Prvo zaÅ¡tita od vlage Hitelvállalás és veszekedés ... - BeÄejski mozaik
Prvo zaÅ¡tita od vlage Hitelvállalás és veszekedés ... - BeÄejski mozaik
Prvo zaÅ¡tita od vlage Hitelvállalás és veszekedés ... - BeÄejski mozaik
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
8<br />
DRUŠTVO<br />
broj 472. 18. septembar 2009.<br />
PAKAO NISU DRUGI (III)<br />
Zakona o manjinama ima – problematična<br />
je njihova primena<br />
MANJINA, manjinske zajednice,<br />
nacionalne manjine – izrazi su koji<br />
ukazuju na postojanje manjine i većine,<br />
ali i neravnopravnosti. Jeste<br />
reč „samo“ o rečima, međutim, reči<br />
imaju i mogu imati ogroman uticaj<br />
na ljude. Korišćenjem demokratičnijeg<br />
izraza - nacionalna zajednica<br />
umesto nacionalne manjine - može<br />
se izbeći da se građanin oseća inferiornim.<br />
To se ne dešava i još izvesno<br />
vreme neće se ni desiti, mada država<br />
poslednjih g<strong>od</strong>ina više v<strong>od</strong>i<br />
računa – donosi propise - o položaju<br />
nacionalnih zajednica nego ranije.<br />
U Ustavu Republike Srbije<br />
(2006) postoji deo koji se bavi pravima<br />
„pripadnika nacionalnih manjina“<br />
– garantuje individualna i kolektivna<br />
prava manjinama. Pravima<br />
nacionalnih zajednica bave se i<br />
zakoni o osnovama sistema obrazovanja<br />
i vaspitanja, o univerzitetu,<br />
o službenoj upotrebi jezika i pisama,<br />
o lokalnoj samoupravi, o javnom<br />
informisanju, o radio-difuziji, o<br />
izboru nar<strong>od</strong>nih poslanika, o zaštiti<br />
manjina i tzv. Omnibus zakon itd.<br />
Poslednji važan propis u nizu je<br />
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih<br />
manjina koji je donet 31.<br />
avgusta ove g<strong>od</strong>ine.<br />
Zakona ima, ali je sasvim drugo<br />
pitanje njihova primena. Naime,<br />
retko se primenjuje, recimo, <strong>od</strong>redba<br />
Zakona o zaštiti manjina koja<br />
predviđa da državni organi moraju<br />
da konsultuju nacionalne savete<br />
kada donose <strong>od</strong>luke o pitanjima<br />
koja se <strong>od</strong>nose na prava manjina,<br />
a koja su garantovana Ustavom<br />
Republike Srbije – bez obzira na to<br />
što u Ustavu piše da je Srbija država<br />
srpskog nar<strong>od</strong>a i svih građana<br />
koji u njoj žive, čime je ponovo uspostavljen<br />
princip manjine i većine.<br />
Postoji tu još jedan problem:<br />
različiti zakoni su neusklađeni. To<br />
što jedan zakon dozvoljava, drugi<br />
brani... Takav je slučaj i sa novousvojenim<br />
Zakonom o nacionalnim<br />
savetima nacionalnih manjina. Naime,<br />
po Zakonu o nacionalnim savetima<br />
nacionalnih manjina, nacionalni<br />
saveti mogu biti osnivači i vlasnici<br />
javnih glasila na jezicima nacionalnih<br />
manjina, što je u suprotnosti<br />
sa zakonima o javnom informisanju<br />
i radio-difuziji. Ovaj propis<br />
predviđa i da republika, pokrajina ili<br />
lokalne samouprave mogu preneti<br />
osnivačka prava na postojećim javnim<br />
medijima na nacionalne savete.<br />
Zato su Ministarstvo kulture,<br />
Asocijacija nezavisnih elektronskih<br />
medija (ANEM) i novinarska udruženja<br />
nepovoljno ocenili ovaj deo<br />
zakona. Naveli su da se time d<strong>od</strong>atno<br />
urušava pravni okvir za delovanje<br />
medija u Srbiji. ANEM je ukazao<br />
i na to da ne može prihvatiti<br />
tezu da se dostignuti nivo manjinskih<br />
prava, posebno prava na informisanje<br />
na manjinskim jezicima,<br />
može braniti zadržavanjem državnog,<br />
<strong>od</strong>nosno kreiranjem nekog<br />
Jezici<br />
U Vojv<strong>od</strong>ini su, u 38 <strong>od</strong> 45<br />
opština, pored srpskog jezika, u<br />
službenoj upotrebi i jezici nacionalnih<br />
zajednica: mađarski, rusinski,<br />
