broj 1047 - PD RB Kolubara
broj 1047 - PD RB Kolubara
broj 1047 - PD RB Kolubara
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА“ Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ<br />
<br />
КОЛУБАРА<br />
<br />
Број <strong>1047</strong> 25. јун 2008. Година XLVIII Излази месечно<br />
БРОЈ 1040 31. ЈАНУАР<br />
МИЛЕНКО ВУЛИЋЕВИЋ: РЕВИТАЛИЗОВАНА И МОДЕРНИЗОВАНА ОПРЕМА НА НОВИМ КОПОВИМА ▲ СТР. 3<br />
НАША ТЕМА: „КОЛУБАРА” ОСЛОНАЦ ЕНЕРГЕТСКЕ СТАБИЛНОСТИ СРБИЈЕ ▲ СТР. 4-5<br />
5
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Оснивач Привредног друштва ▲<br />
▲<br />
ЈП Електропривреда Србије ▲<br />
САДРЖАЈ<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Генерални директор<br />
▲<br />
▲<br />
др Владимир Ђорђевић<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Оснивач и издавач:<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Привредно друштво за<br />
▲<br />
▲<br />
производњу, прераду и<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
транспорт угља Рударски<br />
▲<br />
▲<br />
басен „Колубара” д.о.о.<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Директор РБ „Колубара” :<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Владан Јовичић<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Главни и одговорни уредник:<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Мирослав Живановић<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Редакција:<br />
▲<br />
▲<br />
Даница Вуковић, Дана Аћимовић,<br />
▲<br />
▲<br />
Љуба Младеновић, Милун Тадић,<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
др Милорад Ђоковић, Наталија<br />
▲<br />
▲<br />
Живковић, Слободан Младеновић,<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Мирјана Радосављевић, Оливера<br />
▲<br />
▲<br />
Шолтиш, Марија Микић, Данијела<br />
▲<br />
▲<br />
Матић, Ана Стојановић, Драгана<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Весковић, Мирјана Димитријевић,<br />
▲<br />
▲<br />
Ана Станић, Татијана Крупниковић и<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Марко Јаковљевић, Милош Павловић ▲<br />
▲<br />
и Радмила Лазић (новинари),<br />
▲<br />
▲<br />
Зоран Станковић (новинар-технички<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
уредник), Милан Цвијетић и<br />
▲<br />
▲<br />
Александар Рашин (фоторепортери) и ▲<br />
▲<br />
▲<br />
Славица Станишић (секретар)<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Адреса Одељења за информисање и ▲<br />
▲<br />
▲<br />
Редакције листа „Колубара”:<br />
▲<br />
▲<br />
11550 Лазаревац, Карађорђева 38,<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
тел-факс: 011/8123-931,<br />
▲<br />
▲<br />
8123-432 лок. 60<br />
▲<br />
▲<br />
e-mail: redakcijakol@rbkolubara.co.yu<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Штампа:<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
POLITIKA aд, Београд, Цетињска 1,<br />
▲<br />
▲<br />
Штампарија, Панчевачки пут 47<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Тираж:<br />
▲<br />
▲<br />
15.000 примерака<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Први број изашао је<br />
▲<br />
▲<br />
24. септембра 1960. године<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Корице:<br />
▲<br />
Глодар 7 Поље „Д”<br />
▲<br />
▲<br />
(снимио: Милан Цвијетић) ▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
CIP – Каталогизација у публикацији<br />
▲<br />
▲<br />
Народна библиотека Србије,<br />
▲<br />
Београд 658(497.11) (085.3)<br />
▲<br />
▲<br />
Месечно:<br />
▲<br />
ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)<br />
▲<br />
▲<br />
COBISS.SR-ID 18604290<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
УВОДНИК<br />
РЕВИТАЛИЗОВАНА И МОДЕРНИЗОВАНА<br />
ОПРЕМА НА НОВИМ КОПОВИМА 3<br />
НАША ТЕМА<br />
„КОЛУБАРА” ОСЛОНАЦ ЕНЕРГЕТСКЕ<br />
СТАБИЛНОСТИ СРБИЈЕ 4-5<br />
ПРВИХ ДАНА БЕЗ ВЕЋИХ ГУЖВИ 6<br />
ПРОИЗВОДЊА<br />
ПЛАН УГЉА ПРЕБАЧЕН ЗА 5, А ЈАЛОВИНЕ ЗА 22 ОДСТО 6<br />
ПОМЕРЕН РОК ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ СИСТЕМА 7<br />
СИНДИКАТ<br />
ВЕЋА ВРЕДНОСТ РАДНОГ САТА 11<br />
ИЗ ОГРАНАКА БАСЕНА<br />
СТАБИЛИЗОВАН РАД СИСТЕМА 12<br />
РЕДОВАН ГОДИШЊИ РЕМОНТ 15<br />
ВОД ПО МЕРИ НОВИХ ЛОКОМОТИВА 17<br />
ИЗДВОЈЕНА ПРЕДУЗЕЋА<br />
„ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ” КОПОВСКИХ СИСТЕМА 18<br />
КАШИКА БАГЕРА НЕ РАЗАЗНАЈЕ ВЕКОВЕ 20<br />
ЛАЗАРЕВАЦ<br />
БРАНКО БОРИЋ ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ 21<br />
ХРОНИКА<br />
БЛИСКОСТ РОДИТЕЉА И ДЕЦЕ - КЉУЧНА 23<br />
ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА<br />
ПОВРАТИТИ СЈАЈ НАИВНЕ МЕТНОСТИ 24<br />
СПОРТ<br />
„КОЛУБАРА” НА ТРОНУ 26<br />
КОЛУБАРА
Снимио: Александар Рашин<br />
НА ВЕЋИНИ КОПОВА „КОЛУБАРЕ” РАДИ СТАРА РУДАРСКА МЕХАНИЗАЦИЈА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Ревитализована и модернизована<br />
опрема на новим коповима<br />
Биланси производње угља и јаловине Рударског басена „Колубара”<br />
се из године у годину повећавају, што захтева одговарајућу<br />
погонску спремност капацитета на површинским коповима. Ус -<br />
лови у којима се одвија производња су веома комплексни. На три, од<br />
постојећа четири копа, ради рударска механизација која је врло стара,<br />
тачније, чији је век трајања при крају или је већ истекао. У европским<br />
зе мљама просечан век рада рударске механизације је од 25 до 30 го -<br />
дина, колики је најчеше и век рада једног копа. Код нас, просечан век<br />
ра да механизације је<br />
за деценију дужи, од<br />
35 до 40 година. На<br />
коповима „Колубаре”<br />
део опре ме је прешао<br />
и тај гор њи старосни<br />
лимит.<br />
На Пољу „Б”, дрег -<br />
лај ни „мариони” раде<br />
више од пола века (од<br />
52 до 55 година) а ЕШ–<br />
еви 31 годину. Од бан -<br />
до ва један је стар 40, а<br />
дру ги 32 године.<br />
На Пољу „Д”, пет<br />
ба гера SRs 1200 раде<br />
од 32 до 42 године, а<br />
„глодар 7” (SchRs 630)<br />
31 годину. Након хава -<br />
рије „глодар 2” је ре ви -<br />
Миленко Вулићевић<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
та лизован и 2004. године<br />
укључен у рад, а<br />
у току је ревитали за -<br />
ција хаварисаног „гло -<br />
дара 9”. Од шест одлагача, четири имају од 33 до 41 године.<br />
Рударска опрема ко па „Тамнава - Исто чно поље” (багери, од ла гачи,<br />
бандови и ЕШ-еви) стара је око тридесетак година.<br />
Већи биланс угља се, по речима Миленка Вулићевића, помоћника<br />
ди ректора РБ „Колубара” за производно-техничке послове, тражи због<br />
по већане снаге термокапацитета.<br />
– Инвестициона улагања у копове „Колубаре” су знатно мања од<br />
ула гања у термокапацитете. Ми са овом опремом, која је у „усправном”<br />
ста њу захваљујући добро одрађеним ремонтима од стране „Колубара–<br />
Ме тала”, још увек можемо да одговоримо захтевима термоелектрана.<br />
За пр вих пет месеци план угља је пребачен за седам, а откривке за око<br />
24 од сто. Све су индиције да ће и ове године производња бити<br />
рекордна, што мене лично не радује, јер ћемо у наредним годинама,<br />
посебно 2011. и 2012. имати доста проблема са остварењем биланса<br />
угља због неких ствари које нису одрађене на време. Пре свега, касно<br />
је стартовано са отварањем заменских капацитета за копове чији је век<br />
експлоатације при крају. Зато се иде у проширење Поља „Б” на Поље<br />
„Ц” да би се уб ла жиле очекиване тешкоће око остваривања биланса,<br />
као и у про ши ре ње Поља „Д” у Вреоце, да би се добило на времену за<br />
отварање Поља „Е”, његовог заменског капацитета – каже Вулићевић.<br />
На Пољу „Е” мешовите етаже<br />
Са постојећом механизацијом, додаје Вулићевић, моћи да се<br />
заврши експлоатација Поља „Д” у проширењу, јер уласком у Вреоце<br />
угаљ је плићи и биће мањи број јаловинских етажа. Опрема са Поља<br />
„Д” мора да се ревитализује, како због њене старости, тако и због плана<br />
да се са њом уђе на Поље „Е”.<br />
– Дубина новог копа је око 300 метара и угаљ залеже тако да ћемо<br />
има ти мешовите етаже. Багери SRs 1200 са Поља „Д” морају се ре ви та -<br />
ли зовати тако да могу да раде у мешовитој средини, да откопавају угаљ<br />
и откривку. То тражи повећање резне силе на радном точку. Од пос то -<br />
је ћих шест багера овог типа, само два могу да раде у тим условима (ре-<br />
ви тализовани „глодар 2” и „глодар 1” који је тако у старту конструисан).<br />
Остаје да се уради ревитализација остала четири багера за јед но<br />
са одлагачима. Тиме би век трајања ове опреме био продужен за 15 до<br />
20 година, а након тога, због дубине копа морамо ићи у набавку но ве<br />
опреме – тврди Вулићевић.<br />
Због хаварије „глодара 9“ није реализован план ревитализације<br />
„глодара 3”. Овај посао треба да крене почетком следеће године када се<br />
заврши санација „деветке” и ослободи се простор на монтажном пла -<br />
цу. Такође се планира сукцесивна модернизација дреглајна. Мада се са<br />
радовима доста касни, наш саговорник је мишљења, да ће на Поље „Е”<br />
ући ревитализована и модернизована опрема и да ће овај коп 2014. го -<br />
ди не почети са производњом угља.<br />
На Пољу „Ц” пројектована динамика експлоатације угља је пет ми -<br />
ли она тона на годишњем нивоу и она се може остварити тек када се<br />
от копа источно одлагалиште Поља „Д”. Резерве лигнита процењују се<br />
на око 75 милиона тона.<br />
– Управо је „глодар 6” почео да скида јаловину на источној кипи<br />
Поља „Д”, а други систем ће кренути почетком следеће године, када се<br />
„глодар 9” укључи у рад. Очекујемо проблеме код остваривања пла ни -<br />
ра не динамике откопавања јер је на овој локацији свашта затрпано,<br />
чак и шуме у дубећем ставу. Поред тога, вода која је присутна у кипи<br />
ће успорити рад механизације, тако да је тешко са великом прециз -<br />
нош ћу рећи када ће почети производња угља на овом копу – наглашава<br />
Вулићевић.<br />
Стара опрема – већи трошкови<br />
Пошто за коп „Тамнава–Источно поље” није на време отворен<br />
заменски капацитет, Поље „Велики Црљени”, опрема са „Источног по -<br />
ља” тренутно ради на копу „Тамнава–Западно поље”.<br />
– Роторни багер са откривке на „Западном пољу” треба до краја<br />
го дине да уђе у Поље „Велики Црљени”, тако да већ следеће године са<br />
ње га очекујемо прве тоне угља. На овај коп ће прећи комплетна ме ха -<br />
ни зација „Источног поља” осим багера „ведричара”, који остаје на „За-<br />
пад ном пољу” – каже Вулићевић.<br />
По завршетку експлоатације копа „Велики Црљени”, чије су резер -<br />
ве око 25 милиона тона угља, кренуће се са ревитализацијом опреме<br />
„Тамнава-Источног поља”. Она ће бити део опреме која ће радити на<br />
от варању новог копа „Јужно поље” или Поље „Радљево”, уколико се<br />
оно прво отвори.<br />
– Старост рударске опреме на коповима „Колубаре” неминовно<br />
пов лачи веће трошкове за ремонте и одржавање, као и већи број за -<br />
пос лених. Сада у производњи имамо мањак кадрова, а вишак у режији,<br />
али због неодговарајуће полне и квалификационе структуре, не мо -<br />
жемо да извршимо прерасподелу. Међутим, у наредном периоду стање<br />
ће се битно променити. Технолошки услови рада на новим коповима<br />
(Пољу „Е” и „Јужном пољу”) су знатно неповољнији од досадашњих,<br />
јер угаљ дубоко залеже, што захтева ревитализацију роторних багера<br />
и одлагача, као и модернизацију дреглајна. Са модернизацијом опреме<br />
не с таће потреба за одређеним кадровским профилима, што значи да<br />
ће се створити услови за смањење броја запослених – рекао је на крају<br />
на шег разговора Миленко Вулићевић.<br />
Д. Вуковић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
наша<br />
тема<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ 4<br />
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА КОЛУБАРСКОГ УГЉЕНОГ БАСЕНА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
„Колубара“ ослонац енергетске<br />
стабилности Србије<br />
Стручна и шира јавност упознате са многим детаљима стратешког плана који<br />
даје пројекцију утицаја развоја највећег угљеног басена на околину до 2020. године<br />
Уоквиру једномесечног јавног увида и<br />
стручне расправе о Предлогу про -<br />
сторног плана подручја експло ата -<br />
ције Кол убарског лигнитског басена и извеш<br />
тају о стратешкој процени овог пла на<br />
на животну средину, стручни тим Ин сти -<br />
тута за архитектуру и урбанизам Србије<br />
(ИАУС) презентовао је ова стратешка до -<br />
ку мента 27. маја у згради пословодства<br />
„Ко лубаре”. Једном од најзначајнијих ску -<br />
пова посвећеног овом типу планских доку -<br />
мената Рударског басена присуствовали су<br />
пред ставници Републичке агенције за про -<br />
с торно планирање, ЕПС-а, РБ „Колубара”,<br />
Снимио: Александар Рашин<br />
▲ Колубара три пута мења ток<br />
На основу документације Института<br />
„Ја рослав Черни“ измештање реке Ко лу -<br />
ба ре (прва и друга фаза) мора да се уради<br />
најкасније до 2011-2012. године. У истом<br />
пе риоду предвиђено је померање дела<br />
ко рита водотока реке Пештан у зони раз -<br />
во ја „Јужног поља“ у Шопићу. У трећој фа -<br />
зи део корита Колубаре промениће ток и<br />
једним делом ће се кретати преко одла -<br />
га лишта „Тамнаве-Исток“, а другим непо -<br />
ремећеним тлом Лајковца и вратиће се у<br />
своје корито у Шопићу. Тај коначни ток<br />
Ко лубаре се пружа преко будућег инфра -<br />
структурног коридора чија ће реали за -<br />
ција уследити после 2012. године. Због<br />
ду бине Поља „Е“ и „Јужног поља“, ови от -<br />
ко пи ће утицати на снижавање нивоа<br />
под земних вода у окружењу. То ће усло -<br />
ви ти на ису ши ва ње земљишта, бунара,<br />
али и на слегање тла – дао је основне по -<br />
датке др Ненад Спасић, директор Инсти -<br />
тута за архи тек туру и урбанизам Србије<br />
при ликом пре зентације Просторног пла -<br />
на Колубарског лигнитског басена.<br />
М. Ж.<br />
др Ненад Спасић<br />
општина Лазаревац, Лајковац, Обреновац,<br />
Уб и заинтересовани грађани.<br />
У уводном излагању директор Инсти -<br />
тута за архитектуру и урбанизам Србије др<br />
Ненад Спасић подсетио је да се после<br />
деценије од доношења одлуке о изради<br />
Просторног плана, појавила ова верзија<br />
стра тешког планског документа, која је<br />
зас нована на рударским подлогама о дуго -<br />
рочном програму развоја површинске екс -<br />
плотације угља у „Колубари”. У овом Ру дарском<br />
басену налазе се највеће резерве уг ља<br />
у Србији, поред косовскометохијског, чије<br />
резерве нису доступне. У „Колубари” се<br />
ис копа око 80 одсто укупне производње<br />
угља у Србији, док се на бази овог лигнита<br />
про изведе више од половине електичне<br />
енер гије. Са косовскометохијским лигни -<br />
том Србија би спадала у ред богатих, а без<br />
ових резерви сврстава се у средње сиро -<br />
машне земље енергетским ресурсима.<br />
Презентација Просторног плана „Колубаре” изазвала велику пажњу присутних<br />
Србија је направила рела тив но рацио нал -<br />
ну стратегију у области енер гетике. По ла -<br />
зећи од тога, дугорочна стра тегија развоја<br />
екплоатације у „Ко лубари” заснована је на<br />
ре алним и раци о нал ним претпоставкама,<br />
према којима најмања годишња производња<br />
угља у овом Ру дарском басену износи<br />
око 30 милиона то на. За потребе нових<br />
енер гетских капа ци тета „Колубару Б” и<br />
евен туално агрегате у Обреновцу обез бе -<br />
ди ло би се додатних пет-шест милиона то -<br />
на угља, што је грани чна могућност Басена.<br />
Остали аспекти плана<br />
Приликом презентације Просторног<br />
плана др Миодраг Вујошевић је гово -<br />
рио о општим и регионалним аспектима<br />
стра тегије развоја подручја Колубарског<br />
басена, др Славка Зековић о привред -<br />
ном развоју и размештању индустрије на<br />
овом подручју. Др Марија Николић се<br />
освр нула на коришћење пољоприв ред -<br />
ног земљишта и рекултивацију, а др Ксе -<br />
ни ја Петовар је указала на измештање<br />
инфраструктурних система и насеља и<br />
пре сељење становништва, док је др Бо -<br />
жидар Стојановић излагање усмерио на<br />
заштиту животне средине. М. Ж.<br />
- Просторним планом обухваћено је<br />
око 550 километара квадратних. Про дук -<br />
тивни део Басена заузима 520 квадратних<br />
километара и протеже се од Јунковца и<br />
Сте појевца до Коцељеве. Експлоатационо<br />
под ручје, на коме се према досадашњим са -<br />
зна њима, исплати откопавање угља, има<br />
око 130 километара квадратних. До 2005.<br />
ру дарским радовима је заузето више од 50,<br />
а од тога непуних 13 квадратних кило ме -<br />
та ра је рекултивисано. До 2020. године,<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Снимио: Александар Рашин<br />
▲<br />
КОЛУБАРА
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
пре ма плану развоја рударских актив нос -<br />
ти, биће заузето око 74, више од половине<br />
екс проприсаног подручја, а рекултивисана<br />
четвртина укупног простора – упознао је<br />
Спа сић при сутне са детаљима Плана.<br />
Искоришћена богатија лежишта<br />
Према мишљењу Спасића енергетска<br />
ста билност Србије засниваће се у наред -<br />
ном периоду на експлоатацији угља, са ос -<br />
лон цем на РБ „Колубара”. Треба имати у<br />
ви ду да су до сада искоришћена богатија<br />
ле жишта угља Колубарског басена са по -<br />
вољ нијим условима експлоатације. У ис точном<br />
делу Басена, где се налазе там навски<br />
копови и потенцијални коп „Радљево”, екс -<br />
плоатација ће се суочавати са расло ја ва -<br />
њем лежишта и мањим наслагама лиг ни та.<br />
То ће захтевати примену посебне механи за -<br />
ције и заузимање релативно већих по вр -<br />
шина земљишта. У централним дело вима<br />
Ко лубарског басена појавиће се нови ко по -<br />
ви „Јужно поље” и Поље „Е”. Екс пло а та ција<br />
ле жишта одвијаће се у три слоја уг ља, а нај -<br />
дубљи се налази 200 метара испод мора и<br />
око 300 испод површине тла. Про блем се<br />
уве ћава сазнањем да је на простору где ће<br />
се отварати будући копови рела тив но већа<br />
на сељеност, уочљиво присуство ве ли ких<br />
инфраструктурних система и во дотокова,<br />
чије је измештање неопходно.<br />
– Концепт развоја рударских радова<br />
пред ставља оријентационе задате динами -<br />
ке и контуре заузимања простора за пот -<br />
ре бе рударских радова. Ово се нарочито одно<br />
си на будуће копове, за које су урађени<br />
ма њи степен истражености лежишта и де -<br />
таљности студијске и техничке доку мен та -<br />
ци је. Прогнозе стручњака ИАУС-а везане<br />
за пресељавање становништва појединих<br />
на сеља треба схватити оквирно и условно,<br />
јер ће поузданија предвиђања и про рачуни<br />
би ти урађени током примене Про сторног<br />
пла на. Повољна је околност што се упо ре -<br />
до са доношењем овог доку ме нта при пре -<br />
мају и урбанистички пла но ви којима се<br />
обу хватају зоне будућих копова. Овде се<br />
пре свега имају на уму зоне Вреоца и<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
четири на сеља преко којих ће се про -<br />
стирати бу ду ћа поља „Е”, „Б” и „Ц”. Кон -<br />
цеп цијом развоја ру дарских радова, на којој<br />
се заснива План, пред виђено је да до<br />
2015. године отпочне от варање и екс пло -<br />
▲ Измештање инфраструктуних<br />
система<br />
Приликом презентације Просторног<br />
пла на посебна пажња је посвећена из -<br />
меш тању значајних саобраћајница. Пред -<br />
виђено је да се до 2011. године прив ремено<br />
изместе Ибарски пут и коридор М<br />
201 поред железничке пруге Београд -<br />
Бар. Иста судбина чека регионални пут М<br />
201 који се пружа преко Вреоца ка Аран -<br />
ђе ловцу у делу где ће се развијати Поље<br />
„Е“. С обзиром да се прекидају попречне<br />
са о браћајне везе због напредовања По -<br />
ља „Б“ од Барошевца ка Јунковцу и<br />
околини, предвиђа се веза између пута<br />
201 регионалном саобаћајницом која<br />
повезује Јунковац са Миросаљцима. У за -<br />
пад ном делу Басена неколико регио нал -<br />
них путева је угрожено. Због рударских<br />
ра дова већ је прекинут пут од Лајковца<br />
до Каленића. Отварањем поља „Рад ље -<br />
во“, уместо постојећег изградиће се ре ги -<br />
о нална веза од Великих Црљени до ТЕ<br />
„Ко лубара Б“. Поред копа „Јужно поље“ и<br />
„Рад љево“, иза акумулације „Паљуви<br />
Виш“, пружаће се веза аутопутем Бео -<br />
град-Јужни Јадран до Уба. Користиће се<br />
и нова регионална саобраћајница, која<br />
ће се пружати од Очаге или Петке према<br />
Ја бучју (поред Паљува и Виша) ка Убу.<br />
М.Ж.<br />
атација угља у свим бу ду ћим површин -<br />
ским коповима на це ло купном подручју<br />
Басена – рекао је Спасић.<br />
Просторним планом се предиђа суд би -<br />
на Колубарског лигнитског басена и око -<br />
ли не до 2020. године. Он је разрађен у етапа<br />
ма од пет година. Међутим, постоји и<br />
сце нарио развоја Басена у наредних пола<br />
ве ка, када се предвиђа завршетак експло а -<br />
та ције угља у Колубарском лигнитском ба -<br />
сену. Том перспективом сагледано је стање<br />
до 2050 - 2060. године. У том периоду завр -<br />
ши ће се и планови рекултивације и конач -<br />
но уредити овај терен.<br />
Неопходно ускладити планска<br />
документа<br />
Када је реч о примени Просторног пла -<br />
на др Спасић је казао да ће се нека његова<br />
ре шења примењивати директно и утицаће<br />
на израду одређених стратегија, планова<br />
раз воја било рударства или енергетике,<br />
„Ко лу баре” или плановима општина и ло -<br />
кал них заједница. Приликом прављења<br />
кон цепта Просторног плана узете су у об -<br />
зир све расположиве стратегије на нацио -<br />
нал ном нивоу, законски и подзаконски<br />
ак ти не само у области енергетике. Водило<br />
се рачуна и о међународним конвенцијама<br />
ко је је потписала Србија и онима које су у<br />
про цедури усвајања. У концептима расе -<br />
ља вања становништва, социјалног и прив -<br />
редног развоја коришћена су позитивна искус<br />
тва развијених земаља ЕУ, поготово Не -<br />
мачке. Поступак расељавања становни ш -<br />
тва, који је заснован на одређеном корпусу<br />
правила из европских стандарда, реализо -<br />
ваће се постепено.<br />
У завршној речи др Ненад Спасић је ис -<br />
такао да се на простору Колубарског угље -<br />
ног басена свакодневно нешто дешава и<br />
ме ња, што је послужило као полазиште<br />
при ликом израде Плана. Зато је неопходно<br />
имати континуирани рад на студијској,<br />
планској и техничкој документацији, који<br />
мора да буде међусобно усклађен. Према<br />
сло ву закона предвиђена је обавезна про -<br />
вера Плана с обзиром на начин његовог<br />
спровођења и промењене околности. Ако<br />
се укаже потреба овај документ се може<br />
ме њати после две-три или четири године,<br />
јер није могуће прецизно сагледати правце<br />
др жавне стратегије у реализацији задатих<br />
ци љева у енергетици Србије, нити у ос тва -<br />
ривању дугорочних планова „Колубаре” и<br />
развоју Басена – закључио је Спасић.<br />
М. Живановић<br />
ПРЕДЛОГ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉА ВРЕОЦИ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Одржана интерна презентација<br />
Представници Института за арх итек -<br />
туру и урбанизам Србије и Комисије<br />
Ру дарског басена „Колубара” одржа -<br />
