BROJ 90 (.pdf) - Taboo

TABOO dnevne vesti na sajtu: www.taboomagazine.org 

Festival TABOO 2009 

U susret Prvom festivalu marketinških ostvarenja Srbije - TABOO 2009 

Marketinške misli. 

Kreativna sloboda! 

U velelepnom izložbenom prostoru 

EXPO XXI koji se logistički naslanja 

na savremeni hotel Holidej In, 

od 28. zaključno sa 31. oktobrom ove 

godine, nakon Festivala ZLATNI 

PETAO 2005. i dve uspešne manifestacije 

MARKETINŠKI DOGAĐAJ 

GODINE organizovanih 2007. i 

2008. godine, u realizaciji MARK- 

PLANETKA - izdavača TABOO izdanja, 

odvijaće se rad Prvog festivala 

marketinških ostvarenja Srbije, 

TABOO 2009. 

U sredu, 28. oktobra, u večernjim 

časovima, biće otvorena izložba radova, 

nastalih u vremenu od 1. januara 

2005. zaključno sa 31. avgustom 

2009. godine. Takmičarske kategorije 

istovetne su onima koje su bile na 

Festivalu ZLATNI PETAO 2005. godine. 

Nakon toga, na manifestaciji MAR- 

KETINŠKI DOGAĐAJ GODINE, dodeliće 

se priznanja PUNOM PAROM 

NAPRED najuspešnijim agencijama 

i specijalizovanim preduzećima, a 

na osnovu rezultata poslovanja u 

2008. godini. Takođe će se dodeliti 

priznanja najboljim pojedincima, a 

na osnovu anonimne ankete i glasanja 

članova Saveta suizdavača časopisa 

TABOO. 

Mislite kratkoročno 

Centralni događaj Festivala svakako 

je dolazak dr Dan Hermana, predsednika 

svetske asocijacije konsultanata 

- Misliti kratkoročno. 

Kroz jednočasovno izlaganje Misliti 

kratkoročno - novi metod za stvaranje, 

komuniciranje i inovativno brendiranje 

proizvoda za brz i uspešan 

proboj na tržištu i kroz organizaciju 

istoimene tročasovne kreativne radionice, 

preneće neophodna znanja i 

iskustva kako da se lokalne i regionalne 

robne marke uspešno bore na 

lokalnim tržištima. (O dr Hermanu 

više na sledećoj strani.) 

Druga polovina dana predviđena 

je za panel o temi Smeju li izdavači 

dnevne i periodične štampe da svoju 

sudbinu stave u ruke agencija za zakup 

oglasnog prostora. U radu panela 

učestvovaće i predstavnici međunarodnih 

organizacija izdavača dnevne 

i periodične štampe. 

Petak, 30. oktobra, predviđen je za 

okrugle stolove. Izabrane teme su: 

Razvoj interneta kao novog medija 

za oglašavanje ne bi trebalo da nas 

zatekne; Marketinške misli - kreativna 

sloboda; Agencija za marketinške 

komunikacije - kako to gordo 

zvuči; Tržište marketinških usluga 

očima urednika ekonomskih rubrika 

i izdavača specijalizovanih časopisa; 

Konfrontacija oglašivača, agencija i 

medija i Sportski marketing nije zamenica 

za donatorstva i pokroviteljstva. 

Subota, 31. oktobar predviđena je 

za javne prezentacije izvedenih poslovnih 

slučajeva po scenariju kojeg 

će izlagači morati da se pridržavaju. 

Večernji časovi ostavljeni su za 

oficijelno zatvaranje izložbe (koja će 

sva tri dana biti slobodna za posetioce 

bez ulaznica i drugih oblika 

nadoknade) i za svečano proglašenje 

pobednika u pojedinim takmičarskim 

kategorijama. 

Zvanično prijavljivanje radova po 

takmičarskim kategorijama i lične 

prijave počeće 1. septembra i trajaće 

do kraja meseca

Festival TABOO 2009 

Dr Dan Herman glavni predavač na Prvom festivalu 

marketinških ostvarenja TABOO 2009 

Fer igra po drugačijim pravilima 

Može li inovacija da bude tako osmišljena 

da brzo napravi proboj na 

tržištu sa rezultatima na koje se unapred 

može računati? Naš odgovor, 

definitivno, glasi: Da! 

To bi bilo sažeto objašnjenje metodologije 

koju primenjuje i nudi klijentima 

svetska asocijacija konsultanata 

– Misliti kratkoročno (Think- 

Short) čiji je osnivač dr Dan Herman, 

čuveni svetski predavač iz oblasti 

tržišne strategije, marketinških 

inovacija i tzv. brendinga, koji 

će 29. oktobra, drugog dana Prvog 

festivala marketinških ostvarenja 

TABOO 2009. u Beogradu (od 28. do 

31. oktobra), održati predavanje i 

radionicu pod nazivom Misliti kratkoročno 

– novi metod za stvaranje, 

komuniciranje i inovativno brendiranje 

proizvoda za brz i uspešan proboj 

na tržištu. 

Dr Dan Herman je generalni direktor 

svetske konsultantske kompanije 

Competitive Advantages čiji 

su klijenti Coca-Cola, IBM, Pharmaceuticals, 

Unilever, Motorola, Converse, 

Suzuki, Warner Brothers, Siemens 

i drugi, a koja je specijalizovana 

za pružanje savetodavnih usluga 

koje obuhvataju poslovnu strategiju, 

vrednosne inovacije i diferencijacije, 

marketinške i strategije prodaje, 

lansiranje i vođenje robnih 

marki, itd. 

Dr Herman je i predsednik Davos 

koledža, prvog instituta za poslovne 

studije u svetu koji okuplja profesionalce-seniore, 

i predavač koji je rado 

i često pozivan na festivale tržišnih 

komunikacija i treninge u kompanijama 

širom sveta. Autor je nekoliko 

knjiga među kojima je, svakako, 

najpoznatija Nadmudriti MBA 

klonove: alternativni vodič kroz tržišnu 

strategiju, marketing i brendiranje. 

Knjiga je, po mišljenju mnogih, 

dovela u pitanje neke od bazičnih 

postulata poslovne strategije i marketinga, 

budući da se bavi izmenjenim 

okruženjem u kome živimo i u 

kojem ništa više nije isto, ni proizvodi, 

usluge, prodajni objekti, pa 

ni sami potrošači. Zato, po njegovom 

mišljenju, kompanije treba da razmišljaju 

na potpuno drugačiji način 

i počnu da se kreću van zadatog okvira. 

Dr Herman je bio veoma uspešan 

predavač na poslednja dva festivala 

FESTO u Opatiji. Za razliku od tih 

nastupa dr Herman će voditi i tročasovnu 

radionicu Misliti kratkoročno 

– novi metod za stvaranje, komuniciranje 

i inovativno brendiranje 

proizvoda za brz i uspešan proboj 

na tržištu. 

Rekli su o knjizi… 

Knjiga Nadmudrite MBA klonove 

ispunjena je moćnim pronicljivostima 

koje se ređaju jedna za drugom 

tako da ćete morati da pomislite: 

„Hej, nikada nisam razmišljao na 

taj način”. Herman izaziva odavno 

uvrežena shvatanja o strategiji, konkurentskoj 

prednosti, marketingu i 

brendiranju. 

Stiv Jestrou, 

direktor kompanije 

Yastrow & Company, SAD 

* * * 

Jedina stvar koja je zastrašujuća 

u vezi sa ovom knjigom jeste da je 

vaš konkurent bio u prilici da je pročita 

pre vas i da počne da je primenjuje 

na tržištu koje je moglo da bude 

vaše. Ukoliko ste zabrinuti zbog 

nastanka konkurentske prednosti, 

bilo bi ludo da propustite mudrosti i 

instrumente koji se nude na ovim 

stranama. 

Rej Poder, 

direktor Sektora za razvoj 

kompanije Grow, SAD 

* * * 

Vaša kompanija više nikada neće 

biti ista ako samo pročitate ovu knjigu. 

Ne radi se o nefer igri, već o ferpleju 

po drugačijim pravilima koja 

će vam doneti konkurentsku prednost. 

Pretpostavljam da svi volimo 

da pobeđujemo. Ako i vi to volite, 

pročitajte ovu knjigu i često ćete pobeđivati 

Valentin Pertsija, 

generalni direktor kompanije 

Brandaid Ukraine & Moscow 

TABOO NEDELJNIK 2

Poslovne vesti 

Počeo 

Beogradski festival 

Ideje 

bez granica 

Konferencija za medije povodom 

svečanog otvaranja BelgrADe festivala 

kreativnosti, koji od ove godine 

postaje zvanični regionalni festival 

Kluba art direktora Balkana, na inicijativu 

Kluba art direktora Evrope 

(ADC*E), održana je 16. jula u galeriji 

Artget u Beogradu. Takođe, Art 

Directors Club Srbije postaje zvanični 

član Art Directors Cluba Evrope. 

Konferenciji su prisustvovali i 

zvanično najavili program ovogodišnjeg 

Beogradskog festivala Slobodan 

Mašić, predsednik Art Directors 

Cluba Srbija, Jugoslav Vlahović, 

član Predsedništva Art Directors 

Cluba Srbija, Jernej Repovš, predsednik 

Art Directors Cluba Slovenija, 

i inicijalni predsednik regionalnog 

ADC kluba Dragan Sakan, 

osnivač BelgrADe festivala. 

Ovogodišnji festival odvija se pod 

sloganom Ideje bez granica! Učesnici 

i gosti BelgrADe festivala, kao što je 

najavljeno, biće predsednik ADC*E - 

Franko Moreti, potpredsednik Džons 

Njurkl, kao i generalni sekretar 

Mersu Segan. Gosti BelgrADe festivala 

su i predsednici regionalnih 

klubova art direktora. 

Beogradski festival će trajati od 

17. jula do 24. septembra i biće takmičarskog 

karaktera, što će omogućiti 

kreativcima iz oblasti dizajna, 

oglašavanja i umetnosti da se ravnopravno 

takmiče na evropskoj kreativnoj 

sceni. Na festivalu će učestvovati 

sve zemlje sa teritorije bivše 

Jugoslavije, kao i Bugarska, Albanija, 

Rumunija i Grčka. 

Izložbom pod nazivom Najbolje od 

najboljeg u evropskom oglašavanju i 

dizajnu (pobednički radovi sa ADC* 

Europe Awards 2008. godine) u Galeriji 

New Moment biće zvanično otvoren 

Beogradski festival (izložba 

traje od 17. do 30. jula). 

Jugoslav Vlahović, Dragan Sakan i Jernej Repovš na konferenciji za medije 

(sa leva na desno) 

REVIJA DOMAĆE, REGIONALNE I EVROPSKE KREATIVNOSTI 

16.07 - 24.09. 

New Moment Ideas Gallery, Hilandarska 14, Beograd 

17. jul u 20h 

IZLOŽBA ADC EVROPE 

Johanes Newrkla Ideas Without 

Borders 

Izložbu otvara predsednik ADC 

Evrope Franko Moreti i potpredsednik 

Johanes Nevrkla, inicijalni 

predsednik regionalnog ADC kluba 

Jernej Repovš, predsednik ADC Srbije 

Slobodan Mašić i domaćin BelgrADe 

Festivala Dragan Sakan. 

30. jul u 20h 

VEDRA STRANA SRBIJE 

Internacionalna izložba 

ilustracija 

Selektor: Jugoslav Vlahović 

Učesnici: Doru Bosiok, Marija 

Dokmanović, Dušan Petričić, Nikola 

Otaš, Dušan Ludvig, Milenko 

Mihailović, Miro Stefanović, Nedeljko 

Ubović, Predrag Koraksić 

Corax… 

3. septembar u 18h 

„WHAT’S NEW IN NEW EUROPE” 

Gost Jure Apih, predsednik 

festivala Golden Drum Portorož 


EPICA (EUROPEAN PREMIER 

CREATIVE AWARDS) 

Najveći evropski festival kreativnih 

komunikacija koji se već 22 godine 

održava u Parizu i okuplja žiri 

iz cele Evrope koji specifično čine 

glavni i odgovorni urednici 34 evropska 

magazina. 

Specijalni gost Endrju Rolins osnivač 

i predsednik, predstaviće 

EPICA-u i svečano predati organizaciju 

GALA CEREMONIJE I DO- 

DELE NAGRADA Draganu Saka 

nu i New Moment Magazinu. 

EPICA IN BELGRADE - NEV- 

ERENDING PARTY 22. JANUAR 

2010. 


