. 

LJ.M. 

PROSLAVA DANA RADIČEVIĆA OD 18. DO 21. SEPTEMBRA 

Memorijal Milana 

Vujnovića 

osnovnih škola, a u Domu 

kulture od 19 sati nastupa 

trupa pozorišta „Miroslav 

Antić“ iz Sente. 

U nedelju od 10 časova 

počinje turnir u odbojci na 

pesku, a od 20 sati zajednički 

koncert KUD-a Đido i folklorne 

sekcije iz Radičevića. 

Poslednjeg dana manifestacije 

(ponedeljak) od 15.30 

časova na stadionu će biti 

odigrana utakmica između 

Mladosti i novosadske Slavije, 

a u 19 sati je liturgija u 

crkvi. U 20 časova predviđeno 

je svečano zatvaranje 

manifestacije uz program 

iznenađenja. 

Milan Vujnović je rođen 

u Radičeviću, a posle školovanja 

bio je uspešan preduzetnik 

u Novom Sadu. Mnogo 

puta je pomagao meštanima 

Radičevića, ulagao je 

u školu, crkvu, mesnu zajednicu, 

fudbalski klub. Vujnović 

je preminuo prošle godine 

u 61. godini života. 

„Milan Vujnović je bio čovek 

koji je postavljao velike 

ciljeve i sa lakoćom ih ispunjavao. 

Mnogo je pomagao 

selu, svojim ulaganjima je 

želeo da stvori što bolji ambijent 

za život u Radičeviću, 

pre svega mladih ljudi. Naša 

obaveza je da njegovu viziju 

nastavimo i zbog toga proslava 

dana sela nosi njegovo 

ime“, rekla je Suzana Đukić, 

potpredsednica Saveta 

mesne zajednice Radičević. 

Manifestaciju su finansijski 

pomogli poslovni partneri 

Milana Vujnovića. S.M. 

Doktor Marija Šimonji 

ONAJ UČENIK, student, 

političar, član neke organizacije 

ili predstavnik neke ustanove, 

kome bi bila potrebna 

stručna pomoć za istorijsku 

nauku, starolatinski ili staroslovenski 

jezik, obratio bi se 

jednostavno – profesorki 

Mariji. Pružajući nesebično 

svakom potrebnu pomoć, 

ova nesvakidašnja žena nikada 

nije govorila o svom 

zvanju, niti o svom ogromnom 

i svestranom znanju. 

A Marija Šimonji je bila jedina 

u Bečeju sa zvanjem 

doktora istorijskih nauka! 

Rođena je u Beogradu 

1929. godine, od oca Jožefa 

Šimonjija, knjigovođe, i majke 

Eržebet, domaćice, rođene 

Bon. Nekoliko godina po 

Marijinom rođenju, porodica 

se doseljava u Bečej, majčino 

rodno mesto. U Bečeju 

Marija završava osnovnu 

školu (1936-1944), a potom 

i gimnaziju (1944-1948). Na 

Filozofskom fakultetu u Beogradu 

diplomira istoriju 1952. 

godine. 

Po završetku studija vraća 

se u Bečej i pune 44 godine 

radi kao profesor istorije 

i latinskog jezika, sve do 

penzionisanja 1996. godine. 

Svoje znanje prenosila je 

pretežno učenicima bečejske 

gimnazije, ali je tokom 

decenija besprekorne prosvetne 

karijere povremeno 

radila u osnovnoj školi „Petefi 

Šandor“ i Ekonomsko-trgovinskoj 

školi. 

Govoreći o svojoj profesorici, 

jedna njena učenica 

iz poslednje Marijine generacije 

navodi: 

„Na prvi pogled bila je 

U BEČEJU više ne postoji 

nijedan bioskop i čini se da 

za to niko ne mari jer se filmovi 

mogu gledati na televiziji, 

videu, kompjuteru... 

Savremena tehnologija 

je toliko uznapredovala da je 

danas svako u mogućnosti 

da napravi fotografiju ili filmski 

snimak čak i mobilnim telefonom. 

Međutim, uraditi tako 

nešto pre osamdeset i 

četiri godine bio je uspeh 

vredan pažnje. O jednom takvom 

događaju pisalo je Novo 

vreme u 27. broju 5. jula 

1925. godine u tekstu naslovljenim 

„Novo preduzeće“. 

„Kada je pre nekoliko 

stotina godina slavni Nemac 

Jovan Gutenberg izmislio 

štampanje knjiga pomoću 

pokretnih slova to je bilo čudo. 

I pre toga su štampali ali 

sa nepokretnim slovima. Nikome 

pre Gutenberga nije 

pala ta srećna misao da slova 

odvoji jedno od drugog i 

da slaže reči kakve su mu 

potrebne. Taj izum je učinio 

jedna krhka žena, ali kako 

smo je upoznavali, uviđali 

smo da je vrlo jaka, staložena 

i istrajna osoba. Nije samo 

stručno predavala gradivo, 

nego nas je, kroz razgovor 

i priču, učila o pristojnom 

ponašanju, o samom životu. 

Puno smo naučili od nje...“ 

Stvaralački duh profesorice 

Šimonji je bio okrenut i 

naučno-istraživačkom radu 

na polju istorije. Naročito ju 

je interesovala istorija Mađarske 

do Prvog svetskog 

Dr Marija Šimonji 

LISTANJE STARIH NOVINA 

Prva radionica 

filmova 


11. 

rata, ali i ona nakon 1948. 

godine, a zatim i istorija novinarstva. 

Magistarske studije 

završila je u Beogradu 

1980. godine, a doktorsku 

disertaciju odbranila je 1985. 

godine, takođe u Beogradu, 

pred akademicima Vasilijem 

Krestićem i Čedomirom Popovim. 

Pored brojnih članaka u 

različitim stručnim časopisima, 

držala je predavanja u 

edukativnim programima 

RTV NS, ali i u raznim udruženjima, 

u različitim prigodnim 

prilikama. Objavila je 

svoj magistarski rad u knjizi 

„Istorija novosadskog novinarstva 

do 1914. godine“, a 

doktorsku disertaciju u knjizi 

„Istorija mađarskog novinarstva 

na teritoriji današnje 

Vojvodine“. 

Nemajući sopstvenu, 

Marija Šimonji je bila član 

sestrine porodice, porodice 

Tripolski. Svojim sestrićima 

je bila više od tetke, usađujući 

im moralne vrednosti koje 

je i sama negovala. Gotovo 

kao anegdotu, porodica 

navodi detalj sa koncerta 

njenih sestrića, inače talentovanih 

muzičara, kome je i 

ona prisustvovala. U trenutku 

kada su razigrani momci 

počeli da se na pozornici ponašaju 

„malo slobodnije“, 

tetka, nenaviknuta na tu situaciju, 

uputila im je opominjući 

osmeh i tokom koncerta 

češće pripretila prstom! 

Marija Šimonji se razbolela 

i umrla 2006. godine, 

ostavljajući prazninu u porodicama 

sestre Klare Tripolski 

i braće Jožefa, Zoltana i 

Janoša. Njen mirni, staloženi 

osmeh, uzdržana vedrina, 

neuobičajena skromnost, 

skrivali su ženu velike erudicije 

i svestranosti. Profesionalno, 

vojvođansku istoriografiju 

obogatila je radovima 

iz oblasti istorije novinarstva. 

Dušan Opinćal 

to da se nije moralo dolaziti 

slavnim i velikim naučenjacima 

na noge da se slušaju jer 

sad je njihova nauka bila pristupačna 

svakome pomoću 

knjiga. 

Znanje se nije više sticalo 

preko sluha, nego preko 

oka (čitanjem). Tako je isto 

učinio preokret pre nepunih 

sto godina izum fotografije. 

Veruje se da je danas fotografija 

veća i jača sila od same 

štampe. To znamo i mi 

laici iz običnog života. Knjigu 

sa slikama, pa još ako su lepe, 

prevrću i stariji i deca i 

muško i žensko, a najbolja 

knjiga bez slika ostavlja se 

često puta i nerazrezana. 

Posle fotografije je došao bioskop. 

Pomoću njega se 

znanje nauke i umetnosti još 

lakše i brže može da širi u 

narodne mase. Ovi bioskopski 

filmovi su se do skora 

izrađivali na strani i nama su 

dolazili samo gotovi da se 

namotaju na aparat. Do nedavno 

samo je zdravstveni 

inspektor g. dr Laza Marković 

u Novom Sadu uredio radionicu 

za izradu filmova. 

Posle njega u čitavoj Vojvodini 

drugu radionicu filmova 

osnovao je naš vrsni fotograf 

g. Danilo Jakšić sa svojim 

ortakom stručnjakom u 

filmskoj industriji novo preduzeće 

za izradu filmova ’Titan’. 

