07. Интернет и пословање 2

Internet i poslovanje 02 

Poslovanje & 

Internet 

II deo 

Elektronsko poslovanje 

Osnovne vrste elektronskog poslovanja: 

1. Elektronska trgovina 

2. Elektronsko bankarstvo 

3. EP u organima uprave 

Jovan Jović 

jjovic@tehnikum.edu.rs 

2 


Elektronska trgovina 

Predstavlja: 

• prodaju roba i usluga preko Interneta 

• prihode od prodaje i reklame 

• elektronsku razmenu dokumenata koji 

prate robu, novac i usluge u prometu 

EDI (Electronic Data Interchange) 

EDIFACT – Standardi pod okriljem UN koji 

se odnose na tipska dokumenta u trgovini 



Modeli elektronske trgovine: 

1. portal model 

2. dynamic pricing model 

3. aukcijski model 

4. online trading & landing 

3 

4 


Elektronska trgovina – portal model 

Portal sajtovi daju šansu posetiocima da 

nañu skoro sve što traže na jednom 

mestu. 

Portali mogu biti: 

• Horizontalni – sadrže informacije o 

širokom opsegu interesnih oblasti 

• Vertikalni – nude veliki broj informacija 

koje pripadaju jednoj oblasti 

5 


Elektronska trgovina – portal model 

Primer: 

Hoću da kupim polovan Fiat punto 

6 

Školska 2012/2013. godina 1


7 8 

9 10 

11 12 



13 14 

15 16 


Elektronska trgovina – dynamic pricing model 

• Intrenet omogućava promenu načina 

odreñivanja cena 

• Kupovina veće količine iste robe obično 

snižava cenu 

• Postoje Web sajtovi koji omogućavaju 

grupisanje kupaca po robi koju kupuju u 

cilju redukcije cene 

17 18 




Elektronska trgovina – aukcijski model 

• Aukcijski sajtovi organizovani su kao 

forumi 

• Internet korisnici mogu da budu licitanti ili 

prodavaci 

• Prodavci šalju podatke o predmetu 

prodaje, minimalnu cenu i krajnji rok za 

završetak aukcije 

• Licitanti pretražuju sajt, pregledaju 

trenutne licitatorske aktivnosti i licitiraju 

19 


Elektronska trgovina – trading & landing 

• Brokerske firme koriste Internet za 

poslove trgovine nekretninama i hartijama 

od vrednosti 

• Moguća kupovina, prodaja i upravljanje 

investicijama sa ličnog računara 

• Ovakve transakcije obično manje koštaju 

nego klasično realizovane 

20 



Osnovni oblici elektronske trgovine: 

1. B2B – Business to Busines 

2. B2C – Business to Consumer 

3. C2C – Consumer to Consumer 

4. E-procurement 


Elektronska trgovina – B2B 

B2B tehnologije omogućavaju: 

• olakšavanje transakcija prometa robom ili 

uslugama izmeñu firmi 

• prodavanje roba i usluga na internetu 

• integraciju lanca nabavke 

• online pribavljanje robe jedne firme za 

drugu. 

21 

22 


Elektronska trgovina – B2B 

Problemi u realizaciji B2B: 

• Pravna regulativa i integracija 

• Bezbednost 

• Uticaj brzine transakcija na poslovanje 

• Fleksibilnost 


Elektronska trgovina – B2C 

B2C tehnologije omogućavaju: 

• Oblik poslovanja na internetu koji pruža 

direktnu vezu izmeñu firme i potrošača 

• Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje 

proizvoda ili usluga gde potrošač može 

direktno da kupuje 

23 

24 




Elektronska trgovina – B2C 

• Firmama koje imaju lanac maloprodaje 

omogućen je lakši dolazak do kupaca 

• Firmama koje nisu nikad direktno prodavale 

robu potrošačima, mnogo je jeftinije otvoriti 

sajt nego fizičku prodavnicu 

• Za firme koje imaju posrednike u 

distribuciji, reklami i prodavanju proizvoda 

ovo nije efektivan model poslovanja 

25 

26 

27 28 

29 30 



31 32 


Elektronska trgovina – C2C 

• Nov oblik trgovine 

• Potrošači trguju direktno sa drugim 

potrošačima 

• Firma koja omogućava ovakve transakcije 

koristi neki specifičan način za naplatu 

svojih usluga 

• Naplata usluge je obično mali procenat 

transakcije, članarina za uslugu ili se 

izdaje prostor za reklamiranje 

33 

34 

35 36 



37 38 


Elektronska trgovina – E-procurement 

E-procurement predstavlja način poslovanja 

preko Interneta kojim se ‘ulančava’ 

proces od planiranja nabavke do isporuke 

Omogućen je efektivniji odnos izmeñu 

kupca i prodavca kojim se smanjuje 

administracija i troškovi 


Elektronska trgovina – E-procurement 

Menadžment lanca dostavljanja (Supply 

chain management) podrazumeva 

dostavljanje pravog proizvoda, na pravo 

mesto u pravo vreme i po pravoj ceni 

Očekuje se da će ovaj način trgovine u 

budućnosti biti preovladavajući 

39 

40 


Prednosti elektronske trgovine 

Elektronska trgovina omogućava: 

