BUILD No.16 - BUILD magazin

buildmagazin.com

BUILD No.16 - BUILD magazin

www.gradjevinarstvo.rs

www.build.rs

broj 16 • godina IV

Tema broja

Javni prostori

javne površine i

javni objekti

arhitektura

Zašto ne pravimo

bezbednije zgrade

Integrisano

projektovanje

green build

Singapur

Zdrave javne

površine

fokus

Saveti i strategije

za projektovanje,

gradnju i upravljanje

u zelenim zgradama


Tema broja

24

Javni prostori:

Javne površine i

javni objekti

Otvoreno

o javnim

prostorima

32

Sadržaj

info www.gradjevinarstvo.rs 8

arhitektura Integrisano projektovanje 16

promo KIGSPAN Optimo izolacioni arhitektonski

zidni i fasadni sistemi 20

sajmovi BelRE 2010 – Tržište stanovanja u Srbiji:

Okolnosti i predviđanja 22

arhitektura Pasivno preživljavanje:

Zašto ne pravimo bezbednije zgrade 23

tema broja Javni prostori:

Javne površine i javni objekti 24

Arhitektura javnih zgrada:

Povratak simbola civilizacije 28

Privatnost javnih prostora:

Google Street View 29

Javno-privatno prostorno partnerstvo:

Šoping-mol kao javni prostor 30

Projekat Građanske inicijative:

Otvoreno o javnim prostorima 32

Štampani beton

(CONCRETE COLOR) 33

fokus Saveti i strategije za

projektovanje, gradnju i upravljanje

u zelenim zgradama 34

promo Firestone UltraPly TM TPO

(ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI) 38

Projektovanje i montaža čeličnih

konstrukcija, montaža sendvič panela

(MP INŽENJERING) 40

Brza detekcija požara u računskim

centrima i kontrolnim sobama

SecuriRAS ASD 535 aspiracioni

detektor dima (SECURITON) 41

Prefabrikovane betonske konstrukcije

od vibriranog i prednapregnutog

betona (MARTINI GRADNJA) 42

enterijer Umetnost izbora boje i nijanse

(MARKO TODOROVIĆ MATOX) 43

promo MASTERSEAL 345 – prionljiva

hidroizolaciona membrana

za tunelogradnju (BASF) 44

Tensar – preko 30 godina iskustva i

razvoja geomreža (LIPEX) 45

Projektovanje, inženjering i konsalting

u hidrotehnici i građevinarstvu (EHTING) 46

Alcoa arhitektonski aluminijumski

limovi i profili – Reynolux ® i Reynobond ®

(POLYKEM SR) 47

Projektovanje, izrada i montaža čeličnih

konstrukcija i opreme (MIKOM) 48

Toplo cinkovanje za dug vek metala

(CINKARA) 50

Kalzip ® perforirani fasadni sistemi

(ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI) 51

Privremene ograde i platna

u građevinarstvu (SIGMA PROMET) 52

Procesni kranovi u industrijskim

pogonima – industrija čelika, papira,

cementa i reciklaža (TECON SISTEM) 53

Poliuretanska smola za izradu

industrijskih i komercijalnih podova

(BASF) 54

green build Zdravi javni prostori 55

Singapur 58

Površinske eksploatacije mineralnih

sirovina – Neiskorišćeni potencijal

za zaštitu prirode Vojvodine 60

Intervju: Dragana Tucović Baranac

(JKP Zelenilo Beograd) 62

narudžbenica 66

sporno:

Google

Street

View

Prostorni

PPP –

Šoping-mol

30

29

Kompletan sadržaj

i sve prethodne

brojeve

pronaći ćete na adresi

www.build.rs


w

58

55

Zdravi

javni

prostori

Saveti i strategije

za projektovanje, gradnju

i upravljanje u zelenim

zgradama

34

Singapur

Pasivno preživljavanje:

Zašto ne pravimo bezbednije zgrade

23

60

Površinske eksploatacije mineralnih

sirovina – Neiskorišćeni potencijal

za zaštitu prirode Vojvodine

Integrisano

projektovanje

16

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs

INDEX OGLASA

Aluplast BGD www.aluplast.eu 13

Alto građevinski materijali www.altoscm.eu 39

Ark www.behaton.rs 24

Bar System www.barsystem.co.rs 49

BASF Srbija www.basf.rs 35

Beogradski sajam SEEBBE www.seebbe.com 19

Botomex www.botomex.rs 55

Build magazin www.build.rs 67

Convergent Group www.convergent-group.com 7

Dema www.dema.rs 12

Distron www.distron.net 26

Eko Park www.ekopark.co.rs 9

Esal www.esal.si 2

Fima www.fima.rs 28

Gates www.gates.co.rs 30

Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 68

Građevinarstvo i opremanje www.gradjevinarstvo.rs 65

Helexpo www.helexpo.gr 27

Intesa Leasing www.intesaleasingbeograd.com 15

Kingspan www.kingspan.rs 21

Kolubara gas tomic.miloje@open.telekom.rs 11

Kumal www.kumal.hr 25

Layher www.layher.rs 9

Legi SGS www.legi.rs 11

Murexin www.murexin.com 3

Riz www.riz.co.rs 29

Rolomatik www.rolomatik.com 57

Tehnicom www.tehnicom-serbia.com 31

Termodom www.termodom.rs 8

Trimo Inženjering www.trimo.rs 10

Vueko www.vueko.net 23

Wienerberger Bačka www.wienerberger.rs 14

RUBRIKA OGLASI

Frigoremont frigoremont@gmail.com 64

Građevinar 035/470-397 64

Krstonošić krston@sbb.rs 64

Nautilus www.nautilusns.com 64

Svetlost-produkt www.svetlost-produkt.co.rs 64

Šens www.parketshop.net 64


Već u trećem broju Build magazina, septembra

2007. godine, objavili smo i kratku vest iz sveta

koja se završava rečenicom: „Stanje na tržištu nekretnina

izaziva predkriznu atmosferu u čitavoj

američkoj privredi.“ U trenutku kada je taj broj

već stigao do vas, berza nekretnina u SAD doživela

je kolaps. Prva domina je pala.

Preko tri godine kasnije, domine koje su ostale da

stoje još uvek se klate, tu i tamo još neka padne.

Nezahvalno je reći: najgore je prošlo. Nepošteno

je reći: najgore tek dolazi. Nepotrebno je uopšte

izvoditi zaključke o stvarima na koje ne možemo

da utičemo i za koje možda nismo, makar neposredni,

krivci. Svako ko previše pažnje poklanja

opštim stvarima zapravo traži alibi za sebe.

Nama u Srbiji je tako malo nedostajalo da nađemo

opravdanje za sebe. Prvi dodir krize za nas je

značio da počinju da važe nova pravila. Kao što u

ratu počiniocima zakon nije pred očima i zaboravljaju

da se zločin pamti i kažnjava, tako smo,

u vremenu podrhtavanja tla poslovanja, vrlo brzo

zaboravili šta je ugovor, šta on predstavlja, i da je

napisan na papiru koji ne bledi. Izgleda da ovde

još dugo nećemo doživeti da vidimo dominaciju

civilizacijskih običaja poslovanja i da svi napori

u ovom smeru bivaju ignorisani na prvi znak da

stvari mogu da se završe samo burazreski, prijateljski,

ma znamo se, dođem ti, tuži me...

K

O L

O

Utisak godine Reakcija vlasti i građevinskog sektora na zemljotres u Kraljevu i poplave

Lima i Drine Pilon mosta na Adi Kamen temeljac „kineskog“ mosta, na neviđeno

Legalizacija Osnivanje Saveta zelene gradnje Srbije Koridor 10, legenda koja živi

Nove prostorije i planovi Inženjerske komore Srbije Ne znam. Loše priče iz nekog

razloga i dalje posmatramo sa nevericom a ne kao „već viđeno“, a sve one koje liče na

dobre navikli smo da gledamo sa skepticizmom ili bar rezervom. Na neki čudan način,

optimizam i pesimizam zamenili su mesta...

Ovde bih napomenuo i korupciju (materijalnu,

intelektualnu i moralnu), loše obrazovanje, neznanje,

zablude, kolegijalno praštanje, itd.

U vrtlogu između ovih polova, moram reći da razumem

svaki skepticizam drugačijih. Međutim,

upravo oni su ti koji moj skepticizam drže daleko

od granice očajanja i odustajanja. Rad u Infonet

Group-u, zahvaljujući njima, odvija se u nekom

lepšem miljeu. Razmišljajući o tome, sabrao sam

našu 2010. godinu, a zatim i prethodne...

Build magazin je već prešao brojku od preko

500.000 poseta na sajtu i ukupno 250.000 primeraka

štampanog izdanja – besplatnih primeraka,

besplatno podeljenih. U njima je bilo preko

1.500 različitih stranica posvećenih građevinarstvu

– po jedna stranica za svaki dan od proleća

2007. godine do, evo već, 2011. godine. Naredni

broj Build-a dolazi kad i Sajam građevinarstva u

Beogradu. To će biti peti Sajam za Build.

Portal Gradjevinarstvo.rs, nakon osam godina

postojanja, ima stabilnu prosečnu posetu od preko

3.000 ulaza dnevno – ukupno milion poseta

godišnje. Formula za dominaciju našeg portala na

internetu jednostavna je: katalog sa preko 12.000

adresa, više od 3.000 vesti i 1.500 stručnih tekstova,

sa posebnim akcentom na najnovije svetske

trendove u građevinarstvu i brojne linkove.

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIK

Tomislav Stamenić

UREDNIK

Mladen Bogićević

IZVRŠNI UREDNIK

Aleksandra Jovanović

DIZAJN I PRIPREMA

Ivan Anđelovski

DIREKTOR MARKETINGA

Dunja Filipović

MARKETING

Jelena Božić

Tanja Vićentijević

Katarina Đurić

Monika Ilomanoski

OBRADA I UNOS PODATAKA

Emilija Mitić

FINANSIJE

Jelena Hajduković

Stana Arsenić

IZDAVAČ

Luke Vojvodića 30

11090 Beograd

tel/fax: +381 11 25 62 004

25 62 005

Ovo može da bude prilično frustrirajuće za one

koji pokušavaju da održe svoj posao u zdravim

okvirima, a ume dotaći i očajanje kada i država

olako shvata svoje obaveze. Tako ovde nije neobično

da država svojim dugovanjima upropasti biznise

i dotera preduzetnike do samoubistva, odbija da

vrati imovinu koju je bespravno oduzela, probija

sve rokove zdrave pameti za izdavanje dozvola i

tera investitore dublje u kreditna zaduživanja...

Tako imamo najmanje dva pola među kojima

oscilira krivica za stanje u građevinskoj industriji

Srbije: država koja aminuje model burazerskog poslovanja,

i preduzetnici koji isuviše lako pronalaze

opravdanja za sebe.

Zasluge za ovaj uspeh takođe osciliraju između

dva pola: Infonet Group i naši partneri. Kao što

postoji vrzino kolo iz kog nema izlaza, tako postoji

i kolo poslovnih uspeha. U dobrom društvu i

posao je dobar.

U ime redakcije i celog Infonet Group-a

Sve najbolje u Novoj godini,

Urednik,

Mladen Bogićević

e-mail: info@infonetgroup.com

www.infonetgroup.com

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost

i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72

24000 Subotica

ISSN 1452-8495

CIP

Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220


Convergent Group je vodeæi proizvoðaè Pentra-Sil (NL) na svetu. Od 2001. godine

ova kompanija pokrila je više od 200 miliona kvadratnih metara širom sveta za kompanije kao što su:

Audi, Ikea, Nestle, Gucci, Decathlon, Daimler-Chrysler, Bakker, Pepsi-Cola, L’Oreal, Lion Food, Glasstech, Carlsberg,

TNT, Maytag, Makita, HP, Costco, OBI, Scania, Lufthansa, Otis...

CONVERGENT GROUP S.A

The Concrete Technologies

Convergent group SA

Rue de le Mesnil 34

B-5670 Viroinval

Belgium, Europe

phone: +32 60 390 752

fax: +32 60 390 751

info@convegent-group.com

www.convergent-group.com

Convergent group – BALKAN

Vlajkoviæeva 25/1

11000 Beograd

tel/fax: +381 11 3373 969

mob: +381 63 447 445

balkan.office@convergent-group.com


info

Najduži most sa kablovima

na svetu

Japan i Kina su poslednjih godina preuzeli

dominaciju u oblasti gradnje velikih mostova

sa kablovima. Sada im se pridružuje

i Rusija. Južno od pacifičke ruske luke Vladivostok,

u aprilu 2011. godine, treba da

započne gradnja najdužeg mosta sa kablovima

na svetu - sa rasponom od 1.104 metara

i ukupnom dužinom od 1.885 metara.

Širina mosta treba da bude 29,5m, sa po dve

trake u svakom smeru. Ukupno bi trebalo da

bude dva noseća stuba sa svake strane mosta

visine po 321 metar. Najduži od 168 kablova

imaće 580 metara, a najkraći 136 metara.

Most ka malenom ostrvu Ruski (Russky na

internetu) trebalo bi da košta oko milijardu

dolara i jedan je od nekoliko infrastrukturnih

projekata koji treba da unapredi ekonomiju

Vladivostoka i okoline.

Pored velikog raspona, most treba da se bori

i sa temperaturama koje variraju od -31°C

do 37°C, vetrovima brzim do 36m/s i talasima

koji dosežu visinu do 6 metara. Ledeni

pokrivač na vodi tokom zime na ovom mestu

prosečno dostiže debljinu od 70cm.

Zbog svega ovoga, mnogi se pitaju ima li

uopšte smisla graditi ovoliki most ka mestu

koje je kraj sveta. New York Times je još

2009. godine napravio prilog o ovoj ideji.

Most je tada nazvan most za nigde, jer sa

malenog ostrva nikakav značajan put neće

ići nigde dalje. Tehničke detalje gradnje

možete pogledati u video-klipovima postavljenim

na portalu Gradjevinarstvo.rs.

150.000 posetilaca na Sajmu

građevinskih mašina u Kini

Sajam Bauma China, od 23. do 26. novembra,

okupio je rekordan broj posetilaca

– preko 150.000 (za 33% više nego

2008. godine). Posetioci su došli iz preko

165 zemalja, a najviše ih je bilo (ne računajući

Kinu), iz Koreje, Indije, Japana,

Rusije, Malezije, Brazila, Singapura, Tajlanda,

Indonezije i Australije (tim redom).

most ka ostrvu Ruski

Sajt KHL ističe da se na sajmu mogao osetiti

poslovni optimizam, naročito zato što se

održava u zemlji sa kontinuiranim rastom

građevinskog sektora, ali i cele privrede.

Zhang Xiuwen, predsedavajući kompanije

Shantui, jednog od najbrže rastućih kineskih

proizvođača građevinske mehanizacije,

rekao je za KHL da se očekuje nastavak stabilnog

rasta i u periodu od narednih pet do

deset godina. Kao razlog, istakao je stabilnu

državu i zacrtano vladino opredeljenje za

infrastrukturne investicije.

Shantui je na sajmu bio samo jedan od mnogih

kineskih proizvođača za građevinski sektor

koji će povećati proizvodnju u narednom

periodu. U njegovom slučaju, proizvodnja

buldozera će skočiti za 50% u narednih

godinu dana – sa sadašnjih 10.000 godišnje

na 15.000 i to već u toku 2011. godine.

Kada se ovome doda da je kompanija u

2010. godini povećala obrt za 80%, a da

će sledeće godine po rečima Zhang-a biti

i veći, onda je jasno kojim putem će ići i cela

kineska privreda.

Energetska efikasnost

konačno i u Dubaiju

Na konferenciji EnviroCities 2010 koja

je održana u Dubaiju 28. novembra 2010.

godine, objavljeno je da će novi propis o

zastakljivanju fasada zgrada u tom gradu

povisiti zahteve u cilju energetske efikasnosti.

Propis će stupiti na snagu 2014.

godine, iako je prvobitno bilo planirano da

period implementacije bude samo godinu

dana. Ipak, vlasti u Dubaiju će se postarati

da sve javne zgrade primenjuju nove propise

zastakljivanja već u toku narednih godinu

dana kako bi svojim primerom povele

građevinsku industriju novim putem.

– Naredne tri godine biće probni period da

vidimo imamo li uopšte dovoljno materijala

i da li će propis zapravo negativno uticati

na tržište – rekla je na konferenciji Eisa

Al Maidour, predstavnik vlasti u Dubaiju.

Prvobitna ideja bila je da implementacija od

godinu dana važi za sve, ali smo ipak odlučili

da je to premalo vremena.

Novi propis kaže da staklo ne sme da pokriva

više od 60% površine fasade, ili da, u

suprotnom, mora biti zaštićeno od sunčevih

zraka kako bi se smanjile potrebe za hlađenjem

zgrada – ako iz bilo kog razloga ne

može da se ispoštuje kvota od 60% onda se

otvori moraju zaštiti ili okreneti ka severu.

Abu Dabi želi da ode korak dalje - ograničavanje

zastakljenosti fasada na 30%, i to sa

pristupom koji se zasniva na parametrima potrošnje,

tj. - možete imati stakla koliko želite,

pa i 100% fasade, ali potrošnja mora biti kao

da ima svega 30% površine u staklu.... ■

Dubai je, inače, bio poznat i kao država u

kojoj se ne mari mnogo za potrošnju energije,

a investicije se u poslednjih nekoliko

godina mere stotinama milijardi dolara.

Zbog ovoga, Dubai je često na udaru kritika.

Sada namerava da uvede i strožiju regulativu

za upravljanje vodama i otpadom

jer ubrzani razvoj grada mora da podrazumeva

održiva rešenja kako se ne bi vratio

kao bumerang.

Ušuškajte svoj dom...



Smederevski put 14, 011/347-05-05 / Zrenjaninski put 84 g, 011/331-71-66011/8041-690

021/824-428034-694-980011/274-80-90012/531-824

Bul.

