BROJ 103 (.pdf) - Taboo

www.taboomagazine.org 

nedeljnik marketinške misli - kreativna sloboda 26.02.2010. br.103 

Poslovna vest 

Godina velikih 

odluka 

Održana tridesetsedma 

izborna skupština Udruženja 

ekonomskih propagandista 

Srbije. 

strana 9 

Intervju 

Jerg Šprajcer, 

direktor JWT 

Austrija 

U vreme krize, ako uložite jedan 

evro, tačno želite da znate 

koliko ćete dobiti od njega. 

strana 10 

Najvredniji brendovi sveta 

Gugl pretekao 

Koka-Kolu 

Zanimljivi rezultati istraživanja 

kompanije Brand Finance. 

strana 16 

TV spot i slogan 2009. 

Izabrani su 

najbolji 

Od ove godine najbolje biraju i 

članovi žirija i čitaoci TABOO izdanja. 

strana 18 

strana 18

Poslovne vesti 

Istraživanje kompanije Deloitte 

o trendovima u medijima 

Televizija generiše 80 odsto 

oglašivačkog prihoda u Srbiji 

U 2010. godini televizijsko oglašavanje u svetu vredeće oko sto osamdeset milijardi 

dolara, dok će vrednost onlajn oglašavanja iznositi oko šezdeset tri milijarde dolara. 

Iako je trend rasta onlajn oglašavanja bio negativan tokom prošle godine, taj pad je i 

dalje manji nego u svim drugim oglašivačkim kategorijama. Zbog toga se ove godine 

očekuje porast oglašavanja na Internetu od oko dva odsto, ističe se u najnovijem istraživanju 

pod nazivom „Trendovi u medijima u 2010.” koje je uradila kompanija Deloitte. 

Istraživanje, koje je predstavljeno prošle nedelje u beogradskom Medija centru, predviđa 

da će više od 90 odsto TV programa i više od 80 odsto audio sadržaja potrošači konzumirati 

putem klasičnog emitovanja na televiziji i radiju a ne putem Interneta ili usluga 

koje im omogućavaju da sami utiču na raspored emitovanja. Ti rezultati su suprotni brojnim 

predviđanjima prema kojima bi linearno prihvatanje sadržaja trebalo da se smanji. 

Ipak, zahvaljujući jednostavnosti korišćenja i inerciji gledalaca i slušalaca, zadati raspored 

emitovanja verovatno će dominirati još dugo, navedeno je u istraživanju. Reč je 

o velikim brojkama na koje oglašivači treba da računaju budući da stotine miliona ljudi 

provodi čak 40 odsto svog vremena prateći TV i radio program. Procenjuje se da oglašavanje 

putem televizije u Srbiji generiše više od 80 odsto ukupnog neto oglašivačkog prihoda. 

„U 2010. bićemo svedoci povećanih napora da se Internet i TV spoje, a povećaće se i 

broj novih generacija TV prijemnika i ostalih uređaja, poput konzola za igru, koje će 

omogućavati pristup vebu. Do sada je postignut slab napredak u vezi sa dostupnošću 

veb--sadržaja na televizorima, ali se sve više radi na izradi specifičnih veb-stranica za 

njih”, rekao je Mislav Slade Šilović, konsultant u Sektoru za poslovno savetovanje u kompaniji 

Deloitte. 

Troškovi za onlajn oglašavanje u svetu porašće sa 10 odsto, koliko su iznosili krajem 

2009, na 15 odsto do kraja 2011. Procene srpskih trendova onlajn oglašavanja iz 2009. 

ukazuju na udeo od jedan odsto u ukupnim neto oglašivačkim prihodima sa projekcijom 

prosečne godišnje stope rasta od 26 odsto do 2011. godine. Iako je trend rasta onlajn 

oglašavanja bio negativan tokom prošle godine, taj pad je i dalje manji nego u gotovo 

svim drugim oglašivačkim kategorijama. Recesija ne samo da nije usporila porast udela 

onlajn oglašavanja, nego ga je čak i ubrzala, navodi se u istraživanju. Oglašivači, naime, 

smatraju da onlajn oglašavanje ima bolji odnos uloženih sredstava i rezultata od tradicionalnih 

tipova oglašavanja, pa se očekuje da će prihodi od onlajn oglašavanja rasti još 

brže nego do sada. 

U istraživanju kompanije Deloitte navedeno je još i to da će globalna prodaja elektronskih 

čitača ove godine verovatno dostići brojku od pet miliona uređaja, a prodaće se 

oko sto miliona e-knjiga. Ipak, elektronski čitači zaostajaće za krivama prihvatanja od 

strane potrošača kakve beleže uređaji poput smartphonea, GPS-a i netbooka ali bi izdavači 

novina i časopisa ipak mogli imati koristi od njihovog uspeha. Naime, ukoliko se 

dovoljan broj čitalaca navikne na plaćanje sadržaja koje primaju na svojim elektronskim 

uređajima, to bi moglo nadoknaditi finansijske gubitke zbog smanjenja broja čitalaca 

štampanih izdanja 

Spajanje televizije i Interneta 

„Glavni pokretači spajanja televizije i Interneta biće korisnici, autori medijskih 

sadržaja i oglašivači. Procenjuje se da će neto prihod od internet oglašavanja u Srbiji 

iznositi oko 5,05 miliona evra u ovoj godini. Oglasi emitovani na televiziji usmeravaće 

potencijalne potrošače na veb-stranice brendova. Takva kombinacija 

mogla bi biti i do 47 odsto povoljnija po određene brendove nego korišćenje zasebnog 

oglašavanja na televiziji i Internetu,” rekao je Slade Šilović. 

Urednički ugao 

Izvesno i neizvesno 

„Verba volant, scripta manent” 

(Reči lete, zapisano ostaje) 

Latinska poslovica 

Jelena Ivanović 

glavni urednik TABOO IZDANJA 

Priznanja koja u poslednje tri godine dodeljuje 

časopis TABOO - Snaga kreativnosti nalaze se u rukama 

onih za koja su dva odvojena žirija smatrala da 

su ih zaslužili. U ponedeljak 1. marta u Galeriji New 

Moment u Beogradu okupili su se mnogi od onih koji 

svojim radom daju doprinos razvoju tržišta marketinških 

usluga – ljudi marketinških, oglasnih, kreativnih 

i drugih specijalizovanih agencija; oglašivači različitih 

proizvoda i usluga; predstavnici medija – prenosnici 

tih oglasnih rešenja, njihovi autori, članovi žirija 

koji su ocenjivali vrednost nagrađenih dela i 

izvorno saslušali komplimente ili grdnje za iznete sudove, 

i organizator događaja koji smatra da je opšte 

dobro (razvoj struke i njeno afirmisanje) iznad, i da 

mora imati primat nad ličnim i drugim interesima. 

Dodeljujući priznanja za koja verujemo da odlaze u 

prave ruke, šaljemo istu poruku: Primetili smo da 

savlađujete marketinške „tajne”, da ste sve bolji poznavaoci 

tržišnih komunikacija, da vredno radite, da 

se veoma trudite i da vaši napori daju rezultate. 

Čestitamo vam na tome! 

Zapisujemo da je ono što ste vi uradili bilo najbolje u 

2009. godini. 

Trideset i sedma skupština UEPS-a - Udruženja ekonomskih 

propagandista Srbije koja je, verovatno, poslednji 

put održana pod imenom koji je nosila od 

svoje osnivačke skupštine pedeset godina, održana 

je prošle nedelje u Beogradu. I pored precizno utvrđenog 

dnevnog reda i usvojenih zaključaka, otvorila je 

mnoga očekivana pitanja. Novi statut, naziv, Kodeks 

časti, obeležavanje pedesetogodišnjice postojanja 

Udruženja, njegovi ciljevi, okruženje i njegovi zahtevi, 

(ne)postojeći sklad sa vremenom u kome živimo i 

nove generacije koje stasavaju u marketinške profesionalce 

Srbije. 

Kao jedan beogradski grafit: „Izvesno je da će neizvesno 

jednom postati izvesno. Neizvesno je hoće li 

nam se to izvesno svideti”. 

Upravo tako. 

Zapisujemo da je, bližeći se polovini veka postojanja, 

jedno strukovno udruženje počelo da preispituje 

svoju ulogu, ciljeve i formu postojanja. 

3


Nov dizajn „lav piva” 

Kompanija Carlsberg Srbija predstavila je u petak 19. februara, 

na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, nov dizajn flaše „lav” piva. U 

prisustvu gostiju i predstavnika medija, uz vatromet je otkrivena 20 

metara visoka maketa flaše koja je prethodnih dana bila prekrivena 

velikom ciradom. Ovim činom kompanija Carlsberg Srbija simbolično 

je najavila početak „nove ere”. Okupljene zvanice nastavile su 

proslavu u Domu sindikata, a gost koji je pronašao specijalno 

obeleženu „lav” bocu, poznati glumac Gordan Kičić, nagrađen je 

putovanjem u Južnu Afriku sa članovima fudbalske reprezentacije 

Srbije. 

Makete nove „lav” flaše otkrivene su istovremeno i u Novom Sadu, 

Kragujevcu, Nišu i Subotici. 

„Zahvaljujući praćenju savremenih trendova u pivarstvu, konstantnom 

trudu i osluškivanju potrošača, brend „lav” uspeo je da se čvrsto 

pozicionira među najpopularnijim brendovima Srbije. Sa 

namerom da na što bolji način opravdamo poverenje koje nam je 

ukazano, odlučili smo da za sve ljubitelje piva učinimo nešto potpuno 

novo. Nakon veoma iscrpnih istraživanja, dosad najopsežnijih 

na našem tržištu piva, odlučili smo da ljubiteljima našeg pića pružimo 

nov dizajn. Nova flaša novitet je na našem tržištu jer su njen 

oblik, reljef i boja prilagođeni onome što potrošači očekuju od ,lava’”, 

rekao je generalni direktor kompanije Aleksandar Radosavljević. 

„Lav” flaša dizajnirana je nakon istraživanja u kojem su ispitani 

ukusi, navike i preference hiljade muškaraca u Srbiji, a koje je trajalo 

godinu dana. Na osnovu dobijenih rezultata, britanska agencija 

Design Bridge dizajnirala je novu bocu. Ceo projekat predstavlja ulaganja 

kompanije Carlsberg Srbija koja premašuju deset miliona 

evra, što je jedna od najvećih investicija u regionu 

Novi članovi 

AmChama 

Akcija 

Delta maxi grupe 

Na devetoj godišnjoj Generalnoj skupštini 

Američke privredne komore, kompanije članice 

izabrale su četiri nova člana Upravnog odbora. 

Za predsednika AmChama izabran je Skip 

Bornhiter, regionalni direktor kompanije Philip 

Morris International za Južnu i Istočnu Evropu, 

za prvog potpredsednika komore izabran je 

Vladan Živanović, generalni direktor Microsoft 

Srbija, a drugi potpredsednik je Metju Perkins, 

generalni direktor US Steel Serbia. Novi član 

Upravnog odbora Američke privredne komore 

biće i dr Borislav Miljanović, direktor agencije 

McCann Erickson Public Relations. 

Upravni odbor AmChama čini devet članova sa 

zadatakom da definišu strategiju i primene osnovne 

smernice politike razvoja ovog udruženja. 

Prema Statutu Američke privredne komore, 

svake godine članice asocijacije biraju 

polovinu članova Upravnog odbora kako bi se 

obezbedilo kontinuirano funkcionisanje organizacije 

4 

Kompanija Delta maxi, povodom 

meseca obeležavanja borbe protiv malignih 

oboljenja, početkom februara pokrenula 

je akciju „Jedan dinar deci 

oboleloj od malignih bolesti“ i najavila da 

će izdvojiti deo sredstava od prodaje 

proizvoda svoje robne marke „premia” u 

humanitarne svrhe. U periodu od 4. februara 

do 4. marta, izdvajaće se po jedan dinar 

od prodaje svakog proizvoda robne marke 

„premia” za fondove namenjene deci 

oboleloj od svih vrsta malignih bolesti. 

Ta robna marka sadrži više od 100 

proizvoda svih robnih grupa, a 

kampanja će biti realizovana u 

svim prodajnim objektima Delta 

maksija: Maxi, Miini maxi, 

Tempo i Tempo ekspres. 

Prikupljena sredstva koristiće Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NUR- 

DOR) za realizaciju svojih projekata psihološke i socijalne podrške deci oboleloj od malignih 

bolesti i njihovim porodicama


Zoran Avramović o svojoj novoj knjizi 

„Fudbal na prvom mestu” 

Sponzora nema u Srbiji 

Nemoguće je da je u svetu isplativo staviti logo sponzora na dres a da 

je to ovde izgubilo svaku vrednost • Kombinacija velikih sportskih imena 

i ekonomskih stručnjaka je budućnost sporta • Vreme je za viši nivo 

komunikacije 

Zoran Avramović, direktor agencije Crvena 

zvezda marketing, jedan je od najboljih 

poznavalaca sportskog marketinga u 

zemlji. Već godinama, svake druge nedelje, 

za dnevni list Blic piše o svemu što se tiče 

sporta kao zabave ali i njegove ekonomske 

strane. Iz Avramovićevog pera izašle su zanimljive 

priče o sportskim marketinškim 

strategijama, sponzorstvima, bogatstvima 

klubova, upotrebi moderne tehnologije u 

sportu, vlasništvu nad velikim imenima 

sporta, navijačima, trofejima, vladavini TV 

prava, kruženju novca i vlasničkoj transformaciji, 

sportistima kao brendovima, borbi 

klubova i sponzora za navijače odnosno potrošače, 

multimedijalnim stadionima, monopolima 

u sportu, imidžu klubova, usponu 

klubova i sponzora u Aziji, ruskim milijarderima 

itd. 

Svoje znanje iz ove oblasti preneo je u dve 

knjige. Jedna nosi naziv „Industrija fudbala” 

(izdata 2004. godine), a druga „Fudbal – 

globalna religija” (izdata 2006. godine). Idućeg 

meseca iz štampe će izaći treća knjiga 

pod naslovom „Fudbal na prvom mestu”, u 

kojoj Avramović govori o tome na koji način 

je ovaj sport postao prisutan svuda u svetu 

i zbog čega nikoga ne ostavlja ravnodušnim. 

Prema njegovim rečima, promena ni u jednoj 

oblasti nije uočljiva kao u ovoj igri i ništa 

više u vezi sa fudbalom nije kao pre. Prave 

se sportske arene, investira se u klubove, 

Zvezdaši na okupu. (Zoran Avramović drugi sa leva) 

veliki novac se izdvaja za kupovinu prava 

prenosa, a loptanje se odavno posmatra 

kao proizvod koji se pakuje i prodaje širom 

sveta. Dobar primer za to jeste engleska 

Premijer liga koja se prenosi u 196 zemalja 

sveta zbog čega se prihoduje svake godine 

gotovo četiri milijarde evra. Avramović je u 

svojoj novoj knjizi pripremio tekstove koji se 

bave globalnim aspektom ove igre. 

„Novac iz srpskog sporta nestaje, nema ga. 

Nemoguće je da je u svetu isplativo staviti 

logo sponzora na dres a da je to ovde izgubilo 

svaku vrednost. Svaki sportski klub, 

asocijacija ili federacija koja ima dugoročni 

ugovor sa sponzorom može da računa na 

mnogo bolje rezultate. Sponzori bi u Srbiji 

omogućili klubovima da prežive i ubeđen 

sam da mogu da pronađu svoj interes. Ekonomski 

aspekt igre danas je značajniji nego 

ikada. Sponzori omogućavaju klubovima da 

prežive, a danas više nije sve u porazu i pobedi 

već je važno opstati i trajati. Veliki uticaj 

fudbala prepoznala je i FIFA koja u 

poslednje vreme poseban akcenat stavlja 

na društveno odgovorno poslovanje. Dokaz 

za to jeste i činjenica da će se Svetsko prvenstvo 

u fudbalu igrati ovoga leta u Africi”, 

rekao je za Taboo nedeljnik Zoran Avramović. 

