Prvo zaÅ¡tita od vlage Hitelvállalás és veszekedés ... - BeÄejski mozaik
Prvo zaÅ¡tita od vlage Hitelvállalás és veszekedés ... - BeÄejski mozaik
Prvo zaÅ¡tita od vlage Hitelvállalás és veszekedés ... - BeÄejski mozaik
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
16<br />
KALEIDOSKOP<br />
broj 472. 18. septembar 2009.<br />
PREMIJERA FILMA IVANA KOVAČA<br />
„Tri cimerke“<br />
PREMIJERA FILMA “Tri cimerke”<br />
autora Ivana Kovača <strong>od</strong>ržaće se<br />
danas (18. septembra) u 20 časova<br />
u velikoj sali Gradskog pozorišta.<br />
Reč autora: „Film ’Tri cimerke’<br />
snimljen je po motivima iz života tri<br />
novosadske studentkinje. Žanrovski,<br />
to je kamerna drama-komedija.<br />
Kuriozitet je da se radi o srednjemetražnom<br />
filmu – prvom bečejskom<br />
srednjemetražnom filmu –<br />
ako isključimo svadbene filmske<br />
spomenare. Film tematizuje tri različita<br />
poimanja muško-ženskog<br />
<strong>od</strong>nosa. To su fragmenti noćnih<br />
razgovora, punih atmosfere, intime,<br />
i rekao bih, intelektualnog šarma.<br />
Šta se zbiva u stanu nakon što<br />
jednu <strong>od</strong> cimerki ostavi dečko? U<br />
pitanju su, verujem, vrlo retki i zanimljivi<br />
trenuci, prevash<strong>od</strong>no za mladiće,<br />
naprosto, to je ženski zabran<br />
kome je pristupljeno sa voajerske<br />
pozicije. Sa druge strane film je i<br />
fantazija muškarca, da ne kažem<br />
njegova megalomanija, o ršumu<br />
koji ostavlja za sobom u duši devojke<br />
nakon što je ’otkašira’. ’Tri cimerke’<br />
su višeslojne, izdržavaju različita<br />
’čitanja’ – neko ih, štaviše,<br />
može posmatrati i kao ženopotcenjivačku<br />
konstrukciju, međutim, u<br />
to sam čvrsto uveren, ovaj film je i<br />
vrlo, vrlo afirmativan po ’žensku<br />
stvar’. On, štaviše, slavi ženskost<br />
– d<strong>od</strong>uše, tu i tamo s ironičnom intonacijom<br />
– recimo samo da su devojke<br />
na momente predstavljene i<br />
kao m<strong>od</strong>erne magbetske veštice.<br />
U filmu glume isključivo devojke i<br />
to je dosta neobično za ovdašnji<br />
amaterski film – devojke su, iskustvo<br />
je to pokazalo, manje raspoložene<br />
da glume u amaterskim filmovima<br />
<strong>od</strong> muškaraca, sklone su<br />
snebivanju, dobrim delom upravo i<br />
zbog amaterskog predznaka ovog<br />
stvaralaštva, izvesnog umetničkog<br />
rizika koji ga može ispratiti, te one<br />
teško uspevaju da p<strong>od</strong>ele entuzijazam<br />
autora filma. Ipak, na moju<br />
sreću i sreću ovog filmskog dela<br />
poznajem nekolicinu talentovanih<br />
devojaka zainteresovanih za glumu<br />
i film, te smo u zajedničkom naporu<br />
i zadovoljstvu uspeli snimiti<br />
’Tri cimerke’. Glumice su Dragana<br />
Došić, Lilien Kranjec i Žarka Svirčev.<br />
Kamera i montaža delo su Rubija<br />
Gajića, a sam potpisujem scenario<br />
i režiju.“<br />
B.M.<br />
„3-1-2“ MERIDIJAN AKUPUNKTURNE VEŽBE<br />
Kineski recept<br />
za dugovečnost<br />
PROFESOR Džu Cong Ksijang,<br />
član Kineske akademije nauka govorio<br />
je u nedelju u velikoj sali<br />
Skupštine opštine Bečej o „3-1-2“<br />
meridijan akupunkturnim vežbama.<br />
Meridijan vežbe su kineski recept<br />
za dug i kvalitetan život, naučno<br />
su dokazane, lako se izv<strong>od</strong>e, a<br />
mogu sprečiti i lečiti veliki broj bolesti.<br />
„Trojka“ u nazivu met<strong>od</strong>e vežbanja<br />
označava masažu tri akupunkturne<br />
tačke (dve na rukama,<br />
jedna na potkolenici), „jedinica“<br />
znači trbušno disanje, a „dvojka“<br />
srednje teške fizičke vežbe koje se<br />
izv<strong>od</strong>e na dve noge (čučnjevi).<br />
Interaktivno predavanje osamdesetsedmog<strong>od</strong>išnjeg<br />