On nije žalio truda, troška 

i žrtava te je o Duhovima 

otišao u Veliki Bečkerek i 

snimio filmski ceo sokolski 

slet i svečanost sokolsku. 

Taj svoj prvi rad prikazao je 

g. Jakšić u svom ateljeu malom 

broju svojih prijatelja koji 

su bili zadivljeni da se ovako 

lepe i ukusne stvari mogu 

i kod nas izrađivati te su mu 

srdačno čestitali na novom 

uspehu. Samo je sada na 

društvu da svojim shvatanjem 

i razumevanjem industriju 

ove vrste potpomogne 

u razvijanju ovog energičnog 

i agilnog čoveka, te će 

on moći i dalje da nam daje 

prilike da gledamo filmove iz 

života našeg naroda i našeg 

društva.“ 

LJ.M.

16 

KALEIDOSKOP 


PREMIJERA FILMA IVANA KOVAČA 

„Tri cimerke“ 

PREMIJERA FILMA “Tri cimerke” 

autora Ivana Kovača održaće se 

danas (18. septembra) u 20 časova 

u velikoj sali Gradskog pozorišta. 

Reč autora: „Film ’Tri cimerke’ 

snimljen je po motivima iz života tri 

novosadske studentkinje. Žanrovski, 

to je kamerna drama-komedija. 

Kuriozitet je da se radi o srednjemetražnom 

filmu – prvom bečejskom 

srednjemetražnom filmu – 

ako isključimo svadbene filmske 

spomenare. Film tematizuje tri različita 

poimanja muško-ženskog 

odnosa. To su fragmenti noćnih 

razgovora, punih atmosfere, intime, 

i rekao bih, intelektualnog šarma. 

Šta se zbiva u stanu nakon što 

jednu od cimerki ostavi dečko? U 

pitanju su, verujem, vrlo retki i zanimljivi 

trenuci, prevashodno za mladiće, 

naprosto, to je ženski zabran 

kome je pristupljeno sa voajerske 

pozicije. Sa druge strane film je i 

fantazija muškarca, da ne kažem 

njegova megalomanija, o ršumu 

koji ostavlja za sobom u duši devojke 

nakon što je ’otkašira’. ’Tri cimerke’ 

su višeslojne, izdržavaju različita 

’čitanja’ – neko ih, štaviše, 

može posmatrati i kao ženopotcenjivačku 

konstrukciju, međutim, u 

to sam čvrsto uveren, ovaj film je i 

vrlo, vrlo afirmativan po ’žensku 

stvar’. On, štaviše, slavi ženskost 

– doduše, tu i tamo s ironičnom intonacijom 

– recimo samo da su devojke 

na momente predstavljene i 

kao moderne magbetske veštice. 

U filmu glume isključivo devojke i 

to je dosta neobično za ovdašnji 

amaterski film – devojke su, iskustvo 

je to pokazalo, manje raspoložene 

da glume u amaterskim filmovima 

od muškaraca, sklone su 

snebivanju, dobrim delom upravo i 

zbog amaterskog predznaka ovog 

stvaralaštva, izvesnog umetničkog 

rizika koji ga može ispratiti, te one 

teško uspevaju da podele entuzijazam 

autora filma. Ipak, na moju 

sreću i sreću ovog filmskog dela 

poznajem nekolicinu talentovanih 

devojaka zainteresovanih za glumu 

i film, te smo u zajedničkom naporu 

i zadovoljstvu uspeli snimiti 

’Tri cimerke’. Glumice su Dragana 

Došić, Lilien Kranjec i Žarka Svirčev. 

Kamera i montaža delo su Rubija 

Gajića, a sam potpisujem scenario 

i režiju.“ 

B.M. 

„3-1-2“ MERIDIJAN AKUPUNKTURNE VEŽBE 

Kineski recept 

za dugovečnost 

PROFESOR Džu Cong Ksijang, 

član Kineske akademije nauka govorio 

je u nedelju u velikoj sali 

Skupštine opštine Bečej o „3-1-2“ 

meridijan akupunkturnim vežbama. 

Meridijan vežbe su kineski recept 

za dug i kvalitetan život, naučno 

su dokazane, lako se izvode, a 

mogu sprečiti i lečiti veliki broj bolesti. 

„Trojka“ u nazivu metode vežbanja 

označava masažu tri akupunkturne 

tačke (dve na rukama, 

jedna na potkolenici), „jedinica“ 

znači trbušno disanje, a „dvojka“ 

srednje teške fizičke vežbe koje se 

izvode na dve noge (čučnjevi). 

Interaktivno predavanje osamdesetsedmogodišnjeg 

vitalnog 

profesora Cong Ksijanga pratilo je 

pedesetak Bečejaca koji su postavili 

veliki broj pitanja, a naučni radnik 

iz Kine je strpljivo objašnjavao 

metodu i pokazao je kako treba 

pronaći ciljane akupunkturne tačke 

na telu. 

„Meridijani su veliko otkriće tradicionalne 

kineske medicine još od 

pre dve i po hiljade godina. Imaju 

ulogu u poboljšanju cirkulacije 

energije i krvi u organizmu, održavanje 

ravnoteže između ’jina’ i ’janga’, 

tretiranju raznih bolesti i na 

kraju odlučivanju o životu i smrti“, 

rekao je Cong Ksijang. „Posle više 

od dvadeset godina praktikovanja i 

širenja metode ’3-1-2’ milioni ljudi 

u Kini i van nje koriste meridijan 

vežbe i uživaju u njihovom pozitivnom 

uticaju. Ova metoda, posle 

samo četiri nedelje vežbanja od 25 

minuta dnevno, leči više od 35 bolesti 

među kojima su srčane bolesti, 

hipertenzija, šećerna bolest, 

artritis i druge. Metoda donosi poboljšanje 

i kod najtežih bolesti kao 

što su razne vrste kancera i Parkinsonova 

bolest. Zbog toga ovu 

metodu treba širiti svetom, jer su 

njena pozitivna dejstva naučno dokazana. 

Vežbe može da praktikuje 

svako, a rezultati su dugovečnost i 

Džu Cong Ksijang 

zdravlje“, rekao je Cong Ksijang. 

Pored profesora iz Kine u velikoj 

sali Skupštine opštine bio je i 

Janoš Kakusi iz Novog Kneževca, 

koji jedini na teritoriji Vojvodine u 

svojoj ordinaciji podučava zainteresovane. 

On je rekao da je učenje 

metode besplatno. 

S.M. 


ČAROBNI RUČAK - ANDREJ KORENOJ 

Zec u šargarepi i 

pohovane jabuke 

FOTO: LJ.M. 

„NAJLEPŠA stvar oko pripremanja 

hrane je u stvari druženje sa 

prijateljima. Uvek postoji neki povod 

da se okupi društvo i pripremi 

nekakva gozbica, danas kod jednog, 

sutra kod drugog, prekosutra 

kod trećeg... Stalno nešto novo 

pravimo, eksperimentišemo, radimo, 

to nas nekako spaja, tako da 

naše društvo i dalje opstaje, a to je 

poenta svega“, kaže Andrej Korenoj 

iz Bečeja, gost rubrike Čarobni 

ručak. 

Iako je studirao pravo, Andrej 

se dugi niz godina bavi turizmom 

a, kako kaže, profesionalno bavljenje 

kulinarstvom mu je bila davnašnja 

želja. „U ono vreme, to je 

bilo pre 30 godina, viša turistička 

škola postojala je samo u Dubrovniku, 

a fakultet na Ohridu. Isti slučaj 

je bio i sa gastronomijom. Pošto 

sam jako voleo Bečej, teško mi 

je bilo da se odvojim od njega. Pored 

toga, tada sam igrao i vaterpolo, 

bio i još uvek sam strastveni lovac, 

tako da me je sve to odvratilo 

od toga da odem u školu za kuvara. 

Mada, priznajem, malo mi je bilo 

smešno i čudno da neko ide na 

fakultet da bi naučio da kuva paprikaš 

ili peče palačinke. Jedan moj 

prijatelj iz Bečeja koji se odlučio, 

otišao i završio gastronomski fakultet, 

sada živi u Švajcarskoj, radi 

u par privatnih hotela gde je glavni 

kuvar i bukvalno govori poeme o 

nekoj kašičici jela koje servira. On 

kaže da nije glavni cilj najesti se, 

nego samo okusiti hranu, a jelo 

treba pripremiti tako da se uključe 

sva čula. To je divan posao, kreativan, 

sad mi je žao što to nisam radio“, 

kaže Korenoj. 

Naučio je da kuva pored majke 

koja je bila dobra kuvarica, a kasnije 

je učio i od drugih. „Mnogo 

puta sam na turističkim putovanjima 

ulazio u kuhinje restorana ili 

hotela da vidim šta i kako rade. Voleo 

sam to. Njima je to bilo simpatično 

i dozvoljavali su mi, a ja sam 

gledao, učio, upijao i po povratku 

pokušavao nešto od toga da napravim“. 