ли су, 22. маја, у просторијама пословодства,<br />
пре зентацију Предлога плана генералне ре -<br />
гулације насеља Вреоци.<br />
Представљени документ резултат је<br />
двогодишњих активности и заснован је на<br />
Ур банистичком плану Вреоца, у који је уг -<br />
рађена Стратешка процена утицаја на жи -<br />
вот ну средину, као и Програмским ос новама<br />
исељења Вреоца.<br />
План се односи на површине ката стар -<br />
ске општине Вреоци и дела општине Велики<br />
Цр љени. Најзахтевнији пројекти које план<br />
предвиђа су измештања река Колубаре и<br />
Пештан, као и значајних инфраструктурних<br />
об јеката, међу којима су део Ибарске маги -<br />
страле и пруге Београд - Бар.<br />
Анкете мештана Вреоца из 2005. и фе -<br />
бру ара 2008. године дале су, према речима<br />
ди ректора ИАУС-а др Ненада Спасића,<br />
смер нице за детаљније одређење програма<br />
пресељења.<br />
– Мање од 10 одсто анкетираних изјас -<br />
ни ло се за организовано пресељење на<br />
локације Кусадак, Расадник, простор у бли -<br />
зи ни ОШ „Кнез Лазар” и Северне маги с -<br />
тра ле. За индивидуално пресељење се<br />
опре делило око 75 одсто Вреочана (поло ви -<br />
на планира да се настани у Лазаревцу), а 14<br />
од сто је одбило анкетирање - рекао је Спа -<br />
сић и додао да су општи интерес и могу ћ -<br />
ност експропријације установљени и за део<br />
Вре оца према Великим Црљенима, који ће,<br />
због близине копа, бити угрожен рударским<br />
радовима.<br />
Установљен је и режим ограничења из -<br />
град ње по коме изнад лежишта угља не би<br />
сме ли да се граде капитални, већ само мон -<br />
таж ни објекти. На парцелама чије пресе ље -<br />
ње је планирано до 2011. године није до звоље<br />
на градња, за домаћинства која ће бити<br />
се љена до 2020. она је ограничена, а дозво -<br />
ље на је за она која ће бити експроприсана<br />
после 2020. Пресељење вреочког гробља<br />
планирано је за 2009, амбуланте, вртића и<br />
основне школе до 2012, а Дом културе, цр -<br />
ква брвнара и Црква Покрова Пресвете Бо -<br />
городице биће измештени у каснијој фа зи,<br />
до 2020. године.<br />
Циљ презентације интерног карактера<br />
било је представљање материјала који ће се,<br />
на кон прегледа комисије „Колубаре”, наћи<br />
на јавном увиду у ГО Лазаревац и МЗ Вре -<br />
оци, у трајању од 30 дана. После обраде при -<br />
медби и сугестија биће уобличена финална<br />
верзија документа, која иде на верификацију<br />
пред одборнике Скупштине општи не Ла -<br />
за ревац. А. С. - Н. Ж.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ 5<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
▲производња<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
6<br />
ВЕСТИ ИЗ РБ „КОЛУБАРА”<br />
У ТОКУ УПИС БЕСПЛАТНИХ АКЦИЈА ЗА РАДНИКЕ РБ „КОЛУБАРА”<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
План угља пребачен<br />
за пет, а јаловине за 22 одсто<br />
У РБ „Колубара” у мају је произ ве де но<br />
пре ко 1,5 милиона тона лигнита, што је за<br />
око пет одсто више од планираног из но са.<br />
Пре ма подацима добијеним од Вељка<br />
Радовановића, шефа Службе за коорди на -<br />
ци ју производње „Колубаре”, највећу ко ли -<br />
чи ну угља и овог месеца дало је Поље „Д” са<br />
не што више од милион тона лиг ни та, док је<br />
са најстаријег копа, Поља „Б”, от премљена<br />
ко личина од преко сто хи ља да тона, што је<br />
пре бачај за преко 12 одсто. Што се там нав -<br />
ских копова тиче, ситуа ци ја је нешто сло -<br />
женија, с обзиром да су то ком маја обавље<br />
ни по слови великих инвестиционих оп -<br />
рав ки на чак шест рудар ских машина. Тако<br />
је „Тамнава-Ис точно поље” за бе лежило<br />
пребачај планиране производње од 12 одсто,<br />
са пре ко 200.000 тона ли г нита, док је<br />
„Тамнава-Западно поље” остварило производњу<br />
од 186. 000 то на, незнатно испод пла на.<br />
Што се ископавања и одлагања јало ви не<br />
ти че, у „Колубари” је током маја про из ве де -<br />
но преко 6,7 милиона кубика, што је 22 од -<br />
сто преко планираних коли чи на.<br />
Према речима Радовановића, у првих<br />
пет месеци 2008. године на површинским<br />
ко повима РБ „Колубара” остварена је пре -<br />
ко планска производња са преко 12,3 ми ли о -<br />
на тона лигнита (пре ба чај шест од сто), док је<br />
производња откривке забележила пребачај<br />
за читавих 23 од сто, са непуних 29 милиона<br />
кубика чврсте масе.<br />
У првих петнаест дана јуна у „Ко лу ба ри”<br />
је произведено 872 тоне лигнита, док је про -<br />
изводња јаловине пребачена за 28 одсто и<br />
износи више од три милиона ку би ка. М. М.<br />
Најуспешнија Мокра<br />
сепарација<br />
„Прерада” је током маја остварила укупну<br />
про изводњу од 1.135.821 тона угља, што је за<br />
око пет одсто више од планираних 1.084.000<br />
тона – рекла је за наш лист Милена Живановић,<br />
руководилац Одељења произ вод ње<br />
„Прераде”.<br />
Најзначајнији пребачај од 118 одсто ос -<br />
тва рила је Мокра сепарација, која је прерадила<br />
331.994, уместо планираних 152.000 тона угља.<br />
На производњу овог погона одразила се чи -<br />
ње ница да је у мају предвиђена количина угља<br />
за Термоелектрану „Велики Црљени” била<br />
зна чајно мања него што је уобичајено, па је, са -<br />
мо у том сегменту, остварен пребачај од преко<br />
182 одсто. За скоро 16 одсто план је према ши -<br />
ла и Сушара, остваривши производњу од<br />
55.504 (уместо 48 000) тона.<br />
Сува сепарација је, са 867.123, уместо<br />
пред виђених 932.000 тона угља, оставарила<br />
план за око 93 одсто. Топлана је током маја<br />
про извела 39 904 тона паре, што је око 97 одсто<br />
од планиране количине.<br />
Редовни годишњи ремонт I и II фазе Суве<br />
сепарације, Сушаре, То плане, Мокре сепа ра -<br />
ци је и Железничког транс порта, почео је 5.<br />
јуна и трајаће до 30 јуна. За првих 15 дана јуна,<br />
III фаза Суве сепарације, која није у ремонту,<br />
произвела је 285 046 тона угља и остварила<br />
план са око 108 одсто. А. С.<br />
Првих дана без већих гужви<br />
Оптимално је да око 300 лица дневно уписује акције,<br />
како би се посао завршио до 1. августа<br />
На два пункта Националне службе<br />
запошљавања у Лазаревцу, као и у<br />
три филијале у Београду, крајем маја,<br />
започела је акција уписа бесплатних акција<br />
за бивше и садашње раднике ЕПС-а која ће<br />
трајати до 1. августа ове године.<br />
Према првим проценама очекује се да<br />
ће право на бесплатне акције само у Ла -<br />
заревцу користити око 20.000 садашњих и<br />
бив ших радника РБ „Колубара” и Елек тро -<br />
дис трибуције. После дописа који је стигао<br />
од др Владимира Ђорђевића, генералног<br />
ди ректора ЕПС-а разрешене су бројне ди -<br />
ле ме о томе ко има право да врши упис<br />
бес платних акција, док ће преостале прав -<br />
не недоумице тумачити руководства ко -<br />
лектива, посебно оних која су самостална<br />
правна лица, ван РБ „Колубара”.<br />
Захваљујући доброј организацији кад -<br />
ров ских служби у свим деловима „Ко лу ба -<br />
ре”, за све запослене су урађене ове ре не<br />
фотокопије радних књижица са уверењима<br />
о радном стажу. Пензионери фо то ко пи -<br />
је радних књижица оверавају у Ре публи<br />
чком фонду ПИО у Београду. По ред<br />
ових докумената, неопходно је обез бе дити<br />
уве рење о држављанству које није старије<br />
од шест месеци и фотокопију личне карте,<br />
уз увид личне карте приликом уписа бес -<br />
плат них акција. За лица која живе и рођена<br />
су у Србији уверења о држављанству се до -<br />
бијају једноставно од својих локалних за -<br />
јед ница (у Скупштини општине), док се за<br />
ли ца из других република изводи о др жа -<br />
вља нству добијају у полицијским ста ни -<br />
цама и ОУП-има, на основу решења о<br />
упису у књигу држављана Србије. Ме ђу -<br />
тим, на основу реаговања већег броја рад -<br />
ника „Колубаре” изгледа да, не мали број<br />
нема уверење о држављанству, сма тра јући<br />
да аутоматски, после разбијања СФРЈ,<br />
постају држављани Србије, што у пракси<br />
није случај. Нажалост, апсурд је да људи<br />
који су читав радни век провели у РБ<br />
„Колубара” неће имати право на акције,<br />
због тога што нису искористили адми ни -<br />
стра тивну процедуру добијања држа вљан -<br />
ства Србије, иако су служили војни рок у<br />
Србији, годинама користили бирачко пра -<br />
во у Србији...<br />
Упис бесплатних акција у Лазаревцу<br />
вр ши се сваког дана од 12 до 19 сати у На -<br />
ци оналној служби запошљавања, поред<br />
три филијале у Београду, чиме је знатно<br />
олак шан пут добијања права на акције. На<br />
јед ном од два пункта раде Соња Орозовић<br />
и Јас мина Фогл, овлашћене службенице<br />
Ред за упис акција испред Националне службе запошљавања у Лазаревцу<br />
ко је су специјално обучене за овај посао<br />
ко ји, поред стручности, захтева много то -<br />
ле ран ције и разумевања за лица које долазе<br />
да упишу акције. Сваки документ се па ж -<br />
љиво проверава, а није мали број и оних<br />
рад ника који немају потпуну доку мен та -<br />
ци ју. Јасмина и Соња наглашавају да<br />
евидентирање лица која имају право на<br />
бес платне акције добро напредује, иако је<br />
ди намика неуједначена. До 20. јуна упи са -<br />
но је око 1500 радника и пензионера који<br />
треба да добију бесплатне акције. Из<br />
Националне службе запошљавања апелују<br />
на садашње и бивше раднике РБ „Ко лу ба -<br />
ра” да не чекају последњи тренутак када<br />
треба да се евидентирају за право на упис<br />
ак ција. Према проценама, неопходно је да<br />
дневно око 300 бивших и садашњих ра дни -<br />
ка упи сује бесплатне акције, како би се у<br />
за кон ском року завршио овај посао. Ме ђу -<br />
тим, углавном су гужве у прва два - три са -<br />
та, док у поподневним сатима не зна тан<br />
број рад ника и пензионера „Колубаре”<br />
уписује ак ције.<br />
У моменту наше посете Националној<br />
служ би запошљавања сусрели смо се са Андријом<br />
Арсеновићем из Великих Црљена и<br />
Слободаном Герасимовићем из Вре оца,<br />
пен зионерима „Колубаре,” који су изра зили<br />
за довољство током акције и љу баз ношћу<br />
слу жбеника, али и надом да ће до чекати ис -<br />
пла ту акција. Потписани об раз ац сматра се<br />
при јавом за бесплатне ак ци је, од чега један<br />
об разац задржава овлаш ћено лице, а други<br />
гра ђанин који га је потписао. Како се про це -<br />
њу је на основу приј аве за бесплатне ак ци је<br />
оче кује се да ће нов ча на накнада изно сити 200<br />
евра по го ди ни радног стажа. М.Ђоковић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
КОЛУБАРА<br />
Снимио: Милан Цвијетић
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Померен рок за преузимање система<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
МОНТАЖА НОВОГ БТО СИСТЕМА НА „ТАМНАВА- ЗАПАДНОМ ПОЉУ”<br />
Почело склапање транспортера из „пакета 2” Почетком новембра планиран<br />
транспорт одлагача на радни положај<br />
Oпроблемима и разлозима за каш ње -<br />
ње у монтирању опреме за нови<br />
БТО систем на „Тамнава-Западном<br />
пољу” разговарало се на састанку у ЕПС-у,<br />
одржаном недавно са извођачем о ро тор -<br />
ном багеру („пакет један”). Том при- ли -<br />
ком, као крај њи термин за пре у зи ма ње<br />
ком плетног си сте ма, утврђен је 1. јул 2009.<br />
док је прво бит ни рок из уговора био 1. мај<br />
сле деће го дине. О томе докле се стигло са<br />
ре а ли за цијом овог посла разговарали смо<br />
са До бри војем Стефановићем, пројект<br />
менаџером.<br />
Добривоје Стефановић<br />
Према његовим речима документација<br />
за „пакет један”, у коме се налази роторни<br />
багер, завршена је са кашњењем од 10-11<br />
месеци. Али од извођача радова („ТКФ”),<br />
као и директора „Метала”, највећег под из -<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
во ђача за монтажу овог багера, добијено је<br />
обећање да је нови рок могуће ис по што -<br />
вати. На монтажном плацу постављени су<br />
фре мови, део папуча и почела је монтажа<br />
ос моколних балансера. Електроопрема је<br />
де лом испоручена, а у наредном периоду<br />
оче кује се пријем великих контејнера за<br />
ком плетну електроопрему. Међутим, у<br />
овом тренутку за роторни багер званично<br />
ни је примљен ни један део челичне кон -<br />
струк ције.<br />
У „пакету два” су транспортери и за<br />
њих је електроопрема већим делом испо -<br />
ру чена. Машинска опрема, односно члан -<br />
ци и понтони су углавном обезбеђени и<br />
де ли мично испоручени, па је на помоћном<br />
мон тажном плацу почело склапање трасе.<br />
Са директором копа усаглашени су тер ми -<br />
ни за предају трасе за монтажу чланака на<br />
мес ту на којем ће радити. Ово је посао ко -<br />
ји се мора пажљиво припремити, јер се<br />
овај систем укључује у рад уместо пос то је -<br />
ћег. Уколико би дошло до великог каш ње -<br />
ња, озбиљно би био угрожен рад копа.<br />
По гонске станице су у почетној фази про -<br />
из водње, тако да још нема испоруке.<br />
„Трећи пакет” је монтажа одлагача, ма -<br />
шине чији су делови урађени 90-их го ди -<br />
на. Са да се ради комплетирање започетог<br />
и ло гично је да је ту напредак најзна чај -<br />
нији. Сре дином септембра требало би да<br />
буде за вр шена монтажа и да почну функ -<br />
ци о нал не пробе. За прву недељу новембра<br />
пла ниран је транспорт одлагача на радни<br />
по ложај. Уколико не дође до померања<br />
тер мина, биће укључен у рад постојећег<br />
сис тема, а када се комплетирају багер и<br />
транспортери, прећи ће на нови систем.<br />
До сада је постављен доњи део торња и у<br />
то ку су радови на заваривању кон струк -<br />
ције торња. Завршено је 33 одсто мон таже<br />
и тиме су се стекли услови за четврто ме -<br />
ђу плаћање. За одлагач су скоро сви делови<br />
ис поручени и налазе се или у фази пред -<br />
мон таже или су намонтирани. Осим ра -<br />
дио-везе, остала електроопрема је ис поручена.<br />
Започела је монтажа опреме за на па -<br />
јање копа електричном енергијом, која чи -<br />
ни „пакет четири”. Постављен је темељ за<br />
тра фо станицу у Каленићу. Пројекат по<br />
ко ме се изводе радови је био на ревизији<br />
и са добијањем ревидентске клаузуле нас -<br />
тавиће се монтажа.<br />
Расподелне станице су пакет пет и не -<br />
ће бити део БТО система, већ су плани ра -<br />
не за угљени и систем за међуслојну јало<br />
вину. За њих је, како је предвиђено уго -<br />
вором, коп припремио плац за монтажу.<br />
То је плац на којем је рађена инвестициона<br />
оп равка багера са угљеног система. За овај<br />
па кет почела је да пристиже машинска и<br />
електроопрема. Термин из уговора по ме -<br />
ри ла је „Колубара” јер, уколико не жели да<br />
за устави производњу угља, за уклапање<br />
рас поделних станица на постојећи угљени<br />
сис тем мора да се сачека мај следеће го ди -<br />
не, када буде у току ремонт на овом сис те -<br />
му.<br />
М. Димитријевић<br />
СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ У„КОЛУБАРИ”<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Сопствени кадрови - сигуран ослонац<br />
УРударском басену „Колубара” велика<br />
паж ња поклања се стручном оспо со -<br />
бљавању, усавршавању и образова њу<br />
кадрова за шта су у току прошле го дине<br />
исплаћена средства у укупном изно су од<br />
око 19,6 милиона динара.<br />
У току прошле године различитим ви -<br />
до вима стручног оспособљавања и обуке<br />
би ло је обухваћено око 6.450 запослених.<br />
Од овог броја за самостални рад у струци,<br />
по програму обуке приправника и но во -<br />
при мљених радника, оспособљено је близу<br />
460 запослених. У складу са законским<br />
нор мама највећи број радника, (око 2.870)<br />
ос пособљаван је по програму заштите на<br />
ра ду, а готово исти број запослених (2.865)<br />
са вла дало је програм противпожарне<br />
зашти те. Стручно оспособљавање за<br />
безбе дан и правилан рад реализован је за<br />
127 за послених, а курс обуке за рад на<br />
рачуна ру похађало је и сертификат добило<br />
109 запо слених у привредном друштву.<br />
Такође, по хађан је већи број различитих<br />
Систематизација<br />
курсева и течајева али са мањим бројем<br />
полазника.<br />
На различитим семинарима, савето ва -<br />
њи ма и симпозијумима који су органи зо -<br />
ва ни у земљи учествовало је скоро 330<br />
за послених у „Колубари”, а на специјали -<br />
за цију, симпозијум или саветовање у ино -<br />
стра нсву било је упућено скоро 200 за послених.<br />
У току прошле године утврђен је<br />
интерес и одобрена школарина ради сти -<br />
ца ња ви шег степена стручне спреме за 165<br />
запослених.<br />
Професионалну праксу обавило око<br />
220 ученика и студената, а практичну нас -<br />
таву имало је 550 ученика.<br />
Стипендију по основу умрлог родите -<br />
ља користило је 226 студената и ученика.<br />
За 2008. годину различитим облицима<br />
об разо вања и стучног оспосовљавања би -<br />
ће обухваћено близу 9.500 радника „Колу -<br />
баре” и за те намене планирана су средства<br />
у износу од 17,6 милиона динара.<br />
М. Радосављевић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ 7<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ НА КОПАОНИКУ ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ,,ЕКО-ЈУСТУС I”<br />
▲ ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Прва конференција „Еко-јустус I” по -<br />
све ћена је пра ву и животној средини<br />
у при вре ди и пракси, одржана је на<br />
Ко па о нику од 9. до 12. јуна, под покро -<br />
витељством Министарства заштите жи -<br />
вот не сре дине. У сарадњи са Мисијом<br />
ОЕБС-а у Ср бији, Конференцију су орга -<br />
ни зовали Фо рум квалитета и Привредна<br />
комора Ср бије. Свој допринос овом<br />
стручном скупу да ло је 196 учесника, а од<br />
тога шест из Ру дар ског басена ,,Колубара”.<br />
Рад који је припремила група аутора на<br />
тему Искуства Немачке и Чешке у спро -<br />
во ђењу законске регулативе у области<br />
био лош ке рекултивације имао је за циљ<br />
да се ис куства земаља чланица Европске<br />
уније при мене и у РБ ,,Колубара”. По пи -<br />
тању за кон ске регулативе, Немачка је још<br />
Фото: Документација листа<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Нови закони за бољу животну средину<br />
Међу 196 учесника, шест радова представника РБ ,,Колубара” изазвало је велико<br />
интересовање присутних стручњака<br />
Са конференције „Еко јустус I”<br />
Човек испред свога времена<br />
Међу руководиоцима који су оста ви ли<br />
неспоран утицај и печат на раз вој РБ<br />
„Колубара” свакако је Милутин Крсмановић<br />
- Мрса, дипломирани инжењер технологи<br />
је, који је недавно пре минуо у 85. години<br />
живота.<br />
Иза Мрсе је остала богата професионал на<br />
ка риј ера, јер се у свакој средини у којој је радио<br />
на метао својим знањем, ауторитетом и ува жа -<br />
ва њем својих сарадника. У наш ко лек тив је до -<br />
шао 1960. године из Аранђе лов ца, где је био директор<br />
Индустије електропорцелана. Његово<br />
пр во радно место у „Колубари” било је шеф гру -<br />
пе за прераду уг ља, да би касније био директор<br />
Сек тора за ин вестиције и Радне заједнице за ис -<br />
тра жи вачко-развојне послове. Захваљујући својим<br />
организаторским способностима, стручно -<br />
сти и знању франсуског и немачког језика и осе -<br />
ћа њем да на одговорна места поставља праве<br />
кадрове, Милутин Крсмановић је 1980. године<br />
име нован за директора Радне за једнице за при -<br />
пре му изградње и изградњу ТЕ „Колубара Б”.<br />
У пензију је Мрса отишао 1987. године као<br />
члан Пословодног одбора Комбината за раз вој<br />
тер моенергетике, у моменту када је „Ко лубара”<br />
до живела врхунац у свом про из водном и еко -<br />
ном ском развоју. У односу на друге руководиоце<br />
1950. го ди не рекултивацију деградираног<br />
зе мљишта регулисала федералним зако -<br />
ном о пољопривредном земљишту.<br />
– Имајући све ово у виду, наш циљ је<br />
био, да овај рад, на неки начин анимира<br />
пред ставнике министарстава, како за заш -<br />
ти ту животне средине, тако и по љо при вре -<br />
де, као и Привредну комору Србије, чији<br />
су представници присуствовали овој кон -<br />
фе ренцији. Мишљење наше радне групе,<br />
јес те да само треба уредити законску ре гу -<br />
ла тиву и њену доследну примену – рекла је<br />
Гордана Ђикић, дипломирани инжењер<br />
по љопривреде ,,Ко лу ба ра - Услуга”. Она,<br />
Да нојла Ђуровић и Влада Павлови ћ су<br />
аутори поменутог рада.<br />
Задатак аутора (Гордана Ђикић, Наташа<br />
Савић - ,,Костолац” и Душко Об ра до -<br />
вић) на тему Законска<br />
регулатива<br />
у об ласти заш ти -<br />
те жи вот не средине<br />
на По вр шин -<br />
ским ко по ви ма РБ<br />
,,Колубара” и ,,Ко-<br />
сто лац” био је да<br />
прикаже законску<br />
регулативу и резул -<br />
тате у области биолошке<br />
ре кул ти вације<br />
на по вршин -<br />
ским ко повима. Рад<br />
је, према речи ма<br />
на ше са го вор нице,<br />
иза звао ин тере -<br />
совање Си нише<br />
Митровића, са вет -<br />
УМРО МИЛУТИН КРСМАНОВИЋ МРСА, ВИШЕГОДИШЊИ РУКОВОДИЛАЦ У РБ „КОЛУБАРА“<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Ми лутин Крс ма но вић се издвајао својим истан -<br />
ча ним осе ћа јем да створи радни амбијент међу<br />
љу дима који су били различитог карактера и<br />
шко лског образовања. Био је духовит, познат по<br />
свом модерном стилу одевања, космополита по<br />
схватању привредног развоја, образован човек<br />
ко ји је по многим особинама био испред свога<br />
времена.<br />
Милутин Крсмановић Мрса је био активан<br />
друш твено-политички радник, учесник НОР-а и до -<br />
бит ник бројних признања, међу којима и Медаље<br />
заслуга за народ. М. Ђ.<br />
ни ка ми нистра за заштиту жи вотне сре -<br />
дине Саше Драгина.<br />
Што се тиче за кон ске регулативе, овај<br />
део је обрадио Душко Об ра довић, ди рек -<br />
тор ,,Колубара - Услуга” чији су закључци<br />
по питању примене за кон ске регулативе у<br />
области биолошке ре кул тивације, изазва -<br />
ли велико ин те ре совање и похвале. Једном<br />
речју, презентација овог рада је постигла<br />
очекивани циљ, у смислу скретања пажње<br />
како на биолошку рекултивацију, тако и на<br />
заштиту животне средине у РБ ,,Колубара”.<br />
Она је још додала да су сви учесници<br />
би ли изненађени постигнутим резул та -<br />
тима и приносима који су остварени на де -<br />
гра дираном земљишту ,,Колубариних” угљенокопа.<br />
Осврћући се на радове аутора из ,,Ко-<br />
лу баре” може се закључити да главни про -<br />
блем спровођења теорије у праксу представља<br />
недостатак законских регулатива.<br />
Став РБ ,,Колубара” по питању увођења<br />
ре гулативе у заштиту животне средине, ис -<br />
казан је кроз рад Данојле Ђуровић, ди пло -<br />
мираног правника РБ ,,Колубара”, под<br />
називом Хармонизација прописа Ре -<br />
публике Србије са правом Европске Уније.<br />
Имајући све ово у виду, а проистекло<br />
из разговора са делом учесника из РБ ,,Ко-<br />
лу бара” на овој Конференцији, може се из -<br />
ву ћи закључак да је неопходно да се Министарство<br />
заштите животне средине, Привредна<br />
комора Србије и сва правна лица,<br />