8

Sv. cara Konstantina bb, 018/4542-790 / Ledena stena, Dimitrija Tucovića bb, 018/268-988024/755-585

035/253-836026/649-639022/375-549032/5461-063



office@termodom.rs

www.termodom.rs


LEED sertifikacija tipskih

projekata

Savet zelene gradnje SAD – USGBC, novembra

2010. godine, pokrenuo je pilot projekat,

takozvani Volume Certification Program

(slobodan prevod: sertifikacija na količinu)

koji omogućava kompanijama koje imaju

lance objekata (maloprodajnih, kancelarijskih,

banaka ili restorana) da mogu da dobiju

LEED sertifikat za tipska rešenja svojih

ispostava. Ukoliko proces projektovanja,

gradnje i korišćenja objekta ispunjava LEED

standarde koji se odnose na ove parametre,

tada USGBC odustaje od rigorozne procene

svakog novog objekta po redu po kom se

grade. Umesto toga, USGBC će provesti nasumične

provere objekata širom SAD.

Efikasnost tipskih projekata

Brad Pease, arhitekta specijalizovan za energetski

efikasne objekte, dobio je poziv od rukovodilaca

PNC banke iz SAD sa zahtevom

za projekat. Međutim, zgrada koju je trebalo

da projektuje za njih, u narednim godinama

dobila bi još 99 duplikata, od istih građevinskih

elemenata, i – morala je imati karakteristike

zelene gradnje, i to ne samo u teoriji.

On je morao isprojektovati zgradu koja bi

na svakoj od 100 lokacija obezbedila dobijanje

LEED sertifikata koji izdaje USGBC.

– Uobičajen početak projektovanja zelene

zgrade jeste da pogledate lokaciju i shvatite

odakle sija Sunce, koji vetrovi duvaju,

kakva je okolna vegetacija, itd. Zbog toga,

kada vam neko traži da projektujete jednu

zgradu koja treba da bude energetski efikasna

na nepoznatim lokacijama, to je kao

da vam je izmakao tlo pod nogama – kaže

Pease, vođa građevinskog naučnog tima

u konsultantskoj firmi Paladino iz Sijetla.

Zahvaljujući saradnji sa drugim ekspertima

u timu, on je uspeo da ispuni ono što se od

njega tražilo.

PNC je od početka saradnje već dobio

LEED sertifikate za 97 svojih zgrada, i to

novih, građenih po projektu Pease-a, ali i

rekonstrukcija koje su uključivale tipska

rešenja viđena u osnovnom projektu. Sve te

zgrade zajedno prosečno troše 35% energije

i 28% vode manje u odnosu na osnovne

standarde gradnje u SAD.

Lančana reakcija

Četvorogodišnji pilot projekat izazvao je

veliko interesovanje. Skoro 40 organizacija

i kompanija uzelo je učešće, uključujući

i Bank of America, Best Buy, Cushman &

Wakefield, Starbucks i Target. Do sada je

sertifikovano 355 projekata a još 1.000 je u

procesu dobijanja sertifikata (ceo tekst čitajte

na portalu Gradjevinarstvo.rs).

info

OPREMA ZA DEČIJA

IGRALIŠTA I PARKOVE

Eko serija

Ljuljaške

Igraonica

C serija

Klackalice

Gumena podloga

mob: 064 657 94 70

064 657 94 68

e-mail: info@ekopark.co.rs

www.ekopark.co.rs

9


info

ENERGETSKI PASOŠ ZA ZGRADE

OD APRILA 2011. GODINE

Energetski pasoš sadržaće podatke o

tome koliko zgrada troši energije, koliko

je moguće uštedeti na mesečnom i

godišnjem nivou, kao i informacije o

drugim karakteristikama objekta, lokaciji

i troškovima gradnje. Pasoši će

definisati i koliko je neophodno ulagati

u poboljšanje energetske efikasnosti i

kada bi novac mogao da se isplati, kazala

je Jasminka Pavlović, savetnica u

Ministarstvu životne sredine i prostornog

planiranja.

Ona je navela da će pasoš imati i podatak

u kom je energetskom razredu zgrada od A

plus (za zgrade koje troše najmanje energije)

do G (za zgrade koje su ostvarile najmanju

uštedu), a predlog je da taj sertifikat važi 10

godina. Zgrade koje budu imale veći energetski

razred imaće i veću tržišnu vrednost.

Predviđeno je i da se za postojeće

objekte, ako se rekonstruišu, dograđuju,

adaptiraju ili saniraju mora izvršiti i

energetska sanacija. Pasoš će biti obavezan

od aprila 2011. godine, a moći će

da ga izdaju preduzeća koja imaju licencu

Ministarstva za životnu sredinu i

prostorno planiranje, kako je propisano

Zakonom o planiranju i izgradnji, kazala

je Pavlovićeva ■

Pravilnik o energetskoj

efikasnosti zgrada

2011. godine

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada

kojim je predviđeno da svaki objekat ima

tzv. pasoš energetske efikasnosti, trebalo

bi da bude usvojen početkom januara

2011, saopštilo je Ministarstvo životne

sredine i prostornog planiranja.

– Pravilnik je završen i krenuće da se primenjuje

u prvom tromesečju naredne godine –

rekla je agenciji Beta savetnica u Ministarstvu

životne sredine i prostornog planiranja

Jasminka Pavlović i dodala – Pasoš će biti

sastavni deo tehničke dokumentacije koja

se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske

dozvole moraju biti i elaborati o energetskoj

efikasnosti zgrada, koji će činiti

osnovu sertifikata o energetskom svojstvu

novog objekta, odnosno energetskog pasoša.

Energetski pasoš moraće da poseduje i svaka

zgrada prilikom prodaje nepokretnosti,

iznajmljivanja poslovnog ili stambenog prostora

da bi onaj ko kupuje ili ko će da koristi

objekat znao koliko se energije troši za održavanje

i boravak.

– Cilj ministarstva je da se što više objekata

obuhvati energetskom efikasnošću – rekla

je Jasminka Pavlović i navela da će poseban

izazov predstavljati već postojeći objekti.

Postojeći objekti su prioritet jer je trenutno

samo u Beogradu 25% zgrada izgrađeno u

vreme kada se nisu poštovala pravila energetske

efikasnosti i uštede energije. Razmišlja

se o osnivanju fonda koji bi građanima

omogućio lakše finansiranje izolacije zgrada,

ali budžetom ministarstva za narednu godinu

nisu predviđena sredstava za tu namenu.

Pregovara se sa bankama koje su zainteresovane

da povoljno kreditiraju izolovanje,

zamenu prozora i popravke toplotnih sistema

u objektima, ali Pavlović nije mogla da

proceni koliko bi u proseku koštala izolacija

kvadratnog metra starih objekata.

Ministar Oliver Dulić ranije je kazao da bi

za izolaciju kuće od 100 metara kvadratnih

materijalima domaće proizvodnje, bilo

potrebno oko 2.500 evra, a da je u Srbiji

energetski neefikasno između 300.000 i

400.000 kuća, jer nemaju izolaciju zidova.

Jasminka Pavlović najavljuje i formiranje registra

u kome će se voditi evidencija o svim

izdatim sertifikatima o energetskoj efikasnosti,

a tu bazu, koja će biti javno dostupna,

vodiće Ministarstvo za životnu sredinu

i prostorno planiranje. Prema podacima

tog ministarstva, u Srbiji se trenutno po

kvadrat nom metru troši i do 200 kilovatsati

energije godišnje, dok je cilj da se ta potrošnja

smanji na prosečno 50 kilovatsati.


10


info

FlushTracker – ono što ljudi

ne vole da znaju

Povlačenje vode nakon obavljenog posla u

toaletu radnja je koju obavljamo automatski.

Pri tom, niko od nas ne razmišlja o složenosti

i značaju kanalizacione mreže. Autori

sajta flushtracker žele da promene ovakav

stav tako što omogućavaju korisnicima da

na internetu prate put koji njihov proizvod

prelazi od toaleta do kanalizacije.

Sve što je potrebno da urade jeste da unesu

podatke o svom poštanskom broju i vremenu

proteklom od povlačenja vode. Istog časa

na karti na Google maps mogu da vide koliki

je put sadržaj toaleta prikazan u obliku plave

tačke već prevalio, kao i da prate njegovo

dalje kretanje.

Do sada je tzv. flaštreking moguć samo u

Velikoj Britaniji, Irskoj, Južnoj Africi i Poljskoj.

Na osnovu brzine i pravca kretanja u

kanalizacionoj mreži, kao i podataka korisnika

o tome pre koliko minuta je povukao

vodu, vebsajt izračunava aktuelan položaj.

Ono što u najmanju ruku zvuči neukusno

i otkačeno, zapravo ima opravdan razlog:

korisnici treba da shvate da je reč o složenom

i veoma važnom sistemu. U mnogim

zemljama nedostaju kanalizacione mreže,

što doprinosi širenju zaraznih bolesti kao

što je kolera.

Pokretanjem sajta, proizvođač kućne hemije

Domestos i Svetska organizacija za unapređivanje

sanitarnih sistema (WTO) želeli

su da ukažu na ovaj problem. Svake godine,

19. novembra, WTO organizuje Svetski dan

toaleta kako bi skrenuo pažnju na lošu sanitarnu

situaciju u zemljama Trećeg sveta.

Nora na aerodromu u Šangaju

Proširenje aerodroma Hongqiao u Šangaju

značajan je deo projekata tog saobraćajnog

čvora. Novi terminal površine je 3,6 miliona

kvadratnih metara (četiri puta više od

postojećeg Istočnog terminala), a koristiće

ga oko 40 miliona posetilaca godišnje.

Kako bi obezbedili funkcionalan pod za

ovako frekventnu površinu investitori su se

opredelili za gumeni pod proizvođača Nora.

Kao reference pre svega im je poslužio Nora

pod postavljen na drugom šangajskom aerodromu

– Pudong, gde se Nora podna obloga

nalazi već punih 12 godina. Nova saradnja

kompanije i aerodroma u Šangaju podrazumeva

instalaciju 125.000m 2 podne obloge

norament lago.

Zanimljivi noviji projekti koji uključuju

Nora podove, su i Esher-ov muzej u

Hagu i škola u Vitenbergu, Nemačka, i

svakako preporučujemo da ih potražite

na internetu.

Jarboli

Parkirne rampe

Ukrasne ograde

Samonosive kapije

www.legi.rs

Tel: +381 11 800 14 07

+381 11 800 16 73

Mob: +381 60 54 55 002

11194 Rušanj - Beograd

Novo Naselje 10

office@legi.rs

Idealno rešenje za ograđivanje industrijskih, komunalnih, sportskih

i privatnih poseda, kao i svih vrsta zelenih površina.

Kvalitetno osmišljena čelična konstrukcija sa dvostruko ojačanim

ogradi stabilnost, funkcionalnost i elegantan dizajn.

Naši ogradni sistemi odlikuju

se visokokvalitetnim stepenom

zaštite. Svi elementi su toplo

prema nemačkoj DIN EN ISO

1461 normi, što omogućava

garantni rok do 20 godina bez

korozije!

Ukrasna ograda

Samonosiva kapija

Ukrasna ograda

Uz ogradu, prema Vašim potrebama

nudimo i samonosive

kapije.

Kao brend koji konstantno prati inovacije, LEGI je u svoju

ponudu uvrstio i jarbole i parkirne rampe.

Jarboli

Parkirna rampa

e-mail: office@legi.rs

11


12

info

za bezbedan rad na visini

DEMA

hidraulične radne platforme

za bezbedan rad na visini

064 - 53 43 861

www.dema.rs

Aecom postao najveća

arhitektonska firma na svetu

Aecom je postao najveća arhitektonska

firma na svetu samo 20 godina od svog

osnivanja tvrdi sajt BD online. Kompanija

iz Los Anđelesa koja trenutno zapošljava

1.488 arhitekata u 100 zemalja sveta dospela

je na vrh godišnje liste koju sastavlja

BD – World Architecture Top 100.

Aecom se za samo godinu dana popeo sa

52 mesta iste liste na sam vrh zahvaljujući

preuzimanjima drugih arhitektonskih biroa.

Naime, Aecom je od osnivanja do danas

postao većinski vlasnik preko 30 firmi, a u

avgustu 2010. godine za 204 miliona dolara

kupio je biro Davis Langdon.

Glasine kažu da je ovoliki rast Aecom-a

razljutio najveće konkurente: HOK,

Gensler, RMJM i Aedas koji strahuju da

Aecom ima pik i na njih. Jason Prior, šef

odseka za planiranje u londonskoj kancelariji

Aecom-a, kaže da ovo nije istina.

Ipak, on predviđa dalji globalni trend

preuzimanja i ukrupnjavanja kompanija

i veruje da će nestati arhitektonski biroi

srednje veličine, sa 300 do 400 zaposlenih

arhitekata.

– To nije agresivan proces već su u pitanju

dobrovoljna partnerstva – kaže Prior – Izuzetan

uspeh koji je postigao Aecom razvijajući

kompletnu organizaciju preduzeća nastao je

zahvaljujući tome što su ljudi želeli da nam

se priključe. Moj biro, Edaw, priključio sam

Aecomu još 2005. godine, zato što više nisam

mogao da trpim da budem najbolji, a da i dalje

ne mogu da dođem do posla.

Prior skreće pažnju na ozbiljnije probleme

struke od ukrupnjavanja firmi. On kritikuje

profesiju da nema ambicije, i skreće pažnju

na činjenicu da je samo oko 5% izgrađene

sredine nastalo po projektima arhitekata:

– Nismo mi veliki. Mene brine što profesija

nije veća jer mislim da ne uspeva da zadovolji

potrebe tržišta.

Flag radionica u Beogradu

U Beogradu je 2. decembra 2010. godine

održana radionica o instalaciji hidroizolacionih

PVC i TPO membrana proizvođača

Flag, u organizaciji preduzeća Polykem

SR koje na teritoriji Srbije distribuira

membrane italijanske kompanije. Gostima

je predstavljen proizvodni asortiman

Flag-a ali i pokazne vežbe instalacije hidroizolacionih

membrana.

Kompanija Polykem SR dobro je poznata

našoj građevinskoj industriji kao partner

koji svojim klijentima obezbeđuje, ne samo

kvalitetne građevinske materijale, već i

kompletne tehničke informacije.

Izabrano rešenje Centra za

razvoj nauke u Beogradu

Austrijski arhitekta Volfgang Čapeler

(Wolfgang Tschapeller) pobednik je

Međunarodnog konkursa za arhitektonsko

rešenje Centra za promociju nauke u

novobeogradskom Bloku 39.

Na prvi međunarodni arhitektonski konkurs

za idejno rešenje raspisan u Srbiji nakon

skoro 30 godina, stigle su 232 prijave

iz sveta. Drugu nagradu dobio je Sou Fujimoto

Architects (Tokio, Japan), dok je treće

mesto osvojio biro iz Srbije ARCVS.

Članovi žirija bili su četiri međunarodna

stručnjaka: Roberto Simon (Brazil), Dorte

Mandrup (Danska), Gunter Katherl

(Austrija) i Ourania Kloutsinioti (Grčka),

kao i ministar za nauku i tehnološki

razvoj Božidar Đelić i gradski arhitekta

Dejan Vasović.

Žirijem je predsedavao prvi čovek Asocijacije

srpskih arhitekata Jovan Mitrović ■

Centar za promociju nauke deo je programa

investicija u naučnu infrastukturu koji se

finansira sredstvima Evropske investicione

banke. Vrednost projekta je oko 20 miliona

evra, a završetak izgradnje Centra očekuje

se 2012. godine.

Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete

pronaći link za preuzimanje kompletnog

PDF-a idejnog rešenja na osam stranica.

Savet zelene gradnje Srbije

– dobrodošlica LEED-u

Dana 22. novembra 2010. godine mogli

bismo se jednog dana sećati kao ključnog

za iskorak naše građevinske industrije u

21. vek. Tog dana, u hotelu Hyatt u Beogradu,

svečano je promovisan Savet zelene

gradnje Srbije ili Serbia Green Building

Council. Osnivači Saveta su: Energo -

Energy Efficiency Engineering (promoter

organizacije), Atelje Grbić, BMSK, Koling,

Dunav osiguranje, Sauter Building

Control Serbia, Toplica drvo i Terming.

Osnivanjem Saveta, svi koji su na bilo koji

način povezani sa građevinarstvom imaće

pouzdanog partnera i pravu adresu na koju

da se obrate: od studenata i mladih profesionalaca,

iskusnih stručnjaka i inženjera

svih profila, izvođača radova i proizvođača

građevinskih proizvoda, do zakonodavaca i

lokalnih samouprava.

Na sajtu Saveta biće dostupne sve neophodne

informacije za dalje usavršavanje, saradnju

i povezivanje sa drugim akterima koji

su prepoznali zelenu gradnju kao jedini put

kojim možemo da nastavimo sa daljim razvojem

(www.serbiagbc.org).


info

Stadioni za SP 2022. godine

Nakon što je dobio organizaciju Svetskog

prvenstva u fudbalu 2022. godine, Katar

je objavio da će se na izuzetno modernom

stadionu Lusail održati otvaranje i finale

turnira. Radi se o klimatizovanom stadionu

kapaciteta 86 hiljada ljudi koji će biti

gotov 2019. godine. Ono što je zanimljivo

jeste da je taj stadion zapravo ostrvo koji

će stajati na vodi.

U medijima su se pojavili nacrti prvih pet

stadiona na kojima će se igrati SP 2022. godine,

a slogan bogatog Katara Očekujte čudo

pokazaće se u punom sjaju. Obećano je 42,9

milijardi dolara za ulaganje u infrastrukturu,

pomenutih pet i dodatna četiri nova

stadiona, uz tri koja će biti renovirana za

održavanje SP-a.

DISCOVERY O MOSTU NA ADI

Most koji se gradi na Adi Ciganliji u Beogradu,

biće predstavljen u novoj sezoni emisije

Gradimo veće i bolje, koja će biti prikazana

na kanalu Discovery u maju 2011. godine.

Osmog decembra 2010. godine završena

je izgradnja poslednjeg, 39. betonskog

segmenta pilona, čime je dostigao visinu

od 175 metara. Poslednjih 25 metara biće

izgrađeni od nerđajućeg čelika ■

stadion Al Khor

Svetski šampion

u uštedi energije...

stadion Lusail

NEWSLETTER NA PORTALU

GRADJEVINARSTVO.RS

Neka vas najnovije informacije i

zanimljivosti iz struke čekaju u

sandučetu!

