RaÄunarski oblak BIM OdrÅ¾ivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin

www.gradjevinarstvo.rs 

www.build.rs 

broj 15 • godina IV 

Tema broja 

Automatizacija i sistemi 

centralnog upravljanja 

u zgradarstvu 

softveri u 

građevinarstvu 

Računarski oblak 

BIM 

green build 

Održivi razvoj 

doslovce 

Urbana 

agrokultura 

fokus 

Obrazovanje i uloga 

arhitektonske profesije

Tema broja 

Sistemi upravljanja 

i automatizacija 

u zgradarstvu 

26 

Arhitektura 

i centralno 

upravljanje u 

zgradarstvu 

41 

Sadržaj 

info www.gradjevinarstvo.rs 8 

softver Prednost računarskog oblaka 

za arhitektonske projekte 18 

BIM – projektovanje po standardima 

savremenog građevinarstva 20 

promo Sendvič paneli (KINGSPAN) 22 

Firestone UltraPly TPO membrana 

za zelene krovove (ALTO MATERIJALI) 24 

tema broja Sistemi upravljanja i automatizacija 

u zgradarstvu 26 

Pametne kuće i upravljanje 

inteligentnim zgradama (ABB) 31 

Jubilej SAUTER-a 

Pre 100 godina. Za 100 godina. 32 

Kalzip BIPV solarni krovovi 

(ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) 34 

SecuriFire i IPS VideoManager 

(SECURITON) 35 

Automatski sigurnosni sistemi 

SG 2001 (MODRIČ) 36 

Prvi KNX trening centar u Srbiji 

(VUEKO) 37 

Kontrola prirodne ventilacije 

u zgradama (REYNAERS) 38 

CCTV sistemi 

(PROCAR SECURITY) 40 

Arhitektura i centralno upravljanje 

u zgradarstvu 41 

Mitsubishi Electric klimatizacija 

(KLIMA M) 42 

ALP Sistem i Thermoscreens 

(KLIMA M) 43 

Flagon TPO krovna membrana 

(POLYKEM SR) 44 

arhitektura Obrazovanje i uloga arhitektonske 

profesije danas 46 

Koja vrsta obrazovanja garantuje 

ostanak u poslu 50 

promo Samouklapajući krovni 

52 

i fasadni profil Piano (INM) 

MAŠINOPROJEKT KOPRING 53 

Prilagodljiva podnožja BUZON 

(MARAMO) 54 

Fluidtherm PP-R program (PEŠTAN) 55 

Novi Armaflex DuoSolar 

(ARMACELL AG) 56 

Izolacijom do manjih troškova grejanja 

i hlađenja (ROCKWOOL) 58 

Proizvodnja građevinskog materijala 

(MARKO TODOROVIĆ MATOX) 59 

Demag električne lančane dizalice 

(TECON SISTEM) 60 

CONVERGENT GROUP SA i Pentra-Sil ® 

(Patentirani) Nano-Litijum (NL) 62 

Super Spacer ® energetski efikasni 

prozori (TINIS COMPANY) 65 

Projektovanje, izrada i montaža čeličnih 

konstrukcija i opreme (MIKOM) 66 

Tensar geomreže na aerodromskim 

pistama (LIPEX) 68 

MIKOTERM – 15 godina uspešnog 

poslovanja 70 

green build Održivi razvoj doslovce 71 

Urbana agrokultura 72 

Bogota – nekad i sad 74 

Najbolji sistemi javnog prevoza u svetu 76 

promo Privremene ograde (SIGMA PROMET) 78 

narudžbenica 82 

Održivi 

razvoj 

doslovce 

Najbolji 

sistemi 

javnog prevoza 

u svetu 

76 

71 

Kompletan sadržaj 

i sve prethodne 

brojeve 

pronaći ćete na adresi 

www.BUILD.rs

softveri u 

građevinarstvu 

i arhitekturi 

18 

20 

Prednost računarskog 

oblaka za arhitektonske 

projekte 


72 

Urbana 

agrokultura 

Bogota 

nekad i sad 

74 

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs 

INDEX OGLASA 

Aduro Quadrum www.hausbau.rs 64 

Alto građevinski materijali www.altoscm.eu 25 

Almaks www.almaks.rs 30 

Aluplast BGD www.aluplast.eu 15 

Antel Telekomunikacije www.antel.rs 29 

Azma www.azma.rs 18 

Botomex www.botomex.rs 8 

Build magazin www.build.rs 83 

Dema www.dema.rs 14 

Doka SERB www.doka.com/rs 3 

Elektro kojot www.elektrokojot.com 27 

Esal www.esal.si 63 

Gas net inženjering gasnet@sbb.rs 28 

Gates www.gates.co.rs 20 

IMI International www.imi-internationalcee.com 26 

Job Fair www.jobfair.rs 17 

Kingspan www.kingspan.rs 23 

Kumal www.kumal.hr 45 

Layher www.layher.rs 9 

Legi SGS www.legi.rs 13 

Metal-Cinkara www.metalcinkara.co.rs 2 

Murexin www.murexin.com 7 

Nikolić viljuškari nikolic-viljuskari@microsky.net 11 

Perin www.perin1.com 21 

Piramida www.piramidasm.rs 51 

Portal Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 81/84 

Reynaers Aluminium www.reynaers.com 39 

Rollplast www.rollplast.com 69 

Rolomatik www.rolomatik.com 67 

Sauter Building Control Serbia www.sauter.co.rs 33 

Spark Systems www.sparksystems.rs 41 

Tehnicom www.tehnicom-serbia.com 12 

Termodom www.termodom.rs 19 

Trimo Inženjering www.trimo.rs 16 

Virmak inženjering www.virmak.com 10 

Wienerberger Bačka www.wienerberger.rs 61 

Würth www.wurth.rs 57 

RUBRIKA OGLASI 

Cementni proizvodi www.cementni.co.rs 79 

Frigoremont frigoremont@gmail.com 79 

Građevinar 035/470-397 79 

Kolubara gas tomic.miloje@nadlanu.com 79 

Krstonošić krston@sbb.rs 79 

Mil Mak Group www.milmaktechnique.com 80 

Nameštaj www.namestaj.info 80 

Nicam nicam@beotel.rs 80 

Nivas CO www.nivas.co.rs 80

VREMENSKA 

EFIKASNOST 

REDAKCIJA 

Zauzetost nije jedini, ali, svakako jeste jedan od najzanimljivijih primera apsurda u 

kojima živimo, a posebno – zauzetost u građevinarstvu, ove godine, 2010, u Srbiji. 

Zauzeti telefoni, pretrpani sandučići elektronske pošte: nisam stigao da pogledam 

e-mail, na sastanku sam, žurim, jurim, sad smo u nekoj gužvi, čujemo se krajem nedelje, 

ili sledeće, ne stižem, na terenu sam, nisam u redakciji, nazvaću vas kad stignem... 

GLAVNI UREDNIK 

Tomislav Stamenić 

UREDNIK 

Mladen Bogićević 

IZVRŠNI UREDNIK 

Aleksandra Jovanović 

Sa druge strane, na pitanje portala Gradjevinarstvo.rs, 

postavljeno u online anketi ovog leta: Da 

li je Srbija u 2010. godini veliko gradilište svaki 

peti ispitanik odgovorio je – da. Čak 82,51 odsto 

ispitanika, od ukupno 686, odgovorilo je – ne. 

Možda anketa ne pokazuje pravo viđenje stvari 

zato što su oni koji bi rekli da previše zauzeti da 

bi se bavili odgovaranjem na ankete Moguće. 

Moguće je da ćemo ovu godinu zaista pamtiti kao 

veliko gradilište, što će se verovatno desiti već sledeće, 

ako nam ekonomija nastavi kuda je krenula. 

Pa opet, na svaku primedbu privrednika i radnika 

država ima odgovor: neki novi zakon je donet, 

neki projekat je započet, prethodno loše stanje, 

problemi drugih vrsta, teško privlačenje investicija 

za vreme krize, itd. Oni rade sve što mogu, ali, teško 

je postići sve što treba. 

Dakle, svi imamo jedan isti problem – nedostatak 

vremena. Pored arhitekata kojima je nemam vremena 

praktično uzrečica još od studentskih dana, 

vreme ovde nedostaje građevincima i mašincima, 

profesorima i studentima, trgovcima i distributerima, 

marketinškim i PR agencijama, izvođačima 

i državnim organima... Ukratko, u srpskom 

građevinarstvu vreme nedostaje – svima. Radimo 

od jutra do mraka, dajemo sve od sebe, i ne može 

više i bolje, a opet, sav taj naš rad, nigde se ne primećuje. 

Ovo znači da, ili svi lažemo, ili preostalom energijom 

u nama upravljamo lošije nego onom u 

našim zgradama, a to je već težak zadatak – biti 

manje efikasan od naših zgrada. Da li ipak uspevamo 

u tome 

Ukoliko posla zaista ima toliko da se nema vremena 

za telefonski razgovor od par minuta, i takav 

tempo rada traje mesec, dva ili šest, možda 

je vreme da smanjite obim posla da biste sačuvali 

zdravlje Možda je vreme da uzmete saradnika i 

podelite obaveze na pola 

Ali, ko može razmišljati o otvaranju novog radnog 

mesta ili odbijanju posla kada ne zna kada, kako, 

i da li će, svoj rad naplatiti Pa opet, ako je istina 

da radimo mnogo i ozbiljno, da li to znači da oni 

koji odgovore na e-mail ili poziv ne rade ozbiljno 

Ako je ovo poslednje tačno onda imamo novu, 

endemsku, srpsku, definiciju ozbiljnosti u poslu. 

Ima tih nekih dana kada zaista ne znate gde vam 

je glava. Naravno, u tim danima, ne zavisite samo 

od sebe, već od drugih koji isto tako ne znaju gde 

im je glava. I naravno, oni ne znaju gde im je glava 

zbog nekih trećih koji ne znaju gde im je glava. I 

opet naravno, pojavi se zatim i par onih koje briga 

za sve, čak i u onoj meri u kojoj bi moralo da ih 

bude briga. Ceo taj lanac, ljudi bez glava i ljudi 

bez briga, na kraju, neiskusnom posmatraču, Srbiju 

zaista predstavlja kao veliko gradilište. 

Kad god čujem da ovde neko nema vremena za 

nešto, opet pomislim: hvala krizi i usnuloj ekonomiji! 

Šta bismo bez njih Izginusmo svi! Ako 

ne stižemo da dignemo glavu dok je ovako, čime, 

i da li, nameravamo da radimo ako se nešto počne 

događati Radićemo tuđim rukama Projektovaćemo 

u tuđim biroima Organizovaćemo 

tuđim glavama Ako je tako, blago nama. Ako 

nije, pamtićemo 2010. godinu po dobrom... 

Zato često podsećam sebe: ako nemaš vremena za 

bilo šta, osim posla, ove godine, uživaj sad koliko 

možeš jer, možda ti nikada neće biti bolje! Još 

godinu ili dve potrajaće ovakvo stanje, a onda će 

ti biti sve gore i gore, ako su optimisti u pravu, i 

jednom ipak postanemo veliko gradilište, ili bar 

malo veće... 

Urednik, 

Mladen Bogićević 

DIZAJN I PRIPREMA 

Ivan Anđelovski 

Vladimir Končarević 

DIREKTOR MARKETINGA 

Dunja Filipović 

MARKETING 

Jelena Božić 

Tanja Vićentijević 

Katarina Đurić 

Monika Ilomanoski 

Mirna Memetović 

OBRADA I UNOS PODATAKA 

Emilija Mitić 

FINANSIJE 

Jelena Hajduković 

Stana Arsenić 

IZDAVAČ 

Luke Vojvodića 30 

11090 Beograd 

tel/fax: +381 11 25 62 004 

25 62 005 

e-mail: info@infonetgroup.com 

www.infonetgroup.com 

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost 

i verodostojnost objavljenih oglasa 

i promotivnih tekstova 

ŠTAMPA 

Rotografika d.o.o. 

Segedinski put 72 

24000 Subotica 

ISSN 1452-8495 

CIP 

Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije 

Beograd 624 

COBISS.SR-ID 139422220

info 

Najveće polje sa vetrenjačama 

otvoreno u Velikoj Britaniji 

Najveće polje sa vetrenjačama za proizvodnju 

električne energije otvoreno je 

krajem septembra nadomak jugoistočne 

obale engleske pokrajine Kent. Britanija 

danas proizvodi 2,5 posto struje na vetar, a 

vladin cilj je da dostigne nivo od 20 posto. 

Thanet farma vetrenjača 

Izgradnja farme vetrenjača na polju Thanet 

koštala je blizu 900 miliona evra. Postavljeno 

je sto turbina koje će prema očekivanjima 

proizvoditi struju dovoljnu za potrebe 

200.000 domaćinstava. Vetrenjače su postavljene 

na oko 13km od obala Engleske. 

Projekat je najavljen kao deo revolucije na 

vetar u Britaniji. 

Svaka pojedinačna turbina moći će da proizvede 

struju za 2.000 domaćinstava, kada 

budu radile punim kapacitetom. Nedostaci 

su nemogućnost skladištenja ali i isporuke 

energije kada nema vetra. Kritičari vladinog 

programa kažu da je opasno ulagati toliko 

vremena i novca u tehnologiju za samo jedan 

obnovljivi izvor energije, ali vlada najavljuje 

da će ipak sprovoditi program tokom 

sledeće decenije. 

Eurotunel objavio gubitak od 45 

miliona evra 

Britansko-francuska kompanija Eurotunnel 

u julu je objavila gubitak od 45 miliona 

evra u prvoj polovini godine zbog odlaganja 

isplate osiguranja za izbijanje požara u tunelu 

ispod La Manša 2008. godine, prenele 

su agencije. Vlasnik tog podvodnog tunela 

saopštio je da ove godine neće poslovati sa 

profitom, ako isplata osiguranja i dalje bude 

blokirana. Eurotunnel je objavio povećanje 

obima saobraćaja i prodaje za 22 odsto, na 

331 miliona evra u prvoj polovini godine, u 

odnosu na isti period 2009. godine. 

Gubitak u ovoj godini u iznosu od 45 miliona 

evra, znatno je veći od manjka u prvoj 

polovini 2009. godine, kada je zabeležen 

minus od pet miliona evra, sapštio je Eurotunnel. 

Kompanija je pripisala loše finansijsko 

poslovanje visokoj inflaciji, posebno 

u Britaniji, kao i neispunjenim obavezama 

osiguravajućih društava. 

Kompanija je uspela da ispliva iz višegodišnje 

finansijske neizvesnosti zahvaljujući 

programu restruktuiranja 2007. godine, ali 

je 11. septembra 2008. jedan požar uništio 

njen profit. Deo tunela koji povezuje Francusku 

i Britaniju je bio zatvoren nakon što 

je vatra izbila na jednom od vozova, kada 

je povređeno 12 putnika.Vatra je buknula u 

britanskom delu tunela, na vozu koji je prebacivao 

kamione. Podvodni tunel je otvoren 

za putnički saobraćaj 1994. godine. 

37 MILIONA DOLARA ZA PROJEKTE 

HIDROKINETIČKIH TEHNOLOGIJA 

Ministarstvo energetike SAD obezbediće 

37 miliona dolara za ubrzanje tehnološkog 

i komercijalnog razvoja hidrokinetičkih tehnologija 

što je do sada najveće ulaganje 

za projekte ovog tipa. Govori se o iskorišćavanju 

obnovljive energije reka i manjih 

vodotokova, ali i okeanskih plima i talasa, 

kao i temperaturnih razlika u okeanu. Sredstva 

idu za ukupno 27 projekata u 17 država 

SAD – od koncepata do prototipova 

uređaja koji treba da budu testirani u realnim 

uslovima ■ 

Renovirana Vatikanska biblioteka 

Vatikanska apostolska biblioteka je ponovo 

otvorena 20. septembra posle trogodišnjeg 

renoviranja koje je koštalo devet 

miliona evra, saopštili su njeni zvaničnici. 

U prostorije sa dragocenim rukopisima 

uvedeni su klimatizacija i najsavremeniji 

bezbednosni uređaji za sprečavanje krađa. 

Vatikanska biblioteka 

Biblioteka, koju je 1450. godine osnovao 

papa Nikola V, sadrži jednu od najznačajnijih 

zbirki oslikanih rukopisa u svetu. Deo 

te zbirke je najstarija kompletna Biblija koja 

datira iz 325. godine. Svake godine između 

4.000 i 5.000 naučnika dobija dozvolu da 

koristi usluge biblioteke. Biblioteka ima oko 

milion i po dela od kojih najstarija potiču s 

početka nove ere. 

Hladni krovovi na svim zgradama 

Ministarstva energetike SAD 

Ministar energetike i dobitnik Nobelove 

nagrade za fiziku, Steven Chu, naložio je u 

septembru svom ministarstvu da postavlja 

isključivo bele krovove na sve svoje buduće 

zgrade i prilikom rekonstrukcija postojećih. 

Takođe, pozvao je i druga ministarstva da 

urade isto. On se zalaže za bele krovove (često 

nazivani i hladni krovovi – cool roofs) koji 

odbijaju sunčevu svetlost i smanjuju efekat 

vrelih ostrva u naseljenim područjima (zagrevanje 

okoline od ulica i krovova): 

– Hladni krovovi su jedan od najbržih i 

najjeftinijih načina da smanjimo globalnu 

emisiju ugljenika i započnemo težak posao 

usporavanja klimatskih promena – rekao je 

Chu tim povodom. 

Deligradska 14/2, 11000 Beograd 

tel: 011 2683 503, 2658 433 

fax: 011 3611 573, 3621 781 

email: office@botomex.rs 

studio@botomex.rs 

www.botomex.rs 

Airport city Beograd – Isporuka 12600m 2 ker. pločica 

i granitne 8 keramike 

GTC Avenue – Isporuka i ugradnja 34000m 2 ker. pločica 

i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei 

Hotel Splendid – Isporuka 45000m 2 ker. pločica 

i granitne keramike 

Poslovni objekat, blok 26 – Isporuka i ugradnja 8000m 2 

ker. pločica i granitne keramike i gradjevinske hemije Mapei

CNBM - najveće građevinsko 

ime u Kini želi da postane lider u 

održivoj gradnji 

China National Building Material Group 

(CNBM), najveći proizvođač građevinskih 

materijala u toj zemlji, poznat je i kao jedan 

od najvećih zagađivača, ali, sudeći prema 

najavama kompanije, želi da preuzme ulogu 

lidera na polju održivosti. Ovo se odnosi 

na unapređenje postrojenja za proizvodnju 

cementa, povećanje recikliranih materijala 

za sirovine, naročito pepela od sagorevanja 

uglja (samo Kina proizvede 1,7 milijardi 

tona svake godine) 

15 Penn Plaza – novi komšija 

Empire State Building-a 

Vlasnik njujorškog oblakodera Empire State 

Building, Anthony Malkin, vodio je borbu 

da spreči odobrenje gradskih vlasti za izgradnju 

novog oblakodera nedaleko od svoje 

zgrade. Nova zgrada visoka je 368 metara 

i on strahuje da će zakloniti čuvenu ikonu 

Njujorka. Malkin je plan za poslovnu zgradu 

Vornado Realty Trust-a, 69-spratnicu od 

stakla, nazivao monstruoznim i skrenuo pažnju 

da bi njena izgradnja trajno promenila 

siluetu Menhetna. Međutim, gradonačelnik 

Bloomberg odbacivao je sve Malkinove argumente, 

zadržavajući stav da će izgradnja 

ove kule doprineti gradu: 

– Svako ko gradi zgradu u Njujorku menja 

siluetu grada. Ne morate ići okolo i izvinjavati 

se svim drugima. Konkurencija je divna 

stvar. Jedan lik poseduje zgradu i voleo bi da 

ona bude jedina visoka u okolini Žao mi je, 

ali to nije stvaran svet niti bi trebalo da bude 

– objašnjavao je Bloomberg svoj stav. 

Međutim, nisu se svi slagali sa gradonačelnikom. 

Po jednoj anketi grupe okupljene u 

podršci Malkinu, većina od 63% Njujorčana 

smatralo je da Gradsko veće treba ili da odbaci 

planove za gradnju ili da napravi reviziju 

plana kako bi zgrada bila niža i manje 

upadljiva. Ipak, gradska urbanistička komisija 

odobrila je projekat, i to uz komentar da 

Njujork nikada nije bio grad koji stagnira i 

ostaje isti, već koji neprekidno treba da raste 

– veći i viši. 

SOLAR TELEKS 

info 

• Karbonske nanocevčice mogu da kon- 

centrišu solarnu energiju 100 puta bolje 

od klasičnih fotonaponskih ćelija, kažu 

istraživači sa MIT-a – Umesto da ceo krov 

bude prekriven solarnim ćelijama na ovaj 

način možete imati samo tačkice koje će fo- 

kusirati sunčevu energiju kroz ove nanocevi 

poput antena... 

• Materijali koji se ne mešaju u prirodi 

(highly mismatched alloys) možda 

predstavljaju rešenje za efikasnije 

solarne uređaje – Istraživači sa univerziteta 

u Mičigenu zaključili su da ova jedinjenja 

imaju izuzetne termoelektrične osobine 

što može unaprediti solarnu industriju... 

• Projekat u Palm Springsu, Kalifornija, 

mogao bi biti najveća solarna elektrana 

na svetu sa planiranim kapacitetom 

od 1.000MW – Biće potrebno oko šest 

godina da se završe sve četiri faze gradnje 

ukupne vrednosti 6 milijardi dolara. U SAD 

trenutno je instalirano oko 585MW solarnih 

postrojenja za komercijalnu upotrebu... 

• Biljke pretvaraju sunčevu svetlost u 

energiju pouzdanije i efikasnije od bilo 

koje solarne ćelije zahvaljujući stalnom 

razbijanju i obnavljanju molekula koji 

imaju ovu ulogu – Naučnici sa MIT-a razvili 

su molekule koji mogu da se ponašaju kao 

molekuli u biljkama stvarajući fotonaponsku 

ćeliju koja se veoma brzo sama obnavlja 

izvor: www.gradjevinarstvo.rs ■ 

9

info 

Monopol evropskih 

proizvođača kamiona 

Britanski Biro za fer trgovinu (OFT) sredinom 

septembra saopštio je da je pokrenuo 

istragu protiv velikih evropskih proizvođača 

kamiona povodom navodnog monopolskog 

utvrđivanja cena, među kojima se nalaze nemački 

autogiganti Deimler i MAN, prenele 

su agencije, navodeći da je u toj akciji jedno 

lice pritvoreno. OFT je objavio da istražuje 

navodno kartelske aktivnosti u koje su bili 

uključeni proizvođači komercijalnih vozila 

u Britaniji. Navodi se takođe da se istraga 

nalazi u početnoj fazi i da još nije moguće 

utvrditi da li je bilo kršenja propisa o slobodnom 

tržištu. 

Kompanije protiv kojih je povedena istraga 

zbog nelegalnog utvrđivanja monopolskih 

cena mogle bi biti kažnjene do deset procenata 

njihovog ukupnog godišnjeg prometa, 

dok šefovi tih firmi mogu da dobiju kaznu 

zatvora. Predstavnik OFT je potvrdio novinske 

izveštaje da je britanska filijala Mercedes-Benz-a, 

u vlasništvu grupe Dajmler, 

bila pretresana početkom minule sedmice i 

da je jedno lice pritvoreno, ali da je pušteno 

uz kauciju, premda nije bilo jasno da li se 

radilo o radniku Mercedesa. 

Nemački MAN, kao i švedski proizvođači 

teških kamiona Scania i Volvo, objavili su 

da je od OFT stigao zahtev da se obezbede 

i pripreme informacije neophodne za sprovođenje 

istrage, dok je Fijatova filijala Iveco 

saopštila da je spremna da u potpunosti sarađuje 

s istražnim organima. 

Kriza uklanja asfalt sa 

puteva SAD – povratak rizli 

Lokalne vlasti u SAD od prošle godine na sve 

načine pokušavaju da se izbore sa nedostatkom 

sredstava. Neki gradovi su gasili uličnu 

rasvetu a mnogi okruzi prestali su da koriste 

asfalt za popravku starih i gradnju novih puteva. 

Novi materijal za puteve je – rizla. Kada 

je reč o putevima, neke države su otišle još dalje. 

Naime, 38 okruga u državi Mičigen uklonilo 

je asfalt sa ukupno 160km puteva koji su 

prethodno bili asfaltirani. Wall Street Journal 

je ovakav postupak nazvao povratkom u kameno 

doba. 

Međutim, drugi se smeju na ovakvo upoređivanje 

sa kamenim dobom i izračunavaju da, 

kada bi se ovom brzinom nastavilo uklanjanje 

asfaltnih slojeva na putevima u SAD, na svih 

4,3 miliona kilometara, bilo bi potrebno... 

24.000 godina. Vlasti štede, putevi su koliko-toliko 

ravni, ali vlasnici automobila trpe. 

Kamenčići oštećuju farbu, karoseriju, šasiju, 

cepaju gume a neretko razbiju i vetrobransko 

staklo. Ipak, ima i onih koji se rado sećaju ranijih 

vremena kada se po neasfaltiranim putevima 

vozilo sporije a veza puteva sa okruženjem 

bila je neposrednija. 

Nagrada za najružniju 

zgradu sporna za arhitekte 

Britanski sajt BD online posvećen građevinarstvu 

organizuje takmičenje za najružniju 

zgradu u Britaniji. Ovo je izazvalo 

reakcije više arhitekata koji tvrde da ovakve 

stvari dodatno negativno utiču na struku 

koja već trpi ozbiljne udare: manjak posla, 

otpuštanja, kresanje plata, povlačenje vladinih 

investicija za škole, aerodrome... 

Bridge Academy, 

autor BDP, izvođač Mace Plus, 

vrednost 33 miliona funti 

Jedan od onih koji se protive ovakvom takmičenju 

jeste i Charles Holland koji smatra da 

je ovo nefer udar na profesiju. 

– Kolege arhitekte ne bi trebalo da preuzimaju 

na sebe ulogu negativaca kada su oni zapravo 

nevine žrtve. Fokusiranje na bilo koju zgradu 

kao smešnu zapravo ignoriše užasan proces 

dobijanja posla i ne baš valjanih klijenata. 

– Naravno da i dobre i loše zgrade predstavljaju 

rezultat mnogo više faktora nego što 

je to samo arhitekta i arhitektura – odgovara 

mu Amanda Baillieu, urednik sajta BD online. 

Ona smatra da arhitektura zapravo želi 

da se sakrije iza ostalih umetnosti kada treba 

da prozove svoje lošije primere. Sa njom, i sa 

takmičenjem koje organizuje sajt koji uređuje 

ipak se slažu još neki... 

Londonski Times je za ovu nagradu pisao da 

doseže viši nivo participacije intelekta nego 

što to čini Stirling Prize. Amanda zaključuje 

da se kolege arhitekte ne moraju sa tim 

složiti, ali da se prava mera samopouzdanja 

profesije nalazi u tome koliko je u stanju da 

se priča o najlošijim, kao što to važi i za najbolje 

primere. 

STIRLING PRIZE IGRA NA SIGURNO 

Čuvena nagrada Stirling Prize, ne uzima u 

obzir sve ove probleme ili daje više poena 

za arhitekte koje su se borile sa svojim investitorima 

oko honorara. Tako se nagrada 

prosto dodeljuje kvalitetu, zgradi koja 

promoviše jaku ideju o pravcu kretanja 

britanske arhitekture. 

Mnogi za ovu nagradu kažu da isuviše igra 

na sigurno i uzima najozbiljnije one zgrade 

koje predstavljaju neku vrstu spektakla 

a ne one koje se na sofi sticiraniji način 

bore sa kompleksnijim problemima i šalju 

manje upadljivu ali vrednu poruku. Međutim, 

nesporno je da je ona vratila arhitekturu 

među umetnosti - muziku, slikarstvo, 

literaturu... ■ 

10

info 

Beekman Tower pred 

završetkom radova 

Beekman Tower, 76-spratna stambena kula 

visine 265m i najviša te vrste u Njujorku, 

ukupne površine preko 90.000m 2 treba da 

bude otvorena 2011. godine. Tokom gradnje 

trpela je mnoge kritike zbog problema koje 

je doneo ambiciozan projekat fasade arhitekte 

Frank Gehry-ja (detaljnije o ovome 

pisali smo ove godine u martovskom broju 

Build-a). Troškovi gradnje su još u martu 

prešli 200 miliona dolara preko početnog 

budžeta.Kako bilo, Njujork je dobio još jedan 

zanimljiv oblakoder s tim što, za razliku 

od drugih kula-ikona metropole, ovoga puta 

nije u pitanju poslovna već luksuzna stambena 

zgrada. 

Oko 2.300m 2 u sklopu ovog projekta, kao 

i podzemna javna garaža, pripašće bolnici 

New York Downtown. Sa istočne i zapadne 

strane zgrade nalaziće se pjacete površine po 

oko 1.000m 2 . Zanimljivo je i da će na prvih 

pet etaža biti raspoređena škola sa otvorenim 

dvorištem od oko 450m 2 na četvrtom 

spratu zgrade. 

Beekman Tower, 

Frank Gehry 

Kina preuzela primat i u staklarskoj industriji 

Četiri godine nakon otvaranja, Stakleni 

paviljon Toledskog muzeja umetnosti 

u Toledu, Ohajo, i dalje privlači 

pažnju posetilaca svojim velikim staklenim 

površinama na fasadama od 

zakrivljenog lameliranog stakla. Ali, 

staklena fasada po zamisli studija SA- 

NAA nije samo zanimljiva arhitektura. 

Ona je i primer svetskih kretanja u 

industriji jer nijedan stakleni element 

nije proizveden u Toledu, nekadašnjoj 

prestonici stakla, već u Kini. 

Tehnike proizvodnje ovog stakla razvijene 

su upravo u Toledu, ali svih 360 staklenih 

fasadnih elemenata ovog paviljona napravljeno 

je i uvezeno iz Kine. Danas u SAD 

postoje samo 33 linije za proizvodnju stakla 

od kojih su samo dve ostale u Toledu. Sa 

druge strane, Kina ih danas ima oko 150. 

I tako, 2006. godine kada je građen Stakleni 

paviljon u SAD nijedan proizvođač nije 

mogao da isporuči staklo po specifikaciji 

iako je savijanje i lameliranje stakla osmišljeno 

i razvijeno upravo u Toledu. Svaki 

od staklenih panela visok je nešto preko 

4m, širok 2,4m, i težak 590kg. 

Zapad se godinama plašio jeftine robe 

iz Kine, odeće i nameštaja, ali Stakleni 

paviljon je primer kako ovo sad važi i za 

visoku tehnologiju. Bruce Tsin, menadžer 

kompanije Avic Sanxin, koja je dobila posao 

za isporuku stakla za Stakleni paviljon, 

komentariše: 

– Kompanije iz SAD žele lak novac, ne 

vole rizike i drže se standardnih proizvoda. 

Mi smo uložili 500.000 dolara u tehnologiju 

za izradu komplikovanijih stakala. 

Glass Pavillion, 

Toledo, Ohajo 

11

info 

Građevinski i ekonomski 

bum univerziteta 

Masačusets u Bostonu 

Masačusets poslednjih godina predstavlja, 

ne više samo poznati naučno-istraživački 

centar, već i veliko gradilište i jednu 

od retkih država SAD-a u kojoj se neprekidno, 

bez obzira na okolnu krizu, odvija 

izgradnja objekata vrednih po nekoliko 

desetina, pa i stotina miliona dolara. 

UMass, zgrada 

medicinskog fakulteta 

investicija: 400 miliona dolara 

Više puta smo pisali o naučnim dostignućima 

čuvenog Instituta za tehnologiju Masačusetsa 

– MIT-u, a sada vam predstavljamo 

više projekata i veliki poslovni uspeh Univerziteta 

Masačusets u Bostonu (UMass). 

U Worcester-u, jednom od pet velikih kampusa 

ovog univerziteta, ovog leta sagrađen je 

novi centar za medicinske nauke vredan 400 

miliona dolara (na fotografiji iznad). 

Čelnici univerziteta kažu da su primenili preduzetnički 

pristup kako bi maksimalno iskoristili 

potencijale ustanove. Jedino tako je i 

bilo moguće doći na nivo da sve investicije u 

ogromnoj meri zavise od samog univerziteta. 

Na primer, pomenuti centar u Worcester-u, 

dobiće od države manje od četvrtine svoje 

ukupne cene dok će ostatak obezbediti sam 

Univerzitet. Taj ostatak će biti fi nansiran vrednosnim 

papirima koje izdaje Odeljenje za 

zgrade univerziteta (UMass Building Authority), 

Ovo je jedan od najvećih projekata u tom 

delu Sjedinjenih Država, ali to je tek početak 

za UMass. Samo u 2009. godini za 

kampus Lowell kupio je hotel u centru grada, 

preuzeo gradsku sportsku arenu i počeo 

gradnju centra za napredne tehnologije vrednog 

70 miliona evra. 

Univerzitet je nedavno kupio i sajamski 

prostor Bayside Exposition Center u Bostonu 

i uskoro počinje gradnju dve zgrade 

u kampusu Dorchester Bay. U svom najprestižnijem 

kampusu Amherst, samo u toku 

prethodne dve godine završeni su projekti 

ukupne vrednosti 300 miliona dolara a još 

nekoliko projekata je u različitim fazama 

izgradnje, ukupne vrednosti 375 miliona 

dolara. 

Rast samog univerziteta jeste ono što sve 

ove projekte čini mogućim. Državni udeo, 

u ovogodišnjem budžetu koji iznosi 2,8 milijardi 

dolara, zapravo je samo 14% - duplo 

manje od 28% koliko je država davala univerzitetu 

pre samo deset godina. Od 2003. 

godine broj studenata ovog univerziteta 

povećao se za skoro 15% i sada se kreće 

oko 66.000, dok su se prihodi od honorara 

i tantijema za usluge, patente i proizvode 

nastale na ovom univerzitetu skoro duplirale 

za to vreme – na 2,3 milijarde dolara. 

Ulaganje vlade i korporacija u istraživanja 

na univerzitetu povećalo se za skoro 50% i 

prošle godine je dostiglo skoro 500 miliona. 

Naknade od izdatih licenci za tehnologije 

nastale u laboratorijama univerziteta 

skoro da su se učetvorostručile na preko 

70 miliona dolara. 

i koji će biti isplaćeni novcem prikupljenim za 

istraživanja koja sprovode naučnici zaposleni 

u ovoj obrazovnoj ustanovi i naknadama 

za licence na otkrića kojima će biti zaštićena 

njihova intelektualna svojina. 

– Nekada je stav bio da država treba da fi - 

nansira – kaže predsednik upravnog odbora 

univerziteta Jack M. Wilson – Sada pričamo 

o poslovnom pristupu i tražimo ljude sa preduzetničkim 

sposobnostima koji ne pripadaju 

toj kulturi traženja svojih prava ■ 

Termoplastika 

od drvenog kompozita 

Tecnaro je nemački proizvođač visokokvalitetne 

termoplastike iz obnovljivih 

izvora. Kao sirovina koristi se lignin, 

necelulozni deo drveta koji je odmah iza 

celuloze najrasprostranjeniji prirodni polimer. 

Lignin je nus-produkt proizvodnje 

plute i svake godine na planeti proizvedemo 

oko 50 miliona tona ovog materijala. 

Tecnaro Arbofill 

Mešanjem lignina sa prirodnim vlaknima 

(lan, konoplja i druge vlaknaste biljke) i nekim 

prirodnim aditivima dobija se vlaknasti 

kompozit koji može biti obrađivan na visokim 

temperaturama, i baš kao termoplastika, 

može biti odlivan u kalupe na uobičajenim 

mašinama za proizvodnju plastičnih 

proizvoda. To znači da od ovog kompozita 

mogu da se prave računari, televizori i tela 

za mobilne telefone koji su praktično od 

drveta. 

Proizvođač Tecnaro je ovim granulama 

od organskih obnovljivih materijala dao 

komercijalno ime – Arboform (arbor, lat. 

- drvo), međutim, ovo je samo jedna od 

njegovih posebnih linija proizvoda na bazi 

drveta. 

12

Kuća od novinskog papira 

izdržala 88 godina 

Ono što je počelo kao hobi, pretvorilo se u 

ozbiljan projekat za Elis Stenman-a, koji 

je 1922. godine počeo da gradi vikendicu 

od novinskog papira. Ovaj američki inženjer, 

pronalazač mašine za izradu spajalica, 

hteo je da testira izdržljivost papira i 

da vidi koliko je to dobar izolator. Gradnja 

kuće potrajala je dve godine. 

Paper House 

88 godina trajanja 

Stenman je pomoću lepka i starih novina 

koje su mu doturali prijatelji i susedi napravio 

ne samo kuću (1922. godine), već i kompletan 

nameštaj u njoj, uključujući i klavir. 

Bilo mu je potrebno više od 100.000 novina 

za kuću čije je zidove i krov premazao lakom 

da ih zaštiti od padavina. Na mestima gde je 

lak otpao mogu se videti naslovi i delovi članaka 

stari gotovo čitav jedan vek, preneli su 

lokalni mediji. Papirnata vikendica je odolela 

zubu vremena i posle 88 godina. 

5. BelRE na vrhu Balkana! 

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da će 

se 5. BelRE Sajam i Konferencija o nekretninama 

pod nazivom BelRE Exclusive 

održati 3-4. novembra 2010. u Poslovnom 

centru Ušće na 25. spratu. 

BelRE će okupiti sve one koji su zainteresovani 

za razvoj investicionog tržišta u regionu 

– strane i lokalne investitore, konsultantske 

kuće, eksperte, vlasnike zemljišta, projektante, 

izvođače radova, kreditne kuće, banke, 

agencije za promet nekretnina i krajnje 

korisnike. Kao i svake godine, na sajmu će se 

održati i Konferencija o nekretninama. 

Ovogodišnje teme će biti posvećene prevazilaženju 

krize u građevinskoj industriji, upravljanju 

i održavanju objekata, zakonskom 

okviru koji treba da omogući bržu realizaciju 

projekata, razvoju rezidencijalnih i maloprodajnih 

projekata, industrijskih zona i drugim 

temama iz oblasti razvoja nekretnina. 

info 

– Verujem da će se ove godine BelRE predstaviti 

u punom sjaju. Prostor na 25. spratu 

Ušće poslovnog centra je sigurno najreprezentativniji 

na Balkanu i pravo mesto za 

ovogodišnji BelRE – rekao je Miloš Rajšić, 

direktor BelRE sajma – Na stranim sajmovima 

koje smo ove godine posetili, primećuje 

se blag oporavak tržišta i povratak interesovanja 

za investicije u Srbiju. 

– Ove godine, pokrenuli smo i BelRE magazin, 

koji daje sveobuhvatnu informaciju o 

stanju na srpskom tržištu nekretnina i podeljen 

je na nekoliko segmenata – saveti eksperata, 

aktuelni projekti i projekti spremni za 

investiranje. Novo izdanje BelRE magazina 

imaće premijeru na Expo Real-u, jednom 

od najvećih sajmova nekretnina u Evropi. 

Iskoristićemo priliku da reklamiramo Srbiju 

i pozovemo zainteresovane da dođu na BelRE. 

Naš je utisak da je generalno došlo do 

određene stabilizacije na tržištu u Evropi i 

stoga očekujemo veći broj posetilaca iz inostranstva 

– zaključio je Rajšić. 

panel sa jedne od prethodnih 

BelRE konferencija 

13

14 

info 

za bezbedan rad na visini 

DEMA 

hidraulične radne platforme 

za bezbedan rad na visini 

064 - 53 43 861 

www.dema.rs 

3D raspoređivanje solarnih 

panela povećava efikasnost 

osnovne površine preko dva puta 

Istraživači sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu 

– MIT, razvili su super efikasni 

sistem solarnih panela upotrebivši koncept 

origamija umesto klasičnih ravnih sistema 

povezivanja više fotonaponskih modula. 

Trodimenzionalna solarna struktura načinjena 

od običnih solarnih panela trebalo bi 

da apsorbuje daleko više svetlosti i stvori 

više električne energije od obične, sa panelima 

poređanim u jednoj ravni, gde je 

ukupna površina solarnih ćelija približno 

jednaka površini samog panela, odnosno 

celog sistema. 

Pretpostavka je da bi ovi solarni sistemi 

mogli da prime i veliki deo onih zraka koje 

klasična ravna struktura reflektuje. Naročita 

prednost ovih sistema pokazivala bi se 

na mestima gde nema dovoljno prostora da 

se rasporedi dovoljan broj običnih panela a 

potrebno je obezbediti što više energije iz 

obnovljivih izvora. 

– Ovo je u potpunosti biomimikrijski pristup 

– kaže istraživač Jeffrey Grossman, teorijski 

fizičar na MIT-u – Prilikom posete 

jezeru Tahoe u Kaliforniji primetio sam 

oblik krošanja drveća i zapitao se: zašto je 

takav 

Dosadašni koncept instalacije ravnih solarnih 

sistema zasnivao se na ideji eliminacije 

bilo kakve senke koja bi u velikoj 

meri negativno uticala na efikasnost. Takođe, 

dvodimenzionalni sistemi sa pravougaonim 

modulima jednostavniji su za 

postavljanje na krov i pogodniji za industrijsku 

proizvodnju. 