Prema njegovim rečima, o svemu ovome 

biće reči u novoj knjizi koja će u martu biti 

promovisana na Ekonomskom fakultetu. 

Ova obrazovna ustanova izabrana je zbog 

toga što je, kako tvrdi Avramović, potrebno 

podići svest i edukovati ljude o ekonomskoj 

važnosti sporta, budući da je moto prošlog 

vremena koji glasi „sport sportistima, rudnik 

rudarima” više nije toliko aktuelan. 

„Ovde se stvorila atmosfera da samo bivši 

sportista može da doprinese razvoju sporta 

u takmičarskom i ekonomskom smislu. Međutim, 

i on oko sebe mora imati stručnu 

ekipu, ekonomiste, marketinške stručnjake 

koji razumeju ekonomske tokove i znaju 

kako se koristi sport kao most za prikupljanje 

neophodnog novca. Oni znaju kako se 

podiže nivo komunikacije celog kluba, kako 

se razvijaju timovi i infrastruktura, prave 

škole i akademije za sve sportove. U današnjem 

sportu, koji je ujedno i veliki biznis, 

što kod nas nažalost nije slučaj, uspeh je 

kao i svuda generator procesa trajanja. Ciljeve 

treba postaviti daleko, možda i predaleko. 

Važno je znati trajati. Ukoliko ova 

knjiga makar malo pomogne da se shvati da 

je sport (u ovom slučaju fudbal) i igra i ekonomija, 

onda sam uspeo”, kaže Avramović. 

Na stranicama Taboo nedeljnika od idućeg 

broja biće objavljivani izvodi iz knjige pod nazivom 

Fudbal na prvom mestu. Na ovaj način 

čitaoci će biti u mogućnosti da iz pera 

iskusnog stručnjaka za sportski marketing 

saznaju više o ovoj oblasti koja u Srbiji tek 

dobija značaj. Autor čuvenog TV spota sa Sinišom 

Mihajlovićem koji devedesetih u Đenovi 

ispija „pils lajt”, tvorac poznate akcije 

„Ja sam zvezdaš” i osoba koja je zaslužna 

za današnju veliku popularnost odbojke i 

odbojkaša u našoj zemlji, svakako ima šta 

da nam kaže o sportu i sportskom marketingu 

P. Stakić 

5


Sajam brendova 6 

Revita najomiljeniji 

domaći brend 

Na ovogodišnjem Sajmu brendova, koji je održan od 11. 

do 13. februara na Beogradskom sajmu u organizaciji 

agencije Mass Media International, učestvovalo je oko 

pedesetak izlagača (kompanija i manjih firmi) koji su 

posetiocima predstavili svoje proizvode. Na štandovima 

izlagača održani su performansi, a u okviru same 

manifestacije i brojna predavanja i nekoliko okruglih 

stolova. Posetioci su bili u prilici da glasaju, putem 

Interneta ili lično, za najomiljenije brendove. Na osnovu 

tih glasova i zvaničnih saopštenja organizatora, 

dodeljene su sledeće nagrade: 

• najomiljeniji domaći brend: „revita” 

• najomiljeniji regionalni brend: „vranac” kompanije 13. jul – Plantaže 

• najomiljeniji inostrani brend: Microsoft 

• najperspektivniji regionalni brend: „gorki list” 

• najperspektivniji domaći brend: „srpska gibanica” kompanije Aleksandrija 

• najbolji nastup na Sajmu brendova: kompanija McDonalds 

• brend lider u društveno-odgovornom poslovanju: Dunav osiguranje 

• najbolja tržišna komunikacija: Telekom Srbija 

• najbolja nova brend ideja: „gazdina rakija” kompanija Prijedorčanka 

• najomiljeniji medij; Radio S 

Specijalne nagrade dobili su: 

• Agencija Profile za najbolju celovitu brending kampanju Telekoma Srbija pod 

nazivom „U vezi sa vama” 

• Festival Guča za najemocionalniji srpski brend i pedesetogodišnjicu 

postojanja festivala 

Nema dileme 

oko „gorkog lista” 

Jedan od najprimetnijih štandova na 

ovogodišnjem Sajmu brendova bio je štand 

„gorkog lista”. Vojin Đorđević, vlasnik kompanije 

Si&Si i tvorac tog brenda, za Taboo 

nedeljnik izneo je razloge zbog kojih je ova 

kompanija učestvovala na ovogodišnjoj 

manifestaciji: 

„Uvek smo verovali da kvalitet proizvoda nije 

sam po sebi dovoljan već i da je potrebno 

održavati komunikaciju sa potrošačima ukoliko 

želite da stvorite i održite brend. Zbog 

toga smo već šestu godinu zaredom učesnici 

Sajma brendova. Želimo da potrošačima 

predstavimo svoju filozofiju i da im 

kroz svoje poruke i performanse delimično 

Vojin Đorđević 

Brand Fair i CEFTA forum 

Lokalni potrošač zahteva 

lokalnu komunikaciju! 

U okviru ovogodišnjeg Sajma brendova, 

12. februara organizovan je beogradski 

CEFTA forum u sali Privredne komore Srbije. 

Na skupu su govorili predstavnici 

privrednih komora zemalja CEFTA regiona, 

Ministarstva ekonomije i regionalnog 

razvoja i Ministarstva trgovine i 

usluga Republike Srbije, Privredne komore 

Srbije, agencije za istraživanja 

tržišta GfK, Grupacije marketinških agencija 

i Zavoda za intelektualnu svojinu. 

Marijana Agić-Molnar, direktorka agencije 

GfK, govoreći na temu „Specifičnost regiona 

i potrošača u CEFTA regionu” istakla 

je da komunikacija sa potrošačem mora 

uzimati u obzir lokalne specifičnosti. Prema 

njenim rečima, usled dugogodišnje 

izolacije, potrošači koji žive u društvima 

sa različitim sistemima vrednosti, formirali 

su različite navike i preferencije. Svaki 

investitor koji žele da istupi na određeno 

6


vratimo ono što su nam dali i na taj način 

im poručimo da su nam važni. Dobili smo 

brojne nagrade za kvalitet i dizajn „gorkog 

lista”. Ovo piće prihvaćeno je i u Bosni i Hrvatskoj 

iako ćemo tek od ove godine tamo 

imati distributere. Dobar regionalni karakter 

proizvoda jeste nešto o čemu svako mašta. 

Najbolje pozicije imamo u Srbiji, ali za nas 

znaju na području cele bivše Jugoslavije, što 

je motiv više da tamo mnogo ulažemo i budemo 

prisutni.” 

Na pitanje čiji je sada brend „gorki list” budući 

da je proizvodnja ovog pića premeštena 

u Sloveniju, Đorđević odgovara da je tačno 

da se proizvodi u Sloveniji ali da se to čini i 

u Srbiji. 

„Kada smo pre dve godine dobili nagradu u 

Monte Karlu, videli smo da imamo evropsku 

perspektivu. Da bismo „gorki list” plasirali u 

Evropu, otpočeli smo proizvodnju u Sloveniji. 

Sada proizvodnju imamo i u Srbiji tako da 

oko pitanja čiji je „gorki list” nema dileme. 

Zna se gde smo stvoreni i gde se naše piće 

najviše prodaje. U Sloveniji proizvodimo manje 

količine samo za evropsko tržište, tj. za 

države poput Nemačke i Francuske. Možemo 

biti ponosni na „gorki list” i „voda 

vodu” i želim da dokažem da u Srbiji možemo 

da stvorimo brendove koji će biti poznati 

ne samo u našoj zemlji već i u celom 

svetu. To je moja misija. Zbog toga se radujem 

svakoj prodatoj flaši u zemljama zapadne 

Evrope jer je za plasman na ta tržišta 

potrebno ulagati ogromna sredstva. Naš 

plan je da za pet godina u Nemačkoj i Italiji 

osvojimo dva odsto tržišta”, rekao je za 

Taboo nedeljnik Vojin Đorđević. 

Važnost brendova 

Priznanje pod nazivom „Najbolja tržišna komunikacija” 

pripalo je kompaniji Telekom Srbija, 

čija direktorka Sektora za odnose sa 

javnošću Milica Amidžić kaže da ovakve manifestacije 

skreću pažnju na brendove i ukazuju 

na njihove vrednosti. 

„Prošle godine nastupali smo sa subbrendovima 

kao što su „mt:s” i „open IPTV”, dok 

smo se ove godine odlučili za predstavljanje 

cele kompanije kao brenda jer za to imamo 

dobre razloge. Iz, po mnogo čemu izazovne, 

2009. godine izašli smo sa dobrim poslovnim 

rezultatima i s nizom uspešno sprovedenih 

korporativnih aktivnosti. Neke od njih 

su: uvođenje Interneta u 3.300 škola širom 

Srbije, podrška mladim matematičarima i fizičarima, 

a bili smo i deo timova koji su pobeđivali 

– vaterpolo i košarkaške repre- 

--zentacije”, rekla je Milica Amidžić. - 

Kompanija Microsoft tradicionalni je učesnik 

Sajma brendova. Pored najnovijih proizvoda 

i operativnog sistema Windows 7, 

promovisana je i regionalna IT konferencija 

Sinergija. Prema rečima Lidije Đorđević, 

marketing menadžerke kompanije Microsoft, 

ove godine obeležava se deset godina 

od nastanka te konferencije. 

„Mi jesmo globalna korporacija, ali smo 

okrenuti lokalnim tržištima. Microsoft protržište, 

mora znati kakva je kupovna moć 

stanovništva, koji su vodeći brendovi i kome 

potrošači veruju (porodici, prijateljima, 

televiziji) da bi u skladu sa stepenom razvoja 

tog tržišta formirao marketinšku i 

konkurentsku strategiju. 

Istupajući u ime Grupacije marketinških 

agencija PKS, Marin Šimurina je rekao da 

proizvođači, uvereni u to da će im dobar 

proizvod sličan mnogima na tržištu, koji se 

lako proizvodi i čija je cena povoljna, garantovati 

prodaju. Međutim, prema njegovim 

rečima, oni prave veliku grešku. Uprkos 

ekonomskoj krizi, Šimurina smatra da se 

pojačanim ulaganjem u marketing, za koji 

navodi da osim oglašavanja podrazumeva 

celokupnu komunikaciju sa tržištem i potrošačima, 

postižu dobri rezultati. „Samo 

jak brend sa velikim tržišnim učešćem interesantan 

je stranom ulagaču. „Smoki”, 

Next, Bambi, „moja kravica” i Doncafe 

samo su neki od brendova koji su nakon 

prodaje stranim ulagačima dobili veću 

šansu za izvoz i osvajanje stranih tržišta”, 

ističe Šimurina. 

„Obučeni kadrovi, pouzdana tehnika i 

dugogodišnje iskustvo na tržištu, nisu garant 

uspešnosti. Do trenutka ukidanja raznih 

ekonomskih barijera potrošač je bio 

usmeren na domaće brendove, ali se 

situacija danas menja. Potrošač je onaj 

koji sad određuje da li će neko preživeti ili 

ne i zato je bitno da proizvođači shvate da 

marketing ni u kom slučaju ne smeju smatrati 

prodajom magle već onim bez čega ne 

mogu opstati”, zaključuje Šimurina. 

Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu 

svojinu, iznosi podatak da je zakonodavstvo 

na polju intelektualne svojine u 

Srbiji skoro na nivou zakonodavstva Evropske 

unije iako se ono nedovoljno primenjuje. 

Kako Totićeva ističe, ulaskom Srbije 

u EU procedura zaštite intelektualne svojine 

biće znatno olakšana mogućnošću da 

se prijave podnesu direktno telu koje je u 

okviru Unije zaduženo za ovu oblast. Komentarišući 

trenutno stanje stvari, Totićeva 

ističe da je nivo izvoza patenata i 

visokotehnoloških proizvoda iz Srbije još 

uvek zanemarljiv u odnosu na izvoz sirovina 

i poluproizvoda. 

P. Stakić 

Ž. Miletić 

Milica Amidžić 

Ona je dodala da je Telekom definisao osnovne 

principe kojima će se ova kompanija vodititi 

prilikom realizacije društveno-korporativnih 

aktivnosti, a to su: materijalizacija 

ideja, podsticanje talenata, nagrađivanje volje, 

podsticanje poverenja i jačanje veza među 

korisnicima. 

Borimo se protiv piraterije 

Lidija Đorđević 

7


moviše 

svoje proizvode 

i uslug 

e u z p o m o ć 

marketing miksa. 

Dakle, nismo previše 

agresivni, nema nas na televiziji u klasičnim 

oglasnim blokovima, izuzev TV emisija poput 

Interfejsa i drugih koje prate IT. Za sada 

smo još uvek više okrenuti preduzećima 

nego pojedinačnim potrošačima”, rekla je 

za Taboo nedeljnik Lidija Đorđević govoreći 

o tržišnom nastupu kompanije Microsoft. 

Ona je dodala da je piraterija jedan od najvećih 

problema sa kojim se IT kompanije susreću 

i da je zbog toga potrebno raditi na 

edukaciji stanovništva kako bi shvatili zbog 

čega je bitno imati legalan softver i šta to 

znači po bezbednost računara i podataka u 

njima. 

„Ovih dana plasirali smo na srpsko tržište 

poseban proizvod. Reč je o legalizacijskom 

Windows 7 softveru koji je upola jeftiniji od 

uobičajne cene. Na taj način želimo da izađemo 

u susret ljudima koji imaju piratski 

softver i ponudimo im legalan. Ubuduće će 

svaka druga poseta poreske inspekcije podrazumevati 

kontrolu legalnosti svih softvera 

na računarima. Borimo se protiv piraterije 

i mislim da smo na dobrom putu”, rekla 

je Lidija Đorđević. 

Predavanja ometana 

bukom sa štandova 

Za razliku od prošle godine, organizatori su 

ovoga puta odlučili da sva dešavanja vezana 

za Sajam brendova budu održana u Hali II. 

To se pokazalo kao pogrešan potez jer se 

događalo da se u vreme predavanja marketinških 

stručnjaka održavaju i prezentacije 

na štandovima učesnika sajma. U tim momentima, 

od zaglušujuće buke u improvizovanim 

prostorijama za konferencije predavače 

je bili gotovo nemoguće čuti. Zbog toga 

je bilo neprijatno i njima i slušaocima. 

Uprkos navedenim poteškoćama, čule su se 

interesantne stvari. Dosta pažnje privukao 

je nastup agencije Bruketa i Žinić iz Zagreba 

koja je predstavila neke od svojih najuspe- 

8 

šnijih kampanja. Tako su prisutni imali priliku 

da vide kako je izgledala Cook The Book 

kampanja za Podravku ili kampanje za 

„ožujsko pivo”, Adris ili zagrebački Zoološki 

vrt. Kampanja za „ožujsko pivo” pod nazivom 

„Buđenje” imala je poseban uspeh u 

Hrvatskoj. Postigla je ono što je verovatno 

san svake kompanije. Naime, pesma koja 

prati ovaj oglasni TV spot toliko je prihvaćena 

od strane navijača da se danas ne 

može zamisliti nijedna utakmica nacionalnog 

tima ove zemlje a da je navijači ne zapevaju. 

Milan Ristić, predsednik agencije Profile, govorio 

je o zakonima brendinga i o manama 

našeg tržišta kada je ova oblast u pitanju. 

Prema njegovim rečima, najvažniji zakoni u 

brendingu jesu zakon integriteta, koherentnosti, 

celovitosti brenda i njegove stalne promene. 