• personalizovan servis 

• visoko kvalitetni potrošački servis 

• poboljšano upravljanje lancem nabavke 

41 



• B2B omogućava smanjenje troškova i 

efikasnije poslovanje 

• B2B aplikacije automatizuju komunikaciju 

izmeñu kompanija. 

• B2C omogućava povećanje baze kupaca 

• B2C je korisna za potrošače, jer im je na 

raspolaganju globalno tržište, širok izbor i 

niže cene 

42 





• B2C aplikacije pomažu kompanijama da 

povećaju profit 

• Koristeći prednosti B2B za poboljšanje 

biznisa, B2C kompanije imaju mogućnost 

da povećaju prihod i smanje nepotrebne 

troškove 

• C2C aplikacije omogućavaju potrošačima 

da komuniciraju meñusobno 


Elektronsko bankarstvo 

Omogućava: 

• Različite modele plaćanja u poslovnim 

transakcijama 

• Različita sredstva plaćanja 

Obezbeñuje: 

• Veću efikasnost poslovanja 

• Smanjenje troškova poslovanja 

43 

44 



Plaćanje 

kroz 

istoriju 



• Roba za robu (trampa) 

• Vrednost robe za vrednost robe 

• Vrednost robe i odnos vrednosti roba je 

INFORMACIJA 

Plaćanje 

kroz 

istoriju 

45 

46 



• Roba za zlato (trampa kao kupovina) 

• Vrednost robe za vrednost zlata 

• Zlato je fizički ekvivalent vrednosti robe 

Plaćanje 

kroz 

istoriju 



Plaćanje 

kroz 

istoriju 

• Roba za novac (kupovina) 

• Vrednost robe za ekvivalentnu vrednost novca 

• Novac je fizički ekvivalent vrednosti robe 

47 

48 





Plaćanje 

kroz 

istoriju 

• Roba za vrednosni papir (kupovina) 

• Vrednost robe za informaciju o vrednosti robe 

• Ček je fizički ekvivalent informacije o vrednosti 

robe 



Plaćanje 

kroz 

istoriju 

• Roba za informaciju o vrednosti (kupovina) 

• Bezgotovinsko plaćanje 

• Vrednost robe za informaciju o vrednosti robe 

• Nema fizičkog ekvivalenta 

49 

50 



Plaćanje 

kroz 

istoriju 

Informacija o 

robi za 

informaciju 

o vrednosti 

(kupovina u 

virtuelnoj radnji) 

Nema fizičkog 

ekvivalenta 

postoji samo 

informacija 

51 



Šta se promenilo u trgovini 

1. Roba -> informacija o robi 

2. Novac -> informacija o novcu 

Vrednosni ekvivalnet je postao 

informacija, a to je 

elektronski novac 

52 



Novac se od 

FIZIČKOG KONCEPTA 

transformiše u 

INFORMACIJU 

i postaje 

KONCEPT 

ELEKTRONSKOG NOVCA 



Elektronski novac se može definisati kao 

sredstvo plaćanja 

• koje se kreće kroz elektronske medije 

van klasičnih tokova koje podržavaju 

tradicionalne banke 

• predstavlja informaciju o vrednosnom 

ekvivalentu informacije o robi 

53 

54 





Činioci koji pozitivno utiču na korišćenje 

elektronskog novca – EMITENT: 

• veći prihodi od provizija zbog većeg 

prometa 

• duže odležavanje klasičnog novca na 

računima 

• smanjeni troškovi po transakciji 




elektronskog novca – TRGOVAC: 

• povećanje prometa 

• smanjenje troškova rada 

• ostvarivanje većeg profita 

55 

56 




elektronskog novca – KORISNIK: 

• viši nivo ponuñenih usluga 

• veća sigurnost 

• veće poverenje 



Karakteristike: 

• individualnost 

• mobilnost 

• nezavisnost vremena i mesta 

• fleksibilnost 

• interaktivan rad 

57 

58 


Elektronsko bankarstvo – modeli plaćanja 

Cash like 

Sistem pretplate kada se od kupca uzima 

deo novca pre same trgovine 

Varijante u primeni: 

• Elektronski novac 

• Bankarski čekovi 

• Smart cards 

59 


Elektronsko bankarstvo – modeli plaćanja 

Check like 

Plaćanje se vrši: 

• u trenutku kupovine (pay now) – razne 

vrste debitnih (platnih) kartica ili 

podizanje gotovine na bankomatu 

• posle kupovine (pay latter) – razne vrste 

kreditnih kartica 

60 




Elektronsko bankarstvo – sredstva plaćanja 

• Elektronski ili digitalni novac 

• Elektronski čekovi 

• Kreditne kartice 

• Potvrda (garancija) treće strane 

61 

62 


Elektronsko bankarstvo – načini plaćanja 

Tradicionalno i elektronsko plaćanje 

(SAD,2000.) 