укључе у активности, да се убрза до но ше -<br />
ње свих битних закона из области заштите<br />
жи вотне средине, а пре свега Закона о во -<br />
ди, ваздуху и земљишту. Р. Лазић<br />
ИСПОРУКА УГЉА ЗАПОСЛЕНИМА<br />
Отпрема према плану<br />
Уочи сезоне годишњих одмора ис -<br />
по рука угља запосленима у Рударском<br />
ба сену „Колубара” тече према плани ра -<br />
ној динамици. С обзиром да је ремонт<br />
Су шаре у току (изводи се од 6. јуна до<br />
кра ја месеца), врши се отпрема само си -<br />
ро вог угља са треће фазе Суве сепара ци -<br />
је. Дневно се одвози у просеку 30 до 40<br />
тура.<br />
До средине јуна малопродајна служ -<br />
ба Комерцијалног сектора добила је 20<br />
обрађених спискова по којима се врши<br />
от према угља. Према пресеку стања од<br />
сре дине месеца, на сушеном угљу обра -<br />
ђени су подаци за близу 3.560 корисника<br />
кредита за угаљ, а од тог броја за испо -<br />
ру ку је остало још око 1.200 корисника.<br />
Код сировог угља обрађени су подаци за<br />
око 1.950 корисника, а од тога угаљ је<br />
до би ло већ преко 1.050 корисника.<br />
М. Р.<br />
8 ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
КОЛУБАРА
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Угаљ већ 2009. године<br />
Уциљу обезбеђења сигурне и стабилне<br />
производње елек трич не енергије у<br />
Србији, неопходно је отварање нових<br />
повр шин ских копова за производњу лиг -<br />
нита у Рударском басену ,,Ко лубара”. Пре -<br />
ма раније утврђеном Програму дугорочног<br />
раз во ја површинске експлоатације угља у<br />
РБ ,,Колубара” до 2020. го ди не, у другој по -<br />
ловини 2008. почеће отварање новог површин<br />
ског копа ,,Велики Црљени”.<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
БЛИЖИ СЕ ОТВАРАЊЕ КОПА ,,ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ”<br />
Откривање јаловине почиње у октобру ове године Роторни багер са ,,Тамнава–<br />
Западног поља” крајем августа прелази на нови коп, у септембру инвестициона<br />
оправка Шест година производње за 29 милиона тона лигнита<br />
Коп ,,Велики Црљени” ће заузимати и старо корито Колубаре<br />
Према проценама, у зони копа ,,Велики<br />
Црљени” налази се 19 ми лиона 230 хиљада<br />
ку бика јаловине, а предвиђено је да се она<br />
от копава око 3,5 године. У овој количини<br />
на лази се и 9.250.000 кубика шљу нка, који<br />
ће се одлагати на посебну де по ни ју. По<br />
први пут шљунак ће се селек тив но<br />
одвајати и продавати на тржишту.<br />
Лигнит новог копа изузетног<br />
квалитета<br />
У лежишту новог површинског откопа<br />
на лази се око 29 ми ли о на тона лигнита, а<br />
са планираном производњом од пет мили -<br />
о на то на годишње, предвиђено је да про -<br />
изводња угља траје шест го ди на, од 2009.<br />
до 2014. године.<br />
– Угаљ са ,,Великих Црљена” је изу зет -<br />
ног квалитета и служиће за хомо гени за ци -<br />
ју, кад буде требало да се подигне квалитет<br />
уг ља са тамнавских копова – рекао је Миленко<br />
Вулићевић, помоћник ди ректора РБ<br />
,,Ко лубара” за производно-техничке пос лове.<br />
Однос јаловине и угља изузетно је<br />
пово љан, па ће се брзо от кри ти количине<br />
лиг нита. Поље ,,Велики Црљени” треба да<br />
на до мес ти производњу ,,Тамнава-Ис точ -<br />
ног поља”, а дугорочно решење је отварање<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
,,Јужног поља”. Јаловина са ,,Великих Цр -<br />
ље на” биће транс портована на одла га лиш -<br />
те у зони где ће бити измештена ре ка<br />
Ко лу бара у другој фази, а на тај начин биће<br />
фор миран терен за из мештање реке и от -<br />
ва рање ,,Јужног поља”.<br />
Према речима Гордане Лојовић, глав -<br />
ног рударског инжењера у Сектору инвес -<br />
тиција Дирекције РБ ,,Колубара”, повр ши на<br />
бу ду ћег копа ,,Велики Црљени” на којој ће<br />
се вршити експлоатација из носи 205 хек -<br />
та ра, а читава зона (која укључује одлага -<br />
ли ште, за штит не зоне и пратеће објекте) је<br />
864 хектара. Нови коп ће се про сти рати у<br />
Цве товцу, Вреоцима и Великим Цр ље ни -<br />
ма. На западу ће се граничити са одлага -<br />
лиш тем копа ,,Тамнава–Источно поље” према<br />
измештеној реци Колубари, на севе ро -<br />
западу, такође, према но вом кориту Колу -<br />
баре, северна граница се налази на 750<br />
ме та ра од пута за Обреновац. Источна гра -<br />
ница се простире на 150 метара од Ибарске<br />
маги страле према услову Дирекције за пу -<br />
теве (40 ме та ра је заштитни појас маги -<br />
стра ле и 100 метара је заштитна зона површинског<br />
копа), а јужна граница досеже<br />
до непродуктивног де ла лежишта где нема<br />
угља.<br />
Основни предуслов за отварање копа<br />
,,Ве ли ки Црљени” био је из мештање 4,6 ки -<br />
ло метара реке Колубаре, као и формирање<br />
про точ ног језера од 12 хектара, које је за -<br />
вр шено у септембру 2007. го ди не.<br />
– Велики подухват измештања дела ре -<br />
ке завршен је успешно и квалитетно, а ос -<br />
тало је још да се у септембру заврши про б-<br />
ни рад и да комисија за технички пре г лед<br />
верификује пројекат, како на лаже За кон о<br />
планирању и изградњи – рекла је Гор дана<br />
Лојовић и истакла да је готова пр ва фаза<br />
израде рампе у самом кориту ре ке, чи ме је<br />
омогућен прелаз тешке механиза ци је.<br />
За крај августа планира се почетак дру -<br />
ге фазе радова, када ће би ти урађено фор -<br />
мирање камене подлоге над реком преко<br />
које ће пре ћи багери. Потом ће роторни ба -<br />
гер Sch Rs 900, који је тренутно на ,,Там на -<br />
ва-Западном пољу”, прећи на коп ,,Велики<br />
Црљени” и ра диће на откопавању открив -<br />
ке. Током септембра ће багер бити у ин -<br />
вести ционој оправци, како би у октобру<br />
мо гао да почне са ра дом, чиме ће и зва -<br />
нично крену ти прозиводња на још једном<br />
копу РБ ,,Колубара”.<br />
– Дреглајни тренутно раде на изради<br />
усе ка отварања у коме ће бити постављен<br />
тра нспортер у првом положају на от ко -<br />
павању ја ловине. Уједно се, по пројекту<br />
Ин сти тута ,,Јарослав Черни”, врши и оја -<br />
чава ње заштитног бедема према реци<br />
Колуба ри, који ће на источној косини има -<br />
ти блок шљунка у циљу дренирања подзе -<br />
м них вода – објашњава наша саговорница<br />
и на во ди да ће произ водња угља на<br />
,,Великим Црљенима” почети наредне го -<br />
дине, а с обзиром да је мала моћност от -<br />
крив ке и да је лежиште угља правилно, не<br />
оче кују се про блеми у технологији рада.<br />
Два система: јаловински и<br />
угљени<br />
На новом копу ће радити два система:<br />
је дан јаловински и један уг љени. Отварање<br />
но ве експлоатационе зоне захтева бројне<br />
ин вестиционе активности. У току је из -<br />
град ња локалног пута око ре ке Колубаре,<br />
ко ји ће обезбедити комуникацију између<br />
ра дионица ,,Тамнава-Источног поља” и<br />
вре очког насеља. До сада је завршено око<br />
600 метара пута, а према плану, до ок тобра<br />
ће бити готово свих че тири километра.<br />
– Треба да изместимо далековод ,,Ис -<br />
ток” (1,2,3) што тренутно ни је могуће (због<br />
не решених имовинско-правних односа) у<br />
заш тит ну зону новог копа, поред ма ги -<br />
стра ле, а са јужне стране у заштит ној зони<br />
пот ребно је изградити једну тра фо ста ни -<br />
цу – об јашњава Лојовић и додаје да је у<br />
пла ну и израда канала који ће заме нити<br />
мрт вају старог Пештана која пролази кроз<br />
експлоатаци оно поље.<br />
Активности РБ ,,Колубара” на при пре -<br />
ма ма за отварање повр шин ског копа ,,Ве -<br />
ли ки Црљени” су у финалној фази, а у<br />
ци љу поуз дане и сигурне производње угља<br />
на будућем најмлађем копу ,,Колубаре” у<br />
про јекту учествују стручњаци свих профи -<br />
ла Рударског басена.<br />
Н. Живковић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
9<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ САП У ФАЗИ ТЕСТИРАЊА<br />
▲ ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
За благовремено и квалитeтно одрж а -<br />
ва ње енергетске опреме у Рударском<br />
ба сену „Колубара” биланси залиха,<br />
њи хова употреба, као и време ангажовања<br />
не само да су од стратешког значаја већ у<br />
ве ликој мери опредељују општу ликвид -<br />
ност предузећа. Према годишњем извеш -<br />
та ју о пословању за 2007. годину, књи говодствена<br />
вредност укупних залиха из но -<br />
си ла је преко 4,8 милијарди динара од но -<br />
сно близу 60 милиона евра. У првом ква р-<br />
талу ове године дошло је до њиховог по ве -<br />
Снимио: Милош Павловић<br />
Управљање залихама - дуготрајан процес<br />
Од САП-а се очeкује да интегрално реши проблеме залиха, од покретања набавке,<br />
складиштења до њиховог издавања<br />
Љубодраг Миливојевић и Мирјана Зечевић<br />
ћања за 670 милиона динара што се може<br />
прав дати зах тевом за одржавање погонске<br />
спрем но сти, односно обављања ремоната<br />
рударске оп реме. Да су залихе „Колубаре”,<br />
ипак, пре велике говори податак да оне чи -<br />
не поло ви ну укупних залиха ЕПС-а.<br />
Тестирање информационог система<br />
У циљу оптимализације њиховог тро -<br />
ше ња и вођења оптималног нивоа укупних<br />
залиха у ЕПС-у и Рударском басену пре ви -<br />
ше од годину дана донета је одлу ка да се<br />
управљање залихама врши уз помоћ новог<br />
информационог система САП-а. Купљена<br />
су три основна модула: управљање матери -<br />
ја лима, финансијама и контролинг. У току<br />
прошле године вршена је обука такозваних<br />
примарних корисника САП-а, а ових дана<br />
у „Колубари” се крену ло и са тестирањем<br />
овог информационог система у четири фа -<br />
зе. Први поступак тес ти рања - итерација<br />
трајаће до половине ју на, следи тестирањe<br />
којe се такође врши две недеље и трећа фа -<br />
за је планирана током јула. У овом периоду<br />
све примдбе које се уоче, биће отклоњене.<br />
Након давања сагласно сти да „Колубара”<br />
при хвата овај програм, следи четврта фаза<br />
такозваног опе ративног прихватања када<br />
ће се пра кти чно утврдити да ли су сви<br />
захтеви ува жени и креће обука крајњих ко -<br />
рисника. Примена САП програма у „Колу -<br />
бари”, пре ма реалним сагледавањима, може<br />
се најра није очекивати почетком 2009.<br />
го дине. С обзиром да управљање залихама<br />
треба да постане високо инфорамтизовани<br />
процес, уназад две године радило се и на<br />
из ради новог шифаника материјала и иде -<br />
н ти фи кација што је био предуслов за при -<br />
мену САП система.<br />
Руководилац одељења за техничке ап -<br />
ли ка ције Сектора за аутоматску обраду по -<br />
датака Мирјана Зечевић, која је у овиру<br />
САП-а руководилац тима за управљање<br />
материјалима, истиче да ће овај програм<br />
понудити праћење набавки почев од пла -<br />
ни рања до реализације, оно што до сада<br />
„Колубара” уопше није имала у информа -<br />
ционом систему.<br />
– Овај програм треба да омогући дома -<br />
ћи нско планирање „Колубаре”. Службе ни -<br />
су до сада имале увид када покрећу наба в-<br />
ке да ли те робе већ има на залихама, а на<br />
овај начин би се оне свакако смањиле. За -<br />
ли хе су пре ве лике, 5,4 милијарди динара, а<br />
од тога 500 милиона су инвестиционе за -<br />
ли хе, а остало материјали и резервни дело -<br />
ви. САП треба да омогући покретање резер<br />
вација још у производњи. Њих би писа -<br />
ле техничке слу жбе у свим техничким при -<br />
пре мама које би на тај начин натерали да<br />
воде рачуна шта се од нарученог већ нала -<br />
зи у складишту. Тако би се смањила адми -<br />
ни страција мага ци онерима, а тежиште се<br />
пребацује на техничке припреме. Новина<br />
је и да се уводе четири нивоа одобравања<br />
набавки са елек тро нским потписима тако<br />
да се спречава дуплирање и квалитетније<br />
се прате билан си набавке – каже Мирјана<br />
Зечевић.<br />
Контролинг за извештаје компаније<br />
У области такозваног контролинга,<br />
САП даје интерсантне извештаје за посло -<br />
вод ство што омогућује квалитеније управ -<br />
љање предузећем. Љубодраг Миливојевић,<br />
руководилац тима за контролинг<br />
САП-а каже:<br />
– Контролинг као део САП пројекта се<br />
користи да интегрише све модуле САП-а и<br />
да се израде одговарајући извештаји за<br />
про фитне центре и компаније у целини<br />
(мисли се на израду рачуна рентабилитета,<br />
исказивања цене коштања производа и ус -<br />
лу га) и израду биланса стања по профит -<br />
ном центру, односно делатности. Кон тролинг<br />
модул одређује употребу залиха за<br />
конкретно место трошка и конкретни по -<br />
гон, што значи да су биланси залиха мате -<br />
ријала и резервних делова планирани на<br />
нивоу места трошка и то динамички. Сис -<br />
тем је тако подешен да постоје интерне<br />
про цедуре везане за одобравање налога за<br />
набавку где су строго дефинисана скла -<br />
диш та, где постоји могућност праћења да -<br />
на везивања залиха, њиховог обрта, а у бази<br />
система налазе се планиране величине<br />
по врсти залиха за конкретну активност и<br />
место трошка. Залихе „Колу баре” ангажују<br />
велике износе готовине за њихово приба -<br />
вљање, тако да је циљ управ љања залиха -<br />
ма, минимизирање укупних тро шко ва без<br />
угрожавања биланских по треба за про из -<br />
во дњу угља – истиче Мили во је вић и напо -<br />
миње да ће се увођењем овог модела на бав<br />
ке, праћења и планирања залиха добити<br />
квалитетан помак у повећа њу њиховог<br />
обрта, струкуре и цена залиха, а самим тим<br />
битно ће се смањити биланси некурентних<br />
залиха које знатно оптерећују текуће при -<br />
хо де. Наредне пословне одлуке требало би<br />
да буду у већој мери синхро низоване у сми -<br />
слу политике набавке, пла нова употребе<br />
залиха, односно ремоната и извора финан -<br />
сирања, јер управо политика на бавке креира<br />
општу ликвидност преду зећа.<br />
Наши саговорници сложили су се око<br />
тога да је једина мањакавост што се ради<br />
имплементација САП-а на постојећу орга -<br />
ни зацију, јер САП императивно налаже<br />
нови организациони систем „Колубаре”.<br />
Док не крене примена САП програма<br />
(што се очекује најраније почетком 2009.<br />
годи не), недавно је вршено побољшање по -<br />
с тојеће рачунарске мрежа преко које је<br />
повезано свих 55 магацина „Колубаре”. На<br />
магистралним мрежним правцима Вре о -<br />
ци-Барошевац и Лазаревац-Каленић ура -<br />
ђе ни су радио линкови тако да сада већина<br />
магацина има квалитетан, моментални<br />
при ступ серверу са подацима, а проблеми<br />
који се још увек јављају су локалног типа и<br />
биће брзо отклоњени.<br />
М. Радосављевић<br />
▲ 10 ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ КОЛУБАРА
РБ „КОЛУБАРА” ПОСВЕЋУЈЕ СВЕ ВЕЋУ ПАЖЊУ КВАЛИТЕТУ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Знањем до успешнијег пословања<br />
Акценат на спречавању нежељених догађаја, хаварија и техничких катастрофа<br />
какве се дешавају на великим површинским коповима<br />
Семинар под називом „Савремене ме -<br />
то де и технике за унапређење сис те ма<br />
квалитета и система одржавања”, не -<br />
давно је одржан у Пословодном одбору Ру -<br />
дарског басена „Колубара”. Предавач је био<br />
ака демик професор др Љубиша Па пић, а<br />
два десетак стручњака из „Колубаре” овом<br />
при ликом је упознато са анализом о могућ -<br />
нос ти ма олак шања у свакодневној пракси,<br />
ка ко производних процеса, тако и процеса<br />
одржавања квалитета.<br />
Како је за наш лист рекао академик Па -<br />
пић, овај семинар представља подршку ве -<br />
ли ким напорима које Рударски басен „Колубара”<br />
улаже кроз пројекат импле мен та -<br />
ци је система менаџмента квалитетом, система<br />
заштите животне средине и система без -<br />
бедности и заштите запослених на раду.<br />
Пројекат интегрисаног менаџмент система<br />
тре ба да допринесе успешнијем пословању,<br />
ви шем степену квалитета процеса рада и<br />
фи налних производа и вишем нивоу поуз -<br />
да ности обезбеђења енергије на нивоу Ср -<br />
би је. Путем метода, полазници се минара се<br />
оспособљавају за савремене на чине првен -<br />
ствено превентивног делова ња на спре ча -<br />
вању нежељених догађаја, ха ва рија и техничких<br />
катастрофа до којих мо же доћи с<br />
об зиром да су у питању врло сло жени сис -<br />
теми које чине багери, трачни транс пор -<br />
тери, одлагачи.<br />
– Врло је значајно да су методе о којима<br />
на семинарима говоримо експлицитан зах -<br />
тев стандарда ISO 9001 и ISO 14001, јер оне<br />
ос пособљавају и навикавају запослене да се<br />
понашају превентивно, а не корективно, да<br />
спроводе концепције одржавања своје оп -<br />
ре ме, да се пажљиво односе према својој<br />
Ди рек тор Рударског басена „Колубара”<br />
Владан Јовичић и председник Син ди -<br />
калне организације „Ко лубара” Мио -<br />
драг Ранковић уговорили су вредност<br />
рад ног сата за мај. Коначна зарада за овај ме -<br />
сец за посленима је обрачуната по 124 динара<br />
по рад ном сату, што је за динар више него у<br />
ап ри лу. У Синдикату кажу да споразум о<br />
расту за рада није потписан ни на нивоу<br />
„Електропривреде Србије” и наглашавају да<br />
се и по ред те чињенице, дина мика раста од<br />
динар по сату за сваки месец може<br />
очекивати до кра ја године.<br />
Иначе, након окончаног зимског, у току<br />
је лет ње снимање за нека радна места којима<br />
су признати отежани услови рада, али за које<br />
се тражи и признавање додатних месец дана,<br />
што практично значи да би запослени који<br />
ра де на овим местима уместо постојећа два,<br />
има ли три месеца бенефицираног радног<br />
ста жа. Стручњаци Института заштите на ра -<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
рад ној средини, водећи рачуна о уре ђи ва -<br />
њу својих радних места што је основ сваког<br />
уређеног менаџмент система – истакао је на<br />
семинару у „Колубари” професор Љу би ша<br />
Папић.<br />
Један од полазника семинара, Сло бо -<br />
дан Спасојевић, управник машинске служ -<br />
бе Поља „Б”, нагласио је да „Колубара” као<br />
гигант на овим просторима мора да про ме -<br />
ни на чин размишљања свих запослених, а<br />
да би се нове методе прихватиле неопходно<br />
је ми слити о уштеди новца.<br />
Награда Спасојевићу<br />
а Међународној конференцији о ква -<br />
Нлитету, која је, под називом „Управљање<br />
квалитетом и поузданошћу”, одржана<br />
18. и 19. јуна на Гра ђе вин ском фа -<br />
култету у Београду, учествовало је и 20<br />
стручњака из „Колубаре”. Награду за<br />
најбољи рад Приступи одр жавању те -<br />
хнич ких сис -<br />
те ма и мотиваци<br />
је за рад<br />
об јављен у про -<br />
шлој години<br />
примио је Слободан<br />
Спасојевић,<br />
упра в-<br />
ник машинске<br />
служ бе По ља<br />
„Б”.<br />
Д. М.<br />
– На једном од семинара смо чули да<br />
сва ки рудник у себи крије још један руд ник.<br />
Пр ви се бави експлоатацијом мине рал них<br />
си ровина, а други се налази у службама одр -<br />
АКТИВНОСТИ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ „КОЛУБАРА“<br />
Већа вредност радног сата<br />
ду А.Д. „Београд” на „Површинским ко по ви -<br />
ма” поново снимају радна места: заваривач<br />
на копу, руковалац механизације у повр шин -<br />
ској експлоатацији, руковалац рударске ме -<br />
ха низације на копу (дреглајн и марион), руко<br />
валац дреглајна и помоћник, руковалац<br />
ба гера одлагача, руковалац претоварно -<br />
исто вар не траке одлагача, руковалац по гон -<br />
ске ста нице, руковалац пумпи, бравар на ко -<br />
пу, смен ски бравар, бравар пре вен тив ног<br />
одр жа вања, бравар и механичар у одр жа -<br />
вању по моћне механизације, електричар на<br />
ко пу, смен ски електричар, електричар смен -<br />
ског одр жавања, планир-мајстор, сменски<br />
помоћ ни радник, бушач, надзорно-техничко<br />
осо бље на копу, главне пословође и по сло -<br />
вође надзорници рударски, машински и<br />
елек тро. У „Преради” додатних месец дана<br />
бе не фи ци је требало би да добију они који<br />
раде на мес тима: руковалац ситом, допремом<br />
сушеног уг ља и тракама, предрадник тех но<br />
жа вања, машинској и електро, а уш теде које<br />
се ту могу направити често пре вазилазе сва<br />
оче кивања. Ове методе пру жају могућност<br />
да са гле дамо проблем и ре а гујемо у правом<br />
смис лу, а неке од њих смо кроз вежбе и<br />
прак тично проверили – рекао је Спасо је -<br />
вић.<br />
Према речима Дејана Зекића, помоћ -<br />
ни ка директора „Колубаре” за управљање<br />
ква литетом, улога метода и техника сас тоји<br />
се у планирању, прикупљању, обради и унификацији<br />
података, коришћењу ин фор ма -<br />
ци ја при анализи и управљању, уре ђи вању<br />
од носа, доношењу одлука и прогноза. До -<br />
ку ментација која се односи на ме тоде и тех -<br />
ни ке унапређења квалитета може бити<br />
ефективно средство демонстрације ускла -<br />
ђе ности система QMS са захтевима стан -<br />
дар да ISO 9001.<br />
На семинару се могло чути и да је пот -<br />
ре ба за стручњацима који се професио нал -<br />
но баве унапређењем квалитета све ве ћа у<br />
свету и код нас, на основу чега се процењује<br />
да постојећи облици образо вања за ква ли -<br />
тет у наредном периоду неће задовољити<br />
пот ребе домаћих предузећа. Овим путем<br />
ну де се најновија специја лизована знања<br />
не опходна за постизање резултата светске<br />
кла се кроз квалитет, ино вације и профи та -<br />
бил но пословање. Знања која се стичу су<br />
вред на примене у свакодневним послови -<br />
ма, а намењена су запосленима свих нивоа<br />
од говорности у производним и услужним<br />
ор ганизацијама, малим и средњим преду -<br />
зе ћима, банкама, јавним предузећима и ло -<br />
кал ним самоупра вама. Д. Матић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
лошког про цеса сушаре, руковалац вентила,<br />
утовара, термокоманди, трака и бункера,<br />
пу ни лац ау то клава, праз нилац аутоклава,<br />
руковалац пражњења бункера за досушивање,<br />
руко ва лац пражњења аутоклава, руко -<br />
валац от пра ши вања, бравар и варилац на<br />
одр жавању у су ша ри, радник на утовару и<br />
отва рању ва го на и руковалац трака, до да ва -<br />
ча и бул до же ра. Такође, први пут се снимају<br />
рад на места ге о лога и техничара у радио ни -<br />
ци на копу, и они би требало да добију два<br />
месеца бене фи ција по години радног стажа.<br />
Према речима Миодрага Ранковића, по -<br />
сло ви око снимања биће завр ше ни на јесен, а<br />
уколико надлежне институције дају позитивно<br />
мишљење до краја године, бе не фи ци ра -<br />
ним радним стажом мо гли би да бу ду обухваћени<br />
сви који у „Колубари” ра де у оте -<br />
жаним условима, чиме би на овај по сао би ла<br />
стављена тачка.<br />
Д. Матић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ 11<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
синдикат
из огранака<br />
басена<br />
▲<br />
ПОЉЕ „Д”<br />
Стабилизован рад система<br />
Група електричара решила вишемесечне проблеме у раду заокретне траке<br />
и клизног воза на „одлагачу 5” I Ц система<br />
Одлагач 5, који ради у саставу I Ц<br />
система на Пољу „Д”, један је од<br />
најновијих ко ји се користе у про це су<br />
откопа и одла га ња јаловине на ко лу бар ским<br />