„Najviše problema firme sa ovih prostora 

imaju da ostvare integritet brenda, tj. stalan 

integralni kvalitet. Srce današnjeg brendinga 

jeste potpuno integrisani marketinški sistem 

koji mora da obuhvati znatno više 

elemenata nego ranije. Dakle, pored klasičnih 

elemenata, kao što su proizvod, cena, 

distribucija i promocije, mora postojati eksterni 

i interni pi-ar i dobar odnos sa klijentima. 

Najslabija tačka srpskih brendova 

jeste potpuno zanemarivanje zaposlenih 

kao nosilaca brenda, posebno u uslužnim 

delatnostima, bankama, osiguranjima itd. 

Zaposleni su promoteri kompanije bilo da su 

na šalterima u direktnim kontaktima sa kupcima, 

bilo da su na terenu. Oni reprezentuju 

kompaniju a ne generalni direktor. Nažalost, 

zaposleni najčešće nisu pripremljeni za tu 

funkciju. To je ogroman prostor za unapređenje 

pozicija naših kompanija. Problem 

nas profesionalaca jeste to što ljude shvatamo 

kao mehaničke kupce ili birače, umesto 

kao osobe sa svešću i emocijama koje 

očekuju određen način obraćanja da bi poverovali 

uopšte u naše komuniciranje”, 

rekao je Milan Ristić. 

Pored navedenih predavača, zanimljiva izlaganja 

imali su još i profesor Kolin Egan, šef 

Katedre za marketing Coca-Cola na IEDC poslovnoj 

školi Bled, zatim Marijana Agić-Molnar, 

direktorka agencije GFK, koja je predstavila 

istraživanje pod nazivom „Potrošač u 

vreme krize” (više o ovom istraživanju imaćete 

priliku da čitate na stranicama časopisa 

Taboo), Erin Reindl, direktorka marketinga 

agencije JWT za Centralnu i Istočnu Evropu, 

koja je govorila o „gerila” marketingu, 

i drugi. 

Ovogodišnji Sajam brendova nije se mnogo 

razlikovao od prethodnih. Ekonomska kriza, 

barem vizuelno, nije bila uočljiva, ali se o 

njoj dosta govorilo, najviše među predstavnicima 

malih firmi koje su učestvovale na 

sajmu. Odabir predavača bio je dobar, ali celokupan 

utisak ostao je pomalo u senci 

lošeg pozicioniranja sale za konferencije


Održana izborna skupština 

UEPS pred bitnim odlukama 

Trideset i sedma izborna skupština UEPS-a održana je 22. februara, u Svečanoj sali 

Beogradskog sajma. Skupština je radila po sledećim tačkama dnevnog reda: 

● Izbor radnih tela Skupštine 

● Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju u 2009. godini 

● Predlog kandidata za izbor u organe uprave (Upravni odbor, 

Nadzorni odbor i Sud časti) 

● Izveštaj predsednika Izborne komisije o rezultatima glasanja 

U odsustvu Nikole Vujanića, predsednika UEPS-a, Skupštinom su predsedavali potpredsednici: 

Mugdim Šehalić, Boban Mitić i mr Edin Ljušković, kao i generalna sekretarka 

Mirjana Milutinović. Pročitani su izveštaji predsednika UEPS-a o radu u protekloj godini, 

kao i finansijski izveštaj za 2009. godinu. Navedeno je nekoliko projekata koje je Udruženje 

realizovalo tokom prošle godine, a date su i neke najave za buduće poslovanje. Udruženje 

je tokom prošle godine organizovalo nekoliko zanimljivih predavanja, kao i prezentacija, 

od kojih se svakako izdvaja Lov na lavove, posvećen čuvenom Kanskom festivalu 

oglašavanja. Istaknuta je i uspešna saradnja sa Novosadskim sajmom, a najavljena je saradnja 

sa Olimpijskim komitetom Srbije, u okviru koje će se birati najbolji TV spotovi u kojima 

učestvuju naši sportisti. Naravno, pomenuta je i tradicionalna rođendanska manifestacija 

Dan propagandista. Kao prava novost najavljena je saradnja sa prof. dr Slavkom 

Kovačevićem, autorom čuvene knjige „Big Idea”. Kovačević će voditi seminar pod nazivom 

„Marketing u praksi” i, kako je rečeno, biće to doprinos udruženja edukaciji, kako zaposlenih 

tako i onih koji će to sutra postati. Ono što je svakako najinteresantnije i suštinski važno 

za budućnost UEPS-a, jeste najava promene imena Udruženja, menjanje statuta, usvajanje 

Kodeksa časti i najava organizovanja proslave 50 godina od osnivanja UEPS-a. To su 

stvari koje će morati da reši novopostavljeno rukovodstvo na vanrednoj skupštini, koja će, 

prema najavama, biti zakazana u skorije vreme. 

Nakon toga, predložena su, i jednoglasno usvojena, radna tela Skupštine: Verifikaciona 

komsija, Kandidaciona komisija i Izborna komisija. Na osnovu predloga, glasalo je 38 prisutnih 

članova UEPS-a (oni koji plaćaju članarinu). Izabrani su članovi za organe uprave 

udruženja. Za Upravni odbor izglasano je po četiri predstavnika oglašivača, agencija i medija, 

kao i jedan iz kategorije „ostali”. Članovi UO su: Nikola Vujanić, direktor marketinga i 

odnosa sa javnošću Jahting kluba KEJ, mr Edin Ljušković, rukovodilac Službe za korporativni 

marketing JP PTT saobraćaja Srbija, mr Goran Milićević, izvršni direktor za marketing 

Komercijalne banke, Mirjana Gelo, pi-ar menadžerka Carnexa, Marija Jeličić, direktorka 

novih poslova agencije Communis, Sonja Dragojević, korporativne komunikacije agencije 

Leo Burnett, Vanda Kučera, direktorka marketinga i korporativnih poslova agencije MRM 

Worldwide, Svetlana Blagojević, generalna direktorka agencije Cross Communications, 

Boban Mitić, direktor RTV PI kanala, Mirjana Milošević, menadžerka marketinških plasmana 

RTS, Milena Milosavljević, poslovna sekretarka, medija planerka, marketing, Politika, 

Vidosav Radomirović, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Belle Amie, i Mugdim 

Šehalić, market menadžer Beogradskog sajma. 

U Nadzornom odboru su: Momčilo Sretenović, stručni saradnik za biznis-usluge Telekoma 

Srbija, Tijana Adamov, direktorka S & Friends Scholz & Friends, i Suzana Pešić, marketing 

menadžerka i pomoćnica direktora firme Aero Balkan. 

Sud časti čine: doc. dr Vesna Baltezarević, profesorka Univerziteta Megatrend za kulturu i 

medije, Ružica Ćirić-Bralić, rukovodilac Sektora za promotivne aktivnosti JAT Airwaysa i Tihomir 

Todorović, konsultant za marketing i odnose sa javnošću. 

Po svemu najavljenom, ova godina biće godina velikih odluka za UEPS. Jasno je da današnje 

vreme zahteva drugačiju organizaciju, formulaciju, funkcionisanje, kao i neophodno 

prilagođavanje savremenim tokovima i trendovima. Da li je UEPS spreman za transformaciju, 

hoće li ona uspeti, da li će biti bezbolna ili veoma bolna... Pokazaće vreme koje je pred 

nama 

D. Šunjka 

IFT Međunarodni 

sajam turizma 

Licence 

otvaraju vrata 

Nastavljajući tradiciju dugu četiri decenije, 

Beogradski sajam je i ove godine bio 

organizator i domaćin Međunarodnog sajma 

turizma održanog u periodu od 24. do 28. 

februara. 

Otvarajući sajam turizma, Mlađan Dinkić, 

ministar ekonomije i regionalnog razvoja, 

poručio je da se zahvaljujući turizmu upoznaju 

druge kulture i širi prijateljstvo među 

narodima. Dinkić je istakao da Srbija prošle 

godine, uprkos ekonomskoj krizi, nije imala 

pad posete stranih turista i da bi postojeće 

potencijale, kao što su „značajno istorijskokulturno 

nasleđe, mnoštvo prirodnih lepota, 

dobre banje i kvalitetna vina” trebalo dodatno 

iskoristiti. Izražavajući zadovoljstvo zbog 

činjenice da su pre početka otvaranja sajma 

potpisane prve licence za turističke agencije 

koje će grupno dovoditi turiste iz Kine, ministar 

je dodao da očekuje da će dolazak niskotarifnih 

aviokompanija u Srbiju i otvaranje 

atraktivne turističke ture „Putevi rimskih 

careva” doprineti povećanju broja turista u 

zemlji. 

Obraćajući se prisutnima na ceremoniji otvaranja, 

Zoltan Šomođi, novi izvršni direktor 

Svetske turističke organizacije, rekao je da 

bez obzira na nešto lošije prošlogodišnje rezultate, 

turizam ne sme biti zapostavljen 

zbog toga što on čini značajan izvor ekonomske 

snage. Šomođi je pohvalio turističku 

ponudu Srbije ističući da je naša zemlja 

u poslednjih nekoliko godina „učinila značajan 

korak ka unapređenju njene slike u 

svetu”. 

Tokom pet dana održavanja sajma, preko 

osamsto pedeset izlagača iz četrdeset jedne 

zemlje imalo je priliku da na 32.600 kvadratnih 

metara izlagačkog prostora predstavi 

ponudu domaćih i inostranih destinacija. 

Slovenija, iz koje poslednjih godina dolazi 

sve veći broj turista u Srbiju, bila je partner 

ovogodišnjeg Sajma turizma na kom su 

pojedine zemlje, poput SAD, Španije i Hrvatske, 

prvi put učestvovale. 

Zavidna pažnja na ovogodišnjem Međunarodnom 

sajmu turizma posvećena je promociji 

dunavskog turizma. Osim u prezentaciju 

domaćih i inostranih turističkih organizacija, 

turoperatora, smeštajnih kapaciteta, 

opreme za hotele i ugostiteljstvo, poseban 

trud uložen je u približavanje ponude seoskog 

turizma Srbije. Tokom održavanja sajma, 

izlagači su, u okviru „first minute” 

ponude (rane rezervacije putovanja), posetiocima 

odobravali i do 30 odsto popusta 

nastojeći da na vreme popune svoje kapacitete 

9

Intervju 

Jerg Šprajcer, direktor JWT Austrija 

Oglašavanje odavno više nije samo velika ideja već to 

postaju ideali koje treba kreirati • „Zeleni marketing” i 

razvoj tehnologije trendovi u 2010. godini • Nepostojanje 

komunikacije sa potrošačima odlazi u prošlost 

Uradili ste posao ako se 

priča o vama 

Zapaženo predavanje na Sajmu brendova održao je Jerg Šprajcer (Jerg 

Spreitzer), direktor agencije JWT Austrija. Govorio je o trendovima u 

oglašavanju i o raznolikosti svetskih tržišta, a nakon predavanja dao je 

ekskluzivni intervju za Taboo nedeljnik. 

10

Intervju 

Govorili ste tokom predavanja o tome 

kakvi će biti trendovi u oglašavanju ove 

godine. Šta biste posebno izdvojili 

JWT svake godine radi istraživanje o trendovima 

u marketingu jer nam je potrebna 

polazna tačka za izgradnju nekog brenda. 

Posmatramo ih i poredimo sa drugima iz 

istog biznisa. Pratimo uticaj lokalnih trendova 

na proizvode i trendove u jednom regionu 

u odnosu na drugi. 

Na primer, 3D tehnologija će doneti revoluciju 

u oglašavanju i tada će kreativnost biti 

još veći izazov za agencije i brendove. Zatim, 

biće sve više jeftinih proizvoda koje će potrošači 

moći da kupe dok će, ukoliko to žele, 

neke dodatne usluge morati da plate. Takva 

situacija već postoji u auto-industriji. Metode 

istraživanja tržišta takođe će se unaprediti. 

Biće izuzetno važno izmeriti političku 

i socijalnu strukturu potrošača. Ekonomski 

aspekt, kao što je npr. bruto nacionalni proizvod, 

važna je ali ne i jedina mera. Biće važno 

izmeriti npr. kakav je obrazovni sistem 

neke zemlje, da li ljudi žele da putuju, da li 

žive u zdravoj životnoj sredini, koliki im je životni 

vek. Takođe, biće sve više fleksibilnih 

brendova koji će moći da odgovaraju na potrebe 

potrošača i pružaju im usluge koje oni 

zahtevaju. 

U ovoj godini biće mnogo polemike o tome 

kako se svet može učiniti boljim. Oglašavanje 

odavno više nije samo velika ideja već 

to postaju ideali koje treba kreirati. Ima 

veoma dobrih kampanja koje omogućavaju 

brendu da se više prodaje ali, i sa druge 

strane, one šalju poruku da svet treba da 

bude bolji i da je potrebno međusobno se 

pomagati. Mislim da će ovo biti veoma jaka 

kombinacija u budućnosti, dakle rad na poboljšanju 

prodaje i slanju globalne poruke. 

Ljudi će ubuduće provoditi više vremena sa 

brendom jer će on imati i druge efekte 

pored osnovnih. 

Da li ovo što navodite ima veze i sa 

takozvanim „zelenim marketingom” koji je 

sve popularniji 

Tako je. To je gotovo isti tip marketinga, 

možda malo više specijalizovan, u kojem se 

koriste boje povezane sa idejom društvenog 

rasta i očuvanja prirode. To je svakako jedan 

od trendova u oglašavanju. 

Drugi trend koji će se nastaviti jeste razvoj 

tehnologije. Danas svako ima mobilni telefon. 

Došlo je čak do toga da se sa klasičnog 

oglašavanja prelazi na mobilno oglašavanje, 

pri čemu se preskače klasični Internet jer ga 

već imate na mobilnom uređaju. Kroz iskustvo 

koje poseduje Nokija može se zaključiti 

da se danas sa širokopojasnog Interneta 

prelazi na mobilni. 

Dalje, jedna od najboljih stvari trenutno jeste 

„aktivacioni (activation) marketing”. Sve 

u vreme krize i posle krize biće vezano za 

prodaju. Ukoliko radite brending kampanju 

a iz bilo kog razloga je ne konvertujete u prodaju, 

nećete dobiti novac od kompanija. Njih 

zanima samo prodaja i zato je aktivnost veoma 

bitna. 

Buđenje 

Šta po Vašem mišljenju odlazi u prošlost 

marketinga 

U prošlost marketinga odlazi nepostojanje 

komunikacije sa potrošačima. Ukoliko se samo 

koncentrišete na izradu poruke, koju kasnije 

plasirate na način kojim prekidate 

ljude u onome što rade, to nije dobar način. 

Ako imate oglasnu poruku za koju potrošač 

kaže: „O ne, ne želim da gledam ovaj spot 

jer me prekida u onome što radim”, to je 

onda loše oglašavanje. 

To je i postala filozofija JWT-a. Mi gradimo 

brendove sa kojima ljudi žele da provode 

svoje vreme. To je velika promena u razmišljanju. 

Potrošač, kada se ujutro probudi, sigurno 

ne razmišlja o konzumiranju oglasnih 

poruka. Niko to ne radi. On razmišlja o tome 

da danas ima lepu večeru, ide na koncert ili 

u bioskop sa prijateljima. 

Budućnost je marketing koji je orijentisan 

na dijalog sa potrošačima. To je aktivnost o 

kojoj sam malopre govorio. Potrošač mora 

dobiti priliku da utiče na razvoj brenda. Morate 

imati dugoročnu strategiju za razvoj 

brenda, ali istovremeno morate biti i fleksibilni 

i usaglasiti proizvod sa željama potrošača. 

Svojevremeno je u intervjuu za naš 

časopis poznati marketinški stručnjak 

Kevin Keler rekao da je bitno komunicirati 

sa potrošačima, ali da se to mora činiti sa 

dozom opreza jer se može izgubiti kompas 

udovoljavajući njihovim željama. Na taj 

način može se urušiti i identitet brenda. 