Od leta 2010. godine internet portal

građevinske industrije Srbije –

Gradjevinarstvo.rs, pokrenuo je još

jednu besplatnu uslugu za sve svoje

korisnike – newsletter. Za sada će

najnovije vesti i tekstovi stizati na vašu

e-mail adresu početkom svake nedelje.

Na portalu Gradjevinarstvo.rs možete

se prijaviti za besplatan newsletter.

Na vašu ličnu ili poslovnu e-mail adresu

stizaće najnovije informacije, vesti,

stručni tekstovi i zanimljivosti iz Srbije

i sveta iz oblasti građevinskih sistema,

materijala i tehnologija, softvera,

arhitekture, dizajna, ponude na tržištu...

Dovoljno je samo da prijavite e-mail

adresu, bez davanja drugih podataka, i

da pošaljete potvrdni e-mail.

Ukoliko ne budete zadovoljni ovom

uslugom, uvek se jednostavno možete

odjaviti.

portal www.gradjevinarstvo.rs

Na ilustraciji iznad prikazano je elektronsko

pismo koje ćete dobiti ukoliko se prijavite

za ovu uslugu. Klikom na bilo koji od

naslova ili fotografi ja otvoriće vam se cela

vest ili tekst na portalu Gradjevinarstvo.rs.

Korišćenjem ove usluge bićete neprekidno u

toku sa najnovijim događajima u svetskom i

domaćem građevinarstvu, i to na najjednostavniji

mogući način, čak i bez praćenja

linka – dovoljno je da pročitate samo kratka

obaveštenja o sadržaju teksta ■

energeto ® | prozor svetski prvak,

sa najboljim vrednostima u svojoj klasi

U w

od 0,61 W/m²K

011 30 70 328

www.aluplast.eu

13


info

Lizing za građevinsku

industriju

Lizing, kao finansijski proizvod, odavno

više nije nepoznanica na srpskom tržištu.

Intesa leasing Beograd, kao deo jedne

od vodećih finansijskih grupacija Intesa

SanPaolo, već 5 godina nudi usluge

finansiranja na domaćem tržištu. Pored

finansiranja automobila i kamiona, jedan

od najbitnijih segmenata je i finansiranje

različitih tipova opreme.

Kako je segment građevinske industrije

značajan faktor razvoja zemlje, ali i čitavog

regiona, poseban akcenat stavljen je upravo

na finansiranje građevinske opreme. Usled

značajne orijentacije na taj segment i proizvoda

kreiranih na osnovu potreba građevinskog

sektora, Intesa Leasing Beograd

zauzima lidersku poziciju na srpskom tržištu

u tom segmentu finansiranja.

Pored standarnog finansiranja nabavke

nove i polovne građevinske opreme i

mehanizacije, u ponudi Intesa Leasing-a

nalaze se i dva proizvoda apsolutno prilagođena

poslovno teškim vremenima za

poslovanje u kojima se nalazimo:

• sell&leasback

• lizing u dinarima.

Sell&leaseback

Sell&leaseback je proizvod jako sličan

kreditu za obrtna sredstva ali uz nekoliko

prednosti u odnosu na kredit. Vaša kompanija

može na jednostavan i brz način

doći do sredstava koja nisu namenska, te

ih može iskoristiti za različite poslovne

potrebe kompanije.

– Ova jednostavna lizing transakcija sprovodi

se na sledeći način: ukoliko posedujete

neku opremu ili mehanizaciju u vlasništvu

tj. ista nije pod lizingom ili zalogom, možemo

je finansirati na način da će Vaša kompanije

biti istovremeno i dobavljač opreme

i korisnik lizinga – objašnjava Vili Carević,

Šef odeljenja finansiranja opreme u Intesa

Leasing Beograd.

Potrebno je samo izvršiti procenu vrednosti

opreme (koju vrši ovlašćeni procenitelj)

a na osnovu koje se formira cena opreme.

Kompenzacijom se cena umanjuje za isnos

učešća, te tako dobija iznos finansiranja

koji Intesa Leasing Beograd prebacuje

na poslovni račun kompanije.

– Prednost ovog proizvoda ogleda se i u

tome što je za odobravanje potrebno manje

sredstava obezbeđenja nego kod kredita, a

važno je dodati i mogućnost finasiranja sa

rokom do pet godina. Rok od pet godina takođe

je retkost kod kredita za obrtna sredstva,

a značajno utiče na smanjenje mesečnih

troškova – kaže Carević.

Lizing u dinarima

Lizing u dinarima takođe je vrlo popularan,

naročito kod građevinaca u Srbiji.

Prva i osnovna prednost je da nema valutne

klauzule, tj. korisnik nije izložen

negativnim efektima kretanja kursa evra

koji je u današnje vreme vrlo teško predvideti.

– Kako su u građevini situacije apsolutno

vezane za dinar, a rokovi plaćanja jako dugi,

čak i minimalno pomeranje kursa Vam donosi

gubitak što se ovim finasiranjem anulira.

Takođe, pojedine banke nude dinarske

kredite sa najdužim rokom otplate od godinu

dana, dok je kod lizinga taj rok značajno

duži i to do 5 godina – kaže Carević.

– Kamata je vezana za Belibor tj. domaću

referent kamtanu stopu – dodao je Carević

i naglasio da će u slučaju najavljenih izmena

zakonske regulative u smislu omogućavanja

finansiranja nepokretnosti putem

lizinga Intesa Leasing Beograd predstavljati

još značajniju podršku građevinskom

sektoru u Srbiji ■

TEMELJ VRHUNSKE GRADNJE

Gradnja savršenog doma počinje jednim savršenim blokom. Onog trenutka

kada izaberete POROTHERM, izabrali ste kompletan sistem gradnje koji

svojim svojstvima stvara idealno životno okruženje.

Blok. Stvoren po meri čoveka.

www.wienerberger.rs

14


arhitektura

Ih! Otkad mi to...

Kada god sa našim stručnjacima iz građevinske

industrije pokušate da razgovarate

o integrisanom projektovanju, u koje treba

da budu uključeni inženjeri različitih

profila, odgovoriće vam: ih, otkad smo mi

tako radili! Nije sporno da je projektovanje

u našim velikim firmama tokom druge

polovine 20. veka podrazumevalo izradu

sinhron-plana i izvestan stupanj saradnje

između arhitekata, građevinaca, mašinaca,

pejzažnih arhitekata, urbanista, saobraćajaca,

itd. Sa druge strane, upravo ovo

je možda najveći problem građevinarstva,

i ne samo građevinarstva, kod nas.

Naime, u bilo kojoj oblasti, od umetnosti,

preko školstva ili zdravstvenog sektora, pa

sve do one koja nas ovde najviše zanima –

građevinarstva, svako ko oseti da su stvari,

ovakve kakve jesu, jednostavno neodržive,

svako ko se zapita zašto se ne radi nekako

drugačije, zašto se ne naprave neke regulative,

standardi, itd, i svako ko pokuša u tom

smislu nešto da promeni, dobiće isti odgovor:

uh, otkad mi to imamo!

U državi Srbiji imamo praktično sve... Imamo

zakone, imamo propise, imamo pravilnike,

imamo standarde... i to od kad! Tako

oni retki, upućeni, ne razumeju zašto oni

brojniji, neupućeni, imaju želju da nešto

menjaju. Stvar je prosta: neupućeni nailaze

na prepreke i žele da ih pređu. Oni nikada

ne bi razmišljali o preprekama i načinu

njihovog prevazilaženja da stvari ovde funkcionišu.

Pošto to očigledno nije slučaj, oni

su dodatno frustrirani činjenicom da im na

svaki njihov predlog upućeni objašnjavaju

da u Srbiji postoje svi elementi sistema - i

to od kad!

Ovde nastaje veliki nesporazum u svim

oblastima rada i poslovanja, u svim sferama

života, pa tako i u građevinarstvu. Pomalo

apsurdno, tu i leži najveći problem implementacije

integrisanog projektovanja u

srpsku građevinsku industriju – mi to već

imamo...

Integrisano u Srbiji

U našim većim projektantskim firmama

sede inženjeri različitih struka. Dele ih

spratovi, a neretko i samo paravani. Leta

2010. godine, iz jednog takvog biroa, izašao

je projekat koji je predviđao vodovodne,

ventilacione i elektro instalacije na istoj trasi.

Prilikom izvođenja instalacionih radova

tri ekipe, iz iste firme, sa odrađenim svojim

proračunima, specifikacijama i pripremljenim

materijalom, srele su se na gradilištu.

Nijedna nije mogla da uradi svoj posao pre

nego što je projekat izmenjen, u skladu sa

propisima. Jedan od inženjera koji je došao

sa ekipom da postavlja instalacije ovako je

prokomentarisao celu situaciju:

INTEGRISANO

PROJEKTOVANJE

Zapravo, postoji li nekakvo drugačije projektovanje osim integrisanog Nikada

i nije mogla nastati zgrada koju izvođači ne mogu da naprave, koju materijali i

konstruktivni sistemi ne mogu da održe na mestu, koju tlo ne može da podnese, i

naravno – koju investitor ne može da plati... Projektovanje, bilo koje, jeste integrisani

proces od kada postoji, i da smo drugačije (pravilnije) obrazovani, verovatno

ne bi danas ni bilo potrebe o ovome da pričamo...

piše: Mladen Bogićević

– Sede iza pravana (arhitekti). Dovoljno je

bilo samo da provire i da pitaju. Lakše mi

je da sednem sa njima i odradim projekat

instalacija nego da dobijem projekat po kom

uradim sve, i onda moram da radim novi.

Elem, naši inženjerski autoriteti znaju da

ovako ne može da se radi, znaju kako bi trebalo

(i sami su tako radili), ali, kada treba da

se priča o tome šta bi valjalo da učinimo da se

ovakve stvari više ne dešavaju, oni će opet reći

kako propisi postoje, i to što neki izuzeci odstupaju

od dobrih tekovina naše građevinske

prakse – to nije pokazatelj da ceo sistem ne

radi. Ostaviću po strani polemike o tome da

li naš sistem radi ili ne radi, i poslužiću se kafansko-slavskom

doskočicom: a šta biste mislili

o hirurzima koji tu i tamo imaju nekog

kolegu ili ekipu u nekoj od operacionih sala

koji vraćaju pacijente na dopravke Dakle,

bez obzira šta mislili oni koji su imali prilike

nekada da učestvuju u procesu integrisanog

projektovanja, ono u Srbiji postoji samo kao

izuzetak (nekoliko svetlih primera).

Danas zgrade u Republici Srbiji nastaju

tako što arhitekta isprojektuje zgradu na

parceli koja je definisana urbanističkim

planom, zatim dolaze građevinci, pa na

kraju mašinski, elektro i drugi inženjeri

(pejzažne arhitekte odavno se tu ne pojavljuju).

Ovo jeste realnost i to znaju svi:

i arhitekte, i mašinci, i elektrotehničari,

i svi do samih investitora. Integrisano

projektovanje u srpskom građevinarstvu

– ne postoji.

Zašto integrisano

Počnimo od svakodnevnih stvari koje se

odvijaju na našim gradilištima: sudaranje

građevinskih ekipa, čekanje na prethodne,

čekanje onih koji dolaze za vreme ili posle

nekog dela posla, naknadne izmene projekta,

izmene na licu mesta, raskorak između

projekta i konačnog stanja na terenu, i tako

redom sve do probijanja vodovodnih cevi

prilikom kačenja držača za ručicu tuša.

Kako integrisano projektovanje može da

učini da se ovakve stvari više ne događaju,

osim u retkim izvanrednim okolnostima (na

primer, arheološko otkriće prilikom kopanja

temelja na već ispitanom tlu)

Pre svega: projekat koji je nastao združenim

snagama svih relevantnih aktera gradnje daleko

je pouzdaniji i, ne manje važno – imao

bi daleko veći integritet i autoritet na gradilištu.

Kako Kada postoji kultura prepravljanja,

dopravljanja, docrtavanja, ubacivanja još

jednog sprata, itd, tada je svima apsolutno

jasno da je glavni izvođački projekat za realizaciju

jednog objekta u neku ruku ipak

skica, formalnost, pomoć prijatelja. Sa druge

strane, ispravke uobičajenog ovdašnjeg

glavnog projekta često su neophodne kako

bi zgrada uopšte mogla da se napravi.

Zato integrisanim procesom projektovanja

glavni izvođački projekat zaista postaje alfa

i omega za sve. Njegov autoritet postaje veći

kada se zna da iza njega stoji zajednički

(a ne nastavljani) rad više inženjera. Tako

palirski plan u praksi postaje dokument koji

itekako može da se brani pred svima drugima

i insistiranje na njemu tokom gradnje

(pred izvođačima, radnicima i investitorom)

imaće ozbiljniju zaleđinu. Zašto je to važno

Zato što izrada projekta kroz integrisani postupak

podrazumeva i kompletan proračun

potrošnje vode i energije – bilo koja izmena

promenila bi i ceo proračun potrošnje i onaj

ko je napravio, odobrio ili izveo tu izmenu

direktno utiče na karakteristike celog objekta.

Za razliku u potrošnji neko će odgovarati

investitoru kome su na početku predstavljene

brojke manje za 5, 10 ili 30 odsto.

U redu, možemo reći: pa i sada je obaveza

da se gradi po palircu blablabla... Ali ovo nas

neće nikuda odvesti, još gore - ostaćemo

ovde gde smo. Uostalom, koliko je građevinaca

tokom cele svoje karijere uvek gradilo

isključivo po projektu, ni za dlaku ne

odstupajući od onoga što je tamo ucrtano

Integrisani projekat u skeču

Zamislite da arhitekta, sa prvom skicom

na A4 formatu, sedne za sto sa mašinskim

i elektro inženjerom, i sa inženjerom iz

oblasti vodovodnih i kanalizacionih instalacija.

Naravno, tu je i investitor. Arhitekta

već zna šta ovaj otprilike želi, osnovni koncept

je postavljen, i sada, u trenutku dok još

uvek ni sam arhitekta nije sasvim siguran

kako tačno želi da izgleda njegov objekat,

16 www.build.rs


azgovara sa svima za tim stolom. U idealnom

slučaju investitor pored sebe ima i

stručne konsultante za finansije i pravne

poslove, a i projektni tim može imati svog

iskusnog stručnjaka zaduženog za izradu i

kontrolu specifikacija, cena i troškova.

Investitor je zainteresovan da ima manje

račune za vodu, struju i grejanje, a

finansijski konsultant mu je pominjao

da to može da se izvede (u idealnom slučaju

on zna za varijante kako na osnovu

toga može da dobije povoljnije bankarske

kredite ili državne subvencije). Investitor

pre ovog sastanka možda i nije znao da je

tim ljudima za stolom sasvim jednostavno

da smanje troškove buduće zgrade za

50%, a nije neostvarivo i više od toga. Oni

mu to objasne, jer – i zato su seli odmah

svi zajedno.

Mašinski inženjer ima zadatak da predloži

koncepte za grejanje i hlađenje objekta,

i to, naravno, zajedno sa stručnjakom za

vodo-instalacije. Prema skici arhitekte, karakteristikama

lokacije i, naravno, prema

svojim iskustvima, on može da kaže o kojim

varijantama može da se razmišlja, koje

su neisplative pa na njih i ne treba gubiti

vreme. Nezvanično, on, ili odgovorni za

specifikacije, mogu investitoru dati okvirne

troškove za različite koncepte mašinskih

instalacija, standardne, ili one koji će svoju

veću cenu opravdati uštedama kroz pet ili

deset godina. Finansijski konsultant investitora

reći će šta od toga možda dolazi u

obzir i o čemu može da se priča a na šta da

se ne gubi vreme jer je trenutno nemoguće

zatvoriti finansijsku konstrukciju. Mašinski

inženjer, opet prema iskustvu, znaće da li je

moguće i smisleno implementirati solarne

sisteme ili geotermalne pumpe, zavisno od

karakteristika lokacije.

KRATKI PRIMERI MEĐUZAVISNOSTI

POJEDINAČNIH DELOVA PROJEKTA:

Investitor će od njega odmah saznati i

okvirne cene, mogući kapacitet proizvodnje

tople vode za grejanje i za potrošnu vodu,

i prosečnu isplativost, opet prema lokalnim

cenama, eventualnim poreskim olakšicama,

marketinškom potencijalu ovakvih sistema

na njegovom objektu, itd.

Elektroinženjer pomno će pratiti o čemu se

razgovara za stolom. U kratkom dijalogu sa

arhitektom raspitaće se o njegovim idejama

koje se odnose na fasadu. Pomenuće obojica

i par varijanti koje su nekad videli, a koje se

tiču dinamičkih sistema na fasadama i drugih

uređaja koji imaju veze i sa arhitekturom

fasade. Razgovor će im prekinuti investitor

da čuje šta su njihovi konkretni predlozi.

Elektroinženjer će nabrajati mogućnosti

instalacija dinamičkih sistema, kontrole pristupa,

načina osvetljavanja (stepenište sa ili

bez prirodnog svetla, na primer)... Arhitekta

će ga usmeravati prema osnovnoj ideji šta bi

moglo, a šta ne jer mu isuviše menja osnovni

koncept ili je sa arhitektonskog (funkcionalnog,

stilskog, estetskog) stanovišta neprihvatljivo.

Investitoru će na računaru pored

brzo prikazati kako otprilike izgleda to sa

čime se oni slažu i dobiće okvirnu informaciju

šta koliko košta.

Ovde opet u razgovor stupa finansijski

konsultant koji kaže šta ne dolazi u obzir i

koliko je maksimalno isplanirano da se izdvoji

za dodatne aplikacije. Elektroinženjer

mu objašnjava da bi sa deset procenata više

od planiranog mogao da objedini elektro i

druge žičane instalacije tako da se dodatno

ulaganje vrati za svega tri godine. Finansijski

konsultant pristaje da uzme u obzir ovu

mogućnost ukoliko je zaista ostvariva, ali ne

može da obeća više od sedam procenata, ako

je i toliko moguće.

