Prvo zaÅ¡tita od vlage HitelvÃ¡llalÃ¡s Ã©s veszekedÃ©s ... - BeÄejski mozaik

More documents

Recommendations

Info

2 broj 472. 18. septembar 2009. NAŠA TEMA Šta je radilo Opštinsko veće? PRE NEKOLIKO dana je po ko zna koji put najavljeno smanjenje državne administracije. U državnom aparatu sada navodno radi 28.000 osoba, a polovina njih treba da ostane bez posla i/ili zaposlenja. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će racionalizacija početi od 1. januara u republičkoj i lokalnoj administraciji, te da će sledeće godine oko 10.000 ljudi biti otpušteno. O smanjenju broja ministarstava se tu i tamo čuje nešto, ali od tog posla, znajući naše političare, verovatno neće biti ništa. U ljudskoj je prirodi da štiti ono što smatra svojim kada je to nešto ugroženo. Bilo bi dobro da zaposleni u državnoj administraciji, a tu su i lokalni nameštenici, ali i ministri i državni sekretari i pomoćnici sekretara i pomoćnici sekretarovih sekretara i njihovi ekvivalenti u lokalnim sredinama, pokušaju da štite ono što je „njihovo“ tako što će od njihovog (ne)rada biti i neke vajde. To bi trebalo da se odnosi i na članove lokalne vlade – Opštinsko veće – u Bečeju. Javnost do danas nije saznala gde su oni bili (kuda i koliko i zašto su putovali) i šta su uradili u proteklih godinu dana, jer nisu podneli izveštaje o radu. Novinar Bečejskog mozaika je nekoliko puta postavio pitanje pojedinim članovima Opštinskog veća o tome Broj zaposlenih kada će podneti izveštaj o radu i kada će taj izveštaj biti dostupan medijima, ali na odgovore još čeka. Čak Zarade zaposlenih Zarade zaposlenih (i „obični“ zaposleni i funkcioneri) u opštini u poslednjih nekoliko godina: 2004. godine oko 43 miliona dinara, 2005. godine 59 miliona, i predsednik opštine, koji po „službenoj dužnosti“ komanduje lokalnom vladom, kaže da nije dobio izveštaj o radu od njenih članova. Lokalna vlada inače ima 9 članova, i desilo se da je više njih zaduženo za isti ili sličan resor. U opštini Bečej iz godine u godinu ima više zaposlenih, pa se jedne godine smanji njihov broj, pa opet iz početka... 2004. godine u lokalnoj samoupravi radilo je 110 ljudi – 99 „običnih“ zaposlenih i 11 funkcionera; 2005. godine bilo je zaposleno 137 osoba (116+21); 2006. godine broj zaposlenih je 125 (119+6), 2007. godine takođe 125 (118+7), pa 2008. godine imamo 129 zaposlenih (117+12), a 2009. godine (od januara do aprila) 131 (120+11). Tako je Dragan Mesaroš (Demokratska stranka) zadužen za mala i srednja preduzeća, a Endre Sabo („Kao jedna kuća“) trebao je da implementira strategiju preduzetništva, što je u principu isto, mada bi Sabo i Mesaroš mogli da objasne zašto su obojica potrebni za ove poslove. Sprovođenje strategije preduzetništva očigledno nije bilo naročito važno, jer se time od ove nedelje više niko neće baviti. Naime, Sabo je u sredu smenjen sa funkcije člana Opštinskog veća. Njegovo mesto trebao je da preuzme Radomir Jelić („Kao jedna kuća“) koji bi se bavio zaštitom životne sredine... Međutim, Jelić u sredu nije izabran za člana Opštinskog veća na sednici lokalnog parlamenta. Marjan Radičević (G17 plus) zadužen je za Nacionalni investicioni plan i fondove, a Dušan Radivojević (GG „Pokret za Bečej“) dobio je resor investicija – u njihovom slučaju se radi o sličnim poljima delovanja. Ilona Varnju (Demokratska stranka vojvođanskih Mađara) bavi se obrazovanjem i kulturom, Andraš Boja (GG „Pokret za Bečej“) zadužen je za poljoprivredu, Ištvan Ačai (Savez vojvođanskih Mađara) treba da vodi računa o mesnim zajednicama, dr Đerđ Ric (Savez vojvođanskih Mađara) se bavi zdravstvom