IZLOŽBA „SEDUCTION” 

Mirjana Rukavina i Sebastian 

Sauer (Austrija) 


IZLOŽBA „ARTVERTISING” 

(Alban Hajdinaj - Albanija, Aleksandar 

Stankovski - Makedonija, 

Ivan Mudov - Bugarska, Roza el 

Hasan - Mađarska, Danilo Prnjat - 

- Crna Gora, Uroš Ðurić - Srbija, 

SONDA - Slovenija, David Maljković 

- Hrvatska, Art Director Slaviša 

Savić) 

NEW MOMENT AWARD za art 

i advertajzing - ARTVERTISING 

TABOO NEDELJNIK 3

Izašao novi broj 

časopisa TABOO 

TABOO NEDELJNIK 4 

Poslovne vesti 

Vest je da je novi broj časopisa 

Taboo, 37. po redu, izašao iz štampe 

10. jula, obima 152 strane. U ovom 

broju očekuje vas mnoštvo članaka 

interesantne sadržine. 

Povodom jubileja Žozefa-Ivana 

Lončara, osnivača, izdavača i glavnog 

i odgovornog urednika Taboo 

izdanja, koji je, u radnoj atmosferi, 

obeležio pedeset godina radnog staža 

(započeo 10. jula 1959. godine u 

Fabrici aviona Utva), urednički deo 

časopisa obogaćen je prilozima neprikosnovenih 

autoriteta na tržištu 

marketinških usluga na prostorima 

bivše Jugoslavije, od kojih su mnogi 

još uvek vrlo aktivni. Priloge za 

istoriju marketinga poslali su: Jure 

Apih, predsednik Golden Drum festivala, 

Ekrem Dupanović, direktor i 

glavni urednik Media Marketinga i 

direktor No Limit Sarajevo Advertising 

festivala, Borislav Mitrović iz 

Beograda, Ivo Laurenčić, osnivač i 

direktor Idea Plus Communications 

Skoplje, Marko Pekica, bivši glavni 

i odgovorni urednik časopisa Epoha 

iz Zagreba, Ivica Vidović, CEO i 

predsednik McCann Erickson Croatia, 

Edvin Jurin, direktor Weber 

Shandwicka grupacije McCann Erickson 

i direktor FESTO-a (festivala 

tržišnog komuniciranja, Opatija 

1999-2009), prof. dr Siniša Zarić, sa 

Ekonomskog fakulteta Univerziteta 

u Beogradu, Jernej Repovš, predsednik 

i regionalni kreativni direktor 

Studio Marketing JWT International 

iz Ljubljane, Dragan Sakan, 

osnivač, predsednik i kreativni direktor 

New Moment New Ideas 

Company, Ljubomir i Svetlana Ratković, 

samostalni marketinški konsultanti, 

doajen marketinške prakse 

na prostoru bivše Jugoslavije Mihovil 

Skobe, Dragan Kosanović, predsednik 

agencije za marketing Publicite 

SDM iz Novog Sada, Vladimir 

Čeh i Radomir Vuković, doskorašnji 

izdavač i glavni i odgovorni 

urednik specijalizovanog časopisa 

Kvadart. 

U rubrici „Drugi o nama” možete 

saznati nešto više o ulozi marketinga 

u kriznim vremenima. U ovom 

broju takođe objavljujemo dva stručna 

rada. Prvi pod nazivom Trenutak 

istine: kakav kvalitet usluge možete 

očekivati u Srbiji i zemljama regiona 

napisala je Biljana Milovanović, menadžerka 

projekata u agenciji Masmi. 

Drugi rad koji u centar pažnje 

stavlja pitanje štednje i potrošnje u 

vremenu krize rezultat je istraživanja 

agencije GfK. 

Među sagovornicima našeg časopisa 

našli su se mr Goran Milićević, 

izvršni direktor za marketing i nove 

bankarske proizvode Komercijalne 

banke A.D, Andrea Brbaklić, direktorka 

Sektora komunikacija Erste 

Bank, i Darko Matijašević, generalni 

direktor agencije Executive Group. 

U još jednom ekskluzivnom intervjuu 

za naš časopis, svoje stavove 

o sportskim sponzorstvima iznosi 

profesor Sajmon Čedvik, svetski 

stručnjak u oblasti marketinga u 

sportu. 

Jedna od tema kojoj posvećujemo 

značajnu pažnju jeste sednica Skupštine 

Beogradskog ogranka Međunarodnog 

udruženja propagandista 

(IAA) na kojoj je usvojen niz odluka 

koje se odnose na buduće funkcionisanje 

organizacije. U stalnoj rubrici 

„Skica za portret stvaraoca” 

predstavljen je autorski opus Gorana 

Tadića Edija. 

Svakako je poželjno da se upoznate 

sa sadržajem prikaza knjige dr 

Galjine Ognjanov, docentkinje na 

Ekonomskom fakultetu Univerziteta 

u Beogradu Integrisane marketinške 

komunikacije. 

Naša je preporuka da obavezno 

pročitate zanimljiv tekst o 22 imperativa 

marketinga 

Savet suizdavača 

časopisa Taboo 

RTS novi član Saveta 

Sa Radio-televizijom Srbije potpisan 

je ugovor o članstvu u Savetu 

suizdavača časopisa Taboo. U ime 

RTS-a ugovor je potpisao generalni 

direktor Aleksandar Tijanić. 

Predstavnik RTS-a u Savetu biće 

direktor marketinga Nebojša Nedeljković, 

a u slučaju njegovog odsustva, 

sednicama Saveta prisustvovaće 

njegova zamenica Milica 

Đuričić-Janjić. 

Ugovor, što bi pravnici rekli, naprednog 

sadržaja, predviđa šire oblike 

saradnje koji prevazilaze uobičajene 

aktivnosti između članova 

Saveta. To se, između ostalog, odnosi 

na predstavljanje novog broja 

časopisa Taboo u nekoj od emisija 

ove televizije, praćenje rada Grupacije 

marketinških agencija PKS- 

-GMA i Grupacije oglašivača (po njenom 

osnivanju), kao i tok pripremnih 

aktivnosti na formiranju Udruženja 

za marketing kao organizacionog 

oblika Privredne komore Srbije. 

Marketinški događaj godine, u 

ovoj godini i sa Prvim festivalom 

marketinških ostvarenja Taboo 2009. 

pod sloganom Marketinške misli – 

– kreativna sloboda, treba da bude 

vrhunac saradnje RTS-a i časopisa 

Taboo na unapređenju tržišta marketinških 

usluga u Srbiji

U susret Marketinškom događaju godine 

(Preliminarni) finansijski 

rezultati poslovanja 

u 2008. godini (V) 

(Prvi pregled objavljen u časopisu Taboo nedeljnik broj 86, drugi u 

87, treći u 88, četvrti u 89. broju). 

BEOGRADSKI SAJAM, društveno 

preduzeće sa potpunom odgovornošću 

iz Beograda, iz godine u godinu 

iskazuje sve uspešnije i zavidnije 

rezultate poslovanja. 

Poslovni prihod u 2008. godini iznosi 

1,34 milijarde dinara. U odnosu 

na 2007. kada je iznosio 1,23, to je 

porast za 9 odsto. 

Neto dobitak od 148,4 miliona veći 

je za 23,3 odsto u odnosu na 2007. 

godinu (iznosio 120,3) te je utoliko 

veći što je ostvaren sa smanjenom 

radnom snagom (sa 239 na 231). 

* * * 

AGENCIJA VALJEVAC, d.o.o. iz 

Valjeva, članica Lutra Group takođe 

iz Valjeva, posle više godina uspešnog 

poslovanja iskazuje pogoršanje 

u ostvarenim rezultatima. 

Poslovni prihod u 2007. od 28,3 

miliona sveden je na 26,4 miliona dinara 

u 2008. godini. 

Dobitak od 200.000 u 2007. pretvoren 

je u gubitak od 1,75 miliona 

dinara u 2008. godini. 

Dobro je što je broj zaposlenih sa 

12 sveden na 8 radnika, za jednu 

trećinu. 

* * * 

SKYBOARD ADVERTISING, d.o.o. 

iz Beograda, iskazuje vidne znakove 

oporavka u odnosu na prethodnu godinu. 

Poslovni prihod u 2008. iznosi 

71,9 miliona što je značajan porast 

u odnosu na 2007. godinu kada je iznosio 

28,1 milion dinara. 

Gubitak u poslovanju 2007. godine 

kada je iznosio 17.000.000 dinara, 

pretvoren je u dobitak od 9,8 

miliona dinara u 2008. godini. Ovi 

rezultati ostvareni su i povećanjem 

radne snage sa dva na pet radnika. 

* * * 

GLOBAL PLUS, preduzeće za proizvodnju, 

trgovinu i usluge, d.o.o. 

iz Beograda, pokazuje boljitke u poslovanju. 

Poslovni prihod od 24,2 miliona u 

2007. porastao je na 31,4 miliona dinara 

u 2008. godini (porast od skoro 

30 odsto). 

Neto dobitak u 2007. od 4,8 miliona 

ima blagi porast, na skoro 

5.000.000 dinara i to sa istim brojem 

zaposlenih – dvoje. 

* * * 

PLEON OLAF & MCATTER, preduzeće 

za usluge iz oblasti odnosa sa 

javnošću i medija konsalting iz Beograda, 

ima blagi prirast poslovnog 

prihoda u 2008. kada je iznosio 44,5 

miliona u odnosu na 42,3 miliona 


Neto dobitak u 2007. koji je iznosio 

oko 14.000.000, u 2008. smanjen 

je na 8,5 miliona dinara. Da ne bude 

zabune u ocenjivanju kvaliteta poslovanja, 

stopa dobiti u odnosu na 

poslovni prihod jeste respektabilnih 

19 odsto! 

Broj zaposlenih povećan je sa 11 

na 13. 

* * * 

LOGOS PUBLIC RELATIONS, 

preduzeće za konsalting i odnose sa 

javnošću iz Beograda, pokazuje znake 

slabosti. 

Poslovni prihod je skoro prepolovljen: 

sa 9,3 miliona sveden je na 

5,9 miliona dinara u 2008. godini. 

Dobit od 1,7 miliona u 2007. svedena 

je na neto gubitak od milion 

dinara u 2008. godini, uz isti broj zaposlenih 

– šestoro. 

* * * 

PROFESSION GROUP, preduzeće 

za konsalting i menadžment iz 

Beograda, pokazuje slabost. 

Poslovni prihod od 9,9 miliona 

dinara u 2008. godini slabiji je od 

2007. godine kada je iznosio 12,7 miliona. 

Neto dobit smanjena je sa 2,3 

miliona u 2007. na 13.000 dinara u 

2008. godini, uz isti broj radnika – 

– petoro. 

* * * 

PR KOMUNIKACIJE HILL & 

KNOWLTON, d.o.o. iz Beograda, iskazuje 

porast poslovnog prihoda od 

skoro 19 odsto, međutim ipak su u 

pitanju skromnije cifre: sa 5,2 miliona 

u 2007. na 6,2 miliona dinara u 

2008. godini. 

Neto dobit je manja u odnosu na 

prethodnu godinu – 2,2 miliona u 

odnosu na 2,7 miliona dinara u 

2007. godini. Uslovno rečeno, „manje” 

cifre zavode: neto dobit u odnosu 

na poslovni prihod iznosi zavidnih 

35 odsto, sa nepromenjenim 

brojem zaposlenih – dvoje. 

* * * 

TIM TALENATA, preduzeće za 

istraživanje, savetovanje i oblikovanje 

tržišnih komunikacija iz Beograda, 

„pravi” dobre poslovne rezultate. 

Poslovni prihod od 38,1 milion u 

2007. porastao je na 64,1 milion dinara 


Neto dobit sa oko 2,5 miliona na 

4,88 miliona dinara u 2008. godini – 

– skoro duplo, sa nepromenjenim 

brojem zaposlenih – petoro. 

* * * 

BEOGRADSKI MARATON, proizvodnja, 

marketing i organizacija 

sportskih priredbi, iz Beograda, po- 

TABOO NEDELJNIK 6

U susret Marketinškom događaju godine 

većao je poslovni prihod sa 34,7 miliona 

u 2007. na 44,7 miliona dinara 


Povećan poslovni prihod prati i 

porast neto dobiti: sa jednog miliona 

na 1,9 miliona u 2008. godini, uz 

porast zaposlenih „za 50 odsto” – sa 

četvoro na šestoro. 

* * * 

MY BRAND DOCTOR, preduzeće 

za komunikacije iz Beograda, popravlja 

svoje rezultate poslovanja. 

Poslovni prihod je povećan sa 

110,7 miliona u 2007. na 126,1 milion 


Neto gubitak od sedam miliona u 

2007. „preveden“ je u pozitivan kada 

je ostvareno 14,7 miliona dinara u 

2008. godini. 

Broj zaposlenih povećan je sa četiri 

na šest. 

* * * 

BRANDONITE, preduzeće za Internet 

komunikacije i marketing iz 

Beograda, u svemu je duplirao rezultate 

poslovanja u 2008. godini. 

Poslovni prihod povećan je sa 4,2 

miliona na 9,4 miliona dinara. 