Po mišljenju Korenoja, za kuvanje 

nije nužno da čovek ima poseban 

dar, ali treba to da voli. On 

voli da kuva, ali ne sve. Ne voli da 

priprema obična, svakodnevna jela 

i smatra da to žene treba da rade. 

„Svakodnevno kuvanje je ponekad 

dosadna stvar. Volim da pripremam 

neobična jela, uživam u 

tome i trudim se da sve to ima neki 

svoj red, da ima sve po svojim segmentima 

i da se slaže. Naravno 

volim da pripremam i ono što obično 

muškarci kuvaju, riblje čorbe, 

paprikaše... U takvim situacijama 

postoji određeni ritual, mi muškarci 

se okupimo oko kotlića, pijuckamo 

rakijicu, pivce, pričamo. Žene su 

na drugoj strani zaokupljene svojim 

temama, a na kraju se skupimo 

i jedemo s uživanjem u dobroj 

atmosferi“. 

S obzirom na profesiju kojom 

se bavi, imao je prilike da putuje po 

svetu i da proba razne specijalitete, 

ali Korenoj najviše voli srpsku i 

mađarsku kuhinju. „Uvek sam tražio 

da probam jela koja su karakteristična 

za određenu zemlju čak i 

po cenu da ostanem gladan, što mi 

se sto puta i desilo. Ukusi su čudo 

i o njima ne vredi raspravljati, svi 

imaju nešto lepo, ali mislim da je 

naša i mađarska kuhinja među najboljima. 

Ne postoji šansa da čovek 

sa nacionalnim specijalitetima Srbije 

ostane gladan, to je spektar od 

nekih pedeset jela, a gde god da 

odete, posebno na Zapad, toga 

nema.“ 

Andrej Korenoj voli da jede sve 

i trudi se da se ne vezuje za jednu 

vrstu hrane, u čemu ga podržava 

cela porodica, pošto su svi u kući, 

kako kaže, skloni eksperimentisanju. 

Naročito uživa u slatkišima. 

„Volim slatko, imam par omiljenih 

torti, recimo moja žena pravi ’rozen 

tortu’, koja je izuzetna, ali štrudla s 

makom je za mene jedan vrhunski 

kolač. Pravim i to, ali nisam baš 

dobar u tome.“ 

Andrej Korenoj 

Kada je reč o neuspesima u 

kuhinji, Andrej kaže da ih nije imao, 

osim sa štrudlom. 

„Nažalost, ono što najviše volim, 

nisam uspeo da napravim onako 

kako treba, ne ide, pa ne ide. 

Štrudla s makom mi nikad nije uspela, 

uvek bude tvrda ili meka ili se 

raspadne. Nije dobra. Probao sam 

puno puta da je pravim, od starijih 

žena, koje su majstori za štrudle, 

sam saznao za ’tajnu’, sve su mi 

objasnile i sve tako uradim, ali mi 

ne polazi za rukom“, priznaje naš 

sagovornik. 

Prisećajući se nezaboravnih 

trenutaka iz lova, Korenoj kaže da 

je lov jedna lepa stvar koja uvek 

počinje i završava se nekim jelom. 

„Svi vole da kuvaju, nije im nikakav 

problem da stave kecelju i da nešto 

pripreme, pa bilo to divlja patka 

umotana u glinu ili pečeno prase“, 

priča uz osmeh. „Desi se, istina 

retko, da neko jelo ne uspe, ali nikad 

niko to nije zamerio jer je suština 

u lepom druženju. Naravno, uz 

takva druženja neizostavna je i 

muzika. Jesmo mi neka generacija 

koja je volela rok, ali nekako to više 

ide uz tamburaše i pesme kao 

što peva Zvonko Bogdan.“ 

Andrej Korenoj pamti mnogo 

lepih trenutaka vezanih za ukusna 

jela... Kada je prvi put bio u Rusiji 

gde su mu nemilosrdno nudili kavijar 

svih vrsta, ili kada je prvi put jeo 

specijalitete u hotelu „Hajat“ od kojih 

nikad nije mogao da se najede. 

Ipak, odlučio je da izdvoji nešto što 

je interesantno i vezano za lov. 

„Kada sam prvi put bio u lovu u 

Deliblatskoj peščari, jedan prijatelj 

ruskog porekla nam je za kasni doručak 

pripremio paprikaš od puževa 

i puževe pečene na roštilju. Svima 

nam je bilo strašno, jer je priprema 

malo ’jeziva’, ali kada probaš, 

to je nešto izvanredno. To su 

obični puževi, oni sa kućicom, ali 

su mnogo krupniji. Sve je bilo prirodno, 

puževi pokupljeni u šumi, 

očišćeni i spremljeni perfektno. Paprikaš 

je nalik svinjskom paprikašu, 

a puževi pečeni na roštilju podsećaju 

na pileće meso sa roštilja. 

Uvek se rado setim tog doživljaja, 

jer je bilo neobično.“ 

Andrej Korenoj zna da pravi i 

lovačke specijalitete. Siguran je da 

ima nekoliko recepata za pripremanje 

divljači koje malo ko zna. 

Ovom prilikom preporučuje jedan 

jednostavan lovački recept, zec u 

šargarepi. 

„Za ovo jelo potreban je jedan 

divlji zec koji se u potpunosti otkosti. 

Treba da se pripremi čisto meso, 

koje se nekoliko puta dobro 

opere u hladnoj vodi i kratko treba 

da odstoji u njoj, zatim se meso 

iseče na kockice. U odnosu na količinu 

mesa, potrebno je 80 posto 

šargarepe, koja se očisti i isecka 

na kolutiće. Onda se sve to složi u 

šerpu, red mesa, red šargarepe, 

pa opet red mesa, red šargarepe, 

dok se ne potroši materijal. U to se 

doda jedna šolja ulja, dve do tri šolje 

vode da pokrije meso, jedna supena 

kašika začina, ja volim i koristim 

gradištanski Bag začin, i malo 

bibera, po ukusu. Kuva se na ringli, 

otprilike 45 minuta do sat vremena, 

zavisi od zeca, na umerenoj 

temperaturi i bez mešanja. Uz ovo 

jelo ide preliv, za koji vam je potrebna 

jedna pavlaka, beli luk po 

ukusu, ja koristim onaj u prahu, i 

majonez od 100 grama. Sve se to 

pomeša i time se prelije meso. Tako 

servirano jelo izgleda kao filovana 

palačinka, jer se vide slojevi 

mesa i šargarepe. Po pravilu, uz 

divljač ide neko crno vino. Da bi 

ugođaj bio kompletan, treba nam i 

desert, recimo pohovane jabuke. 

Nekoliko jabuka srednje veličine 

oljuštite, izvadite seme i isečete ih 

na okrugle šnite. Zatim se pohuju i 

onda se poslažu u vatrostalnu činiju. 

Napravi se preliv od mlevenih 

oraha, vanilin šećera, šećera, cimeta 

i mleka. Mere za količinu su 

proizvoljne i prema ukusu, a bitno 

je da gustina preliva bude kao 

smesa za palačinke. Jabuke se 

’zaliju’, poklope i zapeku u rerni 

oko pola sata.“ 

LJ.M.

Boje jeseni i zime 

2009/2010. godine 

NEUTRALNA SIVA i nekoliko 

jakih boja biće osnova 

trenda za sledeću sezonu. 

U modi će biti i nijanse 

sive koje se spajaju s bež 

bojom. Ove nijanse dobro 

će se slagati s takođe popularnom 

zlatnom. Ukoliko niste 

za zlatnu, uzmite boju 

meda. Na revijama za sledeću 

sezonu ova boja se najviše 

koristila za kapute. 

Ljubičasta boja se dobro 

kombinuje s drugim trendi 

bojama sezone tako da nju 

možete iskoristiti za sve prilike 

kao i na svim delovima 

odeće i dodataka. 

Cipele, torba, haljina ili 

kaput, sve može ove sezone 

biti u ljubičastoj boji. Osim 

ljubičaste u trendu su i nijanse 

ružičaste, kao i tople žute 

i zelene. Boje siva, crna i 

bela neka budu osnova za 

vašu garderobu sledeće sezone. 

Možete samo njih 

kombinovati, ali i dodati im 

neke od jakih boja. 

(Izvor: COVER 

magazin) 

Cipele za jesen 

Ove jeseni najatraktivnije 

cipele su one inspirisane 

muškom modom, ali s visokom 

potpeticom. 

Malo čudna kombinacija, 

ali idealna za posao. Ponekad 

su otvorene na prstima, 

ponekad sa strane, ali vrlo 

često dvobojne. Najatraktivnije 

boje za ovakve cipele su 

ljubičasta, žuta ili neka druga 

jača boja. Tu su naravno 

i crna ili smeđa. 