Naučnici sa MIT-a koristili su genetički 

algoritam kako bi na virtuelnom modelu 

odredili optimalne dimenzije i raspored 

solarnih modula u origami strukturi. Kao 

rezulat, dobili su slobodne kombinacije 

pravougaonih, trouglih i dvostranih panela 

i analizirali njihov potencijal apsorbcije 

energije u odnosu na kretanje Sunca. Zatim 

su, genetskim inženjeringom, iskombinovali 

one koji su se u modelu pokazali kao 

najefikasniji kako bi dobili nove generacije 

modela. Proces je ponovljen kroz milione 

generacija da bi videli u koji oblik bi model 

mogao da evoluira. 

PRORAČUN – Ako klasičan ravni solarni 

sistem površine 93m 2 , na primer, na istoj 

tolikoj površini krova, generiše 50kWh 

dnevno, nova struktura, visine 1,8m, na 

istom krovu, uspevala bi da dostigne preko 

60kWh. Kada bi ovakav origami, načinjen 

od ravnih solarnih panela, na istom krovu, 

dostigao visinu od 10m, mogao bi da 

generiše i 120kWh dnevno na površini od 

početnih 93m 2 ■ 

PKS – Država bi morala da 

izmiruje obaveze u roku 

od najviše 60 dana! 

Privredna komora Srbije (PKS) predložila 

je poslednjeg dana septembra antikrizne 

mere Vladi Srbije. Iz PKS-a traže da se 

obaveze države prema privredi izmiruju u 

roku od 60 dana, a da se posebnim zakonom 

restrukturiraju veliki dužnici, što bi 

omogućilo deblokadu velikog broja preduzeća. 

Takođe, iz PKS predlažu i donošenje 

dugoročne politike podsticaja investicija 

kroz model privatno-javnog partnerstva 

i osnivanje razvojne banke, koja bi trebalo 

da finansira infrastrukturne i razvojne 

projekte. 

Predsednik PKS Miloš Bugarin naveo je da 

je u prvih sedam meseci ove godine oko 63 

odsto srpske privrede zabeležilo rast, ali da 

ipak privredna kretanja u Srbiji nisu povoljna. 

Stanje je naročito teško, prema njegovoj 

oceni, u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji 

i u sektoru građevinske industrije. 

– Prosečan rast je, kada se posmatraju sve 

grane privrede iznosio 1,6 posto, a određeni 

sektori su rasli čak za 6,4 odsto. Međutim, 

ono što zabrinjava je pad u građevinskoj industriji 

za 12,9 odsto u odnosu na isti period 

lane. Takođe, indikativno za privredni 

rast je što je za 21,3 odsto smanjen prinos 

u poljoprivrednoj proizvodnji – rekao je 

Bugarin. S tim u vezi, on je istakao da je 

bilo nedovoljno budžetskih podsticaja za 

primarnu poljoprivrednu proizvodnju i da 

je ta grana zanemarena. Što se tiče građevinske 

industrije, prvi čovek PKS-a izneo je 

podatak da je u ovoj branši između 30.000 i 

40.000 ljudi ostalo bez posla. 

– Naročito je u teškom položaju visokogradnja, 

jer se potražuju veliki iznosi od javnog 

sektora, kasni se i sa naplatom potraživanja, 

koja se kreću od 120 do 160 dana. Građevinska 

preduzeća imaju sve veći problem 

u otplati kredita, pa se sve češće dešava da 

banke postaju vlasnici opreme građevinske 

operative – rekao je on. 

Siemens nagrade 

Proglašenjem najboljih novinarskih radova 

iz oblasti energetike i industrije, 22. 

septembra završeno je prvo Siemens-ovo 

novinarsko takmičenje – Kroz inovacije 

do zelene budućnosti. Do 1. septembra na 

konkurs je pristiglo 24 novinska rada koji 

su ispunjavali propisane uslove. 

Najveći doprinos razvijanju, negovanju i 

unapređenju kvaliteta izveštavanja o energetskoj 

efikasnosti i zaštiti životne sredine 

u oblasti energetike u toku 2010. godine 

društvu su dali novinarka nedeljnika Vreme 

Jasmina Lazić i dopisnik Večernjih novosti 

iz Zrenjanina Slobodan Pašić, koji su podelili 

prvu nagradu.

info 

Na mostu preko Ade Ciganlije u avgustu 

je počelo postavljanje kosih kablova, što je 

jedan od najvažnijih poslova na izgradnji 

tog objekta, saopšteno je iz beogradske 

službe za informisanje. Kako se navodi u 

saopštenju, na obe strane građevine ukupno 

će biti postavljeno 20 pari kosih kablova, 

čiji je zadatak da nose zadnji i glavni 

raspon mosta. Most preko Ade Ciganlije 

ukupno će biti dugačak 969m i širok 45m. 

Imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka 

za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke 

staze. Maksimalna propusna moć 

biće oko 12.000 vozila na sat... 

Svetski šampion 

u uštedi energije... 

NEWSLETTER NA PORTALU 

GRADJEVINARSTVO.RS 

Neka vas najnovije informacije i 

zanimljivosti iz struke čekaju u 

sandučetu! 

Od leta 2010. godine internet portal 

građevinske industrije Srbije – 

Gradjevinarstvo.rs, pokrenuo je još 

jednu besplatnu uslugu za sve svoje 

korisnike – newsletter. Za sada će 

najnovije vesti i tekstovi stizati na vašu 

e-mail adresu početkom svake nedelje. 

Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete 

se prijaviti za besplatan newsletter. 

Na vašu ličnu ili poslovnu e-mail adresu 

stizaće najnovije informacije, vesti, 

stručni tekstovi i zanimljivosti iz Srbije 

i sveta iz oblasti građevinskih sistema, 

materijala i tehnologija, softvera, 

arhitekture, dizajna, ponude na tržištu... 

Dovoljno je samo da prijavite e-mail 

adresu, bez davanja drugih podataka, i 

da pošaljete potvrdni e-mail. 

Ukoliko ne budete zadovoljni ovom 

uslugom, uvek se jednostavno možete 

odjaviti. 

portal www.gradjevinarstvo.rs 

Na ilustraciji iznad prikazano je elektronsko 

pismo koje ćete dobiti ukoliko se prijavite 

za ovu uslugu. Klikom na bilo koji od 

naslova ili fotografi ja otvoriće vam se cela 

vest ili tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs. 

Korišćenjem ove usluge bićete neprekidno u 

toku sa najnovijim događajima u svetskom i 

domaćem građevinarstvu, i to na najjednostavniji 

mogući način, čak i bez praćenja 

linka – dovoljno je da pročitate samo kratka 

obaveštenja o sadržaju teksta ■ 

energeto ® | prozor svetski prvak, 

sa najboljim vrednostima u svojoj klasi 

U w 

od 0,61 W/m²K 

011 30 70 328 

www.aluplast.eu 

15

info 

Finansiranje infrastrukture 

Savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija 

ocenio je da ne možemo finansirati izgradnju 

infrastrukture daljim zaduživanjem: 

Vlada je svojim planom razvoja predvidela 20 

milijardi evra za infrastrukturu u sledećih 10 

godina, ne računajući troškove finansiranja 

koji će i uz najpovoljniju kamatu, podići iznos 

na 35 do 40 milijardi evra, kazao je on 

za časopis Ekonometar. Bušatlija je dodao 

da će troškovi kompenzacije za bespravno 

oduzetu imovinu kroz restituciju, dostići 30 

milijardi evra i toliki javni dug ne može se 

finansirati izvornim prihodima budžeta ni 

zaduživanjem države kod banaka. Javni dug 

Srbije iznosi oko 36% bruto domaćeg proizvoda, 

ne računajući kredit MMF-a, tako da 

se ukupan javni dug približava nivou 45% 

BDP-a, ako se uračuna i taj aranžman. 

– Zato je jasno da se dosadašnji model ne 

može dalje održati, zbog nemogućnosti države 

da i dalje povećava javni dug, bez katastrofalnih 

posledica po stabilan i ravnotežni 

kurs, odnosno budući razvoj – kazao je Bušatlija 

– Pošto je kompletna infrastruktura 

locirana u javnim državnim i komunalnim 

preduzećima, ocenio je Bušatlija, jedini izlaz 

iz te situacije je angažovanje privatne štednje, 

kroz javno-privatno partnerstvo, korišćenjem 

sredstava investicionih i penzijskih 

fondova i osiguravajućih društava. 

JobFair 10 – Kreiraj svoju 

budućnost! 

JobFair 10 – Kreiraj svoju budućnost! 

održaće se 1. i 2. novembra 2010. godine 

u Zgradi tehničkih fakulteta u Beogradu, 

Bulevar kralja Aleksandra 73, po šesti put 

zaredom, sa ciljem da pomogne sadašnjim 

i budućim mladim inženjerima da dođu 

do zaposlenja ili stručnog usavršavanja u 

okviru svoje struke. 

Problem nezaposlenosti i neupućenosti studenata 

i diplomaca u potencijal naše privrede 

naveo je članove udruženja da, po ugledu 

na svoje kolege iz inostranstva, organizuju 

događaj koji će približiti studente, univerzitete 

i kompanije koje posluju u našoj zemlji. 

Na taj način JobFair – Kreiraj svoju budućnost! 

smanjuje problem odliva mozgova 

pružajući šansu našim mladim akademcima 

da stečeno znanje primene u nekoj od kompanija 

koje uspešno posluju u Srbiji. 

Studenti imaju priliku da ostave svoju biografiju 

u elektronskoj bazi, koja se naknadno 

distribuira kompanijama učesnicama, ali 

i da direktno stupe u kontakt sa predstavnicima 

kompanija tokom dva dana Sajma. 

Istovremeno, „JobFair“ kompanijama pruža 

mogućnost da dođu do najkvalitetnijeg kadra 

koji naša zemlja može da ponudi. 

Ove godine Sajam će po prvi put imati 

nacionalni karakter, tako da će i studenti 

Univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i 

Nišu, imati priliku da posete Sajam, ostave 

podatke u bazi biografija i predstave se 

kompanijama. 

Uspeh projekta potvrđuje broj kompanija 

koje su prethodnih godina uzele učešće 

na sajmu, broj posetilaca i broj ostavljenih 

podataka u elektronskoj bazi. U JobFair 09 

- Kreiraj svoju budućnost! projektu učešće je 

uzelo 44 kompanije, 3.500 biografija je uneto 

u elektronsku bazu, a 4.500 studenata je 

za dva dana posetilo Sajam. Događaj je bio 

propraćen od strane 50 medijskih kuća. 

Sajam će i ove godine biti obogaćen edukativnim 

programom kroz brojna predavanja, 

tribine i treninge koje drže renomirani 

stručnjaci iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja 

i ekologije. 

Značaj projekta su prepoznali i podržali 

Ministarstvo omladine i sporta Republike 

Srbije, Privredna komora Srbije, Univerziteti 

u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu 

i Nišu, kao i dekani svih tehničko-tehnoloških 

fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sve 

dodatne informacije možete potražiti od 

koordinatora za odnose sa javnošću, Milice 

Stupar, na telefon: 064/222-99-37, putem 

e-maila: milica.stupar@eestec.etf.rs, ili na 

sajtu www.jobfair.rs. 

 

16

softver 

Računarski oblak 

Računar na internetu 

Računarski oblak (cloud computing) jeste 

koncept koji se promoviše poslednjih nekoliko 

godina i zasniva se na ideji da informacione 

tehnologije treba da budu tretirane 

kao usluga (poput električne energije, 

gasa i sl). Govori se o hostovanju softvera 

na internetu što za posledicu ima i to da 

koristite i zajednički hardver (memoriju, 

procesor) u nekom računarskom centru 

koji može biti u drugom gradu, državi pa 

i na drugom kontinentu. 

Pristupom na server počinjete da koristite 

softver i hardver u onom kapacitetu koji 

vam je potreban da obavite željeni zadatak. 

Tako vaš računar može imati i slabije karakteristike, 

a preko interneta njime možete 

bez problema upravljati veoma zahtevnim 

programima i velikim dokumentima. 

Ovaj koncept, Drago Samardžić, direktor 

firme Coming, objasnio je slikovito 

na primeru elektromreže: „Danas u Srbiji 

ima preko 2,5 miliona domaćinstava i da 

nema elektroenergetskog sistema, svako 

domaćinstvo bi trebalo da ima svoju elektranu 

od 10kW da bi zadovoljilo maksimalne 

potrebe u toku dana. Kada se to sabere, to bi 

bilo preko 25.000MW, a kada bi i privreda 

imala svoje elektrane, to bi značilo da bi u 

Srbiji kapaciteti svih ovih elektrana iznosili 

preko 65.000MW. Na sreću, za zadovoljenje 

svih energetskih potreba dovoljno 

je osam puta manje instalisanih kapaciteta 

koji dolaze iz elektrana širom Srbije zato 

što nije svima potrebna u isto vreme maksimalna 

potrošnja.“ 

Isto tako, u računarima širom sveta procesor 

je većeg kapaciteta nego što je to potrebno 

korisniku u datom trenutku a hardveri su 

pretrpani neprekidnim umnožavanjem dokumenata. 

Oblak zapravo preuzima ulogu 

računara (kućišta) sa svim podacima sa 

vašeg (dela) hard-diska na serveru. 

PREDNOSTI RAČUNARSKOG OBLAKA 

PROJEKTOVANJE 

Računarska infrastruktura u najvećem broju projektnih biroa širom sveta 

zasniva se na lokalnoj mreži (LAN). Softveri su smešteni u svako kućište 

računara posebno i tako svaki računar mora da ima sopstveni softverski 

paket, a softverski paketi za projektovanje j u građevinarstvu đ i arhitekturi 

i 

veoma su skupi. Pored toga, stalno je potrebno dokupljivati aplikacije 

i nove generacije programa kako bi se ostalo u ravni sa razvojem 

tehnologije. 

Njima možete pristupiti sa bilo kog mesta 

na kom imate pristup internetu, baš kao što 

je to slučaj sa elektronskom poštom (gmail, 

yahoo, itd.) ili društvenim mrežama (Facebook, 

Twitter, itd). Još bliže oblaku jeste, na 

primer, usluga sajta Google – Google Docs. 

Pomoću nje na internetu možete pripremati 

svoju prezentaciju i sl, a da nijedan jedini 

podatak ne postoji na vašem računaru već 

se sve operacije i čuvanje podataka odvijaju 

na serveru. 

Ovo ima brojne prednosti: optimalno 

korišćenje kapaciteta hardvera, pouzdaniji 

rad uređaja u optimalnim uslovima 

u računarskim centrima (temperatura, 

vlažnost, itd), manje otpada i jednostavnija 

logistika za reciklažu, lakše unapređenje 

softvera i plaćanje po upotrebi (možete 

koristiti legalno i softvere koji vam trebaju 

retko a da ih ne morate kupiti)... 

Računarski oblak – sporno 

Ako je zaista sve tako zašto onda računarski 

oblak izaziva dosta podozrenja kod 

teoretičara i upućenijih korisnika interneta 

Problemi su bezbednost i privatnost podataka, 

problem je ono što se, takođe već godinama, 

ističe kao sporno – kome u konceptu 

oblaka pripadaju podaci i dokumenta koja 

ostavljate na internetu Ne pripadaju više 

samo vama. Prelaskom na oblak čak i internet 

postaje nečiji. 

Server koji se nalazi negde daleko od vaših 

očiju može iz bilo kog razloga biti isključen 

sa mreže (havarija, diverzija, itd), i vaši podaci 

biće izgubljeni (namerno ili slučajno). 

Internet tako može izgubiti na nezavisnosti, 

može preći u vlasništvo privatnih kompanija 

ili pod veću kontrolu vlasti. 

Poznati su problemi sa privatnošću podataka 

na društvenim mrežama i u uslugama elektronske 

pošte a Google je kompanija koja 

po mnogima predstavlja najveću opasnost 

po slobodu otvorenog interneta. Oni su nedavno 

sa kompanijom Verizon objavili svoj 

plan koji se tumači kao stvaranje paralelnog, 

privatnog interneta. Tako kompanija koja je 

vlasnik sajtova kao što su YouTube, Facebook 

i Google može da ih prebaci na sopstvenu 

mrežu i korisnici bi bili primorani da 

joj se priključe ili da zaborave na sve svoje 

podatke i dokumenta na njima. 

Arhitektura na oblaku 

O primeni računarskog oblaka u arhitekturi 

Rick Rundell, viši direktor u AEC 

odeljenju kompanije za izradu softvera 

Autodesk, rekao je za Architect magazin: 

– To je velika baza podataka na nebu. Oblak 

dozvoljava da banka računara bude ono što 

korisnik od nje želi da bude. 

AZMA a.d. osnovana je 1978. god. za potrebe auto-industrije u izradi antizvučnih i antivibracionih 

materijala. U oblasti građevinarstva prisutni smo već 20 god. i napravili smo atraktivne proizvode i za njih 

dobili niz značajnih nagrada na sajmovima građevinarstva. 

OSNOVNI PROIZVODI SU AZMAFON (A, P I M), AZMA AD PLOČE (obojene i presvučene 

tkaninom), AZMA SENDVIČ (Azmafon + bitumenska obloga), AZMAVIB, PODEKS PLOČE 

PRIMENA 

U mašinstvu se koriste za izolaciju od buke i vibracija AZMAFON, 

AZMAVIB i AZMA SENDVIČ. 

U građevinarstvu za izolaciju od zvuka, udara (plivajući pod), 

za spuštene plafone (AD PLOČE) oblaganje potkrovlja i drugo. 

Za akustičku i dekorativnu obradu radijskih i TV studija, 

muzičkih studija, bioskopskih, pozorišnih, koncertnih i 

svečanih dvorana (AZMAFON A i AD PLOČE). 

Za regulisanje i podešavanje vremena reverberacije 

(AZMAFON A). 

Za termo i zvučnu izolaciju podova (PODEKS PLOČE 

dim 50x50cm). 

AZMAFON i AD PLOČE izrađuju se od pamučnih vlakana, 

otporni su na buđ i glodare, gljivice, ne trule i samogasivi su. 

Ekološki su čisti materijali. Za sve karakteristike posedujemo ateste 

18 Instituta u www.build.rs 

Beogradu. 

34000 Kragujevac 

Dragoslava Srejovića 89 

tel: 034 336 237, 

334 455, 336 234 

fax: 034 336 236 

e-mail: azma@verat.net www.azma.rs

ZA ARHITEKTONSKE PROJEKTE 

U OBLACIMA 

Naravno, u Srbiji je situacija u praksi dosta drugačija i mahom se svodi 

na ilegalne softvere. Međutim, već dugo postoji rešenje koje znatno 

pojeftinjuje upotrebu legalnih softverskih paketa, ali ne samo to. 

Računarski oblak (cloud computing), koncept može unaprediti proces 

projektovanja i učiniti sasvim novi, ogroman korak napred za struku. Za 

sada je optimizovan samo za CAD softvere, pa ga možemo prihvatiti i mi 

dok čekamo popularizaciju BIM tehnologije 

– Prosto odredite memoriju i softvere koji su 

vam potrebni i plaćate po minuti korišćenja. 

Tako klasičnu IT infrastrukturu zamenjujete 

fleksibilnijim sistemom. Autodesk sada 

sređuje poslednje detalje za svoj Project 

Butterfly. 

– Project Butterfly je nešto kao Google 

Docs ali za AutoCAD – kaže vođa projekta 

Tal Weiss i dodaje – Mi premeštamo 

crteže sa desktopa na internet i činimo ih 

dostupnim odasvud. Nekoliko korisnika 

može da radi na jednom AutoCAD dokumentu 

u oblaku ili ga može preuzeti 

(download) na svoj računar. 

Jedan bloger opisao je Butterfly kao – 

AutoCAD online. Project Bluestreak, takođe 

Autodesk-ov, namenjen je za razradu projekata 

u BIM-u. Ipak, on ne omogućava rad 

na BIM dokumentima na serveru, već predstavlja 

neku vrstu socijalne mreže koji prati 

Autodesk-ove Revit programe. 

Javni oblaci poput onih koje nude Amazon, 

Google ili Microsoft, imaju potencijal da 

svoje usluge načine pouzdanijim zbog ne 

preterano velikih zahteva same usluge (npr. 

elektronska pošta), iako i oni imaju problema 

na ovom polju. Manje zahtevni programi i 

aplikacije mogu da prođu bez poteškoća, ali 

postavljanje BIM-a (koji može imati veoma 

velike fajlove) na javni oblak zaista predstavlja 

ozbiljan problem. 

Zatim se postavljaju i pitanja pravnih okvira 

i bezbednosti podataka (korisnika će svakako 

zanimati, na primer, u kojoj državi se 

zapravo nalazi njegov projekat, jer računarski 

centri su raspoređeni širom planete). 

Chris France, Little Diversified Architectural 

Consulting, predlaže kolegama iz drugih 

biroa da grade svoje privatne oblake. Godine 

2000. on je postavio računarski centar svoje 

firme za oblak u Severnoj Karolini, a danas 

ima i manje ispostave u Vašingtonu, Los 

Anđelesu i Orlandu. Ova ulaganja su delom 

obezbeđena i od ušteda na računarskoj infrastrukturi 

u samim kancelarijama. 

U SAD, klasičan CAD softverski paket 

košta 4.000 dolara i potrebno mu je stalno 

unapređivanje, dok CAD paket za oblak 

košta 8.000 dolara i može da mu se pristupi 

sa četiri do 20 računara, i to – mnogo 

jeftinijih laptopova relativno slabih 

karak teristika (naravno, zavisi i od vrste 

programa koji se pokreću i veličine podataka 

na serveru). Posebna prednost jeste 

to što ovakvi privatni oblaci mogu da drže i 

otvorene BIM dokumente: 

– Napravili smo virtuelnu kancelariju koja je 

geografski udaljena od naše. U nju možete 

dovesti novog projektanta ili eksperta iz 

neke oblasti kad god želite. Tako tim koji 

radi na nekom projektu čine profesionalci sa 

svih strana – objašnjava France. 

softver 

Richard Nitzsche, iz biroa Perkins+Will 

konsultovao se sa France-om kako da 

omogući bolju komunikaciju većih timova. 

On je veoma zadovoljan postignutim: 

– Oblak pomaže mobilnosti i timskoj saradnji, 

a privatan oblak u velikoj meri doprinosi 

produktivnosti. Želimo da u potpunosti izbacimo 

serverske sobe lokalnih mreža u korist 

strateški lociranih baza podataka. 

Potencijal primene računarskih oblaka u 

arhitekturi zaista jeste veliki, i prisutna 

je istinska želja da njegova upotreba postane 

jednostavna i standardna kao što je 

to slučaj sa elektronskom poštom. AEC 

je trenutno posvećen razvijanju rešenja za 

servere koji bi vršili analize na crtežima i 

modelima koji se postave na mrežu. 

Poput neke vrste farme za renderovanje, 

firme bi postavljale 3D modele, a zatim bi 

oblak izračunavao, na primer, potencijalnu 

potrošnju energije objekta, za šta je inače 

potrebno veliko opterećenje računara u kancelariji 

zbog brojnih parametara koji se unose 

i uključuju u proračune. 

Kada se celoj priči doda i povezivanje 

softvera na oblaku sa mnogim analizama, 

izračunavanjem parametara ili animacija iz 

GIS-a, jasno je da brzina, pouzadnost i jednostavnost 

rada u oblaku predstavljaju veliki 

potencijal za projektovanje u budućnosti. 

Optimisti procenjuju da su projektanti na 

vreme shvatili prednosti oblaka, za razliku 

od uobičajene situacije kada arhitekte kasne 

sa primenom tehnologija u odnosu na kolege 

iz drugih struka. Naravno, govori se o 

onima koji prate razvoj situacije u SAD. 

U Srbiji je situacija nešto drugačija... Koliko 

arhitekata nikada nije radilo na legalnim 

softverima Koliko je arhitekata imalo 

prilike da, umesto u CAD-u, projekte 

radi u BIM-u Koliko arhitekata ne zna u 

čemu je razlika CAD i BIM koncepta Koliko 

arhitekata nikada nije ni čulo za BIM 

Zato, još mnogo godina, odgovor većine 

arhitekata u Srbiji na pomen računarskog 

oblaka biće: ti živiš u oblacima, mala... ■ 

Beograd 

N.Sad 

Jagodina 

Palić 

Smederevo 

Šabac 

Pančevo 

011/347-05-05, 331-71-66, 341-22-17 

021/824-428 

035/253-836 

Niš 

024/755-585 

026/649-639 

Čačak 

015/375-549 Požarevac 

011/274-8090 Kragujevac 

018/4542-790 

018/268-988 

032/461-063 

012/531-824 

034/6794-980 

www.build.rs 

19

softver 

Koja je razlika između 

CAD-a i BIM-a 

BIM (Building Information Modeling) 

jeste proces stvaranja i upravljanja projektnim 

podacima u toku same razrade 

projekta. BIM, za razliku od klasičnog 

CAD koncepta, prevazilazi doživljaj projekta 

kao običnog crteža. Zato prelazak sa 

običnog CAD softvera na BIM nije prosta 

promena istog radnog okruženja već ulazak 

u sasvim novi svet sa neverovatnim 

mogućnostima. 

Prednosti BIM-a koje najčešće ističu 

njegovi pobornici: 

• bolja vizuelizacija 

• unapređena produktivnost zbog jednostavne 

razmene informacija 

• bolja koordinacija projektnih dokumenata 

• dodavanje i povezivanje ključnih informacija 

(specifikacija materijala, položaj 

detalja i parametri količina potrebni za 

narudžbinu i proračun troškova) 

• brže projektovanje 

• smanjenje troškova. 

Suština je u tome da se BIM ne zasniva na 

običnom digitalnom crtežu već na kompletnom 

detaljnom modeliranju objekta koje 

čini da se svaka izmena automatski registruje 

u osnovama, presecima, 3D modelu… 

Naravno, BIM omogućava odličnu komunikaciju 

sa GIS-om, kao i programima koji 

vrše proračune potrošnje energije i vode u 

zgradama već u projektnim fazama. 

Kada se tu doda da BIM uključuje i prikaze 

koji predstavljaju proces gradnje ili 

održavanje objekta tokom životnog veka, 

jasno je da klasični CAD programi, koji su 

i dalje apsolutni standard u procesu projektovanja 

kod nas, nemaju šanse u konkurenciji 

sa BIM-om u vremenu koje dolazi. 

Istorijat BIM-a 

Ime Building Information Modeling potiče 

od Charles M. Eastman-a, iako je on u 

originalu koristio nešto drugačiji termin – 

Building Product Model. 


PROJEKTOVANJE PO STANDARDIMA 

SAVREMENOG GRAĐEVINARSTVA 

VA 

BIM softveri za projektovanje arhitektonskih i građevinskih objekata 

prisutni su u građevinarstvu već preko dve decenije. Poslednjih godina 

preuzeli su primat nad klasičnim CAD konceptom u svim vodećim 

projektnim biroima sveta te je danas nezamislivo raditi velike projekte 

mimo upotrebe BIM tehnologije. Pored klasičnih geometrijskih 

informacija, BIM predstavlja i prostorne odnose, analizu osvetljenja, 

geografske parametre, količine i tehnički opis elemenata (na primer, 

detalje proizvođača pojedinih elemenata zgrade) 

KORISNICI O BIM-U 

Oni koji su radili u BIM-u slikovito 

objašnjavaju o čemu se zapravo radi: 

– Predstavljaš klijentu 3D model, on kaže da 

mu se ne sviđa ograda na stepeništu. Klikneš 

na ogradu i dobijaš kompletnu specifi kaciju, 

tražiš novi model kod proizvođača, menjaš tip 

ograde, ona ti se pojavljuje u 3D modelu, istovremeno, 

promenjeni su parametri u specifi 

kaciji, kao i oni u tehničkom crtežu, a sve to 

sa samo nekoliko klikova ■ 

Ovaj termin često se pojavljuje u njegovim 

objavljenim radovima sa kraja sedamdesetih 

godina. Prvi koji je došao do današnjeg termina, 

Building Information Modeling, jeste 

arhitekta i strateški ekspert u kompaniji 

Autodesk, Phil Bernstein. 

Popularizacija i standardizacija termina 

zasluga je Jerry Laiserin-a. BIM već od 

sredine 1980-ih postaje uobičajen naziv za 

koncept digitalnog prikaza procesa projektovanja 

koje su zatim ponudile kompanije 

za izradu softvera Bentley Systems, 

Autodesk i Graphisoft. 

BUILDING 

INFORMATION 

MODELING 

Prema Laiserin-u i drugim autorima, prva 

implementacija BIM-a u neki softver bio 

je Virtual Building koncept na kom se zasnivao 

ArchiCAD kompanije Graphisoft 

koji je svoj debi imao 1987. godine. Tako 

je, pre više od dve decenije započela istorija 

tehnologije koja će obeležiti građevinarstvo 

u decenijama pred nama. 

Šta je i šta nudi BIM 

Building information modeling objedinjuje 

geometriju, prostorne odnose, analizu osvetljenja, 

geografske parametre, količine i 

tehnički opis elemenata (na primer, detalje 

proizvođača pojedinih elemenata zgrade). 

BIM može predstaviti kompletan životni 

vek objekta, od procesa gradnje do scenarija 

korišćenja, tj. održavanja objekta. 

BIM pruža jednostavno dobijanje svih potrebnih 

informacijama o količinama (na primer, 

prilikom izrade specifikacije i proračuna 

troškova). Obim i određena polja rada mogu 

biti izdvojena iz projekta i posebno definisana. 

Sistemi, montaža ili delovi objekta mogu biti 

prikazani u odgovarajućoj razmeri u odnosu 

na ceo objekat ili grupu objekata.

BIM je zapravo sličan konceptu PLM 

(Product Lifecycle Management – upravljanje 

životnim vekom proizvoda) jer prevazilazi 

problematiku geometrije i dotiče teme kao 

što su: upravljanje troškovima, projektni 

menadžment, ali i istovremeni rad na većini 

različitih aspekata korišćenja objekta. 

BIM SOFTVERI – KRAĆA LISTA 

Lista nekih softvera za projektovanje koji 

se zasnivaju na BIM konceptu: Revit, Tekla, 

AlarmCAD, ArchiCad, AutoCad AEC 

Applications, AutoSPRINK, Bentley Building, 

CADPipe, Design Master Software, 

FireAcad, GenerativeComponents... ■ 

Zato prelazak na BIM zato nije kao 

uobičajeni prelazak sa jednog softvera na 

drugi. BIM zahteva potpuno drugačiji pristup 

procesu projektovanja i daleko veću interaktivnu 

razmenu podataka od onog na 

koji je većina arhitekata i inžinjera drugih 

struka navikla.BIM omogućava modelovanje 

pojedinih delova i elemenata objekta i to 

je suštinska prednost u odnosu na klasične 

programe koji se zasnivaju na vektorskim 

crtežima zasnovanim na linijama koje čine 

crtež. 

Najveća prednost BIM-a jeste pouzdaniji 

prenos informacija između različitih projektnih 

timova, ali i projektanata i izvođača, 

odnosno, po završetku projekta, pristup 

pouzdanim informacijama za one koji 

održavaju objekat (KGH sisteme, vodovod 

i kanalizaciju, itd). 

BIM u praksi 

Vlasnik zgrade primeti curenje u objektu. 

Umesto da traži oštećenje i vrstu optećenja 

cevovoda lupanjem delova zgrade da bi imao 

u vidu moguće načine popravke, on može da 

pogleda BIM svog objekta. Tamo će pronaći 

tačan položaj cevi, ali to već ima u običnom 

projektu. Zašto onda BIM 

U BIM-u on može videti i mnogo više od 

položaja cevi. Tamo će stajati podaci kao 

što je promer cevi, proizvođač, tip cevi, 

susedni delovi, čvorovi i eventualne druge 

instalacije – tj. sve informacije koje su bile 

potrebne izvođačima da tu cev naruče i 

ugrade. 

Već neko vreme teži se ka tome da se naprave 

i BIM-ovi za stare objekte, ali to naravno 

nosi mnoge probleme sa sobom jer BIM, 

da bi imao punog smisla, mora sadržati sve 

informacije a unošenje samo onih poznatih 

predstavlja potencijalnu opasnost, jer, jednom 

naviknuti na BIM, oni koji u njega 

budu gledali podrazumevaće da se u njemu 

nalazi apsolutno sve sa čim mogu da se sretnu 

u jednom objektu. 

softver 

BIM – neophodan korak 

napred za građevinsku 

industriju Srbije 

U avgustu 2004. godine Nacionalni institut 

za standarde i tehnologiju SAD (NIST) 

objavio je analizu troškova usled loše operativnosti 

pod imenom Cost Analysis of 

Inadequate Interoperability in the U.S. Capital 

Facilities Industry. U zaključku se navodi 

da loša operativnost u industriji košta 

SAD oko 15,8 milijardi dolara godišnje. 

S obzirom da je građevinarstvo u svakoj 

državi pokazatelj ali i pokretač ekonomije, 

jasno je da i država treba da bude zainteresovana 

za bolju komunikaciju na 

građevinskim projektima. Bolju komunikaciju 

bez sumnje omogućavaju BIM tehnologije. 

Njihovom primenom u procesu 

projektovanja na dobitku će biti svi, projektantske 

firme, sami projektanti, izvođači, 

proizvođači... cela industrija, i naravno na 

kraju – država ■ 

Napomena: na portalu građevinske industrije 

Srbije – www.gradjevinarstvo.rs, redovno 

objavljujemo vesti i dajemo linkove 

koji vam mogu biti korisni da pratite razvoj 

BIM-a u svetu, kao i medijsku pažnju koja 

mu je posvećena u stručnim časopisima 

i na sajtovima koji donose najnovije vesti 

za inženjere različitih struka – mašince, 

arhitekte, građevinske inženjere, itd. ■

promo 

KINGSPAN 

KROVNI IZOLACIONI 

SENDVIČ PANELI 

Kingspan je vodeća svetska 

kompanija u oblasti dizajna, 

proizvodnje i prodaje 

izolacionih krovnih i zidnih 

visokokvalitetnih sistema 

za građevinarstvo. 

Pored fasadnih sistema, 

o kojima je bilo reči u ranijim 

izdanjima, Kingspan proizvodi i 

izolacione sendvič panele za krovne 

sisteme objekata 

Ponuda Kingspan sendvič panela zasniva 

se na četiri tipa ispune panela: 

• 

kamena vuna 

• poliuretan 

• IPN 

• krovno-svetlosni paneli. 

KINGSPAN PONUDA IZOLACIONIH SENDVIČ PANELA ZA OBLAGANJE KROVOVA 

KS1000 RW je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem 

za nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do 

strehe 

KS1000 SX je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem za 

nagib krova 4° i više (7%) i postavlja se od slemena do strehe 

KS1000 SM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi 

unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za 

konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu 

od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se 

postavljaju od slemena do strehe 

KS1000 RM je sistem krovnih ploča sa membranom koji koristi 

unutrašnju platformu za pričvršćivanje, pričvršćujući direktno za 

konstrukciju. Pogodan je za ravne krovove i krovove pri nagibu 

od 0,5° i više (1%), kao i za zakrivljene krovove, a paneli se 

postavljaju od slemena do strehe 

KS1000 FF je trapezoidni krovni sistem sa vidljivim kačenjem 

kada je nagib krova 5° i više (8,5%), gde se paneli postavljaju od 

slemena do strehe. Ima povećan nivo vatrootpornosti 

U 2008. godini, kompanija Kingspan 

d.o.o, na teritoriji Srbije isporučila je 

preko 200.000m 2 samo krovnih panela. 

Naime, Kingspan raspolaže širokim spektrom 

krovnih panela: trapezoidnih i ravnih, 

sa različitim tretmanom površinskog sloja i 

asortimanom boja i tekstura. 

Sendvič panel KS1000 XD 

Posebno treba pomenuti sendvič panel tipa 

KS1000 XD (X-Dek). To je panel sa Firesafe 

IPN jezgrom specijalno dizajniran za 

izvođenje ravnih krovova na kojima se nalaze 

sve vrste vodootpornih membrana i čiji 

su nagibi oko 1° (2%). 

Primenljivi su na čeličnim i drugim krovnim 

sistemima, pri čemu minimalna temperatura 

unutar objekta mora da bude viša 

od 5°C. Poseduju odličnu toplotnu izolaciju, 

odličnu otpornost na koroziju, kao i dobar 

indeks redukcije zvuka. 

Ono po čemu se takođe ističu jeste i izuzetno 

visoka nosivost pa se mogu ugrađivati 

na rasponima koji su za izolacione panele 

bili nezamislivi u prošlosti. Poseduju vatrootpornost 

NRO klasifikacije, jednostavni su 

i brzi za ugradnju (jedna operacija umesto 

tri) i garantuju vrhunsku izolaciju ■ 

KS1000 RW/GRP krovni svetlarnik je fabrički spojeni dvoslojni 

element pogodan za korišćenje samo sa KS1000 RW i SX krovnim 

panelima, i gde je nagib krova 7° i više (12%), za krovove 

gde se paneli postavljaju od slemena do strehe 

KS1000 RT crepni panel, tradicionalnog izgleda sa modernom 

tehnologijom je krovni sistem koji koristi vidljivo kačeći metod 

pričvršćivanja i pogodan je za građevinsku primenu gde je nagib 

krova 12° i više (21%), za krovove gde se paneli postavljaju od 

slemena do strehe 

Detaljnije informacije o svim ovde navedenim, ali i drugim proizvodima kompanije 

Kingspan, možete pronaći na sajtu ili se raspitati direktno kod zastupnika i 

distributera za tržište Srbije, Crne Gore i Makedonije – Kingspan d.o.o ■ 

KINGSPAN 

Partizanske avijacije 18/I/13 

11070 Novi Beograd 

tel: +381 11 21 29 837 

info@kingspan.co.rs 

www.kingspan.co.rs 

22 www.build.rs

Savremeni izolacioni sendvič paneli 

sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom, 

ekološki i energetski efikasni 

Kingspan d.o.o. Beograd 

Partizanske avijacije 18/I/13 


Tel. 011/2129 837 

Fax. 011/2129 838 

Mail: info@kingspan.co.rs 

www.kingspan.co.rs

promo 

FIRESTONE SISTEMI ZELENIH KROVOVA – NIKO VAS NE POKRIVA ZELENIJE 

FIRESTONE ULTRAPLY TPO 

MEMBRANA ZA ZELENE KROVOVE 

Postavljanje zelenih krovova na zgrade 

ima nekoliko prednosti, kako za korisnike 

objekta tako i za šire okruženje i životnu 

sredinu. Osim što štede energiju smanjujući 

toplotne gubitke u objektu (naročito 

na poslednjim, najugroženijim, etažama), 

krovovi sa vegetacijom imaju mnoge druge 

prednosti: 

• omogućavaju bolje iskorišćavanje prostora 

u gradu 

• nadoknađuju zelene površine koje su potisnute 

iz urbanizovanih područja 

• utiču na mikro i makro klimu u gradu 

(smanjenje efekta vrelih ostrva) 

• stvaraju mogućnost za lokalnu proizvod- 

nju hrane čime se štedi na transportu i 

smanjuje emisija ugljen-dioksida 

• potpomažu biodiverzitet u gradovima, tj. 

doprinose prisustvu većeg broja biljnih i 

životinjskih vrsta u gradovima 

• omogućavaju uređenje krova kao izdignutog 

parka, vidikovca, iz koga se pruža 

pogled na grad 

• čuvaju izolacione slojeve od štetnih uticaja 

UV zračenja, nevremena, mehaničkih 

oštećenja, naglih promena temperature, 

itd. 

Prednosti zelenih krovova nastavljaju se 

jedna na drugu i jedna drugu nadograđuju 

te nije ni čudo što postaju sve popularniji 

u građevinarstvu. Već postoje i brojne firme 

specijalizovane za izradu zelenih krovova, 

a proizvođači izolacionih materijala nude 

određene proizvode upravo za instalaciju u 

sistemu zelenih krovova. 

Firestone UltraPly TPO 

– idealna za zelene krovove 

Firestone UltraPly TPO jeste idealna 

membrana za instalaciju u sistemima ekstenzivnih 

zelenih krovova (krova sa tanjim 

slojem zemlje). Ekstenzivne krovove karakteriše 

vegetacija nižeg rasta (trave, poljsko 

cveće, detelina i sl.) koja zahteva malo ili 

nimalo održavanja. Upravo zato važno je 

imati dobru izolacionu membranu. 

Firestone UltraPly TPO je lagana membrana 

armirana vlaknima koja se spaja zavarivanjem. 

Ova membrana je uspešno prošla 

FLL test probijanja čime je dokazano da 

ispunjava uslove za primenu u zahtevnim 

krovnim sistemima. 

Prednost korišćenja Firestone UltraPly 

TPO membrane u sistemima zelenih 

krovova pre svega jeste njena pouzdanost 

i otpornost na različita mehanička 

oštećenja. 

Da bi zeleni krov trajao onoliko koliko 

se od njega očekuje, membrana mora izdržati, 

ne samo uobičajene uticaje, već i 

potencijalno probijanje korenjem biljaka. 

Zato Firestone UltraPly TPO membrana 

predstavlja pouzdano rešenje za kvalitetan 

krov nad glavom ■ 

ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI 

Bulevar Zorana Đinđića 103/8 

tel: +381 11 31 30 572 

prodaja@altogm.rs 

www.altoscm.eu 

24 www.build.rs

Firestone EnviroReady TM krovni sistem 

Firestone EPDM I TPO krovni sistemi kompatibilni su sa svim gore navedenim 

PV sistemima. 

Kompletna tehnička podrška 

Lager u Beogradu 

Sertifikovani izvođači 

Garancija 20 godina 

Distributer za Srbiju 

građevinski materijali d.o.o. 