vitalnog<br />
profesora Cong Ksijanga pratilo je<br />
pedesetak Bečejaca koji su postavili<br />
veliki broj pitanja, a naučni radnik<br />
iz Kine je strpljivo objašnjavao<br />
met<strong>od</strong>u i pokazao je kako treba<br />
pronaći ciljane akupunkturne tačke<br />
na telu.<br />
„Meridijani su veliko otkriće tradicionalne<br />
kineske medicine još <strong>od</strong><br />
pre dve i po hiljade g<strong>od</strong>ina. Imaju<br />
ulogu u poboljšanju cirkulacije<br />
energije i krvi u organizmu, <strong>od</strong>ržavanje<br />
ravnoteže između ’jina’ i ’janga’,<br />
tretiranju raznih bolesti i na<br />
kraju <strong>od</strong>lučivanju o životu i smrti“,<br />
rekao je Cong Ksijang. „Posle više<br />
<strong>od</strong> dvadeset g<strong>od</strong>ina praktikovanja i<br />
širenja met<strong>od</strong>e ’3-1-2’ milioni ljudi<br />
u Kini i van nje koriste meridijan<br />
vežbe i uživaju u njihovom pozitivnom<br />
uticaju. Ova met<strong>od</strong>a, posle<br />
samo četiri nedelje vežbanja <strong>od</strong> 25<br />
minuta dnevno, leči više <strong>od</strong> 35 bolesti<br />
među kojima su srčane bolesti,<br />
hipertenzija, šećerna bolest,<br />
artritis i druge. Met<strong>od</strong>a donosi poboljšanje<br />
i k<strong>od</strong> najtežih bolesti kao<br />
što su razne vrste kancera i Parkinsonova<br />
bolest. Zbog toga ovu<br />
met<strong>od</strong>u treba širiti svetom, jer su<br />
njena pozitivna dejstva naučno dokazana.<br />
Vežbe može da praktikuje<br />
svako, a rezultati su dugovečnost i<br />
Džu Cong Ksijang<br />
zdravlje“, rekao je Cong Ksijang.<br />
Pored profesora iz Kine u velikoj<br />
sali Skupštine opštine bio je i<br />
Janoš Kakusi iz Novog Kneževca,<br />
koji jedini na teritoriji Vojv<strong>od</strong>ine u<br />
svojoj ordinaciji p<strong>od</strong>učava zainteresovane.<br />
On je rekao da je učenje<br />
met<strong>od</strong>e besplatno.<br />
S.M.<br />
FOTO: S. Malešev<br />
ČAROBNI RUČAK - ANDREJ KORENOJ<br />
Zec u šargarepi i<br />
pohovane jabuke<br />
FOTO: LJ.M.<br />
„NAJLEPŠA stvar oko pripremanja<br />
hrane je u stvari druženje sa<br />
prijateljima. Uvek postoji neki pov<strong>od</strong><br />
da se okupi društvo i pripremi<br />
nekakva gozbica, danas k<strong>od</strong> jednog,<br />
sutra k<strong>od</strong> drugog, prekosutra<br />
k<strong>od</strong> trećeg... Stalno nešto novo<br />
pravimo, eksperimentišemo, radimo,<br />
to nas nekako spaja, tako da<br />
naše društvo i dalje opstaje, a to je<br />
poenta svega“, kaže Andrej Korenoj<br />
iz Bečeja, gost rubrike Čarobni<br />
ručak.<br />
Iako je studirao pravo, Andrej<br />
se dugi niz g<strong>od</strong>ina bavi turizmom<br />
a, kako kaže, profesionalno bavljenje<br />
kulinarstvom mu je bila davnašnja<br />
želja. „U ono vreme, to je<br />
bilo pre 30 g<strong>od</strong>ina, viša turistička<br />
škola postojala je samo u Dubrovniku,<br />
a fakultet na Ohridu. Isti slučaj<br />
je bio i sa gastronomijom. Pošto<br />
sam jako voleo Bečej, teško mi<br />
je bilo da se <strong>od</strong>vojim <strong>od</strong> njega. Pored<br />
toga, tada sam igrao i vaterpolo,<br />
bio i još uvek sam strastveni lovac,<br />
tako da me je sve to <strong>od</strong>vratilo<br />
<strong>od</strong> toga da <strong>od</strong>em u školu za kuvara.<br />
Mada, priznajem, malo mi je bilo<br />
smešno i čudno da neko ide na<br />
fakultet da bi naučio da kuva paprikaš<br />
ili peče palačinke. Jedan moj<br />
prijatelj iz Bečeja koji se <strong>od</strong>lučio,<br />
otišao i završio gastronomski fakultet,<br />
sada živi u Švajcarskoj, radi<br />
u par privatnih hotela gde je glavni<br />