Jednako zanimljiv trend 

su cipele na kojima se boje 

prelivaju iz jedne u drugu, 

kao i cipele s uzorkom reptila. 

Jako zatvorene cipele i 

gležnjače koje su se već 

prethodne sezone vratile na 

velika vrata i ove jeseni su 

OVAN 

(21.03. – 20.04.) 

Mnoge današnje 

aktivnosti svodite 

na minimum. Nedostaje vam i 

snaga i motivacija. Jedan od 

razloga za takvo stanje je organske 

prirode, a onaj bitniji 

tiče se razvoja situacije na ljubavnom 

planu. Obogatite ishranu 

voćem i sokovima. 

BIK 

(21.04. – 20.05.) 

Ispoštujte zahtev 

organizma. On poručuje 

da ste se umorili. Samoća 

vam prija. Šetnja u prirodi, 

dobra knjiga ili film, 

makar i na televiziji - čine da 

se opustite i, što je najbitnije, 

odmorite. 

BLIZANCI 

(21.05. – 20.06.) 

Ne treba preterivati 

sa željom za 

dominacijom. To niko ne voli. 

Pred vama je puno prijatnih 

događanja, a vi niste ni svesni 

koliko će ona biti od značaja 

za dalji razvoj situacije i života 

uopšte. 

dominantne. 

(Izvor: Savremena 

žena) 

Ove jeseni - 

midi suknje 

Ako ste se tokom leta 

šepurili u mini suknjama 

sada je vreme da se „presvučete“. 

Ove jeseni nosiće se 

uzane suknje do pola lista i 

sa visokim strukom. Veoma 

su ženstvene, ali morate paziti 

šta ćete obući i obuti uz 

njih. 

Midi suknja zahteva štiklu, 

nikako baletanke, da ne 

biste vizuelno skratili dužinu 

svojih nogu. Ako nosite čizme 

i one moraju imati štiklu, 

a njihova visina mora biti do 

kolena kako ne bi virile ispod 

suknje. 

Uzane rolke i strukirane 

košulje super izgledaju kada 

se uvuku u suknju sa visokim 

strukom. Sako bi, takođe, 

trebalo da bude strukiran 

i nešto kraći. 

Široki kaiševi su savršeni 

za suknje i pantalone sa 

visokim strukom, naročito 

ako imate stomačić - to je 

odličan način da ga prikrijete. 

Ako niste idealne građe 

nosite suknje od punijeg i 

krućeg materijala, najbolje 

sa malo elastina, kako bi 

vam bilo udobnije. Svila i saten 

dobro stoje samo ženama 

sa idealnim proporcijama, 

jer je reč o materijalima 

koji sve otkrivaju. 

Ove suknje su odlične 

za posao, ali ako ih kombinujete 

uz providnu košulju 

od muslina, rolku bez rukava 

ili kašmirski top i adekvatnu 

ogrlicu, slobodno možete 

otići i na večernji koktel ili 

žurku. 

(Izvor: Mondo) 

HOROSKOP 

RAK 

(21.06. – 22.07.) 

Nije vam lako. U 

toku kratkog vremenskog 

perioda preživljavate 

razna stanja. Pošto ste stekli 

ovo sjajno iskustvo, 

pokušajte da iz njega izvučete 

korist. Trenutno ste okupirani 

mističnim temama. Družite se 

sa Ribama. 

LAV 

(23.07. – 22.08.) 

Proveravate sopstvene 

mogućnosti 

kako biste savladali teškoće. 

Bitka koju vodite sada je pri 

kraju. Imate želju za opiranjem 

autoritetima i borbom 

protiv ograničavanja slobode. 

Čuvajte se prehlade! 

DEVICA 

(23.08. – 22.09.) 

Mnoge stvari postižete 

na sebi 

svojstven način. Ukoliko se 

nađete u neugodnoj situaciji, 

nećete biti sami. Imate prijatelje. 

Započinjete saradnju daleko 

značajniju nego što pretpostavljate. 

FOTO: www.zena.blic.rs 

TIME OUT 


Ove jeseni hit je 

plava senka 

Plavo, nažalost, ne stoji 

svakome. Najbolje stoji ženama 

sa svetlom kožom, tamnom 

kosom i smeđim ili sivim 

očima, a i ženama s 

veoma preplanulom kožom. 

Pa ukoliko ste dovoljno hrabri 

za ovu senku i pripadate 

nekoj od navedenih grupa, 

evo par saveta koji će vam 

biti od koristi. 

Pripazite na prelaze. 

Pre nanošenja plave senke 

nanesite senku u boji kože. 

Ivice plave senke morate da 

pomešate sa senkom boje 

kože da se ne bi video grub 

prelaz. 

Mešanje je ključno. 

Mešajte više nijansi senki za 

oči - barem jednu svetliju nijansu 

senke s osnovnom tamnijom 

bojom. Za mekši i 

moderniji izgled tamniju boju 

nanesite blizu trepavica, a 

ako su vam oči blizu smeštene 

- tamnu nanesite na 

spoljašnju, a svetliju na unutrašnju 

ivicu kapka. Još jedna 

opcija je da svetloplavu 

senku nanesete na ceo kapak, 

a tamnije samo na pregib 

kapka. 

Dodatni trik: Ako želite 

VAGA 

(23.09. – 22.10.) 

Umor i loše zdravlje 

imaju veze sa 

hroničnim problemima. Ne 

forsirajte se, već činite isključivo 

stvari koje vas ne opterećuju. 

Pokušajte da radite ono 

što vas ne zamara. Shvatite 

da ne možete uvek ostvariti 

sve vaše želje. 

ŠKORPIJA 

(23.10. – 22.11.) 

Još uvek osećate 

da ste napeti. Kao 

da vas nešto u grudima pritiska 

i pojačava vam nervozu. 

Sa ovim stanjem ste se već 

saživeli. Uprkos takvoj nelagodi, 

pravite dalekosežne planove. 

STRELAC 

(23.11. – 21.12.) 

Preduzmite pripreme 

za putovanje. 

Uspešni ste u svemu čega se 

latite. Iskoristite ovo konstruktivno. 

Ukoliko poželite da se 

uplićete u tuđe probleme, nastojte 

da to izbegnete jer ćete 

vi prvi „stradati“. 

diskretniji i sofisticiraniji 

izgled - plavo spojite sa srebrnom 

senkom. Te dve nijanse 

možete i sami da pomešate 

i stvorite boju koja 

vama najviše odgovara, ili 

prvo nanesite plavu senku 

pa je ublažite srebrnom. 

Nemojte ići previsoko. 

Sa senkama intenzivnih boja 

lako je preterati - pripazite 

da ne idete previsoko od linije 

pregiba kapka. 

Preskočite crni tuš za 

oči. Naprosto je prejak u 

kombinaciji s plavom senkom. 

Radije se odlučite za 

tamnoplavu boju. Mornarsko 

plava ili indigo će odlično poslužiti 

svrsi. I zapamtite da 

plavi tuš za oči može veoma 

da istakne plave oči. 

Ostatak šminke neka 

bude neutralan. Usne samo 

s prozirnim sjajem ili našminkane 

nijansom boje kože će 

dobro ići uz jako naglašene 

oči. 

Izbegavajte usklađivanje 

senke s odećom. Plava 

haljina i plava senka, pogotovo 

u istoj nijansi, nisu najbolja 

kombinacija. Umesto 

toga odlučite se za crnu ili 

belu odeću, pa kombinujte s 

plavim dodacima. 

(Izvor: Blic) 

JARAC 

(22.12. – 19.01.) 

Intuicija je izražena, 

kao i nervoza 

koja ide uz nju. Sve što je dobro 

ima i svojih loših strana. 

Pokušajte da ublažite probleme 

koji se tiču nerava. Niko i 

ništa na svetu nije dostojno da 

vam pokvari dan. Prija vam 

samoća. 

VODOLIJA 

(20.01. – 18.02.) 

Okolina se napokon 

uverila da na 

vas uvek može da se osloni, 

iako delujete neozbiljno. Prvi 

utisak može da prevari. Ne 

obraćajte pažnju na unutrašnji 

nemir, ni na izvesne stvari 

koje su više nego trivijalne. 

RIBE 

(19.02. – 20.03.) 

Svojim stavovima 

dokazujete da misteriozni 

zaista jeste. Ukoliko 

vam neko pruži ruku, vešto 

ćete je odbiti, jer ne želite da 

vam se bilo ko meša u život, 

pa makar i iz najboljih namera. 