i socijalnim pitanjima i Pal Šandor (Liga socijaldemokrata Vojvodine) zadužen je za međunacionalne odnose. Kako bi rekli nekadašnji aktivisti „Otpora“: vreme je za izveštaje. U suprotnom 2006. godine 51 milion, 2007. godine 61 milion, 2008. godine 61 milion, a 2009. godine od januara do aprila zarade su bile 23 miliona dinara. građani će sami doneti zaključak. Nije potrebno mnogo mudrosti da se pogodi da će u narednih mesec dana svi članovi lokalne vlade objasniti da su odavno napisali izveštaje o jednogodišnjem radu. K.D.F. IZMEĐU DVA BROJA JVP „VODE VOJVODINE“ SREĐUJE TURBINU I DEO KANALA Nova turistička destinacija SVETSKA KONFERENCIJA kanala od 20. do 27. septembra biće održana u Srbiji, a centralno mesto događaja biće Novi Sad. Tokom skupa u Novom Sadu planira se održavanje više konferencijskih sesija („Kanal i baština na Zoran Panin plovnim putevima“, „Kanali i turizam“, „Kanali i brodska industrija“, „Upravljanje i korišćenje vodnih resursa“...), a biće priređene i studijske posete plovnoj mreži DTD (Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek) i istorijski važnim mestima na Dunavu (Viminacium, Lepenski vir, „Tabula Traiana“). U sklopu priprema za konferenciju kanala Javno vodoprivredno preduzeće ONO ŠTO povezuje Bačko Petrovo Selo i Bečej nije put nego pravac, aforizam je Svetislava Travice, Petrovoselca, objavljen u ovim novinama pre dva meseca. To su najzad, nakon dugotrajnog moljakanja predstavnika opštine, shvatili i nadležni u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ i prošlog četvrtka su u Petrovom Selu obećali popravku (putnog) pravca između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela. Nije, međutim, vreme za preterano veselje, ove godine će se popraviti samo deo puta, oko 3 kilometra. Kako, kada i šta će se raditi, saopštio je Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“, prošlog četvrtka u zgradi mesne zajednice u Bačkom Petrovom Selu, u prisustvu članice Upravnog odbora JP „Putevi Srbije“ Dragice Tošić, zamenika predsednika opštine Bečej Budislava Medurića, direktora Stankoma Zvonimira Stankova, sekretara mesne zajednice Bačko Petrovo Selo Zoltana Kiša, i članova Opštinskog veća Dragana Mesaroša i Marjana Radičevića (prvi je zadužen za srednja i mala preduzeća, a drugi za NIP i ostale fondove, te nije jasna njihova uloga na konferenciji za novinare u vezi sa popravkom puta). Problem regionalnog puta R-122 između Bečeja i Petrovog Sela je to što, kako „Vode Vojvodine“ u saradnji sa lokalnim samoupravama sanira četiri vodoprivredna objekta u Vojvodini, među kojima je turbinsko postrojenje stare prevodnice na DTD kanalu (Šlajz) u Bečeju. Projekat sanacije turbine košta oko 5 miliona dinara, građevinske radove u iznosu od oko 3 miliona na ravne časti dele „Vode Vojvodine“ i lokalna samouprava, a elektro-radove, u iznosu od oko 2 miliona dinara finansira pokrajinsko vodoprivredno preduzeće (izvođači radova su „Neptun inžinjering“ d.o.o. Novi Sad i „Tehnika Vršac“). Kada radovi budu završeni, turbinsko postrojenje će biti stavljeno u službu turizma. Radovi su u punom jeku, i prema rečima Zorana Panina, koordinatora u sektoru hidrosistema DTD „Vode Vojvodine“, postrojenje će spremno dočekati početak konferencije kanala. „Većina radova će biti završena, možda smo malo kasno krenuli u realizaciju, jer je papirologija trajala suviše dugo. Ipak, mislim da ćemo stići da uradimo veliki deo radova, da bi posetioci i gosti konferencije kanala i svi drugi turisti mogli da vide turbinu u punom sjaju i istorijsku postavku u njoj. Mašine će biti sređene, deo njih