Vrsta 

plaćanja 

Broj transakcija 

(x 10 9 ) 

Vrednost transakcija 

(x 10 12 ) 

Cash 550,0 82,3% 2,2 0,3% 

Check 69,0 10,3% 85,0 10,9% 

Electronic 49,5 7,4% 695,0 88,9% 

Total 668,5 782,2 

Source: NACHA 

63 64 


Elektronsko bankarstvo–veliki svetski sistemi 

• Fedwire (Federal Reserve Wire Transfer System) 

• CHIPS (Clearing House Interbank Payments 

System) 

• SWIFT (Society for Worldwide Interbank 

Financial Telecommunications) 

• ACH (Automated Clearing House) 

• TARGET (European Central Bank) 

• BOLERO (SWIFT & TT Club) 

65 


Elektronsko bankarstvo - SWIFT 

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial 

Telecommunications) 

• Distribuira poruke o nalozima za finansijske 

transakcije o kupoprodajnim aktivnostima 

izmeñu trgovačkih i finansijskih institucija 

• Ne vrši transfer novca sa računa na račun 

• SWIFT potvrda je garancija o izvršenom 

plaćanju 

66 





• Centrala se nalazi u Belgiji 

• 8740 institucija u 209 zemalja 

• prosečno dnevno 2.000.000.000.000$ 

• prosečna transakcija 1.000.000$ 

67 

68 



Vrste poruka: 

• PLATIVE 

• Šifriraju se posebnim metodama 

• Pre početka razmene poruka vrši se razmena ključeva 

izmeñu banaka 

• OPŠTEG KARAKTERA 

• Ne šifriraju se, imaju informativni, a ne funkcionalni 

značaj 

69 70 




Elektronsko bankarstvo - BOLERO 

• Predstavlja svojevrsnu inicijativu za 

organizovanje spoljne trgovine preko 

Interneta 

• Asocijacija je osnovana kao odgovor na 

zahtev svetske industrije za brzinom, 

sigurnošću i automatizacijom svetske 

trgovine 

71 

72 





• Osnovale su je SWIFT i TT Club (Svetska 

logistička zajednica trasnsportnih i špediterskih 

organizacija za naplatu uzajamnih potraživanja po 

osiguranju) 

• Cilj: zajednička elektronska trgovinska 

platforma. 

• Platforma je komercijalizovana je 

27.septembra 1999. godine 

• Broj korisnika se povećava svake godine. 

73 74 




E-Government 

EP u organima uprave je vizija stvaranja 

elektronske vlade koji treba da definiše: 

• Kako držvana uprava treba da bude 

organizovana 

• Na koji način da obezbedi usluge svojim 

korisnicima 

• Kako će poslovati sa svojim partnerima, drugim 

organima uprave, grañanima i svojim 

zaposlenima 

75 

76 


E-Government 

• Ne predstavlja tradicionalni pristup 

državnim organima i javnim službama 

• Integracija različitih procesa javne uprave 

• Promena ustaljene raspodele nadležnosti 

• Istovetan tehnološki pristup u svim 

državnim sektorima 


E-Government 

• Neophodna sveobuhvatna reorganizacija 

postojećeg sistema 

• Potrebna je organzicija rada prilagoñena 

novim svetskim tehnološkim kretanjima 

• Podrazumeva on-line pružanje usluga 

državnih organa i javnih službi 

77 

78 




E-Government 

Ciljevi koje treba postići: 

• Bolje usluge prema grañanima 

• Bolje usluge prema privredi 

• Bolja kontrola vladinih troškova i 

potraživanja 

• Jasniji propisi i procedure i manja 

mogućnost za korupciju 

79 


E-Government: mogući oblici 

• G2G (Government to Government) 

• G2B (Government to Business) 

• G2C (Government to Consumer) 

• G2E (Government to Employees) 

80 


E-Government: G2G 

Državni organi mogu efikasno koristiti 

većinu Internet servisa na svim nivoima 

upravljanja i to izmeñu: 

• Unutar Republičke vlade 

• Republičke vlade i lokalnih organa uprave 

• Istih nivoa uprave pri meñuresronoj 

saradnji i radu 


E-Government: G2B 

• Saradnja vlade i drugih poslovnih 

subjekata (za interne i eksterne potrebe) 