FOTO: www.cosmeticsbusines.com 

Jesenje 

podmlađivanje 

TAMNE FLEKE, suva i 

umorna koža, najčešće su 

posledice koje sunce ostavlja 

na koži lica i tela. S početkom 

jeseni vašoj koži potreban 

je piling, regeneracija i 

posvetljavanje tena. Preporučujemo 

vam nekoliko kućnih 

i salonskih tretmana koji 

će podmladiti vašu kožu. 

Jedna od najčešćih grešaka 

u jesenjoj nezi nastaje 

u želji da se preplanuo ten 

što duže zadrži, pa se zato 

izbegava svako temeljno čišćenje 

lica, a naročito piling. 

Preplanuo ten jeste efektan, 

ali samo vaša koža zna koliko 

on košta: pod uticajem 

UV zračenja koža postaje 

isušena, ispucala, sklona 

boranju, a njen imunitet opada. 

Kao rezultat neravnomernog 

raspoređivanja pigmenta 

posle sunčanja na 

koži se veoma često pojave 

i fleke. 

Vašoj koži je posle sunčanja 

neophodna dubinska 

nega: piling, hidratacija, otklanjanje 

fleka posebnim 

tretmanima i preparatima. 

Preporučujemo vam nekoliko 

kućnih i salonskih tretmana 

koji će podmladiti vašu 

kožu. 

Piling kreme su dostupne 

u varijantama za masnu 

ili suvu i osetljivu kožu. Izaberite 

piling prema potrebama 

svoje kože i primenite ga 

prema uputstvu proizvođača. 

Piling stavite uveče jer 

će koža posle njega biti nežna 

i osetljiva. Pilingom ćete 

skinuti gornji sloj odumrlih 

ćelija koje zagušuju kožu, 

osloboditi je zadebljanja i 

ublažiti neujednačenost tena. 

Idealne efekte dobićete 

kada nakon pilinga stavite 

masku. 

Nakon letovanja tretman 

hidriranja potreban je svim 

tipovima kože, ne samo suvoj. 

Saloni nude tretmane 

hidriranja neophodne zbog 

dubinskog dejstva koje ne 

možete postići kućnom negom. 

Kod kuće najmanje jednom 

nedeljno stavite posle 

pilinga masku za hidrataciju. 

Maske su po dejstvu intenzivnije 

od krema i ostalih 

svakodnevnih preparata, 

deluju dubinski, a to je koži, 

na početku jeseni neophodno. 

Za dnevnu negu izaberite 

jaku hidratantnu kremu, a 

za noć kremu koja će da nahrani 

kožu. 

Pigmentacione promene 

najčešće su na licu ili rukama, 

a javljaju se u vidu neravnomernih, 

manjih ili većih 

braonkastih fleka, ili u vidu 

pega usled prekomerne proizvodnje 

melanina, tamnog 

pigmenta kože. Što pre počnete 

da ih odstranjujete, 

imaćete više uspeha jer se 

najlakše izbeljuju sveže pigmentacione 

fleke. Za izbeljivanje 

fleka uradite odgovarajući 

tretman u salonu, jer 

kućnom negom nećete postići 

pun efekat. Saloni najčešće 

predlažu tretmane 

voćnim kiselinama ili dubinske 

pilinge. Voćne kiseline 

proizvode efekat pilinga i uspešno 

ublažavaju, a ponekad 

i otklanjaju fleke, naročito 

ako su sveže. Ozbiljniji 

tretmani voćnim kiselinama, 

poznatiji pod imenom „hemijski“ 

piling, pomažu kod 

većih i starijih fleka. 

U kozmetičkim salonima 

radi se samo površinski „hemijski“ 

piling, a dubinske pilinge 

mora da radi dermatolog. 

Kod kuće možete da primenite 

kreme za izbeljivanje 

- gotovo sve kozmetičke kuće 

imaju kompletne linije 

preparata za izbeljivanje kože 

koje se zasnivaju na sastojcima 

koji razgrađuju melanin. 

(Izvor: Žena Blic)

18 

SPORTSKI MOZAIK 


PRVENSTVO SRBIJE ZA SVE KATEGORIJE 

Titule za kajakaše Bečeja 

Četverac okovan zlatom - Šoti, Novaković, Džigurski i Terzić (s desna) 

KAJAK KANU KLUB Bečej 

ima najboljeg juniora u Srbiji, 

najbolji seniorski dvojac i prvi 

seniorski četverac u državi. 

To je epilog Prvenstva Srbije 

za sve kategorije koje je, uz 

rekordan broj učesnika (preko 

350 takmičara iz 25 klubova), 

održano prošlog vikenda na 

Adi Ciganliji u Beogradu. 

Marko Džigurski je titulu 

juniorskog šampiona osvojio 

u trci jednoseda na 500 metara, 

Dejan Terzić i Jožef Šoti su 

u tandemu bili najbolji u sprintu 

(K-2 200 m), dok je četverac 

u sastavu Šoti-Marko 

Novaković-Džigurski-Terzić na 

stazi iste dužine osvojio zlatnu 

medalju. 

U izuzetno jakoj konkurenciji 

(u 90 posto trka vožene 

su kvalifikacije), Bečejci 

su osvojili još pet medalja. 

TELEKS 

KUGLANJE 

Super liga Srbije (ž) 

1. kolo 

Jedinstvo (Novi Bečej) – Putar 

(Niš) 6:2 (3.059:3.045) 

2. kolo (subota, 19. septembar 

16.00) 

Ada computers (Novi Sad) 

- Jedinstvo (Novi Bečej) 

Prva liga Srbije – 

Vojvodina (ž) 

1. kolo 

Alimenta (Novi Sad) – Vojvodina 

(Bačko Gradište) 

6:2 ( 2.939:2.879) 

2. kolo (nedelja, 20. septembar 

15.00) 

Vojvodina (Bačko Gradište) 

- Petrovaradin 

Prva liga Srbije – 

Vojvodina (m) 

1. kolo 

Apatin – Jedinstvo (Novi 

Bečej) 4:4 (3.265:3.292) 


10.00) 

Jedinstvo (Novi Bečej) – 

Vihor (Sombor) 

Prva vojvođanska liga (m) 

1. kolo 

Spartak (Debeljača) – Bečej 

1:7 (3.104:3.241) 

2. kolo 

Bečej je slobodan 

Druga vojvođanska liga (m) 

1. kolo 


– Jadran (Feketić) 7,5:0,5 

(2.945:2.687) 


10.00) 

Kordun (Kljajićevo) – Vojvodina 

(Bačko Gradište) 

Četverac Šoti-Novaković-Džigurski-Terzić 

osvojio je srebro 

u trci na 500 metara, dok su 

se bronzama okitili juniorski 

četverac Jovana Kikić-Neda 

Avramov-Ninoslava Čordar- 

Tijana Nović, Kikić u trci jednoseda 

na 500 metara, Dejan 

Terzić u K-1 500 m i dvosed 

Novaković-Džigurski na stazi 

iste dužine. 

Đorđe Terzić i Jožef Šoti, 

trenerski tandem KKK Bečej, 

na Adi Ciganliji, kao nagradu 

za sve uspehe ovog leta 

u mini-kajaku, pružio je šansu 

i najmlađim takmičarima 

bečejskog kluba da nastupaju 

u „velikom“ kajaku. Deca 

su opravdala poverenje, pionirski 

četverac Ivana Kekić, 

Katarina Radanović i sestre 

Jasmina i Tamara Jovčić, su 

u konkurenciji sa dve do tri 

godine starijim kajakašicama 

uspele da na cilj stignu četvrte 

na stazi dužine 500 metara. 

Medalja je za milimetre izmakla 

i Novakoviću u trci K-1 

500 m. 

- Na proteklom prvenstvu 

dobili smo jasnu sliku mogućnosti 

svakog našeg pojedinca, 

a u izuzetno jakoj konkurenciji 

Lovori za Tomićevića i 

Nićića 

Da bečejska kajakaška 

škola trenutno „drma“ ovim 

sportom u Srbiji, potvrdili su 

i Bečejci koji trenutno nastupaju 

u drugim klubovima, a 

ponikli su u KKK Bečej. 

Marko Tomićević, član 

Zemuna, na Adi Ciganliji 

postao je šampion u trci jednoseda 

na 1.000 metara, i u 

dvosedu sa klupskim drugom 

Ognjenom Grubišićem 

KAJAK 

TURNIR „DUNAV ’09.“ U NOVOM SADU 

Petica za Rebeku 

na površinu je izašao naš mukotrpan 

rad u poslednjih godinu 

dana - rekao je Jožef Šoti, 

trener-takmičar KKK Bečej. 

- Iz ugla trenera radostan sam 

što smo kao klub mnogo napredovali, 

ali još uvek imamo 

mesta za progres. Kao takmičar 

sam zadovoljan rezultatima 

svojih drugova sa kojima 

sam sedeo u istom kajaku. 