hrvatski, slovački i rumunski.<br />
novog, paradržavnog vlasništva i s<br />
njim nužno povezane vlasničke<br />
kontrole nad medijima.<br />
Šta garantuje<br />
Zakon o<br />
nacionalnim<br />
savetima?<br />
Nacionalni saveti u Srbiji postoje<br />
<strong>od</strong> 2002. g<strong>od</strong>ine. Izabrani su nacionalni<br />
saveti Mađara, Roma, Hrvata,<br />
Bošnjaka, Bugara, Bunjevaca,<br />
Vlaha, Grka, Egipćana, Makedonaca,<br />
Nemaca, Rusina, Rumuna,<br />
Slovaka, Ukrajinaca. Međutim,<br />
mnogo puta se postavilo pitanje<br />
njihove legitimnosti jer nije postojao<br />
zakon o nacionalnim savetima,<br />
koji je, nakon sedam g<strong>od</strong>ina natezanja,<br />
donet krajem avgusta, ali nije<br />
izazvao naročitu pažnju, jer je<br />
ostao u senci „zloglasnog“ izmenjenog<br />
Zakona o javnom informisanju<br />
(Zakon o javnom informisanju<br />
izmenjen je istog dana).<br />
U obrazloženju Zakona o nacionalnim<br />
savetima nacionalnih manjina<br />
nav<strong>od</strong>i se da je osnovni cilj<br />
zakona regulisanje nadležnosti i<br />
stvaranje uslova za demokratičan<br />
izbor nacionalnih saveta koji će garantovati<br />
da taj izbor bude rezultat<br />
zajedničke volje svih pripadnika<br />
<strong>od</strong>ređene nacionalne zajednice.<br />
U zakonu se nav<strong>od</strong>i da pripadnici<br />
nacionalnih manjina, radi<br />
ostvarivanja prava na samoupravu,<br />
mogu da izaberu svoje nacionalne<br />
savete, koji će je predstavljati<br />
u oblasti obrazovanja, kulture,<br />
obaveštavanja na jeziku nacionalne<br />
manjine i službene upotrebe jezika<br />
i pisma, a učestvovaće i u procesu<br />
<strong>od</strong>lučivanja ili će <strong>od</strong>lučivati o<br />
pitanjima iz tih oblasti. Nacionalni<br />
saveti mogu da osnuju ustanove,<br />
privredna društva i druge organizacije.<br />
Pored toga, nacionalni savet<br />
preko svojih organa samostalno<br />
donosi i menja statut nacionalnog<br />
FOTO: www.blogs.wnyc.org<br />
saveta, finansijski plan, finansijski<br />
izveštaj i završni račun i raspolaže<br />
sopstvenom imovinom. Po zakonu<br />
nacionalni savet dlučuje o nazivu,<br />
simbolima i pečatu nacionalnog<br />
saveta, utvrđuje nacionalne simbole,<br />
znamenje i praznike nacionalnog<br />
saveta, osniva ustanove, udruženja,<br />
fondacije, privredna društva<br />
u oblastima kulture, obrazovanja,<br />
obaveštavanja i službene upotrebe<br />
jezika i pisma i drugim oblastima<br />
<strong>od</strong> značaja za očuvanje identiteta<br />
nacionalne manjine. Nacionalni savet<br />
predlaže i predstavnika nacionalne<br />
manjine u savetu za međunacionalne<br />
<strong>od</strong>nose u jedinici lokalne<br />
samouprave, ustanovljava i d<strong>od</strong>eljuje<br />
priznanja, inicira donošenje<br />
i prati sprovođenje zakona i drugih<br />
propisa iz oblasti kulture, obrazovanja,<br />
obaveštavanja i službene<br />
upotrebe jezika i pisma itd.<br />
Savet može, u skladu sa zakonom,<br />
da osnuje ustanove vaspitanja,<br />
obrazovanja, učeničkog i studentskog<br />
standarda i da vrši prava<br />
i obaveze osnivača.<br />
Zakonom se regulišu i već pomenuta<br />
osnivačka prava nacionalnih<br />
saveta u novinsko-izdavačkim<br />
ustanovama.<br />
Izbori za nacionalne savete<br />
mogu biti neposredni ili putem<br />
elektorske skupštine. Nacionalne<br />
manjine će se same opredeliti kojem<br />
će <strong>od</strong> ova dva načina dati prioritet.<br />
Neposredni izbori za nacionalne<br />
savete <strong>od</strong>ržaće se ako se do<br />
dana raspisivanja izbora na poseban<br />
birački spisak nacionalne manjine<br />
(tzv. manjinski birački spisak)<br />
upiše više <strong>od</strong> 50 <strong>od</strong>sto <strong>od</strong> ukupnog<br />
broja pripadnika nacionalne manjine<br />