konzerviran, a prostorije će biti čiste i uredne“, rekao je Panin. U okviru projekta „Voda za život“ koje JVP „Vode Vojvodine“ realizuje do 2015. godine, u Bečeju se sređuje deo kanala i nasip između Šlajza i mosta preko Velikog bačkog kanala u dužini od oko 700 metara (projekat košta 1,8 miliona dinara). Izvođač radova, DTD „Srednja Bačka“ je sa dna kanala izvadila oko 60.000 kubnih metara mulja, u toku je sređivanje leve obale (skidanje trske i viška zemlje i mulja), ravnanje puta na nasipu gde će biti „Staza zdravlja“, a biće je i Travica konstatovao, put maltene i ne postoji, jer na velikom delu tog pravca ne postoji gornji sloj i to je tako već oko dve godine. Zamenik predsednika opštine Budislav Medurić rekao je da je bio dosadan tražeći od nadležnih u JP „Putevi Srbije“ da se problem regionalnog puta između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela stavi na „dnevni red“, te je trud urodio plodom. Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“ obećao je da će ove godine biti urađen samo 3 kilometra od ukupno 9 koliko „traje“ deo puta R-122 od Bečeja do Petrovog Sela. „Ja sam sad prošao tim putem i video da je to put koji nije rađen verovatno godinama, to je samo presvlačeno i krpljeno. Po meni tu je propao ceo kolovoz, i donji sloj puta. Uradićemo tih 3 kilometra i ta investicija će biti sigurno 80-90 miliona dinara, jer ceo asfalt mora da se skine i da se napravi donji sloj i novi asfalt“, rekao je Drobnjak i obećao da će sledeće godine biti rekonstruisan i preostalih 6 kilometara puta. Direktor JP „Putevi Srbije“ je, odgovarajući na pitanja novinara, kazao i da put, bez postavljene i informacione table i mobilijar. „Posao će sigurno biti završen do 20. septembra. Za početak ćemo postaviti sto, dve klupe, suncobran od trske, table sa podacima o ribljem fondu i osnovnim informacijama o sistemu DTD kanala. Sređeno priobalje može mnogo koristiti ribolovcima, sportistima, ali i svim građanima Bečeja. Takođe, ovaj deo kanala sada, kada je sređen, treba da bude značajna turistička destinacija vašeg grada“, rekla je Milanka Mišković, šefica odeljenja „Vode Vojvodine“ za brigu o zaštićenim područjima. S. Malešev DIREKTOR JP „PUTEVI SRBIJE“ POSETIO BAČKO PETROVO SELO Rekonstrukcija 3 kilometra Petrovoselskog puta FOTO: K.D.F. Zoran Drobnjak i Budislav Medurić FOTO: S.M. Sređivanje nasipa Bela linija Simptomatično je i opasno to što nakon popravke i/ ili rekonstrukcije puta, izvođač radova – u Vojvodini uglavnom firma „Vojvodinaput-Bačkaput“ – „zaboravi“ da ucrta belu liniju na sredinu puta. To je do pre nekoliko dana bio slučaj na putu obzira na to što nije ravan, nije opasan po život, doduše ako se ne juri na toj deonici 120 kilometara na sat, a i ne sme da se juri, jer postoji ograničenje brzine. On je rekao i da se čekalo dve godine da se započne rekonstrukcija Petrovoselskog puta, jer „je ekonomska kriza u Srbiji, u celom svetu... JP ’Putevi Srbije’ se finansira iz sredstava naplate putarine i akcize, mi imamo oko 600 kilometara autoputeva, a obavljamo održavanje na 15.000 kilometara puteva“. Inače, JP „Putevi Srbije“ od putarine zaradi 15 milijardi dinara godišnje, a dnevno od 45 do 50 miliona dinara. Upitan kada će započeti popravka dela Petrovoselskog puta, Drobnjak je rekao: „Ja ću dati nalog u ponedeljak“. Radovi do zaključenja ovog broja Mozaika nisu započeti. K.D.F. Bečej – Bačko Gradište, a bele linije još uvek nema na putu Bečej - Bačka Topola, pa vi pokušajte da ostanete na „svojoj strani“ puta ako vozite noću... Drobnjak je bečejskim novinarima obećao da će se pozabaviti i ovim pitanjem.