Neto dobit povećana je sa 39.000 

na 79.000 dinara, a broj zaposlenih 

sa dva na četiri. 

* * * 

COBA & ASSOCIATES, preduzeće 

za dizajn i usluge iz Beograda, 

povećao je poslovni prihod sa 

18.000.000 na 19,7 miliona dinara u 

2008. godini. 

Neto dobit je manja: 1,2 miliona u 

odnosu na 1,5 miliona dinara u 

2007. godini. 

Blago je povećan broj zaposlenih 

– sa 11 na 12. 

* * * 

DOTIČNI, preduzeće za pružanje 

marketinških usluga iz Beograda, 

ima smanjen poslovni prihod: ostvareno 

je 64,3 miliona u 2008. u odnosu 

na 2007. godinu kada je ostvareno 

83,1 milion dinara. 

Smanjena je i neto dobit: ostvaren 

je jedan milion a u 2007. godini iznosila 

je 5,4 miliona dinara. 

Broj zaposlenih povećan je sa tri 

na četiri. 

* * * 

EXPO XXI, međunarodni ekspocentar 

iz Beograda, ostvario je poslovni 

prihod od 64,5 miliona u 

2008. u odnosu na 56.000.000 dinara 


Neto dobit je smanjena: u 2008. 

ostvareno je 6,5 miliona u odnosu na 

7,6 miliona dinara u 2007. godini, sa 

istim brojem radnika – četvoro. 

* * * 

LPT PUBLICIS, preduzeće za usluge, 

reklame, propagandu i trgovinu, 

d.o.o. iz Beograda (ovo je sada 

zvanično ime, registrovano kod Agencije 

za privredne registre u Beogradu), 

iz godine u godini sve uspešnije 

posluje. Tome, najverovatnije, doprinose 

i zavisna preduzeća koja daju 

mogućnost da se klijentima vrši fakturisanje 

prema potrebama osnovne 

firme, u ovom slučaju samog LPT 

Publicisa. 

Poslovni prihod u 2008. godini iznosio 

je 553,3 miliona dinara. U 

odnosu na prethodnu, 2007. godinu, 

kada je iznosio 420,7 miliona dinara, 

to je rast za skoro jednu trećinu 

– 31,5 odsto. 

Neto dobitak je zanemarljivo manji 

u odnosu na 2007. godinu. Iznosi 

35.000.000 u odnosu na 36,5 miliona 

dinara prethodne godine. 

Ovaj poslovni rezultat ostvaren je 

sa 25 radnika u odnosu na 28 koliko 

ih je bilo u 2007. godini. Slično još 

nekim agencijama koje, u svojim 

javnim nastupima, preuveličavaju 

broj zaposlenih, često navodeći stotinu 

radnika i više, i ovaj stvarni 

broj je vrlo respektabilan imajući u 

vidu stepen razvoja tržišta marketinških 

usluga i da su dominantne 

poslovne funkcije još uvek samo u 

sferi oglašavanja i aktivnosti unapređenja 

prodaje. 

* * * 

Od jedne KREATIVE odlukom suvlasnica, 

nastale su dve nove firme 

koje su autonomno započele sa poslovanjem 

1. jula 2008. godine. O rezultatima 

poslovanja u prvih šest 

meseci kao jedinstvene firme posebno 

je bilo reči. 

KREATIVA NEW FORMULA, kojom 

rukovodi Vera Lloyd Thomas (i 

koja je ostala na prethodnoj adresi), 

u drugom polugodištu za koje je 

podnet završni račun o poslovanju u 

2008. godini, ostvarila je ukupan 

prihod od 97,9 miliona dinara, uz 

neto dobit od 8,5 miliona dinara. Taj 

rezultat ostvarilo je 27 radnika. 

KREATIVA UNLIMITED, kojom 

rukovodi Ninoslava Martinović Nina, 

koja je zaposela poslovni prostor u 

Užičkoj broj 22, ostvarila je nešto bolje 

poslovne rezultate od svog bivšeg 

partnera. 

Ostvareni poslovni prihod za isti 

vremenski period iznosi 144,8 miliona 

dinara, neto dobit je dvanaest 

miliona, a zapošljavala je trideset 

radnika. 

I za jednu i za drugu firmu bazičan 

će biti stepen uspešnosti poslovanja 

u ovoj – 2009. godini 

U izboru Redakcije časopisa 

TABOO 

Biramo slogan 

2009. godine 

Kandidati 

● U sve se meša – Dijamant 

margarin 

● Tečno stanje optimizma – 

– Fruvita 

● Izuzetnost počinje ovde – 

– Brand Fair 5 

● Novi centar grada – Ušće 

Shopping Center 

● Neodoljivo neodoljiva – 

– Somborska feta 

● Izvor garantuje kvalitet – 

Rosa 

● Prinos za ponos – Institut za 

kukuruz „Zemun polje” 

● Kupićeš više – DIS Krnjevo 

TABOO NEDELJNIK 7

Zakon o oglašavanju 

UVODNI KOMENTAR UZ AMANDMANE NA 

ZAKON O OGLAŠAVANJU 

Ponovo je aktuelan Zakon o oglašavanju i mogućnost 

poboljšanja njegovog teksta. 

Njegova primena u proteklim godinama pokazala je određenu 

manjkavost. Zbog toga se ni oglašivači, ni agencije, 

ni zakonodavac nisu adekvatno snalazili u svakodnevnoj 

primeni. 

Odlukom ministra trgovine i usluga profesora dr Slobodana 

Milosavljevića, formirana je Radna grupa čiji je zadatak 

da ponudi izmene i dopune postojećeg zakona usvajanjem 

određenih amandmana (tada je jednostavnija i 

brža procedura u Narodnoj skupštini Republike Srbije 

nego kada bi se, eventualno, donosio novi tekst zakona). 

Radna grupa bi svoj posao trebalo da završi do oktobra 

ove godine. To je sjajna prilika da marketinški poslenici, 

na stranicama Taboo nedeljnika ili na sajtu www.taboomagazine.org 

iznose svoje primedbe i sugestije. 

Na kraju, septembra ove godine podneli bismo, službenim 

putem, Ministarstvu trgovine i usluga predlog za 

izmene i dopune Zakona o oglašavanju. 

Kao inicijalnu kapislu za učešće marketinških poslenika 

u javnoj diskusiji, stavljamo na uvid javnosti svojevremene 

primedbe i sugestije podnete tadašnjem ministru 

trgovine i usluga profesoru dr Bojanu Dimitrijeviću, koje 

su bile blagovremeno podnete jer je rad na usvajanju zakona 

još uvek bio u proceduri. 

GRUPACIJA MARKETINŠKIH AGENCIJA 

P r e d s e d n i š t v o 

Pančevo, 14. februara 2005. godine 

Predlog amandmana 

Grupacije marketinških agencija GMA 

u okviru Privredne komore Srbije 

na postojeći predlog 

Z A K O N A O O G L A Š A V A N J U 

Član 2, stav 1 

Glava II - POJMOVI 

ŽIL 

● treći red, reči „sa ciljem” menjaju se i glase „sa 

željom”. 

stav 3 

● prvi red, posle reči „letak i prospekt” dopunjuje se 

sa „katalog”. 

● treći red, posle reči „bilbord, rasvetno telo, displej, 

motorno vozilo”, dopunjuje se „islikane zidne površine 

bez obzira na primenjenu tehniku, svetleće firme” i 

nastavlja se sa „sredstvo poslovne ... 

● četvrti red, posle reči u zagradi (memorandum, 

koverta, poslovna karta) nastavlja se tekst u zagradi sa 

„drugi poslovni materijal: račun, faktura; obrazac za 

telefaks poruku; e-mail poruka”. 

● peti red, posle reči „čestitka, kalendar, rokovnik” 

datih u zagradi, dopunjuje se i sa „drugi poslovni pokloni”. 

stav 5 menja se i glasi: 

„Proizvođač oglasne poruke jeste sam oglašivač ili 

specijalizovano pravno lice ili preduzetnik, registrovan 

za obavljanje marketinških i/ili oglasnih usluga: istraživanja, 

projektovanja, programiranja i realizacije celovitih 

ili palijativnih marketinških i/ili oglasnih kampanja 

(kreiranje i produkcija oglasnih poruka i informativno-propagandnog 

i publicističkog materijala; zakup 

oglasnog prostora u javnim i specijalizovanim glasilima 

i u drugim propagandnim materijalima, na javnim površinama 

i slično.” 

stav 6 dopunjuje se: 

● drugi red, posle reči „televizijski program”, dopunjuje 

se i sa „bioskopske i druge dvorane za javno prikazivanje, 

površine za spoljno oglašavanje (plakatna mesta, 

specijalna tela za postavljanje oglasnih poruka, 

zidne površine za islikavanje i/ili postavljanje oglasne 

poruke”. 


„Drugi prenosioci oglasnih poruka jesu pravna lica ili 

preduzetnici koji su organizatori privrednih sajmova i 

izložbi; vlasnici ili korisnici prodajnog prostora koji u 

izlozima ili u samom prodajnom prostoru izlože oglasno 

sredstvo odnosno oglasnu poruku; organizatori kulturno-zabavnih, 

sportskih ili drugih javnih manifestacija 

koji objavljuju, na bilo koji način, oglasne poruke, postavljaju 

ili distribuiraju oglasno sredstvo.” 


„Primalac oglasne poruke jeste privrednik koji učestvuje 

u mogućem repro lancu (industrijski marketing, 

oglašavanje proizvoda i usluga industrijske potrošnje), 

trgovinski radnik uključen u lanac prodaje između 

proizvođača i krajnjeg potrošača, sam potrošač ili korisnik 

usluga i drugo lice kome je upućena oglasna poruka.” 


● dopunjuje se drugi red, posle reči „dobrim poslovnim 

običajima” sa „profesionalnim kodeksima samoregulative” 

i nastavlja se sa „profesionalnom etikom”. 


● brišu se reči „potpuna i određena”. 

● posle prve rečenice dodaje se druga: „Sadržaj oglasne 

poruke vodi računa o stilu života populacije sa 

TABOO NEDELJNIK 8


kojom želi da se komunicira, o kulturološkim standardima 

sredine kojoj se upućuje oglasna poruka, o verskim 

i drugim pravilima i običajima.” 

stav 2 menja se u potpunosti i glasi: 

„Kada je sadržaj oglasne poruke saopštavanje određenih 

informacija, ti podaci moraju biti pouzdani i 

proverljivi.” 

Dopunjuje se stav 4: 

„Kada se saopštavaju statistički podaci, mora se 

saopštiti izvor podatka, izdavač i vremenski period na 

koji se podatak odnosi.” 

„Kada se saopštavaju rezultati istraživanja i drugih 

anketa, mora se saopštiti naručilac istraživanja, uzorak 

ispitanika i teritorija na kojoj je vršeno ispitivanje ispitanika, 

te vremenski period u kojem je vršeno terensko 

istraživanje.” 

Dopunjuje se stav 5: 

„Kada oglasna poruka sadrži naučnu ili prividno naučnu 

terminologiju, glumci, manekeni i druge ličnosti 

u tim slučajevima ne mogu glumiti naučnike, lekare i 

druge stručnjake i lažno se predstavljati, već to može 

činiti samo verodostojna ličnost, pod svojim imenom i 

prezimenom, zvanjem ili titulom.” 


● dopunjuje se nastavkom teksta rečenice: „sa potpisom 

proizvođača oglasne poruke, njegovim grafičkim simbolom 

ili sa skraćenim imenom koje se koristi u svakodnevnom 

poslovanju i koje je registrovano na zakonski 

način”. 

Stav 2 dopunjuje se sa novom rečenicom: 

„Informacija, obaveštenje ili drugi novinarski žanr 

koji je, u suštini, plaćeni publicitet, mora biti jasno 

označen kao svaka druga oglasna poruka.” 

Stav 3 

● prvi red, brišu se reči „oglašavanje usmereno na 

podsvest kao i”, tako da rečenica sada započinje na 

sledeći način: „Zabranjeno je preporučivanje...” 

Stav 3 dopunjuje se sledećom rečenicom: 

„Na TV programima za vreme drugih emisija nije 

dozvoljena „slika u slici”, kao ni slanje poruka kajronima 

(tekst koji „leti” po pravilu, na dnu ekrana), 

osim u vreme trajanja samog TV oglasa kao njegov 

sastavni deo.” 

Član 8 

● treći red, posle reči : „... može smatrati nepristojnom”, 

dopunjuje se sa „i koja vređa moral, stil 

života i običaje sredine kojoj se upućuje oglasna poruka”. 


● dopunjuje se (posle „način oglašavanja”): kreativnom 

ili art direktoru, koncepcioneru ili rukovodiocu propagandnog 

tima, a nastavlja se sa: ... autora teksta.” 