Kakvo je Vaše mišljenje 

Tačno je da treba biti veoma oprezan jer ne 

možete menjati brend na osnovu mišljenja 

nekoliko ljudi. Naravno, postoje i potrošači 

koji su najglasniji. Zbog toga je potrebno 

uraditi dobra istraživanja i držati se planirane 

strategije. 

Ali nije svim kompanijama, odnosno 

industrijama, jednostavno da komuniciraju 

sa potrošačima. Na primer, to je mnogo 

lakše proizvođačima automobila nego 

proizvođačima toalet-papira. 

Zbog toga je potrebna dobra, kreativna 

ideja. Stupiti u kontakt i dobiti informacije 

deo je dobre kreativnosti. Uzmimo primer 

banaka. Niko posebno ne želi da komunicira 

sa bankama, izuzev kada je to neophodno. 

Zbog toga je njima važno da pronađu način 

da privuku ljude da razgovaraju sa njima. 

Dobrim idejama moguće je stvoriti dobre 

teme ni iz čega. U te svrhe često se koristi 

„gerila marketing” koji po pravilu ima veoma 

veliki odjek. 

Pomenuli ste „gerila marketing”, marketinški 

metod koji je veoma popularan u poslednje 

vreme. Međutim, sve aktuelniji 

postaje i tzv. „ambush marketing”. U čemu 

je razlika između ove dve marketinške discipline 

Rekao bih da nema velike razlike. Ponovio 

bih reč aktivnost jer ona uključuje sve. Neki 

ga zovu „brend building”, neki ga zovu „ambush”, 

neki „viralni marketing”, ali činjenica 

je da ukoliko imate dobru ideju koja potiče iz 

klasičnog oglašavanja, omogućite interakciju 

i uspete da budete predmet word of 

mouth komunikacije, uradili ste posao. Nazovite 

to kako hoćete. 

Eksperimenti 

su za dobra vremena 

Čitav svet već dugo se nalazi u 

ekonomskoj krizi. Problema nisu 

pošteđene ni oglasne agencije. Jeste li 

primetili neko ponašanje za koje se može 

reći da je karakteristično za sve agencije u 

ovom turbulentnom periodu 

Mnogo više se radi na strateškom planiranju 

i primetno je premeštanje sa klasičnog 

na digitalno oglašavanje. Digitalno oglašavanje 

je mnogo merljivije. U vreme krize, ako 

uložite jedan evro, tačno želite da znate koliko 

ćete dobiti od njega. U dobrim vremenima 

više se eksperimentiše. Zbog toga je 

prelazak sa televizije, štampe, bilborda na 

digitalno oglašavanje, društvene mreže, fundamentalni 

deo svake oglasne agencije koja 

želi da bude uspešna u budućnosti. 

Da li savetujete klijentima da koriste 

društvene mreže 

Naravno, unutar JTW grupe imamo brend 

pod nazivom Engage. On je specijalizovan 

za ove medijske kanale. 

11

Intervju 

Da li će po Vašem mišljenju u budućnosti 

moći da se naplaćuje Internet sadržaj 

Medijske kompanije su najveći pobornici 

te ideje. 

Mislim da će to biti posebno izraženo na 

mobilnim telefonima na kojima već morate 

da plaćate za sadržaje koje preuzimate. 

Nisam siguran da će isti slučaj biti i sa Internetom. 

Međutim, ukoliko ponudite pravu 

vrednost, a to mora biti dobar, originalan sadržaj, 

onda je moguće razmišljati o naplati. 

Svi su se navikli na to da je na Internetu gotovo 

sve besplatno i teško ih je ubediti da 

sada za nešto moraju da plate. 

Bez otpuštanja 

Recite mi nešto o poslovanju JWT-a 

u Austriji. 

Prošla godina, uprkos ekonomskoj krizi, za 

nas je bila veoma uspešna. Nismo otpustili 

nijedu osobu, ostali smo stabilni. Ova godina 

će takođe biti stabilna. Pre dve godine 

došao sam na ovu funkciju a do tada sam 

radio u digitalnom sektoru. Moj partner u 

agenciji potiče iz kreativnog sveta televizije 

i klasičnog oglašavanja, ja sam više zadužen 

za nove medije i zajedno činimo odličnu 

kombinaciju. 

Kakva je situacija u Austriji kada je reč o 

oglašavanju na Internetu U Velikoj Britaniji 

npr. ono je već premašilo televiziju. 

U Austriji još uvek nije takva situacija. Mislim 

da je sa televizije na Internet prebačeno 

oko tri do četiri odsto oglašavanja. 

Austrija je konzervativna država i klasični 

mediji su još uvek veoma jaki. Njihov doseg 

je veliki a zakup nije previše skup ako ga poredimo 

sa nekim zemljama u okruženju. U 

Češkoj, na primer, za koju sam takođe odgovoran, 

digitalno oglašavanje postaje sve 

jače u odnosu na klasično. 

Da li znate nešto o filijali JWT-a ovde 

u Srbiji 

Naravno, agencija Studio marketing zadužena 

je za Jadranski region. Oni su filijala 

JWT-a. Filijale su uvek izazov jer je dobro 

kombinovati lokalne interese sa internacionalnim. 

Oni za JWT vode mnoge važne klijente 

i to čine odlično. Kreativni su i ponosni 

smo što smo razvili to partnerstvo. 

Da li je neko od njih ovde na Sajmu 

brendova 

Nisam ih video, ali trebalo bi da su ovde 

Petar Stakić 

12

Vesti iz sveta 

Posle Beograda 

Bruketa & Žinić OM 

u Sarajevu 

Od 19. februara do 5. marta u Sarajevu, u okviru Sarajevske 

zime, održava se izložba agencije Bruketa & Žinić OM pod nazivom 

Reklame i dizajn. Najnagrađivanija oglasna agencija u regiji prvi 

put na ovaj način predstavlja svoj rad u Bosni i Hercegovini, nakon 

uspeha iste izložbe u Beogradu, u aprilu prošle godine. Partneri 

i sponzori izložbe su: Sarajevska zima, Ministarstvo kulture i 

sporta Kantona Sarajevo, Art Directors Club BiH, Blow Up, Hayat, 

Europlakat, Ministarstvo kulture RH i grad Zagreb. 

Izložba crpi inspiraciju iz okruženja u kojem se odvija, u vremenu 

svetske ekonomske krize, tvrdeći pri tom kako su ideje i kreativnost 

jedini stvarni kapital neke zajednice. Podeljena je na tri 

dela: ideje, vizualizacije i celoviti projekti. Želja je da se predstavi 

proces nastanka mnogobrojnih međunarodno nagrađivanih dizajnerskih 

i komunikacijskih rešenja proizašlih iz ove agencije. 

Među dvestotinjak projekata koji će biti predstavljeni sarajevskoj 

publici, nalazi se i nevidljiva kuvarica koju pre upotrebe treba ispeći, 

zatim knjiga koja svetli u mraku, Internet stranica za skupljanje 

neželjenih božićnih poklona, te višestruko nagrađivane 

ambalaže, plakati i oglasi koje je agencija u proteklih 15 godina 

napravila za brendove poput Kraša, TELE2, Ožujsko, Ledo, Podravku, 

Nissan, TDR, Adris, kao i za različite kulturne i humanitarne 

projekte poput Motovun film festivala, Petrove trudionice ili 

Dajmo da čuju 

No Limit Sarajevo 2010. 

Svečanost dodele nagrada No Limit Sarajevo Advertising 

festivala, glavnog događaja u oglašivačkoj i pi-ar industriji Bosne 

i Hercegovine, održaće se 4. marta u Narodnom pozorištu u Sarajevu. 

Agencije, oglašivači i mediji imali su priliku da svoje radove 

prijave do 30. januara. 

Iako je ekonomska kriza prilično potresla bosanskohercegovačko 

tržište oglašavanja, ipak je zapaženo nekoliko vrlo kreativnih 

kampanja. Po svoj prilici, kriza je iz kreativaca izvukla 

maksimalnu kreativnu energiju tako da su protekle godine opadali 

budžeti, ali ne i kvalitet kreativnih ideja. 

Novost u takmičarskom delu festivala jeste uvođenje pi-ar grupe 

tako da će se sad takmičiti i pi-ar agencije, odnosno pi-ar sektori 

kompanija. 

Savet Festivala imenovao je žiri koji čini osam kreativaca iz osam 

agencija koje su na prošlogodišnjem Festivalu osvojili najviše nagrada. 

Njima je Savet pridružio i jednu svoju članicu – Julijanu 

Mikulić-Jurković, predsednicu Saveta. 

Žiri će raditi u sledećem sastavu: Nenad Došen, kreativni direktor 

agencije Prime Communications, Bojan Hadžihalilović, kreativni 

direktor agencije Fabrika, Goran Lizdek, art direktor 

agencije Communis, Goran Marković, art direktor agencije Via 

Media, Sandin Međedović, kreativni direktor agencije MITA 

Group Publicis, Julijana Mikulić-Jurković, direktorka marketinga 

Hypo Alpe-Adria-Bank dd Mostar, Miro Raguž, kreativni direktor 

agencije Smart, Saša Rađen, kreativni direktor agencije Aquarius 

Ogilvy, Lejla Sokolović, kreativna direktorka agencije 

McCann Erickson 

13


Svetska zdravstvena organizacija 

odlučno protiv gojaznosti 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 

21. januara prihvatila je set preporuka o 

oglašavanju ishrane čiji je cilj pružanje pomoći 

državama članicama u formulisanju politika 

u ovoj oblasti svetlu rasprava o problemima 

prekomerne težine i gojaznosti. 

Preporuke bi trebalo da ratifikuju sve države 

članice na Svetskoj skupštini o zdravlju 

(WHA) u maju ove godine. 

Određen broj država imao je zamerke na završne 

odredbe preporuka i zahtevao promene teksta. Korporativna odgovornost i Međunarodno 

udruženje potrošača zahtevali su da se dokument ojača restriktivnijim predlozima. 

Međutim, sekretarijat Svetske zdavstvene organizacije odbio je taj predlog zato što su nacrt 

već bile prihvatile zainteresovane strane. O dokumentu će se raspravljati u maju na skupštini 

Svetske zdravstvene organizacije, kada će se, najverovatnije, tekst u sadašnjoj formi 

prihvatiti. 

Glavni elementi preporuka: 

• Glavni cilj je smanjenje uticaja marketinga, odnosno propagiranja upotrebe masti, 

soli i šećera u ishrani dece. 

• Vladinim organizacijama potrebne su jasne definicije masti, soli i šećera, zatim, 

uzrasta, komunikacionih kanala, itd. 

• Državama članicama je prezentovana lista opcija kako bi trebalo dostići pomenuti 

cilj. Predviđaju se regulatorni i samoregulatorni pristupi. 

• Vlade bi trebalo da preuzmu vođstvo u regulisanju ove oblasti, ali treba ohrabrivati 

sve zainteresovane strane da se uključe u proces i budu zadužene za 

implementaciju programa, praćenje njegovog sprovođenja i ocenu uspešnosti. 

• Kompanije se podstiču da pronađu način i strategije kako bi ostvarile pomenuti cilj 

i omogućile njegovu globalnu primenu. 

• Praćenje i primena preporuka od suštinske je važnosti, kao i mehanizmi za 

proce nu efekata ovakve politike 

Trka oko 

skvera zbog 

Pinokija 

Pred londonskim sudom 

nedavno je pokrenut postupak 

protiv avio-prevoznika 

Ryanair nakon što je objavljen 

oglas u kojem je osnivač konkurentske 

kompanije Easy Jet 

prikazan kao Pinokio. 

Direktor Ryanaira Majkl O’Liri 

priznao je londonskim medijima da su ga pozvali iz advokatske kancelarije koju je angažovala 

kompanija Easy Jet i tražili da momentalno iz oglasa povuče tvrdnje uperene protiv 

njihovog osnivača, objavi oglas sa izvinjenjem i plati odštetu Easy Jetu. 

O’Liri je advokatima izneo drugačiju ponudu – pozvao je Haji-Ioannou (osnivača Easy Jeta) 

da se trkaju oko Trafalgar skvera, pa da, ako ga konkurent pobedi, kampanju odmah obustavi. 

„Smatramo da bi trka predstavljala mnogo bolji način za trošenje vremena Haji—Ioannoua 

nego što plaća skupe advokate, kada obojica znamo da se Jet ne može takmičiti sa 

Ryanairom, bilo po pitanju cena, bilo po pitanju tačnosti.” 

Inače, kampanja avio-prevoznika Ryanair podsmešljivo je u oglasu komentarisala tvrdnje 

Easy Jeta da je tačnost jedan od njegovih prioriteta budući da ova kompanija nije objavila 

statističku analizu podataka koji se tiču tačnosti 37 nedelja unazad 

14 

Nove kategorije 

na SOF-u 

Slovenski oglašivački festival (SOF) i 

ove godine u takmičarski deo uvodi novine 

koje će zaoštriti borbu za osvajanje najprestižnijeg 

priznanja – naziva Agencija godine. 

U kongresnom delu festivala, koji će se održavati 

od 24. do 26. marta u Portorožu, najviše 

pažnje biće posvećeno novim činjenicama, 

saznanjima i iskustvima koje je u 

marketinško-komunikacijsku struku donela 

teška ekonomska situacija. 

Kada je reč o takmičarskom delu, organizatori 

uvode tri izmene koje predstavljaju 

odgovor na tržišna događanja. Tako se prvi 

put u istoriji Slovenskog festivala oglašavanja 

u takmičarski program uvodi nova 

grupa – „Događaji”, a obnovljena je takmičarska 

grupa „Internet i mobilno oglašavanje”. 

Dosadašnju takmičarsku grupu 

„Plakati”, Savet takmičarskog programa 

SOF-a proširio je na „Spoljno oglašavanje”. 

„SOF nastoji da u takmičenje uključi sve najvažnije 

komunikacijske akcije. Zbog brzo 

rastućeg trenda na području organizacije 

događaja, oni ove godine dobijaju samostalnu 

takmičarsku grupu sa dve takmičarske 

kategorije: promocijski i korporativni 

događaji. Tako se najbolji oglašivački koncepti 

na tom području od sada mogu takmičiti 

za veliku nagradu, zlatna i srebrna 

priznanja SOF. Brzo se menja i razvija i Internet 

i mobilno oglašavanje zbog čega smo 

takmičarskoj grupi dodali dve nove kategorije, 

i to interaktivno i viralno, odnosno 

mobilno komuniciranje. Tako ćemo takmičarskim 

delom zahvatiti više oblika komuniciranja. 

Slično važi i za takmičarsku grupu 

spoljnog oglašavanja koja je sada postavljena 

mnogo šire. Uverena sam da će ove 

promene takmičenja na ovogodišnjem Slovenskom 

festivalu oglašavanja učiniti napetijim 

i uzbudljivijim”, kaže Lučka Peljhan, 

izvršna direktorka takmičarskog programa 

SOF-a. 

Kao i prošle, tako će i ove godine drugog 

dana Festivala (25. marta) biti podeljena 

srebrna i zlatna priznanja, priznanja OF SOF, 

priznanja za najbolju produkcijsku kuću godine, 

kao i priznanja najboljim mladim 

kreativcima, dok će na dodeli nagrada poslednjeg 

dana organizatori podeliti velike 

nagrade za koje će biti nominovani svi dobitnici 

zlatnih priznanja - nagradu „Dobre 

vile” i priznanje za Agenciju godine


Međunarodna konferencija u Zagrebu 

Moć uveravanja 

Međunarodna konferencija o retorici i kulturi komuniciranja 

održavaće se 18. i 19. marta u hotelu Antunović u Zagrebu. Prema 

rečima organizatora, kompanije Ciceron, cilj konferencije jeste popularizacija 

javnog govora, a teme koje će biti zastupljene namenjene 

su razvoju kulture govora i podizanju svesti o važnosti retorike 

i komuniciranja. Za izlaganja, predavanja i vođenje radionica angažovani 

su domaći i strani stručnjaci: psiholozi, poslovni ljudi, autori 

knjiga o komuniciranju, predstavnici elektronskih medija, 

naučnici i ljudi koji se bave različitim sferama umetnosti. 

Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, održaće predavanje 

na temu „Komunikacija u kulturi, klasična muzika”, dok će dr 

Borislav Miljanović, direktor agencije McCann Public Relations u 

Beogradu, održati predavanje o javnom govoru u Srbiji sa naglaskom 

na jezik medija, biznisa i politike. 

Pored Tasovca i Miljanovića, najavljen je dolazak velikog broja predavača 

među kojima je i bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić 

sa kojim će razgovarati poznati hrvatski stručnjak za odnose sa 

javnošću Krešimir Macan. Takođe, u Zagrebu će biti održano i nekoliko 

okruglih stolova među kojima je jedan od najatraktivnijih onaj 

u kome će učestvovati: Denis Latin, Aleksander Čolnik, Sonja Šarunić 

i Zoran Stanojević. 

U izjavi za Taboo nedeljnik, Mirela Španjol-Marković, direktorka 

kompanije Ciceron, objašnjava razloge organizovanja konferencije 

u veoma nepovoljnoj ekonomskoj situaciji: „Prirodni sam optimista 

i vidim krizu kao priliku, ali ne samo deklarativno. Baš zato što je 

kriza, to je prilika da u opštem preteranom oprezu i depresiji pokrenemo 

originalnu konferenciju, jer u krizi uspevaju samo dobro osmišljeni 

i kvalitetni projekti. Želimo, osim toga, ljude razveseliti i 

pokazati da nas u ovim teškim vremenima vodi poslovna strast i 

jaka volja koja će nam pomoći da ostvarimo regionalno jaku konferenciju 

na temu komuniciranja, taj ključ opstanka na tržištu i nit 

vodilju koja nas sve povezuje. 

,Moć uvjeravanja’ ime je moje knjige, prvog priručnika za retoriku za 

poslovne ljude, koji je nedavno izašao i u Srbiji, i ujedno definicija 

retorike. To je važna tema za menadžment i leadership, prodaju, 

marketing, a važnosti prezentacijskih i komunikacijskih veština prepoznate 

su i kod akademske zajednice, te u javnom govoru u elektronskim 

medijima. Na tu temu govoriće dr Bora Miljanović, direktor 

McCann Ericksona iz Beograda. Uveravanje je bitno i u ekonomski 

stabilnim vremenima, a u vreme krize postaje ključna kompetencija 

svakog menadžera – umiriti ljude, znati objasniti rezanje troškova, 

podsticati zdravu internu komunikaciju u organizaciji… Sve su 

to i teme naše konferencije.“ 

Na pitanje koji profil učesnika očekuju na konferenciji, Mirela Španjol-Marković 

odgovara: „Učesnici konferencije zaposleni su u 

pi-aru, HR-u, marketingu, prodaji, zatim su to predavači iz svih sektora, 

te velik broj novinara u štampanim i elektronskim medijima 

koje zanima komunikacija i retorika, kao i studenti komunikologije, 

politikologije i drugi. Očekujemo oko dvesta učesnika a, da nije 

kriza, verovatno bi ovaj tip konferencije okupio i trista i više ljudi, 

profesionalaca i studenata. Velik je interes i medija, od radija do 

televizije i štampanih medija.” 

Kada je reč o strukturi predavača, Mirela Španjol-Marković kaže da 

je prilikom osmišljavanja koncepta konferencije imala na umu da 

pozove sve one predavače koje bi i sama volela da sluša: Tako smo 

dobili šaroliko društvo prezentera, od vrhunskih stručnjaka za marketing 

do naučnika i poznatih voditelja iz elektronskih medija. Jedini 

uslov je bio da svi pristanu na dvadesetominutne, brze prezentacije 

i da su zanimljivi kao predavači. Većinu čine praktičari, a ne treba 

zaboraviti ni to da će se u okviru konferencije održavati i interaktivne 

radionice, kao i dva okrugla stola na temu interne komunikacije 

i umeća moderiranja sa čuvenim voditeljima iz Slovenije, 

Hrvatske i Srbije 

Danci rešili 

da pretresu kozmetičke proizvode 

Danski savet potrošača pokrenuo je kampanju koja se bavila 

supstancama u kozmetičkim proizvodima koji izazivaju endokrine 

poremećaje. 

Povod za pokretanje kampanje bila je namera Saveta da zabrani 

upotrebu supstanci koje ulaze u sastav proizvoda i izazivaju poremećaje 

u endokrinom sistemu. 

Kampanja protiv izazivača endokrinih poremećaja u trajanju od šest 

nedelja, završena je 16. decembra prošle godine. 

Danski Savet potrošača napravio je studiju koja pokazuje da je 

četvoro od petoro Danaca za zabranu supstanci koje uzrokuju endokrine 

poremećaje. Takođe, oko 60 odsto Danaca traži zabranu 

čak iako postoji samo sumnja na prisustvo pomenutih supstanci. 

Do 16. decembra, Savet je primio 1338 izveštaja sa listom od 891 

kozmetičkog i proizvoda za ličnu negu koji sadrži bar jednu od 17 

supstanci izazivača endokrinih poremećaja. 

Metilparaben je supstanca koja je najfrekventnija u mnogim od 800 

proizvoda. 

Savet potrošača u Danskoj dobio je obaveštenje od 24 proizvođača 

da oni u proizvodnji ne koriste nijednu od 17 spornih supstanci. Takođe, 

pošto su ih prijavili potrošači i pošto su sa njima kontaktirali 

članovi Saveta, 27 proizvođača je obavestilo Savet da će postepeno 

izbacivati iz upotrebe sporne supstance. Ukupno 29 proizvođača 

(uključujući mnoge L’Orealove brendove) odbilo je da se obaveže 

na izbacivanje ovih supstanci, o čemu su obavestili Savet. 

U 2010. godini ovo udruženje namerava da nastavi potragu za proizvodima 

koji sadrže supstance koje uzrokuju endokrine poremećaje. 

Oni će, na primer, obratiti više pažnje na „uradi sam“ proizvode i na 

elektroniku, pošto su testovi pokazali da ove dve grupe proizvoda 

sadrže štetne hemikalije 

15


Gugl potisnuo Koka-Kolu sa 

liste najvrednijih brendova 

Gugl je, posle lidera – kompanije Wal-Mart, drugi najvredniji 

svetski brend, a sa te pozicije potisnuo je kompaniju Koka-Kola, utvrđeno 

je istraživanjem kompanije Brand Finance koja je specijalizovana 

za procenu vrednosti brendova. Gugl je u odnosu na prošlu 

godinu napredovao za tri mesta. 

„Pad za jedno mesto najpoznatijeg proizvođača bezalkoholnih pića 

rezultat je gubitka njegove moći u zemljama u razvoju zbog čega će 

ova kompanija morati da uvede korenite promene u nastupu na 

tom tržištu ili joj preti dugoročni pad poslovanja”, rekao je David 

Haigh, izvršni direktor kompanije Brand Finance, koja svake godine 

kreira listu najskupljih brendova. 

Vrednost Wal-Marta procenjena je na 41,4 milijarde dolara, dok je 

Gugl težak 36,2, a Koka-Kola 34,8 milijardi dolara. 

Među prvih pet najvrednijih kompanija nalaze se i kompanije IBM 

(4) i Microsoft (5), čija se vrednost procenjuje na 33,7, odnosno 

33,6 milijardi dolara. 

U ovom izveštaju predviđa se i da će kompanija Toyota, koja se sada 

nalazi na desetom mestu, iduće godine, usled ekonomske krize i 

loših poslovnih poteza kompanije, doživeti veliki pad na listi najvrednijih 

brendova. 

Veliki oporavak beleži se u sektoru banaka. Njihova vrednost iznosi 

sedamsto šesnaest milijardi dolara i u porastu je za 49 odsto u odnosu 

na 2009. godinu i četiri odsto u odnosu na početak krize 

2008. godine. Treću godinu zaredom, HSBC banka najvredniji je 

brend na svetu kada je reč o ovom sektoru, sa porastom vrednosti 

od 12 odsto, odnosno na 28,5 milijardi dolara. 

Dominacija američkih banaka na globalnom tržištu i dalje slabi. Od 

prošlogodišnjih 95 na listi najskupljih 500 brendova, sada se nalazi 

85 američkih banaka. Istovremeno je broj evropskih banaka 

povećan sa 174 na 197 

Osećaju se izgubljeno 

bez interneta 

Novo istraživanje koje je sproveo Microsoft govori da 99 odsto 

neoženjenih muškaraca koristi Internet svakoga dana, dok 80 odsto 

ispitanika kaže da bi se osećali izgubljeno bez Interneta. 

Microsoft svoj izveštaj bazira na odgovorima mladića koji su završili 

školovanje ali nisu u bračnim vodama. Istraživanje je potkrepljeno 

plasiranjem Microsoftovog veb-sajta ON koji posećuju mladići od 

18 do 44 godine. 

Ovo istraživanje je pokazalo da 99 odsto ove populacije koristi Internet 

svakog dana, čak i u krevetu, dok je mejl još uvek važniji od 

društvenih mreža. Četvrtina njih koristi laptop računare umesto televizora. 

Istraživanje takođe ruši mit o tome da neoženjeni mladi muškarci 

nisu multidisciplinarni,već da znaju da pregledaju rezultate fudbalskih 

utakmica na netu dok čekaju svoju večeru ili jednostavno savladaju 

svoju dosadu kad su besposleni. 

Govor jastuka 

Istraživanje takođe govori da ovi muškarci koji su u vezi imaju nedostatak 

vremena i uglavnom Internet koriste kasno uveče ili kada 

je partner u krevetu. Skoro trećina govori da ostaje do kasno igrajući 

svoje konzole dok približno sličan broj ljudi gleda TV preko Interneta 

dok ne zaspi, iz kreveta. Mladi ljudi su toliko opčinjeni 

tehnologijom da je koriste kad god je to moguće, a 38 odsto tvrdi da 

surfuje netom dok nije u krevetu sa partnerom. 

To je prva stvar koju planiraju da urade čim se razbude - četvrtina 

ovih muškaraca proverava svoju elektronsku poštu, dok 18 odsto 

traži društvene sajtove na svojim telefonima pre nego što ustane iz 

kreveta. 

I-mejl uzvraća udarac 

Uprkos popularnosti društvenih mreža, i-mejl ostaje još uvek najvrednija 

alatka za komunikaciju neoženjenih muškaraca; od 52 

odsto ispitanih koji se ističu (upoređujući ih sa 25 odsto za pretragu 

i 12 odsto za društvene sajtove) i 87odsto koristi klasični i-mejl kao 

i prošle godine. Jednom dnevno i-mejl koristi 94 odsto ovih muškaraca, 

u poređenju sa 60 odsto onih koji idu na društvene mreže. 

Nejasne granice između posla 

i besposlice 

Istraživanje pokazuje da ova grupa ljudi konstantno koristi tehnologiju 

da bi uspostavila balans između posla i života. Tehnologija ne 

omogućava postavljanje jasne granice između posla i života, kao 

model ponašanja. Tokom popodneva na poslu Internetu pristupa 

43 odsto ispitanih muškaraca, dok neoženjeni muškarci proveravaju 

svoj mejl u večernjim satima, na putu do posla ili pre nego što 

izjutra napuste krevet. 

Laptopovi zamenjuju TV 

Video-sadržaj je važan izvor zabave neoženjenih muškaraca i nije 

ograničen samo na klipove (73 odsto). 

Četvrtina onih koji žive sa svojim partnerima, gledaju program na 

laptopovima, dok druga polovina gleda TV 

16


Štrajk 

belgijskih 

agencija 

Članice Belgijske asocijacije agencija 

za komunikacije (ACC) odlučile su da 

se suprotstave trendu koji je uzeo maha u 

tzv. pičevima, objavilo je Evropsko udruženje 

agencija za komunikacije (EACA). 

„Nije tajna da je sektor za komunikacije 

pretrpeo posledice ekonomske krize koja 

je počela u septembru 2008. godine. U 

veoma nepovoljnoj ekonomskoj stuaciji, 

oglašivači su se okrenuli preispitivanju 

svojih marketinških strategija i investicija, 

pa su zbog svojih, često ograničenih, budžeta počeli da otkazuju kampanje ili ih u velikoj 

meri redukuju. Takođe, mnogi oglašivači su se odlučili i na preispitivanje odnosa sa agencijom 

sa kojom već sarađuju”, navodi se u saopštenju ACC. 

Inače, pičevi se u Belgiji smatraju uobičajenom praksom odabira poslovnog partnera koja 

je precizno regulisana kodeksom koji je prihvatila asocijacija agencija i oglašivača. Pored 

ostalih odredaba, kodeks jasno precizira da prilikom organizovanja konkursa, oglašivač 

treba da se ograniči na pozivanje tri agencije i agencije sa kojom je do tada sarađivao 

(ukupno ne više od četiri), kao i da „neizabranim” nadoknadi troškove izlaska na konkurs. 

U poslednje vreme, u Belgiji je bilo sve više slučajeva kada su oglašivači pozivali i do deset 

agencija na pič. To je agencije dovodilo do teške dileme: Kako odbiti mogućnost učestvovanja 

na konkursu u postojećoj ekonomskoj situaciji, čak iako znaju da su im šanse za pobedu 

jedan prema deset 

Sa namerom da podignu svest oglašivača u vezi sa ovim problemom, članice ACC, koje 

čine 85 odsto agencijskog budžeta za oglašavanje u ovoj zemlji, bile su u „virtuelnom 

štrajku” od 10. do16. februara tako što su na svojim veb-sajtovima postavile protestno 

pismo u kojem se objašnjava zbog čega su se odlučile na ovakve korake. 

U ACC smatraju da je ova simbolična akcija naterala oglašivače da postanu svesni tekućeg 

problema špekulacija na konkursima i da su ih na ovaj način ohrabrili da sadašnju praksu 

zamene procedurama koje rezultiraju inovativnim, kreativnim i praktičnim izborima poštujući 

interese svih učesnika 

Prihod Publicisa opao za 9,8 odsto 

u 2009. godini 

Publicis grupa, u čijem se vlasništvu nalaze globalne agencije Leo Burnett, Saatchi & 

Saatchi, ZenithOptimedia i Starcom Media Vest, zabeležila je pad prihoda od 9,8 odsto u 

prošloj godini, odnosno sa 6,5 milijardi dolara, koliko je prihodovano u 2008. godini, na 6,2 

milijarde, koliko je prihodovano prošle godine. Neki od klijenata četvrte po veličini globalne 

mreže u svetu jesu kompanije Procter & Gamble i Walmart. Direktor Publicis grupe Moris 

Levi (Maurice Levy) naveo je u saopštenju da se od letos poslovanje ove grupe ipak postepeno 

poboljšava i da je taj trend nastavljen i u januaru ove godine. 

Sa druge strane, Levi je upozorio na to da kriza još uvek nije prošla i da će kompanija i 

dalje gledati da smanji troškove u 2010. godini iako će se mera zamrzavanja plata i zabrane 

zapošljavanja postepeno „topiti” u ovoj godini. 

Poslovanje u Severnoj Americi bilo je relativno dobro za Publicis grupu. Prihodi su u 2008. 

godini porasli sa 2,76 milijardi na 2,88, što je rezultat činjenice da su digitalne usluge u regionu 

zabeležile 34,6 odsto prihoda. Procena je da će ove godine pad prihoda na severnoameričkom 

tržištu iznositi 1,2 odsto umesto 4,3 odsto koliko je iznosio prošle godine. 

Publicis je prošle godine dobio nove klijente: L’Oreal, Honda i Carrefour, što će, uz povratak 

autoindustrije u oglašavanje, poboljšati rezultate ove kompanije u 2010. godini. 