• ispitivanje tla i fundiranje – bilo kakvo neplanirano

sleganje tla može dovesti do pukotina

u konstrukciji, ove pukotine menjaju kvalitet

omotača zgrade i imaju direktan negativan

uticaj na kvalitet vazduha u prostoriji, toplotne

gubitke, predviđena strujanja na osnovu kojih

je projektovan ventilacioni sistem

• hidrologija – analiza podzemnih voda, prosečnih

količina padavina po godišnjim dobima,

kapaciteta i karakteristika tla da propušta ili zadržava

vodu, omogućavaju iskorišćenje potencijala

ovog resursa na parceli (za zalivanje zelenih

površina, za tehničku vodu u vodovodnim

instalacijama, za prečišćavanje atmosferskih i

otpadnih voda na licu mesta, itd.)

• građevinske konstrukcije – nepredviđene

KGH instalacije (klimatizacija, grejanje, hlađenje)

često mogu previše opteretiti klasičnu konstrukciju

(na primer, velike klima komore na krovu,

tank za vodu, itd) i jeftinije je predvideti opterećenja

nego naknadno ojačavati konstrukciju

• arhitektura – izmena proizvoda za oblaganje

ventilisane fasade (proizvođača ili tipa) automatski

menja i raspored, vrstu, broj ankera za

potkonstrukciju, a kako je svaki anker toplotni

most, na fasadama većih površina ovim se

menjaju i parametri iz prvobitnog proračuna

• mašinske instalacije – postavljanje uređaja

i kanala za klimatizaciju i ventilaciju može

izazvati neželjenu buku ili šum (na primer,

nekad je nemoguće takav sistem uključiti u

koncertnim i pozorišnim dvoranama za vreme

izvođenja)

• enterijer – postavljanje spuštenih plafona,

dodavanje pregrada i naknadne odluke

o izmenama funkcije menjaju prostorni okvir

za koji je projektovan KGH sistem, a nekada

čine i da postane potpuno nefunkcionalan (na

primer, uvođenje ili izmena lokacije pušačke

zone)

• nameštaj i opremanje – savremen ventilacioni

sistem, ukoliko je projektovan prema

zdravim materijalima, neće moći da se izbori

sa štetnim isparenjima (VOC) koje mogu da

emituju loše izabrane podne obloge, boje u

enterijeru, lepila u pločastim materijalima, itd.

• automatizacija u zgradama – može se postići

optimizacija samo uz defi nisane parametre

potreba korisnika i karakteristika objekta,

arhitektura

Kolega koji radi sa inženjerima i kontroliše

da ne dođe do nerealnih obećanja, na samom

početku realizacije, tu, na licu mesta,

načelno se dogovara o mogućim modelima

plaćanja troškova sa finansijskim konsultantom

investitora.

Sve u svemu, ovaj sastanak ne bi morao da

traje više od dva sata. Za ta dva sata, arhitekta,

pre svih, treba da dobije dovoljno

informacija koje će ga usmeriti ka daljem

nastavku projektovanja. On će zatim u birou,

zajedno sa kolegama, napraviti osnovni

koncept na kom će dalje raditi, i to u nekoliko

varijanti u smislu materijala i dodatnih

instalacija. U svom birou tako će moći

da pripremi ponude sa približnim brojkama

za svako od rešenja. Naravno, i investitor će

se bliže upoznati sa mogućnostima i dobiti

priliku da koriguje svoje početne ideje, sada,

kada stručnjaci sede pred njim.

I tako, sa par osnovnih varijanti na stolu, cela

ekipa može ponovo da se sastane. Protekli

rad se prezentuje investitoru, njegov finansijski

konsultant u međuvremenu je postavio

krajnje granice finansijske konstrukcije,

kombinuju se data rešenja, i razgovori po

krugovima teku dalje... Tako se dolazi do

integrisanog projekta.

A kako to izgleda u Srbiji danas Pričaju

arhitekata i investitor. Tu su još i konsultanti

investitora zaduženi za pravna pitanja

i finansije, potencijalni saradnici na

projektu (kumovi, burazeri i ortaci), njegova

ćerka koja studira enterijer u jednoj

novoj odličnoj školi, i naravno, par komada

telohranitelja. Arhitekta je sam... osim

ako sa sobom nije poveo i studenta ili diplomca

koji će danonoćno raditi razradu

projekta prema svakom novom kapricu

investitora.

kao i svih aplikacija koje rade na električnu

energiju (od pumpi za vodu, kanalizacionih

sistema ili instalacija grejanja, preko uređaja

za grejanje, hlađenje i distribuciju vazduha,

zatim kućnih aparata i uređaja, pa sve do solarnih

panela i automatskih motornih sistema

za zaštitu od sunčevog zračenja)

• investitor – cena projekta nisu samo brojke

vezane za projektovanje, konsultacije i realizaciju,

već i brojke koje će karakterisati objekat

tokom godina postojanja, a danas su sve

brojnije i opcije finansiranja i osiguranja koje

podrazumevaju veću rentabilnost objekta kao

faktor pouzdanosti prilikom definisanja uslova

za njihove usluge

• korisnici – u stambenim, ali i poslovnim

zgradama, poželjno je da korisnici imaju mogućnost

prilagođavanja sistema svojim potrebama,

te je važno u projektnom rešenju defi -

nisati granice pristupa i kontrole, ali i, nakon

otvaranja objekta za upotrebu, informisati i

obučiti korisnike, te, u skladu sa tim, u ovakvim

slučajevima i kompletan sistem (kontrolni

moduli, interfejs, lokacija uređaja, itd.)

mora biti prilagođen licima koja nisu stručna

za upravljanje ovakvim sistemima ■

www.build.rs

17


arhitektura

Slična je situacija i na manjim projektima:

umesto da arhitekta makar sa mašinskim

inženjerom predstavi investitoru šta je

dobra investicija a šta ne, to u Srbiji danas

izgleda ovako...

Pričaju arhitekta i investitor. Ovaj pita, čuo

je na TV-u, da postoje ti neki solarni paneli.

Arhitekta na to kaže: može, može, nije to

problem, al’ to posle stavljaju valjda ovi što

rade grejanje il struju, nego... jel’ odvajamo

kuhinju od trpezarije ili stavljamo šank Investitor

bi šank, ali investitorki ne pada na

pamet da joj cela kuća smrdi na ručak i da

joj se mast lepi po zavesama i prozorima...

i tako...

Tehnologija

– jezik razumevanja

Vratimo se integrisanom projektu. Sada

već sva predstavljena rešenja odavno više

nisu samo crteži na papiru. Takođe, ono

što je važno naglasiti u Srbiji – to više

nisu ni crteži na računaru. Varijante, ali

i konačno rešenje integrisanog projekta,

može se nazvati integrisanim tek kada se

nalaze u obliku 3D modela. Opet, podvlačim,

ne 3D animacije na kojoj vetar njiše

grane virtuelnog drveća i devojčica prolazi

na biciklu dok je vozač u automobilu

mirno posmatra čekajući da se uključi u

saobraćaj... Ne!

Projektni model, virtuelna zgrada, integrisani

projekat, ne radi se u CAD softverskim

paketima iz kojih postaje trodimenzionalna

prezentacija za investitore. Integrisani

projekat u pravom smislu zapisan je kao

digitalni model zgrade po BIM protokolu

(više o BIM-u pisali smo u prošlom Build

magazinu).

Dakle, arhitekta projektuje u svojim BIM

softverima, građevinci rade proračune po

svojim BIM softverima, mašinci rade energetsko

modelovanje zgrade po svojim BIM

softverima, i tako svi inženjeri redom rade

svoj deo posla na istom modelu, ali - svako u

svom specijalizovanom BIM softveru.

Koja je razlika BIM-a u odnosu na CAD

Recimo jezikom arhitekata: kao izrada makete

prema crtežu u dve dimenzije. Zamislite

sve stručnjake angažovane u jednom projektu

kako rade na istoj maketi, a ne crtaju

na pelirima, u slojevima, svako svoj deo projekta

jedan preko drugog pa svaka izmena u

sloju ispod mora naknadno da se docrtava

na onim gornjim. Još je i bolje od toga jer

nema sudaranja kao oko makete i svi mogu

da joj pristupaju bez međusobnog ometanja.

Svako ko uradi svoj deo posla automatski

ostavlja trag na virtuelnom modelu zgrade,

ostali to odmah mogu da vide i ne postoji

mogućnost da neko zaboravi da pomene da

je ovaj ili onaj detalj morao malo da izmeni

pa da se to shvati tek na gradilištu.

Sve informacije su transparentne, lako pregledne,

precizne, i nije moguće na modelu

ostaviti dve informacije koje ugrožavaju jedna

drugu.

Najbolje od svega Možda je najbolji deo za

inženjere već pomenut, ali, ono što se ističe

kao zlatna prednost BIM-a jeste izrada specifikacije.

Cela zgrada, sa svakim svojim, i

najmanjim detaljem, tada postaje jedinstvena

lako čitljiva tabela. Jednim klikom dobija

se informacija o količini i ceni bilo kog

dela projekta, i više od toga. U BIM-u se

može promeniti nešto u kompletnom projektu

takođe jednim klikom, i to - iz same

specifikacije. Dovoljno je da unesete drugi

tip prozora i povučete BIM detalje koje daje

proizvođač. Oni će se direktno integrisati u

ceo model, a svaka eventualna nesuglasica sa

postojećim projektom biće jasno markirana.

Kako ono beše: integrisano projektovanje

pa otkad mi to ovde radimo!

Integrisano projektovanje i zelena gradnja

Zelena gradnja u današnjem smislu zapravo

jeste popularno ime za integrisani proces

projektovanja. Ukoliko su u projekat uključeni

ozbiljni stručnjaci koji mogu, a ne moraju, da

vide dalje od svog potpisa i da se brinu za sudbinu

planete, ne morate preterano da brinete

da li će zgrada biti zelena. Biće. Kada mašinac

uradi svoj posao, kada građevinac uradi,

kada ostali urade, i kada arhitekta dobro uradi

svoj posao, tj. pusti da ostali urade svoj najbolje

što mogu, tada, u nekom idealnom svetu,

sertifikat ne bi ni morao da postoji i sve bi

zgrade bile zelene, održive. Kada bismo tako

radili svi, i cela planeta bila bi nam takva ■

BIM u svetu nije nekakav novi egzotični

programski jezik. BIM je realnost ozbiljnih

projekata. Možda je dovoljno ponoviti da je

prvi specijalizovani I-pad računar bio model

prilagođen za BIM Zapravo, ovaj softverski

jezik nije vezan usko samo za potrebe

građevinarstva, već i hidrogradnje, okenanologije,

GIS-a (geografskog informacionog

sistema), itd, i za svaku od ovih oblasti

postoje specijalizovani programi različitih

softverskih kompanija. I da, naravno, i 3D

animacija može se raditi u BIM softverima.

Onaj jedan klik promene prozora promeniće

i prozore na 3D animaciji zgrade.

Priče iz komšiluka

Uzroci problema koji su doveli do toga

da sada moramo hitro zakoračiti u fazu

intenzivne promocije integrisanog projektovanja

brojni su i teško ih je odrediti.

Možda je osnovni uzrok taj što, pre zaposlenja,

nijedan student inženjerskih nauka

nema obavezne i redovne kontakte sa kolegama

sa drugih fakulteta. Teško je objasniti

diplomcu arhitekture da sutra treba

da se pojavi bilo ko od inženjera drugih

struka sa kojim zajedno treba da isprojektuje

zgradu (on meni da menja!).

Iz ličnog iskustva skeptičan sam i po pitanju

da je tek diplomiranim arhitektima sasvim

jasno da će ipak, čak i kada ne nameravaju

da sarađuju sa drugim inženjerima, imati

ključnog partnera u svojim projektima (koji

će im ih itekako menjati) – investitora.

Ovaj bespotrebni propust našeg obrazovnog

sistema najbolje se vidi na Beogradskom univerzitetu

i može se objasniti samo nezainteresovanošću

onih koji vode obrazovne institucije.

Pet fakulteta tehničkih nauka nalaze

se jedan pored, ispod i iznad drugog: arhitektura,

građevina, elektrotehnika, mašinstvo i

tehnologija, i to praktično na površini jednog

bloka (nije potrebno preći ulicu da bi se iz jednog

došlo u drugi, a iz prva tri ne mora se ni

izlaziti iz zgrade da bi se došlo kod komšija).

Jedan od primera saradnje na fakutletima tehničkih

nauka: Na seminaru Akustika u građevinarstvu

(21. decembar 2010. u Beogradu,

organizator Ursa), prof. dr Miomir Mijić, šef

Laboratorije za akustiku na Elektrotehničkom

fakultetu Univerziteta u Beogradu, o sadašnjoj

komunikaciji rekao je da godinama već pokušava

da se dogovori sa kolegama arhitektima

da ne dozvoljavaju studentima da projektuju

koncertne dvorane. On podseća da to nigde

na svetu nije posao arhitekte, jer su to složena

pitanja iz oblasti akustike i svaki projekat dvorane

u svetu ima potpisanog arhitektu koji je

radio omotač objekta i akustičara koji je radio

salu. Međutim, sa arhitekture i dalje stižu diplomski

projekti koncertnih dvorana koji su u

realnosti neupotrebljivi.

Stvar je u tome da će studenti pomenutih

pet fakulteta, nakon diplome, već na prvom

projektu, raditi zajedno. Zašto je nemoguće

upoznati ih tokom studija Zašto jedni ne

kažu drugima šta je zapravo njihov posao

(nedavno me je jedan arhitekta, sa pet godina

iskustva u poslu, pitao šta su to mašinske

instalacije) Zašto izrada projekata na arhitekturi

ne uključuje saradnju sa studentima

građevine, mašinstva, elektrotehnike Zašto

nam je jedino pominjanje jednih drugima

tokom školovanja samo u zluradim pošalicama

o sajber-seksu, ili u pretnjama: misliš

da te ja driblam videćeš kad ti dođe mašinac/

arhitekta pa ti kaže da to ne dolazi u obzir!

Mi obrazujemo stručnjake koji će zajedno

raditi tako što im pretimo onim drugima!

Da ne spominjem opšte obrazovanje

inženjera tehnike o strukama kao što su

ekološka, biološka, hemijska, geografska,

sociološka, psihološka, i obratno. I šta tim

povodom radimo Treniramo sve igrače kao

da će svi jednom biti golmani, pa je za sad

važno samo da nauče da degažiraju loptu

što dalje od sebe i bacaju se na stranu tako

da ne iščaše rame. Ali, čak i golmani imaju i

zajedničke treninge sa ostatkom tima. Naši

studenti nemaju. Zato nam retki timovi i izgledaju

tako, i zato ih ima toliko da od cele

lige još dugo neće biti ni traga ni glasa ■


promo

KINGSPAN OPTIMO

IZOLACIONI ARHITEKTONSKI

ZIDNI I FASADNI SISTEMI

Moderno projektovanje objekata

pred projektante postavlja sve veće

zahteve da u

svoje koncepte unesu

što veću kreativnost te istovremeno

stvore ravnotežu između ostalih

ključnih pitanja, uključujući parametre

kao što suv

vrhunski kvalitet gradnje,

tehnike brze

gradnje i pouzdano

produženi vek trajanja

U novije vreme pažnja usmerena na životni

vek objekata uključuje i odgovorno korišćenje

ekološki prihvatljivih i održivih

materijala za gradnju, proizvedenih tenikama

male potrošnje energije uz nisku

emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Osim toga, izmene građevinskih propisa

zahtevaju da materijali zadrže visoka svojstva

tokom svog životnog veka te da se

mogu u celosti reciklirati ili barem sigurno

zbrinuti na kraju veka upotrebe.

Zidni i fasadni sistem Optimo dizajniran

je tako da zadovoljava sve ove zahteve.

Zahvaljujući svojim vitkim linijama, Optimo

se može dizajnirati tako da naglašava

i izražava estetske proporcije obloge

zgrade stvarajući vizuelno upadljiv izgled

upotrebom horizontalne i vertikalne geometrije.

Optimo je dostupan u širinama od 600,

900 i 1.000mm, a proizvodi se sa skrivenim

spojevima koji spojne elemente čine

nevidljivim.

Ovaj tehnički detalj kombinovan sa širokom

paletom Optimo dodatne opreme

otvara nove mogućnosti za dizajn.

Detalji konstukcije za Kingspan Optimo

sistem razvijeni su za široki niz horizontalnih

i vertikalnih spojeva i povezivanja kako

bi olakšali prelaze između ostalih Kingspan

fasadnih materijala.

detalji

Optimo sistema

Ovo omogućava varijaciju boje, tekstura i

profila panela koji se mogu ugrađivati. Optimo

je dostupan uz Kingspan i FIREsafe

Factory Mutual (FM) sertifikat odobren od

strane osiguravajućih kuća. Sistem Optimo

podržan je i Kingspanovom sveobuhvatnom

garancijom za proizvode i tehničku podršku.