Član 16, stav 3, menja se i glasi: 

„Emisije TV prodaje mogu se emitovati u programima 

javnog radiodifuznog sistema u vremenu od 22.00 do 

12.00 časova, pod uslovima iz člana 15, stav 4 i 5 ovog 

zakona.” 

Član 17 

stav 1 

● rečenica se dopunjuje sledećim nastavkom: „s tim 

da ukupno trajanje bloka za emitovanje TV oglasa ne 

može trajati duže od pet minuta.” 

stav 2 


da ukupno trajanje bloka za emitovanje TV oglasa ne 

može biti duže od dve (alternativno: tri) minute.” 

stav 3 


da blok za TV oglašavanje ne može biti duži od trajanja 

pauze ili prekida programa.” 

stav 4 

● umesto 45 minuta, na 20 minuta, s tim da blok za 

TV oglašavanje ne može biti duži od dve (alternativno: 

tri) minute.” 

stav 7 

● dopunjuje se sledećom rečenicom: „s tim da blok za 

TV oglašavanje ne može biti duži od dve (alternativno: 

tri) minute.” 

stav 10 

● menja se i glasi: „U dečijim emisijama koje traju 

duže od 30 minuta, mogu se emitovati samo oglasne 

poruke čiji su proizvodi ili usluge namenjeni deci uzrasta 

do l5 godina, s tim da blok za TV oglašavanje ne 

može biti duži od dve (alternativno: tri) minute.” 


● peti red odozgo, posle reči „po času”, dodaje se: „s 

tim da blok za TV oglašavanje ne može biti duži od tri 

minute.” 


● treći red odozgo, menja se deo rečenice posle reči 

„TV prodaja emitovati” sledi: „a po cenovniku TV kuće 

i uslovima prodaje koji bi se primenjivali na dan emitovanja 

oglasne poruke ili TV prodaje.” 

Član 25, prvi pasus 

● drugi red, u delu teksta „dozvole nadležnog organa 

lokalne samouprave” brišu se poslednje dve reči i dodaje: 

„ili preduzeća koje gazduje javnom površinom.” 

Shodno prethodnom, prva rečenica drugog pasusa 

treba da počne sa: „Nadležni organ ili preduzeće koje 

gazduje javnom površinom...” 

TABOO NEDELJNIK 9


Član 26 

● treba dopuniti novom rečenicom posle prve: „Plakatno 

mesto je oglasna tabla, ili oglasni stub, bilbord, 

pizza i svaka druga površina koja se koristi za lepljenje 

ili islikavanje oglasne poruke.” 

Član 30 briše se stav 5 

Član 37 

● prvi red, briše se reč „neopravdano.” 

Član 43 

● četvrti red, posle „zdrava hrana” dodati: „zdrava 

.hra-na – zelena jabuka” 

Član 49 dopuniti stavom 3: 

„Oglašivač u svojoj oglasnoj poruci ne može da se 

poziva na dobijene nagrade i priznanja ako su, u međuvremenu, 

ponovljena ocenjivanja od strane istog organizatora 

na kojima oglašivač uspeh, koji je ostvario 

na prethodnom a na čije priznanje želi da se pozove, nije 

ponovio.” 

Član 52 dopuniti novim stavom: 

„Nagradne igre sa robno-novčanim fondom nagrada 

koje raspisuje oglašivač (neposredno ili preko svoje 

marketinške ili oglasne agencije) radi unapređenja svoje 

prodaje, ne može predvideti nagrade, bilo u novcu ili 

u robi, ako njihova pojedinačna vrednost znatno premašuje 

vrednost proizvoda ili usluge koja je predmet 

nagradne igre.” 

Član 64 stav 4 menja se u celosti i glasi: 

„Ne smatraju se oglašavanjem iz stava 1 ovog člana: 

(1) prospekti i katalozi proizvođača namenjeni 

trgovinskim i ugostiteljsko-hotelijerskim 

radnicima, 

(2) opremanje prodajnih mesta informativno- 

-propagandnim i publicističkim materijalom 

namenjenim potrošačima tih proizvoda, 

(3) organizovanje nastupa na specijalizovanim 

sajamskim priredbama i privrednim izložbama, 

opremanje štanda i izložbenih površina 

informativno-propagandnim i publicističkim 

materijalima, te oglašavanje unutar kruga sajma 

sa oglasnim površinama koje su okrenute 

unutrašnjim površinama sajamskog prostora ili 

izložbene dvorane, 

(4) oglašavanje u časopisima, katalozima, knjigama i 

drugim stručnim publikacijama koje su namenjene 

proizvođačima i/ili prodavcima tih proizvoda, 

(5) korišćenje žiga i druge oznake proizvođača 

duvanskih proizvoda i prerađevina na sredstvima 

poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije 

tog proizvoda ako se to koristi u poslovnoj 

korespodenciji sa postojećim ili poslovnim 

partnerima, sa organima vlasti i sa komorskim 

mehanizmom.” 

Član 66 uvodi se novi stav: 

„Zabrana se ne odnosi na član 64, stav 4.” 

Član 68 stav 1 

● prvi red, pored reči „piva” dodaju se reči „i vina.” 

Član 68 stav 2 

● prvi red, pored postojeće reči „piva” dodaje se „i vina.” 

Član 68 stav 5 menja se u celosti i glasi: 

(prepisati član 64, stav 4) 

Član 69 

briše se. 

Član 78 

dopunjuje se rečenica: „i pribora za ličnu higijenu.” 

Član 79 

dopunjuje se rečenica: „osim dečije hrane koja ima 

ateste ovlašćenih institucija.” 

Član 90 stav 3 

● prvi red, pored reči „osim piva” dodaje se „i vina.” 

Član 90 dodaju se novi stavovi 

stav 4 

„Sponzorisanje iz stava 1 ovog člana moguće je samo 

isticanjem naziva proizvođača i njegovog zaštitnog znaka 

a ne robnom markom proizvoda.” 

stav 5 

„Zabrana se ne odnosi na sponzorisanje seminara, 

simpozijuma, konferencija i kongresa proizvođača duvana 

i duvanskih prerađevina, piva i vina.” 

„Zabrana se takođe ne odnosi na sponzorisanje specijalizovanih 

sajamskih priredbi i privrednih izložbi 

posvećenih duvanu i duvanskim prerađevinama, pivu i 

vinu, kao i drugih privrednih manifestacija zatvorenog 

tipa.” 

Član 101 stav l, menja se i glasi: 

„Lice čije je pravo ili interes ugrožen ili povređen oglasnom 

porukom, može zahtevati: 

(1) zabranu izvršenja radnje od koje preti povreda, 

zabranu daljeg vršenja radnje povrede, odnosno 

zabranu ponavljanja radnje povrede (tužba za 

propuštanje), 

(2) izvršenje radnje radi uklanjanja stanja povrede 

(tužba za uklanjanje), 

TABOO NEDELJNIK 10


(3) naknadu materijalne ili nematerijalne štete 

(tužba za naknadu štete), 

(4) deo dobiti ostvarene oglašavanjem, srazmerno 

tome koliko je povreda njegovog prava ili interesa 

doprinela ostvarenju dobiti (tužba za učešće u 

dobiti), 

(5) objavljivanje presude, donete povodom neke od 

tužbi iz tačaka 1-4 ovog člana.” 

Član 102 menja se i glasi: 

„Lice čije bi pravo ili interes mogli biti povređeni 

oglasnom porukom, može zahtevati da sud privremenom 

merom zabrani oglašavanje do pravosnažnog 

okončanja postupka, kao i da zapreti da se za slučaj oglašavanja 

suprotnog zabrani, plati primerena svota novca 

predlagaču privremene mere. 

Predlagač mora učiniti verovatnim da postoji konkretna 

opasnost povrede oglasnom porukom da bi oglasna 

poruka bila nedopuštena, kao i da bi bez izricanja 

privremene mere nastupila znatnija materijalna ili nematerijalna 

šteta. 

Sud o predlogu mora odlučiti u roku od 48 sati. 

Prigovor protiv odluke o izdavanju privremene mere 

izjavljuje se u roku od 48 sati od prijema odluke, a sud 

o prigovoru odlučuje u roku od 48 sati” 

Ko je Džejmi Tomas? 

Kako se navodi u poslednjem izveštaju Akcije biznisa 

za sprečavanje piraterije i krijumčarenja Međunarodne 

trgovinske komore u Parizu (ICC – BASCAP), Džejmi 

Tomas je prvi čovek koji je u Sjedinjenim Američkim 

Državama osuđen na kaznu zatvora zbog neovlašćenog 

preuzimanja i umnožavanja muzičkih fajlova sa Interneta. 

Tomasa je svojevremeno Asocijacija autora 

muzičkih dela tužila zbog ovih zloupotreba i, pošto nije 

pristao na nagodbu koja je podrazumevala plaćanje 

sume u iznosu od 1,92 miliona dolara, očekuje ga kazna 

zatvora. 

U istom izveštaju navodi se da je sud u Italiji nekolicini 

operatera piratskih veb-sajtova sa muzičkim 

sadržajima odredio ukupnu kaznu u visini od 2,4 miliona 

evra. 

Drugu polovinu juna prema BASCAP-ovom izveštaju 

obeležilo je nekoliko konfiskacija falsifikovane robe. 

Tako je u Maleziji otkriven distributer lažnih pilula 

kojem je oduzeto oko 10.000 falsifikovanih lekova. U 

nedavnoj akciji australijske policije otkriven je magacin 

u kojem se nalazila falsifikovana luksuzna roba u 

vrednosti od pola miliona australijskih dolara 

TABOO NEDELJNIK 11

Sagovornik 

Sandra Barjaktarović, 

direktorka Sektora za ljudske 

resurse, marketing i pi-ar 

kompanije MK Group 

Jelena Ivanović: Dame u marketingu 

Znanje 

daje 

slobodu 

Sandra Barjaktarović u intervjuu za Taboo 

nedeljnik govori o svom obrazovanju, radu 

u nevladinom sektoru, reputaciji MK 

Group, zaposlenima u ovoj kompaniji, 

odnosu novinara i pi-arova u Srbiji, kao i o 

stipendiji dobijenoj od ugledne poslovne 

škole. 

Jelena Ivanović: Ljudski resursi predstavljaju jedan 

od stubova uspeha jedne kompanije. Da li menadžment 

kompanija u Srbiji uvek prepoznaje takav stav kao imperativ? 

Sandra Barjaktarović: Za MK Group, pored izvanrednog 

liderstva, kvalitetni saradnici su oduvek bili 

važan oslonac na putu uspeha, i kao takvi su konstantan 

imperativ u poslovanju. Možda moja iskustva nisu najrelevantnija 

i ne odslikavaju pravu sliku stanja u Srbiji 

jer je naš poslovni sistem po mnogo čemu drugačiji od 

ovdašnjeg okruženja, ali sam sasvim sigurna da svaka 

kompanija koja sebe smatra uspešnom, ili teži da ostvari 

veći uspeh na tržištu, ljude mora imati kao svoj imperativ. 

Nema uspešne firme bez uspešnih pojedinaca. Mi 

smo privatna kompanija i svi zaposleni rade na istom 

zadatku – uspeti na tržištu, odnosno ostvariti profit. Da 

bismo uspeli u tim nastojanjima, oslanjamo se isključivo 

na zaposlene. Naša misija, kada govorimo o ljudskim 

resursima, jeste da od postojeće radne snage na tržištu 

uzmemo najbolje, one koji će se najbrže i najefikasnije 

uklopiti u sistem vrednosti MK Group i tako doprineti 

ostvarenju poslovnih ciljeva. Za svako slobodno radno 

mesto javno raspisujemo konkurs, organizujemo selekciju 

i prema svojim merilima procenjujemo potencijalne 

kandidate. Takav način dolaska do novih ljudi pokazao 

se uspešnim. Kada se neko zaposli na takav način, on 

počinje da radi sa pozitivnim emocijama jer zna da je do 

posla došao na transparentan i korektan način i da je 

dobio tu prvu, uslovno rečeno, bitku protiv drugih kandidata. 

On se oseća dobro kao pobednik, a i mi se kao 

kompanija osećamo dobro jer smo od ljudi koje smo imali 

na raspolaganju izabrali najboljeg. 

J.I: U poslednje vreme, čini se, sve se veća pažnja (doduše, 

nekada samo deklarativno) poklanja internim komunikacijama 

u domaćim firmama. Ima li dobrog imidža, 

a onda i uspešne firme, bez zadovoljnih pojedinaca 

i dobrih odnosa među zaposlenima? 

S.B: Timski rad, saradnja i dobre kolegijalne relacije 

među zaposlenima svakako su jedan od važnih elemenata 

nužnih za svaki uspeh. Dobre interne komunikacije 

samo su jedan od alata kako da se do uspeha brže i lakše 

stigne. Naravno da su zadovoljni zaposleni najbolji ambasadori 

koje neka kompanija može da ima, i znam da 

su dobar imidž kompanije i zadovoljstvo njenih zaposlenih 

u visokoj pozitivnoj korelaciji. 