• Značajan uticaj na povećanje efikasnosti 

ekonomije 

• Postiže se skraćenje vremena izvršenja 

složenih transakcija 

• Stvara se dobra osnova za odlučivanje 

81 

82 

83 84 



85 86 


E-Government: G2C 

• Saradnja vlade i grañana 

• Korisniku omogućava da lako odredi koji 

mu je deo usluge potreban i kako da mu 

pristupi 

• 24 x 7 dostupnost servisa 

• Dostupnost i hendikepiranim i osobama 

koje teško menjaju lokaciju 

87 88 



Pri korišćenju usluge javne službe, korisnik 

mora da plati administrativnu taksu: 

• omogućiti plaćanje preko Interneta 

• definisati alternativne sisteme plaćanja 



Lako sprovodive ankete o kvalitetu usluga, 

kao putokaz vladi kako da ih učini boljim 

89 

90 





Svako ministarstvo ima tri osnovne funkcije: 

• kreira politiku, utvrñuje strategiju, predlaže 

zakone i donosi podzakonske akte za njihovo 

sprovodjenje 

• obrañuje predmete i vrši druge administrativne 

poslove u cilju sprovoñenja zakona 

• ostvaruje kontakt sa klijentima (grañanima i 

preduzećima) 

91 



PROBLEM: svako ministarstvo poslove radi nezavisno 

od svih drugih ministarstava 

92 



• Pri ovakvoj organizaciji moguće poboljšanje u 

radu je uvoñenje ‘zatvorenog’ IS (npr. u MUPu 

postoji funkcionalna baza podataka 

gradjana) 

• Takav IS omogućava državnim službenicima 

da lakše obavljaju svoj posao, ali nema bitan 

uticaj na kvalitet pružanja usluga grañanima 



• Kavlitativno poboljšanje u radu bi se 

ostvarilo integrisanjem procedura rada i 

podataka i jedan integrisani IS i BP 

• Takav IS bi stvorio pretpostavku 

objedinjene obrade na nivou svih 

organa vlasti 

93 

94 





• Navedeno rešenje je prelazno 

• Kvalitativno povećava nivo usluga prema 

grañanima i bitno povećava efikasnost rada 

državne administracije 

• Suštinski ne menja organizacioni oblik, ali 

zahteva promenu u načinu funkcionisanja, 

uvodeći horizontalnu povezanost i veću 

saradnju medju ministarstvima i drugim 

organima uprave. 

95 

96 





Single Touch Point 



Mogućnost da jednim pristupom nekom 

komunikacionom kanalu, korisnik 

(grañanin) jednostavno utvrdi kako da 

ostvari svoje potrebe i eventualno ih i 

realizuje 

97 

98 



• U modelu poslovanja državne administracije 

koji se zasniva na ‘jedinstvenom šalteru’, šalter 

može biti fizički šalter u objektu, telefonski 

pozivni centar, samostojeći elektronski kiosk, 

Internet, ... 

• Šalter ne pripada odredjenom organu ili 

organizaciji, niti odredjenoj vertikalnoj 

nadležnosti 



• Jedinstveni šalter omogućava da se na 

jednom mestu obave svi poslovi koje 

grañanin ima sa bilo kojim organom 

državne administracije. 

• Ovo zahteva suštinske promene u 

organizaciji rada državnih organa i 

organizacija. 

99 

100 



• Ministarstva bi se smanjila i postala tela koja 

bi se bavila politikom, strategijom, vizijom i 

regulativom. 

• Za rešavanje problema iz više nadležnosti 

postojale bi radne grupe i druga ad-hok tela 

koja bi bila osnivana da reše problem ili 

pronadju odgovarajuće rešenje. 

• Za dugoročnije projekte bi se osnivale 

medjuresorne agencije. 



• Administrativno procesiranje, javne nabavke, 

kadrovska služba, opšti pravni i računovodstveni 

poslovi i svi drugi poslovi bi se obavljali 

centralno u jednoj zajedničkoj stručnoj službi i 

to uglavnom automatski. 

• Usluge prema klijentima bi vršila neka 

zajednička ‘Služba za usluge’. 

101 

102 





Različiti kanali komunikacije trebalo bi da 

klijentima omoguće da bilo koji posao sa 

državnom administracijom obave preko 

• bilo kog kanala za komunikaciju 

• u bilo koje vreme 

• sa ma kog mesta u svetu 

103 

104 


E-Government: G2E 

Korišćenje ICT za bolju saradnju i 

koordinaciju zaposlenih u vladinim 

organima: 

• Blagovremeno obaveštavanje i brz protok 

informacija 

• Potrebe e-obrazovanja 

• Upravljanje znanjem 

105 106 

Hvala na pažnji 

Da li ima pitanja 

107 108

07. Интернет и пословање 2

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?