kuvar i bukvalno govori poeme o<br />
nekoj kašičici jela koje servira. On<br />
kaže da nije glavni cilj najesti se,<br />
nego samo okusiti hranu, a jelo<br />
treba pripremiti tako da se uključe<br />
sva čula. To je divan posao, kreativan,<br />
sad mi je žao što to nisam radio“,<br />
kaže Korenoj.<br />
Naučio je da kuva pored majke<br />
koja je bila dobra kuvarica, a kasnije<br />
je učio i <strong>od</strong> drugih. „Mnogo<br />
puta sam na turističkim putovanjima<br />
ulazio u kuhinje restorana ili<br />
hotela da vidim šta i kako rade. Voleo<br />
sam to. Njima je to bilo simpatično<br />
i dozvoljavali su mi, a ja sam<br />
gledao, učio, upijao i po povratku<br />
pokušavao nešto <strong>od</strong> toga da napravim“.<br />
Po mišljenju Korenoja, za kuvanje<br />
nije nužno da čovek ima poseban<br />
dar, ali treba to da voli. On<br />
voli da kuva, ali ne sve. Ne voli da<br />
priprema obična, svak<strong>od</strong>nevna jela<br />
i smatra da to žene treba da rade.<br />
„Svak<strong>od</strong>nevno kuvanje je ponekad<br />
dosadna stvar. Volim da pripremam<br />
neobična jela, uživam u<br />
tome i trudim se da sve to ima neki<br />
svoj red, da ima sve po svojim segmentima<br />
i da se slaže. Naravno<br />
volim da pripremam i ono što obično<br />
muškarci kuvaju, riblje čorbe,<br />
paprikaše... U takvim situacijama<br />
postoji <strong>od</strong>ređeni ritual, mi muškarci<br />
se okupimo oko kotlića, pijuckamo<br />
rakijicu, pivce, pričamo. Žene su<br />
na drugoj strani zaokupljene svojim<br />
temama, a na kraju se skupimo<br />
i jedemo s uživanjem u dobroj<br />
atmosferi“.<br />
S obzirom na profesiju kojom<br />
se bavi, imao je prilike da putuje po<br />
svetu i da proba razne specijalitete,<br />
ali Korenoj najviše voli srpsku i<br />
mađarsku kuhinju. „Uvek sam tražio<br />
da probam jela koja su karakteristična<br />
za <strong>od</strong>ređenu zemlju čak i<br />
po cenu da ostanem gladan, što mi<br />
se sto puta i desilo. Ukusi su čudo<br />
i o njima ne vredi raspravljati, svi<br />
imaju nešto lepo, ali mislim da je<br />
naša i mađarska kuhinja među najboljima.<br />
Ne postoji šansa da čovek<br />
sa nacionalnim specijalitetima Srbije<br />
ostane gladan, to je spektar <strong>od</strong><br />
nekih pedeset jela, a gde g<strong>od</strong> da<br />
<strong>od</strong>ete, posebno na Zapad, toga<br />
nema.“<br />
Andrej Korenoj voli da jede sve<br />
i trudi se da se ne vezuje za jednu<br />
vrstu hrane, u čemu ga p<strong>od</strong>ržava<br />
cela por<strong>od</strong>ica, pošto su svi u kući,<br />
kako kaže, skloni eksperimentisanju.<br />
Naročito uživa u slatkišima.<br />
„Volim slatko, imam par omiljenih<br />
torti, recimo moja žena pravi ’rozen<br />
tortu’, koja je izuzetna, ali štrudla s<br />
makom je za mene jedan vrhunski<br />
kolač. Pravim i to, ali nisam baš<br />
dobar u tome.“<br />
Andrej Korenoj<br />
Kada je reč o neuspesima u<br />
kuhinji, Andrej kaže da ih nije imao,<br />
osim sa štrudlom.<br />
„Nažalost, ono što najviše volim,<br />
nisam uspeo da napravim onako<br />
kako treba, ne ide, pa ne ide.<br />
Štrudla s makom mi nikad nije uspela,<br />
uvek bude tvrda ili meka ili se<br />
raspadne. Nije dobra. Probao sam<br />
puno puta da je pravim, <strong>od</strong> starijih<br />
žena, koje su majstori za štrudle,<br />
sam saznao za ’tajnu’, sve su mi<br />
objasnile i sve tako uradim, ali mi<br />
ne polazi za rukom“, priznaje naš<br />
sagovornik.<br />
Prisećajući se nezaboravnih<br />
trenutaka iz lova, Korenoj kaže da<br />
je lov jedna lepa stvar koja uvek<br />
počinje i završava se nekim jelom.<br />
„Svi vole da kuvaju, nije im nikakav<br />
problem da stave kecelju i da nešto<br />