J.I: Šta je na planu ljudskih resursa spiritus movens 

za kompaniju MK Group? 

TABOO NEDELJNIK 12


S.B: Optimalan broj visoko motivisanih zaposlenih, 

efikasnih i odgovornih u radu, na svim hijerarhijskim 

nivoima i svim poslovnim pozicijima. Za nas je formula 

jednostavna, a to su definitivno „tailor-made” ili zaposleni 

po našoj meri. Kroz posao i svakodnevni rad sa iskusnim, 

starijim kolegama razvijamo talentovane mlade 

pripravnike, koji za relativno kratko vreme stiču veštine, 

znanja i vrednosti koje su specifični za MK Group. 

Personifikacija 

J.I: Negde sam pročitala Vašu izjavu, citiram: MK 

Group je privatna kompanija u kojoj je alfa i omega njen 

predsednik – gospodin Miodrag Kostić. Da li to alfa i 

omega znači da se u kompaniji nijedna odluka ne donosi 

bez njegovog odobrenja? Tu mislim na odluke Sektora za 

marketing i odnose sa javnošću. 

S.B: Moja izjava je rečena u formi metafore i odnosi se 

na činjenicu da je funkcionisanje naše kompanije obojeno 

stilom rada njenog predsednika g. Miodraga Kostića. 

Način na koji biznis poima g. Kostić, uverenja i stavovi 

o poslu koje on ima, predstvaljaju osnove korporatvnih 

vrednosti cele MK Group. Svi mi imamo široku autonomiju 

u donošenju odluka, ali vrlo jasnu i veliku profesionalnu 

i ličnu odgovornost za svaku odluku koju donesemo, 

jer se u poslu uvek vodimo premisom da interes i 

dobrobit kompanije mora biti ispred ličnog. 

J.I: Kada govorimo o reputaciji MK Group, istina je 

da je gospodin Kostić prva asocijacija. Koliko to olakšava 

ili otežava Vaš posao? Mislim na percepciju poslovnih 

partnera, zaposlenih, a onda i potrošača. 

Dobar đak 

Volim da učim i kada u tom smislu ne radim na sebi, 

bojim se da ću „zaglupeti”. Po prirodi sam ljubopitljiva 

i radoznala, i mislim da ću čitavog života učiti. 

Duboko verujem u koncept doživotnog učenja. Moj 

otac sada sprema drugi doktorat i taj model i uzor bi 

mogao biti objašnjenje moje želje za novim znanjem. 

Mislim da što više znate, to ste slobodniji u životu, jer 

vam upravo znanje omogućava da slobodno kreirate 

svoj život. Ono je najmoćnije oružje koje vam niko ne 

može oduzeti. I svoje dete vaspitavam u tom duhu. 

Sandra Barjaktarović 

S.B: Neosporno je da je najveći autoritet i lider broj 

jedan i u očima zaposlenih, a i u očima poslovnih partnera, 

sam g. Kostić koji je i istinska personifikacija MK 

Group. S obzirom na to da se radi o privatnoj kompaniji 

preduzetničkog duha, to je i očekivano. Time mi je posao 

u mnogome olakšan jer je g. Kostić na poslovnom planu 

izgradio veliko poverenje i ugled, i na domaćoj i na 

inostranoj poslovnoj sceni. Što se tiče prosečnih potrošača 

u Srbiji, oni ne spadaju u našu stratešku javnost, kao što 

masovni mediji za nas, generalno, ne predstavljaju najvažniji 

kanal za komunikaciju. Nažalost, naučili smo nebrojeno 

mnogo puta šta znači zaslepljenost senzacionalizmom 

po svaku cenu na uštrb profesionalizma i objektivnosti, 

što je prilično česta pojava u domaćim medijima. 

J.I: U poslednje vreme, kada već govorimo o medijima, 

sve se više provlači teza da službenici za odnose sa 

javnošću vrše invaziju na medije, i da neki mediji ne 

uspevaju da odole tom „pritisku”, pa novine, zapravo, 

obiluju saopštenjima pi-ar službi a ne vestima, izveštajima, 

komentarima, itd. Šta Vi mislite o tome? 

S.B: Ja imam sasvim suprotno mišljenje. Domaći 

mediji su vrlo često zaslepljeni senzacionalnizmom i potrebom 

da ni iz čega naprave nešto, i to najčešće negativno. 

U trci za takvim sadržajima, često gube objektivnost. 

Često ne prihvataju saopštenja kompanija jer u 

tome vide besplatan oglas a ne poruku koju ta kompanija 

hoće da pošalje ovdašnjoj javnosti. Moj osećaj je da se piarovi 

i novinari, u tom smislu, nalaze na potpuno suprotnim 

stranama iako bi trebalo da zajedno rade. Kamo 

lepe sreće da je stanje onakvo kako ste vi opisali! To bi 

naš posao učinilo jednostavnijim i lakšim. 

Kada je reč o MK Group, mogu da kažem da ja zaista 

dajem sve od sebe da svoj posao uradim maksimalno 

profesionalno i trudim se da medijima i njihovim potrebama 

izlazim u susret. Negujemo dobre odnose sa novinarima, 

mada se dešava da me pojedini iznerviraju neistinama 

koje se objavljuju i za koje nemam nikakve instrumente 

da im stanem na put. Vrlo često se osećam čak 

i ucenjenom. Naravno, ne treba zaboraviti mnoštvo profesionalnih 

novinara koji zaista korektno obavljaju svoj 

posao. Odgovornost onih koji rade u medijima velika je 

i potrebno je raditi na tome da novinari budu odgovorni 

za ono što kažu ili napišu, budući da kreiraju vrednosti 

jednog društva. Ne znam kako to funkcioniše na Zapadu, 

ali ovde ume da bude zastrašujuće, naročito kada su u 

pitanju tabloidi. Ova oblast je, po mome mišljenju, nedovoljno 

pravno uređena, a čini mi se da neki mediji i 

novinari upravo na takvo stanje računaju jer im ono 

omogućava da rade šta hoće. 

Iz druge perspektive 

J.I: Pre MK Group radili ste u nevladinom sektoru. 

Recite nam nešto o tom angažmanu, kao i o razlikama u 

odnosu na Vaš sadašnji posao. 

S.B: Iako je posao u nevladinom sekotoru po svojoj 

suštini bio sasvim drugačiji, smatram da je to radno 

iskustvo bilo neprocenjivo korisno, i to iz više razloga. 

Prvo, radeći u multikulturalnom okruženju, sa ljudima 

različitih socijalnih, kulturoloških i obrazovnih profila, 

dobila sam jasan uvid u značaj i vrednost postojanja 

trećeg sektora za ukupan razvoj civilnog društva. Naučila 

sam da stvari gledam šire i globalnije, iz raznih perspektiva. 

Radila sam i u domaćim i u stranim nevladinim organizacijama, 

uglavnom humanitarnim, kao što je Care 

International, danski savet za izbeglice. Istina je da nevladin 

sektor u Srbiji ima lošu reputaciju. Nažalost je 

tako, jer je on veoma važan za razvoj civilnog društva i 

TABOO NEDELJNIK 13


sve ozbiljne države ga neguju. Radila sam sa ljudima 

različitog porekla i socijalnog statusa, kao i sa strancima 

od kojih sam mnogo naučila. Svakodnevno sam se suočavala 

sa ljudskim problemima i patnjama, sa siromaštvom, 

bolestima i drugim problemima koji su običnom 

svetu daleki. Često se zaboravlja na ulogu ovih međunarodnih 

nevladinih organizacija ili se uopšte ne razmišlja 

o njima na taj način. Ako bismo bili iskreni i pošteni, 

mogli bismo da primetimo koliko su pozitivnih stvari 

uradile organizacije koje pre rata ovde nisu ni postojale. 

To je bilo izuzetno lepo iskustvo, morala sam mnogo 

kreativnosti da ispoljim u radu, rešavajući brojne probleme 

ljudi. Žao mi je što se ovaj sektor u Srbiji ne razvija 

brzinom kojom bi trebalo, jer on predstavlja pravu 

protivtežu državnom i privatnom sektoru. Sada radim u 

ovom drugom sektoru, ali su mi mnoge stečene veštine 

pomogle u sadašnjem poslu. 

Radeći na ovim poslovima, mnogo vremena sam provodila 

na terenu. Gotovo da nema mesta u Vojvodini u 

kojem nisam bila. Obišla sam sve kolektivne centre, a 

radili smo dosta i na umrežavanju lokalnih administracija 

i nevladinih organizacija. Ljudi su me u mnogim 

mestima prepoznavali na ulici. 

Svakodnevna komunikacija sa različitim ljudima, 

projektni menadžment, fund-raising, saradnja sa lokalnom 

i međunarodnom zajednicom i sl, samo su mi pomogli 

da se lakše i brže prilagodim privrednim temama, 

okruženju i specifičnostima ovog posla. 

J.I: Kao psihologu, jasno mi je zašto je HR sektor bio 

Vaša destinacija. Šta je sa marketingom i odnosima sa 

javnošću? Nije novost da se od nekog ko se bavi tržišnim 

komunikacijama očekuje da poznaje psihologiju, i to pre 

svih, potrošača. Šta mislite o tome? 

S.B: Primenjena psihologija je u savremenom biznisu 

i menadžmentu veoma važna i leži u osnovi sve tri oblasti 

koje ste naveli jer se sve tri bave ljudima, ali iz različitih 

uglova. Mislim da niko nije pozvaniji od psihologa da 

priča i razume karakteristike i potrebe ne samo pojedinca, 

već i grupa, njihove navike, motive, stavove, stereotipe, 

stilove komunikacija i sl. Ipak, pored psiholoških 

znanja, nužno je imati i ekonomska znanja i dobro 

razumeti pravila industrije u kojoj radite. 

J.I: Vi i još nekoliko kolega iz Srbije članovi ste Evropske 

asocijacije direktora sektora za komunikacije 

(EACD). Koliko je za pojedinca važno da bude član strukovnih 

udruženja, naročito na evropskom nivou? 

S.B: Osnovna misija EACD-a jeste podizanje nivoa 

usluga u sektoru komunikacija, odnosno pružanje pomoći 

u vidu instrumenata, kao i da poveže profesionalce 

u toj oblasti. U tom smislu, verujem da je dobro biti član 

ovakvih asocijacija. Dobro je i za firme i organizacije da 

njihovi stručnjaci budu na izvoru novih informacija, kao 

i da u okviru udruženja razmenjuju iskustva sa kolegama 

iz drugih država. EACD organizuje edukacije i 

treninge koji profesionalcima omogućuju da konstantno 

usavršavaju svoja znanja. U julu će se održati samit u 

Briselu. 

Smeh i suze 

Sa Careom smo radili jedan vrlo ozbiljan projekat i 

jedan od meni najdražih projekata za zaštitu lokalnog 

stanovništva od poplava. Radilo se o selpf-help projektu 

(samopomoć – prim. aut.). Trebalo je da korisnici 

pomoći samostalno naprave kuće, pošto su im stare 

bile uništene poplavama. Radilo se o četiri opštine u 

sevroistočnom Banatu u kojima sam bukvalno upoznala 

svih 360 porodica koje su dobile sredstva za izgradnju 

kuća. Dešavalo mi se da prolazim kroz ta sela i da mi 

svi ti ljudi mašu i viču za mnom: Sandra, Sandra! Lepo 

je kad znate da ste nekome pomogli i kada shvatite 

koliko je ta pomoć značajna za njih. Sa druge strane, 

jako je teško videti ljude koji žive u izbegličkim centrima 

i patnju kroz koju prolaze. Mnogo puta sam se sa 

takvih mesta kući vraćala plačući, što zbog saosećanja, 

što zbog besa na koji smo nailazili kod nekih ljudi 

kojima smo mi bili personifikacija rata i svega onog 

što on sa sobom nosi. 

Sandra Barjaktarović 

Nema lidera među pesimistima 

J.I: O krizi se mnogo govori. U kontekstu Vašeg posla, 

šta je ona uzela ili, eventualno, donela? Mislim na marketing 

i pi-ar. 

S.B: Kriza nam je odnela veliki deo budžeta za redovne 

aktivnosti koje se u vremenu krize posmatraju kao trošak 

na kome se može uštedeti. Na taj način smo izgubili 

jedan vid oslonca u radu koji dobri budžeti pružaju. Zato 

nam je, sa druge strane, otvoren prostor za snalažljivost, 

TABOO NEDELJNIK 14


Cenu određujemo sami 

J.I: Nije tajna i da žene koje obavljaju važne 

poslove zapostavljaju privatni život, odnosno da on 

biva stavljen u drugi plan. To je teško priznati, posebno 

ovde, ali je činjenica da prosto jedno telo ne 

može biti istovremeno na dva različita mesta. Mnoge 

žene zarad uspešne karijere plaćaju, neko bi rekao, 

previsoku cenu. Šta Vi mislite o tome? 