Bulevar Zorana Đinđića 103/8 

tel: +381 11 3130 572 

prodaja@altogm.rs 

www.altoscm.eu 

Firestonemembranenudeodličneperformanseuodnosunavremenskeprilike,izvanrednu 

i mogu da podnesu visoke temperature.Firestone krovni sistemi imaju odličan izbor 

proizvoda koji se mogu upotrebiti u rešavanju najkomplikovanijih detalja u vezi sa 

PV panela.Potporni nosačisemogubrzo namestitiuz pomoćproizvoda Quick Seam 

iQuickPrimePlususlučajuEPDM-a,uslučajuTPO-auzpomoćtrakazaobradudetaljaili 

napravljenih 

 

EnviroReady TM Roofing concept. 

EnviroReadyRoofingSystemuzimauobzir: 

oštećenjamembraneusledhodanjapokrovutokominstalacijeiodržavanjaPV 

Firestone predlaže upotrebu membrane debljine 1.5mm sa većom otpornošću 

na probijanje. 

i lomljenje izolacionih ploča zbog nedostatka dugoročne čvrstoće na pritisak 

i/ilihodapokrovutokomintalacijeiodržavanjaPVFirestone predlaže upotrebu 

čvrstih izolacionih ploča sa velikom čvrstoćom na pritisak ili upotrebu pokrovnih 

ploča velike gustine. 

zaglatkomiravnompotporomuslučajuFirestone predlaže potpuno 

lepljenje membrane na kompatibilnu potporu i upotrebu Firestone izolacionog lepka 

izolacionihpodloškiipovezivača)dabiseizolacionepločespojile. 

Sistem sa probijanjem 

Sistemi bez prodiranja 

Laminati 

Green Shop, Velika Britanija 

Lokacija:Bisley,VelikaBritanija 

Sistem:Potpunolepljenje 

Krovnapovršina:250m2 

Goselin, Belgija 

Lokacija;Duffel,Belgija 

Sistem:meganičkispojenEPDM(RMA)prekoPIRizolacije 


Colruyt, Belgija 

JednaodnajvećihUniSolarPVinstalacijauEvropi 

Location:Lot,Belgium 

System:FullyadheredEPDM 

Roofsurface:80.000 

Output:2.5MW 

 

 

 

Teknox, Srbija 

Lokacija:Beograd,Srbija 

Sistem:MehaničkipričvršćenTPO 


 

 

 

MDZ, Nemačka 

Lokacija:Regensburg, 

Sistem:MehaničkispojenTPO 


SCI 2008, Francuska 

NajvećaUniSolarPVinstalacijausevernojFrancuskoj 

Lokacija:Bondues,Francuska 

Sistem:PotpunolepljeniEPDM 


Proizvodnja:104kW

TEMA broja 

Automatizacija u savremenom 

zgradarstvu ima za prevashodne 

ciljeve postizanje komfora i 

uštedu energije. Ovaj drugi cilj je 

od poslednje decenije 20. veka 

zauzeo prvo mesto, to jest, od 

kada je cena energije već postala 

konstanta sa eksponencijalnim 

rastom i nepredvidivom vrednošću 

budućnosti. Unapređenje 

tehnologije i standarda učinilo je 

da ovo više nije stvar luksuza nego 

potreba za smanjenjem potrošnje 

energije i resursa. 

Sistemi upravljanja nisu električni 

podizači roletni ili sistemi za 

zatvaranje prozora sa krilima na 

motorni pogon koji se aktiviraju 

na dugme. Sistemi upravljanja 

nisu prekidači za paljenje i gašenje 

osvetljenja ili za otključavanje 

ulaznih vrata. Sistem upravljanja 

može sve to, ali, pre svega, njegov 

pravi potencijal, a time i svrha, 

jeste da zameni ljudski faktor u što 

većoj meri, i to ne zato da bismo 

mogli da budemo još više lenji, 

nego zato što lenji već jesmo, ili 

prosto imamo mnoge druge stvari 

na pameti pa često zaboravljamo 

one dosadne: zatvoriti prozor, 

smanjiti grejanje, zaključati vrata, 

ugasiti svetlo ili isključiti uređaje 

makar na stand-by mod... 

Zapravo, sistemi upravljanja 

jesu mozak vaše kuće koja tako 

preuzima kontrolu nad samom 

sobom (dnevnom i spavaćom i 

svim drugim prostorijama:). 

Otuda i potiče popularni naziv – 

pametna kuća ili zgrada. 

piše: Mladen Bogićević 

SISTEMI UPRAVLJANJA 

I AUTOMATIZACIJA U 

ZGRADARSTVU 

Centralno upravljanje u zgradama objedinjuje 

nekoliko sistema za upravljanje 

pojedinačnim uređajima ili podsistema 

u jedan sistem koji u potpunosti može 

optimizovati uslove i potrošnju energije 

u objektu ili delu objekta. Takođe, pojedinačni 

uređaji mogu imati sopstveni režim 

automatizacije, ali najbolji rezultati 

u komforu i uštedama energije postižu 

se praćenjem i upravljanjem putem jedne 

centralne kontrolne stanice. 

Sistemi koji mogu biti pod kontrolom 

centralnog sistema za upravljanje: 

• grejanje – termostati prate temperaturu 

u prostoriji koja se podešava na željenu 

u određenim dobima dana (radno vreme/veče/noć), 

nedelje (radni/neradni 

dani) ili godine (godišnja doba, odmori, 

itd); senzori podižu/spuštaju zastore na 

prozorima da se zakloni/iskoristi toplotna 

energija sunčeve svetlosti; električno 

zagrevanje aktivira se ukoliko nema dovoljno 

sunčeve toplote da ugreje vodu u 

solarnim kolektorima... 

• zagrevanje potrošne vode – ukoliko u 

solarnim kolektorima nije postignuta 

željena temperatura tokom radnog dana, 

sistem izračunava koliko će mu biti potrebno 

da ugreje vodu u centralnom bojleru 

do trenutka kada stanari stignu u kuću, 

i tek u optimalnom trenutku uključuje 

zagrevanje vode električnom energijom; 

kontrola temperature i protoka vode u 

pojedinačnim uređajima (slavine, tuš-kabine, 

itd. – vidi na sajtu Gradjevinarstvo.rs 

ušteda vode)... 

• provetravanje – 

upravljanjem brzinom 

protoka vazduha u sistemu ventilacije (ili 

objedinjenom sistemu ventilacije, klimatizacije 

i pasivnog grejanja u Passivhaus 

kućama) centralni sistem može kontrolisati 

i održavati kvalitet vazduha u prostoriji 

skoro trenutno; automatsko provetravanje 

može biti sprovedeno i kontrolom 

ili samo praćenjem rada pojedinačnih 

uređaja koji otvaraju i zatvaraju prozore 

u slučaju vremenskih neprilika, neodgovarajuće 

spoljašnje temperature, itd. (ovde 

spadaju i aplikacije za ugradnju unutrašnje 

i spoljašnje stolarije za omogućavanje 

protoka vazduha kroz objekat) 

• osvetljenje – upravljanje prirodnim i 

veštačkim izvorima svetla u prostoru; 

aktiviranje noćnog svetla na pokret kao 

ispomoć za sistem nadzora; de/aktiviranje 

osvetljenja na pokret, glas ili okretanje 

ključa u bravi; memorisanje nekoliko 

kombinacija ambijentalnog osvetljenja 

• zaštita otvora, vrata i prozora – automatsko 

upravljanje zastorima, kapcima 

ili roletnama koji štite staklene otvore na 

fasadi od prodora previše sunčeve toplote 

u prostor; komunikacija ovog sistema sa 

termostatima u prostorijama i celokupnim 

sistemom za zagrevanje i hlađenje 

prostora 

• video-nadzor, kontrola pristupa i bezbednost 

u objektu – integrisanje sistema 

nadzora, evidencije prolaza, kontrole 

pristupa i alarmnog sistema sa drugim 

sistemima zbog što boljeg usaglašavanja 

bezbednosnih aspekata sa funkcionalnošću 

prostora 

26 www.build.rs

• audio-vizuelni sistemi – razvod ozvučenja 

kroz ceo objekat koji može služiti za 

ugodan ambijent ispunjen muzikom od 

spavaće sobe do kupatila, od kuhinje do 

terase, ali i kao razglas za prenos informacija 

ili upozorenja u javnim, poslovnim 

i stambenim zgradama, pa i u privatnim 

kućama 

• kontrola uređaja i kućnih aparata – zaista 

je moguće povezati aparat za kafu sa 

otključavanjem vrata ili punjenje kade na 

određenu temperaturu u određeno vreme; 

ovo je deo sistema centralnog upravljanja 

i automatizacije koji daje najviše slobode 

korisniku ali predstavlja i najluksuzniju 

aplikaciju koja može biti instalirana u 

objektu 

Centralnim sistemom, odnosno svim 

podsistemima, može se upravljati pomoću 

univerzalnog daljinskog upravljača, kontrolnih 

tabli u svakoj prostoriji ili centralne 

konzole, pomoću softverskog paketa 

smeštenog u računar ili na server, ali i 

putem interneta ili mobilnog telefona, već 

prema potrebama i željama korisnika. 


u našem građevinarstvu 

Poslednjih godina i kod nas postoje primeri 

savremenog pristupa građenju, naročito poslovnih 

objekata, koji su opremljeni sistemima 

centralnog upravljanja u zgradama. 

Treba naglasiti da zapravo 

arhitekte treba da 

predstavljaju most između 

investitora/korisnika i novih 

mogućnosti u zgradama, 

čak i kada se može 

tumačiti da te mogućnosti 

prevazilaze domen 

arhitektonskog projekta. 

Zato je važno da arhitekta 

bude šire informisan o 

sistemima za centralno 

upravljanje u zgradama, 

njihovim prednostima i 

realnim troškovima za 

klijenta, a za sve detalje tu 

su specijalizovani stručnjaci 

(na fotografiji Siemens 

kontrolna tabla)... 

Kada je reč o tehnologijama koje nisu 

direkt no vezane za građevinske materijale 

ili, na primer, sisteme gradnje, pored karakteristika 

same tehnologije, uvek je zanimljiv 

i aspekt njenog prihvatanja od strane građevinskih 

struka. Kada se govori o sistemima 

upravljanja u zgradama na našem tržištu, 

čini se da su prisutni, ne samo manjak informacija, 

već i izvestan otpor i sumnja u 

njihovu stvarnu ulogu i prednosti. 

Kakvo je stanje kod nas za sada Stiče se utisak 

da su ovi sistemi, pod imenom pametne 

kuće, prihvaćeni kao realnost valjda samo od 

strane čitalaca rubrika o lepom uređenju vaše 

kuće iz bajke. Naše tržište sisteme za upravljanje 

u zgradama i dalje vezuje isključivo 

za ekskluzivne poslovne zgrade ili luksuzne 

apartmane. Nekoliko primera u našem 

okruženju i dalje je zanemarljiv broj u odnosu 

na sve ostale projekte u kojima nikome 

nije palo na pamet da bi mogao ugraditi 

jedan takav sistem. Ovo može biti posledica 

nepoznavanja teme ili stvarne cene takvih 

sistema, ili oba. 

Zato smo odlučili da posvetimo jedan broj 

Build magazina upravo ovoj temi. Upoznavanjem 

svih naših čitalaca sa njom, kao i 

prednostima koje može da donese (danas, 

a ne u bližoj ili daljoj budućnosti), želimo 

da pospešimo saradnju različitih struka iz 

oblasti gradnje koje treba zajedno da oblikuju 

naše životno i radno okruženje. 

TEMA broja 

KRATKA ISTORIJA AUTOMATIZACIJE 

• Preteče automatizacije u zgradama 

zbog komfora sežu daleko u prošlost, od 

najstarijih kultura kada su robovi mahali 

lepezama iznad svojih vlasnika. Zvonce 

u spavaćoj ili radnoj sobi (i sistemi užadi 

sa zvoncima) za dozivanje posluge, često 

je prisutno u dobrostojećim kućama 

tokom 19. i početkom 20. veka. Posluga 

bi zatim, umesto vlasnika kuće, otvarala 

ili zatvarala prozore, navlačila zavese, 

palila svetla, pojačavala ili smanjivala 

vatru u kaminu... 

• U međuvremenu, tokom 17. veka, pojavili 

su se prvi pokušaji prave automatizacije 

– sistema koji radi nezavisno od ljudske 

rada i direktnog upravljanja. Cornelius 

Drebbel (1572-1663) osmislio je U-posudu 

sa živom koja je, u zavisnosti od visine 

temperature u peći na koju je prikačena, 

zatvarala/otvarala klapnu za automatsku 

regulaciju temperature. 

• Pronalazak parne mašine i napori da se 

ona stavi pod automatsku kontrolu u industriji 

doprineli su daljem razvoju automatizacije. 

Tokom 19. veka najzapaženija 

istraživanja na ovom polju imao je James 

Clark Maxwell (1831 – 1879). 

• Krajem 19. i početkom 20. veka automatizacija 

postaje značajna u gradnji velikih 

brodova. Tada su načinjeni prvi pravi 

ozbiljni koraci ka sistemima koji sami 

reaguju na uslove okruženja. Ova istraživanja, 

sprovedena u 20-im i 30-im godinama 

20. veka, postaviće i prve osnove 

automatizacije KGH sistema u zgradama 

(PID kontrola – proportional–integral–derivative 

controller, itd). 

• Već 1936. godine osniva se organizacija 

koja okuplja profesionalce i postavlja standarde 

u oblasti automatizacije (Industrial 

Instruments and Regulators Committee). 

• Tokom 40-ih i 50-ih nastavlja se veoma 

plodan period unapređivanja sistema za 

automatizaciju električnih uređaja. Od tog 

perioda ogroman uticaj na razvoj povezivanja 

automatike i računara ima vojna 

industrija iz vremena Hladnog rata što je 

na posletku dovelo do savremenih pristupačnih 

rešenja koja objedinjuju sisteme 

kontrole, PC računare i mobilne telefone. 

• U oktobru 1990. godine nastao je KNX protokol 

za sisteme upravljanja u zgradama. 

izvor: Stuart Bennett, A Brief History of Automatic Control, 1996. 

www.build.rs 

27

TEMA broja 

KNX PROTOKOL 

Kako bi unapredili svoje poslovanje, pre 

ravno 20 godina, proizvođači sistema za 

upravljanje u zgradama, pratećih uređaja 

i svih aplikacija i opreme u vezi sa ovim 

sistemom, započeli su priču koja danas 

predstavlja osnovni standard u ovoj grani 

industrije – KNX. Firme koje se nalaze u 

KNX asocijaciji, a danas ih ima preko 200, 

složile su se da će usaglašavanje osnovnih 

načela i tehnoloških normi po kojima rade, 

potrošačima, investitorima, projektantima, 

i na kraju (ili početku) njima samima, doneti 

prednost u odnosu na vreme u kojem je 

svako radio po svom standardu. 

Zato je danas, prilikom izrade specifikacije 

za projekat, ili čak i kod najmanje 

kupovine jednog elementa sistema, 

pot puno nevažno od kog proizvođača 

naručujete softver, prekidače, brave, 

motore za rolet ne, vrata, prozore, pa 

čak i ko je proizveo audio sistem, samo 

ako je proizvođač član KNX asocijacije. 

– KNX je protokol oko kog su se saglasili 

najznačajniji svetski proizvođači iz ove 

oblasti (dovoljno je nabrojati samo ABB, 

Siemens, Schnieder, Cisco, itd). KNX zapravo 

predstavlja ono što je za računare IP. 

Postojala su i druga rešenja, poput korišćenja 

postojeće mreže za komunikaciju 

među uređajima, međutim, KNX je prihvaćen 

kao bolje rešenje – priča za Build 

magazin Nenad Milijanović, predsednik 

udruženja KNX za Srbiju, i dodaje: 

– Korišćenje postojećih mrežnih instalacija 

može da stvori smetnje, a kada ugrađujete 

luksuzne uređaje ili one sisteme koji treba 

da vam naprave uštede, važno vam je da 

sistem radi besprekorno. Drugo, daleko je 

lakša komunikacija sa tržištem kada klijent 

zna da postoji konkurencija i ne možete ga 

već na početku, ili nakon nekog vremena 

kada se sistem unapređuje ili proširuje, 

ucenjivati cenom zato što na vašem sistemu 

rade samo vaši uređaji. 

20. oktobra 2010. godine, u celom svetu, 

pa i u Beogradu, biće obeleženo 

20 godina KNX-a ■ 

Sistemi upravljanja u kući 

i stambenoj jedinici 

Uobičajenog radnog dana izlazite iz stana, 

vaši ukućani već su otišli. Kuća to zna pomoću 

senzora za detekciju kretanja i ubrzo 

po vašem izlasku sama aktivira osnovni 

mod definisan za to doba dana: gasi sve 

električne uređaje koji nisu izuzeti iz programa 

(frižider, alarm i sl), gasi osvetljenje, 

podešava grejanje ili hlađenje na unapred 

definisanu optimalnu temperaturu u 

(praznim) prostorijama, podiže alarmni 

sistem na viši nivo bezbednosti, itd. 

Zatim tako, sa minimalnom mogućom potrošnjom 

energije, čeka novu komandu koja 

će da je prebaci na popodnevni (večernji) 

program rada. Ta nova komanda može stići 

putem mobilnog telefona, internet veze, 

ključa u bravi, unapred određene satnice, itd. 

U međuvremenu, lagano će zagrejati/ohladiti 

svaku prostoriju posebno, napuniti bojler, 

upaliti onoliko osvetljenja koliko je potrebno 

da se dobije željena (unapred podešena) 

vidljivost, alarmni sistem pripremiti za vaš 

dolazak i boravak u kući, navući roletne i 

možda čak upaliti muziku ili određeni TV 

kanal koje želite da vidite po povratku kući. 

Naravno, mogućnosti su neograničene i zavise 

samo od vaših želja i objektivnog stepena 

komfora koji vam je potreban u odnosu na 

mogućnost ulaganja. Tako putem interneta 

možete naručiti od svoje kuće napunjenu 

kadu, espreso, poseban raspored osvetljenja, 

pa čak i nameštaja ukoliko i njega uključite 

u ceo sistem. 

Pored ovoga, sistem je fleksibilan i u delu 

koji kontroliše sam... Dnevna temperatura i 

vremenske prilike osciliraju, a kuća će se sa 

tim ipak snaći i bez vaše pomoći. Senzori će 

meriti jačinu prirodnog osvetljenja koje ulazi 

kroz prozore te tako razlikovati sunčane 

i oblačne, letnje ili zimske dane, spoljašnju 

temperaturu, temperaturu dobijenu sunčevim 

zračenjem, atmosferske padavine, jačinu 

vetra, pa će prema tome odrediti i momenat 

kada se u sistem solarnog zagrevanja potrošne 

vode ili vode za grejanje uključuje i 

električni grejač, kada se roletne spuštaju da 

ne dođe do pregrevanja prostora ili podižu 

da uhvate poslednje zrake sunca da pripreme 

kuću za veče, kada je potrebno da veštačko 

osvetljenje počne da zamenjuje prirodno 

i, paralelno sa navlačenjem zavesa, pojačava 

količinu svetla u prostoriji... 

Čak i ako tumačite nešto od navedenog kao 

ozbiljan luksuz i preterivanje, većina uređaja 

i sistema koju stavite pod centralnu kontrolu 

zapravo su tu da štede energiju održavajući 

komfor na maksimumu. 


u zgradarstvu 

Pored toga što je poznato da odnos prema 

zajedničkom, tuđem, korporativnom, 

društvenom vlasništvu nije toliko savestan 

kao onaj prema privatnom, vlasnici 

poslovnih zgrada i prostora ili upravnici 

javnih objekata znaju da se svi previdi koje 

svako od nas napravi i kod kuće, u jednoj 

od zgrada tog tipa, umnožavaju nekoliko 

(desetina) puta. 

Dodatno, nakon radnog vremena svaki 

ostavljen prozor, upaljen klima uređaj, 

računar ili sijalica trošiće energiju do sutradan 

ujutru, naravno, ukoliko nije dan 

pred vikend kada se taj period produžava, 

a sabrani troškovi svih pojedinačnih previda 

završavaju na jednom računu. 

Zato vlasnici poslovnih i javnih zgrada naročito 

treba da su zainteresovani za integraciju 

centralnog sistema upravljanja. Što efikasnija 

eliminacija ljudskog faktora u brojnim 

studijama navedena je kao osnovni način 

za smanjenje troškova održavanja zgrade. 

Ponegde smo prihvatili slavine sa fotoćelijama 

koje same gase vodu, ali ovo je tek početak 

pravih ušteda o kojima se može govoriti 

tek kada su sve instalacije deo nervnog sistema 

zgrade koja ima i svoj mozak – centralnu 

stanicu za upravljanje. 

Centralni sistem upravljanja može se primenjivati 

i za stambene zgrade u celini, a 

ne samo za individualne stambene jedinice. 

Projektovanje i izgradnja 

termotehničkih instalacija 

i instalacija procesne tehnike 

(gasne instalacije) 

Mite Rakića 29, 11000 Beograd 

tel/fax: 011 3821 241, 2411 556 • mob: 062 225 474 

28 www.build.rs

Pored potrošnje energije i vode u svakom 

stanu posebno (uz plaćanje po potrošnji), u 

jednoj stambenoj zgradi postoji i potrošnja 

koju će uvek deliti svi stanari: osvetljenje 

hodnika, liftovi, zalivanje trave ispred zgrade, 

osvetljenje i sistemi kontrole pristupa 

oko zgrade, rampe, automatska vrata, alarmi, 

interfon, garažna vrata i osvetljenje u garaži, 

itd. 

Kancelarijski prostori, prodajni, sportski, 

ugostiteljski ili industrijski objekti, ali i 

škole, bolnice, zgrade lokalnih samouprava 

i državnih službi... dakle, svaka zgrada koja 

ima veliki broj korisnika, u smislu potrošnje, 

bezbednosti, higijene, itd, može se pouzdati 

samo u jedan objedinjen sistem kontrole. 

Posebna pogodnost koju centralni sistemi 

upravljanja nude nestambenom zgradarstvu 

jeste to što objekti ovog tipa imaju definisane 

vremenske intervale sa određenim spektrom 

aktivnosti za razliku od stambenog 

sektora gde je aktivnost relativno nepredvidljiva 

i promenljiva tokom 24 sata svakog 

dana u godini. 

Energetski visokoefikasne zgrade (na primer, 

one građene po Passivhaus standardu) 

podrazumevaju upotrebu centralnih sistema 

za upravljanje i automatizaciju u zgradama 

kako bi se troškovi za grejanje i hlađenje 

sveli na minimum optimalnim prilagođavanjem 

trenutnim uslovima okruženja. 

Troškovi – kolika je stvarna 

cena sistema upravljanja 

u zgradama 

– Da li će projektovanje, oprema i izvođenje 

jednog ovakvog sistema poskupeti projekat 

– Da, naravno. 

– Ah, pa onda, šta će mi! 

Zamislite naše pojedine zemljake u vreme 

elektrifikacije kako odbijaju da se priključe 

na mrežu jer im to poskupljuje gradnju. 

Oni su za svoj stav takođe imali argumente: 

noću se ionako spava, ručak se kuva na 

peći na drva, veš se pere na ruke, jede se ono 

što se tog dana donese iz bašte. Kao što je 

to nekada bila i elektrifikacija, zatim termoizolacija 

i sistemi daljinskog grejanja, a 

potom i telefon, kablovska televizija i internet, 

tako su i sistemi upravljanja u zgradama 

polako, ali sigurno, postali potreba 

korisnika i standard savremene gradnje. 

Zato bi možda valjalo podsetiti one koji odlučuju 

hoće li ih dodati u svoj projekat ili ne, 

da za ove sisteme ne važe pravila osnovne 

specifikacije: ponuda, narudžbina, plaćanje... 

a zatim duži ili kraći period starenja i propadanja. 

Ova investicija nema samo period 

upotrebe već i period otplate za kojim sledi 

period zarade. Ovo treba uvek imati na umu 

kada se razmišlja o ovim sistemima. 

TEMA broja 

Za razliku od drugih stavki iz specifikacije, 

sistemi upravljanja u zgradama, baš kao 

i termoizolacioni materijali, od trenutka 

ugradnje zapravo počinju da vraćaju uloženo. 

Nakon dužeg ili kraćeg vremena 

vratiće uloženo i počeće da donose zaradu. 

Jednostavno je tako. 

Ukoliko neko ne ume da izračuna koliko ovi 

sistemi koštaju, i to u jednačini u kojoj konstanta 

cene energije raste preko očekivane 

stope inflacije, onda je najbolje da o ceni i ne 

razgovara. Kada se u jednačinu doda i to da 

država Srbija neće moći u beskonačnost da 

sračunava cenu energije u funkciji u kojoj je 

prividni socijalni mir važniji parametar od 

ekonomije, sistemi za upravljanje u zgradama 

postaju još jeftiniji. 

U danima izlaska ovog broja Build magazina 

mediji su prepuni najava poskupljenja cene 

električne energije, mazuta i gasa, za 10, 15 

ili 20%. Država, od privatizacije NIS-a, više 

nema glavnu reč i može biti samo posrednik 

u pregovorima lokalnih samouprava i 

kompanije. Isto tako će biti i sa električnom 

energijom kada EPS bude došao na red za 

privatizaciju. Tada će cenu energije diktirati 

tržište, bez obzira na ekonomske prilike stanovništva. 

Daleka budućnost Godinu dana, 

dve ili pet... Ne više. Zgrade u koje ćemo se 

tada useljavati treba početi projektovati već 

danas, ali – sa jasnim pregledom sutrašnjice. 

www.build.rs 

29

TEMA broja 

Uostalom, sam sistem centralnog upravljanja 

traži samo klasičnu pripremu za 

instalaciju (kanali u zidovima, sa ili bez 

kablova) i ne mora biti odmah ugrađen već 

sasvim jed nostavno naknadno dodat ako se 

predvidi i ta mogućnost u projektu instalacija. 

Tako je ulaganje u startu minimalno 

i momenat završetka instalacije može 

biti odgođen do momenta kada otplata 

bankarskih kredita počne da teče svojim 

tempom, sa pristizanjem rata za prodate ili 

iznajmljene kvadrate u jednom objektu. 

VIKEND KUĆA NA JEZERU 

BOGNESEE KOD BERLINA 

Prozori ove sale još od 

1930-ih godina spuštaju 

se vertikalno sasvim u pod 

i dvorana se u potpunosti 

otvara prema dvorištu 

(foto: Olaf Tausch, Wikimedia). 

Istina je da se uštede u potrošnji električne 

energije primenom ovih sistema u većini 

slučajeva kreću od 5% do 10%, ali zato uštede 

u toplotnoj energiji lako mogu biti 20, 

30, pa i preko 50% uz poboljšanje toplotnih 

karakteristika samog objekta. 

Dakle, pre nego što rešite da je nešto skupo, 

raspitajte se kod ponuđača o stvarnoj ceni 

sistema gledano kroz godinu, dve ili celu deceniju. 

Ne očekujte čuda, ali i ne odbacujte 

svaku mogućnost da do njih dođe. Odustanite 

od sistema za upravljanje u zgradama 

zato što proračun ulaganja i povraćaja nije 

povoljan – nemojte odustajati zato što mislite 

da se to ne isplati. 

– Investicije u ovakve sisteme mogu učestvovati 

sa oko 5% u ukupnoj ceni jednog 

projekta. Period otplate se, u najvećem broju 

slučajeva, kreće oko dve godine, mada postoje 

i primeri kada se uvođenje svih mogućih 

elemenata u sistem, od audio-video sistema 

i uređaja do kompletne kontrole vodovodnih, 

elektro i KGH instalacija, isplatilo već 

za šest meseci – kaže Nenad Milijanović, 

direktor KNX organizacije za Srbiju. 

Da, ali u svetu! reći će mnogi... Naravno da 

period otplate u Srbiji zavisi i od toga koliko 

će još dugo država sponzorisati cenu energije, 

ali, i pre nego što se to desi, računice 

su jasne ako uzmemo u obzir sve faktore 

za neki tip objekta ili decenije u kojima taj 

objekat treba da bude u upotrebi. 

Na primeru stambene zgrade, uvođenje 

sistema centralnog upravljanja, podigne 

cenu kvadrata za, na primer, 50 evra. Ako 

kvadratni metar te zgrade u prodaji košta 

1.500 evra, sa povećanjem troškova za 50 

evra po kvadratu, na ime eksluzivnosti prodajna 

cena može biti povećana i za 100, 200 

ili više stotina evra. Kada uzmemo u obzir 

da može biti reč o instalacijama koje ne 

zahtevaju nikakav poseban tretman u gradnji, 

dolazimo do toga da ista zgrada, samo 

sa dodavanjem ovih sistema, obezbeđuje 

zaradu bez ikakvih posebnih promena u 

metodu gradnje i organizaciji gradilišta. 

To je ono što se često naziva čista zarada. 

Svakako da će period ovakvih poslovnih mogućnosti 

potrajati kod nas još nekoliko godina 

dok tržište ne podigne osnovne zahteve. 

– Takođe, svaki investitor trebalo bi da se 

zapita koliko bankarskog procenta odlazi za 

usputne usluge, obradu kredita, bankarska 

osiguranja i slične, treba li reći – virtuelne troškove 

Sistem centralnog upravljanja u zgradama 

traži manje od te svote, ali, za razliku 

od banke, njime se možete igrati, i to ne u 

vrzinom kolu – podseća Nenad Milijanović. 

Zaključak 

Kada imate udove, nervni sistem, receptore 

za temperaturu i dodir, potreban vam je 

mozak da obezbedi komunikaciju među svima 

njima. Ne, sistem centralnog upravljanja 

neće razmišljati umesto vas, niti će znati 

kako ste raspoloženi dok mu to ne kažete. 

On neće znati da li vam je hladno ili vruće 

zato što ste umorni ili nervozni, ali, ako 

počnete da se bavite fizičkom aktivnošću u 

nekoj od prostorija i počnete da je zagrevate 

dahom i telom, on će znati da održava temperaturu 

prostorije na ranije programiranom 

nivou. Da, kuća vam može zalajati kad se 

vratite sa posla, ali teško da će vam mahnuti 

repom. Da, kuća vam može poželeti dobar 

dan, ali teško da će vas zagrliti ili primetiti 

izraz na licu. Za to služe prijatelji, partner ili 

deca (ponekad i kućni ljubimci). 

Dakle, ima još mnogo toga što će uvek 

ostati na nama, ljudima. Ne treba se plašiti 

da će nas previše komfora udaljiti od života 

kakvog poznajemo i kakav želimo živeti. 

Da je zaista tako, još bismo sakupljali 

plodove i lovili po stepama, a ne bismo se 

trudili da nam ostane više vremena, energije 

i novca, za te neke, lepše stvari ■ 

30 www.build.rs

PAMETNE KUĆE I UPRAVLJANJE 

INTELIGENTNIM ZGRADAMA 

ROOM MASTER 

PRIMENA U HOTELSKIM 

SOBAMA I APARTMANIMA 

Kao dodatak osnovnim funkcijama Room 

Mastera, dodatne funkcije automatizacije 

mogu biti ostvarene kombinovanjem ovog 

sistema sa detektorom prisustva. Uređaj 

komunicira putem KNX mreže, ali ujedno 

omogućava i centalizovane kontrolne 

funkcije i dozvoljava da razni alarmni 

signali iz sobe budu direktno prosleđeni 

centralnoj kontrolnoj stanici. 

Konekcija sa hotelskim centralnim menadžment 

sistemom omogućava da soba 

bude kontrolisana i pripremana efikasno. 

Na primer, kada gost izađe, soba može istog 

trenutka biti prebačena u stand-by režim, 

gde se automatski spuštaju roletne, 

isključuje kompletno osvetljenje, isključuje 

klimatizacija ili grejanje ili odigra bilo koji 

scenario od desetak mogućih unapred programiranih. 

Room Master oblasti primene 

Hoteli – Room master Premium može da 

ponudi sve funkcije koje se zahtevaju od savremene 

hotelske sobe. Jednom kada se instalira, 

on pruža mnoge prednosti u odnosu 

na konvencionalne instalacije: 

• jednostavno i klasično upravljanje funkcijama 

od strane gosta 

• kontrolu temperature zavisno od doba 

godine, spoljne temperature i prisutnosti 

u prostoriji 

• prenos poruka do recepcije (očisti sobu, 

alarmni signali..) 

• brza lokacija kvarova u sobi i pojednostavljeno 

održavanje 

Bolnice – Kada se koristi u bolnicama ili 

ustanovama slične namene, Room Master 

se može pohvaliti spektrom funkcija koje 

podržavaju efikasnije funkcionisanje savremenih 

objekata: 

• jednostavno upravljanje funkcijama unutar 

prostorije od strane pacijenata 

• automatska kontrola sobnog okruženja 

• prebacivanje dan/noć režim rada 

• prikaz poseta 

• daljinsko upravljanje funkcijama i prikaz 

statusa na udaljenoj stanici u sobi dežurne 

sestre 

• brza lokacija kvarova u sobi i pojednostavljeno 

održavanje 

Apartmani – Room Master čini apartmane 

privlačnijim i ujedno povećava kvalitet vota korisnicima, što su dva ključna faktora 

žiodluke 

prilikom prodaje ili rentiranja: 

• automatska kontrola različitih lampi i 

osvetljenja u prostorijama 

• automatska kontrola grejanja i hlađenja 

• kontrola roletni i žaluzina 

• jednostavno i klasično upravljanje funkcijama. 

Projektovanje i instalacija: 

jednostavno, ekonomično i 

funkcionalno 

Kompaktni dizajn doprinosi da se Room 

Master lako uklapa u bilo koju razvodnu 

tablu. Broj funkcija koji može da ponudi 

toliki je da biste u suprotnom morali da 

koristite nekoliko različitih uređaja da zadovoljite 

istu funkcionalnost. Zahvaljujući 

konekciji na globalno standardizovan KNX 

bus sistem, specijalni zahtevi takođe mogu 

biti realizovani povezivanjem sa drugim 

uređajima. To projektantu pruža veliki izbor 

mogućnosti. 

Room Master je dostupan u dve varijante: 

• Room Master BASIC RM/S 1.1 – verzija 

za jednostavne aplikacije koja automatizuje 

osnovne funkcije jedne prostorije 

• Room Master PREMIUM RM/S 2.1 

ima mnogo više ulaznih i izlaznih priključaka 

i nudi veći komfor. 

Prednosti Room Mastera su evidentne ne 

samo prilikom korišćenja instaliranih sistema, 

već i u fazi projektovanja: 

• jednostavno projektovanje 

• strukturno kabliranje 

• kombinovanje sa drugim KNX uređajima 

• planiranje i pouzdanost u skladu sa globalnim 

KNX standardom prema IEC14543 

• jednostavno multipliciranje prostorija tokom 

izrade projekta 

• može se ugrađivati bilo gde u svetu 

• naknadna proširenja preko KNX ili IP 

mreže 

• kompaktnog dizajna – može biti instaliran 

u klasičnu sobnu razvodnu tablu zajedno sa 

minijaturnim automatskim prekidačima 

• jedno standardno rešenje za puno različitih 

projekata. 

TEMA broja 

Savremene zgrade zahtevaju 

inteligentan sistem upravljanja 

kako bi funkcionisale bezbedno 

i efikasno. Potpuni potencijal 

mnogih zgrada širom sveta 

je dostignut samo uz pomoć 

takvih mrežnih instalacija. 

Hoteli, bolnice, studentski 

domovi, apartmani i mnogi 

drugi primeri primene 

Room Mastera otvaraju 

nove mogućnosti za 

prostore u rezidencijalnom 

i hotelskom sektoru... 

Room Master razvijen je 

za sve prostorije ovog tipa. 

On pokriva sve zahteve koje 

električne instalacije moraju da 

ispune u ovakvim prostorima, 

i nudi sledeće funkcije u 

kompaktnoj celini: 

• kontrola svetla 

• kontrola grejanja i 

klimatizacije 

• kontrola roletni i žaluzina 

• prekidanje kola sa utičnicama 

i selektovanim potrošačima 

Dodatne prednosti prilikom projektovanja: 

• ne treba mu dodatno napajanje jer se napaja 

energijiom preko KNX bus sistema 

• može se upravljati sa jednog centralnog 

mesta ili daljinski preko KNX bus sistema 

• programiranje putem ETS software-a jednostavnim 

kopiranjem identičnih funkcija 

i prostim umnožavanjem 

• lokalna automatizacija ■ 

ABB 

Kumodraška 235 

11010 Beograd 

tel: +381 11 30 94 300 

fax: +381 11 30 94 343 

www.abb.rs 

www.build.rs 

31

TEMA broja 

Pre 100 godina Fritz Sauter je 

u svojoj roditeljskoj kući u 

Grindelvaldu, Švajcarska, postavio 

temelj današnjeg poslovanja 

kompanije širom sveta. Njegov 

prvi proizvod bio je prekidač sa 

satnim mehanizmom za jutarnje 

isključivanje uličnog osvetljenja. 

Infrastrukturni uslovi radionice 

u švajcarskim brdima i slabe 

logističke mogućnosti doveli su 

do preseljenja u pogranični grad 

Bazel. Tu je, iz ideje o efikasnom 

iskorišćenju električne energije, 

nastao veoma uspešan proizvod, 

električni bojler za vodu Cumulus. 

Međunarodno poslovanje u Evropi 

počelo je da se širi... 

Od prekidača 

uličnog osvetljenja do 

automatizacije zgrada 

Tokom deset decenija nastajala je priča o 

tehnološkim inovacijama i švajcarskom 

kvalitetu i preciznosti. Sauter je danas lider 

u oblasti energetski efikasnog upravljanja 

zgradama. Glavni proizvod Sauter-ove automatizacije 

zgrada, stanica za automatizaciju 

EY-modulo 5, dobio je priznanje za 

najbolji sistem automatizacije zgrada. 

JUBILEJ SAUTER-A 

PRE 100 GODINA. 

ZA 100 GODINA. 

Podrška u svim fazama 

projekta širom sveta 

Sauter je uvek uz svoje klijente: sa globalnom 

mrežom distribucije i prodaje kao i 

kompetentnim i angažovanim specijalistima. 

Prati vas u svim projektnim fazama, 

za vreme celog životnog ciklusa zgrada. 

Tradicija neprestane inovacije, koja postoji 

u Sauter-u, jeste ta koja ga osposobljava da 

pravovremeno prepozna izazove budućnosti 

i radi na vrhunskim rešenjima – za životne 

prostore koji imaju budućnost. 

1910. Prvi Sauter-ov prekidač 

sa satnim mehanizmom 

U roditeljskom domu u Grindelvaldu (region 

Berna/CH), Fritz Sauter osnovao je 

svoju sopstvenu radionicu. 

1941. Konstantna temperatura 

zahvaljujući regulatoru equitherm® 

Sa Sauter-ovim uređajem equitherm® temperatura 

tople vode u sistemima centralnog 

grejanja prvi put u istoriji reguliše se 

automatski, u zavisnosti od spoljne temperature. 

Na taj način je omogućeno održavanje 

konstantne temperature u zatvorenom 

prostoru. 

1961. Pobednički pohod elektronike 

Nagli razvoj elektronike dozvoljava nove 

mogućnosti u oblasti regulacione tehnike. 

Sa elektronskim rešenjem flexotron® na tržištu 

se pojavljuje višenamenski proizvod. 

Svoju primenu nalazi, ne samo kod klimatizacije, 

grejanja i hlađenja, već i u industrijskim 

postrojenjima. 

Softverskim rešenjem Energy Management 

Solution Sauter prikazuje potrošnju energije 

celih sistema i kompleksa zgrada. Na taj 

način, u stanju je da optimizacijom energije 

štedi, redukuje emisiju CO 2 

i smanji operativne 

troškove. Sauter ECO10 predstavlja 

osnovne principe kompanije u programu 

od 10 tačaka. Ovi principi definišu tehnička 

rešenja koja obezbeđuju napredno i održivo 

upravljanje energijom, a istovremeno povećavaju 

energetsku efikasnost i štite životnu 

sredinu. 

SAUTER BUILDING CONTROL SERBIA 

Alekse Nenadovića 15 

11000 Beograd 

tel: +381 11 3835 571; 3836 236 

fax: + 381 11 2452 260 

natalija.ristic@sauter.rs 

www.sauter.co.rs 

Konstruisao je visoko precizne prekidače sa 

satnim mehanizmom, koji su postavili nove 

standarde u pogledu kvaliteta i pouzdanosti. 

Oni se primenjuju, pre svega, za uključivanje 

i isključivanje uličnih svetiljki, ali i radi 

korišćenja jeftine struje noću. 

1917. Rođen je uspešan proizvod 

U cilju korišćenja noćne struje, razvijaju se 

i drugi proizvodi za ovo tržište: električni 

bojler Cumulus, kao i termostati za bojlere. 

Kupci umeju da cene kvalitet Cumulus-a 

[to mu je donelo višedecenijski uspeh. 

Osim toga, Sauter-ov električni bojler trajno 

je obeležio jezik. U Francuskoj, stručnjaci 

kada govore o kotlu za toplu vodu, koriste 

još i dan-danas izraz le cumulus. 

1935. Početak regulacione tehnike 

Razvoj termostata za bojlere označava početak 

regulacije grejanja. Novi izum, regulator 

za klimatizaciju Reflex, predstavlja nastavak 

tog procesa i postavlja kamen temeljac za 

regulacionu tehniku u oblasti automatike 

sistema grejanja i klimatizacije. 