prema poslednjem popisu stanovništva,<br />
umanjenog za 20 <strong>od</strong>sto.<br />
Građanin stiče pravo da bira članove<br />
nacionalnog saveta ako je upisan<br />
u poseban birački spisak nacionalne<br />
manjine.<br />
Odluku o raspisivanju izbora za<br />
nacionalni savet donosi ministar<br />
nadležan za poslove ljudskih i manjinskih<br />
prava.<br />
Nacionalni savet stiče svojstvo<br />
pravnog lica upisom u registar nacionalnih<br />
saveta, koji v<strong>od</strong>i ministarstvo<br />
nadležno za poslove ljudskih i<br />
manjinskih prava, a upis se vrši na<br />
osnovu zahteva za upis, koji predsednik<br />
nacionalnog saveta p<strong>od</strong>nosi<br />
u roku <strong>od</strong> 30 dana <strong>od</strong> dana konstituisanja<br />
saveta.<br />
Nacionalni savet ima najmanje<br />
15, a najviše 35 članova, a to zavisi<br />
<strong>od</strong> broja pripadnika nacionalne<br />
manjine. Mandat članova nacionalnog<br />
saveta traje četiri g<strong>od</strong>ine.<br />
Zadovoljni i<br />
nezadovoljni<br />
Naravno, nisu svi predstavnici<br />
nacionalnih zajednica, naročito<br />
Mađara, zadovoljni novim zakonom,<br />
mada su g<strong>od</strong>inama unazad<br />
tražili donošenje zakona kojim se<br />
reguliše ova oblast. Za zakon se<br />
izjasnio Savez vojvođanskih Mađara,<br />
a protiv Demokratska stranka<br />
vojvođanskih Mađara i Demokratska<br />
zajednica vojvođanskih Mađara.<br />
Pored toga, pre donošenja zakona<br />
predstavnici deset mađarskih<br />
civilnih organizacija i četiri mađarske<br />
partije u otvorenom pismu zatražili<br />
su <strong>od</strong> poslanika Saveza vojvođanskih<br />
Mađara da ne glasaju<br />
za Zakon o nacionalnim savetima<br />
nacionalnih manjina. U pismu se<br />
nav<strong>od</strong>i da je predlog zakona loš i<br />
sasvim je sigurno da na način kako<br />
je to predviđeno predlogom zakona,<br />
neće doći do formiranja mađarskog<br />
manjinskog biračkog spiska,<br />
a bez toga ne može da se oformi<br />
mađarski nacionalni savet koji će<br />
zastupati interese celokupnog mađarskog<br />
stanovništva u Srbiji.<br />
Protiv Zakona o nacionalnim<br />
savetima nacionalnih manjina su<br />
bile i pojedine opozicione partije u<br />
srbijanskom parlamentu, koji su<br />
ustvrdili da će nacionalni saveti<br />
imati prevelika ovlašćenja, te da će<br />
zakon proizvesti getoizaciju pripadnika<br />
manjinskih zajednica.<br />
Zakonom je zadovoljan maltene<br />
samo Savez vojvođanskih Mađara,<br />
čiji predstavnici tvrde da je<br />
zakon veliki korak napred. Ištvan<br />
Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih<br />
Mađara dan pre početka<br />
primene (10. septembar) Zakona o<br />
nacionalnim savetima nacionalnih<br />
manjina rekao je da je zakon veliki<br />
korak napred u vođenju manjinske<br />
politike. On je istakao i da se javnost<br />
već 90 g<strong>od</strong>ina, <strong>od</strong> Trianona,<br />
bavi pitanjem autonomije, ali su<br />
vojvođanski Mađari tek sada bili u<br />
prilici da omoguće usvajanje zakona<br />
o tome.<br />
I ministar za ljudska i manjinska<br />
prava Svetozar Čiplić tvrdi da<br />
je zakon dobar i da će unaprediti<br />
položaj manjina. Čiplić je nekoliko<br />
dana pre usvajanja zakona za Večernje<br />
novosti izjavio: „Ni u jednoj<br />
državi u okruženju manjine ne žive<br />
toliko dobro kao u Srbiji. To i Evropa<br />
priznaje. Pojedinačni slučajevi<br />
kršenja ljudskih prava mogu se nabrojati<br />
na prste jedne ruke i zato<br />
međunar<strong>od</strong>na zajednica ocenjuje<br />
da je stanje - ne dobro, nego <strong>od</strong>lično“.<br />
Stiče se utisak da to baš i nije<br />
Saveti za međunacionalne<br />
<strong>od</strong>nose<br />
Skupština opštine Bečej 16.<br />
septembra 2009. g<strong>od</strong>ine donela je<br />