коповима.<br />
Сви погони на овом одлагачу су ком пју -<br />
те ризовани, а рачунари помоћу којих се во -<br />
ди процес рада припадали су, у тренутку укључивања<br />
овог одлагача у производни про -<br />
цес, најновијој електронској генераци ји.<br />
Време, међутим, чини своје, па се, то ком<br />
де сетак минулих месеци, рачунар који је „заду<br />
жен” за рад заокретне траке и клиз ног во -<br />
за често кварио. То је, наравно, уз ро ко ва ло<br />
за стоје у производњи, док је откла њање ква -<br />
ро ва подразумевало убрзану потрошњу ре -<br />
зер вних компонената неоп ход них за поновно<br />
стављање рачунара у фун кцију.Уз то, ва -<br />
љ ало је мислити и о глав ном ра чу нару који<br />
је инсталиран на самом од ла га чу.<br />
Све то је навело стручни тим елек три ча -<br />
ра са овог копа, ко ји је предводио дип ло ми -<br />
рани инжењер електротехнике Михајило<br />
Тишма, помоћник уп равника елек тро служ -<br />
бе на овом копу, да проблем ду го роч ни је ре -<br />
ши. Након низа до го во ра, од лу че но је да се<br />
рачунар са за о кретне траке де мон тира у це -<br />
ли ни и да се ком пју тер ски сис тем замени ре -<br />
леј ним коман дама. Био је то по прилично<br />
сложен по сао, на ро чито у делу по везивања<br />
ре лејних ве за са инста ла цијама на ко је је био<br />
везан компјутер.<br />
Пројектни задатак урађен је у релатив но<br />
кратком периоду, на кон чега је посао на из -<br />
во ђењу монтажних радова поверен стру ч -<br />
ним екипама „Колубара-Метала”.<br />
Пројекат је био готов у јануару, каже<br />
Влада Марковић, управник електроодржавања,<br />
а његова реа лизација запо -<br />
чела је кра јем феб руара. Све је,<br />
како то овде обично бива, завршено<br />
у до го во ре ном ро ку, па је „новистари”<br />
систем управљања заокретном<br />
тра ком и клизним возом ук -<br />
љу чен у рад 20. марта. Од тада, па<br />
све до ових да на, није се до го дио<br />
ниједан застој узрокован проблемима<br />
у функционисању система<br />
релејних ве за ко ји је, очи глед но, ве -<br />
ома квалитетно ура ђен.<br />
Инжењери Марковић и Тишма<br />
на гла ша ва ју улогу коју је у том пос -<br />
лу имао Милоје Бабић, електро -<br />
надзорник за превентивно одржавање<br />
одлагача на Пољу „Д”, који је учи нио<br />
мн ого да се планирани пос лови ура де ква -<br />
литетно и у договореним роковима. „Расходовани”<br />
рачунар биће искоришћен као<br />
резервни материјал за оправку централног<br />
ра чу на ра ко ји и даље без већих по теш коћа<br />
ра ди на овом од лагачу.<br />
– Одлагач је сада спреман за континуи -<br />
ра ну и планску производњу и, када је реч о<br />
елек троници, проблем је решен до наредне<br />
инвестиционе оправке. Континуиран рад је,<br />
на овај начин, дуго роч но осигуран чи ме су<br />
обезбеђени већа временска искоришћеност<br />
и продуктивност I Ц система – кажу елек -<br />
тричари.<br />
О томе колика је економска вредност<br />
овог посла нису хтели да говоре. Да би се<br />
при ближно дошло до ње, ваљало би саб рати<br />
њи хове идеје и рад, рад стручних еки па „Ме-<br />
тала” и количину јаловине која ће бити од -<br />
ло жена преко овог одлагача током на редних<br />
ме сеци и година.<br />
Та цифра, свакако, није мала и овде су на<br />
ту чињеницу веома поносни. М. Тадић<br />
УНАПРЕЂЕЊЕ ПРОЦЕСА ПРОИЗВОДЊЕ НА КОПОВИМА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Нова технолошка решења<br />
На површинским коповима Рударског<br />
басена „Колубара” стручњаци заду -<br />
жени за одржавање и сервисирање<br />
бројне и шаролике рударске механизације<br />
одавно муче муку са недостатком одго ва -<br />
ра јућих и квалитетних резервних делова.<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Облагање бубња на пољу „Д”<br />
Тим поводом најстручнији људи из ко -<br />
пов ских радионица упозоравали су, у више<br />
нав рата, како добијају делове сумњивог<br />
ква литета од којих (неки) не издрже ни<br />
пр ви дан пробног рада, па се (у недостатку<br />
ква литетних резервних делова) уместо тих<br />
„но вих”, лошег квалитета, уграђују ста ри и<br />
половни, како би се неке од машина ук љу -<br />
чи ле у производни процес.<br />
– Све наше интервенције, па и апели,<br />
до сада нису уродили плодом, па смо, пре<br />
неко лико месеци, одлучили да кренемо<br />
другим путем – каже Милован Ради сав -<br />
ље вић, по моћник управника за машинско<br />
одржава ње на овом копу.<br />
– Пошли смо од података које смо у ви -<br />
ше наврата стављали на папир, а који су<br />
означавали најпроблематичнија мес -<br />
та у процесу набавке резервних де -<br />
лова и одлучи ли да позовемо све<br />
нама доступне произво ђаче тих де -<br />
лова да нам своје про и з воде пред -<br />
ставе овде, на копу. Након тога те<br />
делове уграђујемо на поједине сис -<br />
теме и тестирамо њихову функ ци о -<br />
налност и издржљивост. Затим правимо<br />
одго варајуће анализе и опре -<br />
дељујемо се за онај производ који се<br />
покаже као најбољи. Наш предлог,<br />
потом, достављамо људима који су<br />
задужени за набавке резервних де -<br />
ло ва, али нажалост, још увек, код<br />
њих не на илазимо на одговарајуће разу ме -<br />
вање – за кључује Радисављевић.<br />
Радисављевић нам објашњава да је власник<br />
компаније „Вулкан гу ма - Белт” пред -<br />
ста вио нове врсте ролни и демонстрирао<br />
нов начин облагања бубњева гуменим ма -<br />
теријалом.<br />
Академик Никола Ковачић је објаснио<br />
предности новог начина облагања буб њева<br />
гуменим материјалима.<br />
– Бубањ се облаже гумом у сегментима<br />
„Стара” опрема сада савршено функционише<br />
ко ји могу бити различити и по величини и<br />
по дебљини гуме у које су већ уграђени ме -<br />
тал ни делови, како би се сваки од сегме на -<br />
та по јединачно везао за бубањ. Откидање<br />
оваквог сегмента у поступку експлоатације<br />
прак тично је немогуће, а сваки од тих се г -<br />
ме ната може се заменити појединачно, кад<br />
за то дође време – додаје Ковачић.<br />
Ако се ова чињеница упореди са до са -<br />
да шњим искуством, долази се до сазнања<br />
да је за овај посао било неопходно потро -<br />
шити много времена, труда и до ста пара.<br />
Уз све то бубњеве је ваљало тран спор то ва -<br />
ти на неколико локација, а неки од њих су<br />
те ш ки и по неколико тона.<br />
Бубањ који су стручне екипе „Вулкан -<br />
Бел та” новим поступком обложиле гумом<br />
би ће уграђен на неки од система. Време и<br />
рад ће, кажу и домаћини и гости, показати<br />
ко лико су њихове тврдње тачне .<br />
У наставку презентације својих про из -<br />
вода гости из Србобрана су инжењерима<br />
ко пова представили и неке од нових врста<br />
рол ни за трачне транспортере (повратно<br />
спи рална ролна из једног дела, „дубл суч”<br />
рол на за транспортне траке одлагача и<br />
баге ра, амортизациона усмеравајућа ролна<br />
за све врсте трачних транспортера...).<br />
Шта ће на ово рећи време и службе које<br />
су задужене за набавку резервних делова,<br />
остаје да се види.<br />
М.Тадић<br />
12 ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ КОЛУБАРА<br />
Снимио: Милан Цвијетић
„ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ”<br />
Ремонт угљеног система у року<br />
Лежај на „бандвагену 4” биће замењен до зиме Очекивања су да се рад<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
система брзо устали после завршеног ремонта<br />
Годишњи ремонт угљених система на ко -<br />
пу „Тамнава-Западно поље” завр шен је<br />
4. јуна, дан пре рока. У првој смени са<br />
ра дом су почели „глодар 1” и „гло дар 2”, док<br />
је ведричар покренут крајем дру ге смене.<br />
– Проблема у раду после ремонта на I<br />
сис тему није било, док се на другој линији<br />
по јавио мањи проблем на ведричару који<br />
смо отклонили. Извршени ремонт може да<br />
до бије добру оцену – каже Жељко Јовано -<br />
вић, управник копа.<br />
За време инвестиционе оп равке ремон -<br />
товани су багери и трачни транс портери, а<br />
ра ђени су и додатни зах ва ти и рекон струк -<br />
ци ја угљених система. Од те хнолошких за -<br />
хва та рађено је померање трач них и формирање<br />
транспортера на ме ђу слојној ја ло -<br />
ви ни. У оквиру рекон струк ци ја на I угље -<br />
ном систему померен је транс портер У-2. На<br />
другом систему извршене су веће реконструк<br />
ције: померени су транспортери У-4 и<br />
У-1, постављена је мо бил на расподелна<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
станица (МРС) и поново пос тављена цела<br />
ли нија везни, померен од ла галишни транс -<br />
портер.<br />
– Искористили смо време ремонта да са<br />
по ме рањима транспортера омогућимо не -<br />
сме тан рад за дужи временски период и уш -<br />
тедели време које бисмо касније морали да<br />
одвојимо за ове послове. Због високих тем -<br />
пература био је отежан рад, али су сви свој<br />
део посла завршили у року. Трудили смо се<br />
да људима обезбедимо што боље ус ло ве за<br />
рад, имали смо цистерне са пијаћом во дом,<br />
прскани су путеви да не буде много пра -<br />
шине – додао је Жељко Јовановић.<br />
За време инвестиционе оправке мон ти -<br />
ра на је, постављена и пуштена у пробни рад<br />
мобилна расподелна станица.<br />
Монтирана је на II БТД сис -<br />
тему и сврха јој је да транс пор -<br />
тује квалитетан уг аљ преко<br />
транспортера у дро билану, а<br />
ка да се транс фор мише врло ус -<br />
пешно пребацује међуслојну јало<br />
вину на од лагалиште. За<br />
про изводњу квалитетног уг ља<br />
пот ребно је да се обави се лек -<br />
тив но от ко павање, а без ове ста -<br />
ни це то би било ско ро не могуће.<br />
По речима Миломира Ив -<br />
ковића, машинског управника,<br />
инвестициона оправка на багери<br />
ма је ква литетно урађена. Рађени су ве ћи<br />
захвати и на гло дару и на вед ричару. Једино<br />
што ни је ура ђено је замена лежаја цен -<br />
тралног сту ба на „бандвагену 4”. Она мора<br />
бити урађена до почетка зиме, а из „Метала”<br />
је по тврђено да ова машина, уз појачан над -<br />
зор, до тада мо же да ради. За замену лежаја<br />
пот ре бно је 7-10 дана.<br />
– Проблем који имамо већ не ко време је<br />
набавка резервних делова и материјала. У<br />
пос ледњи час смо добили опрему за два<br />
транс портера са међуслојне јаловине, па је<br />
би ло потребно ор ганизовати прековремени<br />
рад и рад ви кен дом – рекао је Јагош Лон чар,<br />
управник елек троодржавања на овом копу.<br />
М. Димитријевић<br />
Без мобилне расподелне станице нема селективног откопавања<br />
„ТАМНАВА-ИСТОЧНО ПОЉЕ“: ГРУПА ЗА ПРЕВЕНТИВНО ОДРЖАВАЊЕ БАГЕРА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Брину о електроопреми пет багера<br />
Уоквиру електроодржавања багер ских ка па -<br />
цитета на „Тамнава-Источном пољу” ве ли -<br />
ки део посла обавља група за превентивно<br />
одржавање багера. Посети ли смо их ка да нису<br />
имали посла на терену. Од Милорада Ве сића,<br />
главног електропословође на превентивном одржавању<br />
ба гера, сазнајемо да 24 рад ни ка, колико<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
▲ Заједно раде и славе<br />
Више од десет година радници „Там-<br />
на ва-Западног поља” завршетак радова<br />
на ремонту обележавају одигравањем<br />
фу д балске утакмице, заједничким руч -<br />
ком и музиком. Тако је било и 29. маја ове<br />
године у Цветовцу. М. Д.<br />
Радници групе за превентивно оодржавање<br />
броји група, брине о пет багера. То су „гло дар 1”,<br />
„глодар 2”, „одлагач 1”, „бандваген 1” и „банд ваген<br />
2”. Такође, одржавају се пет ЕШ-ева.<br />
Управник електроодржавања „Тамна ва-Ис -<br />
точног поља” Војин Радић каже да су багери у<br />
ре лативно добром стању, посебно „глодар 1” ко -<br />
ји је пре две године добро ремонтован. Група је<br />
са да потпуна јер има шефа групе Радована<br />
Лазаревића, електроинжењера.<br />
Милорад Весић организује посао гру пе, вр -<br />
ши припреме за сервисе и инвес ти ционе оправ -<br />
ке. За њим је 30 година радног стажа.<br />
– Планирани сервиси се обављају сва ких<br />
пет наест дана. Oправке се, такође, врше према<br />
пот реби, када је у питању већи квар,<br />
који елек три чар на багеру не може сам<br />
да отклони. Не сме мо заборавити ни<br />
инвес тиционе оправке ка да има<br />
највише посла. Сви покварени делови<br />
ко ји се демонтирају са багера довозе се у<br />
радионицу и ту се оправљају. Тако оправ<br />
љени служе као резе рвни делови –<br />
објашњава Весић. Он на гла шава да је у<br />
целини ситуација много боља не го пре<br />
2000. године.<br />
Електронадзорник за багерску гру -<br />
пу Владан Танасковић истиче да у на -<br />
бав ци резервних де лова сарађује са<br />
по с ловођама из других група.<br />
– Можда би се могао набавити са -<br />
вре менији алат. То је због тога што нова<br />
опре ма, која се мон ти ра, захтева одговарајући<br />
квалитет алата – при ча Владан Танасковић и до -<br />
даје да је задовољан ква ли тетом обав љеног ре -<br />
мон та на БТД систему.<br />
У исте послове био је укључен и Дарко Ћи -<br />
рић, ВКВ електричар који нам је испри чао шта<br />
је све урађено на овим рударским машинама.<br />
У радионици је припремљена комплет на за -<br />
ме на контактера за погон радног точ ка „гло да ра<br />
2”. Уграђени су нови контактери марке „си менс”.<br />
Замењени су вакуумски контактери на погону<br />
за дизање багера. Из вр шена је регене ра ција от -<br />
пор ника радног точка, а по стављени су и биме -<br />
тал ни релеји на „глодару 2”. Нај зад, ро тор ни<br />
багер је опремљен новим уре ђа ји ма за про тив -<br />
пожарну заштиту.<br />
У групи за превентивно одржавање ба гера<br />
тре ћина запослених има преко 50 го дина. Пре -<br />
ма квалификацији то су уг лав ном електричари,<br />
квалификовани и висококвалификовани радници.<br />
Драган Виторовић, предрадник гру пе, има<br />
30 година радног искуства, а од тога је 20 у ра ди -<br />
о ници. На наше пи та ње да ли је задовољан пла -<br />
том, он од го ва ра да су у од носу на окружење<br />
плате пристојне.<br />
Саговорници су нам рекли да у групи раде и<br />
три жене: Данијела Петровић и Биљана Фогл,<br />
елек тричарке за резервне делове и Радмила То -<br />
шић, електричар евидентичар. Радници за пре -<br />
вен тивно одржавање багера истичу да већи део<br />
по слова обављају на терену, мада не треба зане -<br />
ма рити ни радионице. То доприноси динамич -<br />
ности посла. Међу млађим радницима је Ђорђе<br />
Петровић, електричар, који је пун хвале за свој<br />
по сао. Каже да је атмосфера међу радницима од -<br />
ли чна и да он никада не би мењао свој посао.<br />
Љ. Младеновић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
13<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ ПОЉЕ „Б” : ИНВЕСТИЦИОНЕ ОПРАВКЕ<br />
▲ ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Ремонт „глодара 4” и „бандвагена”<br />
Замениће се цикло редуктори на „малој четворци”На „банду” се постављају спољни електроормани<br />
Инвестициона оправка „глодара 4” и<br />
„бандвагена 1 200” на површинском<br />
ко пу Поље „Б” почела је 6. јуна. Ре -<br />
монт багера, популарно званог „мала чет -<br />
вор ка” предвиђено је да траје 40 дана. Радове<br />
изводе екипе „Колубара - Метала”. О пла -<br />
нираним пословима разговарали смо са Душаном<br />
Живановићем, замеником уп равника<br />
машинске службе Поља „Б”.<br />
– На „глодару 4” планирано је задизање<br />
горње градње багера, контрола и прање ак -<br />
си оног кугличног лежаја и спуштање гор ње<br />
градње, након чега ће се доња градња справе<br />
задићи и обавити извлачење ланаца папуча,<br />
затим фремова, колица транс пор та, погон -<br />
ских затезних точкова као и редуктора тра н -<br />
с порта – износи планове Жива новић.<br />
На стрели ротора замениће се кашике,<br />
де монтирати и санирати полумесец. У по -<br />
го нима „Колубара – Метала” посебна паж -<br />
ња биће посвећена санацији кућишта редук<br />
тора копања (радиће се наваривање от -<br />
во ра и машинска обрада). Такође, ура ди ће<br />
се и демонтажа обртног тањира и заме ни ти<br />
оштећени делови.<br />
– Како смо набавили нове цикло ре дук -<br />
торе за кружно кретање оба ће бити за ме -<br />
ње на, пошто су нам већ из вес но вре ме<br />
стварали проблеме. Током ове инвестиционе<br />
оправке такође ће се де мон ти рати ре -<br />
дук тори копања обртног та њи ра, ре дуктори<br />
траке I и II као и редуктори за круж но кре -<br />
та ње против тега. У „Ко лубара - Ме талу”<br />
они ће се преконтро ли сати и пре ма пот ре -<br />
би, заменити или ре ге нерисати вра тила,<br />
зуп чаници и лежајеви – објашњава Жи -<br />
вановић.<br />
На траци I и II преконтролисаће се буб -<br />
њеви са елементима и замениће се дотрајале<br />
ролне и њихови носачи.<br />
Живановић је још издвојио санацију от -<br />
вора на подном лиму обртне платформе на<br />
гор њој градњи, односно у кружном кре тању<br />
II траке. Рекао је да ће то представљати<br />
обим нији посао због уградње новог ку ћи -<br />
шта са клизним лежајем на<br />
мес ту излазног вратила<br />
кружног кретања.<br />
Што се тиче пред ви ђе них<br />
машинских радова на<br />
„бандвагену” од Душана Јо -<br />
вановића, машинског ин же -<br />
њера, сазнајемо да ће се<br />
оба вити задизање доње град -<br />
ње, након чега ће се ски ну ти<br />
мала и велика ко лица<br />
транспорта, погонски и за -<br />
тезни точкови, и кон тро ла ре -<br />
дуктора транспорта.<br />
– Основне елементе тра -<br />
ке I и II ћемо заменити и<br />
преконтролисати редукторе<br />
механизама за дизање и спу -<br />
штање трака и ко чи оних<br />
уре ђаја на витловима – на -<br />
глашава Јовановић и додаје да ће се на<br />
„банд вагену” коректовати зазори на рол на -<br />
ма око централног стуба и пре контро ли са -<br />
ти ужад за дизање трака и њихов анкер.<br />
Ненад Ђурић, управник електро служ -<br />
бе овог копа, рекао нам је да им током овог<br />
ре мон та од електро радова на „глодару 4”<br />
нај обимнији посао представља сервиси ра -<br />
ње високонапонског шлајфингера. Њему ће<br />
се у „Колубара – Металу” обрадити пр сте -<br />
нови и заменити изолатори.<br />
Сви електро мотори и са „глодара” и са<br />
„банда” биће скинути и такође допремљени<br />
у „Метал” где ће се обавити њихова де фек -<br />
та жа и на основу тога, замена похабаних<br />
елемената.<br />
– Најобимнији посао на „бандвагену” је<br />
замена свих шест спољашњих електроор ма -<br />
на новим, док су остали послови уо би ча јени<br />
при ремонту (чишћење контактера, ме њање<br />
оштећених светиљки). На оба ба ге ра ће се<br />
такође изменити сви оштећени ка бло ви.<br />
Сви резервни делови и каблови су<br />
обезбеђени тако да се ремонт може одвијати<br />
по планираној динамици – каже Ђурић.<br />
Д. Весковић<br />
ИКОНОПИСАЦ МИЛЕ АНДРИЋ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Живопис за будућа покољења<br />
Након теже повреде руке од струјног<br />
уда ра, лекари су му као терапију пре -<br />
по ручили цртање. Када је код при ја те -<br />
ља Душка Миловановића - Дукице угледао<br />
ико нописе на зиду, догодила се како наш са -<br />
говорник Миле Андрић каже, љубав на<br />
први поглед.<br />
– До тада сам углавном радио уља на<br />
плат ну, али иконопис ме је опчинио. Ама тер -<br />
ски сам се њиме бавио до 1997. године ка да<br />
сам упознао Свету Пандуровића, профе сора<br />
ико нописа на Теолошком факултету у Бео -<br />
Миле Андрић<br />
гра ду, чије знање и искуство ми је не из мер но<br />
по могло у усавршавању. После три го дине<br />
иза бран сам у екипу Костаса Стергијуа, поз -<br />
нат ог грчког иконописца, са којим сам осли -<br />
ка вао куполе и северни зид цркве Светог<br />
Димитрија у Лазаревцу – прича Ан дрић.<br />
Са Костасом је осликавао и манастир Гр -<br />
ге тег на Фрушкој гори. У то време учествују<br />
и на конкурсу за осликавање цркве на Убу.<br />
Од 48 екипа ушли су у најужи избор.<br />
– То је био моменат који је одлучивао да<br />
ли ћу се посветити професионалном ико но -<br />
пи сању или ћу остати запослен у<br />
оквиру своје, електротехничке<br />
струке. Са обзиром да нисмо до -<br />
би ли тај посао, а у међувремену<br />
смо одбили низ понуда, одлучио<br />
сам да ос та нем на свом радном<br />
месту електричара на од лагачу на<br />
Пољу „Б”. Међутим, то није од го -<br />
варало потребама Костасовог ти -<br />
ма, тако да смо прекинули сарадњу<br />
– објашњава Ан дрић.<br />
Са познатим лазаревачким<br />
иконописцем Владимиром Кара -<br />
новићем рестаури рао је и по -<br />
златио иконостас цркве Ру жи це,<br />
стар 101 годину, на Кале мег дану.<br />
Ка же да му је учествовање у овом<br />
пројекту представљало изузетну<br />
Обимни радови на „глодару 4”<br />
част и понос. Са Карановићем жи вописао<br />
је и иконостас цркве Ресавска Ра ваница у<br />
Роанди као и иконостас цркве Све тог Петра<br />
и Павла у Аранђеловцу.<br />
– Тренутно радим палионицу свећа у<br />
цркви Светог Марка у Великим Црљенима а<br />
добио сам позив и за њено комплетно ос ли -<br />
ка вање. Колико знам, палио ни ца свећа на<br />
којој радим је за сада прва у Србији која ће<br />
би ти осликана. Захваљујући ру ко водству<br />
Поља „Б” добио сам краћи допуст да за -<br />
почнем овај посао. Надам се да ћу па ли -<br />
оницу моћи да завршим до Ус крса следеће<br />
године и да за почнем осликавање цркве –<br />
каже Андрић.<br />
Жеља му је да ову цркву ос лика по узору<br />
на манастир Сту деницу. Иначе, узор у жи -<br />
во пису су му браћа Еутихије и Михаило<br />
Астрапас, најбољи средњевековни мајстори<br />
македонске школе чија су дела и данас,<br />
највећи изазов свим иконописцима.<br />
–Уопште, иконописање је тежак и<br />
мукотрпан посао. Рад на скелама, висина<br />
(ради се од 12 до 14 сати) удаљеност од<br />
породице. Овај посао учиш док си жив а<br />
циљ је управо досегнути до мајсторије<br />
средњевековних мајстора – рекао је за крај<br />
разговора Миле Андрић иконописац.<br />
Д. Весковић<br />
▲ 14 ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ КОЛУБАРА<br />
Снимила: Драгана Весковић
„ПРЕРАДА” - ПОГОН ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ УГЉА<br />
<br />
Сервисирање и замена делова који ће бити реализовани у току јуна требало би да<br />
обезбеде несметан рад погона током читаве године<br />
Годишњи ремонт сва три дела погона Оп -<br />
ле мењивање угља - Сушаре, Мокре се па -<br />
ра ције и Топлане почео је 6. јуна, а пла ни -<br />
ра но је да систем, после функ цио нал них проба<br />
које се очекују 28. или 29, кре не у рад 30. јуна.<br />
– Послове смо, као и увек, поделили у три<br />
гру пе. Један део препустили смо спољ ним из -<br />
вођачима, други (који подразумева предмон-<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Редован годишњи ремонт<br />
Горан Петронијевић<br />
та жу, израду<br />
делова, њихову<br />
уградњу, замену,<br />
санацију)<br />
обавиће<br />
„Метал”, а тре -<br />
ћи радници<br />
наше Службе<br />
одржавања –<br />
рекао је Горан<br />
Пет ро ни је -<br />
вић, технички<br />
директор пого<br />
на Опле ме -<br />
њивање угља.<br />
Говорећи<br />
о најзначајнијим<br />
радовима<br />
ко ји ће бити обав ље ни у на ред ном периоду<br />
Петронијевић је издвојио:<br />
– Што се тиче Сушаре, биће извршена са -<br />