Kingspan je izradio četiri opcije Optimo

proizvoda (fotografije sasvim gore):

• Optimo Alu Frame – aluminijumski horizontalni

i vertikalni profili sa okvirima

• Optimo Inline Black – vertikalni omega

profili sa umetkom u crnoj gumi

• Optimo Inline Silver – vertikalni aluminijumski

omega profili

• Optimo Onyx – vertikalni i horizontalni

spojevi imaju utisne zaptivke te stvaraju

karakterističan efekat okvira za slike ■

spektar

boja

Optimo

sistema

PREDNOSTI SISTEMA OPTIMO

• FIREsafe Factory Mutual (FM)

• poboljšava konstruktivnu celovitost obloge

zgrade sa manje sekundarnih čeličnih nosača

• sistem uključuje IPN jezgro (u skladu sa

evropskom direktivom EPBD što omogućava

postizanje energetskog razreda A)

• propusnost vazduha manja od 5m 3

/h/m 2

• jednostavan, lagan i brz za montažu

• jednostavno se integriše sa prozorima,

vratima i drugim otvorima na fasadi

• dug životni vek uz manje održavanja

• ekonomski isplativ sistem

• efikasna IPN jezgra prave uštede u površini

osnova u odnosu na klasične sisteme

• Kingspan pruža usluge projektovanja

detalja i sistema prema usvojenom rešenju

• FIREsafe - Optimo sistem ne sadrži

slobodne čestice štetne za zdravlje

(kao što sadrži kamena vuna) ■

Framwell Moor Centre - nova zgrada

koledža Durham, Velika Britanija:


arh. paneli KS1000 Optimo


arh. paneli KS1000 MR Micro-Rib

Optimo fasade

KINGSPAN

Partizanske avijacije 18/I/13

11077 Novi Beograd

tel: +381 11 21 29 837

info@kingspan.co.rs; www.kingspan.co.rs

20 www.build.rs


Savremeni izolacioni sendvič paneli

sa IPN FireSafe vatrootpornom ispunom,

ekološki i energetski efikasni

Kingspan d.o.o. Beograd

Partizanske avijacije 18/I/13

11070 Novi Beograd

Tel. 011/2129 837

Fax. 011/2129 838

Mail: info@kingspan.co.rs

www.kingspan.co.rs


sajmovi

Na panelima koji su održani tokom tri

dana BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama

pod nazivom BELRE Exclusive

(3-5. novembra 2010. godine), govornici

su analizirali nekoliko važnih sektora u

oblasti nekretnina i investicija: stanovanje,

maloprodajne i turističke objekte, odnos

države prema stranim investitorima, itd.

O svim ovim panelima više možete čitati

na portalu Gradjevinarstvo.rs.

Na panelu koji ovom prilikom izdvajamo

tema je bila „Tržište stanovanja u Srbiji”

– Koliko novih stanova nam je stvarno

potrebno Koliko je vremena potrebno za

dobijanje građevinske dozvole Ekskluzivno

stanovanje – ko postavlja standarde Predviđanja

kretanja cena, pravne granice…

UČESNICI PANELA – TRŽIŠTE

STANOVANJA U SRBIJI (BELRE 2010):

• Ervin Pašanovič, Blic-Media Swiss

(moderator panela)

• Ivan Petrović, Janković Popović Mitić

• Marko Vučinić, Colliers Int. Serbia

• Grozda Savković-Malinović, Legat

• Miroslav Pantelić, Feniks Group Alfa ■

Grozda Savković-Malinović, govorila je o

pravnom okviru u kom se odvija tržište nekretnina

kod nas. Ona je pre svega istakla

značaj pravne sigurnosti u bilo kom poslu

pa i ovde. Kao opšte probleme u poslednje

dve godine istakla je svetsku i lokalnu krizu

koja je dovela do smanjenih ulaganja,

smanjene kupovine, ali je dodala da su se

mnoge pozitivne stvari dogodile vezano

za pravnu regulativu koja će se pokazati u

narednim godinama:

– Imali smo situaciju da na tržištu postoji

preko 60% neuknjiženih nekretnina. Sada

je dosta toga urađeno da se sve nekretnine

unesu u katastar. Pored brojnih problema

svakim danom smo sve bliže završetku tog

posla koji je osnova za zrelo tržište.

Kao druge pozitivne strane definisanja pravnog

okvira ona je istakla overavanje ugovora

u sudovima (što je u vezi sa reformom pravosuđa).

Urađeni su softveri preko kojih se

odmah može proveriti pravni status nekretnine,

svaka kupoprodaja ostaje evidentirana

i ne može biti duplih prodaja kakve su se

dešavale u jednom periodu:

– Ovo su dve ključne stvari koje su urađene

do sada, a u toku je i treća… U poslednje tri

godine radi se na izradi zakonske regulative

u posredovanju kod kupoprodaje nekretnina.

Predlog Nacrta sada je kod ministra Dulića

koji treba da ga prosledi dalje u skupštinsku

proceduru. Usvajanjem ovakvog zakona

rešićemo mnoga sporna pitanja: osiguranje,

obaveze, status brokera, itd. – najavila je ona.

Ivan Petrović, Head of RE department,

Law office Janković Popović Mitić, u svom

izlaganju orijentisao se na Zakon o planiranju

i izgradnji i njegovom doprinosu

pravnoj stabilnosti na tržištu nekretnina:

BELRE 2010

TRŽIŠTE STANOVANJA U SRBIJI

OKOLNOSTI I PREDVIĐANJA

– Ovaj Zakon, donet prošle godine, suštinski

je regulisao imovinsko-pravne odnose

gradskog građevinskog zemljišta i postupak

usvajanja planskih dokumenata i odluka.

Ovo su dve oblasti sa kojima su investitori

do sada imali problem: vrsta prava na

zemljište i mogućnosti prenosa prava na

gradnju u toku izgradnje, kao i vremenski

period usvajanja dokumenata i donošenja

odluka.

Osvrnuvši se na ovo kasnije u diskusiji, Ervin

Pašanović, moderator panela i marketing

menadžer, Blic-Media Swiss, podsetio je da

je čekanje na odluke administracije jedan od

ključnih faktora za visinu cene nekretnine:

– Fantastično visokim cenama nekretnina

kod nas doprinosi ovo čekanje na odluke,

naročito kod projekata finansiranja. Bankarski

kredit teče pa teče, a odlaganje gradnju

sa godinu dana pomera na dve, što lako

može povećati cenu za 100%. Zato investitori

moraju da uračunaju i ovaj rizik u konačnu

cenu nekretnine.

U svom izlaganju Ivan Petrović istakao je i

napredak u novom Zakonu u vezi sa planskom

dokumentacijom i samim postupkom

izdavanja dozvola. Ipak, skrenuo je

pažnju i na negativne strane Zakona:

– Ono što Zakon nije dobro regulisao jeste

vrsta prava na zemljištu i prenos tih prava.

U svom Nacrtu on jeste pokazao da želi da

se završi sa pravom korišćenja, ali, kada je

usvojen, lako je bilo primetiti da je veći broj

lokacija ostao pod tim režimom. Sa druge

strane, Zakon propisuje da nosilac dozvole

može imati samo pravo svojine ili specifičnog

zakupa.

– Problem sa konverzijom zemljišta za fizička

lica jeste taj da pravo nije prenosivo

sa prethodnih vlasnika i veliki broj lokacija

je pod ovakvim režimom. Što se tiče pravnih

lica, nije jasno definisana visina naknade

koju investitor plaća za konverziju (privatizacije,

stečaji, itd). Zato se najavljuju neke

izmene koje bi detaljnije regulisale ovu

oblast i omogućile kompletnu primenu dobrih

delova Zakona – istakao je Petrović.

Petrović je podsetio i da je po Zakonu o

planiranju i izgradnji obaveza lokalnih samouprava

da donesu generalne planove u

određenom roku. Ipak, istakao je da je to

veoma teško sprovodivo u praksi, dok sam

Zakon ne propisuje sankciju ukoliko se to

ne uradi u zadatom roku. Takođe, on je do-

dao i da je dobro to što Zakon propisuje i

izradu baze planskih dokumenata.

Marko Vučinić kratko se osvrnuo na tržište

stanovanja u Srbiji poslednjih godina i

izneo je prognoze za budućnost:

– Prvo smo bili svedoci visoke potražnje

tržišta. Nju nije pratio trend izgradnje i javio

se manjak stambenih nekretnina. Ovo

je vodilo do nerazumnih cena, naročito u

odnosu na prosečan dohodak u Srbiji. Zatim

je nastupila kriza ali cene nisu padale

u skladu sa novonastalim stanjem. Vlasnici

su se nadali da kriza neće dugo trajati, niko

nije spustio cene i tržište je u jednom periodu

skoro potpuno zamrlo. Zatim su cene

ipak dostigle oko 20% nižu prosečnu cenu

od one pre krize.

On je istakao i faktore koji definišu cenu nekretnina

kod nas, među kojima je jedna od

najznačajnijih migracija stanovnika u prestonicu

i veće gradove. Najavio je i da cene

neće dalje padati jer je tržište dostiglo dno.

Zatim se očekuje rast zajedno sa porastom

ekonomije, ali tek od 2012. godine, pa je i

2011. godinu ocenio kao povoljnu za kupovinu

nekretnine ukoliko ste u mogućnosti.

U zaključku panela, Pašanović je podsetio

da u Srbiji postoji oko tri miliona stambenih

jedinica, od kojih je 650 hiljada u Beogradu.

Tokom prošle godine sagrađeno je 16.000

stanova a ove godine samo 2.500:

– Sad više nije samo veština prodati, sad je

to već postala umetnost. Problem koji treba

naglasiti jeste i bankarski sektor koji kod

nas i dalje stoji. Bankarski krediti su i dalje

veliki problem, pa država kroz jeftiniju stanogradnju

pokušava da reguliše cene. Tržište

jeste na putu oporavka, pravni okviri

su bolje definisani, radi se i na poboljšanju

administracije. Nećemo se skoro vratiti na

nivo od pre krize ali jesmo na tom kursu.

Na oporavku i stabilizaciji tržišta moramo

raditi svi zajedno: vlada, investitori,

posred nici… – zaključio je Pašanović ■

DYNAMIC COMMUNICATIONS GROUP

Cara Nikolaja II br. 90

11000 Beograd

tel: +381 11 41 41 235

office@dcg.rs

www.dcgdcg.com

22

www.build.rs


arhitektura

promo

ZAŠTO NE PRAVIMO BEZBEDNIJE ZGRADE

PASIVNO PREŽIVLJAVANJE

Ranjivost naših građevina, naročito kuća i

zgrada, prepoznata je u svetu i sve su češći

glasovi analitičara koji pozivaju na preispitivanje

naših koncepata gradnje. Niko

ne kaže da treba da gradimo bunkere ili

Nojeve barke, ali, podvlači se da ne postoji

razlog da ne unapredimo svoje građevine

u znatnoj meri.

Ovaj koncept gradnje nazvan je pasivno

preživljavanje – passive survivability. Dok

podižemo nebrojene krhke porculanske figurice,

zapravo nam trebaju postojani olovni

vojnici...

Šteta koju je svet 2010. godine pretrpeo zbog

katastrofa izazvanih delovanjem prirodnih sila

i ljudskih aktivnosti – utrostručena je. Prema

podacima kompanije Swiss Re, štete koje su

prouzokovale katastrofe u 2010. godini dostigle

su 222 milijarde dolara, što je tri puta više

nego 2009. godine, kada je šteta iznosila 63

milijarde dolara. Ove godine u različitim vrstama

katastrofa poginulo je približno 260.000

ljudi, što je rekordan pokazatelj još od 1976.

godine. Prošle godine je, poređenja radi, život

u katastrofama izgubilo 15.000 ljudi ■

Načela kvalitetnije gradnje

Postavljena su i prva načela projektovanja

bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije

u uslovima dužeg nestanka struje

ili vode, goriva za transport hrane, ekstremnih

temperatura, itd. Ključne elemente

zgrada prilagođenih pasivnom preživljavanju

izneo je i Alex Wilson, urednik sa

sajta Building Green, EBN...

Otpornost na oluje – zgrade moraju biti

sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada

stogodišnje oluje sada se javljaju na svake dve

ili tri decenije. Jedan od najstrožijih propisa

za zgrade koji se odnosi na oluje na snazi je

u Majamiju (Miami–Dade County building

code). Snažni vetrovi nisu retkost ni u Srbiji,

pa prilikom projektovanja i izvođenja treba

voditi računa da krovovi pružaju manji otpor

vetru (dobro zatvaranje oboda krova) jer će

tokom svog životnog veka zgrada morati da

preživi i desetinu i više snažnih oluja.

Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke

zgrade (oblakoderi) možda ne mogu da

opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju

mnogo energije da bi bile operativne a

mogu generisati samo manji deo te energije

(kao posledica njihove geometrije), i u njima

je znatno otežana komunikacija, pa čak i

snabdevanje vodom u slučaju nestanka električne

energije (liftovi, pumpe za vodu, itd).

Zato je možda bolje opredeliti se za nešto

niže zgrade, na primer, lamele.

Pasivni projekat – Zgrade bi trebalo da

mogu da održavaju podnošljivu temperaturu

u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg nestanka

energije za zagrevanje ili hlađenje. Danas

već veoma dobro znamo kako da napravimo

energetski efikasne zgrade: rešenje detalja,

izolacija, prirodna ventilacija i kruženje vazduha

u zgradama, pasivno solarno zagrevanje,

pasivna zaštita od pregrevanja, itd. Sve

ove strategije bi trebalo da postanu standardna

praksa i neodgovorno je ignorisati ih.

Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje takođe

treba da bude standardna praksa jer

omogućava ljudima da koriste zgrade u

kakvim-takvim uslovima i kada nema električne

energije na duže vreme.

Obnovljivi izvori energije – upotrebom

obnovljivih izvora na samom objektu ili na

parceli, umanjuje se zavisnost od mreže za

distribuciju električne energije. Tako havarija

koja se dogodi stotinama pa i hiljadama

kilometara daleko neće imati presudan

uticaj na upotrebljivost objekta. Zato treba

iskoristiti potencijal solarnih fotonaponskih

panela i kolektora za zagrevanje vode,

vetra ili biomase (opalog lišća, trave, drveta

na parceli i u neposrednoj okolini). I kada

u regularnim uslovima ovi sistemi u maloj

meri doprinose ukupnim potrebama za

energijom u zgradi, u kriznim situacijama

redefinisane primarne potrebe mogle bi

biti zadovoljene iz ovih izvora. Mogu biti

korisne i pumpe ili osvetljenje na solarno

napajanje.

KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju, grejanje

i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani

tako da u određenim uslovima mogu

da rade i samo zahvaljujući energiji koju

dobijaju iz solarnih panela. Moguće je koristiti

se i prirodnim zakonima strujanja vazduha

za ugradnju alternativnih rešenja koja

će funkcionisati poput kanala za ventilaciju

u zgradama pre pojave električne energije.

Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih

voda na parceli ili u objektu jeste jedna od

osnovnih komponenti zgrada prilagođenih

za pasivno preživljavanje.

Pored navedenog, valja podsetiti i na mogućnost

uzgajanja hrane u gradovima – urbana

agrokultura (vidi prošli broj Build-a).

Ceo tekst o pasivnom preživljavanju,

zajed no sa korisnim linkovima možete

pronaći na portalu Gradjevinarstvo.rs ■

www.build.rs

POSTANITE KNX PARTNER,

BRZO I LAKO DO KNX –SERTIFIKATA:











KNX sertifikat kao i KNX je priznat

u celom svetu kao svetski standard.

KNX partnerstvom ulažete

u buduınost vaše karijere.

Narodnog fronta 73a/47

21000 Novi Sad

tel: +381 60 3883 000

office@vueko.net • www.vueko.net

23


TEMA broja

Javni prostor dostupan je svim

građanima. Ipak, na ovu njegovu,

osnovnu karakteristiku, često

zaboravljamo. Zapravo, od prvih

zajedničkih pašnjaka i pojila koje

su svi članovi jedne zajednice

mogli da koriste prema svojim

potrebama, zajednički prostor

nikada nije dostigao taj svoj ideal

– da bude dostupan svima...

JAVNE POVRŠINE I JAVNI OBJEKTI

JAVNI PROSTORI

Ni danas, kada nas preko dva

milenijuma razdvaja od starogrčke

agore, javni prostori još uvek nisu

dostupni svim građanima. Ovo je

još jedan od izazova koji su pred

nama, kako u građevinskom i

infrastrukturnom (prilazne rampe,

bezbedne trake za slepe, itd), tako

i u kulturološkom, civilizacijskom

smislu (tolerancija, poštovanje

različitosti, itd).

Sa druge strane, u skladu sa

društvenim normama, zakonima ili

podzakonskim aktima, definišemo

određene restrikcije, stalne ili

privremene, za korišćenje javnih

prostora kako bi oni mogli da

ispune svoju svrhu i da pruže

bezbednost za sve građane i

imovinu. Tako su javni prostori

zapravo fizičko okruženje, koje

otelotvorava jedno od suštinskih

civilizacijskih pitanja: gde je

granica mojih i tuđih sloboda

Granice javnih prostora mogu se posmatrati

kao prostorne granice (spoljašnje,

fizičke, vidljive, funkcionalne, itd.) i kao

kulturološke (granice sloboda, ne/vidljive,

društveno prihvaćene, namena prostora,

itd). Međutim, nije moguće analizirati

granice javnog prostora samo kroz

ovako odvojeni pristup. Pre ili kasnije,

ova dva pristupa moraju se spojiti, prožeti,

dopuniti i poklopiti, kako bi analiza i

definisanje javnog prostora bili celoviti.

Iz tog razloga, u stručnim timovima koji

se bave problematikom javnih prostora,

(treba da) sede profesionalci različitih

profila: psiholozi, urbanisti, arhitekte,

menadžeri, ekonomisti, pravnici, inženjeri,

investitori, itd.

Ulica, stajalište javnog prevoza, trotoar, trg,

parking, park, kej... ili galerije, čekaonice,

holovi, biblioteke, atrijumi, bezistani, sportske

hale i stadioni, otvoreni bazeni i arene...

bez obzira koliko su nam poznati svi oblici

javnih površina i zatvorenih prostora, još

uvek nismo uspeli da u potpunosti definišemo

njihove granice – pre svega fizičke, a

zatim i sve ostale.

Granice javnog prostora

Ako pođemo od načela da javna površina

pripada svim građanima, čini se da zatim

sledi predugačak niz nenamernih (nepostojanje

pristupnih rampi za lica sa invaliditetom)

i namernih restrikcija (zabranjeno

gaženje trave, plaćanje članstva u biblioteci,

pristup čitaonici, itd).

Zadatak zakonodavca, kada je reč o definisanju

pravnog okvira za javni prostor i delatnosti

na njemu, tako predstavlja veoma

osetljiv posao koji često izaziva reakcije nezadovoljnog

dela građana i medijsku pažnju,

baš kao što je to slučaj i sa idejnim i izvođačkim

projektima za javne prostore.