NA JEDNOJ od prethodnih sednica bečejskog parlamenta lokalni poslanik postavio je apsurdno odborničko pitanje o tome zašto je stao sat na zidu sale za sednice. Sat je od tada proradio, ali na sednici Skupštine opštine održanoj u sredu vreme kao da je stalo i kao da su svi skupa vraćeni u doba (prljave) predizborne kampanje, pa je bilo reči o poštenju u politici, o dogovorima, o izdajama, o raspadu i formiranju novih i drugačijih koalicija, o tome da li jedan odbornik sme da govori i srpski i mađarski, to jest da li će sam da prevede ono što je rekao ili će to uraditi zvanični skupštinski prevodilac (odbornik Šandor Pal nije dozvolio prevodiocu da prevodi njegove reči ni na nagovor predsednika lokalnog parlamenta), o oslobađanju, o kreditima, o neasfaltiranim putevima i o velikim mačkama u crnim džakovima. Ali hajde redom. Predstavnici vlasti i odbornici više od dva sata su raspravljali o tome da li opština treba da uzme kredit ili ne. Naime, lokalna samouprava planira da od poslovne banke zatraži 120 miliona dinara kredita, a novac bi koristila za „unapređenje funkcionisanja komunalne infrastrukture i geotermalne bušotine“. Predsednik opštine Peter Knezi rekao je da bi se kredit – ako se dobije i ako su uslovi prihvatljivi za opštinu – koristio za investiranje i za bušenje nove geotermalne bušotine u Bečeju. Bušotina bi, između ostalog, bila u službi buduće banje, a opština planira da do kraja godine raspiše tender za zainteresovane ponuđače. Kako je rečeno, rad na bušenju po dužnom metru košta oko 350 evra. Što se tiče ulaganja u komunalnu infrastrukturu, nakon odobrenja kredita lokalna vlast bi konsultovala savete mesnih zajednica o tome šta je potrebno uraditi. Predsednik opštine je predložio i da Skupština opštine formira privremeno radno telo - u kojem bi bili predstavnici svih odborničkih grupa lokalnog parlamenta - za praćenje trošenja sredstava kredita. Poslovna banka koja će kreditirati lokalnu samoupravu izabraće se u postupku javne nabavke, a lokalna vlast planira da otplaćivanje kredita počne od 2011. godine. U raspravu o kreditu uključili su se odbornici DZVM-a, koalicije Srpska sloga, predsednik opštine i predsednik Skupštine opštine. Šef odborničke grupe Srpska sloga Dragan Živkov je istakao da verovatno postoji potreba lokalne samouprave da se dodatno zaduži (već otplaćuje kredite u ukupnom iznosu od 104 miliona dinara koje su uzele prethodne vlasti; prim. nov.), ali postoji i potreba da predsednik opštine da dodatno obrazloženje na šta će se trošiti novac, jer nije predložena lista projekata koji bi se realizovali, niti se zna koliko je para zaista potrebno. Mada, po mišljenju Živkova, postoji još jedan mogući scenario: „Ili ste već potrošili pare pa vam treba pokriće“. Dodao je da ako odbornici Srpske sloge čuju potrebna objašnjenja, verovatno će glasati za to da opština uzme kredit. Međutim - nisu. Dodatno objašnjenje zatražio je i odbornik DZVM-a Šandor Pal i pominjao je mačku u crnom džaku zato što se ne zna za koje projekte će se koristiti novac od kredita i pod kojim uslovima će opština da uzme kredit. IZMEĐU DVA BROJA Knezi je rekao da lokalna vlast ima projekte u vrednosti od 2,5 milijarde dinara, ali da on ne može da odluči šta je od tih programa