Terzić i Novaković trenutno 

spadaju u kajakaški „krem“ u 

Srbiji, Džigurski je iznenadio 

sve, ali ne i mene, jer sam 

od njega očekivao vrhunski 

rezultat. Najmlađe kategorije 

su takođe postigle dobre rezultate 

u Beogradu, vidi se da 

je sa njima dobro rađeno, da 

poseduju kvalitet, a njihovim 

dobrim rezultatima hvalićemo 

se i u godinama koje slede – 

rekao je Šoti. 

Narednog vikenda u Apatinu 

će biti održano Prvenstvo 

Balkana za juniore, a za reprezentaciju 

Srbije, u K-1 na 

500 metara nastupiće Marko 

Džigurski. Šoti od svog pulena 

očekuje borbu za medalje, 

jer, kako je rekao, poseduje 

kvalitet za najviše domete. 

S.M. 

(K-2, 1.000 m). Strahinja 

Nićić (Sportiko, Pančevo) 

postao je juniorski šampion 

Srbije u dvojcu sa Damjanom 

Kerekešem, a srebrne medalje 

osvojio je u trkama jednoseda 

na 500 i 1.000 metara 

(juniori) i u seniorskoj 

konkurenciji u K-2 na 1.000 

metara sa Borisom Tomkom. 

B.M. 

REBEKA FARKAŠ, teniserka 

TK „Spin“, pobednica je turnira 

„Dunav ’09.“ za desetogodišnjakinje 

koji je prošle nedelje, 

u organizaciji Teniskog 

saveza Vojvodine i TK Vojvodina, 

održan u Novom Sadu. 

Do pete osvojene titule 

ovog leta, Farkaš je stigla 

bez izgubljenog seta, a 

do pehara su redom padale 

klupska drugarica Jovana 

Ćućuz, Ljiljana Perišić, Andrea 

Perlaki i Ksenija Ćerović 

(sve iz TK Novi Sad), 

i u finalu Isidora Smiljanić 

iz somborskog ŽAK-a. 

Farkaš se „oprobala“ i 

na takmičenju sa dve godine 

starijim teniserkama. Na 

turnir koji je organizovao 

TK „Elit“ iz Novog Sada za 

dvanaestogodišnjakinje stigla 

je do četvrtine finala gde 

je sa 2:0 poražena od Mie 

Čović iz TK Novi Sad. Do 

ovog meča Farkaš je pobedila 

Danijelu Tepšu i Zoranu 

Dajević iz bečejskog kluba 

„Tisa“ i Isidoru Marković 

iz novosadske Vojvodine. 

S.M. 


MEĐUNARODNI DŽUDO TURNIR U BEOGRADU 

Zlato za Dušana 

Dragovića 

Upis novih 

članova 

U DžK Mladost u toku je 

upis novih članova. 

Zainteresovani se mogu 

prijaviti u sali za borilačke 

sportove u OSC „Mladost“ 

utorkom i četvrtkom od 19 

do 20 sati. Dodatne 

informacije možete dobiti 

putem telefona 063/590- 

046. 

UČEŠĆEM na međunarodnom 

memorijalnom turniru 

„Milić Rašović – Migo“ 

za poletarce, mlađe i starije 

pionire, kadete, juniore i veterane, 

džudisti Mladosti počeli 

su takmičenje u drugom 

delu džudo sezone. 

Na prvom turniru posle 

letnje pauze, Bečejci 

su u Beogradu prošlog vikenda 

nastavili sa dobrim 

partijama iz prvog dela godine. 

Na izuzetno kvalitetnom 

i masovnom takmičenju 

(preko 700 takmičara iz 

55 klubova sa teritorije BiH, 

Hrvatske, Crne Gore i Srbije), 

bečejski džudisti su 

osvojili 8 medalja (1-3-4). 

Jedinu zlatnu medalju 

osvojio je mlađi pionir Dušan 

Dragović (do 66 kg), dok su 

se srebrnim odličjima u Beogradu 

okitili Danijela Pavić 

(juniorka, do 48 kg), Risto 

Babić (juniorska konkurencija, 

do 90 kg) i Milica Grbić 

(poletarka, +43 kg). Bronzane 

medalje na ovom turniru 

D@UDO 

osvojili su poletarac Marko 

Simić (+ 50 kg), mlađi pioniri 

Kornel Sabo (do 38 kg) i Nemanja 

Grbić (do 50 kg), kao 

i stariji pionir Robert Sabo. 

S. Malešev 

KMF BEČEJ POČEO JE PRIPREME ZA NOVU SEZONU 

Cilj je vrh tabele 

KLUB MALOG FUDBALA Bečej 

prošlu sezonu Druge futsal 

lige Srbije završio je na 

trećem mestu na tabeli. Posle 

pauze od četiri meseca 

fudbaleri ovog kluba počeli 

su pripreme za narednu 

sezonu. Dvadesetak igrača 

svakodnevno trenira u hali 

OSC „Mladost“, a prve dve 

nedelje rada potrošene su 

na sticanje fizičke kondicije 

i brzinske izdržljivosti. Sezona 

Druge futsal lige Srbije 

počinje sredinom oktobra, a 

prema rečima Dejana Stanojeva, 

trenera KMF Bečej, 

tim će početak prvenstva dočekati 

spreman: 

- Posle „suvih“ treninga 

počeli smo sa radom 

na taktičko-tehničkim detaljima 

igre. U ekipi imamo 

novih igrača koji moraju da 

se uklope u način igre futsala, 

jer je za njih to sve novo. 

- Odziv igrača, njihov rad i 

zalaganje na treninzima je 

odlično, momci se profesionalno 

odnose prema svim 

zadacima i to mi je garant 

da ćemo u novu sezonu ući 

maksimalno spremni. 

KMF Bečej je već odigrao 

dve pripremne 

utakmice, i to protiv prvoligaških 

ekipa Leteći 

Holanđanin (Novi Sad, 

5:8) i SAS iz Zrenjanina 

(odigrano sinoć). 

Koliko prijateljskih utakmica 

ćete odigrati do 

početka šampionata, 

FOTO: S. Malešev FOTO: Z. Simić 

Džudisti Mladosti na turniru u Beogradu 

Memorijal Željka Nikolića 

i šta očekuješ da one 

donesu ekipi? 

- Planiramo da odigramo 

šest do osam mečeva, 

i to uglavnom sa ekipama 

iz elitnog ranga. Cilj je da 

se momci što bolje uigraju, 

i da se iskristališe desetak 

fudbalera koji će biti nosioci 

U subotu, 19. septembra 

u hali OSC „Mladost“ 

12. put po redu u organizaciji 

DžK Mladost, biće održan 

međunarodni turnir za 

poletarce, pionire i kadete. 

Turnir će po drugi put 

nositi ime Željka Nikolića, 

tragično nastradalog mladog 

džudiste bečejskog kluba. 

Organizatori ove godine 

očekuju učešće oko 500 

takmičara iz Srbije i okruženja. 

Početak turnira predviđen 

je za 10.45 sati. Ulaz u 

halu OSC-a je besplatan. 

B.M. 

FUTSAL 

igre. Biću na slatkim mukama, 

moraću da se odlučim 

od njih dvadeset, a svi se 

maksimalno zalažu i svi su 

kvalitetni na terenu. 

Ove sezone će samo 

prvoplasirani na tabeli 

obezbediti vizu za 

Prvu ligu (prošle godine 

je i drugoplasirani 

preko baraža imao šansu 

za plasman u elitu). 

Da li ove godine Bečejci 

mogu očekivati „napad“ 

na prvo mesto, s 

obzirom na to da je kostur 

ekipe ostao isti kao 

i prošle sezone, a došlo 

je i nekoliko pojačanja? 

- Liga je ove sezone kvalitetnija 

nego prošle, ali smo 

mi iskusniji za godinu dana 

rada. Hendikep može da 

Zagrevanje pred početak prvenstva - fudbaleri KMF Bečej 

nam bude odlazak golmana 

Kozarskog u beogradski 

Marbo i prestanak bavljenja 

futsalom Stojkova koji je bio 

značajna karika u ekipi. Međutim, 

došli su nam mladi i 

kvalitetni igrači, mnogo očekujem 

od Maksimovića, Raškovića 

i novih klinaca. Nećemo 

biti slabiji nego lane, 

i nadam se da ćemo imati 

snage i kvaliteta da se borimo 

za vrh tabele – rekao je 

Stanojev. 

S.M.

SPORTSKI MOZAIK 

VOJVOĐANSKA LIGA - ISTOK 

Rasprodaja kraj Tise 

ŽFK NOVI BEČEJ 

Napad na Prvu ligu 

Fudbalerke Novog Bečeja sa trenerima 

NOVI BEČEJ: Ženski fudbal u 

Novom Bečeju lagano, ali sigurno 

izlazi iz anonimnosti, a rezultati 

koje je ekipa ŽFK Novi Bečej 

ostvarila u pripremnom periodu, 

obećavaju uspešnu sezonu. 