нација две посуде под притиском (ауто кла ве),<br />
као и пос тављање прохромске изолације на I<br />
и II гру пи аутоклава. Ремонт подразумева и<br />
про веру хидрауличких агрегата и опреме, а<br />
Ма шинско одржавање извршиће сервис ком -<br />
пресора и погонске инсталације. Пла ни рана је<br />
и санација бункера за досу ши ва ње, замена<br />
транс портера ТБ 100 погонске ста нице, ба -<br />
ждарење вентила сигурности и хидромеханичко<br />
чишћење бункера сушеног уг ља. Упоредо,<br />
у Сушари ће се радити на тех ничком одр жа -<br />
вању цевовода отпадних во да, санацији хауба<br />
на бункерима и кла сич ном одржавању транс -<br />
порт них система — ка же Петронијевић.<br />
У Мокрој сепарацији биће уграђени но ви<br />
лев кови и обављени сви вулкани зер ски радо -<br />
ви на замени транспортних трака. Биће уг ра -<br />
ђе но ново решето 22Б, санирана под ко нс трук -<br />
ција Р-23А и реконструисана до ња лађа под -<br />
кон струкција Р-25А. Серви си раће се и опрема<br />
круп ног и средњег дро бље ња, као и опрема<br />
транспортног система.<br />
Обим ни радови биће извршени и у То пла -<br />
ни. Планирана је замена загрејача ваз ду ха,<br />
уградња једне нове и сервисирање ос та лих<br />
електронапојних пумпи, затим термоизолација<br />
и чишћење цевовода, са нација озида ко тло -<br />
ЦЕНТАР ЗА ИСПИТИВАЊЕ УГЉА И ОТПАДНИХ ВОДА „ПРЕРАДЕ”<br />
Оспособљен нови - стари апарат<br />
ва, сервис система за допре му горива, као и ан -<br />
ти корозивна заштита че личне конструкције.<br />
Технички директор објашњава да ће, ка да<br />
је реч о пословима везаним за сам ко тао, бити<br />
из вр шена замена и санација ка на ла аеро сме -<br />
ше, ремонт филтерског пос тро јења и пос тро је -<br />
ња за транспорт шљаке и пепела.<br />
— Од електропослова чека нас уградња<br />
но вог инвертора у Топлани, као и сервис аку -<br />
мулаторских батерија на трафо-станици Топла<br />
не и Сушаре. Планирана је и ре кон струкција<br />
ос ве тљења Мокре сепарације, Ста ре сушаре,<br />
Кла сирнице и камионских бун кера — каже<br />
Петронијевић.<br />
Директор је додао и да се нада да ће сви<br />
пос лови бити завршени на време, иако је при -<br />
ме тан значајан недостатак делова из набавке.<br />
— Осећа се да је овога пута у ремонт уло -<br />
же но нешто мање средстава. Имамо про блема<br />
са набавком неких виталних де лова, који су<br />
до некле специфични, али де ша ва се и да ос та -<br />
не мо без једноставне оп ре ме – прекидача, каб -<br />
ло ва, профила. При мо рани смо да се ос ло ни -<br />
мо на оно што има мо, као и на мајсторску веш -<br />
тину и ис кус тво, јер од тога како ће мо оба ви ти<br />
посао у ових месец дана зависи ко лико ће бити<br />
застоја током целе године. А. Станић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Активирање давно набављеног уређаја представља не само уштеду новца и времена<br />
већ и потенцијални извор прихода<br />
Апарат за елементарну анализу угља<br />
CHN, којим се одређује процентни<br />
састав угљеника, водоника и азота, а<br />
ко ји је набављен пре више од двадесет го -<br />
ди на, коначно је пуштен у рад, захваљујући<br />
за лагању Борке Томић, дипломираног ин -<br />
же њера технологије и појединих стручњака<br />
за послених у Центру за испитивање угља и<br />
от падних вода „Прераде”. Сервисирање и<br />
ос пособљавање апарата отпочело је још<br />
2006. године, а 21. марта, Национално ак ре -<br />
ди тационо тело (АТС) потврдило је да ра з -<br />
ра ђена метода испуњава све захтеве пред -<br />
ви ђеног стандарда и даје валидне резултате.<br />
Елементарна анализа неопходан је пред -<br />
услов за контролу калориметријских ана ли -<br />
за и других испитивања која се свакодневно<br />
врше у лабораторији Центра. Све до сада<br />
„Пре рада” је била принуђена да за њихово<br />
обав љање плаћа Рударском институту из<br />
Бео града. Оспособљавање „старог” апарата,<br />
ко ји је годинама стајао неискоришћен,<br />
пред ставља не само значајну уштеду новца<br />
и времена, већ и потенцијални извор при -<br />
хо да, с обзиром на то да је Центар, до би ја -<br />
њем акредитације, потврдио да је компе тен -<br />
тан и обезбедио себи могућност да врши<br />
еле ментарну анализу угља и за трећа лица.<br />
— Уређај је набављен још 1986. године и<br />
раније је већ било неколико покушаја да се<br />
активира. Уложен је велики труд да се апа -<br />
рат сервисира код компетентног сервисера,<br />
тре бало нам је неко време да разрадимо ме -<br />
то ду, која је донекле специфична, али труд<br />
се исплатио када је стручна комисија потвр -<br />
ди ла да уређај, који већ неко време ради без<br />
про блема, задовољава све стандардне кри -<br />
те ријуме — рекла је Борка Томић, руково -<br />
дилац Центра.<br />
Влада Радованов, дипломирани инже -<br />
њер технологије, детаљније нам је објаснио<br />
процес који се одвија унутар CHN-a.<br />
— Припремљени узорци угља, грану ла -<br />
ције испод 0,2 мм, осушени до константне те -<br />
жине, мере се на шестодецималној ваги, а за -<br />
тим „шаржирају” у CHN. Апарат може да ана -<br />
лизира сукцесивно<br />
до 49 узорака, који су<br />
ре да величине од 1 до<br />
5 ми лиграма. Након<br />
процеса који траје<br />
око петнаестак минута<br />
по узор ку, ана ли -<br />
затор очи тава ин те -<br />
грале за уг љеник, во -<br />
доник и азот. Ми<br />
концентрацију сумпора<br />
анализирамо<br />
другом методом, тако<br />
да, када од би јемо све<br />
познате вредности,<br />
добијамо и ко личину<br />
кисеоника у узорку<br />
угља. Иако је ста рије<br />
генерације, апарат<br />
ради од лич но и ре -<br />
Борка Томић и Влада Радованов<br />
довно се врши његово сервисирање — каже<br />
Радованов.<br />
Руководилац Центра је до дала да су сада<br />
сви апарати којима рас полажу у функцији<br />
и да су сви еталонирани у акредитованим<br />
ла бораторијама, што зна чи да дају тачне и<br />
прецизне резул тате.<br />
Да подсетимо, добијањем сертификата<br />
за увођење Стандарда SRPS/ISO/IEC<br />
17025:2006, лабораторија Центра недавно је<br />
постала прва и једина акредитована ла бо -<br />
рат орија за испитивање квалитета угља у<br />
на шој земљи.<br />
А. Станић<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 28.ЈУН 2008.<br />
<br />
15<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ У ТОКУ РЕМОНТ I И II ФАЗЕ СУВЕ СЕПАРАЦИЈЕ<br />
▲ ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Радови на сто погонских јединица<br />
Редован годишњи ремонт почео 5. јуна и трајаће до краја месеца<br />
Након успешно урађеног ремонта III<br />
фа зе и кратког „одмора”, радници<br />
Су ве сепарације су 5. јуна почели<br />
ремонт I и II фазе.<br />
Запослени у производњи, машинском и<br />
електроодржавању овог пута имају обим -<br />
нији посао, с обзиром да овај погон има<br />
сто погонских јединица. За ремонтне по -<br />
слове ангажовано је око 200 радника, уз<br />
по моћ десетак запослених из „Метала” и<br />
„Универзала”.<br />
Погони Суве сепарације у ремонту<br />
Према речима управнице I и II фазе<br />
Суве сепарације Мирјане Перишић завр -<br />
ше так послова планиран је за последњи<br />
дан јуна.<br />
— Ремонтне активности за сада се оба -<br />
вљају према утврђеном плану и динамици,<br />
ма да нам је, због обима посла, потребно ви -<br />
ше машина. С обзиром да се истовремено<br />
вр ше ремонти на копу (БТУ систем) и у<br />
Оплемењивању, добили смо на распо ла га -<br />
ње само један улт, скип и камион. Нај ве ћи<br />
посао смо имали током сувог чишћења<br />
погона. Очишћена је заостала прашина,<br />
извршено пражњење инсталације и по де -<br />
ша вање трачних транспортера за процес<br />
ву лканизације. Опрани су сви објекти, а<br />
за послени раде на чишћењу колосека на<br />
уто варним станицама, затезних тегова Ц-<br />
13, Т-231 и Т-401 и затезног тега тран с пор -<br />
тера Т-601/603 и стаза<br />
ис под транспортера Т-100.<br />
Из међу осталог, чека нас<br />
чиш ћење уздужних и по -<br />
пре чних канала од муља,<br />
уре ђење и кошење бедема<br />
од бункера до повратне<br />
станице Ц-13, уређење<br />
простора испод мостова<br />
транспортера 601/603,<br />
301/302, 201/221. Би ће<br />
очиш ћена и повратна ста -<br />
ница Ц-13 и простор око<br />
об јекта, а за последњу не де -<br />
љу ремонта планирано је<br />
ко шење травњака и уре ђе -<br />
ње круга око објеката по го -<br />
на. Функционалне пробе<br />
биће обављене 30. јуна – каже управница<br />
Перишић.<br />
Током ремонта, велики посао имају<br />
вул канизери на замени гуменог платна<br />
транс портера Т-226, 203 А, Т-207, уба ци ва -<br />
њу гуменог платна на Т-221, Т-102 А, Т-100,<br />
Т-603 и Т-601. Од осталих машинских пос -<br />
лова, врши се подмазивање свих лежајева<br />
на добошима транспортера и лежајева на<br />
елек тромоторима. Планирана је замена 26<br />
мо тора, као и санација пресипних места.<br />
Вр ши се преглед и замена оштећених рол -<br />
ни на транспортерима, а посла има и на<br />
дро билицама, ролен-рост решетима, као и<br />
на ротационим изгртачима и додавачима.<br />
Током овог ремонта, радници елек тро -<br />
о државања немају већих реконструкција,<br />
осим замене флексибилног кабла за на па -<br />
ја ње и командовање транспортером Т-100<br />
на бункеру I и II фазе. Такође, биће за ме -<br />
њен цео пулт у кабини број два на Т-100,<br />
док ће сервис високонапонских прекидача<br />
из вршити радници „Минела” из Београда.<br />
Пословођа електроодржавања I и II фа -<br />
зе Суве сепарације Драган Пакић каже да<br />
су радници током овогодишњег ремонта<br />
су о чени са истим проблемима као и прет -<br />
ходних година.<br />
— Ремонт је успорен недостатком ма -<br />
те ри јала, односно, неблаговременом ис по -<br />
руком Не достају нам каблови, контактери,<br />
остала пратећа опрема и алат. Током овог<br />
обимног посла осећа се недостатак<br />
искусних мај сто ра, тако да је сав терет на<br />
леђима седам старијих радника, јер младе<br />
колеге имају само по годину, две стажа.<br />
Пошто смо ус лов љени роком, остајемо на<br />
послу преко времено, мада нисмо сигурни<br />
да ће нам се то платити. Упркос свим овим<br />
проблемима са којима се суочавамо већ<br />
годинама, учи ни ћемо све што можемо<br />
како би ремонт био завршен по плану, 30.<br />
јуна – каже Пакић.<br />
А. Стојановић<br />
ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИЈА: АУТО - ГАРАЖА „ТАМНАВА”<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Ускоро један возач - једно возило<br />
Док свакодневно брину о исправности<br />
око сто возила из свог возног парка,<br />
„му че муку” са резервним деловима,<br />
до трајалим камионима и скученом ради о -<br />
ни цом (кроз коју свакодневно прође у про -<br />
секу 25 возила), запослени у „тамнавској”<br />
ауто-га ра жи имају зацртан циљ: једно во зи -<br />
ло- један возач.<br />
За сада, кажу, ова идеја није баш близу<br />
ре алности, али са још двадесетак нових „уа-<br />
за”, није далеко од стварности. Ових да на,<br />
очекује се долазак шест нових „уаза”, два ка -<br />
ми она из „фаповог” програма, једна „та тра”<br />
и четири „скочка”.<br />
Према речима технолога експлоатације<br />
во зила Драгана Стојановића, запосленима<br />
у гаражи тренутно иде на руку лепо вре ме,<br />
јер када нема блата на копу, мање је и посла<br />
у радионици.<br />
— Са постојећим возним парком за са -<br />
да успешно одговарамо захтевима копа. До -<br />
бра вест је да смо постигли договор са<br />
ру ко водством „Тамнаве-Запад” о увођењу<br />
но вог режима превоза радника. Вођени ис -<br />
кус твом Поља „Д”, управо смо увели ли ни -<br />
ју која „покрива” све системе на „Тамнави-За<br />
пад”. Реч је о три долазне и три од лаз -<br />
не ту ре током целе смене. За превоз рад ни -<br />
ка дневно је ангажовано 51 возило, док је на<br />
ко пу свакодневно 22 „теретњака”. С об зи -<br />
ром на старост возног парка, чести су ква -<br />
рови, а број возила је уклопљен у пот ре бе<br />
копа, те нема начина да се возило „од ма ра”<br />
или не користи ради евентуалне по- правке.<br />
Увек нам недостаје један број во зи ла, а<br />
највеће проблеме имамо са „та три ним” ка -<br />
мионима чија је просечна старост око 20 го -<br />
дина. Што се тиче возила пут ни чко-те ренског<br />
саобраћаја, евидентан је не до статак<br />
„уаза”. Поред постојећих 40, не достаје нам<br />
још 16 возила овог типа – ка же Стојановић.<br />
Овде се још увек ради уз помоћ само<br />
јед ног компјутера, тако да контрола и пра -<br />
ће ње експлоатације и одржавања возила<br />
нису олакшани.<br />
Технолог одржавања Жељко Ташић об -<br />
јаш њава да је у време када је радионица<br />
про јектована број возила био далеко мањи,<br />
па су садашњи капацитети недовољни.<br />
— Трудимо се да добром организа ци јом<br />
и сарадњом са запосленима у екс пло а та цији<br />
одржимо исправност возила на за до во ља -<br />
вајућем техничком нивоу, а то и ус певамо.<br />
Кон стантно се боримо са не до стат ком ре -<br />
зер вних делова и спором про це ду ром на -<br />
бав ке, похабаношћу или ис трошеношћу, недовољном<br />
набавком сав ре ме них алата и<br />
опреме за радионицу. С об зи ром на набавку<br />
са времених возила, јавља се и потреба за<br />
стручним усавршавањем свих кадрова, како<br />
непосредних извршилаца, тако и надзорнотехничког<br />
особља. Уко лико се људима који<br />
ра де на уговоре не про дужи рад, настаје<br />
про блем, јер „уго вор ци” чине четвртину за -<br />
послених у радионици.<br />
Ветеран Радосав Урошевић, главни по -<br />
сло вођа одржавања теренских и теретних<br />
во зила, у овој радионици је 37 година.<br />
— Радни простор нам постаје проблем.<br />
У летњем периоду је лакше, јер неке поправ -<br />
ке можемо да вршимо напољу, али зими во -<br />
зила чекају у реду. Током овог јутра (од 7 до<br />
11 сати) кроз радионицу је прошло 11 ка ми -<br />
она и седам путничко-теренских возила. Је -<br />
дан алат „дели” три мајстора у радионици.<br />
Не достају нам апарати за варење и зава ри -<br />
ва ње, апарати за лимарске радове, гаражне<br />
ди залице за замену гума, као и пнеуматици<br />
за сва возила – каже Урошевић.<br />
Допрема годишње набавке резервних<br />
де лова за сва возила ауто-гараже „Тамнава”<br />
оче кује се на јесен, а до тада, овде се сналазе<br />
ка ко знају и умеју.<br />
А. Стојановић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲ 16 КОЛУБАРА
Снимио: Милан Цвијетић<br />
ДЕЛЕГАЦИЈА РБ „КОЛУБАРА” У ПОСЕТИ „ЧЗ ЛОКО”<br />
Одложени термини испоруке<br />
Главни рамови касне две до три недеље, остали склопови и делови готови Радници<br />
одржавања Железничког транспорта путују у Чешку на обуку за одржавање и руковање<br />
Стручни тим РБ ,,Колубара” боравио<br />
је, од 25. до 30. маја, у Чешкој, у оби -<br />
лас ку произвођача локомотива ,,ЧЗ<br />
ЛО КО” и његових добављача погонскох<br />
скло пова.<br />
Радном састанку испред ,,Колубаре”<br />
присуствовали су Недељко Ђуровић, тех -<br />
ни чки директор ,,Прераде”, Драган Пла -<br />
нинчић, директор Железничког транс пор -<br />
та и Фрањо Рајчевић, технички директор<br />
Железничког транспорта. Према уговору<br />
за испоруку две дизел електричне локо мо -<br />
ти ве РБ ,,Колубара”, обављена је прва фаза<br />
кон троле прозводње главних компоненти<br />
локомотива.<br />
– Фирма ,,ЛОСТР” која ради главне ра -<br />
мо ве није испоштовала договор са ,,ЧЗ ЛО -<br />
КО” око термина испоруке главних рамо -<br />
ва, који касне две до три недеље у односу<br />
на план. Договорено је да испорука првог<br />
ра ма буде 23. јуна, а за другу локомотиву<br />
две недеље касније – рекао је Фрањо Рај че -<br />
вић и истакао да рамови још нису готови<br />
Редовна годишња инвестициона оправ ка<br />
капацитета Железничког транс пор та<br />
,,Прераде” почела је према плану 5. јуна и<br />
трајаће до краја месеца.<br />
Склопљени су уговори са спољним из во -<br />
ђачима радова, фирмама ,,АВД систем” и<br />
ЗГОП из Новог Сада. На ремонтним ак тив -<br />
нос тима поред њихових радника, раде и за -<br />
послени ЕПС-а из Обилића на одржа ва њу<br />
пруге. Стандардне послове инвес ти ционе оп -<br />
рав ке на локомотивама, вагонима и одр жа -<br />
ва њу контактне мреже и сигнално-си гур но с -<br />
ним уређајима раде запослени у Одр жа ва њу<br />
Железничког транспорта.<br />
Рад на делу колосека 11Д<br />
– Имали смо мало кашњење на самом по -<br />
четку ремонта, јер смо били у цајтноту са на -<br />
бавком материјала, али смо превази шли ове<br />
проблеме када смо склопили дого вор са под -<br />
извођачима о набавци 70 тона ко лосеч ног<br />
због повећаног обима посла, али су у фази<br />
израде.<br />
Током посете представници „Колу ба -<br />
ре” обишли су фирме које производе пне -<br />
у матску опрему, вучне алтернаторе и вучне<br />
мо торе, које су испоштовале рокове и про -<br />
извођачу испоручиле делове и склопове.<br />
Због померања рокова испоруке глав -<br />
них рамова, поново су дефинисани кона -<br />
чни термини техничког пријема првог ра -<br />
ма за крај јула, а другог за средину августа,<br />
када ће бити обављен и пробни рад локо -<br />
мотива у синхрону. Експедиција за Вреоце<br />
и коначан пријем планирани су за почетак<br />
септембра.<br />
– Добили смо документацију за пове -<br />
ћа ну заштиту од запрашености, коју је на<br />
наш захтев урадио „ЧЗ ЛОКО”. Такође су<br />
нам указали на измене на кочионим сис те -<br />
ми ма, којима ће бити исправљени недо ста -<br />
ци који су уочени током рада овог типа ло -<br />
ко мотива на пругама „Железница Србије”<br />
– објашњава Рајчевић и наводи да је сле -<br />
РЕМОНТ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ТРАНСПОРТА ,,ПРЕРАДЕ”<br />
Вод по мери нових локомотива<br />
Поред редовних инвестиционих активности на локомотивама<br />
и прузи, највећи послови на ,,пуној” страни станице ,,Сушара”<br />
прибора – рекао је Зоран Миловановић,<br />
управник Одржавања Желез нич ког транс -<br />
порта и истакао да се ради ко ло сек 11Д од 230<br />
ме тара, а на ,,пуној” стра ни у ста ни ци ,,Су ша -<br />
ра” ремонтује се близу 1200 ме та ра колосека<br />
на свих пет трака.<br />
Материјал који је неопходан да би се за -<br />
вр шиле ремонтне активности стиже пре ма<br />
ди намици послова, а реч је о великим на бав -<br />
ка ма. Поред чишћења погона и скрет ни ца,<br />
то ком инвестиционе оправке у спољ ном три -<br />
ан глу ће се мењати уну тра шња ши на и пра -<br />
гови. Према Миловановићевим речима, у<br />
пла ну је за мена дотрајалог тролног во да и из -<br />
дизање на одрађеним локацијама<br />
због доласка нових локомо<br />
тива из Че ш ке, ко је су не -<br />
што више од са да ш њих, па је<br />
потребно да се обезбеди висин<br />
ска ра злика и зо на си гур -<br />
ности.<br />
Сви послови на инвес ти -<br />
ци оној оправци одвијају се<br />
према плану, а како објашњава<br />
Фрањо Рајчевић, технички<br />
директор Железничког транспорта,<br />
ако време буде послужило,<br />
овај погон ,,Прераде”<br />
биће спреман да последњег<br />
да на у јуну кре не у рад. На<br />
ста ници ,,Сушара” ради се ве лики и зах теван<br />
посао који треба да обез беди по уз дан превоз<br />
угља са површинских ко пова ,,Ко лубаре” за<br />
више наредних деценија.<br />
Н. Живковић<br />
дећи сусрет заказан за почетак наредног<br />
месеца:<br />
– Договорили смо се да прве седмице<br />
ју ла у Чешку отпутује тим за одржавање и<br />
ру ковање локомотивама на десетодневну<br />
об уку у Требову. У Железничком транс -<br />
пор ту актуелне су припреме групе за ма -<br />
шин ско и електроодржавање за одлазак на<br />
пут, јер је веома битно да присуствују про -<br />
цесу монтаже локомотива.<br />
После ове радне посете Чешкој, струч -<br />
ња ци из „Колубаре” истакли су задовољ -<br />
ство до сада завршеним пословима, иако је<br />
би ло померања рокова завршетка радова.<br />
Ос тале вредности и параметри за локо мо -<br />
ти ве прецизирани уговором су испошто -<br />
ва ни са додатним унапређењима. Ипак,<br />
наши представници захтевали су једино да<br />
нат писи обавештења и упозорења на уре -<br />
ђа јима на локомотивама буду на српском<br />
је зику, што је ситна замерка.<br />
Н. Живковић<br />
У ОБЈЕКТИВУ<br />
Буђење ,,парњаче”<br />
Објектив нашег фоторепортера Ми ла на<br />
Цвијетића забележио је сре ди ном јуна<br />
пробни рад „парњаче” по сле пот па -<br />
љивања. Парна локомо ти ва мане вар -<br />
ског типа, прва од три „старе даме” Же -<br />
лезничког транс пор та, ремонтована је и<br />
ге нерално сер висирана, а током наше<br />
по сете је на пружном прелазу иза зграде<br />
ста ре Сушаре и „пробуђена”. Остале две<br />
ма неварке чекале су на инвес тици они<br />
сервис. Н. Ж.<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
17<br />
⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳
издвојена<br />
предузећа<br />
<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
„МЕТАЛ” НАСТАВИО СЕЗОНУ ИНВЕСТИЦИОНИХ ОПРАВКИ У „КОЛУБАРИ”<br />
<br />
„Велико спремање” коповских система<br />
Једна од најважнијих карика у ланцу пословања РБ „Колубара”<br />
током вишедеценијског рада је ангажовање некадашњих пого -<br />
на, односно, профитних центара „Колубара-Метала”, како у<br />
ра дионицама, тако и на терену.<br />
На простору Рударског басена појављивале су се и друге фир -<br />
ме, али, по речима одговорних људи из врха предузећа, оне нису<br />
мо г ле да конкуришу „Колубара-Металу”, пре свега, „Централном<br />
ре монту”.<br />
О квалитету ремоната петнаест коповских система (осам на<br />
По љу „Д”, два на Пољу „Б” и пет на тамнавским коповима), изведе -<br />
них током прошле године најбоље сведоче остварени производни<br />
резултати. Имајући у виду да су машине старе преко двe и по де -<br />
це није, посао је из године у годину захтевнији, а, у исто време,<br />
пред менаџмент и раднике „Колубаре”, самим тим и „Метала”, по -<br />
став љају се све већи захтеви у погледу ефикасности.<br />
Овогодишња сезона ремоната на површинским коповима „Ко-<br />
лубаре” почела је крајем фебруара уласком I Ц система Поља „Д”<br />
у инвестициону оправку. Следе IV БТО систем на истом копу, I и<br />
II БТО систем на „Тамнава-Западном пољу”, БТС и II БТО на Пољу<br />
„Д”, док је почетком јуна завршен велики посао на оправци шест<br />
ру дар ских машина са тамнавских копова, који је ангажовао изу -<br />
зет но велики број извршилаца и опреме.<br />
„КОЛУБАРА-МЕТАЛ”: ПРОФИТНИ ЦЕНТАР „РЕМОНТ У РАДИОНИЦИ”<br />
Заваривач у Ремонт радионици<br />
Профитни центар „Ремонт у радионици” „Колубара-Метала”<br />
један је од производних погона некадашњег „Централног<br />
ремонта”. У оквиру овог центра налази се Служба регене -<br />
рације са три организована радионичка простора: заваривачким,<br />
багерским и браварско-лимарским. У оквиру Службе упослено је<br />
преко 90 радника.<br />
По речима Предрага Влајића, шефа радионица регенерације,<br />
највећи профит остварује се управо у простору са најтежим усло -<br />
ви ма за рад, у радионици за заваривачке послове.<br />
– У мају, према фактурисаним налозима, ово одељење је зара -<br />
ди ло око 18 милиона и 200 хиљада динара, а сваког месеца, у просе -<br />
ку, приход се креће од 17 до 25 милиона, што представља износ<br />
већи од прихода појединих профитних центара. А услови за рад<br />