S.B: Nije nimalo jednostavno biti ostvaren i na poslovnom 

i na privatnom planu u vremenu i društvenom 

kontekstu u kome danas živimo. I žene i muškarci 

imaju brojne izazove koje moraju da savladaju kako bi 

pomirili sopstvene ambicije i profesionalne težnje sa 

porodičnom harmonijom. Što se visoke cene zarad 

uspešne karijere tiče, verujem da je plaćaju i muškarci 

i žene. Istina je da je ženama teže zbog evidentno 

većih obaveze oko porodice i dece. Ali, 

majčinstvo i partnerske relacije ne znače i isključivanje 

uspešne karijere. U životu je sve stvar pre svega 

izbora i odluka. Za karijeru ćete, u psihološkom smislu, 

„platiti” samo onoliko koliko ste spremni da platite. 

Ovo pravilo je potpuno isto i za žene i za muškarce. 

oslanjanje na vlastite resurse i veću kreativnost, što uopšte 

nije loše jer se mnogo lakše i spremnije suočavate sa 

problemima za koje ranije možda niste ni mislili da ih 

samostalno možete rešiti. 

J.I: Negde sam pročitala jednu zanimljivu misao koja 

glasi: Svakog jutra treba da progutamo po žabu ne bismo 

li se osigurali da će nam to biti najgori deo tog dana. Ona 

je, očigledno, bila delo jednog pesimiste. Može li neko ko 

je na odgovornoj funkciji u jednoj kompaniji sebi da 

priušti luksuz u vidu pesimizma? Da li pesimista može 

biti lider? 

S.B: Sigurna sam da svi ljudi, pa i oni sa uspešnim i 

zavidnim karijerama, imaju svojih uspona i padova jer 

je sve to sastavni deo života. Razlikuju se jedino načini 

na koje se dožive ti uspesi i neuspesi i kako ih pojedinac 

interpretira, zbog čega su, između ostalog, neki optimisti, 

a neki pesimisti. Ali ako me pitate da li pesimista može 

biti lider, onda je moj odgovor definitivno ne, jer je jedna 

od dominantnih karakteristika lidera upravo suprotno 

– njihov optimizam i entuzijazam kojim plene. Među 

pesimistima nema lidera. 

J.I: Često se o krizi govori kao ošansi. Da li je tu možda 

reč o, uslovno rečeno, sopstvenom pi-aru kompanija 

u koji su i same počele da veruju? 

S.B: Sigurna sam da se ne radi o pi-aru. Svet je u 

ozbiljnoj globalnoj ekonomskoj, energetskoj, ekološkoj, 

demografskoj, moralnoj i socio-psihološkoj krizi. Iako je 

kriza globalna, svi se moramo suočiti s njom na sebi 

svojstven način. Nema sumnje da će za neke kriza biti 

put u regresiju i pad, a za neke druge kriza će biti prilika 

za novi rast i razvoj. U svakoj krizi postoji nova šansa i 

nova perspektiva, sasvim sigurno. 

J.I: Može li se kriza shvatiti i kao lakmus papir? Ako 

usvojimo stav da jeste, to bi značilo da će kriza pokazati 

ko zaista vredi (od zaposlenih u kompaniji, pa do pozicije 

kompanije na tržištu)? 

S.B: Slično kao uživotu, tek se pred ozbiljnim problemom 

možemo uveriti na koga, kako i do koje mere 

možemo računati. Ovo je još jedna ozbiljna selekcija. 

Neće svi podjednako uspešno moći da generišu, stimulišu 

i anticipiraju poželjne promene. Neće svi biti u mogućnosti 

da brzo reaguju i ne samo prežive već i stignu do 

željenog cilja. I kao što će na tom putu, nažalost, mnogi 

pokleknuti, tako će se pojaviti i neki novi lideri, i na mikro 

i na makroplanu. 

J.I: Od septembra ćete započeti studiranje Executive 

MBA programa Cotrugli Business School kao ovogodišnja 

dobitnica stipendije u konkurenciji od 400 kandidata. 

Posao kojim se bavite zaista traži stalno usavršavanje. 

Da li su to shvatile Vaše kolege u Srbiji? 

S.B: Ovu stipendiju smatram jednim od svojih najvećih 

uspeha i doživljavam je kao valorizaciju svojih 

dosadašnjih napora. Nije bilo lako izboriti se za nju budući 

da je konkurencija bila ozbiljna. Ipak se radi o 

izuzetno skupom školovanju. Sve vreme sam u toku selekcije 

sebi govorila: „Budi to što jesi i trudi se da zadatke 

uradiš najbolje što možeš.” Pošto je sve bilo gotovo, shvatila 

sam da sam zadovoljna sobom i da bih, kada bih 

ponovo bila u toj situaciji, sve isto uradila. Pre nego što 

sam se upustila u ovaj „projekat”, planirala sam da radim 

na doktorskoj disertaciji, ali sam taj posao odložila 

budući da je studiranje na ovoj poslovnoj školi zaista veliki 

izazov za mene. 

Opštom globalizacijom i brzinom promena koje se 

dešavaju svida oko nas, koncept doživotnog učenja stigao 

je na velika vrata iuSrbiju. Svi koji imaju ambiciju i 

odgovoran odnos prema sebi i svojoj karijeri, uveliko 

rade na usvajanju novih znanja i veština neophodnih za 

savladavanje brojnih izazova koje nam život i posao donose 

svaki dan. Radujem se studijama na Cotrugliju, 

kako zbog savremenih studijskih programa koji su prilagođeni 

praksi i biznisu, profesora sa prestižnih međunarodnih 

univerziteta, tako još više zbog kolega i mreže 

koju ću zahvaljujući ovoj biznis školi uskoro imati. 

J.I: Kako sebe vidite u budućnosti kad je posao u pitanju? 

S.B: Mislim da ljudi treba da imaju pravo na promene 

i kad je karijera u pitanju. Često su me studenti zvali da 

dođem na fakultet i govorili mi da su im moja iskustva 

pomagala da razumeju neke stvari iz prakse. Ja sam 

uvek insistirala na praktičnoj primeni znanja, a studenti 

su lakše razumeli ono što je trebalo da nauče. Što da ne? 

Možda jednog dana postanem profesor. Volela bih da se 

to dogodi, ali mislim da još dosta treba da radim u 

praksi kako bih postala dobar profesor 

TABOO NEDELJNIK 15

Deca su zista bila meta i zato 

sada plaćaju ceh. Ovom 

rečenicom je Nevil Rigbi iz 

Međunarodne asocijacije 

za proučavanje gojaznosti nedavno 

objasnio uticaj oglašavanja nezdrave 

hrane na pojavu gojaznosti kod 

dece. Statistika, koja se već neko 

vreme pominje u evropskim institucijama, 

govori isto: do 2010. godine u 

Evropskoj uniji biće dvadeset pet 

miliona gojazne dece i tinejdžera. 

Svetska zdravstvena organizacija 

(WHO) zajedno sa Potrošačkom internacionalom 

(CI) od prošle godine 

vodi akciju čiji je cilj zabrana oglašavanja 

nezdrave hrane (Generacija 

brze hrane). 

Evropska mreža za borbu protiv 

bolesti srca nedavno je objavila izveštaj 

u kojem se kaže da oglasne 

poruke imaju presudan uticaj na 

dečji izbor hrane, kao i na ponašanje 

u kupovinama. Na taj način se objašnjava 

zašto visok procenat dece 

uzrasta od tri do pet godina bira 

pomfrit u Mekdonaldsovom pakovanju, 

umesto običnog, odnosno potvrđuje 

mišljenje dečjih lekara objavljeno, 

između ostalih, i u američkom 

časopisu Pedijatar, da deca, za 

razliku od odraslih, ne razumeju namere 

oglašivača i ciljeve oglasnih 

poruka, pa su zato njihova laka meta, 

i da im u cilju smanjenja izloženosti 

negativnim uticajima oglasnih 

poruka ne treba dozvoliti gledanje 

televizije više od dva sata dnevno. 

Poput prethodno navedenog, i istraživanje 

koje su nedavno sproveli 

Nacionalni institut zdravlja i Biro 

za ekonomska istraživanja u SAD, 

pokazalo je da postoji veza između 

televizijskog oglašavanja i dečje gojaznosti. 

Rezultati su pokazali da bi 

zabrana oglašavanja nezdrave hrane 

tokom dečjeg programa smanjila 

broj gojazne dece od tri do jedanaest 

godina za 18 odsto, a uzrasta od dvanaest 

do osamnaest godina za 14 odsto. 

Da je Vlada SAD-a, zajedno sa 

novim predsednikom, započela pravu 

borbu za suzbijanje gojaznosti 

kod dece, svedoči i vest da je formirana 

radna grupa koja će nadzirati 

oglašavanje hrane namenjene deci, 

Komentar 

Bucko je postao ozbiljan problem 

odnosno mlađima od osamnaest godina. 

Amerika je krenula putem koji 

su još pre nekoliko godina izabrale 

države kao što su Irska (zabranjeno 

oglašavanje slatkiša i brze hrane i 

pojavljivanje poznatih ličnosti u oglasima 

za nezdravu hranu namenjenu 

deci), Švedska, Norveška i Finska 

koje su zabranile oglase usmerene 

na decu mlađu od dvanaest godina, 

kao i Velika Britanija u kojoj 

je od 2007. godine zabranjeno oglašavanje 

hrane bogate mastima, solima 

i šećerom usmereno ka mlađima 

od šesnaest godina. 

U Srbiji, prema podacima Ministarstva 

zdravlja iz 2006. godine, 

svako peto dete je gojazno. Ovakva 

statistika bila je i jedan od povoda 

održavanja sastanka Evropske mreže 

za smanjenje marketinškog pritiska 

na decu, koja je formirana u 

januaru prošle godine sa ciljem da 

Lekcije iz sfere debelih 

Vitka jednoličnost naziv je bloga 

koji su pokrenuli Kejt Harding, 

autorka knjige Lekcije iz sfere 

debelih, i grupa njenih istomišljenika 

koji zagovaraju prihvatanje 

ugojenih i uče jedni druge kako 

poboljšati zdravlje ljudi sa viškom 

kilograma. 

U Sjedinjenim Američkim Državama 

formiran je Savet za borbu 

protiv diskriminacije na osnovu 

težine koji je dosad izdejstvovao 

više odluka, kao što je dužina pojaseva 

u automobilima, pa do odluke 

Vrhovnog suda da aviokompanijama 

ne dozvoli da od ljudi sa 

viškom kilograma traže da kupe 

kartu za još jedno sedište. 

se udruže napori četrnaest država i 

što efikasnije sprovedu preporuke i 

akcioni planovi Svetske zdravstvene 

organizacije (WHO) kada je reč oglašavanju 

namenjenom deci. Ipak, kada 

je reč o domaćim propisima, Zakon 

o oglašavanju teško da bi spasao 

loše zdravstvene prognoze decu u 

Srbiji (u odeljku 2. član 79. izričito 

se zabranjuje samo oglašavanje mleka, 

druge hrane i pića za novorođenčad 

i odojčad, kao i oglašavanje 

koje podstiče ponašanje kojim se 

ugrožava zdravlje, psihički i moralni 

razvoj deteta). Pa, nek svako izvoli 

da dokazuje! Istina, ulazak u Evropsku 

uniju automatski bi doneo neke 

izmene kada je o regulativi reč, ali 

to ne znači da do tada treba sedeti 

skrštenih ruku. Pored Kodeksa ICC 

o marketingu i oglašavanju, Direktive 

o audiovizuelnim medijima, Preporuke 

o zaštiti manjina i ljudskog 

dostojanstva na Internetu, najveći 

broj država u Evropi sopstvenu regulativu 

vremenom je podizao na sve 

viši nivo kada je zaštita prava deteta 

u pitanju, vodeći računa o posebnostima 

sopstvene države. 

Bojim se da Srbi neće uskoro uspeti 

da svoj stav: bucmasto jednako 

zdravo dete, brzo zamene shvatanjem 

da je prekomerno gojenje alarm 

za opasnost. Štipanje jedrih dečjih 

obraza i dalje će pričinjavati zadovoljstvo 

gotovo svima (osim same 

dece, naravno). Ipak, statistika nikad 

i nije bila briga prosečnog građanina 

jedne zemlje, već njenih institucija. 

Teško je promeniti svest i 

navike jednog čoveka, a kamoli jednog 

naroda. To znaju i oni koji bi 

trebalo da pišu zakone, nadziru njihovo 

sprovođenje i onda nam, posle 

nekog vremena, saopštavaju da li su 

i kakvi pomaci učinjeni. Njihov rezon 

je uvek isti: Teško je i zato se ne 

prihvatamo tog posla. 