Novobečejke, posle osvajanja 

četvrtog mesta u Drugoj saveznoj 

ligi – Sever, novo prvenstvo dočekuju 

u izmenjenom sastavu. Umesto 

trenera Otoa Barte, koji će 

ubuduće obavljati ulogu pomoćnog 

trenera, angažovan je provereni 

stručnjak Dušan Jurković. 

Novi trener je jedan od najcenjenijih 

stručnjaka za ženski fudbal u 

Vojvodini, a o njegovim kvalitetima 

dovoljno govori podatak da je selektor 

ženske seniorske reprezentacije 

Vojvodine i mlade selekcije 

do 19 godina. 

Ekipu su napustile Mirela Tenkov, 

koja je prešla u subotički 

Spartak i Jelena Novaković, koja 

se odlučila da karijeru nastavi u 

Ravangradu iz Sombora. Lista novih 

članica je daleko duža. U grad 

kraj Tise došle su četiri iskusne 

Novosađanke, Jovana Milanović, 

Mirela Malešević, Jovana Radišić 

i Marijana Jankov, a pored njih u 

pogonu su još Eni Heđeši, Dragana 

Protić, Kristina Sabadoš, Biljana 

Srdić, Danijela Panić, Oršolja 

Totajev, Duška Živković, Jelena 

Rakočević, Jelena Marinac, Livia 

Šimon, Dragana Čakarević, Melinda 

Šopka, Ljubica Radosavljević, 

Gordana Tolmačević, Marijana Todorov 

i Jelena Kevrešan. 

Radomir Šćepanović, osnivač 

i predsednik kluba, o planovima u 

novom prvenstvu kaže: 

- Posle četiri takmičarske sezone 

konačno smo uspeli da formiramo 

izuzetno kvalitetan sastav, koji 

je sa lakoćom ovog leta dospeo do 

finala Kupa Vojvodine. Najpre smo 

pobedili Radnički 1919 iz Zrenjanina 

8:0, a u polufinalu Fruškogorac 

u Novom Sadu 4:1, pa u nedelju u 

Zrenjaninu imamo priliku da se sa 

ekipom Ravangrada iz Sombora 

borimo za pobednički pehar. Pored 

uspeha u Kupu, imali smo sedam 

uspešnih kontrolnih utakmica 

sa rivalkama iz Prve savezne lige, 

a igre koje smo pružili, daju nam 

za pravo da razmišljamo o prvom 

mestu, odnosno plasmanu u Prvu 

saveznu ligu. 

Prvenstvo startuje poslednje 

nedelje septembra, a Novi Bečej 

ima težak raspored na početku: 

- Ove godine u Drugoj ligi – 

Sever, umesto šest, koliko je bilo 

prošle sezone, takmičiće se devet 

klubova. Mi na startu igramo 

u Novom Bečeju sa novajlijom u 

ligi, Rubinom iz Mola. Posle toga 

u tri naredna kola imamo izuzetno 

težak raspored, igramo u Zemunu 

sa bivšim prvoligašem Slogom, 

potom dočekujemo velikog rivala 

Ravangrad, a u četvrtom kolu, na 

programu je derbi jesenjeg dela prvenstva 

sa Kalemegdanom u Beogradu. 

Ukoliko na ovim utakmicama 

osvojimo deset bodova, put 

do prvog mesta biće nam znatno 

olakšan – rekao je Šćepanović. 

S. Davidović 

NOVI BEČEJ: U petom kolu 

Vojvođanske lige – Istok domaćini 

su trijumfovali na sedam 

utakmica, dok su dve 

završene pobedom gostiju. 

Jedna od te dve, na nesreću 

fudbalera Jedinstva, bila je u 

Novom Bečeju, gde su pravi 

podvig načinili fudbaleri Crvene 

zvezde Bio star iz Vojvode 

Stepe, pošto su iskoristili 

slabo izdanje Jedinstva i zabeležili 

pun pogodak na stadionu 

kraj Tise (0:1). Mada 

su utakmicu počeli sa pola 

„gasa“, Novobečejci su imali 

priliku da dođu u vođstvo već 

u 10. minutu. Iskusni Damir 

Ćurčić je sa oko 25 metara, 

iz „slobodnjaka“ snažno šutirao 

pod samu prečku, ali je 

golman gostiju Inđić krajnjim 

naporom sačuvao svoju mrežu. 

Isti igrač imao je priliku i u 

24. minutu, ali idealan centaršut 

ipak nije uspeo da realizuje. 

Gosti su ubrzo uspostavili 

ravnotežu, a u vođstvo su 

došli u 37. minutu posle akcije 

Kragulja, Ajdarića i Đokovića, 

a ovaj poslednji postigao 

je „evro“ gol (0:1). Preokret 

se očekivao u drugom poluvremenu, 

ali što do njega nije 

došlo krivicu snose domaći 

fudbaleri, koji su napadali 

neorganizovano, stihijski, pa 

su sve lopte bile lak plen protivničke 

odbrane. U pretposlednjem 

minutu regularnog 

toka utakmice, Novobečejci 

su uspeli da zatresu protivničku 

mrežu, ali gol nije priznat, 

pošto se Vasković koji 

je poslednji dodirnuo loptu 

posle šuta Parabuckog, nalazio 

u nedozvoljenoj poziciji. 

Sve u svemu, bledo izdanje 

Jedinstva doprinelo je da se 

neuspeh iz prvog kola protiv 

Radničkog iz Bajmoka, (2:2), 

ovog puta ponovi u daleko težem 

obliku. 

Sportski direktor Arsen 

Tošić poraz je primio dosta 

emotivno, međutim, dan kasnije, 

pokušao je da opravda 

uzroke neuspeha: 

- Po svemu sudeći sada 

plaćamo danak kasnom početku 

priprema, kao i promeni 

trenera posle prvog kola. Mi 

smo se opredelili za trenera 

koji ima iskustva u profesionalnim 

pogonima, pa ta promena 

načina rada i pristupa 

obavezama nije prihvaćena 

od svih fudbalera na odgovarajući 

način. Tu posebno mislim 

na one starije, od kojih 

smo očekivali da daju primer 

mlađima, koji tek stupaju na 

sportsku scenu. Nadam se 

da je kriza prolaznog karaktera, 

dobro se radi sa ekipom, 

treba biti strpljiv, a već naredne 

utakmice će pokazati da li 

sam u pravu - rekao je Tošić. 


Davorin Šijanović, kao pravi 

kapiten, odgovornost za bledo 

izdanje preuzima na sebe: 

- Odigrali smo možda 

najslabiju utakmicu u nekoliko 

poslednjih godina. Prihvatam 

da smo mi stariji, tu pre 

svega mislim na sebe, morali 

daleko odgovornije i sa više 

žara da uđemo u meč. Počeli 

smo utakmicu po principu 

lako ćemo, što nam se, na 

kraju osvetilo. 

Jedinstvo je u sredu gostovalo 

u Alibunaru, gde je 

odigralo utakmicu sa ekipom 

Budućnosti, a u nedelju dočekuje 

novajliju u ligi, Borac iz 

Starčeva. 

Fudbaleri Vojvodine iz 

Novog Miloševa i pored poraza 

u Srpskoj Crnji od Budućnosti 

(2:1) nisu razočarani. 

Prvo poluvreme proteklo 

je u obostranom ispitivanju 

snaga, da bi u nastavku, za 

samo sedam minuta, bilo sve 

rešeno. 

Tračak nade da na ovom 

gostovanju Novomiloševčani 

mogu nešto više postići, doneo 

je nepredvidivi Saša Nikolić. 

„Džoker“ trenera Kojića 

je u 70. minutu, posle kontre 

doveo svoju ekipu u vođstvo 

od 0:1. Međutim, radost fudbalera 

Vojvodine nije dugo 

trajala, pošto su za samo dva 

minuta domaći fudbaleri došli 

do preokreta. Izjednačili su u 

75. a do pobedonosnog gola 

za konačnih 2:1, stigli u 77. 

minutu. 

U sredu je Vojvodina 

u Novom Miloševu odigrala 

utakmicu sa Dinamom iz 

Pančeva (posle zatvaranja 

sportskog dela Bečejskog 

mozaika), a u nedelju igra u 

Bajmoku sa Bačkom iz Pačira. 

S.D. 

PODRUČNA LIGA NOVI SAD 

Razbijena Tvrđava 

FUDBALERI BEČEJA OLD GOLD su u subotu 

na svom stadionu golovima Mrakića 

i Kiša sa 2:0 (0:0) savladali ekipu 

Tvrđave iz Bača. Bečejci su tako 

posle tri kola Područne lige Novi Sad 

prvi na tabeli sa maksimalnim brojem 

bodova. 