U principu, vrsta, oblik, tip javnog prostora,

definiše se samo u odnosu na delatnost koja

se na njemu obavlja, ali, uslovno rečeno, ne

sme se definisati u smislu samih korisnika

prostora. Dakle, u pešačkoj zoni, na trotoaru

ili u parku, može se zabraniti vožnja bicikla,

slobodno postavljanje bine ili tezge, ili pak,

izvođenje kućnih ljubimaca, ali – ne može se

zabraniti prisustvo nijednom građaninu.

PROIZVODNJA BETONSKE GALANTERIJE

Jugoslovenske armije 44, 21400 Bačka Palanka


e-mail: mrdjuka@nspoint.net

www.behaton.rs


TEMA broja

EVROPSKA NAGRADA ZA

GRADSKI JAVNI PROSTOR

Evropska nagrada za gradski javni prostor

ustanovljena je 2000. godine i jedina je te

vrste u Evropi (European Prize for Urban

Public Space). Ima za cilj da prepozna,

odbrani i promoviše javni gradski prostor.

Proistekla je iz izložbe “Ponovno otkrivanje

Evrope” (The Reconquest of Europe) organizovane

1999. godine od strane CCCB

(Centra za savremenu kulturu Barselone).

Tokom decenije postojanja organizaciji

nagrade pridružilo se još nekoliko evropskih

organizacija: Architecture Foundation

(London), Architekturzentrum Wien (Beč),

Cité de l’Architecture et du Patrimoine (Pariz),

Nederlands Architectuurinstituut (Roterdam),

Museum of Finnish Architecture

(Helsinki) i Deutsches Architekturmuseum

(Frankfurt). Već 2008. godine za nagradu

je konkurisalo 197 projekata iz 26 evropskih

zemalja, za razliku od 2000. godine

kada je u konkurenciji bio 81 projekat iz 14

zemalja. Zanimljivo je da se nagrada ne

odnosi samo na arhitekte i urbaniste već

i na pojedince i lokalne samouprave koje

su načinile neophodne političke odluke da

projekti zažive, ali i koji su garantovali budžetska

sredstva za realizaciju.

Organizatori nagrade napominju da je ne

treba vezivati samo za velike urbanističke

projekte. U skladu s tim, kao jedan od prioriteta

za izbor jeste komunikacija projekta

sa društvenim kontekstom okruženja u

kom se nalazi (www.publicspace.org) ■

Open Spaces Society najstarija je organizacija

u Velikoj Britaniji koja se zalaže

za zaštitu javnih površina i slobodnog

prolaza za građane. Osnovana 1865.

godine, organizacija je tokom svoje istorije

preuzela na sebe nekoliko značajnih

zadataka: povraćaj zajedničke imovine

u javno vlasništvo nakon oba svetska

rata kada su zelene površine korišćene

za uzgajanje hrane (više u prethodnom

broju Build magazina), očuvanje pešačkih

staza u prirodi ugroženih pravima privatnih

poseda, ucrtavanje ovih staza na

mape već od 1950. godine, itd. Prema

sajtu organizacije, ona danas broji preko

2.600 članova (www.oss.org.uk) ■

Osetljivost problematike leži u tome što, za

jedan javni prostor, treba pronaći zajednički

interes za određeni broj građana, pri čemu,

ne sme važiti kao jedino pravilo da većina

nameće volju svima, već bi i manjinske grupacije

građana trebalo da dobiju priliku da

svoja prava na korišćenje javnog prostora

ostvare na nekom drugom mestu (u gorepomenutim

primerima: biciklistička staza, privremene

dozvole za neku delatnost ili park

slobodan za pristup kućnim ljubimcima).

Pa i tada, kada se otvoreno pristupi analizi

svih aspekata, javni prostor zadržava svoje

konflikte i nameće pitanje da li javni prostor

bez tih konflikata u svojoj suštini može biti

javan Uzmimo primer koji je naveden u tekstu

Zdravi javni prostori (vidi stranu 55.),

gde se kaže:

„Na primer, većina građana Singapura radije

bi gledala mlade na skejt-bordovima u

posebnim parkovima (poput skejtparka kod

Brankovog mosta na Novom Beogradu)

nego na ulicama. Ovo predstavlja paradoks

s obzirom da je skejt potkultura znatnim

svojim delom vođena željom da se suprotstavi

stvorenom javnom redu preuzimanjem

javnog prostora i njegovom personalizacijom

kroz isticanje individualnih vrednosti i

kreativnosti.“

Zato, kada uvodimo restrikcije bilo koje vrste

na jednom javnom prostoru, treba razmisliti

o svemu što taj prostor gubi našim

odlukama, od svog kolorita, heterogenosti,

otvorenosti, javnosti. Moguće je da će na

kraju javni prostor trpeti više odsustvom

nekih sadržaja, grupacija, aktivnosti, nego

što gubi njihovim prisustvom.

Zdrave javne površine

– granice instikta

Pitanje granica sloboda i potreba čoveka za

prostorom bez restrikcija već je ušlo u praksu

planiranja u Singapuru. Ovde planeri

pokušavaju da animiraju ljudske praiskonske

instikte kojima je neophodno nedefinisano

okruženje, i da omoguće stvaranje ovakvih

prostora u urbanim sredinama. Više o tome

govori se u tekstu Zdravi javni prostori, autor

dr Ružica Božović-Stamenović (vidi na

strani 55.), iz kog izdvajamo jedan pasus:

„Ovi instikti ukorenjeni su u prošlosti naših

predaka kada smo zavisili od instiktivnog

rasuđivanja o prostoru u vezi sa našom pozicijom

u okruženju. Međutim, u savremenom

javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt

doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je

prostor u potpunosti uređen za naše potrebe.

Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju

koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost,

nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru.

Zato osećaj sveukupnog blagostanja

izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate

povezanosti sa okruženjem koje nema restrikcije

koje karakterišu javne prostore.

Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva

javnih prostora lišavaju korisnike mogućih

prednosti bega u neurbane prostore unutar

grada (non-city escapes).“

Javnost u prostoru

Ako javni prostor posmatramo na papiru, u

vidu crteža, čini se da je sasvim jednostavno

odrediti mu granicu. Međutim, kada se

javni prostor posmatra u tri dimenzije, pa se

njima doda i vreme, ili, na primer, uticaj koji

ima/nema u oblikovanju društvenih pojava,

tada stvari postaju daleko složenije.

Primeri koji slikovito prikazuju koliko je teško

odrediti fizičke granice javnom prostoru,

jesu zabrana sušenja veša na terasama i lođama

zgrada (sa ulice vidnim mestima), zabrana

gajenja stoke ili paljenja vatre u urbanim

sredinama (lišće, granje, pokošena trava),

pravljenje buke, pa čak, u sasvim regulisanim

sredinama, i definisanje palete boja za fasadu

objekata na privatnim parcelama.

Dakle, iako se sve nabrojano tiče delatnosti

i karakteristika koje se fizički nalaze na

privatnoj parceli, ipak mora biti podređeno

okruženju (javnom i/ili privatnom). Pored

osnovnog uvođenja reda i pravila ponašanja

koja poštuju najmanji zajednički sadržalac

za sve, može se reći da javni prostor na

ovaj način štiti čula (vida, sluha, mirisa) od

info@distron.net

www.distron.net

26


www.build.rs


agresivnog uticaja koji dolazi sa bilo kog od

njegovih graničnika (parcela u privatnom

vlasništvu).

Takođe, javni prostor definiše svoje privatne

okvire i građevinskom regulativom (spratnost,

građevinska, regulaciona linija, itd),

ali i kroz programe zaštite istorijskih spomenika

i ambijentalnih celina. U svim tim

slučajevima, pravo privatnog vlasništva povlači

se pred značajem javnog prostora.

Po nekim mišljenjima, javnim prostorom,

pored javnih zgrada ili delova objekata,

može se smatrati sav otvoreni, vidljiv prostor,

u urbanoj sredini. Tako, onome što se

u arhitektonskom, projektantskom smislu

smatra javnim prostorom, možemo dodati i

dvorišta, krovove, terase, pa čak i transparentne

zastakljene zgrade ili delove zgrada

koji se nalaze na privatnoj parceli, na primer,

transparentni hol zgrade.

Javno kao lakmus-papir

Zbog svih ovih prirodnih konflikata javnih

prostora, oni ostaju večiti lakmus-papir koji

pokazuje opšte stanje lokalne zajednice, stepen

razvoja jednog grada i celog društva, ali

i aktuelna kretanja, interesovanja, i opšte

stanje samih stanovnika. Više slobode u ponašanju,

odevanju, galama, otežano kretanje,

pomešani pešački i motorni saobraćaj, itd.

karakterišu gradove ili delove gradova gde

ljudi, roba, saobraćaj, novac, često imaju tokove

koji zaobilaze zvanične kanale, gde je

bezbednost na nižem nivou, prisustvo vlasti

(autoriteta) je manje, a cela ova slika često se

opisuje kao živopisna.

Sa druge strane, u uređenim sredinama,

povećan je nivo bezbednosti, legalnosti i

funkcionalnosti za sve korisnike prostora.

Tu, međutim, dolazi do stvaranja dosadnog

ambijenta koji se uzročno-posledično

proširuje i na život grada, aktivnosti i raspoloženje

ljudi. Svakodnevna izvesnost u

ovakvim javnim prostorima pruža osećaj

bezbednosti ali umanjuje doživljaj iznenađenja,

fascinacije, otkrivanja... Urbane

sredine sa najvišim stepenom razvoja već su

došle na stupanj kada treba da osmisle načine

kako da pomire pozitivne, a odstrane

negativne činioce javnog prostora kroz sinergiju

ova dva pola – živopisnog i uređenog

(više u tekstu Zdravi javni prostori).

Sa druge strane, mi smo još uvek u tački

kada treba da uvedemo daleko više reda

na naše javne prostore. Da bismo uspeli u

ovome moramo imati više reda, pre svega,

u nadležnim zakonodavnim, pravosudnim

i izvršnim telima. Između ostalog,

plaćamo ih da nam obezbede javni prostor

i imamo pravo od njih da zahtevamo da ispune

svoju obavezu ■

TEMA broja

PRVI AMANDMAN Vs. PARANOJA

Associated Press je 18. oktobra preneo

vest o presudi sa jednog sudskog spora

u SAD koji liči i na situaciju u kojoj

se često nalaze i studenti arhitekture

u Srbiji... Naime, došlo je do pogodbe

između fotografa Antonio Musmeci-ja i

Savezne službe zaštite (Federal Protective

Service) koja ga je uhapsila 2009.

godine kada je pokušao da fotografiše

zgradu Saveznog suda u Njujorku.

Ovom pogodbom zaključeno je da pojedinci

imaju pravo da prave video-materijal

i fotografi je na javnim prostorima, a FPS

je dužna da svojim službenicima prosledi

obaveštenje koje treba da ih podseti da nijedan

propis o opštoj sigurnosti ne zabranjuje

snimanje van objekata.Takođe, ova

pogodba biće korisna i za sve arhitekte,

pejzažiste, dizajnere i studente kojima su

fotografi je lokacija neophodne za rad na

svojim projektima. Tako će biti zagarantovana

prava građana iz prvog amandmana

Ustava SAD, da slobodno prave foto

i video zapise na javnim prostorima bez

straha da će biti uznemiravani od vladinih i

drugih službenika.

Sa druge strane, Srbija je i dalje u strahu

da NATO slučajno ne sazna gde je

Generalštab, i kako danas izgleda, pa se

i dalje dešava da proveravaju studente

arhitekture koji pokušavaju da naprave

par forografija ove ruine ■

Унапред договорени

пословни састанци

Електронска куповина

до следећег сајма

Пријаве за сајам на

мобилном телефону

35. Међународни сајам мермера, камена

руда, конструкције од мермера,

машинерије & опрема

Спонзори и медијски покровитељи:

3. Међународни сајам

конвенционалних & обновљивих извора енергије,

технологије и штедње енергије


TEMA broja

Izgradnja koja je karakterisala Evropu

od Drugog svetskog rata do danas

znatno će usporiti kao posledica ideje

održivosti. Zaštita energije i resursa

opredeljuje nas za unapređenje

postojećeg fonda stambenih, javnih i

poslovnih zgrada. U takvim kretanjima

postavlja se pitanje budućnosti

arhitektonske profesije i same arhitekture

kao umetnosti koja oblikuje neposredno

čovekovo fizičko okruženje.

Da li će velike arhitekture nestati

ARHITEKTURA JAVNIH ZGRADA

POVRATAK SIMBOLA

CIVILIZACIJE

Savremena arhitektura suočava se sa brojnim

problemima, a jedan od najvećih udara

u samu srž profesije: manje investicija u nove

projekte. Procene su da će fokus građevinske

industrije, naročito u Evropi i razvijenim

zemljama sveta, u narednim decenijama sa

izgradnje preći na rekonstrukciju postojećih

objekata. Do kojih razmera rekonstrukcija

u Evropi treba da uzme maha u narednim

decenijama, govori i podatak da krilaticu

20/20/20 (20% emisije ugljenika manje uz

20% energije iz održivih izvora do 2020. godine)

već zamenjuje nova – 90/90.

Moderna društva, u želji da unaprede

školstvo, zdravstvo, usluge i život građana

uopšte, otvorena su za velika ulaganja

u sektor javnih zgrada. Ona tako svoju

arhitekturu vraćaju na tas na kom je ona i

dostigla visine umetnosti – javne objekte.

Tako, nakon perioda dominacije privatnog

kapitala koja se manifestovala i kroz arhitekturu,

javnim objektima i zvanično vraćamo

značaj koji su imali za razvoj civilizacije

tokom poslednjih pet hiljada godina. Setimo

se samo grandioznih primera velike arhitek-

ture iz enciklopedija i kako su u 20. veku

javne objekte sve češće počele da zamenjuju

korporativne zgrade, industrijski kompleksi

i oblakoderi.

U ovome, naravno, nema ništa loše, ali postavlja

se pitanje da li javno treba da ima

predznak socijalnog a privatno ekskluzivnog,

ili javno ipak treba da zadrži izvestan nivo

društvenog značaja koji će se ogledati i kroz

veliku arhitekturu. A kako je kod nas Niko

nije u obavezi da raspiše arhitektonski konkurs

za javnu zgradu. Eto, tako je ■

90/90 zapravo predstavlja plan da se do

2050. godine 90% fonda zgrada u Evropi

rekonstruiše u cilju energetske efikasnosti

kako bi trošile 90% manje energije nego

danas. Prateći ove težnje procenjuje se da

će samo u Evropi biti otvoreno oko pola

miliona radnih mesta vezanih isključivo

za rekonstrukciju postojećih zgrada.

Građevinskoj industriji ovo predstavlja resurs

za budućnost, ali, postavlja se pitanje

šta se u projektima rekonstrukcije ovakvog

obima dešava sa arhitekturom Da li će biti

svedena na projektovanje fasada i enterijera

PREMIJEROVA NAGRADA – PRIME MINISTER'S BETTER PUBLIC BUILDING AWARD

Inicijativa za Bolje javne zgrade

u Velikoj Britaniji od 2001. godine

dodeljuje Premijerovu nagradu

za zgrade iz javnog sektora.

Kriterijumi koji su naznačeni na

sajtu nagrade jestu: projekat,

efikasan proces nabavke, ekonomska

i društvena vrednost,

dobra saradnja klijenta, projektanta

i izvođača, dobro upravljanje

finansijama, realna cena

tokom životnog veka, klijentovo

zadovoljstvo i održivost.

Arhitektura javnih objekata

– rezervat velike arhitekture

Iako su prognoze za najveći deo arhitektonskih

projekata relativno sive, u narednom

periodu, kao pozitivna posledica savremenih

težnji u građenju i shvatanju našeg okruženja

i urbanog razvoja, predstoje veća ulaganja

u infrastrukturu ali i izgradnju javnih

objekata.

Ova nagrada zapravo predstavlja

specijalnu kategoriju unutar nagrade

BCIA (British Construction

Industry Awards). Kada predate projekat da

konkurišete za BCIA nagradu, možete tražiti

i da bude uzet za Premijerovu nagradu ukoliko

ispunjava sve neophodne dodatne uslove.

Inače, BCIA nagradu pokrenuo je stručni časopis

New Civil Engineer i kompanija Thomas

Telford, oba u vlasništvu Udruženja građevinskih

inženjera (Institution of Civil Engineers).

bolnica Stobhill, Glazgov

Dobitnik Premijerove nagrade za 2010. godinu

jeste nova zgrada bolnice Stobhill u

Glazgovu, Škotska (na fotografiji iznad).

Zgrada je izgrađena po projektu biroa Reiach

and Hall Architects. Nagrada autorima uručena

je prilikom svečane dodele ostalih BCIA

nagrada 13. oktobra 2010. godine ■

28 www.build.rs


PRIVATNOST

JAVNIH PROSTORA

TEMA broja

Prostorna „nedefinisanost“ javnog prostora

poslednjih meseci izaziva brojne sporove

širom sveta. U svakom od ovih „incidenata“

glavni prozvani je kompanija Google i njen

globalni projekat prikupljanja snimaka

gradova sveta – Google Street View,

aplikacija Google Maps web-servisa

Automobil na koji su instalirane kamere

prolazi ulicama gradova i tako napravljeni

snimci zatim se povezuju sa drugim Google

aplikacijama, pa pretraživanjem Google

mapa možete pogledati i video snimak sa

željene lokacije. Ceo projekat čini se kao jednostavan

nastavak proširenja baze podataka

koja je već godinama dostupna na internetu

(mapa ulica, aero-foto snimci, lokacije restorana,

muzeja, kompanija, fotografije korisnika

načinjene na određenoj lokaciji, itd).

Dakle, Google automobil kreće se istim rutama

kojima može da prolazi i svako drugi i

pravi video snimke gradova na isti način na

koji bi to imao pravo bilo koji prolaznik (takođe,

ne naplaćuje pristup tom materijalu).