najpotrebnije uraditi (a ne može se sve), da li treba vodovod ili izmeštanje transformatora ili asfaltiranje, te će predstavnici mesnih zajednica saopštiti šta im je potrebno. Potom se razvila rasprava, uz međusobno optuživanje predstavnika ranije i aktuelne vlasti (Pal i Živkov vs. Knezi i Dušan Jovanović, predsednik Skupštine opštine) o tome ko je i kakve kredite uzimao i na šta su pare trošene, o platama funkcionera u opštini itd. Pal je napomenuo da je opština u ranijem periodu postupila po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu i da je dala u zakup državnu zemlju, koju koristi PIK „Bečej“ i plaća korišćenje po netržišnoj ceni u postupku vansudskog poravnanja, mogli bi se ostvariti prihodi za budžet, te možda ne bi imala potrebe da uzme kredit. Odluka o kreditnom zaduživanju opštine ipak je usvojena (za je glasalo 22 odbornika). Odbornička većina je donela odluku i o osnivanju Saveta za međunacionalne odnose. Savet je radno telo koji se osniva u nacionalno mešovitim lokalnim samoupravama, čiji članovi treba da budu predstavnici većinskog naroda i nacionalnih manjina sa više od jedan posto učešća u ukupnom stanovništvu opštine. Osnovni posao Saveta je da „brine“ o nacionalnoj ravnopravnosti građana. Usvojena je i odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine opštine, i o tome da će se odluka o lokalnim komunalnim taksama primenjivati tek od 1. januara 2010. godine. Podsetimo, odluka o lokalnim komunalnim taksama usvojena je 15. jula, ali su se bečejski preduzetnici organizovali i „pritisli“ lokalnu vlast da primena odluke počne tek od sledeće godine i da se u međuvremenu smanje enormno visoki iznosi pojedinih komunalnih taksi – reč je najpre o firmarini. Predsednik opštine Peter Knezi je priznao da je lokalna vlast pogrešila kada je donela odluku o komunalnim taksama, naročito što se tiče plaćanja firmarine, jer bi to praktično značilo da mali preduzetnici (vlasnici radnji itd.) u centru grada plaćali veće takse nego velike i relativno bogate firme u industrijskoj zoni. Knezi je rekao da će Opštinsko veće doneti predlog da se do sledeće godine, u dogovoru sa preduzetnicima, izradi nova odluka o lokalnim komunalnim taksama, ili da se primeni odluka iz 2003. godine (doduše u toj odluci takse su izuzetno malo). Odbornik Dragan Živkov je u vezi sa lokalnim nametima konstatovao da lokalna vlast ne vodi računa o preduzetnicima, umesto da im pomaže „kažnjava“ ih zato što su ostali u Bečeju i ovoj opštini plaćaju dažbine, za razliku od pojedinih velikih bečejskih firmi koje su premestile sedišta u gradove u kojima su bolji (jeftiniji) uslovi privređivanja. Živkov je zatražio podatke o tome koliko novca je zbog toga „izgubio“ opštinski budžet i upozorio na to da ukoliko odnos vlasti prema preduzetnicima ostane isti, oni će početi da odlaze iz Bečeja. Zoran Subotički, odbornik „Kao jedne kuće“ kazao je da je dobro što će lokalna vlast da ispravi grešku u vezi sa odlukom o komunalnim taksama i istakao da su bečejski preduzetnici voljni da joj pomognu u tom poslu, boreći se za sopstvene interese ne zanemarujući ni javni interes. Dodao je da preduzetnici hoće da znaju na šta se troši novac od komunalnih taksi i žele da se deo tog novca vrati preduzetništvu. Odbornici