Kada pedijatri i endokrinolozi kažu 

da gojazna deca u velikom procentu 

izrastaju u gojazne ljude i 

kada se ima u vidu sve veći broj gojaznih 

ljudi u svetu, pogled na debeljuškasto 

dete više nije tako idiličan. 

Njegov izgled upozorava – roditelje, 

školu, grad, državu, sve one 

koji mu nisu pomogli da se zaštiti od 

gojaznosti, a trebalo je 

Jelena Ivanović 

TABOO NEDELJNIK 16

Od ponedeljka 

do petka 

Ovogodišnji Golden Drum festival 

koji se u Portorožu održava od 5. do 

9. oktobra, pored takmičarskog dela 

obeležiće i panel rasprave, forumi i 

prezentacije. 

Nova uloga oglašavanja i industrije 

komunikacija naziv je foruma 

zakazanog za petak, 9. oktobar, u 

kojem će učestvovati: Žan-Remi von 

Mat (osnivač nemačke agencije 

Jung von Matt), Geri Lej (generalni 

direktor Ogilvy Group Velika Britanija), 

Kerolajn Karter (predsednica 

Grey Global Group EMEA), Dominik 

Lajl (generalni direktor Evropske 

asocijacije marketinških agencija 

– EACA), Feliks Tataru (potpredsednik 

za komunikacije IAA), Adrian 

Botun (kreativni direktor McCann 

Erickson za Centralnu i Istočnu Evropu), 

Franko Moreti (kreativni direktor 

Leo Burnett Italija i predsednik 

Kluba art direktora Evrope) i 

drugi. 

Program ovogodišnjeg festivala 

obuhvatiće i tzv. Kreativnu akademiju 

čija će glavna tema biti brejnstorming. 

Kako se navodi na sajtu 

organizatora, ekonomska kriza je još 

više naglasila potrebu za kreativnim 

načinom razmišljanja. McCann Worldgroup 

organizuje panel koji će se 

baviti Recesijom kao mogućnošću, 

TBWA/Europe će predstaviti studiju 

o pobedničkim brendovima u budućnosti, 

a Leo Burnett temu koja 

nosi naziv Moć kreativnosti da menja 

ljudsko ponašanje. Agencija Grey 

Group nosilac je panela pod nazivom 

Dan posle, a agencija Lowe GGK 

predstaviće se Izveštajem sa prve linije. 

Na sedamnaestom Golden Drum 

festivalu predstaviće se i festivali 

Vesti iz sveta 

kao što su: Moscow International 

Advertising Festival 2009, ADFest 

2009, FIAP 2009 i ADC*E 2009. 

Čuveni Gunn Report 2009, tzv. 

bela knjiga globalnog oglašavanja, 

doživeće svoju pretpremijeru na festivalu 

u Portorožu. 

Zanimljiv podatak je da će gotovo 

sve države regiona, kao što su Hrvatska, 

Makedonija, Češka, Slovačka, 

Mađarska, Rumunija i Turska, 

organizovati tzv. nacionalne žurke. 

Preliminarna verzija programa festivala 

objavljena je na veb-sajtu 

www.goldendrum.com 

Udružuju se 

Kečam i Pleon 

Vodeća svetska kompanija za odnose 

sa javnošću Kečam (Ketchum) i 

najveća evropska konsultantska mreža 

za strateško komuniciranje Pleon 

sredinom juna postigle su sporazum 

o udruživanju koji predstavlja jedno 

od najvećih spajanja u istoriji odnosa 

sa javnošću. 

Udružena konsultantska mreža 

ima preko 2.000 zaposlenih i njene 

usluge biće dostupne u 66 zemalja 

sveta. Glavna namera udruženih 

strana jeste da kombinovanjem globalnih 

upravljačkih sposobnosti 

kompanije Kečam i stručnosti kompanije 

Pleon na polju strateških poslovnih 

komunikacija ostvare što 

bolji poslovni učinak. 

Rejmond L. Kočer, direktor kompanije 

Kečam, ističe da klijenti od 

agencija očekuju uslugu koja je efikasna 

i efektivna na lokalnom, regionalnom 

ali i na globalnom nivou, 

primenljiva na raznim geografskim 

prostorima i u raznim kulturama. U 

današnjem vrlo kompleksnom okruženju, 

klijenti traže stručne savete i 

inovativna komunikaciona rešenja 

koja bi im pomogla da odgovore na 

izazove sa kojima se suočavaju i da 

iskoriste poslovne mogućnosti koje 

im se nude. Udruženim aktivnostima 

stvaramo platformu zahvaljujući 

kojoj ćemo moći da izađemo u 

susret potrebama svojih klijenata, 

bez obzira na to gde oni posluju. 

Nakon udruživanja, kompanije će 

na globalnom nivou istupati kao 

Kečam, a u Velikoj Britaniji i Evropi 

kao Kečam Pleon. Na čelu udruženih 

kompanija ostaće Rejmond L. 

Kočer, dok će Timo Sig, dosadašnji 

direktor kompanije Pleon, doći na 

mesto direktora udruženih kompanija 

za evropski region. 

Globalno sedište udružene kompanije 

biće u Njujorku, dok će evropsko 

sedište biti smešteno u Dizeldorfu 

(Nemačka). Puna integracija 

pomenutih kompanija trebalo bi da 

bude završena do kraja godine 

Francuski recept 

u Španiji 

Vlada Španije podnela je Kongresu 

predlog zakona o izmeni načina 

finansiranja državne radio-televizije 

RTVE kojim se oglašavanje ukida 

kao jedan od izvora prihoda. Predlog 

je sastavljen po ugleda na Francusku, 

gde je ovaj zakon već na snazi. 

Kongres je 7. i 8. jula raspravljao 

o predlogu i prihvatio ga. Uprkos 

snažnoj inicijativi Udruženja oglašivača 

Španije da se predlog izmeni, 

uz podršku, odnosno amandmane, 

nekoliko političkih partija čiji predstavnici 

sede u predstavničkom telu, 

do toga nije došlo. Pored objašnjenja, 

kao što je da će na ovaj način 

finansiranje javnog servisa biti ozbiljno 

dovedeno u pitanje, naročito u 

vreme ekonomske krize, 173 poslanika 

su glasala protiv predloga o reviziji 

predloga zakona, 13 ih je bilo 

za ovaj predlog, a 150 uzdržano. 

Očekuje se da će Komitet za ustavna 

pitanja, kako procedura u Španiji 

nalaže, raspravljati o ovom zakonu, 

a onda i Senat. Vlada Španije 

očekuje da će zakon stupiti na snagu 

u septembru ove godine. Takođe, 

očekuje se da će se i napori oglašivača 

u cilju sprečavanja stupanja na 

snagu ovog zakona uskoro intenzivirati 

TABOO NEDELJNIK 17

One su doktorke za marketing naziv 

je teksta objavljenog u poslednjem 

izdanju Blic žene o razgovoru 

koji je novinarka Katarina Sretenović 

vodila sa Sanjom Milaković, direktorkom 

agencije Executive Group, 

i Majom Dželatović, direktorkom 

marketinga i komunikacija kompanije 

Holcim Srbija. 

Povod za razgovor sa ove dve dame 

bila su dva međunarodna priznanja 

(SABRE i IPRA) za zajednički 

projekat kompanija Holcim Srbija i 

Executive Group – projekat sponzorstva 

serijala Kuća snova koji je 

prošle godine emitovan na TV B92. 

Ovo je prvi put da je neki projekat 

iz Srbije dobio SABRE nagradu, 

koja je u oblasti odnosa sa javnošću 

isto što i Oskar za filmsku industriju. 

Pored nje i IPRA je jedna od najrelevantnijih 

svetskih nagrada u našem 

poslu, kaže Dželatovićeva. Ona 

ističe da su odluku o sponzorisanju 

projekta Kuća snova doneli uz pomoć 

Executive Group: Oni su analizirali 

šta ćemo mi kao kompanija 

dobiti od toga i da li se sponzorstvo 

Drugi o nama 

Komunikacija se uči 

Poruka 

Samopouzdanje 

Po obrazovanju je profesorka 

svetske književnosti, ali nikada 

nije radila u struci. Oduvek se bavila 

komunikacijama radeći kao 

konsultant na nekoliko stranih projekata. 

Žene moraju da imaju samopouzdanje 

kako bi bile uspešne, 

poručuje Maja Dželatović. 

strateški uklapa u ono što smo zacrtali 

za tu godinu. Bili su u pravu, a 

takav strateški pristup fali mnogim 

srpskim kompanijama. 

Sanja Milaković za Blic ženu objašnjava 

koliki je značaj komunikacije: 

Ona je osnov svega, kvalitetnog 

kolektiva, ali i zdrave porodice. Ljudi 

ne razgovaraju dovoljno i ne na 

pravi način. Često pribegavaju agresiji. 

Pravilna komunikacija se uči, 

ali mnogi misle da je to talenat sa 

kojim se rađamo, pa i ne pokušavaju 

da se promene. To je velika greška 

Razviti firmu u Srbiji izuzetno je hrabar poduhvat, ali nama nije nedostajalo 

truda i entuzijazma. Mnogi misle da u Srbiji nije moguće ostvariti 

neki poslovni san, ali naša kompanija pokazuje suprotno. Zato, ljudi, trudite 

se. 

Sanja Milaković 

Pisma čitalaca 

Dragi Žozef, 

Mjesec dana sam izbivao iz Zagreba 

i svog studija i među više od 

stotinu e-poruka nađoh i Tvoju od 

prije mjesec dana. Oduševljen sam 

Tvojom idejom o pisanju djela autobiografije 

o vlastitom ulasku u svijet 

marketinga i oglašivačke struke i počašćen 

što si je uputio i meni. 

Nažalost, vidim da sam debelo zakasnio 

s rokom, ali nadam se da će 

možda biti još slučajeva kao moj, pa 

da ćeš naknadno poslane tekstove 

objaviti drugom prigodom, a ja ću Ti 

svoj tekst, makar i samo za Tebe, poslati 

čim stignem! 

Kad sam krajem 1969. ušao u 

struku, u Vjesnikovu Agenciju za 

marketing, čuo sam za velikog organizatora 

stručnih skupova 5+1 Žozefa 

Lončara, a k tome i urednika 

strukovnog časopisa. Premda je u 

najvišim stručnim i menadžerskim 

krugovima ranih sedamdesetih godina 

u Zagrebu bilo skeptika (možda 

bi termin „zavidnika” više odgovarao) 

u odnosu na značaj Žozefa Lončara, 

ja sam od početka dijelio mišljenje 

svog profesora Borisa Petza, 

koji je bio objektivni promatrač događanja 

u struci, i izuzetno cijenio 

Žozefa Lončara. 

Moja interesovanja u struci bila 

su veoma specifična – primjena znanosti, 

prvenstveno psihologije i istraživanja 

tržišta za unapređenje 

struke. Ubrzo sam spoznao da je i 

primjena znanosti u marketingu također 

vještina – The art of using science 

in marketing. To je bio moj 

credo! 

Dragi Žozef, 

Upućujem Ti srdačne čestitke za 

50. obljetnicu Tvojeg rada u svijetu 

marketinga, i želim istaknuti, a siguran 

sam da je to stvarno tako, da 

ogromna većina ljudi iz struke u Srbiji 

nije svjesna kakvog čovjeka ima 

u osobi Žozefa Ivana Lončara, i kako 

je ogroman doprinos Žozefa Lončara 

razvoju struke u bivšoj zajedničkoj 

državi, a čini mi se još veći i značajniji 

za Srbiju u kriznim vremenima 

devedesetih i u novom mileniju. 

Srdačno, uz najbolje želje, 

Josip Šintić 

TABOO NEDELJNIK 18

Pisma čitalaca 

Poštovani gospodine Lončar, 

Ne znam da li ste pre pedeset godina 

imali na umu Platonove reči i 

nameru da stvorite nešto veliko, ali 

je izvesno da ste ulažući celi život u 

svet marketinga, neprestanim činjenjem 

postali važan deo vremena i 

ljudi, i potvrda da čovek jeste mera 

svih stvari. 

Iskreno Vam čestitam lični jubilej. 

Iskreno Vam želim da u dobrom 

zdravlju dočekujete i druge lepe godišnjice. 

Iskreno se nadam da Vas i ovaj 

dan podseća na to da imate razloga 

za sreću jer ste radom oblikovali ram 

za svoj portret i učinili da trajete. 

S poštovanjem i prijateljskim pozdravom, 

Marijeta Lazor, 

direktorka Direkcije za marketing 

i odnose sa javnošću, 

Novosadski sajam 

Preporuka 

Žozefa Lončara, 

glavnog i odgovornog 

urednika časopisa Taboo 

marketinškim 

poslenicima 

Čitajte časopise! 