Prošle godine Publicis je platio kompaniji Microsoft 530.000.000 dolara za preuzimanje 

kompanije Razorfish koja je jedan od najvećih svetskih zakupaca digitalnog oglasnog prostora. 

Kako se navodi, taj potez doveo je do povećanog digitalnog udela u profitu grupe 

Fejsbuk vs Gugl 

Prema istraživanju kompanije Gigya, 

društvena mreža Fejsbuk (Facebook) postala 

je jedan od glavnih izvora pretraživanja na 

Internetu, što potpuno menja pristup mrežnom 

marketingu. Dokaz da društvene mreže 

postaju atraktivne za pretraživanje Interneta 

jeste i to što se i Gugl (Google) okreće 

društvenim mrežama tako što je lansirao 

svoju mrežu Buzz. 

„Korisnici sve manje vremena provode 

samostalno pretražujući Internet i sve češće 

krstare vebom na osnovu veza koje im preporučuju 

njihovi prijatelji”, izjavio je Dejv Jovano, 

direktor kompanije Gigya koja se bavi 

istraživanjem društvenih mreža. 

Do sada su svi koji postavljaju sadržaj na Internetu 

morali da brinu o optimizaciji svoje 

lokacije za pretraživače da bi se pojavili 

među prvim rezultatima pretraživanja. 

Krajem prošle godine, čak 13 odsto saobraćaja 

prema velikim portalima, kao što su 

Yahoo, MSN i AOL, stiglo je sa Fejsbuka. Gugl 

je bio tek treći izvor pretraživanja sa 7 odsto, 

a ispred njega je bio i eBay sa 7,6 odsto 

Biramo slogan 

2010. godine 

Kandidati 

● Za vašu sigurnost – Dunav 

osiguranje 

● Radno vreme: Od jutra do 

sutra –Roda, Cash&Carry 

● Mi ne prodajemo osiguranje. 

Mi kupujemo vaš rizik – Uniqa 

17

Snaga kreativnosti 

Žiriranje i obrazloženje izbora prvorangiranog TV spota 

i slogana za 2009. godinu. Proširena lista nagrada 

i priznanja u posebnim kategorijama. Nagrade čitalaca 

TABOO izdanja 

Žiri časopisa TABOO 

i čitaoci naših izdanja 

odlučili su... 

TV SPOT 2009. GODINE 

„Dobar tim - tvoje reči vrede više” 

Agencija: OVATION BBDO, Beograd 

Oglašivač: VIP MOBILE, Beograd 

18 

... da ponovo dodeli godišnja priznanja! 

Tim povodom, članovi Žirija su se prisetili 

nekih ranije izrečenih stavova u vezi sa svojim 

zadatkom, svesni da vreme koje je proteklo 

nije bitno izmenilo dileme od pre godinu 

i po dana. A one glase: 

Dilema 1: Zašto samo TV, zašto ne i radio, 

novinski oglas i plakat 

Dilema 2: Kako sa subjektivnog preći na 

što objektivniji pristup poslu, od mogućeg 

načina prijavljivanja, selektovanja, do načina 

ocenjivanja 

Dilema 3: Da li još nekog osim onih koji su 

se upustili u ovaj posao zanima to što se 

radi 

Zbog uobičajenih žalbi koje, po pravilu, post 

festum upućuju oni koji se žale da imaju 

problem ali ne i rešenje, tom prilikom predložena 

su i neka moguća razrešenja. Neka 

od njih su danas pred vama. 

Ovako je to (u)radio Žiri: 

Izabrani spotovi, numerički vrednovani na 

mesečnom nivou, rangirani su prilikom donošenja 

odluke i, nakon tajnog glasanja, 

proglašena je TV OGLASNA PORUKA 2009. 

GODINE. 

Spot godine biran je na godišnjem nivou i 

tajnim glasanjem. Potom, argumentacijom 

onih koji su od sedam dali tri glasa pobedniku 

u prvom krugu, usaglašavali argumentaciju, 

te javnim glasanjem (7:0) proglasili 

TV OGLASNU PORUKU 2009. GODINE. 

Sagledavajući ukupnu scenu unutar oglašavanja 

preko TV stanica sa nacionalnom 

frekvencijom, konstatovan je visok produkcijski 

nivo kreativnosti i stvaralačka zrelost 

već stasale generacije novih autora. Jednoglasno 

je izraženo zadovoljstvo što Srbija 

– što se tiče bar tog aspekta – ne zaostaje 

ne samo za zemljama regiona. 

Na rang-listi TV spotova, sastavljenoj od 

dvanaest pojedinačnih mesečnih pobednika 

(usvojen je stav da se, verbalno, tako 

tretiraju), pored predloga da se radi o TV 

propagandnim filmovima ili TV komercijalnim 

oglasima, stavovima članova Žirija bilo 

je izloženo devet spotova iz oblasti tržišta 

usluga i tri spota iz oblasti tržišta proizvoda. 

Indikativan podatak koji može da implicira 

konjunkturu ekonomije Srbije, ali nedovoljan 

za ozbiljniju analizu. 

Metodologija rada Žirija svoju primenljivost 

je otpočela ponovnom projekcijom mesečnih 

pobednika sa unapred postignutim dogovorom 

da se tokom projekcije ne komentariše. 

Potom se pristupilo tajnom izjašnjavanju 

i sagledavanju iznesenih stavova. 

Konstatovan je odnos 3:2:1:1. (Pogledati 

NT broj 102 i 103.) 

U raspravi koja je potom usledila u, na momente, 

polemičkom tonu, sa primesama 

emocionalne refleksije – što je sasvim prirodno 

– suštinsko određenje daljeg toka 

rada definisao je Prvoslav S. Plavšić, iznoseći 

uverljive argumente da mi rangiramo 

izabrano, a ne da izabrano treba ponovo da 

ocenjujemo numeričkim vrednostima, a na 

osnovu kriterijuma koji su jednoglasno 

usvojeni i konzistentno primenjivani. 

Svesni odgovornosti, članovi Žirija u mirnoj 

i racionalnoj atmosferi proanalizirali su još 

jednom ishod tajnog glasanja konstatujući 

da je rezultat rangiranja 3:2:1:1, odnosno 

da nijedan TV spot nije dobio četiri neophodna 

glasa da bi mogao odmah biti proglašen 

pobednikom. 

Na predlog Žozefa Lončara, članovi Žirija su 

se saglasili sa tim da se javno izjasne kako 

su u procesu rangiranja vrednovali, s tim 

da oni koji su se odlučili za prvorangiranog, 

iznesu svoje obrazloženje. Iznesena obrazloženja 

potom su još jednom kritički sagledana 

i Žiri je potom u procesu javnog 

izjašnjavanja doneo odluku. Jednoglasno! 

Potom se pristupilo izboru slogana godine. 

Nakon izjašnjavanja, konstatovano je da u 

rangiranju ostaju dva predloga s izrazitom 

prednošću jednog od njih. Nakon što je Vladimir 

Čeh saopštio svoja viđenja toga kako 

se koriste vrednosna usmerenja kada se 

Autorski tim 

Tekst i dizajn: Ovation BBDO 

Muzika: Deca loših muzičara i Ivan Jeftović 

Fotografija: Aleksandar Ilić 

Ilustracija: Ovation BBDO 

Reditelj: Blaž Švent 

Snimatelj slike: Baš Čelik produkcija 

Snimatelj zvuka: Baš Čelik produkcija 

Izvođač: Baš Čelik produkcija 

kreira slogan, ili kako bi ih trebalo koristiti, 

Žiri je jednoglasno rangirao slogan za 2009. 

Kao prvi. 

U kontekstu uvodnih analiza, pre procesa 

rangiranja, u sklopu zaključka da je konkurencija 

unutar mesečnih izbora bila neravnomerna 

i da je u pojedinim mesecima bila 

izraženija koncentracija kvaliteta, Ljubomir 

Ratković je predložio da Žiri sagleda izabrane 

TV spotove u sklopu integrisanih marketinških 

komunikacija, pozivajući se na to 

da oglašavanje mora da doprinosi razvoju


SERIJA TV SPOTOVA 2009. GODINE, Agencija: PROFILE, Beograd, Oglašivač: TELEKOM SRBIJA, Beograd 

„10 godina u vezi sa vama” „Korporativna odgovornost” „Uspeću, mogu” 

Autorski tim 

Tekst: Mirko Stojković 

Muzika: Dobrica Višnjić 

Reditelj: Miša Terzić 

Lik ili glas: Goran Stojić 

Autorski tim 

Tekst: Mirko Stojković 

Muzika: Sanja Ilić, aranžman 

Reditelj: Miroslav Terzić 

Direktor fotografije: Vlada Pavić 

Lik ili glas: Bojan Perić 

Autorski tim 

Tekst: Jelena Đorđević 

Muzika: Vivaldi „4 godišnja doba” 

Fotografija: Vladan Pavić 

Reditelj: Miroslav Terzić 

društvene zajednice, da bude kulturno specifikovano, 

da ima u vidu da postoje i serije 

spotova, da postoje i spotovi korporativnog 

nivoa koji, u nastojanju da predstave različitost 

i izraze osobenost, zaslužuju da budu 

spomenuti a, na osnovu iznesenih predloga, 

koji su potom jednoglasno izabrani i za kriterijume, 

i nagrađeni. 

Nakon rekapitulacije donesenih odluka, članovi 

Žirija su se saglasili sa tim da su sve 

odluke u formi usaglašavanja i usvajanja donete 

jednoglasno i da u procesu obrazloženja 

treba da se istaknu izneti stavovi o kojima 

je postignuta opšta saglasnost. 

Konstatacija da članovi Žirija nisu bili uključeni 

na bilo koji način u proces kreiranja 

rangiranih dela, te da su među nominovanim 

i prvorangiranim delima radovi samo 

dva člana Saveta suizdavača Taboo izdanja, 

otvorila je neke druge teme neformalnog sadržaja, 

najlakše definisanog analiziranom 

dilemom: „Ko radi u korist vlastite štete a u 

opštem interesu, a ko radi na štetu opšteg 

interesa a u sopstvenu korist” 

Članovi Žirija su isključivo i jedino radili i bili 

vođeni opštim interesom. 

(Ponekad i u korist vlastite štete!) S obzirom 

na to da za posao koji nastoje da urade najbolje 

što znaju nisu nagrađeni, to je cena izbora 

i opredeljenja. 

Članovi Žirija su se jasno opredelili. Ostaje 

da se njihovo opredeljenje (pro)ceni, (o)ceni 

(i) ceni 

To je već stav javnosti. Članovi Žirija su 

činom pristajanja bili svesni toga mnogo pre 

nego obrazloženja: 

19


Prvorangirani TV SPOT 

„Dobar tim – tvoje reči 

vrede više” 

1. TV spot ima jasnu i višeznačnu poruku. 

Jasnu, utoliko da sa primaocima poruke 

nastoji da uspostavi komunikaciju njima jasnim 

jezikom i prepoznatljivim vrednostima. 

Akteri su u funkciji te poruke, a nije 

poruka prilagođena akterima. 

2. TV spot dokazuje vrhunske standarde 

kreativnosti „da je najbolja ona ideja koja 

ljude dodirne i potakne svojom jednostavnošću”, 

primenjena promotivna filozofija 

„da u poruci nema značenja osim onog 

koje sudionici komunikacije stvore...” za razumevanje 

tržišnih komunikacija potrebno 

je razumeti ljude, njihove potrebe i odnose... 

3. Ostvarena komunikacija u ovom TV 

spotu aktivnih i sugestivnih aktera, a ne 

statičnih i neuverljivih, u tekstu objedinjuje 

delatnost sponzora (oglašivača) povezivanjem 

sa karakterom igre (Odbojkaška reprezentacija 

Srbije), gradirajući efekat u 

transferu emocije. Višeznačnost karaktera 

u tekstualnom delu: „Dobar tim je uvek 

spreman da uradi sve za svakog svog 

igrača. Jer će svako od igrača uvek učiniti 

sve za tim, a ključ uspešnog tima je u dobroj 

komunikaciji. Zato smo izabrali VIP...” 

4. Delotvoran režijski postupak, lišen produkcionog 

egzibicionizma, agresivne muzičke 

podloge i „napadnog” spikerskog 

offa sa dodatnim elementima neverbalne 

komunikacije (govor tela, gest, mimika) i 

optimizam kojim ovaj spot isijava, jasno 

identifikuju doslednost strategiji komunikacije 

oglašivača... 

5. Faktura fotografije dosledno se drži 

standarda oglašivača: mada je spot crnobeli 

sa jakim koloritnim detaljem na nivou 

sociološkog aspekta, on sugeriše da ništa 

nije crno-belo, nego da tek nedostatak komunikacije 

stvari čini takvima... 

6. Van samog rangiranja ovog TV spota kao 

prvog, dokaz da je „ključ uspešnog tima u 

dobroj komunikaciji...” potonje je proveren 

i na terenu... gde se tim dokazao, a sponzor 

bio uz njega. 

7. Hrabar pristup za koji se opredelio najmlađi 

operater mobilne telefonije, a u 

sklopu integralne kampanje potpuno konzistentne, 

bez lutanja i eksperimenata, 

doneo je jedno vredno delo! 

20 

8. Iako je ovaj spot „depersonalizovan” 

(nema potpisa ispod članova Odbojkaške 

reprezentacije Srbije), njegova dramaturgija 

je sa nivoa „skrivenih ubeđivača” 

jasna. 

9. Jaki igrači na mreži!!! Jaki igrači na mreži 

– provereno odbojkaši, u funkciji sve jačeg 

igrača na tržištu usluga mobilne telefonije. 

10. Ili, kako je jedan od članova Žirija rekao 

prilikom proglašenja spota meseca: 

Retka je prilika da su spotovi sponzora 

sportskih klubova – igrani. Obično su sportisti 

samo nevešti manekeni, priča isforsirana, 

režija – oživljavanje sličica iz agencijskog 

story boarda. 

Retka je prilika da imaju priču i da ta priča 

ima veze sa sportom (i sponzorom). Još je 

ređa da su – dobro režirani i isto tako odigrani, 

a da pri tom u spotu igraju – sportisti. 

Ovo je odlično režirana odlična priča sa 

odličnim glumcima. Jedan od retkih naših 

spotova koji zaista volimo da vidimo ponovo. 

Slogan 2009. godine 

Vladimir Čeh je pročitao svoja viđenja i saznanja 

o kriterijumima za izbor najboljeg 

slogana: 

Kako proceniti slogan u šest tačaka: 

1. Da li se vaš slogan lako pamti 

Dobar slogan mora da ostane u glavi potrošača. 

(Ako ga potrošač ne zapamti, onda 

slogan ne funkcioniše.) 

2. Da li je vaš slogan originalan i smeo 

Dobar slogan mora da „iskače” iz stranice. 

Istrošeni klišei ne doprinose vašoj robnoj 

marki. 

3. Da li je vaš slogan jednostavno izgovoriti 

Dobar slogan je jednostavan i lako izgovorljiv, 

prosto leti sa jezika. 

4. Da li će se potrošači setiti imena robne 

marke 

Dobar slogan mora biti tesno povezan sa 

robnom markom u mozgu potrošača. 

Dobro je ako je ime robne marke deo slogana. 

5. Da li vaš slogan informiše o glavnoj koristi 

od robne marke 

Ne o bilo kojoj koristi. O glavnoj koristi od 

robne marke. Dobar slogan je siže onoga 

što robnu marku čini jedinstvenom. 

6. Da li vaš slogan pomaže unapređenju 

robne marke 

Dobar slogan ne oslikava samo trenutnu 

situaciju već pomaže definisanju strateškog 

pravca robne marke. 

* * * 

Obrazloženje: 

U SVE SE MEŠA! („dijamant” margarin) 

Duhovito, šarmantno, jasno, višeasocijativno! 