bečejskog parlamenta doneli su odluku da je predsednik opštine nadležan za sprovođenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i formirali su komisiju za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup državne zemlje u opštini Bečej. Odbornik Živkov je zatražio izveštaj o tome šta je do sada učinjeno kako bi se državna zemlja najzad i u Bečeju dala u arendu. Predsednik opštine je izneo hronološki red događaja, rekavši da je Skupština opštine tek ove godine usvojila Godišnji program o gazdovanju zemljištem, a na osnovu toga sledi raspisivanje licitacije za zakup zemlje. On je napomenuo i da cena zakupa, s obzirom na krizu, verovatno neće biti veća od utvrđenog iznosa u postupku vansudskog poravnanja (za najvećeg korisnika državne zemlje PIK „Bečej“ za 2007/2008. cena korišćenja jednog hektara je 7.819 dinara, to jest 83,5 evra). Reči Knezija osudili su Dragan Živkov i Šandor Pal, koji je rekao da je „direktna pogodba“ protivzakonita, kao što je protivzakonito i vansudsko poravnanje koje sa korisnicima zemlje zaključuje država. Potom je usledilo „već viđeno“: međupartijsko optuživanje između Pala i Knezija o tome kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše Mađarska koalicija u Bečeju (članice su SVM, DZVM i DSVM)... Pal je rekao da po koalicionom sporazumu članica Mađarske koalicije DZVM treba da bude deo vlasti u Bečeju. Zato je Pal zatražio da se iz lokalne vladajuće koalicije „izbace“ predstavnici LSV, G17 plus i „Kao jedne kuće“ i da umesto njih DZVM bude deo vlasti. Od toga verovatno neće biti ništa ako je verovati nezvaničnim informacijama predstavnika (još) vladajuće koalicije. Na sednici Skupštine opštine odbornici su imenovali nove članove radnih tela Skupštine opštine (predstavnici koalicije Srpska sloga), i dali su saglasnost na upotrebu imena opštine Bečej u nazivu privrednog društva „Favorit-Bike-Bečej“ d.o.o. Na kraju sednice pokazalo se da je lokalna vlast ipak klimava, jer nakon smene Endrea Saboa, predstavnika „Kao jedne kuće“, koji je bio član Opštinskog veća, nije izglasan predlog da novi član broj 472. 18. septembar 2009. 3 U SREDU JE ODRŽANA SEDNICA SO BEČEJ Za kredit glasalo dvadeset dva odbornika „Ramazan nam je prilika da se prihvatimo Kur'ana i obnovimo naš iman, kako bi bili ustrajniji na ispravnom putu, a Kur'an nas obavještava o sebi: „Elif-lam-ra. Knjigu ti objavljujemo zato da ljude, voljom njihovog Gospodara, izvedeš iz tmina na svjetlo, na put Silnog i Hvaljenog.” (Ibrahim, 1) „Ali azt mondta: Ma ünnep van annak, akinek tegnap elfogadtatott a böjtje és az éjjeli virrasztása, ma nekünk ünnep van és holnap nekünk ünnep van, s minden olyan nap, amelyen nem fordulunk szembe Allahhal az nekünk ünnep.“ „Allah túláradó kegyelmében és könyörületében, ennek okán örvendezzenek!