1974. Počinje era softvera 

Na tržištu se pojavljuje sistem za automatizaciju 

zgrada EY1200 kojim se upravlja 

pomoću softvera. Tako, opet prvi put, dovoljna 

je jedna osoba da rukuje i kontroliše 

veća postrojenja uz pomoć mikrokompjutera. 

1997. Decentralna inteligencija 

Era interneta otvara nove mogućnosti i 

kompanija Sauter ih uspešno prati. Po prvi 

put do tad, serija EY3600 omogućava rad 

centralnih sistema za nadzor i upravljanje u 

zgradama sa bilo kog personalnog računara 

pomoću internet pretraživača. 

2008. Nova rešenja za 

energetsku efikasnost 

Modularnost sistemskog rešenja iz porodice 

EY-modulo kompanije Sauter obezbeđuje 

efikasno upravljanje zgradama u 

pogledu troškova i energije. Stanica za 

automatizaciju modu525 je u međuvremenu 

dobila priznanje za najbolji sistem 

automatizacije ■ 

32 

www.build.rs

TEMA broja 

Načela o uštedi energije i što većem 

stepenu iskorišćenja prirodnih 

resursa na lokaciji, prisutna su u 

arhitektonskim projektima još od 

druge polovine 20. veka. U početku, 

ona su se zasnivala na određenim 

arhitektonskim rešenjima koja su 

oblikom, orijentacijom, bojom ili 

materijalom trebalo da doprinesu 

ekološkim karakteristikama objekta. 

KALZIP BIPV 

SOLARNI KROVOVI 

Međutim, razvojem računarskih 

tehnologija, automatizacije i 

softverskih rešenja, paralelno 

sa ovim naporima u arhitekturi 

razvijana su i rešenja za energetsku 

efikasnost i uštedu energije u oblasti 

mašinskog i elektro inženjerstva: 

solarna i geotermalna postrojenja, 

KGH sistemi, automatizacija fasada, 

sistemi upravljanja u zgradama i sl. 

Ove dve priče, arhitektonska i 

inženjerska, tekle su paralelno, 

skoro svaka za sebe, sve do 

poslednje decenije 20. veka. Tada 

je, sa popularizacijom energetske 

efikasnosti i potrebom da štedimo 

novac, energiju i resurse, konačno 

došlo do prave sinteze razdvojenih 

strukovnih pristupa 

ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI 

Hajduk Veljkova 11 (Master centar) 

21112 Novi Sad 

tel: +381 21 423 933; 483 06 18 

tel/fax: +381 21 483 06 19 

aks@eunet.rs: kalzip@eunet.rs 

falzinc@eunet.rs 

www.kalzip.com, www.falzinc.com 

www.corus.com 

Sintezi pristupa doprineo je i razvoj tehnologije, 

kako u smislu materijala, rešenja i 

preciznog merenja postignutih efekata, tako 

i u smislu softvera koji u vidu 3D modeliranja 

energetske efikasnosti u zgradama mogu 

već u projektnoj fazi da odrede razmere, odnos 

i prirodu sinteze arhitektonskog i mašinskog 

inženjerstva na jednom projektu. 

Nekada su mašinski i elektro inženjeri dolazili 

na gotovo, pokušavajući da u dati arhitektonski 

projekat implementiraju solarne 

kolektore ili fotonaponske sisteme, KGH 

sisteme i dr. Zbog specifičnih zahteva koje 

ove aplikacije nose sa sobom, često su nailazili 

na probleme, pa i sukobe, u kontaktu 

sa arhitektonskim projektom, odnosno njegovim 

autorom. Jedan od problema koji je 

svakako najviše ugrožavao originalno arhitektonsko 

rešenje bila je instalacija solarnih 

sistema na fasadu ili krov zgrade. 

Međutim, s obzirom na to da su ovo najizloženije 

površine objekta, preko kojih on 

može da prima, iskorišćava i transformiše 

sunčevu energiju, mnoge studije, eksperimenti 

i prototipovi solarnih fotonaponskih 

panela išli su u pravcu pomirenja inženjerskog 

i arhitektonskog aspekta. Tako su nastala 

BIPV rešenja. Svakako da je jedan od 

najznačajnijih pomaka na ovom polju napravila 

kompanija Kalzip svojim fleksibilnim 

rešenjem za solarnu arhitekturu... 

Kalzip ® BIPV rešenja 

U saradnji sa Uni-Solarom Kalzip je proizveo 

solarne ploče većeg iskorišćenja energije 

i jednake energetske moći kao i ploče sa kristalnim 

solarnim ćelijama, što ih čini idealnim 

za ugradnju širom evropskog kontinenta. 

Prosečna godišnja osunčanost u Evropi 

je od 876kWh/m 2 na severu Škotske pa sve 

do 1.752kWh/m 2 na jugu Španije, dok je 

prosečna osunčanost u Nemačkoj npr. oko 

1.000kWh/m 2 . 

Ovo je omogućilo razvijanje fotonaponskih 

sistema – PV (photovoltaic) koji će odgovoriti 

na zahteve različitih krovnih površina, 

arhitektonskih stilova i energetskih potreba 

objekta. Oni su u literaturi poznati kao integrisani 

fotonaponski sistemi u zgradarstvu 

– BIPV (building integrated PV). 

Kalzip ® AluPlus Solar 

Arhitekti treba da razlikuju krovne montažne 

i integrisane sisteme (BIPV). Kalzip® 

AluPlusSolar je veoma otporan solarni 

laminat integrisan u Kalzip profilisane limove 

i omogućava izvođenje konkavnih i 

konveksnih krovova (nagiba od 60 stepeni). 

Ovi paneli su prvo BIPV rešenje za solarne 

krovove na tržištu. 

Kalzip® AluPlusSolar AF: 

• dimenzije 65/537mm 

• debljina folije 1,0mm 

• površinska obrada RAL 9006 

2 

• težina oko 7kg/m (sa solarnom folijom). 

Kalzip ® SolarClad 

Kalzip® SolarClad fotonaponski sistemi 

optimizovani su za instalaciju na metalne 

krovove. Moduli se sastoje od kombinacije 

veoma otpornog tankog filma sa ćelijama 

od amorfnog silikona (a-Si) sa aluminijumskim 

nosačima koji mogu biti postavljeni na 

metalni krov bez probijanja krovnog pokrivača. 

Kalzip® SolarClad moduli lagani su i 

prilagodljivi površini te na taj način dozvoljavaju 

jednostavno uklapanje u postojeće 

objekte ili nove arhitektonske projekte. Posebna 

prednost ovih panela, naročito važna 

za naknadne montaže, jeste njihova mala 

masa od 3 do 7kg/m 2 . 

O ovim Kalzip® rešenjima možete saznati 

više na sajtu Build magazina ili se raspitajte 

direktno kod distributera za Srbiju, u preduzeću 

Aluminijumski krovni sistemi ■ 

34 www.build.rs

TEMA broja 

SECURIFIRE I 

IPS VIDEOMANAGER 

Kompanija Securiton d.o.o. 

je na nedavno završenom 37. 

međunarodnom sajmu prevencije 

i reagovanja u vanrednim 

situacijama – 112 EXPO, predstavila 

dva inovativna sistema tehničke 

zaštite objekata: SecuriFire - novi 

redundantni modularni sistem za 

dojavu požara i IPS VideoManager 

– inteligentni sistem za video 

analizu i snimanje 

SecuriFire 

IPS VideoManager 

SecuriFire 

SecuriFire je sistem koji sve ostale sisteme 

dojave požara ostavlja iza sebe kada je 

u pitanju high-tech inteligencija i pouzdanost. 

Potpuno redundantna arhitektura 

sistema pruža duplu bezbednost, što znači 

da je u potpunosti isključena mogućnost 

pada sistema. 

Sav hardver i softver su duplirani i rade paralelno 

u dva odvojena i autonomna sistema. 

Ako aktivni sistem zakaže, rezervni sistem 

preuzima punu kontrolu. Ovo garantuje maksimalnu 

efikasnost i mogućnost detekcije 

svakog požara u deliću sekunde – čak i onda 

kada je sistem detekcije požara oštećen. 

Modularna, decentralizovana struktura 

sistema daje vam maksimalnu slobodu 

planiranja. Moguće je povezati do 16 autonomnih 

kontrolnih jedinica (centrala), 

svaka kapaciteta do 14 adresabilnih petlji 

sa maksimalno 250 javljača požara ili drugih 

adresabilnih elemenata po petlji (3500 

elemenata po kontrolnoj jedinici). Korišćenjem 

centralnog računara kapacitet sistema 

postaje neograničen. 

Iako je sistem decentralizovanog dizajna, 

on i dalje radi kao jedan kontrolni panel za 

dojavu požara. Preko bilo kog upravljačkog 

panela može se videti i upravljati statusom 

svakog elementa u sistemu, do nivoa pojedinog 

javljača. 

Ovaj sistem dojave požara se može jednostavno 

proširiti ili smanjiti - kada korisnik 

definiše svoje potrebe, topologija sistema se 

lako prilagođava. SecuriFire sistem bukvalno 

raste sa zahtevima korisnika. 

IPS VideoManager 

Sistemi za video nadzor predstavljaju 

ključni instrument u borbi protiv incidenata. 

Securiton nudi ove sisteme u različitim 

stepenima kompleksnosti i za širok 

raspon primene. Najnoviji proizvod je 

specijalni softver IPS VideoManager za 

video analizu i snimanje. 

Video analizom mogu se detektovati osobe, 

požar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje 

grafita ili druge vrste neuobičajenog ponašanja. 

Moguće je određivanje pozicija i izrada 

putanje kretanja detektovane osobe ili 

objekta. Radi se o IP baziranom mrežnom 

video sistemu za megapikselne kamere sa 

visokom rezolucijom. Naravno, moguće je 

integrisati i postojeće analogne kamere i sisteme. 

Sistem je visoko efikasan zahvaljujući 

velikoj prilagodljivosti postojećim računarskim 

mrežama. 

Karakteriše ga izuzetna pouzdanost u analizi, 

snimanju, video menadžmentu i prenosu 

digitalnih video snimaka, kao i funkcionalnost, 

operativna efikasnost i lako korišćenje 

za sve potrebe i na različitim nivoima. 

IPS VideoManager dopušta neograničenu 

prilagodljivost u pogledu funkcionalnosti i 

veličine – od jednostavnog jednokanalnog 

video rekordera do globalne mreže video 

klastera sa više od 10.000 kamera. Pomoću 

visoke prilagodljivosti zahtevima klijenata i 

nove softverske arhitekture IPS-VideoManager 

je perfektno i najefikasnije rešenje za 

svaki nivo i potrebu. 

Potencijalni korisnici ovog sistema su: policija, 

aerodromski objekti, zatvorske ustanove, 

SECURITON – PROJEKTOVANJE, 

UGRADNJA I SERVISIRANJE 

• automatska dojava požara 

• gašenje požara sprinklerom 

i drendžerom 

• gašenje požara u kontrolnim sobama 

ekološkim sredstvima 

(NOVEC, FM-200, inertni gas…) 

• detekcija gasa 

• dojava provale i prepada 

• kontrola pristupa 

• perimetarska zaštita 

• video nadzor 

• softver za integraciju tehničkih sistema ■ 

automobilska i petrohemijska industrija, 

nuklearna postrojenja, javni saobraćaj, bolnice, 

muzeji, javni prostori i sl. 

Kvalitet na svim nivoima je apsolutni 

preduslov za pouzdano funkcionisanje 

sigurnosnih sistema. Securiton proizvodi 

se izrađuju prema visokim standardima 

kvaliteta, što potvrđuju sertifikati renomiranih 

svetskih laboratorija ■ 

SECURITON d.o.o. 

Alarm and Security Systems 

Danila Lekića Španca 31 

11070 Beograd 

tel: +381 11 318 70 81 

318 70 82 

318 50 17 

fax: +381 11 228 05 25 

office@securiton.rs 

www.securiton.rs 

A company of the Swiss Securitas Group 

www.build.rs 

35

TEMA broja 

Automatski sigurnosni sistemiaparati 

za sprečavanje eksplozije 

gasa SG 2001 – nastali su kao 

izraz težnji da se odgovori 

potrebama potrošača gasa da 

zaštite prostore u kojima žive. 

Tako korišćenje ovog energenta 

postaje pouzdano i bezbedno 

AUTOMATSKI SIGURNOSNI 

SISTEMI-APARATI 

ZA SPREČAVANJE EKSPLOZIJE GASA 

SG 2001 

Koncept pametne kuće odgovor je savremenog 

čoveka na izazov vremena da primenom 

sofisticiranih tehničko-tehnoloških 

saznanja i standarda stvori sebi kvalitetniji 

život. U nizu ključnih zahteva i ciljeva koji 

se nameću i rešavaju kroz razvoj pametne kuće 

pored ostalih su i pitanja optimizacije energetske 

sigurnosti i efikasnosti, te bezbednosti 

i ekologije. Ovaj opšti, globalni imperativ, 

pored niza drugih aktivnosti, podržalo je i 

naše društvo, opredeljenjem za uvođenje gasifikacije 

u domaćinstva i privredu. Pošto još 

nema većeg iskustva, naročito kod individualnih 

potrošača, stvara se određena bojazan 

i otpor u spremnosti za korišćenje gasa, iz 

razloga (ne)sigurnosti, odnosno, straha od 

moguće eksplozije. Ova dilema se otklanja 

ugradnjom sigurnosnih uređaja-aparata koji 

mogu da spreče potencijalnu eksploziju. 

Zato vam ovom prilikom predstavljamo 

Program Automatskih sigurnosnih sistema-aparata 

za sprečavanje eksplozije gasa 

– SG 2001. Oni su proizvod domaćeg znanja 

i iskustva, a po tehničko-tehnološkim 

karakteristikama prate najnovije standarde 

i u ravni su evropskih. Primenom ovih 

sistema isključena je greška faktor čovek. 

Program sadrži jedanaest proizvoda: šest 

sistema-aparata, tzv. aktivnih uređaja i pet 

alarmnih, tzv. pasivnih uređaja. 

Odlike sistema SG 2001 

Adresabilnost – svaki detektor gasa poseduje 

jedinstvenu adresu (šifru) koja omogućava 

tačno lociranje mesta pojave gasa, 

ispisujući na displeju centralne jedinice šifru, 

u vidu trocifrenog broja, kojom se obeležavaju 

detektori 001-256 (sa dodatnom 

opremom koja se ugovara), i 001-032 (bez 

dodatne opreme). 

MODRIČ 

Paunova 73 

11040 Beograd 

+381 64 00 99 866; 063 39 61 48 

modric@eunet.rs 

wwww.modric.co.rs 

Ukupna dužina komunikacionih kablova 

bez dodatne opreme je 600 metara. 

Analognost – pored aktiviranja sopstvenog 

alarma detektori šalju centralnoj jedinici 

svoju jedinstvenu adresu, kao i izmerenu 

koncentraciju gasa. Za svaki detektor mogu 

se nezavisno podesiti pragovi alarma, optimalno 

prema radnim uslovima konkretne 

prostorije. 

Samoodržavanje – ogromna prednost sistema-aparata 

SG 2001 je periodično proveravanje 

kvaliteta senzora u samim detektorima 

vezanim u sistem. Zahvaljujući 

ugrađenom programu u centralnoj jedinici, 

periodično ili na zahtev korisnika, obavlja se 

provera ispravnosti detektora analizom električnih 

karakteristika senzora. 

Programabilnost – kod već montiranih 

sistema-aparata SG 2001 centralna jedinica 

omogućava programiranje i testiranje samostalno 

ili putem PC računara. 

Fleksibilni koncept – omogućava više različitih 

konfiguracija sistema, potpuno se 

prilagođavajući postojećoj situaciji, zahtevima 

korisnika i pravilnikom o tehničkim 

normativima za stabilne instalacije za detekciju 

eksplozivnih gasova i para. 

Prednosti sistema u odnosu na slične: 

• sistemi su zaštićeni sa dve lozinke bez čijeg 

poznavanja nestručna ili zlonamerna 

lica ne mogu uticati na fabrički podešene 

karakteristike 

• poseduju autonomno napajanje koje 

omogućava nesmetan rad sistema u celini 

ili samo montiranog dela sistema, zavisno 

od tipa sistema, što je vrlo značajno u periodima 

kada nema električnog mrežnog 

napajanja 

• po želji naručioca pored GSM komunikacije, 

koju poseduje SG 2010, sa central- 

AUTOMATSKI SIGURNOSNI 

SISTEM SG 2001: 

• 

detektor gasa serije 201 

(od 2 do 256 detektora) 

• 

centralna mikroprocesorska 

jedinica tip 401.1 (mikrokon- 

troler PIC Microchip) 

• 

aktuator MC10 (zatvarač) 

dovoda gasa 

• 

ugrađen GSM modul 

• 

mrežni ispravljač i punjač 

• 

statički invertor 

nim dežurnim mestom i vlasnikom štićenog 

prostora, sistemi se mogu nadgraditi 

u sisteme koji, pored redovne namene 

obavljaju detektovanje i alarmiranje provale 

u štićene prostore 

• sistemi-aparati SG 2001 mogu se raditi i 

u varijanti bežične komunikacije između 

detektora i centralne jedinice, na specijalni 

zahtev naručioca 

• svi sastavni delovi sistema-aparata su 

urađeni tako da se uređaji ne otvaraju u 

cilju povezivanja u sistem već se to obavlja 

preko brzorastavnih konektora 

• sistemi-aparati imaju obezbeđenu upravljačku 

funkciju kroz beznaponsku komandu 

za upravljanje svim izvršnim 

organima u sistemima automatskog 

upravljanja. 

Kontrola kvaliteta proizvoda i završna kontrola 

proizvoda vrši se u skladu sa evropskom 

normom EN 50194. Sistem kontrole 

može se posmatrati kao posebnost u odnosu 

na druge proizvođače zato što svaki proizvod 

ima neizbrisiv serijski broj na sebi, 

kao i unutar kućišta, koji u dokumentaciji 

proizvoda definiše poimenice lica koja su 

učestvovala u reglaži i završnoj kontroli, kao 

i montera koji je montirao proizvod i svih 

servisera koji su imali bilo kakve zahvate u 

okviru redovnih pregleda i intervencija. 

Pasivne sigurnosne sisteme, aparate i detektore 

gasa serije 201 odlikuje precizan 

katalitički gasni senzor za gasove PG (prirodni 

gas) i TNG (tečni naftni gas), počev 

od 0,05% DGE u vazduhu (DGE – donja 

granica eksplozivnosti) i to kroz naponski 

nivo direktno proporcionalan koncentraciji 

gasa i dve LED diode. Pri koncentraciji 

gasa od max. 20% od DGE, pali se LED 

(žuta) dioda, i uz zvučni signal označava 

prvi prag opasnosti. Druga LED dioda 

(zelena) označava prisutnost električnog 

napajanja detektora ■ 

36 

www.build.rs

PRVI KNX TRENING 

CENTAR U SRBIJI 

PAMETNE KUĆE PO SVETSKOM STANDARDU 

TEMA broja 

Velike svetske kompanije elektro-opreme prepoznale su vrednosti KNX standarda 

i pristupile članstvu u KNX organizaciji. Pravi je trenutak da se i mi uključimo 

u svetske tokove, stručnom edukacijom i primenom istih tehnologija u Srbiji. 

Uz podršku KNX asocijacije iz Brisela, kompanija Vueko osnovala je prvi KNX 

trening centar u Srbiji, sa ciljem da prenese stručno znanje iz oblasti automatike, 

upravljanja i kontrole pametnim objektima 

KNX trening centar 

Stručnom obukom na sprskom jeziku, u 

tehnološki potpuno opremljenom treningcentru, 

polaznici KNX kursa stiču praktično 

i teoretsko znanje kroz praktičan rad i vežbe. 

Kao jedinstveni alat za planiranje i programiranje 

uređaja koristi se ETS softver za 

koji je kompanija Vueko obezbedila kompletan 

prevod na srpski jezik. Posle ovog 

kursa korisnici mogu potpuno samostalno 

da planiraju i izvode radove u oblasti KNX 

automatizacije objekata. Kurs traje pet radnih 

dana. 

Kako postati KNX partner 

Posle praktično-teoretske obuke i završnog 

testa, polaznici dobijaju sertifikat kao obučeni 

KNX partneri. Svi polaznici se registruju 

u jedinstvenu bazu podataka KNX 

asocijacije iz Brisela i mogu se pronaći na 

stranici www.knx.org. Važno je znati da 

je ovaj sertifikat, kao i sam KNX, priznat 

u celom svetu kao svetski standard. Lako 

možete naći posao na svetskom tržištu 

rada, gde trenut no vlada velika potražnja za 

stručnjacima sa KNX sertifikatom zbog sve 

veće gradnje ekoloških, energetski efikasnih 

i pametnih objekata. 

KNX je jedini otvoreni svetski standard 

za kontrolu pametnih objekata! Odobren 

je kao međunarodni standard (ISO/IEC 

14543-3), evropski standard (CENELEC 

EN 50090 i EN 13321-1 CEN), SAD 

standard (ANSI/ASHRAE 135) i kineski 

standard (GB/Z 20.965). 

Fleksibilnost KNX instalacija 

Za razliku od klasične elektro instalacije, 

KNX je zasnovan na BUS tehnologiji. 

vavei sistem KNX vizuelizacije 

Komunikacija između aktuatora, senzora 

i upravljačkih sistema vrši se preko magistrale 

podataka (TP, PL, RF, IP). Time se 

postižu fleksibilnost i mogućnost upravljanja 

kompletnim sistemom sa jedne lokacije. 

Jedna od najvažnijih osobina KNX-a jeste 

modularna nadogradnja sistema, što investitoru 

daje mogućnost da naknadno dogradi 

novu KNX opremu koju nudi tržište i sa 

njom dodatno dobije na funkcionalnosti. 

Otvoren standard i 

kompatibilnost jesu 

prednosti za investitore 

Ne vezujte se za proizvode samo jedne firme! 

Globalizacija je pokazala da takve firme 

mogu lako da nestanu sa tržišta, a sa njima 

rezervni delovi i podrška za vašu opremu! 

U KNX sistemu nesmetano funkcioniše 

oprema različitih proizvođača, investitori i 

projektanti imaju mogućnost da izaberu između 

200 proizvođača opreme, koji najbolje 

odgovaraju njihovim zahtevima i potrebama. 

KNX zaštitni znak garantuje njihovu 

međusobnu kompatibilnost i zajednički 

rad. Članice KNX organizacije jesu i najveći 

svetski proizvođači elektro opreme: ABB, 

Siemens, Schneider, Hager, MDT... 

Energetski efikasan 

KNX je zelena tehnologja, osmišljena da 

smanji potrošnju energije. To investitoru daje 

velike olakšice pri izdavanju, korišćenju ili 

prodaji objekta. Takođe, svetski trend je da 

zgrade poseduju energetski pasoš, taj trend 

uskoro dolazi i u našu zemlju. Energetski efikasne 

zgrade imaju poreske olakšice, i jednostavno 

– jesu potreba savremenog doba ■ 

PREDNOSTI REGIONALNOG 

TRENING-CENTRA: 

• ušteda troškova putovanja, 

smeštaja i inostranih dnevnica 

zaposlenih 

• mogućnost organizovanja KNX 

kurseva u prostorijama vaše 

kompanije na teritoriji Srbije 

• obuka se odvija na srpskom jeziku 

• stručna literatura na srpskom jeziku 

• praktičan rad sa ETS 3.0 F softverom 

• praktičan rad sa KNX 

komponentama raznih proizvođača, 

montaža aktuatora, senzora, 

njihovo programiranje i integracija u 

celokupan sistem 

• male grupe polaznika omogućavaju 

posvećenost trenera svakom 

polazniku. 

Posebnu 

ponudu čini 

obuka za vavei 

sistem KNX 

vizuelizacije i 

upravljanje 

inteligentnim objektima (kuća, stan, vila, 

hotel, poslovne zgrade, javni objekti, 

fi rme, luksuzni brodovi, jahte, itd) ■ 

VUEKO 

Narodnog fronta 73a/47 


tel: +381 60 3883 000 

office@vueko.net 

www.vueko.net 

www.build.rs 

37

TEMA broja 

Sa željom za jednostavnijim 

rešenjima koja će u objektima 

umanjiti prisustvo ventilacionih 

instalacija, Reynaers uz svoj 

program aluminijumske stolarije 

nudi i inovativne ventilacione 

aplikacije za energetski efikasne 

savremene objekte. 

U februaru 2009. godine, Reynaers 

Aluminium predstavio je prvi 

samokontrolni ventilacioni sistem 

za vrata i prozore - Ventalis. Ovaj 

sistem pruža pogodnije rešenje 

za efikasne ventilacione sisteme, 

naročito za arhitekte, 

jer ima minimalni uticaj 

na estetiku fasade ili enterijera 

Osnovni problem koji se javlja kod nje energetski efikasnih zgrada u današnje 

vreme jeste njihova zaptivenost. Sprečavanjem 

curenja vazduha sprečavaju se i toplotni 

gubici, i ali samim tim, javlja se po- 

gradtreba 

da se vazduh u unutrašnjosti objekta 

efikasno ventilira kako bi komfor ostao na 

željenom nivou, a zdravlje korisnika ne bi 

bilo ugroženo. 

VENTALIS 

KONTROLA PRIRODNE 

VENTILACIJE U ZGRADAMA 

Sa prirodnom ventilacijom najveći deo ovih 

problema je otklonjen jer se ona zasniva na 

prirodnim principima razlika temperature i 

pritiska vazduha. Zato je Reynaers razvio 

samoregulišuće elemente koji se instaliraju 

uz vrata i prozore prostorija sa suvim vazduhom. 

Oni se mogu povezivati u nekoliko 

konfiguracija zavisno od karakteristika 

projekta. 

Ventalis na fasadi 

Ventalis u enterijeru 

REYNAERS ALUMINIUM 


Bulevar Milutina Milankovića 27 

tel: +381 11 3132 177 

063 1175 177 

fax: +381 11 3132 193 

kontakt osoba: 

Saša Sretenović 

sasa.sretenovic@reynaers.com 

www.reynaers.com 

Ventalis 

šema protoka vazduha 

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE 

REGULACIONE JEDINICE VENTALIS: 

• zaptivenost vazduha, max. testiran 

pritisak: klasa 2 (300Pa) 

• zaptivenost vode: klasa 9A 

(650Pa zatvoren i 450Pa otvoren) 

• otpornost na vetar, max. testiran 

pritisak: klasa 5 (2.000Pa) 

• otpornost na vetar, ugibanje (C≤1/300) 

• samoregulacija: klasa P3 ■ 

Uobičajene ventilacione instalacije cevovodima 

moraju da ispunjavaju oštre protivpožarne 

zahteve, javlja se problem kondenzacije na 

cevima, i naravno – dobar ventilacioni sistem 

ima svoju cenu ali i prostor koji mora da zauzme. 

Po teoriji koja stoji iza kontrolisane 

ventilacije u stanovima, smer kretanja svežeg 

(upumpanog) vazduha ide od suvih prostorija 

(sobe) do prostorija sa povećanom vlažnošću 

(kuhinje, kupatila, vešernice, itd) kroz prostor 

za komunikaciju (hodnici, stepenište). 

Vazduh ulazi/izlazi iz prostorija kroz rešetke 

u zidovima ili ispod vrata. Kretanje 

vazduha pokreće se ili i podstiče promerima 

cevi, ventilatorima koji pokreću 

strujanje, itd. Kontrola ventilacije mora 

da spreči i pojavu preterane ventilacije 

koja isušuje vazduh, stvara jako strujanje 

i stvara povećane gubitke energije. 

Ventalis presek 

Patentirane jedinice automatski se zatvaraju/otvaraju 

u skladu sa promenom 

protoka vazduha, održavajući ga uvek na 

istom nivou. Dodatno, podužni ventilacioni 

kapak korisnik može postaviti u 

pet položaja, time prilagođavajući protok 

broju osoba u prostoriji. U svakom od pet 

položaja automatska jedinica nastavlja da 

radi u skladu sa protokom vazduha. 

Ventilacione jedinice ne propuštaju kišu ili 

insekte. Takođe, baš kao i klasični sistemi 

ventilacije cevima, zaštićene su od pojave 

kondenzacije specijalnom izolacijom. Sistem 

ventilacije u stolariji jednostavno se ugrađuje 

između profila stolarije i termoizolacionog 

sloja, odnosno nosećeg zida. Broj jedinica 

određen je proračunom potrebnog protoka. 

Za razliku od standardnih ventilacionih 

rešetki koje se mogu postavljati samo iznad 

prozora, Ventalis može stajati sa bilo koje 

strane prozora ili vrata. Ram Ventalisa može 

se i povući od ravni fasade ukoliko je to želja 

arhitekata. U svakom slučaju, važno je napomenuti 

da se instalacijom Ventalisa ne čine 

veće izmene u projektovanju zgrade, rešenja 

fasade ili instalaciji stolarije. 

Naravno, svi ventilacioni elementi za ugradnju 

sa stolarijom naročito su predviđeni 

da se uklapaju sa Reynaers aluminijumskim 

prozorima (ECO, CS68 i CS77). 

Najveća prednost Ventalis ventilacionih 

jedinica pokazuje se na većim staklenim 

površinama kakve se primenjuju u energetski 

efikasnoj arhitekturi za iskorišćenje 

toplote sunčevog zračenja ■ 

38 

www.build.rs

REYNAERS aluminium 

11070 Novi Beograd, Bulevar Milutina Milankovića 27 

 

fax: +381 11 3132 193 

e-mail: sasa.sretenovic@reynaers.com 

www.reynaers.com 

Cass University Business School 

Architect: Bennetts Associates 

Location: Londen, United Kingdom 

Reynaers systems: CS 68, CW 86

TEMA broja 

PROCAR SECURITY – CCTV 

I PROTIVPROVALNI SISTEMI 

Procar Security ugrađuje i projektuje CCTV (video nadzor), 

protivprovalne sisteme, kontrolu pristupa, evidenciju radnog 

vremena, interfone... i vrši montažu opreme za klimatizaciju 

Alarmni sistemi 

Zaštita imovine je osnovna namena alarmnog 

sistema. Obezbeđuje se pravilnom procenom 

bezbednosne situacije na samom 

objektu i analizom svih mogućih načina 

ugrožavanja objekta i imovine. Na osnovu 

toga, donose se odgovarajući zaključci – koje 

mere, postupke i tehniku upotrebiti radi 

ostvarivanja maksimalne zaštite imovine. 

REFERENC LISTA – Beograd: Pollino, Pertini, 

Složna braća, NIS Jugopetrol, F.F.I.S, Planum Tours, 

Hidro Komerc P.J, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija 

Makiš, S.P.C. Hram sv. Bogorodice, Beotas, 

Srma Trans, Gigatron, Ž.G.P, Sarantis, Mikros Union, 

Mobil Beton, AK Rade Končar, O.Š. Svetozar 

Miletić, O.Š. Vojvoda Stepa, FSTR UBA, Trgovačka 

škola, Vesti AD, Mernokor, AD Frikom, Tip-Top Surčin, 

Maligan, Malac, Jet Direct, Vobi Haus, Vukas 

Mering Batajnica... kao i: RB Kolubara d.o.o. Lazarevac, 

Jugoremedija Zrenjanin, Cobest Mladenovac, 

Peštan i Šumadija Production Aranđelovac, Magaza 

Zemun i Užice, Modriani Šimanovci, Poštanska štedionica 

Novi Sad i Kraljevo, SZTR Ponte Roso Novi 

Sad, O.Š. Mladost Tomaševac... ■ 

PROCAR SECURITY 

Ratarski put 10 b 

11080 Zemun 

mob: +381 63 39 43 43 

tel/fax: +381 11 31 66 182 

www.procar.rs 

Visoka pouzdanost sistema obezbeđuje se 

kvalitetnim izborom opreme, pravilnim rasporedom 

elemenata alarmnog sistema i 

kvalitetnom montažom. Primena alarmnih 

sistema pogodna je, od najmanjih poslovnih 

i stambenih prostora, do velikih poslovnih i 

magacinskih prostora, banaka, obrazovnih, 

sportskih i objekata specijalne namene, itd. 

Alarmni sistemi sastoje se od: 

• alarmne centrale odgovarajućeg kapaciteta, 

koja poseduje automatsku dojavu alarma 

putem PTT ili GSM mreže (opciono) 

• akumulatora 7Ah, 12V (rezervnog napajanja 

za slučaj nestanka mrežnog napajanja) 

• detektora (infracrvenih, mikrotalasnih, akustičnih, 

piezzo-električnih, vibracionih, magnetnih, 

kontaktnih i kombinovanih, žičnih i 

bežičnih), jednog ili više, istog ili različitog 

tipa zavisno od situacije na objektu 

• sirene (unutrašnje i/ili spoljne antisabotažne, 

samonapajuće) 

• bežičnih i žičnih panik tastera (opciono) 

• detektora dima, povećanja temperature, 

vlage, otrovnih i zapaljivih gasova i sl. 

šifarnik 

senzor 

Programabilne mikroprocesorske alarmne 

centrale raspolažu različitim brojem zona 

(4, 6, 8, 16... 128). Njihov izbor zavisi od 

načina korišćenja objekta i zahteva koje korisnik 

postavlja pred sistem zaštite. Na centralu 

je moguće povezati veći broj šifratora. 

Kompletna komunikacija sa alarmnom centralom 

obavlja se preko odvojenog šifratora. 

Alarm se uključuje tako što se ukuca šifra 

korisnika. Potpuno analogno, alarm se isključuje 

prilikom ulaska u štićene prostorije. 

Za opisane operacije predviđeno je ulazno, 

odnosno izlazno vreme, koje se specificira 

za ulazno-izlaznu zonu. Samo jedna zona 

definiše se kao ulazno-izlazna, dok se ostale 

definišu kao trenutne, što znači da će povreda 

tih zona trenutno aktivirati alarm. Prilikom 

napuštanja prostorija otkuca se šifra 

korisnika. Tada počinje da teče izlazno vreme, 

koje se takođe specificira u toku programiranja 

parametara centrale, u toku kojeg 

treba da napustite prostorije. 

Ukoliko to ne učinite u predviđenom vremenu, 

potrebno je da razoružate sistem ponovnim 

ukucavanjem šifre, da se alarm ne 

bi aktivirao. 

Alarmne centrale imaju mogućnost podele 

kapaciteta na dve ili više nezavisnih particija 

– alarmnih celina. To znači da, ukoliko postoje 

dva ili više delova objekta kojima bi se 

trebalo pristupati preko potpuno nezavisnih 

šifratora, delovi objekta se organizuju (podele) 

prema zahtevanoj nameni, a onda im 

se programski dodeljuju parametri koji služe 

za identifikaciju. Sistem šifara je organizovan 

tako da postoji jedna glavna (master) 

šifra i do 50 korisničkih šifara. 

Detektovanje prisustva u štićenim prostorijama 

vrši se pomoću IC (infracrvenih) 

detektora koji prate promene temperature. 

Pored IC senzora tu su i dualni detektori 

kretanja, koji sadrže IC detektor i mikrotalasni 

detektor. Rezervno napajanje služi 

da obezbedi napajanje sistema u slučaju nestanka 

mrežnog napona. Kada se napajanje 

iz mreže uspostavi ponovo, akumulator se 

dopunjuje. Napomena: ceo sistem poseduje 

tamper zaštitu od presecanja kablova, što 

znači da će presecanje kablova na bilo kom 

mestu u sistemu trenutno aktivirati alarm. 

Video nadzor 

Moderni sistemi video nadzora omogućuju 

praćenje i snimanje svih događaja u, i 

oko, vašeg poslovnog prostora ili kuće, a 

svi snimci se digitalno arhiviraju u centralni 

uređaj video-nadzornog sistema. 

Snimljeni materijal u centralnoj jedinici 

može biti arhiviran i do nekoliko meseci. 

Pored nadzora u samom objektu postoji 

mogućnost prenosa slike preko internet 

mreže što omogućuje gledanje, snimanje i 

pretragu snimljenog materijala sa bilo kog 

mesta putem PC računara ili mobilnog 

telefona. Funkcija sistema video nadzora 

jeste obezbeđivanje informacija korisniku, 

najčešće fizičkom obezbeđenju određenog 

objekta, radi adekvatne reakcije, kao i arhiviranje 

informacija radi eventualne naknadne 

istrage. 

Za sve savete i više detalja u vezi sa navedenim 

sistemima možete se obratiti firmi 

Procar Security, uz čiju ćete stručnu pomoć 

i iskustvo odabrati sistem adekvatan 

vašim potrebama ■ 

40 

www.build.rs

ARHITEKTURA I CENTRALNO 

UPRAVLJANJE U ZGRADARSTVU 

Stvari u svetu ubrzano se pomeraju napred 

i potrebno je da požurimo da uhvatimo rak. Projektovanje održivih objekata treba 

kood 

samog početka da uključuje analizu 

energetske efikasnosti, tj. potrebne mašinske, 

elektro, vodovodne i kanalizacione 

instalacije, da bi ona bila postignuta. 

Dugo je arhitektonski projekat posmatran 

kao osnova koja treba da bude nadograđena 

instalacijama, ali, danas, arhitektonska i 

elektro ili mašinska priča na nekom projektu 

treba da teku paralelno. Arhitekti treba 

da poznaju mogućnosti integracije solarnih 

fotonaponskih panela ili kolektora, 

ili pak, aplikacija za upravljanje prirodnim 

osvetljenjem (solarnim zagrevanjem), te 

da, prema karakteristikama određenih 

aplikacija i ponudi proizvođača na tržištu, 

rešavaju i fasade i krovove svojih objekata. 

Arhitekti treba da poznaju rešenja za 

provetravanje, zagrevanje potrošne vode ili 

sistema za grejanje, kako bi njihova integracija 

u objekat prošla što bezbolnije po 

estetiku, ali i po budžet investitora. 

Sistem centralnog upravljanja zatim treba da 

oživi sve ono što sadrži jedan arhitektonski 

projekat. On treba da predstavlja vezu arhitekture 

sa ugrađenim instalacijama, bilo u 

energetskom, bilo u funkcionalnom, bilo u 

estetskom smislu. KNX protokol koji okuplja 

preko 200 proizvođača uređaja, opreme i 

softvera u građevinarstvu, garantuje da će sve 

ugrađene aplikacije bez problema sarađivati 

međusobno, ali i da će dozvoljavati modularno 

proširivanje ili smanjenje celog sistema 

dodavanjem ili oduzimanjem uređaja. 

Najzanimljivije u celoj priči sa arhitekturom 

koja koristi mašinske, elektro i druge 

instalacije, u neposrednoj obostranoj komunikaciji 

već od idejnog projekta, jeste to 

što arhitekti (i izvođači), neće imati znatno 

više posla u odnosu na dosadašnja iskustva. 

Na tržištu (ne samo našem), ovakav pristup 

projektovanju može doprineti stvaranju 

prepoznatljivog stila arhitektonskog 

biroa ili izvođačke firme, a zatim i kruga 

klijenata koji znaju šta žele i zašto to žele. 

Zvuči opravdano, zar ne ■ 

TEMA broja 

Već decenijama, arhitektura 

koketira sa sistemima instalacija na 

neposredniji način. Pa ipak, 

obično se 

radilo o određenim 

tipovima 

projekata i ekstremnim 

primerima 

dizajna koji je 

postavljao 

nove standarde i u kom 

su instalacije korišćene pre svega 

za postizanje određenog estetskog 

utiska ili 

ekskluzivnosti objekta. 

Daleko rasprostranjeniji pristup 

bio je da ugradnja instalacija, a 

naročito sistema za automatizaciju 

i centralno upravljanje u zgradama, 

kao i svih pratećih podsistema i 

uređaja, predstavlja neku vrstu 

završnih radova gledano iz ugla 

arhitekata. 

Međutim, danas je moguće 

pomiriti ove dve priče tako što je 

projekat instalacija u potpunosti 

integrisan, ne samo u palirski plan, 

već i u celokupno arhitektonsko 

i enterijersko rešenje objekta... 

www.build.rs 

41

TEMA broja 

Japanska firma Mitsubishi 

Electric predstavlja jednog od 

vodećih proizvođača opreme za 

klimatizaciju u svetu. Klima M kao 

ovlašćeni uvoznik i distributer za 

teritoriju Srbije u svojoj ponudi 

ima veliki izbor Mitsubishi Electric 

proizvoda i rezervnih delova. 

Deset godina iskustva prodaje, 

instaliranja i servisiranja Mitsubishi 

Electric uređaja na ovim prostorima, 

najveća je preporuka firme Klima M 

MITSUBISHI ELECTRIC 

IDEALNO REŠENJE KOJE 

ŠTEDI ENERGIJU KORISTEĆI 

OBNOVLJIVE RESURSE 

VRF sistemi – komercijalna 

primena 

Mitsubishi Electric VRF sistem bez zauzimanja 

prostora, uz minimalne troškove korišćenja 

energije, pruža grejanje sa dvostruko 

nižim troškovima od troškova grejanja na 

gas. Ova serija predstavlja vrhunsku tehnologiju 

kojom je moguće klimatizovati velike 

poslovne i stambene prostore, dok je kontrolu 

rada unutrašnjih jedinica moguće vršiti 

preko jedinstvenog kontrolnog sistema. 