Slogan koji određuje promotivnu filozofiju, 

dosledno primenjenu u promociji. Naizgled,


SERIJA TV SPOTOVA, „Ogreb’o sam audi”, Agencija: IDEA PLUS COMMUNICATIONS, Beograd 

Oglašivač: DRŽAVNA LUTRIJA SRBIJE, Beograd 

5. 

Scenario i tekst: Kreativni tim agencije Idea 

Plus Communications 

Muzika i snimatelj zvuka: Petar Antonović 

Reditelj: Milutin Petrović 

Snimatelj slike: Miloš Kodemo 

Producent: Slobodan Pavlović 

Scenograf: Aleksandar Stanković 

Autorski tim 

Kostimografi: Marina Medenica, Ivana Guteša 

Montažer slike: Dejan Špagnut 

Izvođači: Ivan Pantović, Ivan Đorđević, 

Slobodan Pavelkić, Aleksandra Tomić, 

Zoran Pajić,Miljan Prljeta, Nenad Pećinar, 

Igor Damjanović, 

Srđan Pantelić 

duhovit slogan, ali ozbiljna priča. Savršeno! 

Zvuči dobro čak i na drugim jezicima! 

* * * 

Serija TV oglasnih poruka 

(tri i više u seriji) 


TELEKOM SRBIJA 

U silnim predavanjima i obukama o društveno-odgovornom 

ponašanju i društvenoj 

korporativnoj odgovornosti, kompanija TE- 

LEKOM SRBIJA već četvrtu godinu – a članovi 

Žirija su isključivo i jedino rangirali čin 

pojavnosti, svoj stav javno promoviše u 

sklopu i u direktnoj primeni kriterijuma korporativnog 

oglašavanja sublimisanog u slogan 

„U vezi sa vama!“ 

Kriterijumi žirija: 

1. predstaviti organizaciju kao jasnu i razumljivu 

celinu, 

2. izraziti poslovnu filozofiju, 

3. predstaviti različitost, primenom racionalnih, 

emocionalnih i moralnih apela... 

Projektovani efekat te primene trebalo bi da 

rezultira kognitivnim, emocionalnim i motivacionim 

efektom. 

U nizu od tri spota, u protekle tri godine TE- 

LEKOM SRBIJA nas drži u vezi... 

Iskorak ka „defavorizovanim“ strukturama 

vraća veru da se komunikacija ne svodi 

isključivo i jedino na SMS poruke. 

* * * 

21



OGREB’O SAM AUDI 

Statusni simbol moći, „audi” je u seriji od 

četiri spota prikazan kao glavna nagrada 

onih koji nikad ne mogu da ga kupe, ali su 

u prilici ili pri odluci da ga „ogrebu”, „kupe 

u kiosku – gde ne može stati...” 

Odlična ideja! Vešta interpretacija u režijskom 

postupku, kasting koji odgovara svakodnevici.. 

Završna grafika i spikerski off 

pomalo narušavaju efekat ove samo naizgled 

duhovite serije spotova koja svakodnevicu 

prikazuje na stvaran način: Nikad se 

ne zna! Državna lutrija Srbije. 

* * * 


UVEK MEĐU PRIJATELJIMA 

Serija od sedam spotova!!! I svaki od njih 

je bio u mesečnim konkurencijama. I uvek 

visoko ocenjeni. Vrednost ove serije i zadovoljstvo 

što je oglašivač (APATINSKA PIVARA 

koja je vlasnik i brenda „nikšićko pivo”) 

imao poverenje u autore, zaslužuje posebno 

priznanje. Pivo, kao jedno od „najsocijabilnijih” 

pića (pored vode i kafe) jeste tek 

povod, a ne razlog. Zaista originalno, bez 

imitacija i uslovljenosti produkcionom 

moći. 

I hrabro. U odnosu na: „What`s up”, odgovor 

je: „Šta ima” ili to smo šta jesmo! 

* * * 

Obrazloženje specijalnog priznanja povodom 

održane finalne manifestacije EPICA: 

DRAGAN SAKAN. KREATIVNA EVROPA 

A U BEOGRADU 

22 

Dragan Sakan 

Čovek koji stalno misli... I sanja... A u međuvremenu 

je toliko toga odsanjao. I snove 

ostvarivao. 

I dalje radi. Kad stigne da misli i sanja, 

samo on zna. A još uvek to neće da kaže – 

mada je obeležio jedno vreme. 

I, nekako na svoj način – ponekad i ne baš 

tiho, sa pompom ili bez nje, godinama 

odvodio kreativni Beograd u Evropu, da bi 

– ove godine – kreativnu Evropu doveo u 

Beograd. EPICA 2010. godine! Pomoć direktno 

zainteresovanih za razvoj tržišta 

oglašavanja nije dobio. Pun ponosa, izgleda 

da nije ni bio preterano uporan u traženju. 

Čak i da ništa drugo osim EPICE nije uradio 

(a jeste) – više je nego dovoljno da bi se 

priznalo da je to što radi zaslužilo odličje – 

SNAGA KREATIVNOSTI! 

* * * 

Već više godina traje saradnja Redakcije 

časopisa Taboo sa novosadskom agencijom 

Publicite, u duhovnom vlasništvu Dragana 

Kosanovića. Povod su njegove tradicionalne, 

u izvornom smislu reči, izložbe 

zidnih i drugih godišnjih kalendara, novogodišnjih 

čestitki i, naknadno uvedene discipline 

– poslovnih poklona. 

Tako je i bilo i ove godine. Na XIV izložbi najlepših 

kalendara i na XI izložbi novogodišnjih 

čestitki, otvorenih 1. februara u Novom 

Sadu, Žiri u sastavu: 

● Žozef-Ivan Lončar, osnivač i vlasnik 

TABOO IZDANJA, 

● Jelena Ivanović, glavna i odgovorna 

urednica TABOO IZDANJA, 

● Đorđo Ivanišević, art direktor 

Agencije MARK-PLANETAK i grafički 

urednik TABOO IZDANJA,SVA, 

SVA, Novogodišnja čestitka, 

Ni Deda Mrazu nije lako 

Trailer 

● Vera Jaraković, grafička dizajnerka, 

stalna spoljna saradnica MARK- 

PLANETKA, i 

● Miodrag Mladenović, diplomirani 

inženjer arhitekture i grafički 

dizajner, stalni spoljni saradnik 

MARK-PLANETKA, 

posle uvida u godišnju zvaničnu produkciju, 

doneo je jednoglasne odluke da se priznanja 

– Plakete SNAGA KREATIVNOSTI 

dodele:


SERIJA TV SPOTOVA, „Uvijek među prijateljima”, Agencija: LEO BURNETT, Beograd, Oglašivač: APATINSKA PIVARA, Apatin 

Useljavanje Lako je navići se na bolje Tobogan 

Tekst: Marko Romcević 

Muzika i snimatelj zvuka: Ognjan Milošević 

Dizajn: Dušan Adamović 

Reditelji: Stjepan Klein, Milo Radović 

Snimatelj slike: Morais Joalanca 

Autorski tim 

Izvođači: Petar Burić, Miloš Đuričić, 

Petar Strugar, Lako Nikolić, Nina Janković, 

Marko Jocić 

Drugi autori: Srđan Miletić, Ivan Ćirić, 

Jelena Đorđević, Vladimir Vidić 

1. u kategoriji godišnjih kalendara, zidnom kalendaru 

ZA VAŠE DOBRO, kreiranom i realizovanom 

u Agenciji PROFILE Beograd, a za 

potrebe naručioca DUNAV OSIGURANJA 

2. da nagradu za najbolju novogodišnju čestitku 

ravnopravno podele: 

● Agencija SVA: „Ni Deda Mrazu nije 

lako”, urađenu za sebe, i 

● Agencija ORANGE STUDIO iz Beograda 

za čestitku „Ispunite vaše želje”, 

urađenu za potrebe specijalizovanog 

preduzeća za spoljno oglašavanje 

ALMA QUATTRO iz Beograda 

23


SERIJA TV SPOTOVA, „Uvijek među prijateljima”, Agencija: LEO BURNETT, Beograd, Oglašivač: APATINSKA PIVARA, Apatin 

Pozajmica 

Operacija: Spašavanje 

Fajront 

ORANGE STUDIO, Novogodišnja čestitka za 

preduzeće ALMA QUATTRO, Ispunite vaše želje 

24

Nagrade čitalaca 

TABOO izdanja 

TV spot 2009. godine 

SBB Internet 

Agencija: LE SPOT, Beograd, 

Oglašivač: SBB, Beograd 

Faksimil sertifikata koji se uručuje zajedno sa plaketom „Snaga kreativnosti” 

Autorski tim 

Tekst i reditelj: Miloš Radović 

Muzika: Aleksandar Protić 

Snimatelj slike: Aleksandar Jovanović 

Snimatelj zvuka: Nenad Vukadinović 

Izvođač: Branka Katić 

VO: Nenad Stojimenović 

Slogan 2009. godine 

U SVE SE MEŠA! („dijamant margarin”) 

Agencija: COMMUNIS, Beograd, 

Oglašivač: DIJAMANT, Zrenjanin 

PROFILE, Zidni kalendar 

za DUNAV OSIGURANJE, Za vaše dobro 

25

Umesto In memoriama 

Nikola Bugarčić, prvoborac, nosilac 

Partizanske spomenice 41, pukovnik UDB-e, 

načelnik SUP-a grada Beograda, višegodišnji 

predsednik Skupštine Fudbalskog kluba 

Crvena zvezda – a ponuđeni naslov Skoro 

da ne ide jedno sa drugim. A istina je! Priroda 

čini svoje, sve je manje živih svedoka 

ali, opet kažem: istina je! 

Jedan od živećih, svakako je Vladimir Janjić 

(Bata Vlada), ali ni on nije učestvovao na 

svim „trojnim” sastancima gde su se inicirale 

i donosile mnoge odluke (iz naslova): Nikola 

Bugarčić, predsednik, Slobodan Ćosić, 

generalni sekretar FK Crvena zvezda, i ja. 

Ne bih mogao da se setim kako sam stigao 

do Vladimira Janjića, sive eminencije Sportskog 

društva Crvena zvezda (mislim da je na 

tom položaju bio četiri mandata – oko petnaestak 

godina). Telefonska slušalica mu je 

bila skoro jedini „radni alat”. Koristio ju je 

do usijanja. (Ako ste se prisetili da vam je to 

ime poznato, u pravu ste. To je isti Vladimir 

Janjić koji je skoro dvadeset godina uz (ili 

pored) Dragana Sakana, takođe najčešće 

uz „pomoć” telefona, rešavao naizgled bezizlazne 

situacije po nalogu, ili za potrebe, 

samog Dragana Sakana i njegovih transformacija.) 

Zbog čega mislim na (pokojnog) Nikolu Bugarčića 

a pišem i o Vladimiru Janjiću 

JSD Partizan već je imao svoju propagandnu 

službu na čijem čelu je bila legenda, kreativac 

i organizator kakav se samo poželiti 

može – Milan–Mića Jakovljević. 

Za V. Janjića to je bilo nešto nezamislivo. 

Morao je da parira. Neko mu je (govorilo se 

da je to upravo bila Mićina ideja) rekao da u 

Beogradu postoji Zavod za unapređenje prodaje 

i privrednu propagandu OZIS u kojem 

sam, na radnom mestu referenta propagande, 

radio nepunih deset godina. 

V. Janjić je uspostavio kontakt tražeći sastanak. 

Poslovodstvo OZIS-a i starije kolege 

odbili su apriori bilo kakvu mogućnost saradnje 

uz poznatu „poštapalicu” – tu nema 

love! Pošto nije bilo preporučljivo da se to 

26 

Nikola Bugarčić 

marketinški orijentisan sportski 

radnik(!) – prigodno sećanje 

javno kaže, poslali su mene na „pregovore”, 

verujući da ću im, svojim „teoretisanjem” 

(njihove reči) toliko zagorčati život da će 

„zvezdaši” sami odustati od ideje. 

Otišao sam. I ostao. Skoro četiri godine! 

Sportsko društvo Crvena zvezda bilo je 

OZIS-ov poslovni partner, a ja rukovodilac i 

operativac tog projekta. 

Tada je (čujem da je danas situacija još lošija, 

a da finansijskih problema ima, i te 

kako, i sam fudbalski klub, što tada nije bio 

slučaj) Fudbalski klub Crvena zvezda bio 

(skoro) jedini finansijer zajednice klubova 

udruženih u Sportsko društvo Crvena zvezda. 

Bila je to prilično jednostavna shema: 

rukovodstva i aktivisti ostalih klubova svojim 

vezama i pojedinačnim ugledima prodavali 

su oglasne površine na panoima na 

stadionu a „provizija” je išla klubovima. A 

para nikada dovoljno! 

I tako je Bata Vlada video šansu kako da 

trajnije rešava izvore finansiranja sportskog 

društva, što mu je bila glavna preokupacija. 

Majstor svog posla! 

Brzo je organizovao moje predstavljanje 

dvojici čelnika Fudbalskog kluba – Nikoli Bugarčiću 

i Slobodanu Ćosiću (jedan od osnivača 

SD CZ i decenijski generalni sekretar 

FK CZ). Jasno, u sobu Slobodana Ćosića 

(Bugarčić je tu samo „gostovao” po potrebi) 

ulazilo se ne samo sa strahopoštovanjem 

već sa klecanjem u kolenima (to su mi, kasnije, 

priznavali i mnogi politički velikani, 

sami sportisti, a tek sportski novinari!). 

U razgovoru (koji je potrajao) dominirao je 

Bugarčić. To je, pogotovu, došlo do izražaja 

kada sam, na njegovo direktno pitanje da li 

imam iskustva na poslovima sportskog marketinga 

(u Zvezdi se već uveliko koristio taj 

termin zbog veoma razvijenih međunarodnih 

veza i raznih oblika takmičenja i gostovanja 

širom Zemljine kugle), odgovorio brzo 

i kratko: NE! 

Vladimiru Janjiću, inicijatoru sastanka, „ispala 

je vilica” od zaprepašćenja kada je čuo 

moj odgovor. Već je video da je razgovor 

okončan pre nego što je i započeo, da će 

morati (kada izađem iz Ćosine sobe) da odgovori 

na moguće pitanje: „Gde si našao ovu 

budalu” 

Nikola Bugarčić, školovani policajac, iskusan 

obaveštajac, nije tako niti pomislio. Sledilo 

je njegovo, smireno, logično pitanje: „A 

kako ćemo, onda, uopšte sarađivati” 

Odgovor koji sam dao bio je „ulaznica” za 

našu četvorogodišnju saradnju. 

Prvo sam tražio da dobijem propusnicu za 

sve kapije na stadionu – bilo ih je pedeset 

jedna. Tu privilegiju imao je samo direktor 

stadiona Zaječarac Mile Petrović. Već sama 

ta informacija koja mi je odmah stavljena do 

znanja, nudila je i negativan odgovor. Bugarčić 

nije mislio kao ostali. Samo je hladnokrvno 

upitao: „Šta će ti” Odgovorio sam 

jednostavno: „Hoću da gledam i slušam ponašanje 

navijača.” Samo je rekao: „Dajte 

mu.” Onda sam otišao u radnje da bih pokupovao 

odeću i obuću tipičnu za navijače, 

naročito sa severa. Malo je ko od navijača 

znao ko sam (posle sam tek gledao film 

„Serpiko”). Kada sam ulazio u centralnu 

ložu, tada sam imao drugu odeću na sebi. 

Mnogi od njih takođe nisu znali ko sam. Bilo 

je nepisano pravilo: kada vidiš nekoga na 

nekom mestu gde „ne pripada”, mora da je 

neki obaveštajac ili nečija telesna garda. A 

ja sam ih stvarno proučavao, kao fol navijače. 

(Ovo je drugo i Nikola znao, ali im je to 

pravo pripadalo mada nikada nisu kupili 

ulaznicu ili platili upisninu i godišnju članarinu.) 