Od prvog minuta subotnje utakmice 

na Gradskom stadionu bilo je 

vidljivo da su gosti došli po bod, sa 

namerom da ne prime gol. U nekim situacijama 

tokom prvih 45 minuta branili 

su se i sa deset igrača, a Bečejci u 

prvom poluvremenu nisu našli „ključ“ 

za gustu odbranu Tvrđave. „Preskakao“ 

je domaćin vezni red, tako da 

napadači Mrakić i Malić nisu imali dovoljno 

upotrebljivih lopti. Ipak, bilo je 

nekoliko šansi, ali su Ivanišević (stativa), 

Lovre i Stajki bili nedovoljno precizni. 

Gosti su Andriću pretili šutevima 

iz daljine, ali nijedna lopta nije išla u 

okvir gola. 

U drugom delu domaćin je došao 

do pas igre, a prvu šansu propustio je 

Mrakić (48. minut, šut pored gola). U 

punoj ofanzivi domaćina gosti zamalo 

da povedu. Lazarević je prošao dvojicu 

igrača Bečeja, i sa 7 metara u dva 

navrata nije uspeo da savlada odličnog 

Andrića (55. minut). Dobre intervencije 

Andrića kao da su dale dodatni 

impuls Bečejcima, pa su još agilnije 

krenuli ka golu Tvrđave. Stajki je u 55. 

minutu sa 17-18 metara uputio oštar 

šut po zemlji, loptu je zakačio Mrakić 

i savladao golmana Vučkovića (1:0). 

Radost oko 150 gledalaca nije se ni 

stišala, a gosti zamalo da izjednače 

rezultat. Posle šuta Spasića, Andrić 

je kratko odbio loptu, Vender je želeo 

da je ispuca u polje, nespretno je to 

uradio, pogodio stativu svog gola, ali 

je posle toga lopta završila u naručju 

golmana Bečeja. Domaćin je posle 

toga umrtvio igru, prepustio sredinu 

terena gostima, i šansu za novi pogodak 

tražio iz kontre. U 82. minutu Kiš 

je prihvatio dugu loptu, oslobodio se 

Rezultati i parovi 

3. kolo: Bečej Old gold – Tvrđava 

2:0, Omladinac – Hercegovac 

0:1, Mladost (BP) – Kabel 3:1, Obilić 

– Vrbas 1:0, Mladost (NS) – Jedinstvo 

(R) 2:3, Srbobran – Borac (Š) 

0:0, Petrovaradin – Fruškogorac 0:1, 

Slavija – Sremac 3:1. 


FUDBAL 

Strelac drugog gola - Robert Kiš 

dvojice čuvara i lako savladao golmana 

Tvrđave (2:0). 

- Dokazali smo da u ovom prvenstvu 

znamo da igramo na rezultat. Iako 

u prvom poluvremenu nismo imali najbolja 

rešenja za odbranu fudbalera iz 

Bača, u drugom delu smo se pribrali, 

ispunili taktičke zamisli trenera Todorovića, 

i izašli na kraj sa Tvrđavom – rekao 

je Marko Mrakić, napadač Bečeja. 

– Iako igra možda nije bila na nivou 

onoga što znamo i možemo, najbitnije 

je da smo osvojili nova tri boda. 

Fudbaleri Bečeja u sredu su odigrali 

utakmicu protiv Jedinstva iz Rumenke 

(posle zatvaranja sportskog 

dela Bečejskog mozaika), a u 5. kolu 

Područne lige (subota, 19. septembar, 

16.30) igraju protiv ekipe Vrbasa. Napadač 

Bečeja očekuje pobedu: 

- Vrbas ima dobru i kvalitetnu ekipu, 

igraju čvrst fudbal, a ambicije su 

im plasman u viši rang. Očekuje nas 

rovovska borba, ali očekujem našu 

pobedu – rekao je Mrakić. 

S.M. 

5. kolo (19-20. septembar, 

16.30): Bečej Old gold – Vrbas, Mladost 

(BP) – Hercegovac, Obilić – 

Omladinac, Mladost (NS) – Kabel, 

Srbobran – Jedinstvo (R), Petrovaradin 

– Tvrđava, Slavija – Borac (Š), 

Sremac – Fruškogorac. 


TELEKS 

FUDBAL 

Vojvođanska liga – Istok 

5. kolo 

Jedinstvo (NB) – Crvena 

zvezda (VS) 0:1 

Budućnost (SC) – Vojvodina 

(NM) 2:1 

6. kolo - odigrano u sredu 

Budućnost (Alibunar) – 

Jedinstvo (Novi Bečej) 

Vojvodina (Novo Miloševo) 

– Dinamo 

7. kolo (19-20. septembar 

16.00) 


Borac (Starčevo) 

Bačka (Pačir) – Vojvodina 

(Novo Miloševo) 

Područna liga Novi Sad 

3. kolo 

Bečej Old gold – Tvrđava 

(Bač) 2:0 

4. kolo 

Jedinstvo (Rumenka) – 

Bečej Old gold – odigrano 

u sredu. 

5. kolo (subota, 19. septembar, 

16.30) 

Bečej Old gold – Vrbas 

MFL Bečej – Vrbas – 

Srbobran 

2. kolo 

Iskra (Kucura) – Borac 

(Mileševo) 9:1 

Mladost (Radičević) – Sutjeska 

(Bačko Dobro Polje) 

0:4 

Vojvodina je bila slobodna. 

3. kolo (nedelja, 20. septembar, 

16.00) 


– Iskra (Kucura) 

Borac (Mileševo) – Mladost 

(Radičević) 

MFL Kikinda - 

Novi Bečej 

3. kolo 

Jedinstvo (Bočar) – Napredak 

(B. Topola) 5:2 

„2.oktobar“ (Kumane) - 

Borac (Iđoš) 1:1 

4. kolo (nedelja, 20. septembar, 

16.00) 

Napredak (B. Topola) - 

„2.oktobar“ (Kumane) 

Crvena zvezda (Rusko 

Selo) - Jedinstvo (Bočar) 

RUKOMET 

Druga liga Srbije 


19.00) 

ŽSK Žabalj – Jedinstvo 

(Bačko Petrovo Selo) 

Prva vojvođanska liga (m) 

2. kolo 

Potisje Pleteks (Ada) – 

Jedinstvo (NB) 34:24 


19.00) 


TSK Mladost (Temerin) 

BODI BILDING 

Takmičari Bodi bilding 

kluba Bečej učestvovali 

su u poslednjih mesec 

dana na dva takmičenja. 

Na Otvorenom prvenstvu 

Banata u Elemiru Arpad 

Balaša je u juniorskoj 

konkurenciji, u kategoriji 

do 75 kg bio prvak, dok je 

Nikola Smiljanić kod seniora 

bio treći (do 78 kg). 

Na Otvorenom Prvenstvu 

Mladenova, Balaša je u 

svojoj konkurenciji osvojio 

srebro, a odličje istog sjaja 

kod seniora pripalo je 

Smiljaniću.

20 broj 

arl.noaa.gov 

pripremio-pomo 

472. 18. septembar 2009. 

Prognoza za vikend 

Petak 

Subota 

Nedelja 

FENJER 

Opis vremena 

Pre podne 

vedro. 

Po podne 

promenljivo 

oblaèno. 


promenljivo 

oblaèno. 


vedro. 


promenljivo 

oblaèno. 


promenljivo 

oblaèno. 

Temp. 

min/max 

15°C 28°C 

16°C 26°C 

15°C 28°C 

Šorom sredom... 

• Muškarac u kući je ili domaćin, ili 

muž domaćice. 

• Ženi je potrebno jako rame slabog 

muškarca. 

• Seks bomba ne pada dva puta u isti 

krevet. 

Svetislav Travica 

PROBLEMATIKA 235 

Izbor: M. Dragović 

L. Grolman 

Mat u dva poteza 

Rešenje: Dg7 

ĆOŠE 

H A 

– 

H A 

Uhvati policajac lopova. Nemoćni 

lopov pita policajca: 

- Je l` mogu da odem čas do 

one pekare, umreću gladan? 

Policajac reče: 

- Idi, ali odmah da se vratiš. 

Policajac ga pusti, lopov pobegne. 

Sutradan isti policajac 

uhvati istog lopova. Lopov mu 

kaže: 

- Ajd` molim te, pusti me da 

odem do one pekare, umreću 

gladan. 

Policajac mu kaže: 

- Da bre, nisam ja od juče, ti 

ostani tu, a ja ću da idem da ti 

kupim! 

Priredio: Goran Topličević

Prvo zaÅ¡tita od vlage HitelvÃ¡llalÃ¡s Ã©s veszekedÃ©s ... - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Prvo zaÅ¡tita od vlage HitelvÃ¡llalÃ¡s Ã©s veszekedÃ©s ... - BeÄejski mozaik