“ (Korán 10:58) Predsednik opštine Bečej KNEZI PETER Tajno glasanje za izbor novog člana Opštinskog veća BAJRAM SHERIF MUBAREK OLSUN! Óbecse község polgármestere KNÉZI PÉTER FOTO: K.D.F. Poštenje i izdaja Veća bude Radomir Jelić, predsednik opštinskog odbora iste partije. Sabo ostaje na funkciji do izbora novog člana. Za imenovanje Jelića glasalo je samo 17 odbornika (bilo je potrebno minimum 19 glasova), ali ne zna se tačno čiji odbornici nisu glasali pozitivno (tajno se glasalo), mada se može pretpostaviti. Naime, odbornici Srpske sloge nisu glasali, kao ni DZVM-a, a „nedostajući“ glasovi mogu biti iz DS-a, G17 plus, LSV-a, SVM-a i GG „Pokret za Bečej“. Svađe u koaliciji će verovatno biti, jer je odbornik Zoran Subotički („Kao jedna kuća“) pre glasanja rekao da ukoliko ostatak koalicije ne prihvati predlog „Kuće“ da Jelić bude član Opštinskog veća, ova stranka prelazi u opoziciju. Doduše, to ne može da ugrozi vladajuću koaliciju, jer i bez dvojice odbornika „Kuće“ postoji odbornička većina. Predsednik opštinskog odbora „Kao jedne kuće“ Radomir Jelić novinaru Bečejskog mozaika nije izravno odgovorio na pitanje da li je „Kuća“ napustila opštinsku vlast pošto on nije izabran u Opštinsko veće, već je rekao da će tu odluku doneti bečejski odbor stranke. Kristina Demeter Filipčev Endre Sabo, pre nego što je na zahtev svojih partijskih drugova iz „Kao jedne kuće“ smenjen sa mesta člana Opštinskog veća, održao je „oproštajni govor“. „Nisam tražio reč da bih tražio pomilovanje, nego želim da kažem nekoliko reči o ljudima koji danas traže moje razrešenje. Do sada sam mislio da i u politici postoji poštenje, prijateljstvo i solidarnost. Nažalost, pogrešio sam. Pogrešio sam kad sam svoju političku karijeru gradio sa pogrešnim ljudima. Pogrešio sam kad sam mislio da isti ti ljudi poštuju birače koji su ih izabrali, koji su 1.000 glasova više dali za mene kao predstavnika stranke. Istovremeno sam pogrešio kad sam mislio da ima sloge u politici. Pitam se kako ovi ljudi mogu tako olako odbaciti čoveka koji je šest godina radio zajedno sa njima? Koliko dana, meseci i godina treba ovim ljudima da okrenu leđa koaliciji, drugim rečima samim biračima? Nadam se da postoji još jedan pokret koji daje ljudima neku malu mađarsku nadu“, rekao je Sabo i zahvalio se onima koji su u proteklom periodu sarađivali sa njim. Odbornik Zoran Subotički, nedavno još partijski drug Saboa, kazao je da se pokazalo da „ne postoje male i velike partije, već mali i veliki ljudi. Politika je prilika da čovek pokaže svoje vrednosti, ali i ono što želi da sakrije“. Kazao je i da je smenom Saboa njegova partija demonstrirala princip odgovornosti i to na svom primeru. Subotički, međutim, nije želeo da kaže zašto je „Kuća“ predložila smenu Saboa, jer, kako je Endre Sabo rekao, tako je dogovoreno upravo sa njim. Inače, Sabo će i dalje da se bavi politikom i verovatno će biti član Pokreta „Mađarska nada“ nedavno osnovane vojvođanske mađarske partije. Po kuloarskim pričama, on će verovatno biti predsednik bečejske organizacije te stranke.
Page 1: 18. septembar 2009. broj 472. U SRE
Page 5 and 6: péntekenként 2009. szeptember 18.
Page 7 and 8: KISEBBSÉG, kisebbségi közösség
Page 9 and 10: oj 107. OČISTIMO OPŠTINU NOVI BE
Page 11 and 12: Pomen Dana 24. septembra 2009. godi
Page 13 and 14: MLADI KAO POLITIČKI LIDERI: MLADEN
Page 15 and 16: IZLOŽBA SLIKARA TIBORA ŠIPOŠA 78
Page 17 and 18: Boje jeseni i zime 2009/2010. godin
Page 19 and 20: SPORTSKI MOZAIK VOJVOĐANSKA LIGA -

Prvo zaÅ¡tita od vlage HitelvÃ¡llalÃ¡s Ã©s veszekedÃ©s ... - BeÄejski mozaik

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Prvo zaÅ¡tita od vlage HitelvÃ¡llalÃ¡s Ã©s veszekedÃ©s ... - BeÄejski mozaik