Da je Mitsubishi Electric otišao korak 

dalje u korišćenju vrhunske napredne 

tehnologij e, govori i činjenica da je sistem 

moguće povezati na internet i programirati 

čak i kada se niko ne nalazi u prostoriji. 

Mitsubishi Electric VRF sistemi koriste 

isključivo freon koji ne sadrži hlor i koji 

ne zagađuje okolinu. Korišćenjem freona 

R410A postiže se veća efikasnost, produžava 

se dužina deonica, a smanjuju se dimenzije 

cevovoda kao i ukupna zapremina 

freona u uređajima. 

Ekonomično rešenje 

za hladne dane 

Ecodan toplotna pumpa vazduh-voda jeste 

sistem u split izradi sastavljen iz spoljne 

jedinice Mitsubishi Electric i hidrotanka. 

NOVO NA TRŽIŠTU VRF TEHNOLOGIJE 

Prvi put na tržištu VRF tehnologije Mitsubishi 

Electric objavio je proizvodnju 

dva modela vazduh-voda jedinica: 

• ATW HEX (max. 40°C) 

• ATW HEX Booster (max. 70°C). 

Koristeći sistem R2 Heat Recovery sa 

ATW HEX jedinicama, u letnjem periodu 

dobija se besplatna sanitarna voda. Sistem 

definisan na ovaj način pokazuje prosečni 

COP i preko vrednosti od 5,5 ■ 

Prednosti upotrebe Ecodan sistema: 

• niski troškovi eksploatacije – visokoe- 

fikasni sistem toplotne pumpe vazduhvoda 

(COP 3,6kW) omogućava izuzetno 

niske troškove eksploatacije 

• nizak nivo buke – najnoviji modeli toplotnih 

pumpi omogućavaju tih i stabilan 

rad jedinice; nivo buke je sveden na svega 

52dBA na max. modu grejanja 

• jednostavna instalacija i održavanje 

(potrebno je samo povezati spoljnu jedinicu 

i bojler) 

• stabilnost i pouzdanosti – Ecodan sistem 

je dizajniran da funkcioniše na optimalnom 

nivou tokom cele godine; maksimalna 

temperatura vode je 75°C, a sistem funkcioniše 

do spoljne temperature od -20°C ■ 

POWER INVERTER SERIJA 

Uređaji Power Inverter serije obezbeđuju 

hlađenje malih računskih soba sa velikom visinskom 

razlikom spoljne i unutrašnje jedinice. 

Najnovija serija visokoefikasnih inverter 

uređaja Mitsubishi Electric poseduje low ambient 

kit i garantuje operaciju hlađenja pri niskim 

spoljnim temperaturama do -15°C. Ovi 

uređaji komercijalne serije pronašli su namenu 

u zgradama i objektima sa visinskom 

razlikom između spoljne i unutrašnje jedinice 

do 30m, i do 75m ukupne dužinske razlike. 

Seriju karakteriše veliki izbor različitih modela, 

različitog kapaciteta i funkcija, kao i dug 

radni vek uređaja sa pouzdanim hlađenjem 

24h dnevno. Izvedeni objekti: WIG Plaza, 

Grawe osiguranje, NBG banka... 

KLIMA M 

Bul. Despota Stefana 109 A 

11060 Beograd 

tel: +381 11 32 92 283; 20 84 650 

fax: +381 11 20 84 651 

www.klima-m.rs 

42 

www.build.rs

prehrambene industrije, u kojima bakterije, 

plesni i gljivice predstavljaju ozbiljnu tnju u očuvanju 

pre- 

čistoće. 

ALPactive – Idealno rešenje h b i d ij k ji b k ij 

protiv štetnih mikroorganizama 

ALPactive antibakterijski ventilacioni kanali 

rešavaju, jednom zauvek, probleme povezane 

sa dizajnom i održavanjem instalacija grejanja, 

klimatizacije i ventilacije. Oni su izuzetno 

lagani, jednostavno se sastavljaju i omogućavaju 

velike uštede energije ograničavajući gubitke 

vazduha, a istovremeno zadovoljavaju 

visoke sigurnosne i higijenske zahteve. 

Zato je ALPactive pravi odgovor na sve 

veću potrebu za čistim vazduhom u zgradama, 

kao što su bolnice, farmaceutske i 

ALP SISTEM 

VAZDUŠNI KANALI SA STILOM 

Aktivni princip ALPactive, AglON antimikrob, 

sporo, ali neprekidno, emituje 

jone srebra. Ovi joni napadaju funkcije 

zidova membrane mikroba i bakterija, 

ometajući njihovo disanje i zaustavljajući 

njihovu reprodukciju. 

ALPactive je efikasan protiv širokog spektra 

bakterija, kao što su, na primer, legionela, 

salmonela i listerija, kao i protiv gljivica 

i plesni ■ 

THERMOSCREENS 

VRHUNSKI KVALITET I MODERAN DIZAJN 

promo 

Od avgusta 2010. godine, Klima M je postala 

zvanični eksluzivni zastupnik kompanije 

iz Velike Britanije za vazdušne zavese 

– Thermoscreens. U ponudi se nalazi širok 

asortiman električnih, vodenih i ambijentalnih 

tipova vazdušnih zavesa modernog 

dizajna i vrhunskog kvaliteta. Tu je i novi 

tip vazdušnih zavesa koji se, zahvaljujući 

saradnji sa renomiranom japanskom kompanijom 

Mitsubishi Electric, može povezati 

na već postojeći VRF sistem što predstavlja 

veliku uštedu energije. 

Zašto stavljati vazdušnu 

zavesu 

Prednosti vazdušnih zavesa: 

• komfor – vazdušne zavese pomažu u održavanju 

savršene temperature okruženja u 

hladnim, toplim ili normalnim uslovima 

– stvarajući ugodno podneblje za klijente 

i zaposlene 

• politika 

otvorenih vrata – vazdušne zavese 

promovišu politiku prodaje otvorenim 

vratima 

a u maloprodaji omogućavajući 

nesmetan prolaz 

• štednja energije – korišćenje vazdušnih 

zavesa kod otvorenih vrata dovodi do značajnog 

smanjenja potrošnje energije u odnosu 

na mesta gde nema vazdušnih zavesa 

• zaštita – vazdušne zavese pomažu u održavanju 

čistoće okruženja – štiteći od prašine, 

mirisa, insekata i uopšte spoljašnjeg 

zagađenja 

• zdravlje i zaštita – u uslovima hlađenja, 

Termoscreens hladne vazdušne zavese 

značajno smanjuju ulazak toplog vlažnog 

vazduha u slučajevima kada je potrebno 

da vrata budu otvorena prilikom utovara ili 

istovara 

• laka ugradnja – vazdušne zavese se vrlo 

lako ugrađuju i održavaju tokom čitavog 

radnog veka. To je jednostavno i isplativo 

rešenje za savršeno okruženje. 

Vazdušne zavese 

na freonski gas 

U saradnji sa japanskom 

kompanijom Mitsubishi 

Electric, Thermoscreen 

je plasirao najnoviji proizvod 

– vazdušnu zavesu 

koja koristi energiju 

toplotne pumpe ili VRF 

sistema. Thermoscreen 

je napravio vazdušnu zavesu 

koju je moguće povezati 

sa City Multi VRF 

(izmenjivi protok freona) 

sistemom. 

To omogućava da vazdušna zavesa radi u 

kombinaciji sa mnogim drugim tipovima 

unutrašnjih jedinica, kao jedan sistem. Mogućnosti 

uštede energije korišćenjem VRF su 

mnogobrojne i Mitsubishi Electric nudi širok 

dijapazon opcija. City Multi VRF vazdušnu 

zavesu možete prebaciti u režim hlađenja i 

ona će se ponašati kao bilo koja druga unutrašnja 

jedinica sistema. Ovo može biti slučaj 

na onim mestima gde postoji politika zatvorenih 

vrata. Sve VRF vazdušne zavese imaju 

ugrađene posude za odvod kondenzata koji 

se javlja prilikom hlađenja ■ 

KLIMA M 

Bul. Despota Stefana 109 A; 11060 Beograd 

tel: +381 11 32 92 283; 20 84 650 

fax: +381 11 20 84 651 

www.klima-m.rs 

www.build.rs 

43

promo 

FLAGON TPO KROVNA MEMBRANA 

Polykem SR, predstavlja Flagon TPO 

– hidroizolacione membrane 

italijanskog proizvođača Flag, 

i svojim korisnicima, projektantima i 

izvođačima daje osnovne 

smernice za ugradnju.... 

Flagon TPO membrane isporučuju se u rolnama 

na euro paletama, skladište se na suvom mestu 

ili moraju biti zaštićene vodonepropusnim 

pokrivačem od kiše, snega i vlažnosti. Dimenzije 

rolni su (debljina; širina; dužina): 1,2mm; 

2,10m; 25m i 1,5/1,8/2,0mm; 2,10m; 20m. 

Zbog vazdušnih rupa mora se izvršiti predvare- 

nje (pre-welding) g 

duž pozadine završnog vara. 

Za završno varenje ostavlja se 4cm membrane 

(za 40mm brizaljku) ili 3cm (za 20mm brizaljku). 

Var bi treba proveriti pre početka završnog 

varenja (finishing welding). Zavarivanje šava se 

izvodi stavljanjem vrha fena između dve trake 

pod uglom od 45º u pravcu linije zavarivanja 

sa istovremenim pritiskanjem/rolanjem odgovarajućim 

valjkom preko gornje trake koja 

se vari. Pritiskanje valjkom se mora izvesti paralelno 

i pod istim nagibom kao i vrh fena i 

na nekoliko milimetara od njega (oko 10mm). 

fazonski elementi) preporučuju se jer su izrađeni 

od istog materijala kao i membrane i 

omogućuju odličnu kompatibilnost sa membranama. 

Za instaliranje se koristi ručni fen sa 

toplim vazduhom. 

7) Flagmetal gotovi profili se lako fiksiraju 

specijalnim tiplovima/klinovima (min. 3/m`) 

i moguće je da se pokrivači direktno zavare na 

profil. U slučaju opšivanja i zatvaranja uvek bi 

trebalo ostaviti otvore (koji se mogu širiti) na 

spojevima da bi se izbeglo kidanje pokrivača 

zbog linearnog širenja sekcije ■ 

Polaganje TPO membrane 

1) Obodno fiksiranje – Za krovove sa balastom 

i prohodne ravne krovove obavezno je obodno 

fiksiranje perforiranim lajsnama Flag Bar (galvanizovani 

čelik, dim. 20/10). Lajsna se može 

postaviti horizontalno i vertikalno, zavisno od 

debljine termoizolacije i vrste ploče (ukoliko je 

laka tavanica – ne može se postavljati horizontalno). 

Završno se postavlja na 15cm od ugla ili 

ivice zida. Da bi se kompletirao Flagofil TPO, 

detalj (zavareni profil sa perforiranom lajsnom) 

mora biti zavaren na licu mesta fenom za varenje 

vrućim vazduhom, sa specijalnom brizgaljkom 

između fiksirane lajsne i vertikalnog zida. 

2) Preklapanje omogućava zavarivanje traka 

membrane. Preporučena preklapanja traka: 

a) Flagon EP/PV slobodno položene (krov sa 

balastom) – min. 5cm (preporučuje se 8cm) 

b) Flagon EP/PR mehanički fiksirane (prohodan 

krov) – min. 10cm (preporučuje se 12cm), 

bez obzira na izabrani način fiksiranja. Podloška 

i šraf moraju biti fiksirani na 2cm od ivice 

membrane. 

3) Čišćenje spojeva TPO Cleaner-om – spojevi 

membrane moraju biti očišćeni pre zavarivanja. 

Stoga, tokom instalacije, trebalo bi 

uraditi test-zavarivanje da bi se utvrdio kvalitet 

šava pre nastavljanja procesa postavljanja i varenja 

membrana. Nisu sve nečistoće vidljive te 

treba pratiti proceduru za čišćenje opisanu na 

CD-u Flag instrukcije za ugradnju membrana. 

4) Zavarivanje se vrši automatskom mašinom 

za varenje (za veće površine) i ručnim fenom 

(za izradu detalja). Takođe, mogu se i lepiti 

THF (tetrahydrofurane) sistemom. 

4.1. Zavarivanje ručnim fenom (Leister) – 

Trake moraju biti preklopljene min. 5cm/10cm 

i najpre tačkasto zavarene (spot welding) na svakih 

40cm, na 1cm od ivice donje membrane (za 

40mm široku brizaljku) odnosno 3cm od ivice 

donje membrane (za 20mm široku brizaljku). 

Temperatura varenja zavisi od debljine membrane, 

spoljne temperature i vrha fena. Sa vrhom 

fena od 40mm, temperatura varenja se 

kreće između 550-580°C. Ako se koristi fen sa 

vrhom od 20mm, temperatura varenja je 470- 

500°C. Brzina varenja je oko 100-120cm/min. 

4.2. Zavarivanje automatskom mašinom – 

Automatsko zavarivanje se izvodi mašinom 

koja ima ili klin oblikovan kao čvrsti grejač (Saldamax 

Mille – krovovi sa balastom, membrana 

odvojena od podloge) ili fen za zavarivanje 

vrućim vazduhom (Laister Varimat – prohodni 

krovovi, membrana fiksirana za podlogu). Kod 

krovova sa balastom optimalna temperatura za 

zavarivanje je 500-530°C, uz brzinu varenja 

170-200cm/min, a kod prohodnih 500-530°C 

(u zavisnosti od debljine membrane i spoljne 

temperature), uz brzinu 170-200cm/min. Pre 

početka varenja preporučuje se podešavanje 

mašine za radne uslove i test-zavarivanje sa mehaničkom 

proverom vara (destruktivni test). 

4.3. Lepljenje hemijskim THF lepkom – Izvodi 

se četkom između ivica membrana koje 

se lepe (preklop 5cm). Prilikom lepljenja vrši se 

pritisak rolerom u trajanju od 5 sekundi posle 

nanošenja lepka leti, i 10-15 sekundi zimi, na 

rastojanju 2-3cm od četke. Moraju se proveriti 

zalepljene ivice posle 12-24 sata, kad se nanosi 

Flagon pasta za zaptivanje. 

5) Početna ivica i detalj preklopa – Svi uglovi 

na početnim ivicama moraju biti zaobljeni 

makazama. Kod višestrukog preklapanja gde 

debljina spoja prelazi 1,2mm, završne/početne 

ivice svih T spojeva moraju biti zarubljene 

ili pritisnute valjanjem. Na spoju ne treba da 

bude više od tri membrane. Preko paralelno 

poravnatih membrana polaže se 20cm široka 

traka od istog materijala da omogući spoj sa 

sledećim membranama. 

6) Dopunska oprema – Gotovi TPO dopunski 

elementi – accessories/fittings (uglovi, 

ispusti/slivnici, zaptivni prsten oko cevi i ostali 

8) Provera ručnog i automatskog zavarivanja 

– Pre završnog zavarivanja od posebnog je 

značaja da se uradi probno zavarivanje sa 

naknadnim testom ljuštenja: 

a) Provera spoja tokom zavarivanja – Temperatura 

i brzina zavarivanja trebalo bi da budu 

periodično proveravane pre i tokom procesa zavarivanja. 

Zavareni šav bi trebao biti ravan i bez 

nabora ili drugih nedostataka. 

b) Vizuelna provera spoja – Posle zavarivanja 

trebalo bi izvršiti pregled svih zavarenih šavova 

u pogledu kvaliteta a to se posebno odnosi na: 

poprečne spojeve, proboje i preklope. 

c) Mehanička provera spoja – (varenje ručnim 

fenom ili Varimat automatskom mašinom) 

šav mora biti u potpunosti ohlađen. Mehanička 

provera vrši se šrafcigerom ili specijalnom iglom 

za ispitivanje šava. Provera se izvodi pritiskom 

duž prednje ivice šava ne oštećujući samu traku/ 

membranu. Mehanička provera spoja nije provera 

procurivanja, ali koristi u lociranju bilo kog 

defekta na spoju. 

d) Pneumatska kontrola (varenje Saldamax 

1000 automatik mašinom) – Duplo zavarivanje 

(u dve linije) kreira vazdušni prostor između dva 

vara koji može biti podvrgnut pneumatskom testu 

(2bara) u trajanju od pet minuta, sa prihvatljivim 

opadanjem pritiska od 20%. Da bi se postigla 

dimenziona stabilnost na vazdušnom kanalu pri 

različitim temperaturama (zima/leto), test bi trebalo 

izvesti minut posle početnog stavljanja kanala 

pod pritisak, uz vraćanje pritiska na 2 bara 

na početku probnog perioda. Ova metoda testiranja 

garantuje integritet vara. Vodootporne dužine 

moraju biti preklopljena sa 10cm. Širina duplog 

zavarivanja je 4,2cm. Centralni deo duplog vara 

je šupalj i tako formira vazdušni kanal koji omogućuje 

pneumatski test stabilnosti vara ■ 

POLYKEM SR D.O.O. 

Aleksandra Seferovic dia 

a.seferovic@polykemsr.co.rs; www.flag.com 

44 www.build.rs

arhitektura 

Sistem školovanja arhitekata 

Inženjer ili umetnik Arhitekta, sa Univerziteta 

u Beogradu, po vokaciji je inženjer. 

Arhitekte su članovi Inženjerske 

komore. Arhitekte spadaju u onih par 

procenata ljudi sa završenim fakultetom u 

Srbiji. Pored arhitekata inženjera postoje 

i arhitekte koje nisu školovane kao inženjeri, 

ali i oni koji uopšte nisu školovani 

kao arhitekti a tako se potpisuju (najčešće 

dizajneri enterijera, nameštaja i sl), što je 

sve samo još jedan pokazatelj nejasnog 

položaja struke kod nas. Kako bilo, biti 

arhitekta po mnogo čemu razlikuje se od 

ostalih profesija, ne samo inženjerskih već 

i svih drugih koje podrazumevaju fakultetsko 

obrazovanje. 

Stvarna razlika počinje već sa prijemnim 

ispitom koji na arhitekturi podrazumeva 

i procenu sposobnosti koja se ne zasniva 

samo na tačnim/netačnim odgovorima na 

testu (koji opet nije standardan i ne postoje 

knjige u kojima pišu tačni odgovori), već i na 

komisijskoj proceni crteža, skice, makete i 

sl, što uključuje izvestan faktor subjektivnosti 

(kao što je to slučaj na umetničkim akademijama). 

Ovo dalje podrazumeva skoro 

obavezne pripremne časove koji maturante 

koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada 

evra, ne računajući putne troškove za 

one koji tokom cele školske godine putuju 

u Beograd gde su mahom skoncentrisane 

ovakve privatne škole. 

Ako ne uspeš da se upišeš na budžet, već godinama 

unazad, plaćaš najskuplje školovanje 

pod kapom Univerziteta u Beogradu (nije 

mnogo drugačija slika ni u Novom Sadu). 

Poslednjih godina nejasni su i kriterijumi 

za upisivanje završnih godina fakulteta 

(master studija), kao i kriterijumi za vrstu 

finansiranja nastavka školovanja. Sve ovo su 

samo početni troškovi na koje se dodaju oni 

svakodnevni: od pribora za crtanje i papira, 

do neophodnih bržih računara i štampanja 

radova. 

Tek tada zapravo počinje… Studije arhitekture, 

po širini tema koje se obrađuju, takođe 

predstavljaju izuzetak u odnosu na mnoge 

druge školske programe. Uči se sve: od crtanja, 

istorije arhitekture, gradova i umetnosti, 

preko urbanizma i zoniranja, ili inženjerskih 

predmeta kao što su projektovanje instalacija, 

statika, mehanika, betonske, čelične 

i drvene konstrukcije, pa sve do uređenja 

enterijera i izrade specifikacija i organizacije 

gradilišta. Zapravo, malo je tema kojima 

se aktivno bave studenti arhitekture, a koje 

već nisu pokrivene na nekim drugim fakultetima 

i umetničkim akademijama. Tako 

su brojne generacije arhitekata polagale i 

preko 50 ispita, a zatim i diplomski, da bi 

došli do diplome inženjera arhitekture na 

Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u 

Beogradu. 

Edukacija arhitekata, poslednjih godina, 

uvođenjem bolonjskog sistema, znatno 

se razlikuje u odnosu na ranija vremena. 

Mnogi u ovome vide urušavanje struke, 

dajući primedbe da generacije koje sada 

izlaze sa Arhitektonskog fakulteta nemaju 

dovoljno stručnog znanja za rad u 

praksi. Ne znam… Pretpostavljam da bi 

ovakva ocena imala smisla kada bi slučaj 

bio da je prethodnih pola veka kontinuiranog 

školovanja arhitektonskih 

inženjera dalo brojne svetski priznate 

rezultate, ili, kada bi nam gradovi bili 

malo drugačiji. To nije slučaj, i ostaje 

samo da vidimo koliko ćemo u novom 

sistemu školovanja arhitekata dobiti a 

koliko izgubiti. 

GDE NAM JE 

OBRAZOVANJE I ULOGA 

PROFESIJE 

Na početku, pre nego što počnemo sa iznošenjem konkretnih 

sistemskih predloga za unapređenje položaja arhitekture u našoj 

svesti, poslu, kulturi i društvu uopšte, važno je bliže se osvrnuti 

na okruženje u kome se školuju i rade arhitekte u Srbiji poslednjih 

decenija i kakve su perspektive za naredne. Ovakav pregled važan 

je, kako arhitektima, tako i drugim profesionalcima u oblasti 

građevine, ali i onima koji pišu zakone, da se bliže upoznaju sa 

jednom od najčudnovatijih profesija kod nas. 

REAKCIJE na tekst Gde nam je arhitektura, 

Build magazin broj 14. (iz pisama 

Redakciji i komentara sa internet portala 

Građevinarstvo.rs): 

– Dodajem da nam je Inženjerska komora 

Srbije institucija kroz koju upornim vuvuzelisanjem 

moramo saterati arhitektonsko delo 

u urbanistički sklad da bi smo se kao arhitektonska 

struka izborili za gradograditeljstvo. 

Prilika nam je bila javni uvid u novi predlog 

za licence. A biće još prilika – važno je pisati, 

govoriti, trubiti... – Biljana Pavlović. 

– Dodao bih tome jedino aspekt koji nije 

pomenut, a to su kadrovi koji rade na polju 

arhitekture/građevinarstva. Ono što je loše 

zadesilo arhitekturu, zadesilo je i njene poslenike 

i to u većoj meri one čiji je napor za 

uređenijim sistemom bio veći. Oni su skrajnuti 

iz života, a njihovo mesto u poslu, životu, 

stručnim raspravama, izložbama... zauzeli 

su ljudi koji vide unapred najdalje do sutra 

i čiji su interesi u profesiji i inače, prizemni. 

Ovaj aspekt dopunjuje sumornu sliku o arhitekturi/građevinarstvu, 

a mogućnosti ozdravljenja 

čini još beznadežnijim – Boris Nemet. 

Međutim, specifičnost arhitekture kao profesije 

jeste da, makar onoliko koliko se tiče 

klasičnog inženjerskog znanja, treba da se 

tiče onih aspekata koji su komplikovaniji za 

definisanje (funkcija, estetika, uticaj na okruženje, 

itd). Smatram da odnos treba da bude 

i znatno povoljniji u korist ovih drugih nego 

što je to dugo bio slučaj kod nas. Možda naše 

posmatranje, ali i očekivanja od arhitektonske 

struke, treba da se pomere od inženjerskog ka 

dizajnerskom. Šokantno Ne. Ovo je sasvim 

uobičajena praksa u svetu i daje rezultate, i, 

govoreći na osnovu neposredne, poslovne i 

privatne, komunikacije sa desetinama tek diplomiranih 

arhitekata, verujem da ćemo ih i 

mi osetiti za nekoliko godina kada bolonjske 

generacije uđu u posao. 

– …Dodao bih sledeće: Kako je arhitektura 

ogledalo društva, slična situacija je kod nas 

u prosveti, zdravstvu... 

Kod nas nedostaju standardi, stručni integritet, 

opšte (društveno) dobro koje određuju 

crvenu liniju dokle se može i šta nije za prodaju. 

Treba stvarati ambijent o neophodnosti 

poštovanja civilizacijskih normi. Još uvek se 

nadam da ima nade za nas – Ivan Hajzler. 

– Kao mlad arhitekta jako sam pogođen 

ovom situacijom u našoj profesiji. I slažem 

se sa motivima ovog teksta. Mišljenja sam 

da u koliko arhitektonska profesija ne pokrene 

reforme niko, nikad neće. 

Zato mislim da je rešenje da se udružimo u 

vidu nekakvog udruženja ili sindikata čiji bi 

cilj bio da se bori za sve one arhitektonske 

interese koji su nestali. Da se kod nadležnih 

institucija izdejstvuju pravila igre koja 

će, to sigurno, biti od opšteg interesa. Kao 

pojedinac ne mogu ništa da uradim, ali Vi, 

kao časopis, imate sve uslove da uz pomoć 

ostalih arhitekata pokrenete tu ideju – Bojan 

Dragović ■ 

46 www.build.rs

ARHITEKTURA – DEO II 

ARHITEKTONSKE 

DANAS 

arhitektura 

ŠKOLOVANJE ARHITEKATA NA 

INSTITUTU PRATT U NJUJORKU 

U decembarskom broju 2008. godine 

Build magazin je objavljio intervju sa 

Evan Douglis-om, njujorškim arhitektom 

i profesorom na Pratt institutu u 

Njujorku. O obrazovanju arhitekata on 

je tada, između ostalog, rekao: 

Ali, važno je osvrnuti se i na svetske trendove u građevinarstvu i 

položaj arhitektonske struke u eri održive gradnje, energetske efikasnosti 

i masovne izgradnje stambenih, poslovnih i industrijskih 

objekata koja prati migracije stanovništva i tehnologije ka gradovima 

i pojedinim regionima sveta. Bez ovoga, možemo načiniti 

savršen plan za naše okolnosti, ali će one ubrzo biti promenjene 

bržom integracijom zemlje i društva u svetske tokove... 

piše: Mladen Bogićević 

I ne, zgrade nam se neće rušiti samo zato 

što arhitekti neće biti pravi inženjeri, 

isto kao što se ni klima uređaji, bela tehnika 

ili panoramski liftovi ne kvare i ne 

raspadaju zato što za njihov dizajn nisu 

odgovorni pravi mašinci već obični industrijski 

dizajneri. 

Struka među strukama 

Elem... Mora se znati šta je moguće a šta 

nemoguće, šta je optimalno a šta preskupo, 

šta je smisleno a šta običan hir, ali, na kraju 

krajeva, tu je investitor – onaj koji daje novac 

i svakako želi da zna šta za njega dobija. 

Zato smatram da prvo treba da preispitamo 

naše viđenje i položaj arhitekata, od projektovanja 

do gradnje jednog objekta, da bismo 

zatim uopšte mogli da izričemo stavove o 

načinu njihovog školovanja. 

STATISTIKA – ŠIRI DALJE 

Od 16. jula kada je postavljen na internet, 

zaključno sa 1. oktobrom 2010. godine, 

tekst Gde nam je arhitektura, na 

portalu Gradjevinarstvo.rs zabeležio je 

785 poseta sa 688 različitih IP adresa, i 

to sa prosečnih 6:49 minuta po poseti. 

Nije prošao ni jedan dan bez posete, a 

u navedenom periodu ovo je bio 12. po 

redu najčitaniji tekst na portalu. Ostavljeno 

je i pet komentara. Isti tekst je u 

tom periodu zabeležio i preko 100 poseta 

na sajtu Build magazina. 

Kada se ovome doda i 16.000 primeraka 

Build magazina koji su poslati na adrese iz 

naše baze širom Srbije, verujemo da smo 

uspeli da skrenemo pažnju na problem 

naše arhitekture. Nastavićemo sa ovom 

pričom i zato vas molimo da nam se pridružite 

u vidu identifikacije problema i predloga 

za njihovo rešavanje, i, pre svega, 

u vidu međusobne komunikacije, udruživanja 

i ličnog angažovanja ■ 

Komentari onih koji su želeli da daju svoje 

mišljenje na ovu temu nadovezali su se 

podsećanjem da slični problemi postoje i u 

drugim strukama, pre svih, izdvajajući nedostatak 

standarda profesije i skrajnutom 

pozicijom stručnjaka na mestima gde se o 

profesiji odlučuje. 

U svom komentaru, Goran P, dao je možda 

najjasniju sliku uništavanja jedne struke u 

koju je ulagano mnogo (kroz budžet, troškove 

studija, itd): „Dodao bih samo da se šteta 

projektantskim firmama načinjena divljom 

gradnjom može meriti milijardom evra (načinjenom 

u zadnje dve decenije) i isto toliko 

izgubljene dobiti na ime nenaplaćenih taksi. 

Da ovo nije puka spekulacija dokazuje 

aproksimacija: pomnožite broj prijavljenih 

jedinica divlje gradnje sa 100m 2 (neki prosek, 

mada ima i daleko većih površina od toga) i 

sa prosečnom cenom izrade glavnog projekta, 

pa ćete doći do pomenute cifre. Od koga da 

tražimo nadoknadu štete, kao ljudi od struke 

Kako vratiti u red unakažene gradove 

Kako su divlje sazidani objekti dobijali struju 

i vodu Bez toga bi bili beskorisna gomila 

građevinskog materijala. Hoće li neko prozvati 

nekadašnje ministre gradnje što nisu nista 

preduzeli da spreče ovakvu pojavu koja ne 

postoji nigde u iole civilizovanom svetu” 

Retko se dešava da cena rada arhitekte bude 

prihvaćena kao i svaka druga. Još od studentskih 

dana kada sam bio zamoljen da nacrtam 

idejni projekat za kuću ili preuređenje stana 

prvo sam govorio cenu. Uvek je bila velika. 

Uvek. Treba li reći da je uvek bila manja od 

dnevnica koje sam u isto to vreme, i za isto 

onoliko vremena koliko bi mi trebalo da nacrtam 

nekoliko varijanti rešenja idejnog projekta, 

dobijao kao NKV radnik na istim ili sličnim 

gradilištima Odgovor na ponudu obično je 

bilo zbunjeno pitanje: pa zar ne želiš da nešto 

bude napravljeno po tvojoj ideji Neuko Duhovito 

Bezobrazno Po malo od svega toga... 

– Naravno... Ne morate da budete naučnik 

ili inženjer – kreativni pojedinac bi trebalo 

da bude sposoban da pronađe kreativna 

rešenja, da oblikuje zgradu koja će u sebi 

venčati zgradu odgovornu prema okruženju 

i zgradu koja je vizuelno zanimljiva. 

Te stvari ne moraju se deliti. Ne morate 

da idete kod jednog arhitekte koji će projektovati 

reprezentativnu zgradu a zatim 

kod drugog koji će je prilagoditi lokalnim 

klimatskim uslovima. Moje studente učim 

da mogu da urade oba! 

Pri tom, to ne znači da treba da budete 

podjednako obrazovani u svakom aspektu. 

Kad izađete iz škole, vi ćete svejedno biti 

u prilici da radite sa inženjerima, izvođačima, 

tehničarima, dizajnerima tekstila, 

enterijera, nameštaja, i to će sve biti poslovi 

o kojima znate ponešto, osnovno, čak 

i više od toga, ali nećete u potpunosti biti 

snalažljivi u svemu tome – građenje zato 

i jeste proces koji čini saradnja. Ali dok su 

u školi, vođen etičkim principima, pokušavam 

da im sve ove grane posla održim na 

okupu kako ne bi upali u zamku verovanja 

da umetnost i nauka nisu jedna ista stvar. 

I to je lepota arhitekture, zar ne Morate da 

razmišljate o osnovnom konceptu objekta, 

o tome kako će on stajati u prostoru, koje 

materijale možete koristiti, kako ih povezati 

u jednu celinu, kako će štedeti energiju, 

koliko bi to moglo da košta... 

Jer, kad sazrite i ostarite, tada se sve pretvara 

u pitanje ekonomije... ■ 

www.build.rs 

47

arhitektura 

Cenovnik za rad arhitekata kod nas jednostavno 

ne postoji i sličnu komunikaciju sa 

klijentom doživeo je verovatno svaki arhitekta. 

Ne pita se za cenu kod lekara, malo 

se provrti glavom, ali se plati, kod advokata, 

zna se koliko je malterisanje po kvadratu ili 

izrada stolarije, ali: zašto običan crtež košta toliko... 

šta tu ima, samo nacrtaš dve sobe, kuhinju 

i kupatilo... eventualno terasu, ili ako može 

još jedna dečija... za slavu imamo puno gostiju 

pa trpezarija mora da ima dugački sto... a ona 

kuhinja što amerikanci imaju kao u krug... 

voleo bih onako dnevnu sa dve odvojene garniture, 

to mi se baš sviđa... Naravno, ovakav 

razgovor se vodi o stanu od 70 kvadrata. 

A sa druge strane: arhitekta je zamislio zid 

od staklenih prizmi i investitoru se to svidelo. 

Samo, arhitekta je zaboravio da pomene 

cenu jednog takvog zida već u izvođenju 

(energetska efikasnost ne važi za te manje 

objekte). Na kraju, umesto prizmi, pola 

predviđene površine naknadno se zaziđuje 

blokovima. Onda se i građevinci i mašinci 

prisete svih onih čudnovatih projekata koji 

su pravili probleme prilikom izvođenja, pa 

se priče o arhitekturi najčešće pretvore u 

otvoreni rat različitih inženjerskih struka. 

Problemi su jednaki za tek diplomirane i 

nezavisne arhitekte, za manje i veće biroe, i 

nastavljaju se, od studija, pa tokom nekoliko 

decenija prakse, sve do tačke kada u novinama 

ne pročitate: S... K... (55), jedan od naših 

najboljih arhitekata mlade generacije... 

Projektovanje ili dizajn 

Ekserom! Ekserom! – govorio je Zuko 

Džumhur studentima koji su se žalili na 

nedostatak pribora. Naravno da određene 

slobode i uslovi moraju postojati za nastanak 

arhitektonskog projekta, ali, uvek 

prvo treba postaviti i pitanje može li se i 

bez njih rešiti neki problem. 

Da uzmemo za primer jednu parcelu u urbanom 

tkivu: ona ima definisanu spratnost, 

građevinsku i regulacionu liniju, indeks izgrađenosti, 

itd. Investitor želi da sagradi poslovni 

ili stambeni objekat. Svaki značajan 

otklon, u smislu gabarita, od moguće površine 

korisnog prostora na datoj parceli, znači 

manju potencijalnu zaradu. 

Evo računice: ukoliko arhitekta želi da se 

igra sa promenom dubine na fasadi, makar 

u delu koji pokriva samo četiri kvadratna 

metra u osnovi, na zgradi spratnosti P+4 

gubitak u ukupnoj mogućoj površini iznosi 

100m 2 . Kada se takav jedan izgubljeni kvadratni 

metar pomnoži sa zaradom od 100 

evra dobija se gubitak od 2.000 evra. Kada 

se na taj gubitak dodaju i sitne komplikacije 

u izradi oplate ne (čisto) pravougaone 

osnove, armiranje, merenje, više termoizolacije 

zbog veće površine fasade, veća površina 

fasadne obloge, više radnih sati, itd, trošak se 

povećava u svakoj fazi izgradnje. 

Razloga za sumnju u ovakav projekat je 

mnogo. Da li je zarada 100 evra po kvadratu 

ili znatno više Da li je ukupan gubitak dve 

ili pet hiljada evra, ili znatno više Da li će 

takva umetnička intervencija biti dovoljno 

efektna da obezbedi investitoru kupce koji 

će biti spremni da plate izgubljenu zaradu u 

vidu veće cene preostalih kvadrata Moguće, 

ali teško. Četiri kvadratna metra po osnovi 

zaista su malo prostora da se, zahvaljujući 

njima, napravi toliko izuzetna arhitektura 

da uspe, u ekonomskom smislu, da nadomesti 

izgubljeno. 

Slično je i sa rešenjem funkcije… U poslednjih 

pola veka, još od graditeljskog buma 

u celoj Evropi koji je započeo nakon Drugog 

svetskog rata, zajedno sa svetskim primerima 

gradova koji su za deceniju ili dve 

pretekli po mnogim kriterijumima i mnoga 

istorijska jezgra (Las Vegas, Hong Kong, i 

dr), izgradili smo milione poslovnih i stambenih 

zgrada. 

Kada se tako posmatraju stvari, lako je 

uvideti da, bez obzira na razlike (u smislu 

standarda, klime, kulture, ekonomske 

snage grada ili države), jedva da može postojati 

i matematička verovatnoća da je 

moguće izgraditi poslovnu zgradu ili stan 

koji negde na svetu već nemaju svog brata 

blizanca, makar i dvojajčanog. Koliko mogućih 

varijanti rasporeda prostorija može 

biti u stanu od 30, 50, 70 ili 100 kvadratnih 

metara Koliko velika razlika može biti u 

arhitektonskom rešenju osnove poslovnog 

objekta, kancelarijskih prostora ili tržnih 

centara kakvi se zidaju svuda u svetu 

Evidentno je da su stvari jednostavnije nego 

što se čini. Ovo su prve uvidele korporacije 

koje su vlasnici brojnih objekata širom sveta. 

Tako lanci hotela, restorana ili hipermarketa 

imaju osnovne nepromenljive koncepte, pa 

čak i arhitektonske ili tek enterijerske stilove, 

koje primenjuju bez obzira da li se objekat 

nalazi u Beogradu, Bankoku ili Parizu. 

Pored toga što na taj način, korporativnom 

arhitekturom, ističu svoj prepoznatljiv logo 

u vidu cele zgrade, oni štede vreme i energiju 

na razmatranje svakog projekta pojedinačno. 

Primer je i tunelska gradnja stambenih jedinica 

u Holandiji: stambene jedinice (osnove 

oko 3x10m), ređaju se poput hotelskih soba 

sa jednim fasadnim zidom (oko 3x3m). 

Standardi se znaju, spratnost se zna, raspored 

kupatila, kuhinje, boravka/sobe takođe, 

zna se i sistem gradnje, i arhitekta tu nema 

šta da traži. Međutim, raspisuje se arhitektonski 

konkurs za dizajn fasade. Kada je u 

pitanju duža stambena lamela sa ovakvim 

jedinicama, fasada se podeli na nekoliko 

vertikala i različita arhitektonska rešenja 

pojedinih segmenata stvaraju vizuelni utisak 

nezavisnih kuća sabijenog tipa (sa odnosom: 

visina>širina) kakve su karakteristične za tu 

zemlju. 

I mnogi kritičari i teoretičari arhitekture 

zastupaju dizajnerski koncept uloge arhitekata 

u savremenim projektima, po kom 

se oni neće mnogo mešati u standardne 

matrice osnovnog oblikovanja zgrada 

(jedan od onih koji predviđaju da će se 

najveći deo arhitektonske profesije, zbog 

manje-više rešene funkcije, konstrukcije, 

itd, u narednih nekoliko decenija zapravo 

baviti mahom fasadama, jeste i ko-osnivač 

londonskog biroa Foreign Off ice Architects 

– FOA, Alejandro Zaera Polo). Ovome 

je doprinela i činjenica da popularne projekte 

starhitekata (zvezda arhitekture, poznatih 

arhitekata), o kojima pišu i prenose 

svi svetski mediji, sve češće prate problemi 

sa preskupom gradnjom, neracionalnošću 

prostora i primenjenih materijala, ali i nemogućnost 

kvalitetnog izvođenja takvih 

projekata, koji zatim moraju biti obnavljani 

ili rekonstruisani svake godine ili decenije, 

a neretko i u potpunosti rušeni. 

Čak i da postavljanje osnovnih matrica 

zahteva veštine koje imaju samo arhitekti, 

njihova uloga je, za najveći broj projekata, 

već odavno ispunjena. Srž ovakvog gledanja 

na ulogu arhitekte zasniva se na uočavanju 

nepotrebnosti za utroškom energije, 

vremena i novca za projektovanje rupe na 

saksiji. 

Kako će nam onda zgrade izgledati Ne 

znam. Možda bolje Da, svima jeste jasno 

da se arhitektura izdvojila kao profesija 

zahvaljujući tome što je uspela da 

stvori izuzetne građevine koje su prerasle 

svoju ulogu i postale simboli svog grada, 

države pa i svoje epohe, ali, oni koji 

lamentiraju nad arhitekturom kao nadri 

graditeljstvom, zaboravljaju da su svi ti 

objekti imali smisla samo onda kada su 

predstavljali izuzetke u osnovnoj urbanoj 

matrici u kojoj se nalaze. 

Evo ponovo primera iz Holandije: ne možete 

projektovati zgradu tako da se svojom 

arhitekturom nameće gradu, osim ukoliko 

nije reč o javnom objektu – školi, muzeju, 

pozorištu, itd. Ovo je prošle godine u Urbanističkom 

zavodu Beograda holandski 

arhitekta Kees Kaan obrazložio rečima: da 

iznad arhitekture jednog objekta postoji 

arhitektura celog grada. Ono što je balkon 

sa ogradom od kovanog gvožđa predstavljao 

za dvospratnicu između dva svetska 

rata, to je za grad bila crkva, zgrada opštine 

ili suda – lajt motiv, reper, simbol… 

Kada je arhitekta vaspitavan, a ne samo 

obrazovan, u tom duhu, ovakva, nepisana 

ili na neki način definisana pravila, ne 

doživljavaju se kao ograničenja umetničkih 

sloboda već kao prosta pristojnost projektanta 

da prihvati vrednosti okruženja i 

radi pod njihovim okriljem, bez preterane 

sujete i ubeđenja da će od privatne zgrade 

napraviti novi simbol u ravni Partenona ili 

Ajfelovog tornja. 