су, сасвим сигурно, најгори у „Металу”. Највећи проблем је, свака -<br />
ко, недостатак основних средстава: адекватне ХТЗ опреме и спе ци -<br />
јал них заваривачких маски. Да не помињем колико је велика<br />
потреба за новом халом и системом за вентилацију. Већи број ра -<br />
дни ка је тешко оболео, а то је управо разлог за незабележен пресе -<br />
дан када је у питању ангажовање радника „Колубара-Метала”, где<br />
су два радника, заваривача, својевољно напустила „сигурно” радно<br />
место и прешла у такозвану сиву зону – истиче Влајић.<br />
Радионица за заваривачке послове смештена је у прилично<br />
скученом простору, са чак девет заваривачких места.<br />
Оправка „глодара 4” на Пољу „Б”<br />
Ових дана, послови „Колубара-Метала” настављени су на по -<br />
вршинском копу Поље „Д” где је 5. јуна започео ремонт „глодара<br />
7” и бандвагена, док је на Пољу „Б”, истог датума, екипа „Елек тро -<br />
машинског ремонта на терену“ почела послове оправке багера<br />
SchRS 350/5x12, познатијег као „мала четворка” и бандвагена. У<br />
току је и ремонт ЕШ-а 4 на површинском копу „Та мнава-Западно<br />
поље”.<br />
М. Микић<br />
Ил’ изгориш ил’ те убије промаја<br />
<br />
– Дошли сте у тренутку када ниједан апарат није укључен, а<br />
замислите кад их неколико ради. За десет минута не види се прст<br />
пред оком, а о нормалном дисању нема ни говора. Због тога је сва -<br />
ки радник ишао на посебан лекарски преглед плућа – каже Милисав<br />
Димитријевић, пословођа, који је од 32 године стажа чак 24<br />
провео у заваривачкој радионици.<br />
У радионицама ремонта ради се специјална врста заваривања,<br />
такозвано панцирање, где се варови изводе наваривањем пуњеном<br />
жицом. Такав начин рада примењује се само у „Колубари”.<br />
Никола Трифуновић и Мирослав Миловановић су заварива -<br />
чи са преко 25 година стажа. Читав радни век провели су у овој ра -<br />
дионици. О недаћама и тешкоћама посла не желе много да причају,<br />
само кажу да им је доста нелагодно јер у радионици послове изводе<br />
раме уз раме са осталим колегама (браварима, борверкистима и<br />
кранистима) који, за разлику од њих, немају бенефициран радни<br />
стаж а изложени су истој прашини, диму, буци и промаји.<br />
– Ових дана сам на температури од преко 30 степени заваривао<br />
радни точак који је, због самог поступка рада, морао да буде<br />
загрејан на 250 степени. Замислите како је кад читав дан стојите на<br />
пола метра од такве топлоте у пуној опреми за рад. Не зна се да ли<br />
је горе или боље када направимо промају. Ил’ изгориш, ил’ те убије<br />
промаја онако мокрог – објашњава Миловановић. М. Микић<br />
Завршна фаза радова у Костолцу<br />
УКостолцу су настављени радови на ре витализацији четири<br />
рударске ма ши не које су, током протекле године, пре сељене<br />
са копа „Ћириковац” на коп „Дрмно”. На овом послу тренутно<br />
је ангажовано 24 радника машинске и електро струке „Ко лу ба -<br />
ра-Метала”, док је шест радника „Косово-Обилића” упо слено<br />
као испомоћ.<br />
Бора Стевановић, главни машински ин жењер екипе „Ре-<br />
мон та”, каже да су радови на ревитализацији багера ушли у за -<br />
вр шну фазу. Након завршене реви та лизације челичне кон струк -<br />
ције багера и антикорозивне заштите, приступило се монтажи<br />
машинских склопова, где су сви витални делови багера про шли<br />
кроз комплетну обраду у радионицама „Ко лу бара-Ме та ла”.<br />
Рок за завршетак радова је 15. јул, с тим што ће 5. јула за по -<br />
чети функци она лне пробе за чије извођење је остављен рок од<br />
десет дана.<br />
М. Микић<br />
<br />
18 КОЛУБАРА<br />
Снимио: Милош Павловић
„КОЛУБАРА - УНИВЕРЗАЛ”<br />
Строга контрола квалитета<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Сектор квалитета чине два одељења - Контрола и Испитивање, који врше пријемну,<br />
међуфазну и завршну контролу производа Изузетно низак проценат „шкарта”<br />
Задовољавајући услови рада и хигијене<br />
Док очекује новог власника, чији до -<br />
ла зак је најављен за јесен, „Колубара<br />
- Универзал”, према речима директо -<br />
ра Слободана Милановића, ради „пуном<br />
па ром”, покушавајући да унапреди произ -<br />
вод њу у свим аспектима у којима је то мо -<br />
гуће. Једна од најважнијих карика у том<br />
про цесу је поуздана контрола квалитета<br />
коначног производа, о чему у „Универзалу”<br />
брине Сектор квалитета.<br />
– Контроли квалитета посвећује се ве -<br />
ли ка пажња и запослени у служби која се<br />
ти ме бави раде озбиљан и одговоран по -<br />
сао. Осим што се стара о томе да готов про -<br />
извод који „изађе” из фабрике задовољава<br />
све утврђене стандарде, Сектор квалитета<br />
обав ља и међуфазну контролу, од које за -<br />
ви си ток процеса производње – рекао је<br />
Милановић.<br />
Сектор квалитета чине два одељења:<br />
Кон трола и Испитивање. Постоји три „вр-<br />
с те” контроле: пријемна (прегледа се сав<br />
при стигли материјал и сировине, као и ту -<br />
У СЛИЦИ И РЕЧИ<br />
ђа роба, која долази „на услугу”), међу фаз -<br />
на (у току процеса производње) и финална<br />
(ко ја подразумева контролу сваког по је ди -<br />
нач ног финалног производа). Испитивање<br />
се врши у две лабораторије и углавном се<br />
од носи на физичко - механичке карак те ри -<br />
сти ке полупроизвода или производа.<br />
– Инсистирамо на аутоконтроли сва -<br />
ког радника и ниједан производ не може да<br />
пређе из једне у другу фазу производње<br />
или да буде испоручен наручиоцу уколико<br />
није добио статус „усаглшен”, што значи да<br />
је у складу са задатим параметрима и у ок -<br />
ви ру дозвољених толеранција. Можемо се<br />
пох валити да је проценат „шкарта” који се<br />
по јављује изтузетно низак и да се из го ди -<br />
не у годину смањује – рекла је Милена Јан -<br />
ко вић, директор зa квалитет.<br />
У надлежности овог Сектора је и спро -<br />
во ђење ISO стандарда квалитета 9001/2000,<br />
који се у „Универзалу” примењује десет го -<br />
ди на и стандарда за заштиту животне сре -<br />
ди не 14001/2004, који се користи три го дине.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Излет на<br />
Рајац<br />
Синдикална организација Ди<br />
рек ције Рударског басена „Ко лу ба -<br />
ра” организовала је, по ло ви ном ју -<br />
на, једнодневни из лет за послених<br />
у овом делу „Колу ба ре”, на пла ни -<br />
ну Рајац. Педестак рад ни ка су леп<br />
јунски дан искористили за уживање<br />
у лепотама кра јо лика, шетњама<br />
и рекреативним спорт ским активностима. Председник син дикалне органи за ције Спо -<br />
менка Лазаревић каже да је за довољна овим излетом. За по сле ни су се, макар на неко ли -<br />
ко сати, одвојили од свакодневице. Није изостало ни одушевљење излетника који су<br />
често питали: „Када ћемо, поново, на Рајац”<br />
Текст и снимак: М. Тадић<br />
Угоститељи у новом руху<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
У<br />
„Колубара - Угоститељству”<br />
се стал но чине напори како<br />
би се по дигао ниво и квалитет<br />
услуга ко је пружају корисни ци -<br />
ма. У току про ш лог месеца на ба -<br />
ви ли су нове уни форме за око<br />
500 својих рад ни ка. Прикладна<br />
радна одела до сада до били су<br />
сви запослени у кан ти на ма, би -<br />
фе има, пекари и транспорту. Та -<br />
кође, ускоро ће се поновити и<br />
запослени у туристичкој агенцији<br />
„Ко лубара-турс” и ресторани -<br />
ма за ко је су већ наруче не униформе.<br />
М. Р. Раднички ресторан у Сушари угља<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. JУН 2008.<br />
– Морам да истакнем да ти стандарди<br />
код нас заиста „живе” и доста доприносе<br />
оп штем уређењу фирме. С обзиром да се<br />
од носе на читав систем управљања, њихо -<br />
ва доследна примена захтева висок степен<br />
тех нолошке и радне дисциплине свих за -<br />
по слених – додала је Јанковић.<br />
Да је степен одговорности висок али и<br />
да су услови рада одлични, потврђује Ве -<br />
ри ца Васовић, хемијски техничар, која је,<br />
пре него што се запослила у Контроли<br />
„Уни верзала”, радила у још две гумарске<br />
фир ме.<br />
– Годинама сам у овом послу и имам<br />
ис куство из других предузећа, па могу да<br />
упо редим. Што се тиче реда, рада, орга ни -<br />
за ције, „Универзал” је, по мом мишљењу,<br />
ван конкуренције. Овде сам доста уна пре -<br />
ди ла своје знање, а посебно сам задовољна<br />
ус ло вима рада и хигијеном, која је на за видном<br />
нивоу. То да у једној фабрици гумарске<br />
ин дустрије има биљака, говори више од<br />
хи љаду речи – рекла је Васовић.<br />
А. Станић<br />
,,КОЛУБАРА – УСЛУГЕ”<br />
Безбедоносна<br />
култура<br />
За раднике патролне делатности<br />
пос лов не јединице Заштита и<br />
обезбеђе ње ,,Колубара–Услуга”, на<br />
стрелишту ,,Тамнава”, 21. маја, органи -<br />
зо вано је преда вање са циљем да се<br />
подигне безбедносна култура и едукују<br />
запослени.<br />
Предавање су одржали Милан Мило -<br />
ше вић, професор Криминалистичко–<br />
полицијске академије и Горан Ивковић,<br />
по моћ ник директора Центра за превен -<br />
ци ју криминала из Београда.<br />
– Од 600 радника јединице Заштита<br />
и обезбеђења ,,Услуга” патролном делат -<br />
нош ћу бави се 100 запослених, а рас -<br />
поре ђе ни су у три одељења: Вреоци,<br />
Ба роше вац и Тамнава. Приликом оба -<br />
вља ња свакодневних послова на терену<br />
се сусре ћу са различитим проблемима,<br />
а ово еду кативно предавање је организо -<br />
вано у циљу бољег упознавања права,<br />
дуж ности и обавеза радника обезбе -<br />
ђења – рекао је Раде Матијашевић,<br />
руко во дилац једини це Заштита и обе -<br />
збе ђење.<br />
У плану је и наставак едукације рад -<br />
ни ка ,,Услуга”, а наредно предавање биће<br />
посвећено обезбеђењу јавних скупова у<br />
циљу припрема за предстојећу Универ -<br />
зи јаду. Н. Ж.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Снимио: Милош Павловић<br />
19<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ КОНАК МИХАЈЛОВИЋА У МАЛОМ БОРКУ<br />
▲ ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ Кашика багера не разазнаје векове<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ Како сачувати једну од последњих грађевина из 19. века у нашем крају<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
О<br />
▲<br />
▲ пресељењима, померањима, измеш та - бро бит државе и народа биле су повод да га уобичајне породичне обавезе и 34 хекта -<br />
▲<br />
▲ њи ма и свему што прати жи вот ру дар - га 1912. године Краљ Петар I Карађор ђе - ра обрадиве земље. Сасвим логично, сам не<br />
▲<br />
▲ ских насеобина написани су небројени<br />
кило мет ри реченица. Последњих година реда. У исто време, породица Михајловић - Помажу ми два момка. Доста новца<br />
вић одликује орденом Светог Саве првог мо же све да постигне.<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲ у жижи интересовања, по овом питању, на - се проширује и Рајко постаје отац једног уложио сам у пољопривредну меха низа ци -<br />
▲<br />
▲ шли су се Вреоци. Све је прилично јасно. Пре си на и четири ћерке.<br />
ју, али без обзира на савремену опрему,<br />
▲<br />
▲<br />
или кас није, кад се подељена мишљења, уз - Свако време носи своје бреме. Године један човек не може ништа сам. Игром слу -<br />
▲ буркане емоције и делимично испуњена оче -<br />
▲<br />
про лазе, људски животи са њима. Рајко чаја, момци живе у Малом Борку. Увече,<br />
▲ ки вања умире, остају само сећања. Записали Ми хајловић упокојио се 1928. године не кад заврше посао и кад се пресвлаче и по -<br />
▲<br />
▲ смо једно…<br />
слу тећи да ће се убрзо, почетком четр де се - ла зе кући, још увек имам осећај да и ја тре -<br />
▲<br />
▲ Далеке 1866. године у Малом Борку, у тих година, његов труд и рад наћи на удару ба да кренем са њима у Борак. Од како смо<br />
▲<br />
▲ имућној породици Или је Михајловића нове пошасти, немачке фашистичке маши - се преселили у Радљево, никада нисам са -<br />
▲<br />
▲ ро дио се син Рајко. Време је пролазило, и не рије, која је рушила све пред собом. Због њао ову нову кућу. Чак и ако сањам људе<br />
▲<br />
▲ како то у срп с ким, дома ћин ским породицама<br />
бива, мла дић ским одредима, немачки војници запалили у Борку, у старој кући. Ћерке су се тамо ро -<br />
сумњи да породица сарађује са парти зан - из новог окружења, сањам да се све дешава<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
стасава, ст вaра су комплетну имовину Михајловића. Ка - ди ле, а син Вук је од рођења у Радљеву.<br />
▲<br />
▲<br />
сопствену породицу<br />
и пре узи - ћу успели да спасу.<br />
има ју слике старе куће. Из шале, када неш -<br />
фа на и продавница су изгореле, док су ку - Ћер ке у својим мобилним телефонима<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
ма бригу о породичном<br />
имању. Причу о историји једне од најлепших гра - Ско ро сам у једном телефону видео слику<br />
Дошло је ново време и нове генерације. то сликају, испод слике напишу коментар.<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
А имало се о че -<br />
▲<br />
ђе вина овога краја испричао нам је Миле куће у Борку, а испод написано: „још је<br />
▲<br />
му и бри ну ти… Јев ремовић, чукунунук Рајка Михај ло ви - лепа” – каже Миле.<br />
▲<br />
▲<br />
Рајко Ми - ћа, ко ји је у овој кући, са породицом, про - Конак Михајловића у Малом Борку је<br />
▲<br />
▲<br />
хајловић наследио<br />
је 20 хекта-<br />
је морао да на пусти дом и пре сели се у за штиту споменика културе у Ваљеву, где<br />
жи вео читав свој живот, све до дана када од 2000-те године под надзором Завода за<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
ра обрадиве зем Радљево. Близина и ширење копова су, Законом о културним добрима, утвр ђе -<br />
▲<br />
▲<br />
ље, а у цен тру учинили су своје. Про странства су екс - не мере заштите и основни обим доз во ље -<br />
▲<br />
▲<br />
села, код школе, проприсана, исплаћена и напуштена. Ве - них радова на објектима културе. То значи<br />
▲<br />
▲<br />
продавницу и лики руч који се догодио средином да су надлежни људи локалне самоуправе<br />
▲<br />
▲<br />
кафану. Пуно де ве де сетих година још више је угрозио оп штине Лајковац дужни да објекат из мес -<br />
▲<br />
▲<br />
по сла, па се и на живот људи у овом делу Малог Борка. те на одређену локацију у оквиру своје<br />
▲<br />
▲<br />
зараду није мо - Природа је учи нила своје. Стотине хиљада територије, на начин прописан законом,<br />
▲<br />
гло пожалити.<br />
▲<br />
кубика по то нуло је за само једну ноћ. али тако да грађевина задржи првобитни<br />
▲<br />
Три године Срећом, није било људских жртава. из глед. То је изузетно велик и скуп посао, а<br />
▲<br />
▲<br />
трајала је из -<br />
оп штина Лајковац још увек није показала<br />
▲ Рајко Михајловић<br />
▲<br />
градња нове, Покушај да се обнови стари амбијент ве лико интересовање за почетак израде<br />
▲<br />
▲ ве лике породичне куће Михај ловића. Гра - Породица се сели у Радљево 2001. годи - про јекта. По неким проценама, део Малог<br />
▲<br />
▲ ђевина је, коначно, завршена 1886. године не. Миле Јевремовић покушао је приликом Бор ка у ком се објекат сада налази, наћи ће<br />
▲<br />
▲ и била је прави архитектонски бисер. Из - из градње нове куће, што је више могуће, да се на удару копа кроз четири године. Шта<br />
▲<br />
▲ грађена је у дубровачком стилу, пре - пре несе амбијент имања из Малог Борка. ће се до тада догодити, још увек је неиз вес -<br />
▲<br />
▲ познатљивом по томе што комплетну Колико је успео у то ме, само он зна. но. Културна вредност и значај једне од<br />
▲<br />
▲ кон струкцију носе три камена лука. На – Када вам екс про пришу имање, про - пос ледњих грађевина из 19. века нашег<br />
▲<br />
▲ исти начин, примера ради, изграђен је цене вредност, ис -<br />
▲<br />
▲<br />
чувени мост на Неретви у Мостару. У кућу плате вас и то је све.<br />
▲<br />
▲<br />
је уг ра ђе на 101 хиљада планских, великих Одлазите на неко<br />
▲ ци гли, а озидани су високо приземље и<br />
▲<br />
друго место. Свако<br />
▲ спрат. У те мељ су постављене огромне ка -<br />
▲<br />
од лучује за себе. Не -<br />
▲ ме не пло че и просто је несхватљиво на ко -<br />
▲<br />
ко се одлучио за Бе о -<br />
▲ ји начин су, у оно време, допремљене из<br />
▲<br />
град, неко за Уб, Лај-<br />
▲ об лижњих ка менолома. Дебљина зида, што<br />
▲<br />
ковац, Лазаревац, не -<br />
▲ је веома не о бично, износи 800 милиметара.<br />
▲<br />
ко за спортске ау то -<br />
▲ Међу спратну конструкцију чине дебеле<br />
▲<br />
мо биле… Ја сам одлучио<br />
да се пре се лим<br />
▲ др вене гре де, које су на крајевима зат -<br />
▲<br />
▲ ворене даскама. Између њих се налази слој у Радљево и нас тавим<br />
▲<br />
▲ песка, ко ји, на неки начин, представља да се, као и до сада,<br />
▲<br />
▲ изолацију. Унутрашње степениште је из - бавим пољо прив ре -<br />
▲<br />
▲<br />
рађено од др вета, а до данашњег дана за - дом. У Малом Борку<br />
▲ мењена су само спољашња окна на прозорима<br />
која нису одо лела зубу времена.<br />
▲<br />
сам живео на имању<br />
▲<br />
▲<br />
од девет хек тара. Ни -<br />
▲ Дрвени подови одр жа ли су се до наших<br />
▲<br />
сам смео да дозволим Конак Михајловића у Малом Борку<br />
▲ дана. Судећи према ја чи ни и квалитету<br />
▲<br />
да, без об зи ра на све<br />
▲ градње, породична ку ћа Ми хајловићевих, остало, породицу сместим у неки станчић кра ја је велика, а пресељена на нову лока -<br />
▲<br />
▲ без икаквих додатних ула гања, могла би или имање од неколико ари – при ча ци ју може добити нову употребну вред -<br />
▲<br />
▲ дочекати наредно столеће.<br />
Јевремовић.<br />
ност у виду завичајног музеја, библиотеке,<br />
▲<br />
▲<br />
Заслуге за нови век<br />
Супруг и отац три ћерке и сина, Миле му зичке школе и слично. Од уништења и<br />
▲<br />
▲<br />
је запослен у РБ „Колубара” као техничар за борава могу је спасити само људи. Ка ши -<br />
▲<br />
▲ Са првим годинама двадесетог века надзора Сектора инвестиција површин - ка багера не разазнаје векове.<br />
▲<br />
▲ Рај ко започиње политичко ангажовање и ских копова. Након радног времена чекају<br />
▲<br />
▲ пос таје народни посланик. Заслуге за до -<br />
М. Микић<br />
▲<br />
▲<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
20 КОЛУБАРА<br />
Снимио: Александар Рашин
КОНСТИТУИСАНА ЛОКАЛНА ВЛАСТ У ЛАЗАРЕВЦУ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Бранко Борић поново председник<br />
Верификацијом мандата 61-ог од бор ни -<br />
ка са шест изборних листа и избором<br />
пред седника општине, заменика пред -<br />
сед ника, општинског већа, секретара Скуп -<br />
шти не и сталних скупштинских тела, у<br />
Ла за ревцу је 16. јуна конституисана нова ло -<br />
ка л на власт. Скупштинску већину са 39 од -<br />
Конститутивна седница Скупштине општине Лазаревац<br />
бор ника, на основу нешто раније потписаног<br />
ко алиционог уговора, формирали су Де мо -<br />
крат ска странка Србије, Нова Србија, Српска<br />
ра дикална странка, Социјалистичка партија<br />
Ср бије и Партија удружених пензионера Ср -<br />
бије. Тиме је Лазаревац постао шеста градска<br />
оп штина Београда у којој је, након избора 11.<br />
маја, формирана нова локална власт са чет -<br />
во рогодишњим мандатом.<br />
Гласовима скупштинске ве ћи не (у гла -<br />
сању нису учествовале Демократска странка,<br />
Г 17 плус и Група гра ђана „Клуб љу би -<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
те ља Ла за ревца Радомир Ђаковић”, који су<br />
на пустили седницу), за но вог (старог) председника<br />
оп штине Лазаревац, тајним гла -<br />
сањем, једногласно је иза бран дипл. инж.<br />
ар хи тек туре Бранко Борић из Ве ликих<br />
Цр љена. За за ме ни ка председника, на Бо ри -<br />
ћев предлог, изабран је Александар Дра -<br />
жић (СРС), приватни предузетник<br />
из Лазарев ца.<br />
У новом општинском<br />
већу, уз председника општи<br />
не и његовог за ме ни -<br />
ка су и Гор дана Дражић,<br />
Зоран Цветановић, Ва -<br />
со Челебић, Ненад Жи -<br />
во ји новић, Дра го мир<br />
Дра ги ће вић, Радивоје<br />
Урошевић и Дра ган Јев -<br />
тић. Функцију секретара<br />
СО Ла заревац и у на -<br />
редне че ти ри године ће<br />
обав љати Вељко Ми хај -<br />
ловић, диплoмирани<br />
прав ник из Лазаревца.<br />
Конститутивна сед -<br />
ни ца Скупштине ГО Ла -<br />
заревац, којом је као најстарији одборник<br />
председавао Сло бо дан Стојковић (СРС),<br />
са два најмлађа од бор ника из ре до ва ДС и<br />
СРС, уз неколико пауза, трајала је го тово<br />
шест сати, због упорних покушаја опо -<br />
зиционих странака, посебно Г 17 плус, ко -<br />
је су позивањем на низ процедуралних<br />
питања и опструкцијом безуспешно настојале<br />
да скупштинској ве ћини што више<br />
„отежају” формирање општинске власти.<br />
С. Младеновић<br />
▲Нови састав Скупштине<br />
У наредне четири године Скуп штину ГО<br />
Лазаревац чиниће следећи одборници:<br />
Демократска странка Србије: Бранко<br />
Бо рић, Милован Обрадовић, Миленко Ву -<br />
ли ћевић, Јасмина Антонијевић, Драгослав<br />
Ва сиљевић, Верица Герасимовић, Милан<br />
Ив ко вић, Момир Илић, Владан Јовичић, Ра -<br />
ди во је Максимовић, Милутин Милова но -<br />
вић, Љи љана Митровић, Владан По лом чић<br />
и Пре драг Симић.<br />
Нова Србија: Миле Јеремић, Зоран Ни -<br />
ко лић, Драган Петровић и Раде Жива но вић.<br />
Демократска странка и Г 17 плус: Иван<br />
Бу чевац, Данијела Брковић, Мило рад Вла -<br />
јић, Игор Госпавић, Драгана Јова новић, Ста -<br />
нко Јовчић, Драгана Кнежевић, Дра гана Којић,<br />
Иван Кушић, Јасмина Ма рић и Ма рин -<br />
ко Марић.<br />
Социјалистичка партија Србије и<br />
ПУПС: Славољуб Павловић-Колубарац,<br />
Миливоје Матијашевић, Мирослав Антонијевић-Баја,<br />
Микајило Грујић, Саша Ла зић,<br />
Бранко Марковић, Радослав Миловановић-<br />
Раћа и Слободан Пауновић-Буш нер.<br />
Српска радикална странка: Алексан -<br />
дар Дражић, Мирјана Милетић, Вукашин<br />
Ми ћовић, Драган Милић, Милан Вучи ће -<br />
вић, Горан Игњатовић, Томислав Рикановић,<br />
Бо ри воје Гагић, Радојка Васиљевић,<br />
Слободан Стојковић, Миладинка Остојић,<br />
Ми ро слав Васиљевић и Весна Шкорић.<br />
Група грађана „Клуб љубитеља Лаза -<br />
рев ца – Радомир Ђаковић”: Радомир Ђа ко -<br />
вић, Горан Поповић, Злат ко Петровић и<br />
Ми лан Ралић. С. М.<br />
ЗНАЧАЈНА УЛАГАЊА У ВОДОСНАБДЕВАЊЕ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
За више воде 100 милиона динара<br />
Упобољшање водоснабдевања и сис те -<br />
ма за одвођење отпадних вода на по -<br />
дру чју град ске општине Лазаревац ове<br />
године ће бити ин вестирано око 100 ми -<br />
лиона динара. У пр вој половини 2008. ут -<br />
рошено је 60 милиона, а за преостали део<br />
уговорени су послови до краја године, ка жу<br />
у Инвестиционој групи за водо снаб де вање.<br />
Израђени су пројекти цевовода за под -<br />
сис тем „Север” (прикључење Степојевца,<br />
Вр бов на и Лесковца на београдски во до вод -<br />
ни сис тем) и објеката подсистема „Се ве ро -<br />
ис ток” (за насеља у долини реке Турије), као<br />
и про јекти секундарне мреже у два десетак<br />
насељених места општине.<br />
У протеклом делу године изведени су<br />
или су у току и радови на више локација. На<br />
из во ришту „Пештан” урађена су три но ва<br />
екс пло атациона бунара којима ће ка па цитет<br />
