broj 1047 - PD RB Kolubara

наша
тема
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲
▲ 4
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА КОЛУБАРСКОГ УГЉЕНОГ БАСЕНА
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲
„Колубара“ ослонац енергетске
стабилности Србије
Стручна и шира јавност упознате са многим детаљима стратешког плана који
даје пројекцију утицаја развоја највећег угљеног басена на околину до 2020. године
Уоквиру једномесечног јавног увида и
стручне расправе о Предлогу про -
сторног плана подручја експло ата -
ције Кол убарског лигнитског басена и извеш
тају о стратешкој процени овог пла на
на животну средину, стручни тим Ин сти -
тута за архитектуру и урбанизам Србије
(ИАУС) презентовао је ова стратешка до -
ку мента 27. маја у згради пословодства
„Ко лубаре”. Једном од најзначајнијих ску -
пова посвећеног овом типу планских доку -
мената Рударског басена присуствовали су
пред ставници Републичке агенције за про -
с торно планирање, ЕПС-а, РБ „Колубара”,
Снимио: Александар Рашин
▲ Колубара три пута мења ток
На основу документације Института
„Ја рослав Черни“ измештање реке Ко лу -
ба ре (прва и друга фаза) мора да се уради
најкасније до 2011-2012. године. У истом
пе риоду предвиђено је померање дела
ко рита водотока реке Пештан у зони раз -
во ја „Јужног поља“ у Шопићу. У трећој фа -
зи део корита Колубаре промениће ток и
једним делом ће се кретати преко одла -
га лишта „Тамнаве-Исток“, а другим непо -
ремећеним тлом Лајковца и вратиће се у
своје корито у Шопићу. Тај коначни ток
Ко лубаре се пружа преко будућег инфра -
структурног коридора чија ће реали за -
ција уследити после 2012. године. Због
ду бине Поља „Е“ и „Јужног поља“, ови от -
ко пи ће утицати на снижавање нивоа
под земних вода у окружењу. То ће усло -
ви ти на ису ши ва ње земљишта, бунара,
али и на слегање тла – дао је основне по -
датке др Ненад Спасић, директор Инсти -
тута за архи тек туру и урбанизам Србије
при ликом пре зентације Просторног пла -
на Колубарског лигнитског басена.
М. Ж.
др Ненад Спасић
општина Лазаревац, Лајковац, Обреновац,
Уб и заинтересовани грађани.
У уводном излагању директор Инсти -
тута за архитектуру и урбанизам Србије др
Ненад Спасић подсетио је да се после
деценије од доношења одлуке о изради
Просторног плана, појавила ова верзија
стра тешког планског документа, која је
зас нована на рударским подлогама о дуго -
рочном програму развоја површинске екс -
плотације угља у „Колубари”. У овом Ру дарском
басену налазе се највеће резерве уг ља
у Србији, поред косовскометохијског, чије
резерве нису доступне. У „Колубари” се
ис копа око 80 одсто укупне производње
угља у Србији, док се на бази овог лигнита
про изведе више од половине електичне
енер гије. Са косовскометохијским лигни -
том Србија би спадала у ред богатих, а без
ових резерви сврстава се у средње сиро -
машне земље енергетским ресурсима.
Презентација Просторног плана „Колубаре” изазвала велику пажњу присутних
Србија је направила рела тив но рацио нал -
ну стратегију у области енер гетике. По ла -
зећи од тога, дугорочна стра тегија развоја
екплоатације у „Ко лубари” заснована је на
ре алним и раци о нал ним претпоставкама,
према којима најмања годишња производња
угља у овом Ру дарском басену износи
око 30 милиона то на. За потребе нових
енер гетских капа ци тета „Колубару Б” и
евен туално агрегате у Обреновцу обез бе -
ди ло би се додатних пет-шест милиона то -
на угља, што је грани чна могућност Басена.
Остали аспекти плана
Приликом презентације Просторног
плана др Миодраг Вујошевић је гово -
рио о општим и регионалним аспектима
стра тегије развоја подручја Колубарског
басена, др Славка Зековић о привред -
ном развоју и размештању индустрије на
овом подручју. Др Марија Николић се
освр нула на коришћење пољоприв ред -
ног земљишта и рекултивацију, а др Ксе -
ни ја Петовар је указала на измештање
инфраструктурних система и насеља и
пре сељење становништва, док је др Бо -
жидар Стојановић излагање усмерио на
заштиту животне средине. М. Ж.
- Просторним планом обухваћено је
око 550 километара квадратних. Про дук -
тивни део Басена заузима 520 квадратних
километара и протеже се од Јунковца и
Сте појевца до Коцељеве. Експлоатационо
под ручје, на коме се према досадашњим са -
зна њима, исплати откопавање угља, има
око 130 километара квадратних. До 2005.
ру дарским радовима је заузето више од 50,
а од тога непуних 13 квадратних кило ме -
та ра је рекултивисано. До 2020. године,
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲
Снимио: Александар Рашин
▲
КОЛУБАРА