<strong>od</strong>luku o osnivanju Saveta za međunacionalne<br />
<strong>od</strong>nose. Predsednik<br />
Saveta se bira iz reda <strong>od</strong>bornika<br />
Skupštine opštine, a članovi iz reda<br />
<strong>od</strong>bornika i građana opštine. U<br />
slučaju nacionalnih manjina koje<br />
imaju svoje izabrane nacionalne<br />
savete, predstavnici tih nacionalnih<br />
manjina biraju se na predlog<br />
nacionalnog saveta.<br />
U opštini Bečej, po p<strong>od</strong>acima<br />
iz popisa stanovništva iz 2002.<br />
g<strong>od</strong>ine, živi ukupno 40.987 građana,<br />
<strong>od</strong> toga 16.832 Srba i 20.018<br />
Mađara.<br />
Skupština opštine Novi Bečej<br />
<strong>od</strong>luku o osnivanju Saveta za međunacionalne<br />
<strong>od</strong>nose donela je<br />
mnogo ranije, 2005. g<strong>od</strong>ine, a 6.<br />
jula 2009. g<strong>od</strong>ine su, zbog isteka<br />
mandata ranijih članova, izabrani<br />
novi članovi (predstavnici zajednica<br />
Srba, Mađara i Roma).<br />
Na teritoriji opštine Novi Bečej<br />
živi (popis stanovništva iz 2002.<br />
g<strong>od</strong>ine) 26.924 građana, <strong>od</strong> toga<br />
18.831 Srba i 5.177 Mađara.<br />
Inače, predstavnike u Savetu<br />
za međunacionalne <strong>od</strong>nose mogu<br />
imati zajednice sa više <strong>od</strong> 1 <strong>od</strong>sto<br />
učešća u ukupnom stanovništvu<br />
opštine.<br />
Lokalni parlamenti i izvršni organi<br />
lokalne vlasti u opštinama<br />
gde postoje saveti za međunacionalne<br />
<strong>od</strong>nose, pre donošenja <strong>od</strong>luka<br />
koje se tiču nacionalne ravnopravnosti<br />
treba da zatraže mišljenje<br />
tih saveta. Pored toga, Savet<br />
zaštitu prava može da traži i<br />
pred Ustavnim sudom, pred kojim<br />
se pokreće postupak za ocenu<br />
ustavnosti i zakonitosti <strong>od</strong>luka<br />
Skupštine opštine, ako smatra da<br />
su njima povređena prava srpskog<br />
nar<strong>od</strong>a i nacionalnih manjina<br />
itd.<br />
B.M.<br />
Mađarski nacionalni savet<br />
sasvim tako, ali Zakon o nacionalnim<br />
savetima nacionalnih manjina<br />
svakako jeste korak napred u cilju<br />
osiguranja prava nacionalnih zajednica<br />
u Srbiji. Da li će tako i biti u<br />
praksi zavisi <strong>od</strong> različitih faktora,<br />
pre svega <strong>od</strong> toga da li će zakon<br />
biti zaista i primenjen, da li će građani<br />
želeti da se upišu u tzv. manjinski<br />
birački spisak, ali i <strong>od</strong> samih<br />
manjinskih zajednica, jer, recimo<br />
politički predstavnici mađarske nacionalne<br />
zajednice već g<strong>od</strong>inama<br />
ne nalaze zajednički jezik u vezi sa<br />
osnivanjem nacionalnog saveta,<br />
što je dovelo do toga da Mađarski<br />
nacionalni savet „drži“ najjača mađarska<br />
partija u Vojv<strong>od</strong>ini, Savez<br />
vojvođanskih Mađara.<br />
Kristina Demeter Filipčev<br />
Anketa Bečejskog <strong>mozaik</strong>a<br />
Na internet stranici Bečejskog<br />
<strong>mozaik</strong>a (www.becejski-<strong>mozaik</strong>.<br />
co.rs) možete <strong>od</strong>govoriti na naša<br />
anketna pitanja. Pitanja glase: ima<br />
Mađarski nacionalni savet postoji<br />
<strong>od</strong> 2002. g<strong>od</strong>ine. Predsednik<br />
Saveta je Laslo Joža (Savez vojvođanskih<br />
Mađara), a predsednik<br />
Izvršnog <strong>od</strong>bora Balint Pastor (Savez<br />
vojvođanskih Mađara). Ustanove<br />
Saveta su d.o.o. za novinsku-izdavačku<br />
delatnost „Mađar<br />
So“, d.o.o. za novinsku-izdavačku<br />
delatnost „Het Nap“, Fondacija<br />
„Laslo Sekereš“ i Zav<strong>od</strong> za kulturu<br />
vojvođanskih Mađara.<br />
li po vašem mišljenju etničke distance<br />
između Srba i Mađara u Bečeju<br />
i u Novom Bečeju?<br />
B.M.
Change language