48 www.build.rs

Sada bih se ponovo vratio na obrazovanje 

arhitekata... Tokom godina provedenih na 

studijama arhitekture, stekao sam utisak da 

se zaboravlja na vaspitanje. Neprestanom 

pričom o najboljim primerima savremene 

svetske arhitekture (koji su nekim slučajem 

najčešće slobodnostojeći objekti) kao i projektnim 

zadacima koji malo imaju veze sa 

učestalošću određenog tipa objekta tokom 

radnog veka jednog arhitekte (radi se na 

primer, jedna kuća, jedna zgrada, jedan muzej, 

jedan paviljon, jedna banka) ne uspeva 

se stvoriti svest o realnom ambijentu u kom 

će teći profesionalni put arhitekata. Na primer, 

često se zaboravlja i da parter (prizemlje 

zgrade) sa maloprodajnim prostorima, 

tokom celog životnog veka zgrade, neće pratiti 

arhitekturu fasade već ideju projektanta 

lokala ili, opet pomenuti, korporativni duh 

banke, robne marke, samoposluge ili restorana 

brze hrane, tj. korisnika prostora. 

Ali, koliko će svršenih arhitekata imati 

prilike da za svaki stambeni objekat projektuje 

po jedan muzej tokom karijere 

Koliko diplomskih radova ne sadrži slobodnostojeći 

objekat, a koliko će puta u 

karijeri arhitekta imati priliku da projektuje 

zgradu uglavljenu u urbano tkivo, 

sa samo dve fasade, od kojih je ta druga 

zapravo krov Rezultat je često sebičan 

odnos prema okolini, agresivan pristup 

rešenju fasade ili anvelope objekta, primena 

ekskluzivnih materijala ili upadljivih 

boja u neopravdanim količinama, i 

sve ono što srećemo prolaskom kroz ulice 

naših gradova. 

Urbanizam, energija, 

materijali… 

Savremena zgrada u urbanom tkivu neće 

doneti ništa spektakularno novo, u smislu 

rešenja prostora, anvelope, pa čak i fasade. 

Šta je onda to što novi projekti treba da 

donesu Krajnji kupac ili korisnik prostora, 

a zatim i investitori, sve više insistiraju na 

savremenom opremanju zgrade sistemima 

za automatizaciju i centralno upravljanje, na 

energetskoj efikasnosti objekta ili na smanjenju 

potrošnje vode (što je na mnogim 

mestima u svetu jednako važna tema). Ovo, 

po vokaciji, nije posao arhitekte, već inženjera 

drugih struka, ali uloga arhitekte ipak 

ne prestaje da ima značaja. 

Ranko Božović, dipl.inž.maš, u okviru 

stručnog seminara Energetska ef ikasnost 

– perspektive uštede energije u zgradarstvu 

(Sava Centar, 5. mart 2010. godine), govoreći 

o svojoj ulozi savetnika za bioklimatsku 

optimizaciju poznatom arhitekti 

Rem Koolhaas-u, objasnio je kako izgleda 

saradnja dve struke (naslov predavanja: 

Nova tehnologija projektovanja objekata). 

Na postavljeno pitanje u kojoj meri mu je 

dozvoljeno da utiče na arhitektonski projekat, 

Božović je odgovorio: 

– Arhitekta može da kaže: nemoj da mi menjaš 

projekat, i onda više nemamo o čemu 

da razgovaramo. Sa druge strane, Koolhaas 

želi da iskoristi prednosti koje mu pruža 

energetski 3D model osnovne skice objekta 

koju zatim razvija u skladu sa optimizacijom 

buduće potrošnje. Pametan arhitekta 

će maksimalno iskoristiti ono što možemo 

da mu ponudimo i oblikovati zgradu tako 

da smanji potrošnju energije za 10, 20 ili 50 

procenata… 

Ne treba ignorisati ni činjenicu da danas 

uloga proizvođača građevinskih materijala 

postaje sve značajnija za konačni izgled 

jednog objekta. Proizvođači raznih 

fasadnih obloga nude gotova rešenja karakterističnih 

detalja, boja, tekstura, itd. 

Naravno, ostaje prostora i za izradu delova 

objekta, ili pojedinih detalja, po specijalnoj 

narudž bini, ali, ukoliko arhitekta 

nije u stanju da najveći deo posla uradi sa 

već izabranim asortimanom jednog proizvođača 

fasade, treba da se zapita u vezi sa 

svojim sposobnostima kombinovanja pa i 

sa granicama svoje mašte. 

Obično se tim povodom setim i reči profesora 

nacrtne geometrije Grujića da su sve 

knjige na srpskom jeziku napisane sa trideset 

slova – kada savladaš njih, možeš da 

pročitaš i sve knjige. Isto tako deca od istog 

seta kockica sklapaju nebrojeno mnogo 

kombinacija različitih oblika pa tako nešto 

ne bi trebalo da predstavlja problem ni za 

jednog arhitektu. 

Gde treba da stignemo 

Bez namere da poričem značaj inženjerskog 

pristupa u arhitekturi (ako bi tako nešto 

uopšte imalo smisla), želeo sam samo da 

skrenem pažnju na probleme koje još uvek 

ni ne stižemo da vidimo. Sve i da nam se nekim 

čudom dogodi opšta revolucija i povratak 

društva na relativno pristojan nivo poštovanja 

prema profesiji, svake prema sebi i 

prema drugim, to i dalje neće biti dovoljno. 

Marjanne Pearson iz konsultantske firme 

Marjanne Pearson Associates decenijama 

se bavi zapošljavanjem arhitekata za 

poznate svetske biroe. Na sajtu Gradjevinarstvo.rs 

pre godinu dana objavili smo 

intervju sa njom iz koga izdvajamo sledeće 

delove... 

– Morate imati propratno pismo! Ono će 

stajati na prvoj strani. Tih prvih 75 reči su 

ono zbog čega poslodavac treba da okrene 

stranu i nastavi da čita CV. Dajte im odmah 

dovoljno informacija da shvate ko ste i zašto 

žele baš vas. Među osnovnim stvarima koje 

podrazumeva jeste i to da mora biti atraktivno 

u grafi čko-estetskom smislu – ukoliko 

nemate sopstveno zaglavlje, napravite jedno 

za tu priliku. 

arhitektura 

Lako ćemo uočiti sve što ne valja kod nas, 

malo teže ćemo to ispraviti, ali, pravi izazov 

jeste da odmah prepoznamo probleme koji 

su se u međuvremenu pojavili u svetskoj arhitekturi. 

Zato sam ovim tekstom želeo za 

kratko prekinuti priče o načinima za uspostavljanje 

naše nove arhitektonske scene, o 

našim sadašnjim problemima, o tome ko su 

pravi stručnjaci i slične. 

Izgubili smo korak pre nekoliko decenija i, 

ma koliko i taj cilj sada izgledao daleko, ne 

možemo, ako je tako nešto uopšte moguće, 

trošiti snage da se vratimo u tu tačku jer svi 

su drugi sa nje odavno otišli. Ne treba biti 

preveliki optimista i nadati se da ćemo skoro 

uspeti da napravimo nadaleko poznatu 

školu srpske arhitekture (poput one koju 

imamo u košarci). Ali, možemo makar olakšati 

jedni drugima, struka struci i generacija 

generaciji, tako što ćemo, pre busanja u 

grudi i insistiranju na svom viđenju stvari, 

prihvatiti da su arhitektura i građevinarstvo 

uopšte, dovoljno široke i zahtevne oblasti 

da im ni daleko raznorodniji pristup neće 

škoditi, naprotiv. 

Crtanje kuća nikada neće, niti može biti 

samo to. Arhitektura, i kada ne pokušava 

da dosegne one građevine koje su je i 

svrstale u red umetnosti, predstavlja osovinu 

za sve druge profesije koje su uključene 

u jedan građevinski projekat. Arhitekta 

nije dizajner, niti inženjer, već nešto 

treće, i njegovo pravo mesto u građenju, 

kao i granice angažovanja, najbolje će odrediti 

svakodnevna praksa. Zato je važno 

da svi akteri uvek imaju na umu da niko, 

ni mašinac, ni građevinac, ni zidar, ni dizajner, 

ne može podići valjanu kuću sam, 

i onda kada prati pravila i ciljeve samo 

svoje struke. 

Arhitektura se menjala od onog dana kada 

smo je pustili niz vodu. Ne vredi stajati na 

istoj obali i čekati da se vrati, ista. Ne vredi 

ni da pođemo za njom, svako za sebe, isti. 

Treba da je tražimo zajedno... ■ 

To je prilika da pokažete da ste kreativna 

osoba, da ste sve shvatili ozbiljno, i da ste 

sami sebi brend. 

– Mislim da je slanje CV-ja deo prošlog, XX 

veka. Ukoliko pošaljete e-mail sa onih obaveznih 

75 reči i dodate: Napravio sam sajt 

– 90% onih koji vide taj mail kliknuće na link. 

Ljudi su radoznali. Ako će ih na linku dočekati 

nešto upečatljivo onda je to verovatno 

najbolji način da pokažete ko ste i šta radite. 

Arhitekti treba da imaju svoje sajtove. To je 

najefi kasniji način da pokažete svoje kvalitete 

– kaže Marjanne Pearson. 

Ceo tekst vidi na www.gradjevinarstvo.rs 

pod naslovom Kako treba da izgleda CV 

arhitekata prilikom traženja novog posla ■ 

www.build.rs 

49

arhitektura 

Da li ste me primetili 

Gde su oni koji se vode kao nestali u projektim 

biroima – mladi talenti Da li arhitekte 

treba da strahuju da će se ponoviti fenomen 

izgubljene generacije s početka 90-ih Kada 

sam završila koledž 1994. i došla kući otac 

mi je pružio brošuru svoje firme - prodaja 

padobrana. Znao je da diplomirani arhitekta 

u recesiji koja nas je zadesila početkom 

90-ih nema mogućnost da pronađe zaposlenje. 

Celo to leto provela sam u slanju 

CV-a i nisam dobila nijedan odgovor. 

Tako je bilo celoj generaciji. Tada, isto kao i 

danas, firme su kresale budžete, građevinarstvo 

je stalo, i ostalo je malo mesta za arhitekte. 

Prema Ministarstvu rada SAD-a, od 

tačke najveće zaposlenosti, jula 1990. godine, 

pa do tačke najdubljeg pada u januaru 1993. 

godine, čak 14,6% arhitektonskih biroa prestalo 

je sa radom – za samo 30 meseci. Mnogi 

su napustili ovu profesiju da joj se nikada ne 

vrate, a posvetili su se uglavnom tehnologijama 

– industrija koja je baš u to vreme počela 

da buja u Los Anđelesu i San Francisku. 

Drugi su se pronašli u srodnim delatnostima, 

kao nadzornici na gradilištima, menadžeri, 

grafički dizajneri, ili dizajneri nameštaja... 

Ali praznina koja je nastala u arhitektonskoj 

profesiji nije se mogla primetiti sve do ekonomskog 

rasta počekom XXI veka. 

BUDUĆNOST ARHITEKTONSKE STRUKE 

KOJA VRSTA OBRAZOVANJA 

GARANTUJE OSTANAK U POSLU 

Novi problemi za arhitekte u svetu počeli su još pre dve decenije. Tadašnja svetska ekonomska 

kriza koju smo tada propustili da osetimo pogođeni onom ratnom, ostavila je bez 

posla čitave generacije arhitekata koji su zatim hleb našli u raznim drugim zanimanjima. 

Zatim je, petnaest godina kasnije, u građevinskom bumu, nastao problem zbog nedovoljno 

iskusnog stručnog kadra, da bi poslednja kriza donela iste probleme kao i pre dve 

decenije, samo što sada više nema mnogo alternativa za arhitekte. O ovome govori tekst 

Mimi Zeiger za Architect Magazine – Da li ste me primetili (Have You Seen Me), preveden 

i objavljen na portalu Gradjevinarstvo.rs prošlog leta, ali je i dalje veoma aktuelan za razumevanje 

pozicije arhitekture na današnjem tržištu rada 

izvor: www.gradjevinarstvo.rs 

David Krantz, zajedno sa Ian Harris-om, režirao 

je i producirao film Archiculture koji 

prati poslednji semestar pet studenata arhitekture 

na Pratt institutu. Tokom snimanja, 

primetio je zanimljivu stvar: 

– Ne znam da li je to do naše generacije ili ne, 

ali primećujem veliku želju da se pravi arhitektura 

koja ima uticaj na društvo – da mu vraća 

vrednosti koje uzima. Postojao je veliki progres, 

pre recesije, u smislu društva i održivosti. 

Bili smo na tački kada ljudi počinju da shvataju 

prednosti bolje investicije. Ali sada su vremena 

teška, i taj princip je prosto oduvan – dodaje 

Krantz ■ 

Mišljenja su da danas stvari nisu jednostavne 

kao u starom modelu i da se u poslednje vreme 

školovanje arhitekata zasniva na dizajnerskim 

strategijama baziranim na računarima, 

ne na starim građevinskim tehnologijama, 

materijalima ili konstrukcijama – što opet 

nije dovoljno da biste jednog dana implementirali 

zelene tehnologije u svoje projekte. 

Ako ste obučeni jedino za rad na računarima 

i imate tu filozofiju, onda verovatno nećete 

imati šta da stavite u svoj CV čime biste postali 

zanimljiv kandidat. Ironično, ono što je 

Oberdorfer-u pomoglo da nađe posao, može 

samo smetati novoj generaciji arhitekata. 

U prethodnoj epizodi Nestalih... 

Tada je, oko 2004. godine, rastuće tržište 

vapilo za generacijama arhitekata od 1990- 

1994. kako bi popunili položaje u biroima 

srednjom generacijom, ali... ona je odavno 

bila u drugim profesijama. Izbor biroa je bio 

ili da daju veću platu nego što je predviđeno 

za taj položaj ljudima koji imaju 25-30 godina 

staža u profesiji, ili da prerano postave 

nekoga iz najmlađe generacije na mesto za 

koje nema dovoljno iskustva. 

Konvencija AIA (Američkog instituta arhitekata) 

1990. godine u Vašingtonu obilovala 

je prezentacijama osiguravajućih društava, 

banaka i agencija za nekretnine. Bili su im 

potrebni profesionalci obučeni za timski rad i 

rešavanje problema... Mladi arhitekti sa znanjem 

iz oblasti računara i grafike vrbovani su 

od strane industrije elektronskih umetnosti i 

programiranja igrica, i tu su jedino mogli steći 

novo iskustvo u skladu sa svojom diplomom. 

Peter Oberdorfer nije mogao pronaći posao 

nakon diplomiranja na odseku za dizajn 

okruženja (U.C. Berkeley's College of Environmental 

Design) 1991. godine, i nekoliko 

meseci je radio prekovremeno za malu platu, 

da bi zatim otišao u Njujork i završio školu na 

univerzitetu Columbia. Danas je predsednik 

velike kompanije za vizuelne efekte Slash FX. 

Učio je 3D modeliranje i animaciju da bi mu 

se ubrzo stvorila prilika da dizajnira virtuelno 

okruženje za film Silvestera Stalonea... 

Velika potražnja za talentima kojih nije bilo 

u periodu pre 2007. godine dovela je do ekspanzije 

međunarodne saradnje u oblasti 

projektovanja sa zemljama koje su mogle da 

obezbede ljude koji su mogli da obave zadatke. 

Počela je saradnja sa kućama za rendering 

iz Indije, Argentine, Slovačke, i svuda 

gde je standard života niži nego u SAD 

(ovaj koncept rada svakako je dobro poznat 

arhitektima u Srbiji – prim.prev.). Ovakva 

praksa stvorila je paradoks: jeftina radna snaga 

u drugim zemljama obezbeđuje potrebne 

projekte za rastući balon u SAD, uz primetni 

nedostatak iskusnih projekt-menadžera. 

Naravno, u sadašnjoj ekonomskoj situaciji 

potreba za njima je diskutabilna. 

Sada situacija za mlade diplomirane arhitekte 

veoma liči na onu sa početka 90-ih, 

a daleko veći broj njih je dobro upoznat sa 

računarskim programima pa će još lakše da 

ode u neku drugu profesiju koja će umeti da 

iskoristi njihove sposobnosti i znanja. 

Obrazovani... da li i spremni 

Suština teme današnje izgubljene generacije 

nisu ekonomske okolnosti, već pitanja 

o realnoj vrednosti škola arhitekture. Da li 

su diplomci pripremljeni kad uđu u posao 

sa opštom diplomom za projektovanje Da 

li će dodatne specijalizacije doneti prednost 

na tržištu rada – ili će trpeti posledice 

uskog obrazovanja I na kraju, koja to specijalizacija 

garantuje posao 

Kada je otpušten iz biroa gde je bio zaposlen 

bezmalo dve godine, Jef Zaborski je zahvaljujući 

otpremnini mogao da posveti 20 sati nedeljno 

volonterskog rada u Međunarodnom 

komitetu za spasavanje gde pomaže izbeglicama 

iz Butana da pronađu svoje mesto za 

život u Njujorku. Traži stanove, radi nabavku 

posteljine, nameštaja i drugih potrepština, i 

ima nov pogled na sopstevnu situaciju: 

– Rad sa ljudima koji su se našli u okolnostima 

na koje ne mogu da utiču čini da pomislite: pa, 

mogao bih da se posvetim svemu tome još više – 

kaže Zaborski, koji ipak ne namerava da odustane 

od svoje profesije – Imam obrazovanje, 

poznanstva i opšte znanje, pa sada razmišljam 

kako bih mogao pomoći ljudima više, šta je to 

što mogu da uradim kao arhitekta 

Svi i dalje samo drže palčeve i ne bave se mnogo 

prognozama. Izveštaj Ministarstva rada 

pokazuje da su arhitektonske firme na svom 

vrhuncu jula 2008. godine brojale 224.500 

zaposlenih. Do marta 2009. godine ta brojka 

je opala za 13%, na 195.100. Dok neki arhitekti 

popunjavaju vreme radeći na svojim 

LEED akreditacijama, konobarisanju, volontiranju, 

mnogi čeprkaju okolo, radeći povremeno 

neki manji projekat ili crtajući u CADu 

tu i tamo. Po pravilu... ostaju na pola puta. 

Nova izgubljena generacija možda neće biti 

na vizit-kartama, jer prosto ne postoji više 

ni mesto na kom mogu da se izgube – zaključuje 

Mimi Zeiger ■ 

50 www.build.rs

promo 

SAMOUKLAPAJUĆI 

KROVNI I FASADNI 

PROFIL PIANO 

Građevinsku industriju, pored brojnih 

problema koji dolaze van nje (kao što je to 

slučaj sa poslednjom, i još uvek aktuelnom 

svetskom krizom), pritiskaju i brojni problemi 

vezani za samu struku. Ovi problemi 

se pre svega otkrivaju prilikom početka 

izgradnje i tokom izvođenja radova, i pritiskaju 

izvođače, bila kriza ili ne... 

Jednostavnost kao potreba 

Najveći i najprisutniji problemi prilikom 

izvođenja građevinskih radova jesu: 

• kratki rokovi – ubrzana kretanja na tržištu 

zahtevaju veoma brze reakcije pa 

investitor ima sve manje vremena za čekanje 

na izvođenje radova kako bi u novom 

objektu mogao da započne da se bavi 

svojom delatnošću 

• nestašica kvalifikovane radne snage – 

sve je manje raspoloživih kvalifikovanih 

radnika koji mogu stručno, kvalitetno i 

brzo obavljati zadatke koji se pred njih 

postavljaju. 

Proizvođači za građevinsku industriju svakoga 

dana iznalaze rešenja koja će u najvećoj 

mogućoj meri rešiti probleme sa kojima 

se suočavaju izvođači radova. Ovo je 

jedini način da se ostane aktuelan, i uopšte, 

da se ostane na tržištu. 

Nova rešenja zato pre svega moraju da budu 

pristupačna (optimalna cena) i pouzadana 

(po mogućstvu da se oslanjaju na dobro poznate 

i oprobane materijale i sisteme koje 

tržište i radnici poznaju), a zatim tek dolazi 

na red ono što daje prednost u odnosu na 

konkurenciju: jednostavnija ugradnja koja 

istovremeno znatno utiče na kvalitet radova 

otklanjajući što više mesta na kojima može 

doći do greške ljudskog faktora. 

INM zato sada predstavlja upravo proizvod 

koji će ispuniti estetske i funcionalne 

zahteve, istovremeno olakšavajući rad izvođačima 

uz postizanje punog kvaliteta 

izvedenih radova u kraćim rokovima, ali 

na puno zadovoljstvo investitora. To je 

samouklapajući krovni i fasadni profil sa 

nevidljivim kačenjem – Piano. 

Piano – elegancija 

jednostavnosti 

Piano je sasvim nov proizvod na tržištu 

Srbije kada je reč o pokrivanju limovima. 

On je zamena za klasične falcovane limove, 

od kojih ga, pre svega, izdvaja jednostavnost 

ugradnje na objektu. Spajanje limenih profila 

na klik, ne samo da odvaja Piano od klasičnih 

sistema, već ga svrstava u red profila koji 

će sve veću primenu nalaziti u budućnosti. 

PIANO PROFIL 

sistem kačenja lima na klik 

sa nevidljivim vijcima 

Univerzalnost ovog proizvoda ogleda se u 

širokom polju primene, jer, bez obzira na 

površinu ravni na koju se postavlja, oblik, 

arhitekturu i tip namene i konstrukcije 

objekta, može biti primenjen na krovovima 

i fasadama podjednako jednostavno i adekvatno. 

Poseban princip spajanja traka lima odlikuje 

se jednostavnošću ali i bezbednošću 

klasično pričvršćene limene obloge. Najveća 

prednost u odnosu na druge sisteme oblaganja 

limovima jeste u estetici fasadne, zidne 

ili krovne obloge – Piano obloga u potpunosti 

sakriva vijke. 

Kačenjem na klik nije ni u najmanjoj meri 

ugrožena bezbednost pokrivene površine. 

Limovi su spojeni vijkom za krovnu konstrukciju, 

ali sam preklop vrši se jednostavnim 

postavljanjem dva falca jedan na drugi i 

pritiskanjem dok veza ne legne. 

SAMOUKLAPAJUĆI PROFIL PIANO 

Izbor materijala mora ostati deo ponude za 

investitore jer brzina i cena ne mogu biti jedini 

aduti. Tako se i za Piano profil mogu 

koristiti različite vrste limova – čelični pocinkovani, 

aluminijumski ili bakarni lim. 

Ostale informacije i detalje u vezi sa montažom 

limova Piano profila možete preuzeti 

na sajtu INM, ili se raspitati direktno 

kod proizvođača ■ 

INM 

Put Nikole Pašića bb 

31230 Arilje 

tel: +381 31 894 440 

fax: +381 31 894 441 

inm@verat.net 

inmarilje@nadlanu.com 

www.inm-arilje.com 

52 www.build.rs

MAŠINOPROJEKT 

KOPRING 

promo 

Mašinoprojekt Kopring je vodeća 

srpska kompanija u oblasti 

projektovanja, konsaltinga i projekt 

menadžmenta, sa dugom tradicijom 

uspešnog poslovanja. Sa 230 stalno 

zaposlenih predstavlja jednu od 

najvećih projektantskih kompanija u 

regionu iz koje godišnje izlaze stotine 

hiljada isprojektovanih kvadrata... 

Glavni Poštanski 

centar Beograd 

• površina: 

28.000m 2 

• lokacija: 

Zemun, Beograd 

• projektovanje 

Poslovni kompleks EDB i EPS 

2 

• površina: 46.000m 

• lokacija: Blok 20, Novi Beograd 

• projektovanje i projektni nadzor 

Naselje za sportiste BU 2009. Belville 

• površina: 270.000m 2 


• projektovanje i projektantski nadzor 

Narodna banka Srbije 

2 

• površina: 50.000m 

• lokacija: Slavija, Beograd 

• projektovanje, konsalting i stručni nadzor 

Poslovni kompleks Airport City Belgrade 

• površina: 80.000m 2 


• projektovanje, projektantski i stručni nadzor 

Ono što razlikuje Mašinoprojekt od većine 

ostalih projektantskih firmi kod nas 

jeste broj inženjera svih tehničkih struka 

koji mogu da isprojektuju najveće i najsloženije 

objekte u najkraćem mogućem 

vremenskom roku. 

Višedecenijsko iskustvo na velikim projektima 

i gradilištima prenosi se na mlade 

inženjere koji nastavljaju uspešnu tradiciju 

kompanije. Zaposleni u Mašinoprojektu 

pomoći će investitorima da izaberu najbolju 

ideju prema svetskim standardima, koristeći 

najsavremenije materijale i rešenja koja će 

biti realizovana kroz projekat kompanije. 

Reference i prisutnost Mašinoprojekta na 

tržištu najbolji su dokaz spremnosti da ponude 

svetski standard i kvalitet. Mašinoprojekt 

pruža pun obim usluga što se vidi, ne 

samo po dugačkom spisku dugoročnih klijenata, 

već i po mnogobrojnim nagradama. 

Naravno, potvrda svega toga jeste i činjenica 

da Mašinoprojekt uspešno radi u projektantskom 

miljeu već više od pola veka ■ 

Stambeni kompleks Dr. Ivana Ribara 

• površina: 100.000m 2 


• projektovanje i stručni nadzor 

Hotelsko-poslovni kompleks Ashtrom 

• površina: 70.000m 2 

• lokacija: Rajićeva ulica, Beograd 

• projektovanje, projektantski i stručni nadzor 

MAŠINOPROJEKT KOPRING 

Dobrinjska 8 A 

11000 Beograd 

Centrala: +381 11 36 35 700 

Gen. direktor: 36 35 724 

Teh. direktor: 36 35 767 

Kom. direktor: 36 35 731 

Fin. direktor: 36 35 728 

fax: +381 11 2643 995 

slobodan.lalic@masinoprojekt.co.rs 

www.masinoprojekt.co.rs 

www.build.rs 

53

promo 

BUZON PODNOŽJA 

BRZO, JEDNOSTAVNO I, PRE SVEGA, KVALITETNO 

Preduzeće Buzon Pedestal 

International sa više od 20 

godina iskustva na području 

gradnje, nudi ekskluzivni sistem 

izrade terasa i ravnih krovova. 

Sistem prilagodljivih podnožja 

omogućava neuporedivo bržu 

i jednostavniju montažu 

kamenih i drvenih obloga terasa 

i tehničkih podiznih podova, 

koji se lako mogu dizati radi 

eventualne brze i bezbolne 

izmene raznih vodova i instalacija 

Svakidašnjica u građevini jesu žurba i 

stizanje rokova... Zato su građevinari neprestano 

u potrazi za inovacijama, koje bi 

im omogućile dostizanje pravog kvaliteta 

na brži, jednostavniji i, naravno, jeftiniji 

način. 

U preduzeću Buzon Pedestal International, 

kao odgovor na te želje, razvili su prilagodljiva 

podnožja. 

Buzon podnožja predviđena su za: 

• krovne terase pokrivene 

kamenim pločama 

• terasne vrtove 

• drvene i kamene terase 

• razne vrste stalnih ili pokretnih 

podijuma u jednoj ili različitim 

visinama (pozorišta, koncerti, mitinzi...) 

• stubove 

• tehničke podove koji se mogu lako 

podizati i koji imaju svoju primenu u 

industriji (hemijskoj, mehaničkoj, 

naftnoj...) kao i na televiziji i 

elektrokomunikacionim salama. 

Velika prednost Buzon podnožja jeste u 

tome što se podovi postavljeni na njih mogu 

dizati radi eventualne brze i bezbolne izmene 

raznih vodova i instalacija. Jednostavna 

montaža i demontaža podova sa podnožjima 

Buzon zanimljiva je i svima koji postavljaju 

sajmovske štandove. Tako sajamska 

prezentacija, na vrlo jednostavan način 

može u estetskom i funkcionalnom smislu 

da se izdvoji iz okruženja pružajući ambijent 

kuće ili bašte u sajamskoj hali. 

U milimetarskom hodu podnožja su prilagodljiva 

do visine od 850mm. Napravljena 

su od visokokvalitetnog polipropilena, a 

mogu izdržati i opterećenja preko 1.000kg 

na podnožje. Kao dodatne delove podnožja, 

preduzeće Buzon nudi i umetke, koji služe 

pravljenju fuga između ploča (2 do 10 mm), 

gumice koje sprečavaju klizanje, korektor 

nagiba, element za podnožne letve … 

S obzirom na to Maramo već godinama vredno 

sakuplja iskustva u radu sa Buzon podnožjima, 

rado će vas savetovati i pomoći ■ 

MARAMO d.o.o. 

Generalni zastupnik za Srbiju, 

Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i 

Hercegovinu, Crnu Goru 

i Makedoiju 

Dolenjska cesta 242 c 

1000 Ljubljana 

tel: +386 1 280 66 50 

info@maramo.si 

www.svet-parketa.si 

54 

www.build.rs

promo 

Fluidtherm program izrađuje se od 

sirovine Polypropylene Random 

(skraćeno, PP-R) type 3, visoke 

molekularne težine. Za proizvodnju 

Fluidtherm programa isključivo se 

koristi repromaterijal renomiranih 

svetskih dobavljača. Proizvodi iz 

ove grupe imaju sve sertifikate koji 

zadovoljavaju najviše standarde 

prema testovima predviđenim 

od strane nemačkog Ministarstva 

zdravlja i nemačkih standarda 

FLUIDTHERM PP-R 

PROGRAM 

Fluidtherm cevi i fiting namenjeni su za 

instalacije tople i hladne vode. Ovaj proizvodni 

program u potpunosti zamenjuje 

pocinkovane cevi za vodu za piće. 

Fluidtherm je takođe predviđen za transport 

prehrambenih tečnosti, instalacije u 

hemijskoj industriji, instalacije za navodnjavanje 

plastenika i bašti, instalacije za razvod 

vazduha pod pritiskom, vakuum instalacije, 

kao i instalacije za slanu morsku vodu, abrazivne 

tečnosti i naftu. 

Peštan nudi u svom asortimanu cevi prečnika 

od Ø20 do Ø110mm. 

Prednosti Fluidtherm-a: 

• dug vek zahvaljujući 

otpornosti na spoljne uticaje, 

nema korozije 

• niski gubici pritiska zbog glatkih površina 

• smanjuje pojavu kondenzacije 

na minimum, što je karakteristika 

metalne instalacije 

• apsolutno netoksični u skladu sa 

normama za transport pijaće vode 

• otpornost na mraz 

• svi navojni umeci koji se ugrađuju 

urađeni su prema EN10226 

i garantuju nepropusne spojeve 

• visoka zavarljivost, svi delovi 

se mogu sastaviti putem 

varilice ili električnog mufa 

• mala težina (9 puta lakši od čelika) 

olak šava transport i manipulaciju. 

Kvalitet 

Kvalitetom Fluidtherm PP-R programa u 

Peštanu se upravlja preko kvaliteta repromaterijala 

koji se ugrađuju u proizvod kao 

i kroz planski kontrolisano vođenje procesa 

proizvodnje, kroz autokontrolu i kontrolu 

od strane za to kvalifikovanih lica. 

Upotrebljeni repromaterijali su najvišeg, na 

nekoliko nivoa proverenog kvaliteta, nabavljeni 

su od najrenomiranijih svetskih proizvođača. 

Upravljanje procesom proizvodnje i kvalitetom 

gotovog proizvoda, po propisanim 

dokumentima, poštujući sve standarde iz te 

oblasti daje gotov proizvod koji je u potpunosti 

usaglašen sa postavljenim zahtevima 

kvaliteta, čime se garantuje njegova bezbednost 

i dug vek eksploatacije. 

Garantovani kvalitet potvrđuju sertifikati 

i standardi koje Peštan poseduje ISO 

9001, SKZ, DWGV, MPA, SABS i dr, u 

procesu uvođenja ISO14001 i ISO 18000, 

kao i najsavremenije informacione tehnologije 

SAP. 

R&D 

Razvojni sektor kompanije 

Komapanija Peštan je u 2009. godini sublimirala 

procese razvoja koji su bili podeljeni 

u više sektora u novoformirani Sektor 

razvoja. U okviru R&D sektora podeljene 

su funkcije na nekoliko osnovnih. 

Primarna funkcija sektora jeste da sprovede 

istraživanje novih proizvoda i razvoj novih 

rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu, 

kompanija Peštan mora kontinuirano da 

pronalazi nove načine za tehnološki razvoj 

asortimana. 

Održavanje i unapređenje proizvoda je najvažnija 

sekundarna funkcija R&D sektora. 

Ovo pomaže kompaniji da sačuva opseg 

proizvoda ispred konkurencije i promeni 

životni vek proizvoda. Postojeće proizvode 

treba održavati kako bi i dalje bili u standardu 

koji je propisan prema normama za koje 

su oni namenjeni. 

Kvalitet proizvoda i proizvodnih procesa je 

glavno pitanje. R&D sektor treba da bude 

veoma uključen u kvalitet novih proizvoda 

kroz potrebni nivo regulatornih zahteva. U 

saradnji sa Sektorom obezbeđenja kvaliteta, 

R&D sektor razvija plan kvaliteta za nove 

proizvode. 

Tokom prodaje svojih proizvoda na tržištu, 

kompanija Peštan prati sve potrebne regulative 

u skladu sa zakonskim obavezama. 

U ovom sektoru rade inženjeri koji iza sebe 

imaju ogromno iskustvo u ovoj industriji. 

Primarna funkcija sektora jeste da sprovede 

istraživanje novih proizvoda i razvoj novih 

rešenja. Da bi bila konkurentna na tržištu, 

kompanija Peštan mora kontinuirano da 

prolanalazi nove načine za tehnološki razvoj 

asortimana. Kompaniji Peštan će sve gorepomenuto 

omogućiti da i u narednom vremenskom 

periodu ostane lider u proizvodnji 

elemenata za vodovod i kanalizaciju ■ 

PEŠTAN 

1300 Kaplara 189 

34301 Aranđelovac-Bukovik 

tel: +381 34 742 160 

742 180 

fax: +381 34 742 109 

Beograd: +381 11 36 10 353 

063 301 832 

kontakt osoba: Radovan Grujić 

www.pestan.net 

www.build.rs 

55

promo 

NOVI ARMAFLEX DUOSOLAR 

MNOGO POUZDANIJI I ENERGETSKI EFIKASAN 

Kompanija Armacell je poznati 

proizvođač tehničkih pena i svetski 

lider na tržištu za fleksibilne 

izolacione materijale. U 2009. godini 

kompanija je imala promet od oko 

400 miliona evra. U Armacell grupi 

radi ukupno oko 2.300 zaposlenih u 

12 zemalja. Sedište kompanije je u 

Muensteru, Nemačka. 

Armaflex DuoSolar predstavlja novi 

sistem koji uključuje spajanje 

fleksibilnih nerđajućih cevi, 

nove visokotemperaturne izolacione 

materijale sa mikroćelijskom 

strukturom i znatno čvršćom 

zaštitnom folijom 

Armaflex DuoSolar 

Nova pena u Armaflex DuoSolar sistemu 

ne samo da ima poboljšane tehničke karakteristike, 

već je dimenziono stabilna i 

lakša za rukovanje. Inovacija je postignuta 

u strukturi zaštitne folije koja je mnogo 

otpornija na mehaničke uticaje i lakše 

prolazi kroz prodore u zidovima, kanalima 

i plafonima. 

Potpuno nov dodatak u programu jeste i 

sistem za spajanje kod Armaflex DuoSolar 

VA, predizolovane fleksibilne nerđajuće 

cevi, koje se mogu spojiti brzo i sigurno na 

komponente solarnih sistema. 

Kroz intenzivno istraživanje i inovacione 

tehnike proizvodnje, Armacell je u mogućnosti 

da usavrši ćelijsku strukturu elastomernih 

materijala i dalje poboljša tehničke 

vrednosti. U poređenju sa tradicionalnim 

elastomernim materijalima, novi Armaflex 

DuoSolar karakteriše mnogo bolja penasta 

struktura. 

Zbog mikroćelijske strukture, izolacioni 

materijal dimenziono je stabilniji i lakši za 

rukovanje. Armaflex DuoSolar je mnogo 

energetski efikasniji od njegovog prethodnika: 

sa toplotnom provodljivošću od λ 0°C 

= 0,038 [W/m∙K], novi izolacioni materijal 

efikasno smanjuje toplotne gubitke u protoku 

tople vode od solarnog panela do rezervoara. 

Otpor difuziji vodene pare zatvorene ćelijske 

strukture je poboljšana do μ ≥ 4.000, 

što znači da je materijal takođe optimalno 

zaštićen od prodora vlage. 

Armaflex DuoSolar proizvodi sada su obezbeđeni 

i novom strukturnom zaštitnom folijom. 

UV-otporna obloga mnogo bolje trpi 

mehaničke uticaje i štiti izolaciju od oštećenja 

u teškim situacijama prilikom instalacije 

(npr. u nekorišćenom dimnjaku kroz koji su 

već provučeni cevi i kablovi). 

ARMAFLEX DUOSOLAR VA 

Novi dodatak u proizvodnom programu 

jeste sistem za spajanje koji je specijalno 

razvijen za instalacije Armaflex DuoSolar 

VA. Sa ovim proizvodom predizolovane 

fleksibilne nerđajuće cevi mogu se povezati 

na komponente toplotnog solarnog 

sistema lako i bez specijalnog alata. 

Sistem je toliko jednostavan da je greška 

praktično isključena. Projektovano je naleganje 

metal na metal i spajanje ostaje 

čvrsto i nepropusno, čak i nakon odvrtanja 

i zavrtanja nekoliko puta ■ 

Armaflex DuoSolar je dostupan kao obložena 

fleksibilna nerđajuća cev (Armaflex 

DuoSolar VA) i bakarna cev (Armaflex 

DuoSolar CU). 

Zbog patentiranog sistema za spajanje i 

razdvajanje, predizolovane cevi mogu se 

razdvojiti i ponovo spojiti tokom instalacije 

bez oštećenja zaštitne folije. Proizvodnja 

predizolovanih cevi se konstantno 

nadgleda, obezbeđujući u svakom trenutku 

visok kvalitet. Upotrebom Armaflex 

DuoSolar povećava se efikasnost celog 

solarnog sistema. 

Pored Armaflex proizvoda, vodećeg brenda 

u oblasti fleksibilnih tehničkih materijala, 

kompanija se bavi proizvodnjom tehničkih 

izolacionih materijala, sistema zaštitnih 

obloga, proitivpožarne zaštite kao i proizvoda 

za kontrolu buke, specijalnih pena za 

višenamenske industrijske primene i penaste 

materijale koji se koriste kao kompoziti. 

Više informacija na www.armacell.com ■ 

Armacell AG 

Switzerland 

Brunnmatt 522 

CH-6264 Pfaffnau 

kontakt osoba: Darko Tanasijević: 

tel: + 381 11 346 20 73 

+ 381 65 276 22 35 

www.armacell.com 

56 

www.build.rs

promo 

IZOLACIJOM 

DO MANJIH TROŠKOVA 

GREJANJA I HLAĐENJA 

KUĆA IZOLOVANA KAMENOM VUNOM OSIGURAVA VIŠI KVALITET ŽIVOTA 

Kamena vuna je protivpožarna, toplotna i zvučna izolacija 

U vreme kada je energija skupa i 

njena cena neprekidno raste, zgrade 

i kuće obnavljamo primarno radi 

poboljšanja energetskog bilansa, 

a ne samo zbog estetskog doživljaja 

objekta. Energetski obnovljen dom 

trošiće manje energije za grejanje i 

hlađenje, što podrazumeva i manje 

račune, dakle – finansijsku uštedu 

Pravilnom izolacijom kuće smanjuju se ne 

samo troškovi grejanja i hlađenja, već i 

emisije CO 2 

u atmosferu ■ 

Ukoliko kuća ranije nije bila izolovana, 

uštede energije i novca mogu biti čak i 

do 80%, pa se primarna investicija može 

vratiti već za nekoliko meseci. Pored toga, 

dobro izolovana kuća kamenom vunom 

osigurava i viši kvalitet života, jer se osim 

ugodne temperature u unutrašnjosti, rešava 

problem buke i vlage. Budući da se počinje 

taliti tek na temperaturama višim od 

1.000°C kamena vuna pruža izvrsnu protivpožarnu 

zaštitu. 

Zgrade i kuće, bilo da su novoizgrađene ili 

su obnovljene, mogu biti toliko energetski 

efikasne da troše i do 10 puta manje energije 

od prosečnih objekata u Srbiji. No, današnja 

nam tehnologija omogućuje i korak dalje – 

gradnju objekata koje mogu biti čak i nezavisni 

od mreže električne energije. 

Potvrda tome je i nedavno izgrađena prva 

PassivePlus kuća u Danskoj koja proizvodi 

energiju i koja zahvaljujući izuzetno 

maloj potrošnji (manje od 15kWh/m²) 

višak energije vraća u mrežu. Između ostalog, 

za ovu PassivePlus kuću korišteno je 

500mm Rockwool kamene vune za izolaciju 

krovova i zidova ■ 

NAJAVA KOMPANIJE ROCKWOOL 

Organizujemo seminar o protivpožarnoj 

izolaciji građevinskih objekata – 11. 

novembra 2010. u Beogradu, hotel 

Holiday Inn. Pozivamo sve zainteresovane 

da se prijave na mail info@rockwool.rs. 