pripreme, pa bilo to divlja patka<br />
umotana u glinu ili pečeno prase“,<br />
priča uz osmeh. „Desi se, istina<br />
retko, da neko jelo ne uspe, ali nikad<br />
niko to nije zamerio jer je suština<br />
u lepom druženju. Naravno, uz<br />
takva druženja neizostavna je i<br />
muzika. Jesmo mi neka generacija<br />
koja je volela rok, ali nekako to više<br />
ide uz tamburaše i pesme kao<br />
što peva Zvonko Bogdan.“<br />
Andrej Korenoj pamti mnogo<br />
lepih trenutaka vezanih za ukusna<br />
jela... Kada je prvi put bio u Rusiji<br />
gde su mu nemilosrdno nudili kavijar<br />
svih vrsta, ili kada je prvi put jeo<br />
specijalitete u hotelu „Hajat“ <strong>od</strong> kojih<br />
nikad nije mogao da se najede.<br />
Ipak, <strong>od</strong>lučio je da izdvoji nešto što<br />
je interesantno i vezano za lov.<br />
„Kada sam prvi put bio u lovu u<br />
Deliblatskoj peščari, jedan prijatelj<br />
ruskog porekla nam je za kasni doručak<br />
pripremio paprikaš <strong>od</strong> puževa<br />
i puževe pečene na roštilju. Svima<br />
nam je bilo strašno, jer je priprema<br />
malo ’jeziva’, ali kada probaš,<br />
to je nešto izvanredno. To su<br />
obični puževi, oni sa kućicom, ali<br />
su mnogo krupniji. Sve je bilo prir<strong>od</strong>no,<br />
puževi pokupljeni u šumi,<br />
očišćeni i spremljeni perfektno. Paprikaš<br />
je nalik svinjskom paprikašu,<br />
a puževi pečeni na roštilju p<strong>od</strong>sećaju<br />
na pileće meso sa roštilja.<br />
Uvek se rado setim tog doživljaja,<br />
jer je bilo neobično.“<br />
Andrej Korenoj zna da pravi i<br />
lovačke specijalitete. Siguran je da<br />
ima nekoliko recepata za pripremanje<br />
divljači koje malo ko zna.<br />
Ovom prilikom preporučuje jedan<br />
jednostavan lovački recept, zec u<br />
šargarepi.<br />
„Za ovo jelo potreban je jedan<br />
divlji zec koji se u potpunosti otkosti.<br />
Treba da se pripremi čisto meso,<br />
koje se nekoliko puta dobro<br />
opere u hladnoj v<strong>od</strong>i i kratko treba<br />
da <strong>od</strong>stoji u njoj, zatim se meso<br />
iseče na kockice. U <strong>od</strong>nosu na količinu<br />
mesa, potrebno je 80 posto<br />
šargarepe, koja se očisti i isecka<br />
na kolutiće. Onda se sve to složi u<br />
šerpu, red mesa, red šargarepe,<br />
pa opet red mesa, red šargarepe,<br />
dok se ne potroši materijal. U to se<br />
d<strong>od</strong>a jedna šolja ulja, dve do tri šolje<br />
v<strong>od</strong>e da pokrije meso, jedna supena<br />
kašika začina, ja volim i koristim<br />
gradištanski Bag začin, i malo<br />
bibera, po ukusu. Kuva se na ringli,<br />
otprilike 45 minuta do sat vremena,<br />
zavisi <strong>od</strong> zeca, na umerenoj<br />
temperaturi i bez mešanja. Uz ovo<br />
jelo ide preliv, za koji vam je potrebna<br />
jedna pavlaka, beli luk po<br />
ukusu, ja koristim onaj u prahu, i<br />
majonez <strong>od</strong> 100 grama. Sve se to<br />
pomeša i time se prelije meso. Tako<br />
servirano jelo izgleda kao filovana<br />
palačinka, jer se vide slojevi<br />
mesa i šargarepe. Po pravilu, uz<br />
divljač ide neko crno vino. Da bi<br />
ugođaj bio kompletan, treba nam i<br />
desert, recimo pohovane jabuke.<br />
Nekoliko jabuka srednje veličine<br />
oljuštite, izvadite seme i isečete ih<br />
na okrugle šnite. Zatim se pohuju i<br />
onda se poslažu u vatrostalnu činiju.<br />
Napravi se preliv <strong>od</strong> mlevenih<br />
oraha, vanilin šećera, šećera, cimeta<br />
i mleka. Mere za količinu su<br />
proizvoljne i prema ukusu, a bitno<br />
je da gustina preliva bude kao<br />
smesa za palačinke. Jabuke se<br />
’zaliju’, poklope i zapeku u rerni<br />
oko pola sata.“<br />
LJ.M.
Change language