би ти повећан за додатних 30 ли та ра воде у<br />
се кунди. Реконструисано је 1000 ме тара во -<br />
доводне мреже у Лукавици, при во ди се кра -<br />
ју рекострукција 1700 метара мре же у<br />
Јун ковцу, довршава се изградња 2,5 ки ло ме -<br />
тара дугог цевовода од резер во а ра „Стр-<br />
мово 2” до Пркосаве, завршено је 2<br />
ки ло метра водовода у Брајковцу, а ради се и<br />
водовод од Малог Борка до Лесковца(3 ки -<br />
лометра).<br />
Ове године доста пажње посвећено је и<br />
канализационој мрежи. У Степојевцу је за -<br />
вршено око 500 метара канализације за но -<br />
ву основну школу, а у плану је још 1000<br />
ме тара мреже до краја године. Ради се и ка -<br />
на лизација у Петки (уговорено је 1500 ме -<br />
та ра) и у Малим Црљенима (око 850<br />
метара).<br />
Како је планирано, у другој половини<br />
2008. почеће реализација још неколико зна -<br />
чајних пројеката. У циљу обједињавања<br />
под система „Североисток” ових дана тре ба -<br />
ло би да почне градња пет километара це -<br />
во вода од Великих Црљена до „Ко лубаре -<br />
Уни верзал”, док је за идућу го ди ну пла ни -<br />
рана изградња резервоара и мре же до Ми -<br />
ро саљаца. Из донације владе Чеш ке би ће<br />
финансирана једна хидрогеолошка бушотина<br />
на изворишту „Стре ли ште” или<br />
„Мост”, да би 2009. био изграђен екс пло а та -<br />
циони бунар.<br />
Што се тиче послова на пројектној до -<br />
ку ментацији, у току је прикпљање понуда за<br />
израду идејних и главних пројеката об је ката<br />
водоснабдевања у оквиру под сис те ма „Ис -<br />
ток”, да би се реконструисало три ки ло мет -<br />
ра мреже од Барошевца према Ру дов цима.<br />
У плану је да се ове године за вр ше идејни, а<br />
наредне године главни про- јек ти и почне<br />
изградња неких објеката под сис тема „Југ”, а<br />
врло значајан је и пројекат но вог пос -<br />
тројења за пречишћавање воде у Ве ликим<br />
Црљенима капацитета 100 литара во де у<br />
секунди. Очекује се завршетак глав ног про -<br />
јекта два цевовода, Вранић-Сте по је вац и<br />
Вис-Степојевац, а средства би се обез бедила<br />
из НИП-а.<br />
На основу генералних пројеката водо -<br />
снаб девања и каналисања, одвођења и пре -<br />
чиш ћавања отпадних вода, као стратешких<br />
до кумената, у протеклом периоду урађено<br />
је 20 идејних и 12 главних пројеката при -<br />
мар них објеката водовода и обављени<br />
обимни радови.<br />
Међутим, у Инвестиционој групи нису<br />
у потпуности задовољни динамиком ре а ли -<br />
зације послова. Са оснивањем Инве сти ци -<br />
оне групе наш циљ је био да изградимо све<br />
примарне објекте водовода за 4 до 5 го ди на.<br />
Створени су услови да се ис то вре ме но ради<br />
на више локација, али због не достатка нов -<br />
ца сви планирани пројекти нису ре ализо ва -<br />
ни – каже Велимир Пејић, члан овог<br />
струч ног тела.<br />
С. Младеновић<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ 21<br />
лазаревац<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
ПРОСЛАВА ТРОЈИЦА<br />
▲ ▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Снимио: Александар Рашин<br />
Слава града Лазаревца<br />
Лазаревац је 15. јуна, про сла вио своју<br />
сла ву Силазак Светог ду ха на апо -<br />
сто ле (Духови), празник ко ји је у на -<br />
ро ду познатији као Тројице.<br />
Свештенство храма Светог вели кому -<br />
че ника Димитрија служило је свету литур -<br />
ги ју, којој је присуствовало више од 200<br />
гра ђана. Црквени оци и верници су се по -<br />
Литија на улицама Лазаревца<br />
том у литији кретали градским улицама ,<br />
након че га је у порти пресечен славски ко -<br />
лач, уз по зив свештеника на поштовање<br />
моралних вредности хришћанства.<br />
Српска православна црква слави Тро -<br />
ји це десети дан после Вазнесења Христо -<br />
вог (Спасовдан).<br />
М. К.<br />
ПСИ ЛУТАЛИЦЕ НА УЛИЦАМА ЛАЗАРЕВЦА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Луталице чекају азил<br />
На иницијативу руководства ГО Ла за -<br />
ре вац, због појаве великог броја паса<br />
лу талица на улицама града, крајем<br />
мар та је одржан састанак коме су при сус -<br />
тво вали представници Секретаријата за<br />
заш титу животне средине града Београда,<br />
над лежни за решавање овог проблема.<br />
Чопори паса постали су опасни по гра -<br />
ђа не, а оправдана је и бојазан од прено ше ња<br />
заразних болести, као што је беснило, ко је<br />
се последњих година јављало на овом под -<br />
ручју.<br />
Како је рекла Весна Јосић, заменик сек -<br />
ре тара за заштиту животне средине, Сек ре -<br />
таријат ће подржати решавање овог проблема,<br />
који не обухвата само хватање паса<br />
на улицама, већ и њихово збрињавање у са -<br />
гла сности са међународним стандардима<br />
Европске уније.<br />
Према речима Мирослава Милосав ље -<br />
вића, комуналног инспектора, састанак је<br />
сазван јер екипе београдске „Зоохи ги је не”<br />
на територију општине Лазаревац нису до -<br />
лазиле од краја новембра 2007. године, ма да<br />
се Комунална инспекција од но вем бра 2007.<br />
до марта 2008. године обраћала Се кре та ри -<br />
ја ту шест пута да се крене у решавање овог<br />
проблема.<br />
Када смо потражили одговор на пита ње<br />
да ли је испоштован договор са сас тан ка, од<br />
инспектора Милосављевића, добили смо<br />
ин формацију да је једна екипа била у Ла за -<br />
рев цу крајем марта, када је ухваћено 20 паса<br />
луталица на локацијама на територији градске<br />
зоне. По сле ове ак ције, комунална<br />
инспекција ГО Ла за ре вац поново се 7.<br />
априла обратила Секретаријату са молбом<br />
да се организују још две ак ције хватања паса<br />
луталица, како је и до го ворено на састанку.<br />
Упркос обе ћа њи ма еки пе ,,Зоохигијене”<br />
дуго се нису по јав љи ва ле у Лазаревцу, а<br />
објашњење је би ло да су све службе града<br />
ангажоване око манифестације ,,Евросонг”.<br />
Наредно хва тање паса лу талица било је тек<br />
10. јуна, ка да је на ис тим локацијама још 20-<br />
так одбачених кућ них љубимаца склоњено<br />
са улица.<br />
– Комунална инспекција општинске уп -<br />
ра ве ГО Лазаревац годинама уназад се сво -<br />
јим захтевима обраћала Секретаријату за<br />
заш титу животне средине са молбама да се<br />
еки пе „Зоохигијене” упуте на подручје наше<br />
општине – рекао је Милосављевић и ис та -<br />
као да су све пријаве грађана, предузећа и<br />
ус танова у најкраћем року прослеђиване<br />
овом органу, који је једини овлашћен за ре -<br />
ша вање овог проблема у граду Београду.<br />
Грађани општине Лазаревац су у ди ле -<br />
ми: коме се уопште могу обратити да при ја -<br />
ве псе луталице на улицама града Одговор<br />
је једноставан, али проблем се тешко реша -<br />
ва. Секретаријат за за штиту животне<br />
средине у Београду из даје налоге<br />
ветеринарској станици „Бе оград” у чијем<br />
склопу ради комунална служ ба<br />
,,Зоохигијене”. Остаје само да се уз да мо у<br />
обећања представника градског Се кре -<br />
таријата да ће екипе ,,Зоохигијене” хва тати<br />
псе луталице како би се пре ду пре ди ли<br />
евентуални напади на грађане. Треба ли<br />
наглашавати обавезу оних који имају кућ не<br />
љубимце да се одговорно старају о њи ма и<br />
не избацују их на улице. Н. Живковић<br />
ВЕСТИ ИЗ ЛАЗАРЕВЦА<br />
Бесплатна правна помоћ<br />
Невладина организација Иницијатива<br />
за развој и сарадњу од краја маја у оп шти -<br />
ни, уз помоћ ГО Лазаревац, сваког чет врт<br />
ка од 11 до 13 часова пружа бесплатну<br />
пра вну помоћ Ромима, избеглим и расе -<br />
ље ним лицима, али и свим другим ка тег о -<br />
ри јама становништва. Такође, планирано<br />
је и отварање радионице где би полазници<br />
учили старе занате. М. К.<br />
Дан заштите животне средине<br />
Поводом 5. јуна, Дана заштите жи вот -<br />
не средине, ПР менаџер ГО Лазаревац Је -<br />
ле на Стојановић је подсетила на акције<br />
ло калне самоуправе ради очувања при ро -<br />
де и развоја еколошке свести грађана, ис -<br />
то времено најавивши учешће општине на<br />
Ме ђународном сајму за заштиту животне<br />
сре дине који ће се у августу одржати у Бе -<br />
о граду. М. К.<br />
Племенитост на делу<br />
Уочи 14. јуна, Дана добровољних да ва -<br />
ла ца крви, заменица председника ГО Лаза<br />
ревац Нада Жујовић примила је у<br />
оп штини представнике градског Црвеног<br />
крс та и Комисије за добровољно дава -<br />
лаш тво крви, огранка ове организације. Уз<br />
ос врт на досадашњу сарадњу, присутни су<br />
по звали грађане да учествују у акцији да -<br />
ва ња крви која почиње крајем јуна.<br />
Истим поводом у лазаревачком Цен -<br />
тру за културу Kомисија је даваоцима по -<br />
де лила захвалнице за хуманост. Крв су 100<br />
пу та дали Драгомир Мијатовић и Раде<br />
Симић, док су Миомир Живојиновић,<br />
Ми лан Стојановић и Драган Димитри ј-<br />
евић то учинили 75 пута. М. К.<br />
Основано еколошко друштво<br />
У Рудовцима је 25. маја у просторијама<br />
Месне заједнице одржана оснивачка<br />
Скуп штина еколошког друштва „Ру дов -<br />
ци”. Оснивачку Скупштину чинила су 23<br />
чла на. За председника друштва изабран је<br />
мр Александар Симић.<br />
– Еколошко друштво „Рудовци” је уд -<br />
ру жење грађана које својом активношћу<br />
жели да допринесе савременом и све стра -<br />
ном развоју свог места, Рудоваца, своје<br />
оп штине, града, кроз заштиту и уна пре ђе -<br />
ње човекове животне средине и развоја<br />
еко лошке свести и културе у целини –<br />
казао је Симић.<br />
Од почетних планираних активности<br />
издвојио је регулисање одношења смећа<br />
из насеља. Такође, у плану су и едукативни<br />
и практични програми за децу школског<br />
узраста.<br />
– Надамо се да ћемо у сарадњи са Мес -<br />
ном заједницом и школом почети и са ре -<br />
ци клажом, најпре хартије а потом и пет –<br />
ам балаже. Сходно томе, у плану нам је и<br />
пос тављање контејнера у ту сврху – рекао<br />
је Александар Симић, председник еко -<br />
лош ког друштва „Рудовци”. Д. В.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲ 22 КОЛУБАРА
НАРКОМАНИЈА И КАКО ЈЕ ПОБЕДИТИ (3)<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Блискост родитеља и деце - кључна<br />
Прекинута комуникација најопаснија Лечење дуг и мукотрпан процес<br />
З<br />
ашто је едукација родитеља тако бит на<br />
најбоље показују искуства из лече ња<br />
зависника од дроге. Докторка Оливера<br />
Младеновић, психијатар и шеф Дис пан зера за<br />
ментално здравље у Лаза рев цу, на глашава да<br />
се међу узроцима посезања за дрогом<br />
најчешће издвајају два - криза иден титета у<br />
Скупштина Удружења за борбу против наркоманије<br />
адолесцентском добу и атмосфера, односно<br />
мо дел породице у којој мла ди живе.<br />
— На прелазу између доба детињства и<br />
од раслости, млади трагају за собом као де фи -<br />
нисаном, посебном лич нош ћу. Ако има ју<br />
добру идентификацију са по ро ди цом, ако је<br />
њен вредносни систем пози ти ван и мо тиви -<br />
шу ћи а однос са родитељима, као и родите ља<br />
међусобно, отворен и ис крен, онда ће се млад<br />
човек осе ћа ти добро, има ће осећај соп стве не<br />
важности и само поуздања. У супротном слу -<br />
чају, потражиће другу, алтер на тив ну групу са<br />
којом ће се иден тификовати. Нар ко манска<br />
средина у таквим околностима делује веома<br />
при вла ч но. У њој ће млад човек уз по моћ<br />
дроге на ћи оно што није нашао у сво јој<br />
породи ци - добро расположење, осе ћај при -<br />
пада ња, сопствене важности и само увереност.<br />
На жалост, за кратко време и уз погубну цену<br />
— објашњава докторка Мла де новић.<br />
Бежање од проблема<br />
Наша саговорница наглашава да еко ном -<br />
ски и образовни статус породице није пре -<br />
судан, већ фактор блискости између чла но ва<br />
породичне заједнице. Најпогуб нији мо дели<br />
породице су модел дистанце између ро дитеља<br />
и деце, затим модел за вис ничког по нашања<br />
самих родитеља (ал кохол, дуван, седативи...),<br />
Већ пету годину у Диспанзеру за децу и<br />
мла де у Лазаревцу реализује се по се -<br />
бан програм за едукацију младих ко -<br />
јим су обухваћени уче ници петог раз ре да<br />
ос новних школа. Циљ је спречити мла де да<br />
кре ну пу тем дро ге, односно научити их шта<br />
је здрав жи вотни стил. Кроз разговор, дру -<br />
же ње и так мичарске игре деца се упо зна ју са<br />
зам ка ма болести зависности и ме ха низмима<br />
ка ко их избећи.<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
као и модел бе жања од проблема, односно<br />
избега ва ње да се суочи са оним што му чи<br />
породицу - беспарица, болест, неслога..., чиме<br />
се де ци „ну ди” исти такав шаблон понашања.<br />
Ве ома опасан је и мо дел крајности у пона ша њу<br />
ро дитеља према деци - од тотал не по пус тљи -<br />
вости, по систему све је дозвоље но, до дра сти -<br />
чне строгости када се ништа не<br />
до пушта што није воља родитеља.<br />
Не треба, такође, изгубити из<br />
вида да да нас велики број ро ди теља<br />
мало времена про води са децом.<br />
Једни су оптерећени бор бом да<br />
зараде за живот а дру ги сти ца њем<br />
материјалних добара или ка ри је -<br />
ром. Проблем је што и то мало вре -<br />
ме на није ква литетно искоришћено,<br />
у активној и ис кре ној кому ни -<br />
кацији. Тако деца нео сет но пос тају<br />
странци за своје родитеље па се<br />
при мећивање промена у њиховом<br />
понаша њу обично догађа прекасно.<br />
Не одустајати од лечења<br />
— Први услов за лечење зависника је њи -<br />
хова одлука, односно решеност да се ле че и<br />
подршка породице. Потом следи фаза „чиш -<br />
ћења” организма, односно детокси ка ци ја.<br />
Након тога се зависнику дају „блока то ри” који<br />
онемогућавају прави ефекат дро ге у ор -<br />
ганизму и кад зависник поклек не и по ку ша да<br />
је поново узме. Њихов циљ је ос тва ре ње<br />
такозване психолошке заб ра не. Зависник је<br />
свестан, иако узме дрогу да она неће де ло ва ти.<br />
Цео овај поступак се може изводити бол нички<br />
или амбулантно — истиче докторка Младеновић.<br />
То је, међутим, тек почетак. Друга, ду жа<br />
фаза је редовна контрола и социопси хо лош ки<br />
рад чија је сврха да зависник про мени об ра зац<br />
живљења, односно усво ји здрав, по зи тиван<br />
модел понашања и жи во та.<br />
— Један број наших пацијената успе у ап -<br />
стиненцији и почиње нормалан живот. Дру ги<br />
повремено апстинирају па се врате дро ги.<br />
Трећа група, на срећу најмања, пре ла зи на<br />
метадонски програм. Он се при ме њу је када је<br />
зависник у фази да више не мо же без дроге,<br />
када је у животној опас нос ти, и тада му се даје<br />
одређена доза под кон тро лом лекара. Ми смо<br />
уздржани у при мени ове методе, док се у<br />
земљама За падне Европе она много више<br />
користи — на гла шава наша са говорница и<br />
додаје да од лечења, иако за вис ник повремено<br />
и пок лек не, не треба оду стајати.<br />
Говорећи о проблему дроге у лаза ре вач кој<br />
општини на недавној седници Скуп шти не<br />
Удружења грађана за борбу про тив нар<br />
команије, Оливера Младеновић је оценила да<br />
је укључивањем и преузимањем одговорности<br />
државних институција на овом плану пос -<br />
тигнут значајан напре дак. Проблем је,<br />
међутим, нагласила је она, што се стручњаци<br />
превише оптерећују ор га низационим и<br />
административним пос ло вима уместо да им<br />
се остави простор за ангажовање у свом пос -<br />
лу где највише могу да помогну у борби про -<br />
▲ Помоћ породицама зависника<br />
Скупштина Удружења грађана за<br />
бор бу против наркоманије заседала је<br />
29. маја и при том усвојила извештај о<br />
ра ду у прош лој години и утврдила за -<br />
датке до краја ове године. Нада Жу јо -<br />
вић, потпред седница Градске општине<br />
Лазаревац, оценила је да су Удружење и<br />
Саветова лишта за борбу против нарко -<br />
маније учинили и више него што је било<br />
пред ви ђено Акционим планом локалне<br />
самоуправе. Она је подржала предлог<br />
Мирјам Радосављевић, дирек тор ке<br />
Цен тра за социјални рад, да се општина<br />
ук ључи у акцију помоћи поро дицама за -<br />
висника од дроге.<br />
На седници су уручене захвалнице<br />
представницима локалне самоуправе,<br />
Црквене општине Лазаревац, РБ „Ко лу -<br />
ба ра”, школа, друштвених установа, До -<br />
ма здравља, приватних предузетника и<br />
појединцима који су пружили помоћ у<br />
борби против наркоманије.<br />
Подсетимо да је у прошлој години,<br />
до нацијама, прикупљено 1.430.000 ди на -<br />
ра за акције Удружења.<br />
Д.А.<br />
тив наркоманије. Мла деновићева је, та ко ђе,<br />
указала да се убу дуће пажња мора ви ше<br />
усмерити на не пот врђене зависнике, оне ко ји<br />
нису стигли до лечења, јер њих има дале ко<br />
више. (крај)<br />
Д. Аћимовић<br />
ДИСПАНЗЕР ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ У ЛАЗАРЕВЦУ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Програм едукације „петака”<br />
Снимио: Слободан Мићић<br />
Бојан Марјановић<br />
— У питању је<br />
прилагођени програм<br />
УНИЦЕФ-а за узраст<br />
деце од 12 година јер<br />
истраживања показују<br />
да се старосна гра ни ца<br />
када се почиње са<br />
узимањем дроге све ви -<br />
ше спушта — рекао је<br />
доктор Бојан Марјановић,<br />
руководилац тима у Дис пан зеру за децу<br />
и младе где се два пута недељно, по че тири<br />
сата, одвија рад са децом. Екипу струч њака<br />
чине по три педијатра и један пси холог.<br />
– Уз помоћ РБ „Колубара” на бав љена је<br />
оп ре ма за рад на терену, од нос но у приград -<br />
ским шко лама. Оно што за бри њава то је ма -<br />
ли одзив ро дитеља који су поз вани да се<br />
укључе у превенцију – наглашава доктор<br />
Мар ја но вић. Д. А.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ 23<br />
хроника<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
образовање<br />
и култура<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
СРПСКА НАИВНА УМЕТНОСТ - БРЕНД ЕВРОПЕ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Повратити стари сјај наивне уметности<br />
Два сусрета уметника наговестила боље дане за самоуке уметнике овог краја<br />
Ако је судити по два последња сусрета<br />
наивних уметника који се годинама<br />
ба ве вајарством и сликарством, тре -<br />
ба веровати да ће са новим делима и кре а -<br />
тив ном промоцијом у јавности, бити повраћен<br />
стари сјај наивне уметности овог дела<br />
Србије.<br />
Чаробни врт Илије Филиповића у Сте -<br />
појевцу, где камени свет скулптура при -<br />
влачи бројне намернике, био је недавно стециште<br />
окупљања двадесетак наивних ства -<br />
ралаца и поштовалаца ове уметности из<br />
Београда, Барајева, Врбовна, Лазаревца, Ја -<br />
б учја, Степојевца, Лесковца. Постигнут је<br />
до говор, на предлог Јагоде Недељковић,<br />
Радмиле Васиљевић идрМилорада Ђоко -<br />
вића, да се оснује удружење наивних уметника<br />
и да се затражи помоћ од дома ћих ин -<br />
ституција културе и међународних ор га -<br />
ни зација у афирмацији самоуке умет нос ти.<br />
Хуманитарна акција<br />
Лазаревачка Библиотека „Димитрије<br />
Туцовић” у сарадњи са Центром за<br />
дневни боравак деце ометене у раз -<br />
во ју, организовала је серију од шест про -<br />
дај них изложби радова корисника Центра<br />
и чланова библиотеке.<br />
У библиотеци, сваког понедељка и<br />
пет ка, од 26. маја до 13. јуна, деца су, по -<br />
ка зујући своју креативност, излагала своје<br />
ма ле уметничке радове урађене са много<br />
тру да и маште.<br />
Средства прикупљена у овој зајед нич -<br />
кој акцији библиотеке и Центра биће ут -<br />
ро шена за набавку опреме за рад креа тивних<br />
радионица Центра за дневни боравак<br />
деце. О. Ш.<br />
НЕОБИЧНА ИЗЛОЖБА СЛОБОДАНКЕ СТУПАР<br />
Љубитељи ликовне уметности има -<br />
ли су ретку прилику да у ла за ре -<br />
вачкој Модерној галерији, 21. маја,<br />
присуствују отварању необичне изложбе<br />
магистра графике Слободнаке Ступар, чи -<br />
ју окосницу чине два рада -<br />
триптиха настала у временском<br />
размаку од десет година.<br />
Слободанка Ступар, добит -<br />
ни ца бројних домаћих и међу -<br />
на родних награда, руши класичне<br />
представе о ликовној<br />
умет ности, дајући јој сасвим<br />
нову форму и садржај. Она се<br />
ба ви односом слова и речи, ко -<br />
ри стећи архетипску магију<br />
ства рања, синтезом ви ше ди -<br />
мен зионалних појмова уме т -<br />
нос ти. Трагајући за унут рашњим<br />
бићем свога виђења све та,<br />
ауторка смело и аван гар дно<br />
гра би неистраженим путе ви ма<br />
експерименталног ст ва ралаш -<br />
Говорећи о значају наивне уметности у<br />
ок виру корпуса стваралаштва Србије, по -<br />
зна ти трибунал наиве и критичар Радмила<br />
Ва сиљевић је нагласила:<br />
– Дела ових стваралаца, без обзира на<br />
фор му, материјал, технику и садржину, од -<br />
раз су њихове обдарености и маште. Не<br />
тре ба да изненађује када се<br />
њихови снови гра ниче са ст -<br />
вар ношћу и што се се ћа ње на<br />
прош лост одбија од њи хових<br />
за чараних огле да ла. Скоро<br />
сви самоуки умет ници у<br />
осви ту једног сасвим новог<br />
живота, када почињу да<br />
именују бића и догађаје, про -<br />
ла зе кроз свет наиве.<br />
Следеће дружење наив -<br />
них уметника било је у селу<br />
Лес ко вац, у породичном до -<br />
му Рад ми ле Васиљевић, где<br />
су се по ново окупили број ни<br />
умет ни ци жељни да у новим,<br />
бо љим условима нас таве да<br />
стварају. Нажалост, пролазећи<br />
кроз село Лесковац нисмо<br />
мог ли да по сетимо Врт Бо го сава Жив ко -<br />
ви ћа, познатог уметника преминулог пре<br />
три го ди не. Ње гова кућа, башта, скулп -<br />
туре, за расли су у коров, а капија је за тво -<br />
рена, због нерешених имовинско-правних<br />
од носа чла нова ње го ве породице, сина и<br />
ћерке. Туж но у ове про лећне дане изгледа<br />
родна ку ћа умет ника кога су посећивале<br />
бројне поз нате личности из света и чије име<br />
се на лази у светским енциклопедијама, пу -<br />
бликацијама и документарним филмовима.<br />
Радмила Васиљевић је за све своје са -<br />
рад нике широм отворила кућу стару преко<br />
јед ног столећа, упознајући их са непро це -<br />
тва. Од лучивши да својим кре ативним<br />
умећем збу њује, уместо чет ки цом, она сли -<br />
ка звуч ним и видео записима упуш тајући<br />
се у мис терију писма и писања, речи, знака<br />
и зна чења стварајући нову серију радова.<br />
њи вом збирком наивних уметника из чи -<br />
таве Србије, показајући и музејску збир ку<br />
народне радиности овог краја.<br />
Договорено је да но воосновано удру -<br />
же ње наивних уметника по несе име „Злат -<br />
на грана”, у знак сећања на Богосава Живковића,<br />
великог наивног умет ника.<br />
После вишегодишњег скривања од јав -<br />
нос ти сликарка Вера Иванковић, која<br />
својом маш том и невероватним талентом,<br />
овековечује жи вот и обичаје људи родног<br />
кра ја, откри ла је сво јим гостима и при ја -<br />
тељима делић тајни сво јих духовних одаја.<br />
Идући у сусрет великим међународним<br />
до гађајима који ће се одржати у Србији,<br />
си гурно је да ће наивни уметници Колу -<br />
бар ске Шумадије умети да промовишу сво -<br />