Pa ipak, poslednjih meseci ova delatnost je

pod budnim okom država u kojima se odvija

i neke su već uvele zabrane i podnele tužbe

protiv kompanije iz SAD. Zašto

Mediji svakog meseca objavljuju vesti o novom

intrigantnom snimku koju je napravio

Google i koji su zatim pokrenuli lavinu pitanja

o zaštiti privatnosti građana. Google

automobil snimio je gole ljude na terasama,

u dvorištima, pa čak i u prtljažniku automobila,

i mnogi su zabrinuti da je ovim povređeno

pravo na privatnost građana (o ovoj

temi pisao je i Rodoljub Šabić, Poverenik za

informacije od javnog značaja i Poverenik za

zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije,

na svom blogu na sajtu B92 – „Opasnost“

zvana Street View).

Šta je nosila

Međutim, još od prvog navedenog slučaja,

bila je jasna jedna stvar – svi snimljeni jesu

se nalazili u svojim dvorištima ili stanovima,

ali Google nije virio nego se prosto našao na

pravom mestu u pravom trenutku. Kamere sa

Google automobila snimile su isto ono što

je mogao da snimi bilo koji prolaznik mobilnim

telefonom, fotoapatom ili kamerom,

ili jednostavno da vidi u prolasku ulicom –

ništa manje, ali, i ništa više.

Dakle, do kontakta privatne i javne sfere

nije došlo na inicijativu kamere, već je prvi

korak načinjen od strane oštećenih lica. Manje

je važno pitanje da li je napravljen video

snimak ili fotografija, daleko je važnije

sledeće: otkuda uopšte pomenuti nagi ljudi

u vidnom polju posmatrača sa ulice (javnog

prostora)

U jednom od spornih slučajeva rasprava se

otprilike svela na pitanje da li je žena obnaženih

grudi sedela na simsu prozora (koji se

može smatrati javnim prostorom) ili se računa

to što je jednom nogom stajala u stanu

(nesporno površina u privatnom vlasništvu).

Naravno, na sudu ne dopuštamo argumente

koketirala je, izazivala i slične, ali ovde su ipak

u pitanju bezazlenije stvari pa možemo raspravljati

o njima... Da li je u pitanju čist egzibicionizam

Da li se govori o prostoj opuštenosti

i zaboravnosti da nije dovoljno biti u

svom stanu i biti zaštićen od pogleda sa ulice

Da li se govori o podsvesnoj računici da paranoično

namicanje zavesa i roletni predstavlja

samo još jednu od obaveza prihvaćenog

ponašanja, i da jednostavno zaboravljanje ove

obaveze ostavlja ljudima više vremena za sebe,

više živaca, više... dostojanstva

Glasam za ovo poslednje. Na isti način na

koji večitu težnju za uređenjem na kraju

čeka bunt protiv previše reda, tako i pravo na

privatnost, o kom se toliko priča, u mnogim

slučajevima predstavlja samo još jedan atak

na slobodu građana. Ovo kažem zato što u

mnogim slučajevima (kao što su ovi u koje je

umešan Google) građani očigledno ni sami

ne mare previše za sopstvenu privatnost.

Da li nam je privatnost zaista toliko važna

Da li ona predstavlja prirodno stanje jedin-

ki u ljudskoj

zajednici Da li je podjednako

važna za sve Šta je to toliko privatno da nije

lično i za milione drugih širom sveta Ako je

nešto lično za milione, milijarde ljudi, šta je

onda ono zajedničko

Varijacije u shvatanju privatnosti lako čitamo

na Internetu. Fotografije na društvenim

mrežama, video-snimci koje postavljamo na

mrežu, govore upravo suprotno od onoga što

nam se sve češće pokušava nametnuti kao

naše pravo. Izgleda da ne želimo svi to pravo,

ili ga bar ne želimo u podjednakoj meri. Naravno

da u ovim slučajevima sami biramo ko

će sve imati pristup našim ličnim sadržajima ili

prostim informacijama, ali, zar isto to ne činimo

i ako goli sedimo na simsu prozora ili u

dvorištu koje nije sasvim zaštićeno od pogleda

sa strane Uostalom, za neupućene, sajtovi na

koje postavljamo svoja dokumenta raspolažu

određenim pravom na njih. To pravo smo im

odobrili prilikom otvaranja naloga za mail ili

profil – klikom na opciju I accept (prihvatam).

No dobro, ovo su daleko šira pitanja i ne

podrazumevaju samo pravo na privatnost.

Jedno od tih sporednih pitanja jeste i pitanje

autorskih prava, oblast koju u narednim godinama

treba da redefinišemo jer i tu stara

regulativa više ne pije vodu. Da li ćemo ući u

dalje detaljisanje naših zakona ili ćemo primeniti

nešto labaviji pristup Prašina se najbrže

slegne ako je ostavimo da to uradi sama.

Međutim, ako ne pravimo od komarca

magarca čime bismo onda punili naslovne

strane novina Kad se ne bismo samo

bavili pitanjima da li je legalno da Google

snima naše ulice, mogli bismo se aktivnije

pozabaviti pitanjem da li će Google privatizovati

Internet... ili već jeste Izgleda

da nam je lakše da dodatno mutimo vodu

nego da pustimo da se razbistri ■

Jaše Petrovića 42, 37230 Aleksandrovac

tel/fax: 037 3552 546, 3552 547, 3552 548

www.riz.co.rs

Preduzeće RiZ d.o.o. osnovano 1991 god.

Oblast delatnosti:

- projektovanje i izvođenje termotehničkih instalacija,

grejanja , klimatizacije, vodovoda i kanalizacije

- projektovanje i izvođenje gasnih instalacija

- proizvodnja priključnih elemenata za telefoniju,

utikača, utičnica, spiralnih i produžnih gajtana

- prodaja i montaža telefonskih centrala i sistema za evidenciju razgovora

- izvođenje telefonskih instalacija i instalacija slabe struje

PREDUZEĆE POSEDUJE ISO STANDARD ZA OVE OBLASTI DELATNOSTI


TEMA broja

Javni prostor, gledano u širem smislu, podrazumeva

i šalter sale u bankama, predvorja

bioskopa, pozorišta, zatim prodavnice

u koje možete ući i izaći bez obaveze

da nešto kupite, ali i prostore koji nisu

primarno definisani ni kao javno ni kao

privatno vlasništvo: pasaži i prolazi u

zgradama, stepeništa, platoi i pjacete ispred

zgrada, itd.

Urbano tkivo čini neprestano komešanje

ta dva pola – privatnog i javnog. Oba su

važna, ali, nemaju svi isto mišljenje o tome

koliki je stepen važnosti jednog i drugog.

Naravno, kao i uvek kada se pokušava definisati

odnos privatnog i javnog, otvorenog

i zatvorenog, transparentnog i zaklonjenog,

makar onoliko koliko se radi o arhitekturi i

urbanizmu, toliko se radi i o ideologiji i društvenom

standardu, a zatim i ekonomskom i

pravnom modelu sredine koju posmatramo.

Tokom poslednjih decenija dominacije liberalnog

kapitalističkog modela razvoja i

nadmoćnosti privatnog kapitala u odnosu

na društveni, sve su češći primeri u kojima

privatni posed postaje javni prostor – u punom

značenju.

Ovde se ne misli samo na javno-privatna

partnerstva (PPP – na primer, gradski prostori

koje su gradile privatne firme od društvenog

kapitala i imaju na njima određene

beneficije), već se misli i na parcele i objekte

koje su isključivo u privatnom vlasništvu.

Tako je dodat još jedan sloj problematike u

današnjim analizama, projektima i regulativi

vezanim za javne prostore.

Šoping mol – moj novi dom

Matica oko koje se vrti pitanje nove definicije

privatnog i javnog prostora jesu

šoping molovi (šoping centri) i maloprodajni

parkovi. Kako ovih drugih još uvek

nema kod nas (nekoliko već jeste u planu

poslednjih godina), fokusiraćemo se na

šoping molove (kojih ima, koliko-toliko, i

kakvih-takvih).

JAVNO-PRIVATNO

PROSTORNO PARTNERSTVO

Poslednjih decenija, sve su češći primeri u kojima privatni posed preuzima ulogu

javnog prostora, što, gledano u širem smislu, možemo posmatrati kao još jedan

vid privatizacije društvenog kapitala. Ovo je otvorilo brojne rasprave širom sveta,

od pitanja osnovnih načela urbanog razvoja do pojedinačnih projekata i njihove

realizacije. Treba li se pomiriti sa trendom da privatni posed postaje centar

socijalnog, privrednog, kulturnog života

U šoping-molovima pristup je, kao i kod

tradicionalnih javnih prostora i prodavnica,

slobodan za sve, ponekada i 24 sata dnevno

tokom cele godine. Takođe, tu su smešteni

i privremeni ili stalni obavezni prateći ali i

zabavni, sportski i rekreativni sadržaji: parking,

bioskopi, teretane, kuglane, restorani,

kafići, park, pjaceta, itd.

U šoping-molu može se naći i galerija ili

tek privremena izložba umetničkih radova

u nekom od prodajnih lokala ili na hodnicima

(ove jeseni u Njujorku otvorena je i

prva ordinacija za lakše estetske operacije u

okviru jednog šoping-mola, a letos je jedan

šoping-mol rešio da privuče posetioce izložbom

zmija u terarijumima raspoređenim po

koridorima mola).

Treći panel prvog dana BelRE Sajma i Konferencije

o nekretninama pod nazivom BELRE

Exclusive, Maloprodajni parkovi vs šoping

centri, bio je posvećen upravo diskusiji o ova

dva tipa investicija. Edward Jervis je istakao

da nije dovoljno orijentisati se na „iskustvo

kupovine“ kako se nekada doživljavao odnos

takvih centara sa posetiocima, već je potrebno

dobro uraditi osnovu projekta: lokaciju, zoniranje,

analizu korisnika.

Kao tri osnovne grupe potrošača u šoping centru

naveo je one koji idu u supermarket svakoga

dana u popodnevnim časovima i predveče,

zatim grupaciju koja dolazi vikendima i u večernjim

časovima radi kupovine i sastajanja i

koja tu provodi puno vremena.

INVESTITORI O ŠOPING CENTRIMA

Svi ovi sadržaji, u zemljama sa dužim stažom

kapitalističkog modela razvoja, u privatnim

su rukama već decenijama, međutim,

šoping-mol karakterističan je i po tome

što preuzima i sadržaje koji su čak i u tim

zemljama do nedavno bili skoro isključivo

vezani za javni prostor.

Dečije igralište, klupa pored vodene površine

ili žardinjere sa zelenilom, promotivna

pozornica sa predstavom koja animira decu

ili odrasle, sve to privlači posetioce i pretvara

hodnike šoping-mola u ulicu, pešačku

zonu, trg, park... Tu se ljudi sastaju ispred

bioskopa, teretane ili kuglane, sede u baštama

kafea, ručaju, šetaju se, izvode decu za

praznike, često i bez jasne namere da nešto

pazare.

Kao treću i najznačajniju grupaciju za posetu

i uspešnost šoping centra on je istakao

populaciju mladih - Y(outh) generation.

Međutim, naglasio je da nije dovoljno

napraviti 11 bioskopa i čekati filmske hitove

poput Avatara da bi posetioci ispunili

kapacitet sedišta:

– Treba organizovati fi lmske festivale, ili festival

kulture. U jednom novom šoping centru

u Francuskoj privukli su posetioce izložbom

zmija nakon dva meseca lošeg poslovanja, u

drugom su organizovali festival hrane... Budžet

koji imate na raspolaganju za marketing

šoping centra nebitan je u odnosu na hrabre,

zanimljive i prodorne ideje koje će posetioci

nagraditi prisustvom ■

30

www.build.rs


Ono što je nekada u našim gradovima podrazumevalo

celovečernju šetnju od radnje do

radnje sa jednog na drugi kraj grada, sada se

može završiti i u jednom krugu ispod istog

krova. Ono što je nekada bilo sastajanje na trgu

ili na ćošku, sada se može desiti i pod krovom

šoping-mola. Čak i kratko sastajanje društva

pred bioskopom više se ne odvija na ulici već

na privatnoj parceli – hodniku šoping-mola.

Naravno, treba biti oprezan sa kataklizmičnim

ocenama da je nekad sve bilo lepše, da

se danas ljudi više ne druže, sve je brzo i ne

stiže da se uživa... Ovakav trend, kao i mnoge

druge tranformacije društva, nikada i ne

treba ocenjivati kao pozitivne ili negativne.

Sa druge strane, nadležne institucije jesu

dužne ove transformacije pomno da prate i

da utiču na to da privatno vlasništvo uzme

na sebe i više odgovornosti koje idu zajedno

sa preuzimanjem više delatnosti, tj. više društvenih

aktivnosti.

Linija licemerstva

Šoping centri i sami insistiraju na tome da

su deo naših života. Reklamiraju se pod

sloganima koji treba da probude doživljaj

šoping centra kao gradskog centra, centra

društvenog života, zabave, odmora, rekreacije,

a ne samo kupovine. Međutim, šoping

centri nemaju nameru da preuzmu i posledice

koje ima ovakvo poimanje kod ljudi...

Primer koji pokuzaje da vlasnici šoping

centara nisu uvek spremni da prihvate sve

što ide u korak sa osećajem ljudi da im neki

prostor pripada jesu povremeni protesti bilo

koje vrste koji se tu i tamo dešavaju u svetu

pod krovom šoping-mola. Vlasnici su rigorozni

kada dođe do ovakve situacije i na nju

reaguju pozivanjem policije (organa javnog

reda koji se finansira iz budžeta) da rastera

ljude iz šoping-mola (privatnog poseda koji

se predstavlja kao deo društvenog života).

Na primer, 2009. godine došlo je do jednog

takvog incidenta u SAD gde su protestanti

na parceli šoping-mola pozivali ljude na

bojkot robe. Pozvana je policija da reaguje,

a zatim je zbog ovakve reakcije šoping-mol

tužen od strane protestanata. Tužbom su

zapravo skrenuli pažnju na licemeran odnos

šoping centara prema javnom prostoru. Ovo

je dalje vodilo do polemika svih vrsta od legalnosti

i legitimnosti do moralnosti šoping

centara i romantičarskih komentara tipa: šoping

centri uzimaju sve tekovine civilizacije

osim demokratije.

Priča se svodi na to da šoping centri uzimaju

društveni kapital (finansijski i socijalni), a

zatim za regulisanje tog kapitala koriste društvene

snage reda onog trenutka kada društvo

(njegov deo) u svom prostoru želi da se bori

za svoje ciljeve koji su najčešće u direktnoj

vezi sa istim tim kapitalom koji su šoping

centri prigrlili. Pozivanje organa javnog reda

možda jeste bolja varijanta od privatnih vojski,

ali ipak je dovoljno neprijatna da podseti

na osnovnu svrhu postojanja šoping centara:

oni nisu tu da se družimo, šetamo, srećemo i

zabavljamo – tu su da nam uzmu pare. Bez

obzira na marketinške prijateljske slogane

ipak važi samo jedan – it`s just as simple as that

(zaista je toliko jednostavno).

Odgovor društva

Granica javnog prostora sve je dublje na

privatnim površinama, međutim, lokalne

samouprave mnogih svetskih gradova

uložile su velike napore i uspevaju da vrate

centar dešavanja na zajedničke javne prostore.

U prošlom broju Build magazina

pisali smo o primeru Bogote, u ovom broju

donosimo priču o Singapuru, a takvih

odgovora sve je više.

TEMA broja

Naravno, ovo nije jedina stvar u kojoj daleko

kasnimo, ne samo za svetom, nego i za nama

samima. Nekada je čak i ovde bilo nezamislivo

da Urbanistički zavod, JKP Zelenilo,

Skupština grada i svi ostali akteri složno

reše da poklone parcelu privatnim investitorima

bez ikakve naknade.

šoping-mol Bullring,

Birmingem, V. Britanija

Poslednjih godina bili smo svedoci da je

poklanjanje javnog vlasništva pojedincima

u Srbiji itekako moguće i to uz apsolutno

poklapanje stavova čak i svih političkih

partija. Javni prostor u Beogradu, ali

i u mnogim drugim gradovima Srbije, uz

ovakav odnos nadležnih institucija, jednostavno

nema nikakve šanse u budućnosti.

Zato je verovatno iluzorno zamišljati da će

se one u dogledno vreme pozabaviti tako sofisticiranim

pitanjima kao što je ono: šta se

dešava sa sferom javnog života, gde je, kuda

ide, šta joj je potrebno, kako se razvija, i da li

se uopšte njene transformacije mogu nazvati

razvojem ili jednostavno degradacijom

Za početak dovoljno je, kada god slušamo

nekog iz pomenutih institucija i organizacija,

ignorisati ono što pričaju, bar dotle

dok ne ukažu na one iz svojih redova

koji su odgovorni za sve što se dešavalo

sa našim, javnim vlasništvom, u toku

proteklih decenija, i dok ne vidimo šta će

uraditi, sa našim, javnim vlasništvom, u

određenom narednom periodu. Mada, na

poverenje građanstva koje pamti, nikada i

nisu računali ■

31


TEMA broja

Pitanje javnih prostora i njihove

dostupnosti, kao i dostupnosti

infomacija, neka su od ključnih

pitanja ukoliko se govori o

sistematičnom građanskom

organizovanju i aktivizmu. Ovo

je posebno značajno u slučaju

omladinskog organizovanja,

jer uprkos postojanju potrebe,

većina omladinskih inicijativa,

projekata i grupa nema pristup

prostoru za organizovanje

zbog nejasnih procedura i

uslova konkurisanja, nejasnih

nadležnosti institucija,

nedostatka informacija i često,

nepostojanja volje.

Projekat Otvoreno o javnim

prostorima angažovao se

intezivnije na ovom polju

upravo zbog činjenice da

značajan segment omladinskog

aktivizma u Srbiji čine grupe

mladih neformalnog tipa,

koje nemaju resurse koji se

zahtevaju za komunikaciju

sa predstavnicima vlasti, kao

i zbog toga što se postojeći

prostorni resursi koji su u

vlasništvu Republike i opština

ne koriste u dovoljnoj meri za

zadovoljavanje potreba širih

društvenih grupa.

Isto tako kroz dosadašnji rad

pokazalo se da je nedostatak

prostora jedna od većih boljki

civilnog sektora uopšte.

