Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Poslovne vesti<br />
SEEMO raspisao konkurse<br />
Medijska organizacija za Jugoistočnu<br />
Evropu (SEEMO) raspisala je konkurs za nagradu<br />
Dr Erhard Busek za novinare, urednike,<br />
izvršne direktore u medijima i<br />
medijske eksperte koji su svojim radom doprineli<br />
boljem razumevanju u regionu Jugoistočne<br />
Evrope. Krajnji rok za prijavljivanje<br />
jeste 15. maj, a svi materijali koji su poslati<br />
poštom treba da stignu najkasnije do 25.<br />
maja. Nagrada će biti dodeljena 15. oktobra<br />
u Beču. Prijava za ovu nagradu treba da<br />
sadrži objašnjenje nominacije, biografske<br />
podatke kandidata, relevantne prateće materijale,<br />
kao i kontakt podatke nominovanog,<br />
ali i onoga ko nominuje. Prateći<br />
materijal (CD, DVD, kopije članaka, priznanja,<br />
preporuka) treba poslati poštom, u<br />
vidu kopija, jer organizator trajno zadržava<br />
konkursnu dokumentaciju. Reportaže i ostali<br />
poslati prilozi treba da budu prevedeni<br />
na engleski jezik. Ukoliko je reč o nominovanju<br />
neke medijske kuće ili organizacije,<br />
potrebno je dostaviti podatke o osobi koja<br />
ih predstavlja jer nagrada može biti uručena<br />
samo pojedincima.<br />
Takođe, SEEMO po treći put za redom dodeljuje<br />
nagradu za najbolju fotografiju godine<br />
u oblasti ljudskih prava, u okviru<br />
konkursa Betina fotografija godine 2010.<br />
Novinska agencija Beta raspisala je sedmi<br />
konkurs pod nazivom Betina fotografija godine,<br />
na kojem mogu da učestvuju profesionalni<br />
fotoreporteri iz zemalja Jugoistočne<br />
Evrope.<br />
Nagrađena fotografija i svi odabrani radovi<br />
za nagradu koju će dodeliti SEEMO, kao i<br />
nagrađeni radovi sa konkursa Bete, biće<br />
predstavljeni u katalogu te organizacije za<br />
2010. (SEEMO South East and Central Europe<br />
Media Handbook – edition 2010) i u<br />
časopisu te organizacije De Scripto.<br />
Više o konkursima kao i o dosadašnjim dobitnicima<br />
na: www.seemo.org<br />
Vizuelno obeležje<br />
Memorijalnog<br />
centra „Sajmište”<br />
Idejno rešenje, čiji su autori<br />
Milton Glejzer i Mirko Ilić, u vidu<br />
stilizovane suze vizuelno je obeležje<br />
budućeg Memorijalnog centra<br />
na starom sajmištu.<br />
6<br />
Na prostoru Starog sajmišta, koje<br />
je 1987. godine proglašeno kulturnim dobrom,<br />
otvoriće se Memorijalni centar „Sajmište”<br />
čiji obrazovno-kulturni programi će<br />
podsećati generacije na užase Drugog svetskog<br />
rata i represije kojima su ljudi bili izloženi.<br />
Samo tokom Drugog svetskog rata<br />
na Starom sajmištu ubijeno je na desetine<br />
hiljada Srba, Jevreja i drugih naroda u istoimenom<br />
logoru. U početku je bio samo<br />
logor za Jevreje, da bi se kasnije proširio i<br />
na druge antifašističke borce u Jugoslaviji.<br />
Logor je bio otvoren od oktobra 1941. do<br />
1944. godine. Smatra se da je to jedno od<br />
glavnih mesta holokausta u okupiranoj Srbiji<br />
za vreme Drugog svetskog rata. Osnovala<br />
ga je krajem 1941. nacistička Nemačka.<br />
Jevrejski logor na Sajmištu bio je jedan<br />
od prvih koncentracionih logora u Evropi,<br />
namenski izrađen za internaciju Jevreja.<br />
Logor se nalazio na levoj obali reke Save,<br />
pored železničkog mosta. U dokumentima iz<br />
devedesetih godina, o Sajmištu se često<br />
govori kao lokaciji budućeg Muzeja žrtava<br />
genocida. Godine 1992. je objavljen i Detaljan<br />
urbanistički plan spomeničkog kompleksa<br />
„Staro sajmište”, koji predviđa rekonstrukciju<br />
originalnih objekata i izgradnju<br />
spomen obeležja. Tri godine kasnije, tačnije<br />
22. aprila 1995. godine, na obali Save<br />
otkriven je spomenik, gde se svake godine<br />
održava komemoracija žrtvama logora na<br />
Sajmištu.<br />
Od tada gotovo se ništa nije dešavalo na<br />
ovom prostoru do skupa u Kulturnom centru<br />
Beograda gde je predstavljeno vizuelno<br />
obeležje Memorijalnog centra „Sajmišta”,<br />
rad američkog dizajnera Miltona Glejzera i<br />
Mirka Ilić, uz pomoć mlade dizajnerke Jane<br />
Oršolić koja je dizajnirala posebna slova iz<br />
kojih je sačinjen logotip obeležja. Znak je u<br />
vidu stilizovane suze, oblikovan u crvenoj,<br />
beloj i plavoj boji. Obeležje bi se moglo nazvati<br />
i „goruća” suza.<br />
„Ideja je počela sa tim da smo mi uvek u<br />
sredini između dve vatre. Ostao je simbol<br />
koji se ne menja, a to su veoma snažne boje<br />
crvena, plava i bela. Ti kontrasti koje predstavljaju<br />
voda i vatra ovde se često dešavaju,<br />
a bela boja je tu da ih, kao praznina,<br />
razdvaja. Obeležje mora imati u sebi tu<br />
snagu da se, bez obzira odakle ste, možete<br />
prepoznavati”, kaže dizajner Mirko Ilić na<br />
čiju inicijativu se u celu akciju uključio američki<br />
dizajner i teoretičar Milton Glejzer, čija<br />
velika izložba od 180 radova se održava u<br />
Robnoj kući „Beograd”. Tim povodom u Beogradu<br />
je boravio još jedan američki dizajner<br />
i teoretičar Stiven Heler koji je istakao da se<br />
mesta poput logora na Sajmištu lako zaboravljaju<br />
i da su zato potrebni ovakvi centri.<br />
Svetilišta. Heler je kazao da između groblja<br />
i memorijalnog centra nema razlike, jer oba<br />
mesta služe za sećanje, kao i da je sve to<br />
deo našeg obrazovanja i saznanja.<br />
U ovu „dizajnersku” akciju se uključila i medijska<br />
kuća, B92. Na promociji je prikazala<br />
deo iz dokumentarnog filma „Sajmište-istorija<br />
jednog logora”. Tim povodom Veran<br />
Matić, direktor B92 je ukazao da Memorijalni<br />
centar „Sajmište” treba da bude mesto<br />
na kome će svako moći da se upozna sa<br />
dokumentima koji obuhvataju faktografiju<br />
vezanu za tragične događaje od 1941. do<br />
1999. godine<br />
Miroslav A. Mušić
Change language