Rockwool Grupa je najveći proizvođač 

kamene vune u svetu ■ 

Lykke Friis, danska ministarka za klimu 

i energiju prilikom otvaranja prve 

PassivePlus kuće u Danskoj 

Godišnja potrošnje energije na grejanje (kWh/m2) 

200-280 prosečna zgrada u Srbiji 

100 standardno izolovana zgrada 

40 niskoenergetska kuća 

15 pasivna kuća 

promo 

PROIZVODNJA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA 

MARKO TODOROVIĆ 

MATOX 

Svi smo svesni činjenice da je u današnje 

vreme apsolutni prioritet, i jedino gde 

se ne može praviti kompromis, svakako 

očuvanje zdravlja ljudi i životne sredine. 

Tradicionalne boje i lakovi koji su, na 

žalost, na našem tržištu i dalje u upotrebi, 

najčešće su bazirane na organski isparivim 

rastvaračima, koji svojim isparenjima veoma 

negativno utiču kako na zdravlje ljudi tako i 

na atmosferu, odnosno ozonski omotač. 

Na sreću, situacija počinje polako ali sigurno 

da se menja, jer nove tehnologije i trendovi 

u industriji boja i lakova navode proizvođače 

da tragaju za sofisticiranim rešenjima i 

novim proizvodima, koji će pored estetskih 

i ekonomskih ispuniti i ekološke zahteve. 

Zakonom koji je u našoj zemlji stupio na 

snagu početkom ove godine definisano je 

da nivo organski isparivih materija (VOC 

– Volatile Organic Compound) ne sme da 

bude veći od 130 grama po litru proizvoda, 

a iz godine u godinu će se taj procenat 

postepeno smanjivati, sve dok se organski 

rastvarači potpuno ne izbace iz upotrebe... 

Fabrika građevinskog materijala Matox 

a.d, vođena vizijom menadžera da će organski 

isparive materije svakako morati 

da se odstrane iz boja i lakova, još 2003. 

godine krenula je u razvoj boja i lakova na 

vodenoj bazi, u kojima nema organskih 

rastvarača, već se kao medijum za razređivanje 

i čišćenje koristi najobičnija voda. 

Tragajući za što kvalitetnijim rešenjem, 

obratili su se stručnjacima koji su se već 

oprobali, pokazali i dokazali na polju proizvodnje 

ekoloških boja i lakova. Tako je i 

potpisan ekskluzivni ugovor o preuzimanju 

tehnologije i licencnoj proizvodnji sa renomiranom 

švedskom kompanijom Colorex 

AB, i na osnovu toga ostvarena mogućnost 

proizvodnje i distribucije u 13 zemalja Srednje 

i Istočne Evrope, počevši od Austrije, 

zaključno sa Turskom. 

Nepune dve godine nakon toga završena 

je izgradnja modernih proizvodnih postojenja 

i startovala je proizvodnja boja i 

lakova na vodenoj bazi pod robnom markom 

Scala. U tu grupu ubrajaju se sledeći 

proizvodi: 

• boje za zidove i plafone u enterijerima 

• boje za spoljne mineralne površine 

• boje i lakovi za spoljne drvene površine 

• boje i lakovi za podove i parkete 

• boje za metalne površine 

• dekorativni materijali za zahtevnije obrade 

u enterijerima 

• pastozni fasadni malteri 

• boje i lakovi za industrijsku primenu. 

Sve boje i lakovi proizvedeni po toj tehnologiji 

u fabrici Matox a.d. apsolutno su, po 

svim važnim kriterijumima, identični proizvodima 

koji se proizvode u Švedskoj, jer 

se sve sirovine i ambalaža uvoze iz Evropske 

unije. 

Takođe je bitno istaći da se velika pažnja 

posvećuje kontroli kvaliteta, počevši od 

ulaznih sirovina, kontrole u toku procesa i, 

na samom kraju, završne kontrole gotovog 

proizvoda. Kvalitet se potvrđuje i međunarodnim 

sertifikatima ISO 9001:2008 – menadžment 

kvalitetom i ISO 14001:2004 – 

zaštita životne sredine. 

Danas je Scala široko raširena na tržištu 

Srbije i to u preko 70 mix-centara, a prisutna 

je i u Crnoj Gori, Makedoniji, kao i 

u Bosni i Hercegovini. Strateški cilj je da 

se u naredne dve godine Scala proizvodi 

nađu i na tržištu ostalih zemalja u regionu. 

Svi oni koji su isprobali rad sa bojama na 

vodenoj bazi shvatili su da to predstavlja 

izuzetan komfor. Nema štetnih isparenja i 

neprijatnih mirisa, kako prilikom same aplikacije 

tako i kasnije u toku sušenja. Prostorija 

koja se oboji može se odmah koristiti, 

uz blago provetravanje. Predrasuda koja se 

često pominje jeste da se boje na vodenoj 

bazi veoma sporo suše nakon aplikacije. To 

uopšte ne odgovara istini, jer je period sušenja 

ovih boja izuzetno kratak, a naravno 

najviše zavisi od temperature i vlažnosti 

vazduha. Takođe je predrasuda da te boje 

nisu postojane i da ih voda može oprati odnosno 

odstraniti. Ni ta tvrdnja ne odgovara 

istini. Naprotiv, površine koje se oboje ovim 

bojama su, nakon potpunog sušenja, veoma 

otporne na mokro brisanje, što je još jedna 

velika prednost jer vaše zidove možete lako 

održavati brisanjem kada se uprljaju, i na taj 

način produžiti period između bojenja. 

Ozbiljan odnos prema zdravlju čoveka i 

očuvanju prirodne sredine takođe je prisutan 

i prilikom proizvodnje praškastih materijala 

za završne radove u građevinarstvu 

koji izlaze iz fabrike FGM Matox a.d. 

Isključivo odabrane i proverene sirovine koriste 

se u procesu proizvodnje. Na primer, za 

razliku od mnogih drugih proizvođača koji 

kao punilo za praškaste proizvode koriste 

rečni ili kvarcni pesak (silicium-dioksid), 

proizvodi fabrike FGM Matox a.d. kao 

punilo sadrže isključivo krečnjački kamen 

(kalcijum-karbonat) koji se kontrolisano 

prerađuje, melje, seje i granuliše u samoj 

fabrici. 

Pored ekološkog faktora, koji je svakako 

najznačajniji, tu postoji i ekonomski faktor, 

jer je krečnjak lakši (ima manju zapreminsku 

masu) od rečnog ili kvarcnog peska, 

tako da je utrošak finalnog proizvoda daleko 

manji, a samim tim i gradnja rentabilnija. 

Takođe, moguće je isporučivati materijale u 

auto-cisternama ili silosima, i na taj način 

se izbegava korišćenje papirne ambalaže, 

olakšava manipulacija materijalom (istovar, 

prenošenje do mesta rada itd) a istovremeno 

se postiže i značajna finansijska ušteda ■ 

MATOX 

Glavički put bb; 35250 Paraćin 

tel: +381 35 570 511 

fax: +381 35 562 160 

www.scala.rs 

MATOX Direct 

Narodnog Fronta 86 v 

M.M. Lug; 11050 Beograd 

tel: +381 11 304 61 49; 34 73 973; 34 73 578 

direct@matox.rs 

Kneza Danila 49-51; 11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 322 52 53 

www.matox.rs 

www.build.rs 

59

promo 

DEMAG ELEKTRIČNE 

LANČANE DIZALICE 

JEFTINO REŠENJE ZA TEŠKE 

ZADATKE U INDUSTRIJI 

Električne lančane dizalice 

počele su da se primenjuju 

u industriji sredinom 

sedamdesetih godina 

prošlog veka, međutim, 

ozbiljnija ekspanzija 

upotrebe ovog tipa 

dizalica dogodila se 

sredinom devedesetih 

i traje do danas... 

Pokazalo se da električne lančane dizalice, 

po pitanju pouzdanosti, ni malo ne zaostaju 

za standardnim rešenjima sa sajlom, 

dok je uporednom analizom ustanovljeno 

da su, za iste nazivne nosivosti, lančane dizalice 

jeftinije i do 50%. Zbog svojih malih 

dimenzija, dizalice su upotrebljive u svim 

granama industrije, pa tako lančane dizalice 

mogu da se nađu u prehrambenoj, hemijskoj, 

automobilskoj, industriji cementa, 

građevinskih materijala, proizvod nim i 

skladišnim halama i dr. 

Kao kuriozitet služi i podatak da se vetrogeneratori 

(ili vetrenjače kako se ovi sistemi 

popularno nazivaju), isporučuju uvek 

sa jednom lančanom dizalicom nosivosti 

najčešće do 1-2t, koja omogućava podizanje 

rezervnih delova do turbine i njihovu 

jednostavnu zamenu. 

Načini primene električnih 

lančanih dizalica 

Električne lančane dizalice odlikuju se 

velikim brojem varijeteta u korišćenju i to 

je, uz izuzetan odnos cene i upotrebljivosti, 

njihov glavni adut. 

Osnovna varijanta lančane dizalice je stacionarno 

vešanje za fiksnu tačku (konzolu, 

gredu i dr.). Na ovaj način omogućeno je 

da se lančane dizalice koriste isključivo za 

vertikalni transport materijala, ali i kao sastavni 

deo složenijih sistema (transportnih 

platformi, transportnih liftova i sl.) 

Takođe, fiksna dizalica može da se koristi i 

kao vitlo na kranovima na kojima nije potrebno 

bočno pomeranje dizalice (čest slučaj 

u postrojenjima za cinkovanje, hromiranje, 

površinsku zaštitu). Maksimalna nosivost 

lančanih dizalica za ovakvu primenu je do 

5.000kg. 

Varijanta koja omogućava veću mobilnost 

jeste dizalica sa ručnim kolicima (jednošina 

dizalica). U ovom slučaju dizalice mogu 

da se kreću duž određene, projektovane, 

putanje. Ručno kretanje kolica podesno 

je za kretanje dizalice u proizvodnim postrojenjima, 

u kojima je potrebno prebaciti 

obradak sa jedne na drugu mašinu. 

Osim pravolinijskog kretanja, u ovom slučaju 

je moguće ostvariti i rešenje sa zakrivljenim 

(lučnim) putanjama, odnosno moguće 

je kombinovanje transportnih linija unutar 

proizvodnje sistemom prevodnica i/ili skretnica. 

Maksimalne nosivosti tereta koji se 

mogu pokretati na ovaj način su do 2.000kg. 

Najsloženija varijanta su električne lančane 

dizalice sa električnim kolicima, kod 

kojih se pogon vrši preko elektromotora 

i reduktora koji su integrisani u kolica, a 

upravljanje može biti na nekoliko načina. 

Najjednostavniji način je upravljanje preko 

komandnog upravljača, koji se veša na samu 

dizalicu. 

Ovakav način kretanja je interesantan kada 

putanje kretanja dizalice nisu previše dugačke, 

jer zahteva stalno prisustvo rukovaoca 

u neposrednoj blizini dizalice. Složenije 

rešenje upravljanja je daljinskim upravljačem 

i omogućava znatno veću upravljivost 

sistemom. 

Treće, ujedno i tehnički najsloženije rešenje, 

jeste automatsko upravljanje dizalicom, 

koje omogućava obavljanje složenih 

postupaka, koji se u vremenu ponavljaju 

(ovakvo rešenje je prisutno u procesnoj 

industriji – industrija papira, livnice, reciklažna 

industrija i sl.). 

Tehničko rešenje lančane dizalice sa elektro 

kolicima omogućava i korišćenje lančane 

dizalice kao vitla sa kolicima za kranove. 

Maksimalna nosivost koja se može ostvariti 

na ovaj način je do 5.000kg. 

Osim širokog spektra primene lančanih 

dizalica u industriji, interesantno je napomenuti 

i dopunske mogućnosti koje su posledica 

upotrebe velikog broja standardnih 

prihvatnih uređaja, koji su razvijeni za ovaj 

tip dizalica. Primera radi, kao prihvatni 

uređaji koriste se permanentni i elektromagneti 

različitih nazivnih nosivosti primenljivi 

u metalskoj industriji, pneumatske 

hvataljke koje su specijalno razvijane za industriju 

stakla, specijalne traverze za papirnu 

industriju i mnogi drugi uređaji razvijeni 

za specifične oblasti industrije. 

Električne lančane dizalice su u prošlosti 

bile korišćene za lakše radne cikluse, 

međutim savremene Demagove dizalice 

se proizvode od klase 4m po FEM (za manje 

nosivosti), do klasa 2m+ za najveće nosivosti, 

što omogućava primenu ovog tipa 

dizalica i u teškim radnim režimima ■ 

Ovlašćeni zastupnik 

Demag Cranes and Components 

TECON Sistem 

Antifašističke borbe 21 b 


tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50 

office@demag.rs: 

www.demag.rs 

60 www.build.rs

TEMELJ VRHUNSKE GRADNJE 

Gradnja savršenog doma počinje jednim savršenim blokom. Onog trenutka 

kada izaberete POROTHERM, izabrali ste kompletan sistem gradnje koji 

svojim svojstvima stvara idealno životno okruženje. 

www.wienerberger.rs 

Blok. Stvoren po meri čoveka.

promo 

CONVERGENT GROUP SA 

I 

PENTRA-SIL ® (PATENTIRANI) 

NANO-LITIJUM (NL) 

Convergent Group je vodeći 

proizvođač Pentra-Sil (NL) na 

svetu. Od 2001. godine ova 

kompanija pokrila je više od 

200 miliona kvadratnih metara 

širom sveta za kompanije kao 

što su: Audi, Ikea, Nestle, Gucci, 

Decathlon, Daimler-Chrysler, 

Bakker, Pepsi-Cola, L’Oreal, Lion 

Food, Glasstech, Carsberg, TNT, 

Maytag, Makita, HP, Costco, OBI, 

Scania, Lufthansa, Otis, itd... 

Pharma Group, skladište – Pentra Sil 

Ukoliko vam je poteban visoki sjaj, estetika 

ili dugotrajnost poda, Convergent 

Group ima proizvod za vas. Sa proizvodima 

iz njihove ponude, vaši podovi trajaće 

duže i izgledaće bolje. 

Convergent rešenja za podove zasnivaju se 

na primeni litijuma koji završnom sloju daje 

superiorne performanse u odnosu na druge 

materijale u upotrebi. Pored prednosti u tehničkim 

karakteristikama ove podove odlikuju 

i zelene karakteristike (LEED, low VOCs, 

itd) što je potvrđeno i brojnim sertifikatima. 

Univerzitet u Helsinkiju, Finska – Stain (UVS) & Guard (HP) 

Convergent specifični tretmani betona 

čine betonske podove izdržljivim i lakim 

za održavanje u raznovrsnim primenama: 

• Pentra-Sil ® (NL) – učvršćuje, štiti, 

zgušnjava 

• Pentra-Sil ® (244+) – štiti od soli i 

odbija prašinu 

• Pentra-Guard ® (HP) – industrijski 

premaz visokih performansi 

• Pentra Protective Coating 

– industrijski završni premaz 

• Pentra-Stain – umetnost litijuma 

sa bojama. 

CONVERGENT PALETA PROIZVODA 

PRIMENJUJE SE NA NOVI ILI STARI BE- 

TON: 

• industrijski proizvodni pogoni 

• magacini, objekti za skladištenje 

• maloprodajni i šoping centri 

• parking, garaže, saloni automobila 

• prostori za održavanje vozila 

• avionski hangari, terminali 

• bolnice i domovi zdravlja 

• škole 

• kafi ći, restorani, hoteli 

• poslovne zgrade 

• veterinarske klinike 

• holovi, hodnici ■ 

Convergent Group S.A. je ISO 9001 – 

ISO 14001 – EMAS i oslanja se na kvalifikovani 

inženjerski tim u tehnologiji 

betonskog poda i mrežu od više od 65 

distributera širom sveta. Za više informacija 

o materijalima i kompaniji obratite se 

predstavništvu Convergent Group-a za 

Srbiju ili pogledajte sajt kompanije ■ 

CONVERGENT GROUP SA 

Rue de le Mesnil 34 

B-5670 Viroinval 

Belgium, Europe 

phone: +32 60 390 752 

fax: +32 60 390 751 

info@convegent-group.com 

Ouklend, Novi Zeland, skladište – PS 244+ 

CONVERGENT GROUP – BALKAN 

Vlajkovićeva 25/1 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 3373 969 

mob: +381 63 447 445 

balkan.office@convergent-group.com 

www.convergent-group.com 

62 www.build.rs

promo 

Super Spacer ® je, prvi u svetu, 

nemetalni distancer od 

strukturalne pene. Tehnologija 

koja je nagrađena Thermo Set 

Spacer (TSS) nagradom, daje 

maksimalane rezultate. 

Od 1989. godine, Super Spacer ® 

prisutan je u toplotnoj efikasnosti 

prozora u SAD i odavno je uzor za 

sve ostale slične sisteme 

Super Spacer ® 

Super Spacer® testiran je na tržištu Severne 

Amerike već 20 godina i pokazao se kao 

izdržljiv proizvod odličnih karakteristika 

koji doprinosi smanjenju buke i potrošnje 

energije. Poslednjih godina osvaja i evropsko 

tržište koje je znalo da brzo prepozna i 

prihvati sve prednosti ovakvog sistema za 

zastakljivanje prozora. 

Super Spacer ® dostupan je 

u različitim bojama 

SUPER SPACER ® 

ENERGETSKI EFIKASNI PROZORI 

Ugradnja Super Spacer ® sistema 

za energetski štedljive 

prozore može doneti uštede i 

do 200 evra godišnje na grejanju. 

Kada se ovome doda 

i manje rada klima uređaja 

leti zbog bolje izolovanih 

prozora koji čuvaju svežiji 

vazduh u prostoriji od zagrevanja, 

jasno je da uštede 

teku tokom cele godine, a ne 

samo u zimskim mesecima. 

Po računicama koje navode 

u Tinisu, prozori sa Super 

Spacer ® sistemom mogu 

da umanje račune i do 20% 

i smanje emisiju ugljen-dioksida 

za oko tonu godišnje 

– što je količina koju auto 

proizvede za tri meseca ■ 

Nije potrebna velika mudrost da se razume 

koliko je neprimereno zastakljivati stolariju 

pomoću metalnih lajsni koje predstavljaju 

školski primer hladnog mosta. Koliko je 

energetski efikasno imati duplo zastakljene 

prozore (čak i sa ispunom od inertnog gasa) 

ukoliko uz sve četiri ivice ostaju hladni mostovi 

Zimi se hladnoća spolja preko stakla, 

lajsne i drugog stakla prenosi na unutrašnjost 

objekta, dok se leti istim putem gubi 

niža temperatura iz klimatizovanih prostorija. 

Kao i svaki gubitak temperature, ovo 

znatno utiče na potrošnju energije i mesečne 

račune. Bez obzira na cenu i jednostavnost 

proizvodnje prozora sa metalnom lajsnom, 

bilo je jasno da su potrebna bolja rešenja... 

Super Spacer® je 950 puta manje propustan 

od običnih aluminijumskih lajsni, što 

umanjuje ukupnu U-vrednost prozora i 

do 0,2W/m²K. Super Spacer® izolacioni 

sistem sa niskoemisionim mogućnostima 

može da smanji gubitke temperature preko 

prozora do 94% u odnosu na isti prozor 

sa uobičajenom aluminijumskom lajsnom. 

Ovo ima vidnog uticaja na manju emisiju 

ugljen-dioksida, značajne uštede energije 

i manje račune za grejanje. 

Komfor, zdravlje i bezbednost 

Naravno, dobar prozor neće samo štedeti 

energiju već i poboljšati celokupni kvalitet 

prostora za život i rad – samo zamenom 

standardne lajsne Super Spacer® sistemom 

može se smanjiti prenos buke do 2dB. 

Pored ovoga, dobro izolovani prozori 

sprečavaju pojavu kondenza, što je osnovni 

uzrok i za pojavu buđi i drugih alergenata 

koji kod korisnika prostora mogu 

izazvati astmu i alergijske nadražaje. 

Super Spacer® smanjuje kondenzaciju do 

70% čime praktično eleminiše buđ, a time 

i potencijalni rast bakterija i alergenata. 

Termo-staklo sa Super Spacer® lajsnom 

obezbeđuje prozoru i vetronepropusnost – 

ovi prozori mogu da istrpe udare vetra brzine 

i do 246km/h. Takođe, uz pomoć Super 

Spacer® lajsni moguće je izrađivati zakrivljena 

termopan stakla. 

Možda ste već svesni da će cena energije 

rasti i da je neophodno da razmišljamo o 

smanjenju emisije ugljen-dioksida i odgovornom 

odnosu prema resursima. Zato je 

važno izabrati kvalitetno izrađene prozore 

koji će zaista uštedeti i energiju, novac, i doprineti 

zdravijem okruženju. 

Standardi koje ispunjava Super Spacer ® : 

• S. Amerika – ASTM E2188, E2189, E2190 

• SAD – ASTM E773/E774, P-1 

• Velika Britanija i Evropa - EN 1279 

• ASTM E1886/E1996 and Dade County 

Hurricane 

• Kina - GB11944 - 1989 

• Nemačka - DIN 1286 Teil 1&2 

• Francuska- CSTB for CEKAL 

• Velika Britanija - BSI 5713 

• Kanada - CGSB 12.8, M-90 

• Španija - SELLO-INCE 

• Norveška - NBI testing ■ 

Porodično preduzeće Tinis Company, 

osnovano 1992. godine, bavi se trgovinom 

staklom i svim pratećim proizvodima 

koji su potrebni za izradu termo-stakala. 

U svom asortimanu nudi i raznovrsno 

građevinsko staklo, reljefno staklo, srebrna 

ogledala, reflektivna stakla, laminantna 

stakla, obojena stakla, lakovana stakla... 

Od pratećih materijala, u ponudi su lajsne 

za temoizolaciona stakla, izolacione kuglice, 

zaptivne mase i drugi neophodni proizvodi. 

Sve navedeno, kao i Super Spacer® 

lajsne za zastakljivanje, možete potražiti u 

preduzeću Tinis na kontaktima ispod ■ 

TINIS 

Narodnog fronta 6 

11050 Beograd 

tel: +381 11 3471 705 

fax: +381 11 3046 260 

tinisiv@sezampro.rs 

www.tinisco.com 

www.build.rs 

65

promo 

MIKOM 

PREDUZEĆE ZA PROJEKTOVANJE, IZRADU I 

MONTAŽU ČELIČNIH KONSTRUKCIJA I OPREME 

Firma Mikom d.o.o. osnovana 

je 1993. godine i od tada, 

neprekidnim razvojem i 

osavremenjavanjem proizvodnje 

i opreme sa kojom raspolaže, kao 

i konstantnim usavršavanjem 

stručnog kadra, postaje jedan od 

lidera u regionu u projektovanju, 

izradi i montaži čeličnih 

konstrukcija i opreme. 

O tome svedoči veliki broj 

industrijskih, poslovnih, javnih 

i sportskih objekata čije je 

konstrukcije Mikom isprojektovao, 

izradio u svojim pogonima i 

montirao vlastitim sredstvima 

Sirmium Steel, Sremska Mitrovica 

auto salon Mercedes-Benz, 

Chrysler, Jeep – Novi Sad 

Ceo proces proizvodnje, koji se po najvišim 

svetskim standardima odvija na jednom mestu, 

omogućuje kontrolu svih procesa u toku 

projektovanja, pripreme proizvodnje, fabrikacije 

elemenata i montaže. Rezultati toga 

jesu visok kvalitet, sigurnost, pouzdanost i 

savremenost svih Mikom proizvoda, i to po 

najpovoljnijim cenama i kratkim rokovima 

realizacije ugovorenih radova. 

Za izradu aluminijumske bravarije i fasada, 

Mikom ima mašine i opremu renomirane 

nemačke kompanje Elumatec koja je svetski 

lider u proizvodnji mašina za obradu aluminijumskih 

profila (CNC dvoglava testera, 

CNC obradni centar, testera za ukrajanje 

fasadnih elementa pod uglom, mašina za 

rezanje lajsni za staklo, mašina za manipulisanje 

sendvič panelima, itd). Plastificirani 

aluminijumski profili boje se po RAL karti, 

pa je time omogućena apsolutna sloboda izbora 

boja. Mikom proizvodi različite vrste 

elemenata: aluminijum sa termoprekidom 

za spoljnu stolariju, hladan aluminijum za 

unutrašnje pregrade, fasadne konstrukcije, 

klizne sisteme sa i bez tmp, vrata sa dekor 

ili ravnim panelima, lučne prozore, portale... 

– Politika naše firme zasniva se na maksimalnom 

zadovoljenju zahteva, potreba 

i očekivanja naših klijenata, na konstantnom 

osavremenjavanju opreme i 

stručnom usavršavanju zaposlenih, kao i 

na upravljanju kvalitetom na svim nivoima 

– kaže Mirko Karać, generalni direktor 

i osnivač firme ■ 

odvoz elemenata na montažu 

Pored programa proizvodnje i montaže čeličnih 

konstrukcija Mikom vrši i uslužno 

sečenje, savijanje, bušenje, probijanje, zavarivanje 

i druge srodne operacije u obradi 

proizvoda od čelika, kao i poluproizvoda iz 

programa obojene metalurgije. To preduzeću 

omogućavaju najsavremenije mašine i 

oprema koje poseduje. 

Centar Master – Sajam Novi Sad 

Od značajnije opreme koju Mikom poseduje 

za izradu čeličnih konstrukcija i čeličnih 

polufabrikata izdvojimo: CNC obradni 

centar za bušenje i sečenje FICEP, aparat za 

gasno sečenje materijala (fotomat), Trumpf 

laser TLF 3000 turbo, Peddinghaus CNC 

mašina za probijanje i bušenje ploča i limova, 

makaze za sečenje limova (debljine do 

13mm i 6m dužine), apkant presa (600t) 

za savijanje limova debljine do 13mm i 6m 

dužine, L, U, Z i C oblika, četvorovaljak 

za savijanje limova debljine 40mm i širine 

3.200mm, EPP automat za izradu zavarenih 

profila dužine 24m (I-profil max širine 

2.000mm i kutije 2.000x1.300mm), Gietart 

postrojenje za protočno sačmiranje čeličnom 

sačmom profila i limova... ■ 

čeličana Sisak 

MIKOM 

Miroslava Prodanovića 12 


tel: +381 21 64 11 522 

fax: +381 21 64 13 106 

info@mikom.rs 

www.mikom.rs 

66 www.build.rs

promo 

TENSAR GEOMREŽE NA 

AERODROMSKIM PISTAMA 

Armiranje asfaltnog sloja 

aerodromske piste 

Sanacija vojnog aerodroma, Ronneby, 

Švedska, izvedena 1989. godine, odnosila 

se na rešenje uobičajenog problema aerodromskih 

pista – reflektivne pukotine (reflective 

cracking). Ova vrsta oštećenja javlja 

se na mestima gde se, ispod površinskih 

slojeva asfaltne obloge, nalaze spojnice 

betonskih ploča na kojima leže gornji slojevi, 

tj. sama pista. Bila je to prava prilika 

da se dokaže efikasnost i dugotrajno rešenje 

problema primenom Tensar geomreža 

za armiranje asfaltnog sloja aerodromske 

piste. 

Vojni aerodrom Ronneby nekoliko puta je 

obnavljan nanošenjem novih slojeva i zakrpa 

od betona na aerodromsku pistu. Međutim, 

na mestima gde se, ispod površinske 

obloge piste, nalaze spojnice između betonskih 

ploča koje čine bazu piste pojavile su 

se pukotine. Ova oštećenja su lokalizovana 

primenom impregniranih tkanih geotekstila. 

Ipak, bilo je potrebno dugoročnije rešenje 

kakvo je bilo moguće samo uz primenu geomreža 

za armiranje piste. 

Mestimična primena geosintetike zamenjena 

je Tensar kompozitnom geosintetikom 

koju su činile geomreža i geotekstil. Ovaj 

geokompozit prekriven je tanjim slojem asfalta 

na taj način ga armirajući. 

Na spojevima osnovnih betonskih ploča 

uklonjen je sav asfalt u širini od 1,9m. 

Tokom ovog zahvata pokazalo se da je 

uklanjanje prethodno postavljenih geotekstila 

veliki problem, čak i uz primenu 

teške mehanizacije. Geotekstil je zaglavljivao 

mašinu za uklanjanje i drobljenje 

asfalta. 

Na tako očišćenu površinu postavljena je 

kombinacija geotekstila i Tensar geomreža 

i kanal iznad spojnice betonskih ploča ponovo 

je zaliven asfaltom. Tek sa tako pripremljenom 

podlogom prešlo se na postavljanje 

geomreže preko cele piste. 

Od kada su urađeni ovi radovi sprovode 

se redovna ispitivanja stanja piste. Nakon 

četiri godine utvrđeno je da nigde na pisti 

ne postoje pukotine na mestima gde se sastavljaju 

betonske ploče iz osnovne podloge 

piste. 

AERODROMSKA PISTA 

PRE I POSLE 

ŠEMA 

REFLEKTIVNE 

PUKOTINE 

• 200mm asfalta 

• 300mm 

betonske ploče 

TENSAR 

REŠENJE: 

• asfaltni sloj (60mm) 

• geomreža 

• asfalt 

• kompozit 

• betonska ploča 

Nakon dvanaest godina od izvedenih radova 

na sanaciji piste vojnog aerodroma, klijent 

je izvestio Tensar da su se pojavile prve 

manje pukotine u poslednjih par godina, ali 

da je generalno stanje piste odlično. Primena 

Tensar geomreža produžila je period između 

neophodnih sanacija nekoliko puta u 

odnosu na ranije rešenje ■ 

Rekonstrukcija granulatnih 

slojeva aerodromske piste 

Ključni problem stare piste aerodroma u 

Rigi, Litvanija, bilo je loše stanje betonskih 

ploča koje su služile kao podloga za 

pistu. Godine 2001. Tensar je sproveo radove 

na kompletnoj granulatnoj podlozi 

aerodroma rekonstrukcijom starih betonskih 

ploča i armiranjem slojeva od recikliranog 

betona Tensar geomrežom SS40. 

Prilikom formiranja slojeva granulata za 

podlogu piste nisu korišćeni lokalni, već 

daleko viši standardi iz Velike Britanije 

(A Guide To Airfield Pavement Design and 

Evaluation, UK, 2000) ■ 

ŠEME SLOJEVA PISTE (77mm) 

Glavni razlog sveobuhvatne rekonstrukcije 

bilo je prilagođavanje piste za bezbedno sletanje 

putničkih aviona Boing tipa 747. 

Predloženo rešenje bilo je formiranje dvoslojne 

podloge uz primenu Tensar geomreže 

SS40. Nakon ovako izvedene podloge, 

predviđeno je da se pista asfaltira takođe 

u dva sloja i to prvo asfaltni beton, a zatim 

novi asflatni sloj velike gustine. 

Nakon uklanjanja stare obloge, uređena 

je glavna podloga i postavljen je prvi sloj 

SS40. Zatim je drobljeni beton od stare 

obloge posut i sabijen na celoj površini piste. 

Zatim je dodat još jedan SS40, ali u sloju 

kamena visokog kvaliteta za ovu vrstu radova 

(CBR > 80%). Ovako je formirana podloga 

za površinske slojeve piste. 

aerodromska pista u toku radova 

aerodromska pista u Rigi, Litvanija 

LIPEX 

Križanićeva 12a 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 26 88 413 

26 88 816 

mob: +381 63 359 314 

359 316 

lipex@eunet.rs 

tensar@tensar.uk 

www.lipex.co.rs 

www.tensar-international.com 

68 www.build.rs

promo 

MIKOTERM – 15 GODINA 

USPEŠNOG POSLOVANJA I 

MNOŠTVO KREATIVNIH REŠENJA 

U OBLASTI GREJANJA 

autor: Vladimir Ivanović 

Kvalitet i dizajn oduvek su bili prioriteti u poslovanju firme Mikoterm. Uz 

korektan odnos prema partnerima i krajnjim kupcima, za preko 16 godina 

postojanja Mikoterm je zauzeo značajno mesto na tržištu Srbije, Bosne i 

Hercegovine, Makedonije, Crne Gore... 

Društvo za proizvodnju, inženjering i marketing 

Mikoterm d.o.o. osnovano je 1994. 

godine i 100% je u privatnom vlasništvu. 

Kao jedno od poslednjih preduzeća koja 

su počela da proizvode opremu za grejanje, 

za veoma kratko vreme, novim rešenjima i 

veoma atraktivnim dizajnom, pridobili su 

simpatije krajnjih kupaca i montažera. 

Naravno, kvalitet nikada nije bio sporan što 

pokazuje i 15 godina opstanka na tržištu. 

Uvek su se trudili da krajnje korisnike upoznamo 

sa novim sistemima, kao i sa mnogim 

mogućnostima uštede deo energije. Samo 

dva primera su: akumulaciono grejanje i solarna 

energija. 

Akumulaciono grejanje 

Akumulaciono grejanje je jedan od najekonomičnijih 

vidova grejanja u koji je moguće 

uključiti i postojeću opremu. Osnovni energent 

je struja koja se koristi u noćnom periodu 

po četiri puta jeftinijoj ceni. 

Sa tako smanjenim izdacima za električnu 

energiju i primenom niskotemperaturnog 

sistema (podnog ili radijatorskog grejanja 

vođenog po spoljnoj temperaturi), uštedećemo 

još jedan deo tako uložene energije. 

Ako se ovaj sistem kombinuje sa solarnim 

sistemom, može se postići još veća ušteda i 

u letnjem periodu obezbediti velika količina 

sanitarne tople vode koja može da podmiri 

čak i potrebe manjih bazena. 

Iskustvo i ambicije 

Ove godine preduzeće je ušlo u postupak 

dobijanja CE znaka i postaće jedna od prvih 

firmi koja će dobiti CE znak za električne 

kotlove. Na ovaj potez odlučili su se 

zbog velikog interesovanja zemalja Evropske 

unije za naše uređaje. Tokom 2010. godine 

počeo je izvoz u Rumuniju, Slovačku, 

Poljsku... 

Što se tiče domaćeg tržišta, iz Mikoterma kažu 

da drže primat sa svim svojim proizvodima. 

Vrhunski kvalitet rezultat je saradnje sa velikim 

evropskim proizvođačima komponenti 

kao što su: Danffos, Wilo, Finder, Končar, ali 

i domaćim: Magnohrom i NS Radijatori... 

Naše proizvode možete naći na celoj teritoriji 

Srbije kod svih veletrgovina i u radnjama 

koje prodaju materijal za grejanje. 

Dugogodišnje iskustvo nam daje za pravo 

da predlažemo ili kritikujemo pojedina rešenja 

u grejanju jer smo dokazali da umemo 

da napravimo proizvod koji je u potpunosti 

svetskog kvaliteta. Od objekata u kojima su 

ugrađeni naši uređaji izdvojili bismo sledeće: 

Delta City Beograd, stambeno poslovni 

kompleks Univerzitetski grad Beograd, 

Metro, Merkator, Tempo centri i veliki broj 

stambenih jedinica širom Srbije. 

I u budućnosti ćemo nastaviti da unapređujemo 

kvalitet proizvoda i da svake godine 

naše krajnje kupce iznenadimo nekim novim 

proizvodom ■ 

Blok kotao 

Compact 

(sa gornjim 

izvodima) 

snage 

6-24kW 

Električni 

kotao TK24 

(podni) 

snage 

36-60kW 

Blok kotao 

Compact 

(sa donjim 

izvodima) 

snage 6-18kW 

Električni 

kotao TK24 

(zidni) 

snage 

6-24kW 

Proizvodni program čine još i: 

• El. kotlovi 60-1.000kW podni 

• Kombinovani izmenjivači toplote 

• Automatike za kontrolu sistema grejanja 

• Protočni bojleri (uskoro) 

Automatika za kontrolu 

i upravljanje 

radom gorionika 

U sebi ima radni termostat, 

termometar i nalegajući 

termostat kao i sve 

sigurnosne elemente 

Diferencijalni termostat 

Solar sa automatskom 

regulacijom diferencije 

Odlikuje se većim stepenom 

iskorišćenja od svih do sada 

poznatih uređaja na tržištu 

Eliminator kamenca 

Q50 

Uređaj za otklanjanje 

kamenca iz sanitarne vode i 

iz instalacija kapaciteta 

do 50 litara/čas 

MIKOTERM 

Sinđelićeva 4 

18205 Niška Banja 

tel/fax: +381 18 4542 002 

www.mikoterm.com 

70 www.build.rs

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje 

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – 

leto 2010 

NOVO ČITANJE URBANIZMA 

ODRŽIVI RAZVOJ 

DOSLOVCE 

Uređenje gradova za više od polovine stanovnika na planeti 

zapravo predstavlja uređenje životne sredine. Odavno smo 

prešli prag kada su gradovi bili samo tačke koncentracije 

stanovnika, trgovine, industrije i saobraćaja, iz kojih je lako 

bilo otići i u koje je lako bilo doći, dopremiti ili otpremiti. 

Danas je jednostavno nemoguće ispratiti održivi razvoj u 

milionskim gradovima bez velikih rezova". Sve je više onih 

" 

koji upozoravaju da se situacija u gradovima mora promeniti 

do te mere da moramo redefinisati i iznova postaviti principe 

urbanog razvoja. Gradovi se rasprostiru toliko da više 

nije moguće nadomestiti klimatske uslove drvoredima ili 

parkovima, već se sve više insistira na gradnji zelenih krovova 

kao površina koje predstavljaju integraciju urbane sredine 

i prirodnih staništa, i to, bez ikakvih negativnih uticaja na 

komfor ili kvalitet gradnje, čak naprotiv. Takođe, mnogi 

podsećaju na značaj lokalne proizvodnje svega, pa i hrane. 

U gradovima koji se prostiru kilometrima u krug ovo 

znači stvaranje urbanog okruženja koje treba da pomiri 

suprotstavljene" funkcije poslovanja, saobraćaja, stanovanja 

" 

i poljoprivrede. Dovoljno je zamisliti šta treba da se desi, pa da 

u našim gradovima počnemo da proizvodimo bar deo hrane 

koju danas uvozimo iz kine, poljske, španije, brazila, pa da bude 

jasnije koliko smo daleko od ovog scenarija... ključ za uspeh 

pre svega jeste saobraćajna komunikacija – problem sa kojim 

se borimo sa malo, ili bez ikakvog uspeha. Ne treba sanjati o 

gigantskim investicijama, ali ne treba se ni držati istih poznatih 

rešenja" koja su nas i dovela ovde gde smo danas... 

" 

www.build.rs 

priredio: 

Mladen 

Bogićević 

živeti u zelenom – zenergija – graditi zeleno 

71

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe 

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba 

osnove i karakteristike 

Urbana poljoprivreda (urban agriculture) 

je poljoprivredna grana koja se odnosi na 

uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u 

naseljenim mestima, ili u njihovoj neposrednoj 

blizini. Ona može biti povezana 

i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, 

zasadom drveća sa voćem, akvakulturama, 

itd. Urbana agrokultura može 

biti motivisana željom za zaradom, ali i 

običnim hobijem u urbanim sredinama. 

Takođe, može biti primenjena kao strategija 

za zapošljavanje ljudi, smanjenje 

stope kriminala, i poboljšanja uslova života 

u gradovima. Ona doprinosi kvalitetu 

lanca hrane na dva načina: 

• povećava količinu dostupne hrane za 

ljude u gradovima 

• obezbeđuje sveže voće, povrće i meso za 

stanovnike gradova. 

održivi razvoj gradova 

urbana 

agrokultura 

Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja 

se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u, ili u neposrednoj 

blizini naseljenih mesta. Ona može biti povezana i sa hortikulturom, 

uzgajanjem životinja, zasadom voćnjaka, akvakulturama, itd. Osnovna 

karakteristika urbane agrokulture jeste lokalna proizvodnja hrane 

za lokalnu upotrebu – zatvoren sistem snabdevanja u okviru lokalne 

zajednice koji pruža mnogo prednosti: rekultivacija neuređenih 

gradskih površina, zapošljavanje stanovništva, više hrane i zdravija 

ishrana, povećanje ekonomske moći grada i njegovih stanovnika, jače 

veze među stanovnicima... 

Xero Project 

72 

Uobičajen način uzgajanja jeste biointezivni 

metod – način uzgajanja kojim, na što 

manjoj površini, treba da se proizvede što 

više organske hrane. Cilj ovakvog metoda 

je dugoročna održiva poljoprivreda na 

principu zatvorenog sistema. Na sličan 

način može se primenjivati i na manjim 

komercijalnim farmama. 

Činjenice o gradovima koje govore u 

prilog urbane agrokulture: 

• preko 50% svetske populacije živi u 

gradovima 

• 800 miliona ljudi bavi se poljoprivredom 

i hrani stanovništvo u gradovima 

• siromašno stanovništvo troši od 40 do 

60% svojih prihoda za kupovinu hrane 

• do 2015. godine oko 26 gradova sveta 

imaće više od 10 miliona stanovnika 

• gradu od 10 miliona stanovnika svakog 

dana potrebno je 6.000 tona hrane. 

URBANA AGROKULTURA – PRIMERI 

Još u antičkoj Persiji organski otpad iz gradova 

korišćen je za urbanu poljoprivredu. 

Maču Pikču je poznat primer ponovne 

upotrebe vode za irigaciju zelenih terasa 

za proizvodnju hrane. Tokom svetskih ratova 

u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji primenjivan 

je koncept zvan Victory Garden 

(bašta pobede) – sađenje hrane na privatnim 

parcelama ali i u javnim parkovima. 