Market 

Progressive 

Wine style 

GM-Business&Lifestyle 

Caffe&Bar 

Biznis 

Ekonometar 

Svet pića 

Mobilni magazin 

JAT Airways Review 

Polemika 

Znak JAT-a ne treba menjati! 

(JAT treba da promeni prezime, Radomir Vuković, Taboo nedeljnik, broj 89, 

26. jun 2009. godine). 

Ni kompanije, kao ni ljudi, ne menjaju lako imena i uspostavljaju nove 

identitete. Za to su potrebni dobri razlozi i poveća materijalna sredstva kako 

bi se „nova” kompanija uvela na tržište i stvorila se slika o njoj. Uspostavilo 

poverenje koje se godinama gradi, između ostalog i integrisanim marketinškim 

komunikacijama. U praksi ima slučajeva gde su ove promene koštale 

i više desetina miliona funti ili dolara. Novac i vreme tako su postali 

najznačajniji činioci u građenju identiteta kompanija i njihovih tržišnih 

pozicija. Sve ostalo se može kupiti. 

Raspadom Jugoslavije kao i stvaranjem novih država, Jugoslovenski 

aerotransport – JAT našao se u specifičnoj situaciji. Bile su potrebne promene. 

Rukovodstvo nacionalne kompanije krenulo je od imena. Odlučili su 

da to bude Jat Airways. Skraćenica JAT postala je deo imena čime je obezbeđeno 

prepoznavanje kompanije. Uz pomoć jedne beogradske marketinške 

agencije organizovali su konkurs za uspostavljanje osnovnih vizuelnih konstanti: 

znaka, logotipa, boja i zvaničnog pisma. Njihovim izborom započeo je 

višegodišnji proces izgradnje nove slike u javnosti. U tim troškovima organizovanje 

konkursa za vizuelni identitet jeste mala, da ne kažem najmanja 

stavka. Međutim, ona je danas za Jat i te kako velika jer ova državna kompanija 

beleži svakodnevno velike gubitke. Za prošlu godinu gubitak je bio 

blizu trideset miliona evra, čime je „narastao na fantastičnih osamdeset 

miliona evra” (Politika, 4. jul 2009). Dodamo li tome i često pominjani ugovor 

o nabavci aviona koji dodatno opterećuje našu aviokompaniju, tada nam 

postaje jasno u kakvom se stanju ona nalazi. 

Zato ideju o promeni imena i uvođenju novog vizuelnog identiteta nisam 

podržao, jer smatram da ima daleko važnijih poteza koje Vlada Republike 

Srbije i rukovodstvo Jata treba da povuku u periodu do 2013. godine, koji 

je određen za konsolidaciju kompanije. Po mom mišljenju, prvenstvo pripada 

nabavci aviona, podizanju kvaliteta usluga i bezbednosti putnika. Tek 

onda može se govoriti o novom imenu i vizuelnom identitetu. 

To što moje mišljenje nije naišlo na podršku potpisnika teksta Jat treba 

da promeni prezime, ne iznenađuje me. Nisam iznenađen ni njegovom tezom 

da „tri tačke čine vizuelni identitet Jata”, a ne logotip Jat Airways zajedno 

sa tri tačke, kao ni čitanjem desetak grafičkih rešenja koja sadrže tri ili više 

tačaka da bi pokazao kako Jatu nedostaje odgovarajuća priča. Iznenađen 

sam što je u već poznatom maniru pisanja u krug sa rupom u sredini pokušao 

da objasni kako znak Jata nije u ravni društvenog angažmana 

korisnika i da ga zato treba menjati. Za njega je to dovoljno, pa ne treba žaliti 

novac za organizovanje konkursa i farbanje aviona u nacionalne boje. 

Sve zbog priče koja nedostaje u znaku Jata, pa nek košta koliko košta. 

Nacionalni ponos je u pitanju! To što se ne zna dugoročni status Jata, za 

potpisnika teksta Jat treba da promeni prezime takođe nije važno. Verujem 

da tako ne misle poreski obveznici koji svakodnevno izdvajaju sredstva za 

ovu nacionalnu kompaniju. I o tome valja razmišljati 

Miroslav A. Mušić 

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj formi emituje se svakog drugog petka u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom 

Časopis TABOO izlazi četiri puta godišnje Godišnja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8%. Pretplatnici časopisa 

TABOO besplatno dobijaju 26 brojeva TABOO NEDELJNIKA u štampanom izdanju Sve isto samo časopis TABOO sa 

TABOO NEDELJNIKOM u elektronskom izdanju iznosi 9.000 dinara/neto Godišnja pretplata samo na TABOO NEDELJNIK 

u štampanoj formi, 26 brojeva godišnje iznosi 6.000 dinara/neto Sve isto, samo u elektronskom izdanju, iznosi 3.000 

dinara/neto Glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar Zamenik glavnog urednika: Jelena Ivanović Urednik TABOO 

NEDELJNIKA : Dušan Šunjka Grafički dizajn: Đorđo Ivanišević Urednik TABOO DNEVNIH VESTI: Petar Stakić Osnivač 

i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. Časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu 

za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 TABOO je i 

glasilo Grupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo 

t/f:013/300-093, 300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org administracija i oglašavanje e:tabooredakcija@nadlanu.com 

w:taboomagazine.org 

Taboo & Jovšić Printing Centar 

TABOO NEDELJNIK 19

Bez teme nema ni dileme 

Piše: Ljubomir Ratković 

Cijene stop. Sniženje non-stop. 

Mi jesmo kao svi. Ali, svi 

nisu kao mi. 

Nikada nećeš biti u stanju da pogodiš metu koju ne 

vidiš... (iz knjige Robina S. Šarme „Kaluđer koji je 

prodao svoj Ferari”). 

Žučna, ali izrazito tolerantna atmosfera u formi 

svojevrsnog brainstorminga, na nivou oštre 

polemičke kontekstualizacije tokom pripreme 

mušlji sa 27 začina, prerasta u „ozbiljne” analize 

raznih tema u malom ribarskom selu na Crnogorskom 

primorju. Politika nije više glavna tema, 

vaterpolo je preuzeo primat. Turistička sezona je u 

punom jeku ili toku, ali dominiraju „tekuća” pitanja. 

Jedno od njih je i „Mitrovača – tečna i ljupka”, domaća 

lozova rakija koja je dobila ime po proizvođaču, a u 

odnosu na druge ponuđače skuplja je u varijabli od 0,11 

do 0,30 evra po čašici. Na pitanje „zašto” ponosni proizvođač 

kroz svojevrsnu verbalnu „swotovač” objašnjava: 

Ma što me pitaš, dragi prijatelju. Ja sam za nju ime 

založio. Nije mala stvar, obraz je u pitanju. Svi nude 

domaću lozu, a ja u ime naše kuće – „Mitrovaču”. I tako 

razgovor prerasta u lekciju o životnom ciklusu proizvoda, 

dok se ciklus pripreme mušlji bliži kraju. 

Krajnje vrijeme došlo, moj prijatelju. Izgleda da će i 

ova sezona pobaciti. A znaš zbog čega? Ođe su maltene 

svi domaći turisti. Neko je nešto kupio – evo ti primjer 

Budve, neko nešto napravio... Evo sada je došla i ona 

Pamela... Pa ni Knjaza Nikolu nijesu njegovi perjanici 

vako čuvali. Ma da sam ja vlast, ja bi’ lako to riješio. 

Tokom sezone za „domaće” nema sunčanja, niti ulaska 

u more. Ja trideset godina nijesam uša’ u more i ništa 

mi ne fali. Nekada su se nudile sobe i tražio „krevet 

više”, a sada se nudi krevet. Niti su sobe pune, niti 

kreveti popunjeni... Razgovor dodiruje „vruće teme”, baš 

kao i mušlje koje se „puše”. 

Komšinice, danas baš upeklo! Vala, ne bi se reklo – u 

dijaloškoj formi otvara se blok propagandnih poruka 

prekidajući program radio stanice koju slušamo. Ženski 

glas je vrlo koketan i provokativan. Inače, ova propagandna 

poruka odnosi se na „Tende bez mana”, što se 

rimuje sa imenom proizvođača. Posle toga sledi poruka 

sugestivno interpretirana: Imperija koja daje, sa objašnjenjem 

da se radi o nekom fondu preko koga se može 

diskretno i u punoj tajnosti kupiti nekretnina u zemlji 

i inostranstvu i izvršiti transfer novca pod istim uslovima. 

Gradacija efekta u završnom delu ove poruke je, 

uz muzički krešendo iz filma Ratovi zvezda – bombastična. 

Mi jesmo kao svi. Ali svi nisu kao mi. Imperija 

Budva. Imperija koja daje! 

Potom sledi poruka za klima uređaje: Uz naše klime, 

nema zime. A kad i sunce sine, tu su naše klime... Zatim 

za prodaju ribe gde se na kraju, po pravilima pisanja 

radio poruka, u formi apela slušalac upućuje na zaključak 

Biće ribe, k’o salate. Muški glas je dvosmislen, nako 

šmekerski... asocijacije prisutnih i komentari – nepristojni... 

Zanimljivo je, bar meni, što je celi jedan set poruka 

posvećen ponudi rasvetnih tela i unutar te kategorije 

konkurencija je prilično oštra. Jedan oglašivač opet kroz 

dijalog muško-ženski, plasira svoju poruku u etar: Ona: 

Ova sijalica ne radi. On: Ostavi, valjaće po danu. 

Ali, ni konkurencija se ne da: Kad kažem rasvjeta, 

mislim na sijalice: što kroz noći i dane mogu da rade. 

I taman kad sam imao dovoljno informacija za zaključak 

da je crnogorska radio-oglašivačka scena u skladu 

sa svim pravilima Gerila marketinga (jednostavnih i 

jeftinih strategija za ostvarivanje velikog profita od 

vašeg malog biznisa), bejah pokoleban radio porukom za 

jednu veliku banku: Krećite se unutar čvrstih okvira... 

Napravite odlučan iskorak... Efekat te poruke je 

identičan utisku iz jednog od čuvenih govora J.B.T–ija 

(Josipa Broza Tita): Mi stojimo pred provalijom i 

moramo da napravimo odlučan korak naprijed. 

E, onda idu poruke za kafu: On 1: Oli na jednu kafu? 

On 2: Nijesam još ust’o. On 1: A da popijemo jedan San 

Đusto? On 2: E vala, odmah sam sam ust’o. 

U poruci za poznatog proizvođača voćnih sokova koju 

potpisuje lokalni distributer, na pitanje Jel’ ima tu 

hemije? prvi odgovor je Da, pa zatim reakcija Onda neću 

i onda trijumf: Ma, sačekaj. Ima hemije između proizvođača 

i potrošača!... 

Odlučih i ja da proverim svoj stav, te od lokalnog 

molera i stolara zatražih komentar na jedan novinski 

oglas (cela strana) koji potpisuje ugledna beogradska 

agencija, a za jednu crnogorsku banku koja nije prva! 

Naslov: Na startu ste već na cilju. A što ti ja tu znam 

beše reakcija prva, a kako to može bit’ da ne kreneš, a 

stigneš, da ne uložiš a dobiješ... I tako, bez bilo kakve 

namere, dođoh u priliku da proverim u kojoj meri je Džej 

Konrad Levinson bio u pravu kad je „gerilce marketinga” 

upućivao na to da: ... trošak ukupnog advertajzinga se 

meri ne u dolarima, već u reakcijama... 

Danima je trajala rasprava da li je bilo 26 ili 27 začina 

(a nije ih bilo ni desetina) sve dok na rastanku nisam bio 

„konsultovan”: A što misliš da ja napišem: Tražite krevet? 

Izdajem trokrevetnu sobu! sa jedne strane, a sa druge Ako 

kupite naše tende, okrečićemo džabe vaše verande. 

Po povratku pokušavam da shvatim ovogodišnju 

poruku Beer Festa: Biram da recikliram. Primećujem i 

neke slogane, koji su nedavno odbijeni sa obrazloženjem 

da nisu u skladu sa brifom (istina, bili su za druge 

proizvode i namene). Ako! Položaj tekstopisca je unutar 

oglašivačke industrije Srbije ionako u situaciji Cijene 

stop. Sniženje non-stop. 

Za budućnost sveta reciklaža je važna. Za budućnost 

oglašavanja, ona je pogubna. I to je razlika koja direktno 

korelira sa naslovom i direktno anulira poruku da 

postoji Imperija koja daje. Imperija po pravilu uzima sve 

i želi sve da porobi. I svaka je do sada propala... 

„Ako mi pomerate metu, onda nikada ne mogu da 

pogodim”. Džef Atlas, omiljeni tekstopisac Dejvida Ogilvija 

TABOO NEDELJNIK 20

BROJ 90 (.pdf) - Taboo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?