Putovao sam sa fudbalerima na razna domaća 

gostovanja. Nikada sa rukovodstvom. 

Češće sa navijačima, ređe sa samim fudbalerima. 

Neka mi oproste, marketinški mi nikada 

nisu bili zanimljivi. 

Ta saznanja bila su više nego dragocena. 

Po završenoj analizi marketinških aktivnosti 

Hajduka (najrazvijenija mreža navijača i simpatizera), 

Dinama (najorganizovanije prodaje 

sportskih suvenira sa pravnom zaštitom 

„od divljaka”, koja im je predstavljala 

značajnu prihodovnu stavku u klupskom budžetu) 

i Partizana, sa službama i aktivnostima 

koje su se, brže nego što se očekivalo, 

razvijale, naročito odnosi sa navijačima 

(svako poređenje sa današnjim načinima 

njihovog organizovanja i ponašanja nemoguće 

je, jasno, na štetu današnjih odnosa), 

a to se vezivalo upravo za spomenutog Miću 

Jakovljevića (prisustvovao sam njihovim 

skupštinama, godišnjim sastancima opštinskih 

odbora navijača, pokupovao sve što se 

kupiti moglo, a ponegde se i „učlanjivao”, na 

tribinama sedeo među navijačima), izneo 

sam plan rada. Prvopredložena kampanja je 

glasila: Umesto kusura, uzmite Zahvalnicu! 

Zvezdin stadion bio je u izgradnji. „Rupa” je 

tražila mnogo para. Sva blagajnička mesta

Umesto In memoriama 

bila su snabdevena zahvalnicama, u vrednosti 

od jednog (da, jednog dinara!) do hiljadu 

dinara (namenjene posetiocima „lože”). 

Sama izrada Zahvalnice, jasno je, koštala je 

mnogo dinara. A prodavali smo je za jedan 

dinar. Na njoj su bili potpisi svih fudbalera, 

trenera, rukovodstva. I Bugarčićev! 

Prvi smo u istoriji sportskih i fudbalskih klubova 

uveli hostese, u krasnim crvenim haljinama 

i kostimima. Svaka je bila različito 

obučena, sa zajedničkim elementima identifikacije. 

Uz sav napor, jedna od hostesa 

bila je neočekivano uspešna. Jednom od političara 

uspela je da proda drugu po vrednosti 

Zahvalnicu – za deset dinara! Bugarčić 

je, tada, zabranio da „izdamo” ime – bio je 

važan drug. Kako obojica nisu više među živima, 

neću sada ni ja. Poenta je bila u tome 

da bi se, kao, svi „hvatali” za džepove kako 

bi „iznenađeno” konstatovali da su presvlačeći 

se zaboravili da ponesu novčanik (koji 

im, inače, skoro nikada nije ni bio potreban) 

ili, gle čuda, hteli su ali je novčanik bio prazan 

– „mora da mi je žena uzela pare za 

nešto”. Kampanja na blagajničkim mestima 

beležila je odlične rezultate. 

Druga kampanja je bila „Sedite na Zvezdi!”. 

Tada nije bilo plastičnih sedišta (kupovale 

su se stare novine pred ulazom u stadion da 

se ne bi sedelo na betonu). Proizvođač je 

bila splitska Jugoplastika. Dekorativno islikano 

jastuče sa simbolom budućeg izgleda 

stadiona kada se završi (što se, nažalost, nikada 

nije dogodilo), sa dominantnim zaštitnim 

znakom Fudbalskog kluba Crvena zvezda 

i, opet, sa svim potrebnim potpisima. 

Za četiri godine saradnje trebalo bi četiri stotine 

četrdeset četiri strane da se opiše šta je 

sve rađeno, a uvek uz blagoslov i podršku 

Nikole Bugarčića, kada mnogi nisu uopšte 

ni razumeli šta se sve oko njih dešava. Veličina 

stratega. Mislim na Nikolu Bugarčića! 

Najveći, bukvalno najveći, šok koji smo napravili 

bio je na večitom derbiju sa Partizanom. 

Na stadionu skoro stotinu hiljada ljudi. 

(Tada se uglavnom stajalo. Posle je došla 

FIFA, UEFA i njeni propisi o obaveznom obezbeđivanju 

sedenja.) Kad su u pitanju ideje 

koje su na toj utakmici i realizovane, skoro 

su svi bili protiv njih. Smatrali su ih suludim. 

Skrnavljenjem Zvezde. A Bugarčić mi je 

samo rekao: „Radi!”. 

Dobio sam dozvolu da iz sačuvanih svezaka 

u kojima je sekretarica Dara Zec od prve 

utakmice 1945. godine rukom vodila zapisnik, 

izvučem sve što sam smatrao atraktivnim 

iz lokalnih derbija: rezultati, katastrofalni 

rezulati (6:0 ili 7:1!), autogolovi, promašeni 

penali, prelazi iz kluba u klub, ali i 

„prelazi” i, i, i... 

Crvena zvezda je imala spikera najlepšeg 

mogućeg glasa, kako bi trebalo da zvuči 

glas jednog muškarčine: Stevovića. Dobio je 

tako složen tekst da je jedna informacija 

bila u korist Partizana (uvek prvo gosti!) a 

druga Zvezde. Na stadionu ludilo. Pola stadiona 

aplaudira, druga ludi, zviždi. Jasno, u 

zavisnosti od navijača i informacije u čiju je 

korist. 

Da, utakmica je počela istrčavanjem Partizanovih 

pionira koji su, obučeni od kopački 

do kompletnog dresa, nosili uzdignutu zastavu 

Partizana. Njihovo trčanje pratila je, 

pazite, na fudbalskom stadionu Crvene zvezde, 

himna „Volim Partizan crno-bele boje” 

(autora Dušana Radovića). Možete li da zamislite 

ludilo „juga” i tugu „severa” Odmah 

potom Zvezdini pioniri, isto tako velika zastava, 

i prvo izvođenje Zvezdine himne „Crvena 

zvezda na nebu sja, Crvenu zvezdu 

volim i ja” (autora Ljubivoja Ršumovića). Zamislite, 

sada, obrnuto ponašanje navijača 

sa „severa“ i sa „juga”. 

I tako smo se igrali, i na terenu i okolo. 

Možda je na planu sportskog marketinga 

najveće Nikolino dostignuće kada smo Partizanu 

dali Zvezdin stadion da na njemu odigra 

revanš utakmicu protiv kijevskog Dinama 

koju je Partizan u gostima izgubio sa dostižnih 

1:0. Od Partizana smo samo tražili 

da plati redarsku službu. Ni više od sedamdeset 

hiljada okupljenih gledalaca nije bilo 

dovoljno. 

Tada sam „izbačen” iz Centralne lože jer 

sam svirao u troglasnu trubu (koju sam, pre 

toga, kupio od nekog navijača), što je bio neviđeni 

šok. Jasno, i neprimereno ponašanje. 

Publika na „zapadu” više je gledala šta se 

to dešava u Centralnoj loži, naučena da tu 

sede „mumije” koje (ne znam kako se 

danas ponašaju) i ne aplaudiraju a kamoli 

da duvaju u trubu. A ja svirao i kad su istrčavali 

u drugom poluvremenu. I tako još nekoliko 

puta. I nikada više. 

Nikola Bugarčić je smatrao da treba da mi 

se izvini. Morao je da tako postupi. Razumeo 

sam ga. I podržao sam ga. I danas, i na 

ovaj način. 

Drug Nikola Bugarčić mogao bi da bude 

obavezna lektira mnogim današnjim predsednicima 

– i klubova i predsedništava. 

Mislim da znam mnogo o njemu. I o drugim 

poslovima i pre i posle. Ali to nije bila oblast 

mog interesovanja. Ni danas. 

Nikola Bugarčić, strateg! Da. I danas me interesuju 

vođe koji su mislioci. Jer ko nije mislilac, 

ne može biti ni strateg. Bar ja tako 

verujem. A imam pravo na to, makar bio i u 

krivu. 

Kada je Nikola Bugarčić u pitanju, više sam 

nego siguran da sam u pravu. 

Dragi Nikola, toliko od mene. 

Poštovao sam te. I danas. Ništa manje. 

Ostavio si velik trag u meni 

Žozef-Ivan Lončar 

TABOO NEDELJNIK 

Stručni časopis. U elektronskoj formi 

emituje se svakog drugog petka a 

štampano izdanje se distribuira 

ponedeljkom. 

Izdavač 

MARK-PLANETAK d.o.o. 

Časopis je upisan u Registar javnih 

glasila, pod registarskim brojem 

NV000311, od 11. januara 2010. godine 

ISSN 1451-2068; COBISS 185018375 

Osnivač i vlasnik 

ŽOZEF-IVAN LONČAR 

Glavni i odgovorni urednik TABOO izdanja 

JELENA IVANOVIĆ 

Urednik TABOO NEDELJNIKA 

DUŠAN ŠUNJKA 

Novinari 

PETAR STAKIĆ 

ŽELJKA MILETIĆ 

Grafički dizajn 

ĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktor i ATELJE 

DUART: VERA JARAKOVIĆ i MIODRAG 

MLADENOVIĆ 

VD direktora 

SVETLANA LONČAR 

Sedište izdavača i Redakcija 

MARK-PLANETAK d.o.o. 

Izdavačko-edukativni centar u i o svetu 

marketinških komunikacija 

26000 Pančevo, 

Ulica Stevana Šupljikca broj 71 

Telefoni/fax: 013-30-00-93 i 30--00-94 

www.taboomagazine.org 

E-mail: nedeljnik@taboomagazine.org 

tabooredakcija@nadlanu.com 

PRETPLATA 

1. Godišnja pretplata na časopis TABOO 

(4 broja godišnje) u štampanoj formi 

obima do 100 strana, sa 23 broja 

TABOO NEDELJNIKA u štampanoj 

formi obima do 28 strana (isporuka 

poštanskim putem), iznosi 12.000,00 

dinara, neto. PDV 8%*. 

2. Godišnja pretplata na časopis TABOO 

(4 broja godišnje) u štampanoj formi 

obima do 100 strana, sa 23 broja 

TABOO NEDELJNIKA u elektronskoj 

formi obima do 28 strana, iznosi 

9.000,00 dinara, neto. PDV 8%*. 

3. Godišnja pretplata na TABOO 

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u 

štampanoj formi, 23 broja godišnje, 

iznosi 6.000,00 dinara, neto. PDV 8%. 

4. Godišnja pretplata na TABOO 

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u 

elektronskoj formi, 23 broja godišnje, 

iznosi 3.000,00 dinara, neto. PDV 8% . 

* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je 

pravo naručioca da dostavi do deset 

elektronskih adresa, svojih zaposlenih ili 

poslovnih prijatelja na koje će se dostavljati 

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj 

formi. 

Taboo & Jovšić Printing Centar 

27

Bez teme nema ni dileme 

TV spot dela jedne zemlje kao sredstvo 

političke kampanje trenutno se emituje u 

celom svetu, dok zemlja čiji je to deo nema 

svoj TV spot, ali već godinu dana ima 

bilbord kampanju nevladine organizacije() 

„Srbija od srca” 

Sve je pitanje 

dogovora. Nažalost, 

ne sa nama 

Piše: Ljubomir Ratković 

Ropstvo ima svoje dobre strane. 

Tiranin ne može tvrditi da je gospodar 

slobodnih. 

Večernje novosti, a u glavi lista piše: „Dnevni list sa najvećim 

tiražom”, u izdanju od subote 20. ovog meseca, na stranici jedanaestoj 

u rubrici „Reportaže” objavio je tekst sa vidljivim naslovom: 

„Kontra i Sačiju i Tačiju”. 

U nadnaslovu piše: „Mark Nava sa samo 500 EVRA snima odgovor 

na spot „Kosovo – mladi Evropljani”. 

U podnaslovu piše: „Spot u završnoj fazi, preostaje montaža, a prvo 

emitovanje biće u Kini”! 

U prvom pasusu teksta koji potpisuje Marko Prelević, piše: „Lažna 

država Kosovo platila je jesenas međunarodnoj marketinškoj agenciji 

Sači i Sači (odmah nazvanoj Sači i Tači) 5,7 miliona evra za kampanju 

i lobiranje dok se jednominutni spot ,Kosovo – mladi 

Evropljani’ vrti već mesecima, a posebno ovih dana oko godišnjice 

„nezavisnosti” – na najpopularnijim svetskim televizijama. Stvarna 

država Srbija nije uradila bogzna šta da „kontrira” medijskoj ofanzivi 

Prištine, ali je umesto nas, i to za samo 500 evra u džepu, to učinio 

jedan Amerikanac!” 

U citiranoj reportaži, Mark Nava kaže: 

„Već smo razgovarali 

sa ljudima iz jedne televizije iz Pekinga i oni su vrlo zainteresovani 

da ga prikažu. Spot ćemo okačiti na net, ali voleo bih i da se vidi na 

srpskim televizijama. Iako nećemo imati novca da kupimo vreme u 

etru, nadam se da će se mnogima svideti i da će želeti da ga prikažu...” 

Na javnom servisu RTS-a, vlasništvu svih građana Srbije (koji plaćaju 

pretplatu), koji imaju pravo da znaju sve (čak i da SBB poskupljuje), 

pomenuti TV spot je prikazan 15. februara u okviru političke 

emisije kao ilustracija. Ne u EPP bloku! Tako je TV spot postao tema. 

Nije pravo pitanje da li je emitovanje plaćeno i, ma kako rizično delovalo 

ovo što sledi, poučno je da je prikazano ne tek da se vidi, već 

da se nad viđenim duboko zamislimo. 

Upravo u tim danima pojavila se i izjava predsednika Saveta za 

brendiranje Srbije o tome koliko je taj Savet kao savetodavno telo 

Vlade Srbije uticao na promociju Srbije, poredeći to sa uticajem Svetog 

Sinoda na nevladine organizacije... (parafrazirano). 

I nad tim treba da se zamislimo. 

Tuča monaha u Gračanici, pod navodnom zaštitom švedskog bataljona, 

priča je o nama. I na netu je to okačeno... 

Mark Nova, Amerikanac, uz pomoć Džona Bosniča, direktora fotografije 

Milana Tvrdišića i pomoću 3D video-sistemsa, ustupanja fantom 

kamere Mediaplusa i pomoći Imleka i Klasa da volonteri ne 

budu gladni, eto sa samo 500 evra snima odgovor na skupoceni 

spot... 

Nad tim treba da se zapitamo. Gde to Srbija, bar što se promocije 

tiče, greši 

Greška postaje greška kad se rodi kao istina, a kad se mit sudari sa 

mitom, to je vrlo realan sudar. 

Lako je izračunati koliko košta, evo već dvanaest meseci, ova kampanja 

„Srbija od srca”. 

I nije teško zaključiti šta se sve za te novce moglo uraditi! 

Ali mi se o tome ne pitamo. O tome se dogovaraju drugi. Nažalost!!! 

I neumesno je ugled jedne agencije dovoditi u vezu sa već znate 

kim, pa makar se to i rimovalo. 

Ljudi jednostavno rade svoj posao. „Mladi Evropljani su potražili 

pomoć.” Posao je odrađen. 

U prethodnom broju ovog nedeljnika, Boško – Bo Toskić lepo reče i 

osta zapisano: „Pitali su me kako ćeš savetovati srpske političare 

ako te oni ne razumeju ili neće da čuju. Ako nećeš pomoć, ne može 

da ti pomogne ni Isus Hristos!!!“ 

Možda će se naći i pare za vreme u etru. 

Ali, o tome odlučuju drugi. Podnaslov 

ovog teksta je moj odgovor 

na odgledanu emisiju i TV spot 

kao ilustraciju. 

Tačnije, moja poruka predvodniku 

mladih Evropljana!

BROJ 103 (.pdf) - Taboo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?