U Nemačkoj se početkom 19. veka pojavio 

sistem baštovanstva na parcelama od 

400 do 500m 2 koje su date na korišćenje 

pojedincima za malu ili nikakvu naknadu 

– allotment. Pored ovoga, drugi sistem 

koji se danas primenjuje za proizvodnju 

hrane u urbanim sredinama jeste zajedničko 

baštovanstvo – na određenim parcelama 

hranu može uzgajati više korisnika 

(community gardening). P-Patch je poznati 

koncept ove vrste karakterističan za Sijetl, 

SAD. ■ 

Power Garden, Kuba 

Urbana agrokultura 

kao nosilac održivog 

razvoja gradova 

Organizacija za hranu i poljoprivredu pri 

UN – FAO (Food and Agriculture Organization) 

urbanu agrokulturu definiše kao: 

Industriju koja proizvodi, prerađuje i 

prodaje hranu i gorivo, najvećim delom 

orijentisanu na zadovoljavanje dnevnih 

potreba korisnika u naseljenim mestima, i 

to na zemlji i uz upotrebu vode koja je dostupna 

u tim istim urbanim i suburbanim 

sredinama, korišćenjem i ponovnom upotrebom 

prirodnih izvora sirovina i otpada 

za uzgajanje useva i domaćih životinja. 

Savet za poljoprivredu, nauku i tehnologiju 

(CAST) je međunarodni konzorcijum 

naučnika i profesionalaca sa sedištem u 

Ames-u, Ajova, SAD. U svoju definiciju 

urbane poljoprivrede ova organizacija 

uključuje i aspekte zdravije životne sredine 

i uticaj na kvalitet života i zdravlje ljudi. 

www.build.rs 

Čikago 

Grant Park, Čikago 

Danas su sve češći primeri da se urbanistički 

projekti rešavaju tako da implementiraju 

urbanu agrokulturu, što je u skladu 

sa principima održivog razvoja. Urbana 

agrokultura u velikoj meri doprinosi, kako 

kvalitetu hrane koja je uzgajana u lokalnoj 

klimi za lokalno stanovništvo, tako i bezbednosti 

hrane koja za daleko kraće vreme 

dolazi do korisnika. 

Urbana i suburbana agrokultura (UPA 

– eng.) doprinosi ekonomskom rastu 

grada kroz proizvodnju, preradu, pakovanje 

i distribuciju prehrambene robe, 

ali i posredno, kroz očuvanje ekonomske 

moći stanovništva kroz uštede. 

Ovaj proces pokreće i druge grane privrede 

(proizvodnja humusa, građevinske pripreme 

površina za uzgoj hrane, itd), i otvara 

nova, lokalna, radna mesta. Ovo, zatim, 

doprinosi smanjenju cene hrane usled manjeg 

transporta ali i dostupnosti sveže hrane 

za stanovništvo u gradovima.

jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda 

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi 

Na ovaj način urbana agrokultura doprinosi 

ekonomskoj moći grada jer se 

pare ne odlivaju za dopremanje ili uvoz 

prehrambenih proizvoda. Stanovništvu 

ostaje više novca za kupovinu proizvoda 

koje ne mogu napraviti sami, a još jedna 

od prednosti lokalnog bavljenja poljoprivredom 

jeste i stvaranje boljih okolnosti 

za podizanje porodice, jer roditelji 

mogu ostati aktivni na poslu u neposrednoj 

blizini male dece. 

Proizvodnja hrane u gradovima i predgrađima 

pruža čitav spektar prednosti za lokalno 

stanovništvo; kvalitetnija ishrana, zapošljavanje 

u delatnosti koja ima malo ili nimalo 

rizika na radnom mestu, uzgajanje hrane za 

sopstvenu upotrebu, uspostavljanje jačih 

društvenih veza među stanovnicima, itd. 

Kalifornija 

Bruklin, NJujork 

U mnogim delovima sveta izdvaja se kao 

posebna prednost to što ova grana privrede 

otvara radna mesta za nezaposlenu žensku 

populaciju, koja je mahom marginalizovana 

u okvirima formalnog ekonomskog sistema 

u gradovima. Dovoljno je pogledati 

pri(od)sustvo žena u projektima finansiranim 

od strane grada: izgradnja infrastrukure 

ili javnih objekata. 

S obzirom da se korišćenje urbanih površina 

najčešće odnosi na zemljište i površine 

koje nisu u vlasništvu korisnika (krovovi 

garaža, javnih, industrijskih, poslovnih i 

stambenih zgrada, nasipi, zelene površine, 

itd), javljaju se problemi u smislu pravne 

regulative. Iz tog razloga organizacije koje 

popularizuju ovu granu privrede objavljuju 

brošure koje treba da pomognu lokalnim 

samoupravama da reše ove probleme 

(jedna od njih je i Vodič za uređenje regulative 

u oblasti urbane agrokulture – 

Guidelines for Municipal Policymaking on 

Urban Agriculture, IDCR i FAO). 

Priroda u gradovima 

Lokalno uzgajanje hrane, ne samo da pospešuje 

ekonomiju gradova i ekonomski 

položaj lokalnog stanovništva, već u velikoj 

meri utiče i na ekonomsku snagu države, 

ali i ekološku sliku planete. Naime, 

danas je za svaki proizvod prosek dužine 

transporta preko 2.000km, pri čemu se 

oslobađaju štetni gasovi usled sagorevanja 

fosilnih goriva. 

Postoji i ona stara da ništa nije ukusnije od 

plodova iz sopstvene bašte... Iako je reč o 

subjektivnoj tvrdnji, činjenica je da možete 

da znate šta ste koristili da proizvedete 

hranu, što nikada nije slučaj sa hranom 

koju kupujete u supermarketima, pa čak i 

na pijaci. 

Naravno, zemljište u gradovima može biti 

zagađeno putem vazduha, padavina, otpadnih 

voda, itd. Međutim, svako zemljište 

se može testirati na prisustvo opasnih 

materija, i postoje načini za rešavanje problema 

ove vrste, od zasada biljaka koje će 

zemljište prečistiti, do većih zahvata poput 

izolacije plodnog sloja zemlje od kontaminiranog 

zemljišta. 

Ukoliko se odlučimo da grad projektujemo 

u skladu sa konceptom lokalne proizvodnje 

hrane, prednosti postaju još brojnije. 

Formiranje vertikalnih bašti uticaće 

pozitivno na klimu u objektu uz koji je 

postavljena, otvoriće mogućnost za akumulaciju 

i prečišćavanje atmosferskih voda 

koje dalje mogu služiti za navodnjavanje, 

kao tehnička voda za objekat, ili čak i kao 

pijaća voda. Primenom ovog koncepta na 

ceo grad rasterećuje se vodovodna i kanalizaciona 

infrastruktura, umanjuje se efekat 

vrelih ostrva, smanjuje se zagađenje vazduha 

i unapređuje kvalitet životne sredine. 

www.build.rs 

Belgija 

Bruklin, Njujork 

stvaranje potrebne 

infrastrukture 

za proizvodnju hrane 

u urbanim sredinama 

Stvaranje lokalne infrastrukture za uzgajanje 

hrane u urbanim sredinama podrazumeva 

stvaranje prostornih uslova 

i distributivne mreže od proizvođača 

do potrošača. Za obezbeđivanje prostornih 

uslova primenjuju se uglavnom 

dva pomenuta modela: zajedničko uzgajanje 

hrane koje znači parcelu na kojoj 

radi više korisnika, ili allotment model 

gde se određena površina podeli na 

manje parcele koje korisnici samostalno 

obrađuju, uz zajedničko korišćenje 

ostave za alat i sl. 

Sledeći korak jeste obezbediti mesto gde će 

proizvođači moći prodavati svoje proizvode: 

pijace, lanci samoposluga i supermarketa, 

ali i omogućiti im neposredne kontakte 

sa restoranima, hotelima, itd. Treba 

podsticati i udruživanje više proizvođača 

kako bi mogli da postignu kontinuirani 

tok isporuke robe, i samim tim, poverenje 

kod kupaca. Naravno, lokalnu proizvodnju 

hrane treba podsticati i kampanjama, 

urbanističkim projektima, projektima rekonstrukcije 

krovova zgrada svih tipova 

(škola, bolnica, javnih ustanova, ali i hotela, 

industrijskih objekata i sl), i naročito 

kroz projekte novogradnje. 

Nezavisnost, u smislu resursa, energije, 

hrane i vode, čine osnovu bezbednosti 

i ekonomskog potencijala svake države. 

Ne moraju da postoje posebna ulaganja, 

ali mora da postoji sluh i prostor za razvoj 

strategije koja će otvoriti put razvoju 

urbane poljoprivrede u nekom gradu 

ili državi. Postoji li kod nas ■ 

LOGIČAN NASTAVAK PRIČE... 

Na stranicama Build magazina pisali 

smo o mnogim temama koje idu rame 

uz rame sa urbanom agrokulturom. 

Kada ovde dodamo i tekstove, odnosno 

teme, koje smo objavljivali na portalu 

Gradjevinarstvo.rs, dobija se jasnija slika 

o novim uglovima posmatranja održivog 

razvoja gradova: 

• ušteda vode, ponovna upotreba i 

prečišćavanje otpadnih voda 

• ozelenjavanje krovova 

• uticaj zelenila na urbanu sredinu 

• efekat vrelih ostrva ( heat island effect) 

• toaleti za kompostiranje 

• teški metali i zagađenje zemljišta 

• otvorene vodene površine, itd. 

Podsetićemo samo da zeleni krovovi štite 

izolacione slojeve, apsorbuju atmosferske 

vode i u velikoj meri doprinose povoljnoj 

klimi u objektu. Zelena je trava, ali, zeleno 

je i povrće... ■ 

73



74 

– Morali smo da napravimo grad, ne za 

poslovanje i automobile, već za decu i samim 

tim za sve ljude – rekao je jedan 2001. 

godine u Džakarti, Indonezija, Enrique 

Penalosa, tada već bivši gradonačelnik 

Bogote, Kolumbija – Umesto da gradimo 

auto-puteve, ograničili smo automobilski 

saobraćaj... Investirali smo u visokokvalitetne 

trotoare, pešačke ulice, parkove, 

biciklističke staze, biblioteke, oslobodili 

smo se hiljada reklamnih tabli i zasadili 

drveće... Svi naši svakodnevni napori 

imaju samo jedan cilj: sreću stanovnika 

Bogote... 

Zvuči kao politička propaganda, ali, reč je 

o Bogoti u kojoj ste ne tako davno mogli 

biti kidnapovani ili ubijeni čak i ako ste 

samo nemi posmatrač haosa koji se dešava 

na ulicama. Reč je o gradu u zemlji u kojoj 

decenijama besni građanski rat između vladinih 

trupa i gerile, paralelno sa neprestanim 

sukobima države sa narko-kartelima, gradu 

koji su gušile ogromne saobraćajne gužve i 

zagađenje vazduha... 

Ali, to je i Bogota koju su od 1995. godine 

vodila dva veoma neobična gradonačelnika, 

Enrique Penalosa i Antanus Mockus. 

Ova dva čoveka učinila su da grad od šest 

miliona stanovnika (po zvaničnom sajtu 

grada) i pored svih problema pronađe svoj 

model uspešnog razvoja. 

Magija Mockus-a 

Bogota je do ranih 1990.-ih bila poznata 

kao jedan od najnesigurnijih gradova u 

svetu. Godine 1993. bilo je 4.352 ubistva 

(81 na 100.000 stanovnika), ali zahvaljujući 

revitalizaciji grada i konceptu integrisanja 

bezbednosnih faktora (Communidad 

Segura), usvojenom 1995. godine, danas je 

slika drugačija. Tokom 2007. godine u Bogoti 

je zabeleženo 1.401 ubistvo – 19 na 

100.000 stanovnika. 

Već do 2000. godine stopa ubistava opala je 

za 42% u odnosu na 1995. godinu. Međutim, 

ovo nije postignuto primenom principa 

nulte tolerancije, već uz primenu daleko 

suptilnijih i dugoročnijih rešenja, pre svega, 

obrazovanjem stanovništva. Obrazovanje 

stanovništa na primeru Bogote treba shvatiti 

najšire moguće, od ulaganja u obrazovanje 

do nikada ranije viđenih poteza gradskih 

vlasti... 

Mockus, bivši profesor matematike, bio je 

prvi čovek Bogote od 1995. do 1998. godine, 

a zatim i od 2001. godine. Pomalo 

neobičnim pristupom uspeo je za samo tri 

godine da pokrene točak napretka. Njegov 

svojevrstan stil ispoljio se već u predizbornoj 

kampanji, najjeftinijoj u istoriji 

Kolumbije (samo 8.000 dolara) vođenoj 

pod sloganom No P – ne publicitetu, politici, 

partijama i novcu (plata – špan.). 

BOGOTA 

NEKAD I SAD 

Priča o Bogoti jedan je od najsvetlijih svetskih primera revitalizacije 

grada sa kraja 20. veka, i kao urbanistički fenomen ide rame uz rame sa 

Barselonom i drugim sličnim primerima. Naravno, grad od šest milio- 

na ljudi u državi u kojoj bukte sukobi sa gerilom i narko-kartelima, ne 

može izgledati kao katalonski grad na obali Mediterana, ali ono što 

su dva gradonačelnika uspela da urade za samo nekoliko godina pred- 

stavlja pravi podvig o kom se kod nas malo zna. 

Plan razvoja njegove administracije nazvan 

je Formar Cuidad (Obrazujmo grad), i uključivao 

je sledeće: građansku kulturu, javne 

prostore, životnu sredinu, socijalni napredak, 

urbanu produktivnost i institucionalni 

legitimitet. 

Mockus je građansku kulturu, glavni cilj 

njegove administracije, definisao kao: zbir 

navika, ponašanja, akcija i minimuma 

zajedničkih pravila koja stvaraju osećaj 

pripadnosti, doprinose harmoniji među 

ljudima, i vode ka poštovanju zajedničke 

imovine i nasleđa, kao i prepoznavanju 

građanskih prava i dužnosti. Vodeći se 

ovakvim principom njegova administracija 

vodila je brojne edukativne programe 

za stanovnike Bogote. A edukativni programi 

To je posebna priča… 

Možda najneverovatnija priča iz vremena 

Mockus-ovih mandata jeste ona da je grad 

plaćao ulične pantomimičare da prate i oponašaju 

stanovnike Bogote na ulicama. Zvuči 

pomalo čudnovato da ovakav potez bude 

deo zvanične strategije za unapređenje grada, 

ali, podizanje svesti kod ljudi nikada ne 

ide brže nego kad uoče sopstvene mane kod 

drugih. 

Ipak, nisu svi programi bili tako popularni. 

Mockus je na sve načine pokušavao da menja 

navike stanovništva u vezi sa alkoholom, 

nošenjem oružj, i igranjem sa vatrometom. 

Proizvodnja i prodaja vatrometa su zabranjeni, 

a alkohol se mogao kupiti do jedan sat po 

ponoći. Na kraju, procenat uspešnosti ovih 

kampanja dao je rezultate od 77 do 92%. 

Zbog Mockus-ovog (neuspešnog) pokušaja 

kandidature za predsednika države, priliku 

da vodi grad dobio je Penalosa. Ipak, Mockus 

je ponovo izabran 2001. godine, a poznavaoci 

prilika zaslugu za ovo vide u neobičnom 

performansu – okupao se u gradskoj fontani, 

u pratnji medija, tražeći oproštaj od stanovnika 

Bogote za to što je zbog svojih ambicija 

napustio mesto gradonačelnika. Pomalo 

nekonvencionalno, ali, dovoljno efektno za 

prestonicu Kolumbije i novi mandat. 

www.build.rs 

Penalosa – ekonomija 

u zemlji kokaina 

...No, u gradu koji ima daleko ozbiljnijih 

problema nema se vremena za konvencionalnosti. 

Pre svega, Bogota se nalazi u 

Kolumbiji, zemlji sa stopom nezaposlenosti 

od oko 20%, sa preko 50% stanovništva 

koje živi ispod granice siromaštva, 

zemlji sa opadanjem izvoza (ako se ne 

računa izvoz opijata), i neprestanim političkim 

potresima. 

Životna sredina je ugrožena sijasetom 

problema, najviše deforestacijom (uništavanjem 

šuma), upotrebom pesticida i 

zagađenjem vazduha. Ovaj poslednji problem 

naročito je primetan u Bogoti. 

Zatim, tu su i uobičajeni problemi za gradove 

Latinske Amerike... Neplansko rasprostiranje 

gradova dovelo je do razvoja 

siromašnih predgrađa (slum) od kojih najveći 

broj nema osnovnu infrastrukturu. 

Pored ovoga, neplansko naseljavanje učinilo 

je da infrastruktura jezgra grada nema 

dovoljne kapacitete za veći broj stanovnika, 

pa se javljaju problemi sa otpadnim vodama, 

ozbiljna zagađenja podzemnih voda 

i povremeni problemi sa distribucijom pijaće 

vode. 

Takođe, najveći gradovi Latinske Amerike, 

poput Meksiko Sitija i Sao Paola, imaju veliki 

problem sa zagađenjem vazduha i jednom 

od najvećih koncentracija smoga na svetu, 

pre svega od automobila koji zakrčuju grad, 

ali i zbog industrije i zastarelih tehnologija. 

Ovo su okolnosti u kojima su Mockus i 

Penalosa preuzeli političku odgovornost 

u Bogoti. Penalosa je zanimanje za urbanizam 

nasledio od oca, eksperta za stanovanje 

pri Ujedinjenim nacijama, i čim je 

preuzeo vlast započeo je sa skoro opsesivnom 

reformom gradskog javnog prevoza 

(Transmilenio). Paralelno sa tim, počela je 

i izgradnja gradske mreže biciklističkih 

staza koja će postati još jedna karakteristika 

Bogote.



Penalosa je proglasio tzv. Rat protiv automobila, 

uveo restrikcije za kola u saobraćajnom 

špicu i smanjio saobraćajne gužve za 40%. 

Zatim je izdejstvovao da Skupština grada 

poveća takse za gorivo i polovina tako prikupljenih 

sredstava uložena je u gradske autobuse 

koji prevoze preko pola miliona ljudi 

dnevno. 

– Svake nedelje zatvorimo 120km glavnih 

gradskih saobraćajnica za vozila tokom sedam 

sati – objašnjavao je Penelosa formulu 

za uspeh – Milion i po ljudi svih uzrasta tada 

voze bicikle, trče, sreću se i uživaju u svom 

gradu. Za Božić zatvorimo ulice na celu noć 

i tri miliona ljudi dođe da vidi svečanu rasvetu 

i da zajedno proslavi praznik. 

Ipak, glavni uspeh bio je smanjenje troškova 

same gradske uprave. Do 1994. godine, preko 

45% budžeta grada gutali su organizacioni 

troškovi (1992. godine iznosili su 52% budžeta). 

Od 1995. godine oni su bili u stalnom 

opadanju i već 1999. godine spušteni su na 

samo 20% ukupnog budžeta. Sa druge strane, 

gradske investicije su od 1992. do 1999. 

godine porasle sa 30% na 75% budžeta. 

Za sve ove uspehe zaslužan je i period od 

1992. do 1994. godine kada je gradonačelnik 

bio Jaime Castro. Njegova administracija 

obezbedila je veću autonomiju za gradonačelnika 

i uspela donekle da inicira sređivanje 

gradskih finansija. Mockus i Penelosa 

iskoristilu su naročito prvu prednost. 

Metode jesu bile prilično neobične, ali su 

rezultati bili impresivni. Prema New York 

Times-u, Bogota je već 2002. godine bila bezbednija 

od Karakasa i Rio de Žaneira, ali i od 

glavnog grada SAD Vašingtona, Baltimora, 

itd. 

Godine 2000. Penalosa je dobio nagradu 

Stockholm Challenge Award za organizovanje 

Dana bez automobila - najvećeg i najuspešnijeg 

događaja te vrste u svetu. Nagrada 

je Bogotu stavila u žižu, pa su Ujedinjene 

nacije, u saradnji sa mnogim drugim organizacijama 

(npr. Dan zemlje), osnovale radionicu 

u Bogoti na koju dolaze gradonačelnici 

zainteresovani da u svojim gradovima organizuju 

događaj ove vrste. 

Biklisti i pešaci 

na ulicama Bogote 

Transmilenio 

prednost javnom prevozu 

Za vreme njegovog mandata oko 800 

miliona dolara uloženo je u infrastrukturu, 

i to na takav način da su promenu 

osetili i najugroženiji stanovnici grada, 

njih oko 650.000. Duplirana su izdvajanja 

za obrazovanje i broj studenata se 

popeo na 140.000 do 2000. godine, što je 

bilo povećanje za 30% u odnosu na raniji 

period. 

Paralelno sa razvojem jačala je i ekonomija 

grada. Od 1.255 milijardi dolara 1997. godine, 

prihodi su već 2000. godine bili skoro 

udvostručeni – na 2.461 milijardu dolara. 

Jačanju gradske ekonomije najviše je doprinela 

taksa na gorivo za automobile, pojednostavljenje 

obračunavanja nekih poreza, 

povećanje taksi u oblasti nekretnina koje su 

u međuvremenu dobile na vrednosti usled 

bolje infrastrukture, prilagođavanje tarifa 

javnog prevoza, itd. 

Dodatno, država je finansirala 52% formiranja 

novog gradskog prevoza. Povećanje 

poreza na gorivo sa 14 na 20% ulivalo je u 

gradsku kasu svake godine po 20 miliona dolara, 

novac koji je zatim korišćen za uličnu 

infrastrukturu i poboljšanje javnog prevoza. 

Zatim je usledila i prodaja akcija u preduzeću 

za telekomunikacije (Telecomunicaciones de 

Bogota), što je donelo dodatnu injekciju od 

646 miliona dolara. 

Budući da nisu poticali iz partija koje su se 

dugo smenjivale na vlasti imali su slobodu 

da formiraju svoju administraciju ne vodeći 

se zaslugama partijskih kolega već sposobnostima 

pojedinaca. 

Tako su uspeli oko sebe da okupe veliki broj 

mladih obrazovanih ljudi i profesionalaca, 

uz veliki broj žena, što svakako nije bila 

karakteristika tradicionalne latinoameričke 

politike. Posledice su bile smanjenje korupcije, 

povećana efikasnost službenika i bolja 

komunikacija vlasti sa privatnim sektorom. 

Dva čoveka 

za milione ljudi 

Dok je Penalosa dobio poverenje zahvaljujući 

svojim vizijama, Mockus za svoje 

vođenje grada najviše može da zahvali 

svojoj blesavosti. Tokom prvog mandata 

šetao je ulicama u crvenim i plavim trikoima 

kao Super građanin, dajući prolaznicima 

savete o ponašanju. Započeo je 

TV-kampanju za čuvanje vode reklamom 

u kojoj se pojavljuje pod tušem. Drugu 

kampanju, 2001. godine, vodio je skoro 

isključivo na platformi zasnovanoj na 

problemima saobraćaja, podsticao je ljude 

da se okruže ljubavlju i učinio je dosta na 

smanjenju korupcije u redovima policije. 

www.build.rs 

Početkom 1990.-ih Penalosa je rekao da 

je Bogota grad koji mrze njeni stanovnici, 

koji se oseća nemoćno i od budućnosti 

očekuje samo gore i gore stanje. Međutim, 

ni punu deceniju kasnije, stvari kao 

da nisu mogle u većoj meri biti drugačije. 

Penalosa kaže da je promena saobraćajne 

kulture (javni prevoz i pune ulice) transformisala 

gradske javne prostore. 

Osnovna karakteristika Bogote jesu pune 

ulice. Nekada je ovo značilo zakrčenje grada 

automobilima, dok su trotoari ostajali pusti i 

na njima je cvetao kriminal. Zatim su uređeni 

trotoari, parkovi, javne površine i biciklističke 

staze, javni prevoz zamenio je individualni, 

i ulice su preplavili pešaci i biciklisti. Stopa 

kriminala je opadala kako je broj pešaka i 

biciklista rastao, a opšta sigurnost građana i 

imovine lagano je rasla od centra ka periferiji. 

Ovo je pratio i rast cena nekretnina, što 

je zatim omogućilo povećanje poreza i dalje 

ulaganje u javni saobraćaj i uređenje grada. 

Da bi se stvari pokrenule, ponekada su 

potrebni odlučni potezi. Da bi oni imali 

smisla, mora ih sprovoditi neko ko razume 

svoj grad, i živi sa njim i u njemu. 

Zahvaljujući takvoj dvojici ljudi Bogota je 

konačno počela da živi kao koliko-toliko 

uređen grad. U svakom slučaju, daleko 

srećniji nego što je bio pre ■ 

75

No.10 - Metro u Kopenhagenu 

Metro u Kopenhagenu, glavnom gradu 

Danske, završen je 2002. godine i povezan 

je sa železničkim sistemom S-train koji povezuje 

glavni grad sa predgrađima i ostatkom 

države. Pored metroa, Kopenhagen 

ima i javne bicikle koji se iznajmljuju tako 

što ostavite novac i dobijete ga nazad kada 

vratite bicikl. U 2006. godini ovaj metro 

imao je procenat pouzdanosti od 98-99% 

sa putničkim vagonima koji su poznati po 

svojoj higijeni što je direktno povezano sa 

izuzetno visokim stepenom kulture Danaca. 

Metro se oslanja na automatski sistem 

zaustavljanja - ATS (Automated Train System) 

koji putem računara upravlja celim 

sistemom na bezbedniji i efikasniji način. 



Top 10 najboljih 

sistema javnog prevoza 

Javni prevoz je ključ za uspešno rešenje saobraćaja u velikim gradovima. 

Individualni prevoz automobilima podrazumeva prateću infra- 

strukturu (auto-puteve, obilaznice, parking mesta, itd), saobraćajne 

gužve, zagađenje vazduha i zagađenje bukom, probleme sa postojećom 

putnom i uličnom infrastrukturom koja treba da primi veće opterećenje 

sa porastom broja stanovnika, itd... Za to vreme, Beograd se godinama 

dvoumi da li će sistemu javnog prevoza biti pridodat i laki šinski metro 

ili istinska podzemna gradska železnica (zastup nici klasičnog metroa u 

Beogradu laki šinski metro smatraju nekom vrstom tramvaja). 

Tema javnog prevoza čini okosnicu funkcionalnog grada i zato vam 

predstavljamo ukupno jedanaest najboljih primera sistema javnog pre- 

voza u svetu po izboru sajta AskMen. 

No.9 - U-Bahn, Berlin 

Podzemnu železnicu u Berlinu čini 132km 

tunela. Metro je povezan sa S-Bahn-om, 

nadzemnom železnicom koja povezuje 

Berlin sa drugim delovima Nemačke. 

Kompletna mreža tunela ima dostupnost 

mrežama operatera mobilne telefonije. 

Voz u stanicu stiže na svakih dva do pet 

minuta, kako u špicu, tako i van njega. 

Kopenhagen 

Berlin 

76 

No.8 - Hong Kong MTR 

Oko 90% transporta ljudi u Hong Kongu 

odvija se javnim prevozom, a najveći deo 

upravo u metrou – MTR (Mass Transit 

Railway). Metroom dugim 172km dnevno 

se vozi oko 7 miliona ljudi, a vozovi su 

poznati po svojoj tačnosti. Vrata vagona 

imaju platforme koje povećavaju bezbednost 

za putnike koji ulaze u voz. Poznata 

je opcija kupovine Octopus Card-a, kartice 

kojom putnik limitira iznos koji će potrošiti 

za prevoz, parking, brzu hranu na metro 

stanicama, itd. Takođe, obezbeđena je i 

puna pokrivenost 3G mrežom za mobilne 

telefone i računare. 

Počasno mesto – Portland, Oregon 

Ovo je jedan od najinovativnijih sistema 

javnog prevoza u SAD. Čine ga 

autobusi poznati po tačnosti, laka 

železnica, tramvaji i žičara. u centralnoj 

gradskoj zoni prevoz autobusima 

je besplatan. Grad je poznat 

i po razvijenom biciklizmu i dobroj 

pokrivenosti biciklističkim stazama. 

Pored sopstvenih bicikala, stanovnici 

i posetioci mogu da se voze i biciklima 

u sastavu sistema javnog prevoza ■ 

portland 

No.7 – Metro u Njujorku 

Njujorški metro je jedna od ikona grada, 

poput Kipa slobode. Star je preko 100 godina 

i danas ima ukupno 375km pruge. U sistemu 

paralelno postoje i ekspresne linije, a 

metro radi svakog sata svakog dana u godini. 

Nakon 11. septembra bezbednost u metrou 

je znatno povećana, a zajedno sa njom 

i higijena (bio je poznat i po grafitima). 

Sistem dnevno koristi 4,5 miliona ljudi. 

No.6 – metro u Parizu 

Pored 110 godina tradicije i 214km šina 

sa najkraćim stanicama na svetu, pariski 

Metropolitan metro odlikuje i najveća metro 

stanica na svetu – Chatelet les Halles. 

Dnevno se njime vozi 4,5 miliona ljudi, 

a pokriva veću oblast od one koju putnici 

mogu koristiti uz pomoć Navigo card-a 

(kartice za naplatu). Sistem javnog prevoza 

u Parizu obuhvata i autobuse, brzu železnicu 

(RER) ka predgrađima, ali i Velib – 

sistem javnog prevoza biciklima.Autobusi 

imaju prednost u odnosu na individualni 

prevoz automobilima, dok neki smatraju 

da metro nije pouzdan kao u nekim drugim 

gradovima, naročito kada se dese već 

tradicionalni štrajkovi francuskih radnika. 

www.build.rs 

Hong Kong 

No.5 – Metro u Seulu 

Metropolitan metro u Seulu dnevno preveze 

8 miliona putnika linijama dugim 

287km koje su povezane sa autobuskim 

javnim prevozom. Ovaj metro je posebno 

poznat po odnosu prema putnicima: 

redovna obaveštenja na LED ekranima 

(i na engleskom jeziku), Wi-Fi mreža, 

roboti koji daju informacije, itd. Nije ni 

čudo jer Južna Koreja planira da u periodu 

2015-2020. godina ima robota u svakom 

domaćinstvu i njihovo postavljanje u metrou 

je samo veliki test za ovu ideju. 

No.4 – Tube u Londonu 

Njujork 

Tube (tjub), čuveni londonski metro, najstariji 

je i najduži na svetu – ukupna dužina 

podzemnih linija ima 400km. U 2007. 

godini zabeleženo je da je ovaj metro prevezao 

preko milijardu putnika. Metro je 

povezan sa drugim železničkim sistemima 

van grada, uključujući i Docklands Light 

Railway (laka železnica) koja putnike vozi 

pored Temze. Tube karakterišu tapacirana 

sedišta, LED ekrani za informacije, ali i povremena 

kašnjenja. Naravno, metro je pokriven 

poznatim Londonskim sistemom 

CCTV kamera koje pokrivaju ceo grad.



No.3 - Taipei MRT 

Metro u Tajpeju, Tajvan, jedan je od 

najskupljih izgrađenih metroa na svetu. 

Ipak, ovo se isplatilo jer već tri godine on 

biva ocenjen kao najbolji metro na svetu 

po bezbednosti, pouzdanosti i kvalitetu. 

MRT pruža putnicima informacije na četiri 

jezika. U metrou (na stanicama i u vozovima) 

zabranjeno je pušenje, jelo, pa čak i 

žvakanje žvakaćih guma. Putnici su ovom 

metrou dali ocenu 95,5% za urednost. Pored 

metroa, sistem javnog prevoza Tajpeja 

uključuje i sistem žičara ukupne dužine 

preko 4km koja dnevno prevezu 1,1 milion 

putnika na relaciji zoološki vrt – predgrađe 

Maokong. 

Ipak, možda najbolja odlika moskovskog 

metroa jeste efikasnost. Mnogi ga smatraju 

najboljim na svetu jer nekada stiže 

i po 40 vozova za sat vremena. Pored 

svega, ovaj metro je poznat i po malom 

broju nesreća te za mnoge predstavlja 

najbolji metro na svetu. 

big dig 

Big Dig (velika rupa), nezvanično 

je ime projekta izgradnje tunela 

u Bostonu koji je trebalo 

da izmesti auto-put 93 iz centra 

grada. Ukupna dužina ove saobraćajnice 

ispod Bostona iznosi 

5,6km, a projekat je pratila i 

izgradnja tunela Ted Williams 

(veza auto-puta 90 sa aerodromom), 

most preko reke Charles 

i “zelena staza” Rose Kennedy 

Greenway na mestu nekadašnje 

trase auto-puta I-93. 

Greenway, Boston 

No.2 – Moskovski metro 

Pariz 

London 

Ovo je jedan od najstarijih sistema podzemne 

gradske železnice i jedan od najopterećenijih 

na svetu - preveze preko 7,5 miliona 

putnika svakog dana. Metro u Moskvi 

ima ukupnu dužinu linija od 293km a 

poznat je po reprezentativnim stanicama 

koje odlikuje visok stepen higijene ali i arhitektura 

koju vredi videti. 

Šangajski metro – sastoji se od klasične 

podzemne i lake železnice. Otvoren 

je 1995. godine i danas je jedan 

od najsavremenijih sistema sa najbržim 

razvitkom na svetu. Ima 268 stanica 

i preko 420km pruga što je ujedno 

i najduži sistem gradskih pruga na 

svetu. Tokom 2009. godine dnevno je 

prevozio 3,56 miliona putnika a 6. 

jula ove godine, zabeležen je rekord 

od 6,46 miliona ljudi ■ 

Šangaj 

Seul 

Tajpej 

No.1 - Metropolitan metro, Tokio 

Podzemna železnica u Tokiju preveze 8 

miliona putnika dnevno, a deo je velike železničke 

mreže ukupne dužine 27.270km. 

Sedišta u vozovima imaju grejače, obaveštenja 

su na japanskom i engleskom, a priča 

se da je nemoguće ugledati otpatke. 

Tokio 

Tokijski metro poznat je po preciznosti, 

odustvu vandalizma i zločina, a na peronima 

su obeležena mesta gde će se naći vrata 

voza kada se zaustavi u stanici. Ipak, dešavaju 

se i čuvene scene poznate sa YouTube-a: 

u špicu, radnici sa belim rukavicama 

bukvalno će vas gurati u prepune vagone ■ 

Tokio 

šema železnice 

Big Dig je bio najskuplji projekat 

auto-puteva u SAD. Još 1985. 

godine procenjeno je da će troškovi 

iznositi 2,8 milijardi tadašnjih 

dolara (što je vrednost 

od oko šest milijardi dolara 

2006. godine), ali cena je prešla 

8,08 milijardi dolara (14,6 po 

vrednosti iz 2006. godine). 

U julu 2008. godine, Boston Globe 

je pisao da kamate iznose još 

7 milijardi što će ukupnu cenu 

podići na 22 milijarde dolara 

a isplate zaostalih dugovanja 

potrajaće do 2038. godine. 

Mnogi su pretpostavljali da se 

može desiti upravo tako nešto, 

a jedan kongresmen je čak pitao: 

zar nije jeftinije podići ceo grad 

umesto spustiti jedan auto-put 

Pored cene, projekat su pratila 

i hapšenja i naplate od preko 

pola milijarde dolara zbog loše 

izvedenih radova. 

Park Rose Kennedy Greenway, 

otvoren 2008. godine, dug je 

oko 2,4km i zapravo čini niz 

parkova i javnih površina u 

centru Bostona na mestu nekadašnjeg 

puta I-93. On je predstavljao 

završnu fazu projekta 

Big Dig. Međutim, park još nije 

završen iako su do 2001. godine 

zvaničnici najavljivali da će 

se to desiti 2005. godine. Planirana 

je i izgradnja objekata 

za kulturu na ovom potezu ali 

su ti radovi odloženi zbog krize 

i izrade urbanističke analize 

prostora. 

www.rosekennedygreenway.org ■ 

www.build.rs 

77

promo 

PRIVREMENE 

OGRADE I PLATNA 

U GRAĐEVINARSTVU 

Privremena ograda 

Mreže se mogu koristiti za privremenu 

signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju 

radi blokiranja ili preusmeravanja saobraćaja, 

radi obezbeđivanja mesta udesa ili 

putnih radova. Mreže su najjednostavnije 

i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti 

ispuniti svoju funkciju. 

Sigma Promet je privatno 

preduzeće osnovano 1991. 

godine u oblasti proizvodnje i 

prometa plastičnih mrežastih 

proizvoda. Menadžment i 

zaposleni u preduzeću imaju 

višegodišnje iskustvo u struci i 

široke međunarodne poslovne 

kontakte. 

Tradicionalni i jedinstveno 

razvijeni mrežasti i rešetkasti 

proizvodi od plastike, koje nudi 

Sigma Promet, pružaju rešenja 

za uštedu u troškovima, 

poboljšanju produktivnosti 

i zaštite u poljoprivredi 

i pratećim delatnostima. 

Posebna pažnja posvećena je 

razvijanju korišćenja plastičnih 

mreža u građevinarstvu, 

arhitekturi, saobraćajnoj 

i ambalažnoj tehnici... 

Prednosti mreža za ograđivanje 

i signalizaciju: 

• lako se mogu postaviti na bilo koji 

potporni stub 

• njihova svetla narandžasta boja je veoma 

uočljiva 

• lako se uklanja i može biti ponovo 

korišćena 

• boja – oranž sa UV stabilizatorom 

• materijal – polietilen 

• mogu biti korišćene za obeležavanje 

regularnih ili neregularnih radnih mesta. 

Platno za metalne 

privremene ograde 

Ovo platno čini tamnozelena, gusto pletena 

mreža sa rupicama za pričvršćivanje, 

dodatno ojačana UV stabilizatorom za zaštitu 

od izlaganja sunčevoj svetlosti. 

Dužine traka mreže mogu biti proizvoljno 

krojene bez rasipanja strukture materijala. 

Zbog ovih karakteristika platno je upotrebljivo 

više puta. 

Platno za skele 

Za skele se koristi bela gusto pletena mreža 

sa mogućnostima štampe. Napravljena 

je od UV materijala sa rupicama duž cele 

dužine. Dozvoljava prolaz vazduha i svetlosti. 

U ponudi je dimenzija 2,50 x 50m. 

Kompletna ponuda privremenih ograda 

firme Sigma Promet predstavljena je i na 

njihovom sajtu u odeljku za građevinarstvo 

■ 

Dimenzije mreža iz ponude 

Sigma Prometa: 

• 1,80 x 50m 

• 1,50 x 50m 

• 1,20 x 50m 

• 1,00 x 50m. 

Dimenzije platna za metalne 

privremene ograde: 

• 2,00 x 50m 

• 1,50 x 50m 

• 1,20 x 50m. 

SIGMA PROMET 

Svetozara Markovića 104 

21220 Bečej 

tel: +381 21 6914 941 

6914 630 

mob: +381 63 516 339 

sigma@eunet.rs 

www.sigmaprom.rs 

78 www.build.rs

oglasi 

“Frigoremont” DOO 

Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac 

tel/fax: 011 87 20 246 

mob: 064 13 62 176 

 

 

Servis, remont i montaža rashladnih 

i klimatizacionih kompresora, 

postrojenja i opreme 

 

 

 

 

 

 

 

 

www.build.rs 79

oglasi 

Mil Mak Group d.o.o. Beograd 

tel/fax: 011 228 03 96 

mob: 069 510 00 07 

e-mail: office@milmakgroup.com 

www.milmaktechnique.com 

• KOCOVERK grejač građevina 

• Švedski mobilni grejači 

za intenzivno zagrevanje 

• Izvođenje građevinskih 

radova u zimskim uslovima 

• Građevinski objekti, 

brodogradilišta, 

magacini, sportske hale, 

staklene bašte... 

80 www.build.rs

informator 

građevinske 

industrije 

building 

construction 

directory 

naručite 

besplatan 

primerak 

(narudžbenica na sledećoj strani) 

www.construction.rs 

www.gradjevinarstvo.rs 

Infonet Group 

Luke Vojvodića 30, Beograd 

tel/fax: +381 11 25 62 004 

+381 11 25 62 005 

info@gradjevinarstvo.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu 

Tržište 

Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim 

obrtom kapitala u Srbiji 

Izdavač 

Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti 

i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca 

Besplatna distribucija 

Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri, 

preduzetnici... 

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude 

kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta 

Internet 

Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs 

Oglašavanje 

BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših 

proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet 

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs 

(narudžbenicu 15 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom) 

Preduzeće 

Ime i prezime 

narudžbenica za naša izdanja 

Funkcija 

Adresa 

Mesto 

Telefon 

Telefon 

Mob. tel. 

Fax 

E-mail 

Web 

PIB 

Opis 

delatnosti 

Ulica i broj 

Mesto 

( ) 

( ) 

( ) 

( ) 

Mat. br. 

Broj zaposlenih 

1 do 10 

11 do 25 

26 do 50 

51 do 100 

101 do 500 

više od 500 

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu 

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost 

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD 

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje* 

* samo za preduzeća m.p. 

tačnost podataka overava

Besplatni poslovni magazin 

građevinske industrije 

Free business construction industry magazine 

Topic for the next issue: 

PUBLIC SPACES /build 16/ 

Tema narednog broja: 

JAVNE POVRŠINE /build 16/ 

registrujte se 

za besplatne 

primerke! 

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs

građevinarstvo 

u porastu 

više od milion poseta godišnje

RaÄunarski oblak BIM OdrÅ¾ivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

RaÄunarski oblak BIM OdrÅ¾ivi razvoj doslovce ... - BUILD magazin