је сувенире, сли ке и скулптуре широј јавнос<br />
ти, намећући се снагом своје искрене<br />
ду ховности која треба да буде пре поз нат -<br />
љи ви бренд Србије, али и Европе. М.Ђ.<br />
Лепота језика непреводивости<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Изложба Слободанке Ступар<br />
Заједнички снимак испред врта Илије Филиповића<br />
Слободанка Ступар је рођена 1947. го -<br />
ди не у Сарајеву. Дипломирала је унут раш -<br />
њу архитектуру и графику на Факултету<br />
при мењених уметности у Београду. Гра фи -<br />
ку је специјализовала на Школи лепих<br />
умет ности у Атини, чији утицај се види на<br />
њеним радовима.<br />
– Од праисторије до данас човек се тру -<br />
ди да створи писмо, од првих слова, забе -<br />
ле шки, цртежа по пепелу и песку, стварали<br />
су се одређени облици и форме који су на<br />
не ки начин служили за споразумевање.<br />
Слободанка Ступар својим радовима пре -<br />
зентује своје ликовно писмо. У стварању<br />
ко ристи различите материјале, а њене сли -<br />
ке можете да видите и чујете, рекла је от -<br />
ва рајући изложбу Јагода Недељковић,<br />
кус тос Модерне галерије.<br />
Уметница Слободанка Ступар напо ме -<br />
нула је да је концепт изложбе комплек сан,<br />
а на сваком посетиоцу је слобода да иш чи -<br />
та ва радове у границама свога осе ћаја<br />
умет ности и оцени изложбу. О. Шолтиш<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
▲ 24 КОЛУБАРА<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Снимио: Милорад Ђоковић
МУЗИЧКА ШКОЛА „МАРКО ТАЈЧЕВИЋ”<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Двадесет младих музичара, при -<br />
пад ника прве генерације уче -<br />
ни ка Средње музичке школе<br />
„Мар ко Тајчевић,” почетком јуна за -<br />
вр шило је прву школску годину.<br />
Средњошколци, који су отварањем<br />
стручне школе до били прилику да<br />
своје музи- чко образовање наставе<br />
у Лазаревцу, упи са ни су на Одсек<br />
музички из во ђач, а директор школе<br />
Александар Станковић каже да су<br />
професори изу зет но за довољни<br />
постигнутим успехом.<br />
— Остварили смо основни циљ<br />
који смо поставили ка да смо прошле<br />
го дине одлучили да от воримо сред - Професори и директор средње музичке школе<br />
њу школу, а то је да за др жимо доб ре свираче оп ште образовање из свих области. Они ко -<br />
и олакшамо им сти цање но вих знања. ји се, пак, определе да упоредо похађају и неку<br />
другу средњу школу, слушају само му зич -<br />
Имали смо привилегију да радимо у малим<br />
групама са ода бра ном, заиста та лентованом ке предмете. Нова генерација ученика већ је<br />
децом, што је би ло више него ин спиративно по лагала пријемне испите, а у прву годину<br />
и донело од лич не резултате. На ши ученици на јесен ће кренути 18 младих музичара.<br />
Душица Николић (флаута) и Растко Узу - — Осим Лазаревчана, имаћемо ученике<br />
новић (кла ри нет), на пример, ос војили су из Младеновца, Аранђеловца и Ваљева. На<br />
прву и другу на граду на так ми че њу у Бе о - жа лост, није било довољно заин тересова -<br />
гра ду, на коме су учествовали пред ставници них за смер Музички сарадник, али надамо<br />
12 држава — ре као је Стан ко вић и додао да се да ће и тај одсек бити ускоро отворен. За<br />
је на успех ути цала и чи ње ни ца да школа ову годину планирамо одлазак у Русију, где<br />
не ма про бле ма са кадровима и да располаже ће мо посетити музичку школу из места Га -<br />
свим пот реб ним наставним средствима. чи на са којом ћемо се збратимити, као и<br />
Иначе, ученици средње музичке школе број на такмичења која смо и до сада ор га -<br />
мо гу изабрати један од два модела наставе. ни зовали, а на којима је наступило пре ко<br />
Они који су већ одлучили да музика пос та - хи љаду младих музичара — најавио је Стан -<br />
не њихов животни позив похађају музичку ковић.<br />
гимназију, у оквиру које добијају и класично<br />
А. Станић<br />
ДЕЧЈА ПОЗОРИШНА СЦЕНА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Снимио: Александар Рашин<br />
Даровита генерација<br />
Лепота и радост детињства<br />
Центар за културу Лазаревац је 3. јуна<br />
пре мијерно извео представу за децу<br />
,,Ка ла мандарија”. По адаптираним<br />
сти ховима Јована Јовановића Змаја, Лилијана<br />
Ивановић је режирала комад у којем<br />
иг рају Маја Софронијевић, Александар<br />
Трм чић, Марко Пауновић, Шпела Клајн -<br />
шчек и Ивана Недељковић. У костимима<br />
Соње Которчевић, петоро глумаца је, дра -<br />
Oсновна школа ,,Диша Ђурђевић” из<br />
Вреоца је четврте јунске вечери про сла -<br />
вила Дан школе у месном Дому културе.<br />
Прва школа у Вреоцима отворена је 1843. го -<br />
ди не, а похађала су је и деца из Цветовца, Ме -<br />
дошевца и Сакуље. Учио их је Ранко<br />
Ђак генерације Веселин Радић<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
ма тизујући сваку песму и величајући ра до -<br />
сти детињства, разгалило присутне мали -<br />
ша не, а одрасле подсетило на нај безбрижније<br />
доба.<br />
Поводом 30 година постојања, лаза ре -<br />
ва чки Центар за културу је проширио сво -<br />
ју делатност, па ће се након ,,Кала ман дарије”<br />
радити и друге представе за децу.<br />
М. К.<br />
ШКОЛА У ВРЕОЦИМА ОБЕЛЕЖИЛА 165 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Од рачунаљке до рачунара<br />
Марковић. Почетком шездесетих година XX<br />
века се ло добија зграду у којој се настава да -<br />
нас од ви ја, а од тада и носи данашње име. Де -<br />
це ни ја ма већ образује и васпитава нај мла ђе<br />
генерације, спремајући их за даље шко ло ва -<br />
ње, али и живот.<br />
Говорећи на свечаној академији, током<br />
ко је је изведен пригодан програм, ди рек тор ка<br />
школе Мирјана Јоксимовић се осврнула на<br />
развој вреочке просвете, а на кон тога нај -<br />
заслужнијим ученицима поделила дипломе,<br />
награде и зах вал нице. Ђак генерације је<br />
Веселин Ра дић (VIII2).<br />
Школа данас има 300 ученика са ко јима<br />
ради 45 запослених и сви се по носе пос ти -<br />
гнутим резултатима. Вре дан јубилеј је при -<br />
кладно обеле жен, али је помисао на исељење<br />
Вре очана давала посебан тон прослави.<br />
М. Караџић<br />
Вреочки визионари<br />
Петочлана екипа ученика VIII2 раз -<br />
ре да ОШ ,,Диша Ђурђевић” из Вреоца ос -<br />
во јила је прво место на мајском такмичењу<br />
,,Креирај будућност”, које су ор га ни -<br />
зо ва ли градски Секретаријат за обра зовање<br />
и компанија Сименс. Одго ва ра јући<br />
на тему ,,Београд 2020. године”, нај старији<br />
вре очки основци су своја фу ту ристичка<br />
размишљања претворили у мултимедијалну<br />
презентацију. Победивши у категори<br />
ји узраста 12-16 година, обез бедили су<br />
себи и свом професору бесплатно тро -<br />
днев но путовање у Беч, а школи 1200 евра<br />
за купо ви ну техничке опреме.<br />
Победнички тим ,,Изасланици будућ -<br />
нос ти” чинили су Бојана Лукић, Тијана<br />
Прчетић, Срећко Радивојевић, Никола<br />
Бељић и Веселин Радић. Њихов про фе -<br />
сор-ментор био је Крста Пашић. M. K.<br />
Машински техничар за репарацију<br />
Лазаревачка Техничка школа ,,Колу-<br />
ба ра” за школску 2008/2009. годину уводи<br />
но ви образовни профил - машински тех -<br />
ни чар за репарацију. У подручју рада ма -<br />
шин ство и обрада метала отвориће се огледно<br />
одељење са 24 ученика, чије ће шко -<br />
ло вање трајати четири године.<br />
– ,,Колубара” је једна од пет школа у<br />
Ср бији где ће се спроводити овај про -<br />
грам. Како се план уписа не може мењати,<br />
оде љење са 30 ученика профила ауто ме -<br />
ха ничар биће замењено одељењем од 24<br />
ученика будућих техничара за репарацију.<br />
Они ће, поред осталог, имати могућ -<br />
ност да након треће године полажу испит<br />
за сертификат за послове заваривања,<br />
што не значи прекид четворогодишњег<br />
об разовања – објаснила је директорка<br />
школе Милена Бајић.<br />
С обзиром на потребе и развој прив -<br />
реде, огледни програм за нови образовни<br />
про фил израдили су стручњаци Техничке<br />
шко ле, београдског Машинског факул те -<br />
та, Завода за унапређивање образовања и<br />
вас питања из Београда и Месер техногас<br />
АД, привредно друштво из Београда које<br />
се обавезало да, у случају уписа машин -<br />
ског техничара за репарацију, опреми ,,Колубару”<br />
за извођење практичне нас та ве.<br />
М. К.<br />
Змајева награда за директорку<br />
Директорка лазаревачке библиотеке<br />
Радмила Булатовић овогодишњи је до -<br />
бит ник Награде Змајевих дечијих игара,<br />
ко ја се додељује за изузетан допринос по -<br />
пу ларисању литературе за децу.<br />
Награда је уручена 4. јуна, у оквиру<br />
про грама отварања 51. змајевих дечијих<br />
ига ра у Сремској Каменици, а Радмила<br />
Булатовић је први библиотекар који је до -<br />
био ово значајно признање у полу веков -<br />
ној историји ове манифестације. А. С.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲ 25<br />
Снимио: Милош Павловић<br />
Плес без граница<br />
На шестом Светском првенству у мо -<br />
дер ним плесовима, које је крајем маја<br />
одр жано у Пули, лазаревачки Плесни<br />
клуб ,,РМП” освојио је важне награде. У<br />
дис циплини диско денс за друго место<br />
изборио се дуо Сања Радосављевић -<br />
Сандра Сикимић, док је у категорији гру -<br />
па клубу припало четврто место. Главни<br />
тре нер и кореограф био је Горан Грбић.<br />
М. К.<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲
спорт<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
▲<br />
Снимио: Александар Рашин<br />
▲<br />
М<br />
лада Лазаревчанка Ана Кокановић већ<br />
чет врту годину у Сједињеним Америч -<br />
ким Државама игра одбојку. У спорту<br />
је од петог разреда основне школе. Прошла је<br />
кроз пионирску, кадетску и јуниорску кате го -<br />
рију, да би након тога играла за први тим ООК<br />
,,Лазаревац”.<br />
Двадесетдвогодишња спортисткиња игра<br />
као примач у тиму Универзитета у Форт Ма -<br />
јерсу (држава Флорида), где и студира бизнис<br />
менаџмент.<br />
– Настава је врло организована, све је под -<br />
ре ђено студентима, које Американци цене. Та -<br />
лен ти се поштују, па су и услови рада веома<br />
до бри – казала је Кокановићева приликом по -<br />
се те редакцији листа ,,Колубара” и додала да то -<br />
ком сезоне тренира по шест сати дневно, при<br />
че му је тај распоред усклађен са предавањима.<br />
На резултате постигнуте у Србији (2003.<br />
нај бољи сервер Купа ЦЕВ, 2004. спортисткиња<br />
Ла заревца, прва места на првенствима др жа ве),<br />
природно су се надовезали ус пе си у ино стран -<br />
ству (2006. најбољи иг рач лиге, 2007. иг рач го -<br />
26<br />
ТРАДИЦИОНАЛНА УЛИЧНА ТРКА ЛАЗАРЕВЦА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Атлетичари (опет) покисли<br />
ТСтарт трке сениора на 4.000 м<br />
радиционална улична трка одржана је<br />
12. ју на у нашем граду по 42. пут, ове<br />
године под називом „Гранд При<br />
Лазаревца 2008”. На жалост, киша која је па -<br />
дала током читавог по поднева про уз ро ко -<br />
вала је нешто слабији од зив публике и<br />
учес ника (посебно у млађим ка те горијама)<br />
од којих су многи пристигли из ат летских<br />
клубова широм Србије.<br />
Ипак, очекивања организатора и ат лет -<br />
ских струч њака оправдале су трке сениора<br />
и јуни о ра на 4.000 метара. У<br />
сениорској категорији виђена<br />
је борба тренутно два најбоља<br />
средње пру га ша у земљи, а<br />
победу је овога пута из -<br />
војевао Ужича нин Мирко<br />
Петровић, испред про шло -<br />
годишњег победника Душана<br />
Маркешевића из Чач ка.<br />
Треће место при пало је Габријелу<br />
Гебреселасију из Етиопије.<br />
Најус пешнија у кате -<br />
горији се ни орки и ове године<br />
била је Ана Суботић из Ива -<br />
њи це, дру го место припало је<br />
Елми Тер зић из Но вог Паза -<br />
ра, а треће Снежани Костић<br />
из Ужица.<br />
Манифестацију је органи зо вала Градска<br />
општина Лаза ре вац, под слоганом „Косово<br />
је Србија”, а про мотер је ове године био наш<br />
прослављени атлетичар Ненад Сте кић. Иа -<br />
ко су лоши вре мен ски услови зна чај но оте -<br />
жа ли „посао” так ми чарима, Атлетски клуб<br />
„Колу бара” добио је од учесника бројне пох -<br />
вале за ор ганизацију до га ђаја, који је не вре -<br />
ме пратило као и прошле го ди не.<br />
А. Станић<br />
ПОЧЕЛА СЕЗОНА РИБОЛОВА НА ЈЕЗЕРУ СТАРА ОЧАГА<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Бистро!<br />
Лазаревачки пецароши добили су<br />
коначно своју „оазу” 1. јуна, када је<br />
зва нично отпочела сезона риболова<br />
на језеру стара Очага. Тачно у 12 сати, по<br />
ис теку законског рока до кога важи<br />
ловостај на шарана, окупљени риболовци<br />
за бацили су своје удице и отпочели нову<br />
сезону, и то на преуређеном језеру, за чији<br />
„нови” изглед се побринуло Јавно пре -<br />
дузеће за комуналну привреду „Ла за -<br />
ревац”.<br />
— У води се после порибљавања на ла -<br />
зи око 4,5 тона шаранске рибе. Заиста је ле -<br />
по видети све ове риболовце који су<br />
добили прилику да уживају у свом хобију<br />
— рекао је Драган Ђурђевић, председник<br />
Удружења риболоваца „Колубара”.<br />
Занимљиво је да су се окупљени пецароши,<br />
упркос томе што су у првих не ко ли -<br />
ко сати имали добар улов, уместо рибљом<br />
чорбом, почастили прасетином.<br />
A. С.<br />
СПОРТСКИ ТАЛЕНТИ<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Ана смечује преко<br />
Атлантика<br />
ди не на Фло -<br />
риди, ви ше<br />
пута бирана<br />
за нај бољи<br />
тим лиге...).<br />
Како је објаснила,<br />
спорт<br />
ју је учинио<br />
зрелијом, променивши<br />
ње не<br />
пог леде на по -<br />
родицу, пријатељство<br />
и жи<br />
вот уоп ште.<br />
Пла нира да у Ана Кокановић<br />
САД-у остане још две године и да, по завршеном<br />
образовању, у Европи игра од бојку. Види себе у<br />
тренерском позиву.<br />
Летње месеце проводи у Србији са нај дра -<br />
жи ма и то јој, рекла је, даје снагу да истраје. Док<br />
се као девојчица двоумила између тренинга и<br />
екскурзија, Ана данас сматра да јој се од ри ца -<br />
ње исплатило.<br />
М. Караџић<br />
„Колубара” на трону<br />
На отвореном првенству Србије за де -<br />
ча ке рођене 1996. године и млађе, одржа -<br />
ном кра јем маја у Аранђеловцу, у конку<br />
рeн цији 12 екипа са територије Србије,<br />
Ру кометни клуб ,,Колубара” освојио је пр -<br />
во место са вла давши у финалу са 12:11<br />
екипу ,,Сту ден т ског града” из Беоgрада.<br />
На овом првенству за најбољег играча,<br />
нај бољег стрелца и најбољег левог бека ту -<br />
рнира проглашен је Дарко Стевановић,<br />
играч ,,Колубаре”, а најбољи средњи бек је<br />
Ђорђе Крстовић, такође играч екипе из<br />
Лазаревца.<br />
– ,,Стари град” и ,,Колубара” су увек<br />
били велики ривали и ,,Колубара” је пре у -<br />
зела трон, јер је појединачно много боља<br />
екипа. Видела се очигледна разлика у<br />
квалитету, а победа је резултат веће жеље<br />
и срчаније игре нашег тима – рекао је Игор<br />
Стевановић, тренер екипе „Ко лу ба ре”.<br />
Екипа дечака рођених 95. године и мла -<br />
ђих на отвореном првенству Србије за у зе -<br />
ла је пето место, а битно је истаћи да овај<br />
тим из године у годину постиже све боље<br />
резултате.<br />
Т. К<br />
Лазаревчани први<br />
На VII међународним спортским су сре -<br />
тима ,,Соко Бања 2008”, који су одржа ни од<br />
21. до 25. маја у Соко Бањи, екипа Спорт -<br />
ско-рекреативног центра ,,Колу ба ра”<br />
освојила је прво место и прекинула до -<br />
минацију ,,Спенса” из Новог Сада, која је<br />
шест година убедљиво тријумфовала на<br />
овим сусретима. Учествовало је 16 спорт -<br />
ских центара из читаве Србије, као и еки -<br />
па ,,Тиволи” из Љубљане.<br />
Екипа СРЦ ,,Колубара” је у мушкој кон -<br />
куренцији освојила прво место у над вла -<br />
чењу конопца, баскету, стоном тенису и<br />
куглању, а друго у одбојци и стре ља штву.<br />
У женској категорији, СРЦ ,,Колу ба ра” је<br />
заузео прво место у одбојци, стоном те -<br />
нису и стрељштву, друго у пли ва њу, а тре -<br />
ће у куглању. Све ове победе допринеле су<br />
освајању пр вог места, а обавеза наших<br />
спортиста је сада већа, јер се у наредној<br />
сезони оче ку је да прелазни пехар остане у<br />
ви три на ма СРЦ ,,Колубара”. Т. К.<br />
Велики успех каратиста<br />
Карате првенство Србије за јуниоре и<br />
се ни оре одржано је недавно у СРЦ „Ко лу -<br />
ба ра” у Лазаревцу. На турниру је уче -<br />
ствовало око 160 каратиста. Ниво такми<br />
чења су подигли гости из Републике Ср -<br />
пске. Карате клуб „Колубара” поново је по -<br />
ка зао да има одличну карате школу, јер је<br />
много јуниора освојило медаље.<br />
- Треба истаћи јуниорке Дарију Рашчанин<br />
и Александру Милошевић, које су<br />
ос во јиле сребрне медаље и отвориле себи<br />
пут на Светско јуниорско првенство у<br />
Новом Месту у Словенији, које се одр жа -<br />
ва у октобру. У мушкој конкуренцији,<br />
Душан Марковић и Душан Стевановић<br />
окитили су се златним медаљама и били<br />
доминантни у свим категоријама. Шлаг на<br />
спортску торту додали су сениори<br />
Чедомир Синђелић и Дејан Јовановић,<br />
који су у европској конкуренцији узели<br />
златне медаље. Вељко Симић и Давор<br />
Стаменковић узели су бронзане медаље<br />
- рекао је председник КК „Колубара”<br />
Драган Синђелић. М. Ј.<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
КОЛУБАРА
Скуп моториста који, већ трећу годину<br />
за редом, организује клуб бајкера „ЛА<br />
мото”, одржан је на језеру Очага, од 6.<br />
до 8. јуна. Тродневној манифестацији при су -<br />
ствовало је између 800 и 900 реги стро ва них<br />
моториста, од којих су неки дош ли из Бос не<br />
и Херцеговине, Црне Горе и Сло ве није.<br />
– Иако је киша која је падала првог да на<br />
ма нифестације претила да поквари пла но -<br />
ве, окупљени бајкери нису дозволили да им<br />
вре ме поквари расположење. Другог да на<br />
одр жана су надметања у навлачењу ко ноп -<br />
ца, скакању у џаку, испијању пива, а про -<br />
грам је настављен представом про фе сионалног<br />
каскадера на улицама града, у којој је<br />
уживао велики број наших сугра ђа на.<br />
Учесницима ску па додељене су за хвал -<br />
нице и признања, а за тим је ус ле дио ве ома<br />
по се ћен рок кон церт на коме су на сту пили<br />
Ђор ђе Давид, Дивље Ја годе, као и не ко лико<br />
Пливачки клуб ТЕК у својим ре до ви -<br />
ма има двадесетпеторо деце, али се<br />
ме ђу њима својим талентом издваја<br />
Александар Лазаревић. Овај дванаестогодишњак,<br />
ученик V/2 у ОШ „Слободан<br />
Пенезић - Крцун” у Јунковцу, такмичи се<br />
тек годину и по дана, а већ је освојио преко<br />
30 медаља. Последњи велики успех је ос -<br />
тва рио прошлог викенда на митингу у Пе -<br />
тни ци, где се окитио златним медаљама у<br />
дисциплинама 50 м краул и 50 м прсно.<br />
– Моја жеља је била да тренирам фуд -<br />
бал са друговима из школе, али на инсис -<br />
ти ра ње мог тате почео сам са пливањем.<br />
Тре нинзи ми одузимају доста слободног<br />
времена, али ипак постижем да завршим<br />
све оба везе у школи. Тренирам два пута<br />
днев но. Један тренинг је у базену у Ве ли -<br />
ким Цр ље нима, а други се састоји од тр ча -<br />
ња и разних вежби. Пре две недеље сам<br />
ос војио треће место у Београдској лиги.<br />
Дру га рице из клу ба, Анђела Марковић и<br />
Ми ли ца Анто ни је вић, освојиле су треће<br />
Снимио: Александар Рашин<br />
ОДРЖАН ТРЕЋИ МОТО СКУП НА ЈЕЗЕРУ ОЧАГА<br />
Тродневна ревија мотора<br />
ПЛИВАЊЕ<br />
БРОЈ <strong>1047</strong> 25. ЈУН 2008.<br />
Дефиле на улицама Лазаревца<br />
лазаревачких бендова – рекао је Зоран Гња -<br />
товић, један од орга низатора и из разио на -<br />
ду да ће мани фе стација, која већ добија<br />
место на том так мичењу. Најдраже од свега<br />
ми је што имам другове из целе Србије, из<br />
Ја го ди не, Бе чеја, Кикинде, Зрењанина,<br />
Кру шев ца… Ка да завршим основну школу,<br />
планирам мно го озбиљније да се бавим<br />
пли вањем. Же лим да упишем средњу шко -<br />
лу у којој ћу има ти могућности за напре -<br />
довање и где ћу мо ћи професионално да<br />
тренирам – рекао је Александар.<br />
Клуб у коме Александар тренира се фи -<br />
нан сира само из свог малог буџета. У сус -<br />
рет им излазе „Ластра” из Лазаревца и РБ<br />
„Ко лу бара”. Опрему која мно го значи у<br />
„Окрени педалу”<br />
Планинарско друштво „Вис” ор гани зо -<br />
вало је бициклистичку манифестацију<br />
„Окрени пе да лу” која је одр жана првог<br />
дана распуста - 14. јуна. По ла зак је био из<br />
Ла за ревца и возило се око 20 кило ме тара до<br />
Боговађе, где су се одиграла и спортска такмичења<br />
између школа. По себна атракција<br />
ове го дине била је веш тач ка стена за сло бо -<br />
дно пе њање коју је са вла дао велики број де це.<br />
Ова манифестација има рекреативни ка -<br />
р ак тер и првенствено је намењена уче ни -<br />
ста тус тради цио налне, наредне године при -<br />
ву ћи још већи број љубитеља двоточкаша.<br />
А. Станић<br />
Златни Александар из Јунковца<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
Велико интересовање за слободно пењање<br />
Александар Лазаревић са бројним медаљама<br />
овом спорту купује Алек сан дров отац<br />
Сло бодан, који му је и нај ве ћа подршка.<br />
– Мени, као родитељу, је најбитније да<br />
мо је дете буде здраво и право, да израста у<br />
пра вог човека уз овај спорт и да му школа<br />
до бро иде, која је, ипак, на првом месту -<br />
ка же Слободан Лазаревић.<br />
Талентовани Александар се нада да ће<br />
број медаља које поседује бити много већи,<br />
а ово су неки од најзначајних резултата ко -<br />
је је до сада остварио: На међународном<br />
ми тингу „Аква куп” у Јагодини прво место<br />
(100 м делфин) и 3. место (100 м прсно), на<br />
ме ђу народном митингу „Видовдански<br />
куп” друго место (50 м прсно), у Зимској<br />
бео град ској лиги треће место (пливачки<br />
ви шебој), на Зимском државном првенству<br />
2008. друго мес то (200 м мешовито), на ме -<br />
ђу народном митингу „Куп Кикинда 2008.”<br />
тре ће место (50 м прсно) и треће место (50<br />
м леђно), на међу на род ном митингу „Лаза<br />
Стој шић” у Бе че ју прво место (50 м леђно)<br />
и треће место (50 м прс но), на међу на род -<br />
ном митингу „Мла дост 2008.” у Зрењанину<br />
прво место (50 м прс но) и на Мар ков -<br />
данском Купу у Великим Цр ље ни ма, прва<br />
мес та у дисциплинама 100 м леђно и 100 м<br />
прсно.<br />
М. Јаковљевић<br />
ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО „ВИС”<br />
▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲▲<br />
цима од петог до ос мог разреда основ них<br />
шко ла, али су јој се при дру жили много бро -<br />
јни љубитељи бициклизма.<br />
Истовремено са овом, одвијала се и пе -<br />
ша чка ту ра, намењена свим грађанима. Под<br />
покровитељством Планинарског савеза Бео<br />
гра да пешачило се на релацији: Ла за ревац –<br />
Човка – Враче брдо – Спо мен костурница у<br />
Ће лијама – Боговађа. Дужина ове трасе је 14<br />
километара.<br />
Д. Весковић<br />
<br />
Снимио: Милан Цвијетић<br />
Александар Рашин<br />
⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳⊳<br />
27<br />
▲
Change language