OTVORENO

O JAVNIM PROSTORIMA

Trenutno se intenziviraju kontakti sa opštinskim

upravama na razvijanju procedura

za korišćenje raspoloživih prostora za aktivnosti

i programe grupa građana.

Cilj je da se osmisle i uvedu procedure po

kojima će se raspoloživ prostor dodeljivati

na korišćenje zainteresovanim udruženjima,

ali ravnopravno i neregistrovanim omladinskim

grupama, a jedan od mogućih modela

je raspisivanje konkursa sa jasnim uslovima

i kriterijumima.

Poseban segment kampanje jeste upoznavanje

šire javnosti sa pojmom javnog prostora

i upoznavanje predstavnika omladinskih

i supkutlurnih grupa sa praksama traženja

prava za dobijanje, osvajanje i korišćenje

prostora od strane različitih inicijativa

građana.

Knežev arsenal

u Kragujevcu

U okviru kampanje održane su tribine

u Kruševcu, Aradcu, Kragujevcu, njaninu, Nišu, Novom Sadu, Beogradu

i Požegi. Ove tribine bile su namenje-

Zrene

omladinskim i drugim grupama kao

informacija o tome kako su tekle neke

inicijative zagovaranja i borbe za dobijanje

prostora u Beogradu, Novom Sadu,

Zaječaru (KC Grad, CK 13, Omladinski

centar Zaječar).

Naročita pažnja posvećena je iskustvima

aktivističkih inicijativa koje na ovu temu

deluju u Hrvatskoj i BiH.

U narednom periodu Građanske inicijative

pokrenuće interaktivnu web-mapu

potencijalnih prostora. Više informacija o

kampanji i samoj mapi, možete naći na

blogu: www.javniprostori.org ■

Do sada, Građanske inicijative

(GI) su od 160 opština u Srbiji

tražile spisak raspoloživih

javnih prostora na njihovoj

teritoriji, kao i objašnjenje

nadležnosti i procedura

za njihovo korišćenje.

Sistematizovane, do sada

prikupljene informacije,

dostupne su na blogu:

www.javniprostori.org

32

www.build.rs


ŠTAMPANI BETON

Boja za štampani beton

• Sistem za prevlačenje podova – Jednokomponentni,

na bazi cementa, umešan

sa poli-fiberom, fleksibilan, jednostavan za

nanošenje i antibakterijski, sistem za prevlačenje

podova (i zidova). Visoka izdržljivost,

ograničeno skupljanje, antibakterijski,

minimizirani pripremni radovi. Dekorativni

cement za postavljanje podova lako

se nanosi na postojeće površine. Nema potrebe

za peskarenjem, radiranjem uspomoć

kiselina ili razrivanjem ovih površina pre

nanošenja.

• Boje – 16 tipova različitih prirodnih boja

kamena nude mogućnost stvaranja jedinstvenog

dizajna kamena prirodnih boja.

Sistem se dobija sa opcionim sjajnim ili

mat završnim izgledom korišćenjem premaza

završnog sloja.

• Čišćenje i nega – Nema potrebe za upotrebom

deterdženata niti bilo kojih drugih

hemikalija da bi se površina očistila od

prljavštine. Upotrebite samo čistu vodu i

mekane četke kako bi ste očistili površine.

PRIPREMNI RADOVI I OPŠTE PROCEDURE PRIMENE:

• površina na koju se nanosi treba da bude potpuno bez boje,

prljavštine, ostataka, ulja ili prašine

• svi nestabilni predmeti na provršini treba da budu uklonjeni,

očišćeni ili dobro pričvršćeni

• dostupne pukotine na površini na koju se nanosi treba

da budu popravljene i pregledane; razlozi zbog kojih su

pukotine nastale ne treba da budu sprečeni

• podpovršinski sloj ne bi više trebalo da upija vodu – trebalo

bi da je nakvašen otprilike 12 sati i još 1-2 sata pre nego se

počne sa nanošenjem

• površina na koju se nanosi može biti vlažna (bez lokvi)

• za detalje instalateri bi trebalo da pogledaju

Uputstvo za nanošenje

• Flex C Ment može biti ugrađivan samo od strane sertifikovanih

i obučenih stručnih lica ■

Lak za štampani beton

• Identifikacija opasnosti – Akrilno sredstvo

za zaptivanje betonskih obloga na

bazi rastvarača. Zapaljivo. Štetno za udisanje.

Udisanje može izazvati nadražaje

disajnih puteva. Učestala izloženost može

prouzrokovati suvoću i pucanje kože.

• Rukovanje i skladištenje – Posudu držati

u suvom stanju i čvrsto zatvorenu i na hladnom

i dobro provetrenom mestu. Dodatne

informacije o uslovima skladištenja, kojih je

potrebno pridržavati se kako bi se očuvao

kvalitet proizvoda, date su u specifikaciji

proizvoda. U radnom prostoru obezbediti

odgovarajuću ventilaciju ili odsisnu ventilaciju.

Ukoliko se proizvod nanosi prskanjem,

neophodna je odsisna ventilacija. Izbegavati

kontakt sa kožom i očima. Obezbediti odgovarajuću

ventilaciju i, po potrebi, odvođenje

vazduha u radnom prostoru. Neophodna

je zaštita od eksplozija.

brick red

cobble stone

• Kontrola izlaganja/lična zaštita – Nositi

odgovarajuću odeću, zaštitne rukavice i

zaštitne naočari/masku. Zaštita disajnih

organa je neophodna u nedovoljno provetrenim

prostorijama i prilikom nanošenja

prskanjem. Preporučuje se maska sa dovodom

vazduha ili, kod kratkotrajnih radova,

kombinacija filtera sa aktivnim ugljem i

filtera za čestice. U slučaju povećane osetljivosti

disajnih organa (npr. kod astmatičara

ili lica sa hroničnim bronhitisom) ne

preporučuje se rad sa proizvodom. Simptomi

uticaja na disajne organe mogu se

pojaviti i nakon nekoliko sati. Čuvati dalje

od namirnica, pića i duvana. Pre pauza u

radu i nakon završenog posla, prati ruke.

Radnu odeću čuvati na posebnom mestu.

Svu zaprljanu odeću odmah skinuti.

• Stabilnost i reaktivnost – Nema opasnih

proizvoda razlaganja kod propisnog čuvanja

i rukovanja proizvoda. Ne reaguje sa

vodom i organskim rastvaračima.

Uputsvo za upotrebu laka

Supreme SG

flagstone

brown

graphite green slate harvest-gold

kahlua mesa buff mesquite

baja red pewter rust

sand stone

terra

cotta

white

1. korak: Sačekati da se beton stvrdne. Zaptivanje

sveže izlivenog betona nije moguće.

Pre nanošenja sredstva za zaptivanje, beton

mora da se suši 21-30 dana.

2. korak: Očistiti prilaz. Sa prilaza, metlom

očistiti sve materijale kao što su prljavština,

blato i lišće. Ukoliko ima fleka od ulja ili

masti, iste očistiti što je moguće bolje vodom

pod pritiskom.

3. korak: Ostaviti da se beton osuši. Pre nanošenja

sredstava za zaptivanje na bazi rastvarača,

beton mora biti 24 časa suv. Tokom

tog perioda, i 24 časa nakon nanošenja, treba

paziti da ne bude padavina. Sredstvo za zaptivanje

je najbolje nanositi na dnevnoj temperaturi

od 20-25°C, pri vremenskim uslovima

koji nisu mnogo topli, niti hladni, kao ni

pri mrazu. Sredstvo za zaptivanje ne nanositi

pri direktnom uticaju sunčevih zraka, a naročito

tokom leta. Takođe, ni beton ne sme biti

topao usled dugog izlaganja suncu.

TEMA broja

Štampani dekorativni beton je sistem kod

kojeg se izlivena betonska ploča, pojačana

polipropilenskim vlaknima, obrađuje

bojama-površinskim učvršćivačima ručnim

alatom, kalupima i bezbojnim zaštitnim

premazom na bazi akrilnih polimera. Na taj

način se dobija monolitna, ofarbana, reljefna

(odštampana) vodonepropusna podloga.

Boje su postojane i vremenom ne blede,

specijalni lakovi sprečavaju trajno prljanje

površina i omogućavaju lako održavanje

običnom vodom. Mogućnosti primene

ovih podova zaista su velike: ulice, trgovi,

šetališta, parkovi, dvorišta, staze, garaže,

bazeni, kafići, restorani, hoteli, tržni centri...

4. korak: Nanošenje sredstva prskanjem,

valjkom ili četkom. Sam način primene nije

toliko važan, ali naravno, nanošenje valjkom

je brže od četke, a prskanje pod pritiskom

(aparatom izrađenog od čelika) je brže od

valjka. Međutim, prilikom nanošenja valjkom

ili četkom ne treba preterivati. Usled preteranog

korišćenja valjka ili četke, proizvod može

postati gumenast i/ili penast. Naneti samo

dovoljnu količinu sredstva za zaptivanje betona

i izbegavati nagomilavanje materijala. Materijal

treba da bude ravnomerno raspoređen

pre sušenja.

5. korak: Tokom 24 časa proizvod zaštititi

od kiše i sprečiti kretanje po istom. Sredstvo

za zaptivanje će se osušti za 1-4 sata, ali se

preporučuje da se 24 časa izbegava kretanje

vozila po prelazu. Sredstvo treba nanositi

kada se tokom 24 časa nakon nanošenja ne

predviđa kiša, kako bi se ostavilo dovoljno

vremena za penetraciju i delovanje sredstva.

LAK – FIZIČKE I HEMIJSKE KARAKTERISTIKE:

• Oblik : viskozna providna tečnost

• Boja: providna

• Miris: miris rastvarača

• Početna tačka ključanja: oko 109°C

3

• Gustina: oko 910 kg/cm na 20°C

• Viskoznost: oko 300-500 mPa na 23°C

• Ne rastvara se u vodi

• Tačka paljenja : < 28°C

• Brzina isparavanja: (BAC = 1) < 1 ■

Za dodatne tehničke detalje i karakteristike

ovih proizvoda možete kontaktirati

firmu Concrete Color iz Zemuna ■

CONCRETE COLOR

Servantesova 7

11080 Beograd-Zemun

tel/fax: +381 11 3076 732

+381 63 202 316

63 231 325

concretecolorbgd@yahoo.com

www.build.rs

33


fokus

Preporučujemo da potražite ovaj tekst na

portalu www.gradjevinarstvo.rs jer je tamo

dato i tridesetak linkova za detaljnija objašnjenja

pojmova iz teksta. Nadamo se da

će naši arhitekti, investitori i izvođači imati

sluha da prepoznaju koliko se navedenih

strategija može primeniti odmah, bez

uticaja na cenu projekta ili gradnje, ali uz

znatan uticaj na cenu i kvalitet nekretnine,

i naravno, na okruženje u kom živimo.

Naslov originala: Reexamining Priorities in

Green Building, Alex Wilson, EBN.

Preveo i priredio: Mladen Bogićević ■

SAVETI I STRATEGIJE

ZA PROJEKTOVANJE, GRADNJU I

UPRAVLJANJE U ZELENIM ZGRADAMA

Tekst pred vama napisao je Alex Wilson, urednik sajta Building Green, EBN. On se

u tekstu obraća pre svega građevinskoj industriji SAD-a, međutim, smatramo da

su teme u njemu iznete ključne za gradnju održivih objekata bilo gde na svetu pa i

u Srbiji. Skoro sve pomenuto u tekstu već jeste deo različitih programa sertifikacije

zelenih i energetski efikasnih zgrada – LEED, Passivhaus, Cradle to Cradle, itd.

Retko možemo da uradimo sve što želimo

na zelenim projektima, naročito u današnjoj

ekonomskoj situaciji. Kada smo primorani

da biramo, koja su to mesta gde će

naši napori napraviti najveću dobit u unapređenju

zelenih karakteristika zgrade za

korisnike i okruženje

Od 1995. godine kada je EBN pisao o ovim

pitanjima mnogo se toga promenilo: globalno

zagrevanje postalo je velika tema, pojavili

su se novi materijali, mnogi koji su tada

bili u upotrebi danas su potisnuti ili zabranjeni

zbog pitanja zaštite životne sredine,

USGBC se pojavio kao glavni igrač na polju

zelene gradnje sa svojim LEED sistemom

sertifikacije, a zelene zgrade su postale deo

mejnstrim rečnika.

Zato ovaj članak iz nove perspektive posmatra

način na koji bi trebalo da izaberemo

prioritete prilikom projektovanja i izgradnje

zelenih zgrada. Svaki od prioriteta

pogledaćemo iz nekoliko različitih uglova:

• Prioriteti u procesu projektovanja i izgradnje

• Prioriteti definisanja željenih rezultata u

procesu projektovanja i gradnje

• Prioriteti u vezi sa operativnim karakteristikama

zgrade i prioriteti za pokret zelene

gradnje uopšte, uz detalje koje treba da

uradimo kako bi naši napori bili uspešniji.

1. Prioriteti u procesu projektovanja

i izgradnje

Proces projektovanja i izgradnje ima ogroman

uticaj na ono što ćemo stvoriti. Ispod

su dati prioriteti grubo poređani po važnosti

od najvažnijeg...

1.1. Ispitivanje pretpostavki – U proces

planiranja i projektovanja ulazimo sa mnogo

pretpostavki: šta ćemo sagraditi, gde,

itd. Preispitajte sledeće stavke:

• Da li je nova zgrada zaista potrebna

• Da li je opravdano da projekat bude greenfield

- na neizgrađenom zemljištu

• Da li površina objekta mora da bude zaista

toliko velika i može li nam odgovarati

i manji prostor

• Da li je samo početna cena ona koju smo

uzeli u obzir ili smo tokom projektovanja

i gradnje uračunali i operativne troškove i

dugotrajnost zgrade i pojedinih delova

• Da li zaista mora da košta više ako je zgrada

zelena Uštede se mogu napraviti smanjenjem

gabarita, sabijanjem zgrada kompleksa,

kreativnim upravljanjem atmosferskim

vodama, i mnogim drugim načinima.

Nakon postavljanja ovih pitanja možda

ćemo na kraju doći do početne tačke, ali, ova

pitanja mogu pokrenuti diskusiju koja će

doprineri boljoj, zelenijoj, održivoj zgradi.

1.2. Koristite integrisani proces projektovanja

(integrated design) – Integrisano projektovanje

je srce zelene zgrade. Uključivanjem

mašinskih inženjera u priču o obliku

zgrade, staklenim površinama, orijentaciji i

detaljima vezanim za energiju, vrlo je verovatno

da će se otvoriti nove prilike za bolje

rešenje.

U komercijalnim objektima (poslovne zgrade,

hoteli, šoping-centri, itd), osoblje zaduženo

za operativnost i održavanje objekta

može vam ponuditi nove perspektive u projektovanju.

Prosvećeni građevinski inženjeri

i pejzažni arhitekti mogu vam dati predloge

u vezi sa postavljanjem objekta na parceli.

Ti predlozi mogu vam uštedeti zaista mnogo

novca uz pomoć korišćenja atmosferskih

voda, održavanja parcele, podzemnih instalacija

i delova objekta.

Integrisani proces projektovanja ne samo

da obično vodi do bolje zgrade već najčešće

smanjuje i troškove izvođenja. On za najveći

broj projektanata treba da bude obavezan

deo procesa nastanka jedne zgrade. Veliku

ispomoć u procesu projektovanja pružiće

vam i savremena softverska rešenja kao što

su BIM ili arhitektonski računarski oblak.

1.3. Prelazite granice zadatog – Eksperti

nam govore da su potrebne korenite promene

u načinu na koji pravimo zgrade. Današnji

stav je da nije dovoljno samo ići ka

net-zero zgradama (sa nultom potrošnjom

energije na godišnjem nivou) već se mora

agresivno nastupiti u vezi sa vodom, opasnim

hemikalijama, upotrebom zemljišta, i

drugim ključnim prioritetima.

Net-zero objekti možda nemaju smisla za

svaki projekat, ali svakom arhitekti bi značilo

da jednom projektuje takvu zgradu i

prođe kroz izvođački period kako bi uočio

sasvim nove detalje koji mu mogu koristiti i

za manje efikasne objekte kada mu jednom

granice o poimanju zaista kvalitetne gradnje

budu visoko podignute.

Sa svakim projektom pokušajte da idete

malo dalje, vi i ceo vaš tim. Zajedno sa izvođačima

trudite se da podignete svoj nivo

iskustva u gradnji zelenih zgrada.

1.4. Uključite osnovne strategije zelene

gradnje u svakodnevnu praksu – Dok vrhunski

primeri zelene gradnje prelaze nove

granice, mnoge osnovne zelene strategije

mogu da postanu svakodnevna praksa.

Energetsko modelovanje, na primer, treba

da bude standardni deo procesa projektovanja

danas, ali i rigorozni ciljevi energetske

efikasnosti. Štedljive vodovodne instalacije

treba da budu standardni način opremanja

objekata obavezno naveden u specifikacijama.

Učinite da konsultanti uvedu promene

u svoj rečnik tako da se obavežu da će učestvovati

u stvaranju visokoefikasnih rešenja.

1.5. Težite zelenim sertifikatima za svoju

zgradu – Sertifikacija nezavisne strane

(third-party) nekog od poznatih standarda

zelene i energetski efikasne gradnje može

učiniti da vaša zgrada načini velik korak ka

zdravijem okruženju za neposredne korisnike

ali i sve ostale. Ovi programi sadrže jasne

ciljeve energetske efikasnosti (Energy Star,

Passive House, itd), ali i šire sliku ka zelenim

materijalima i održivosti (LEED, Living Building

Challenge, C2C – Cradle to Cradle).

Ovi programi, rigorozniji od osnovnih koje

postavljaju države i gradovi, osiguravaju potvrdu

da je postignut viši standard, što dalje

investitorima pokazuje da su njihove namere

da imaju zelenu zgradu zaista ispunjene.

Sertifikacija bi trebalo da bude jedan od

glavnih prioriteta za projektante, naročito

one sa malo iskustva u stvaranju niskoenergetskih

zelenih zgrada. Zato u toku projektovanja

treba angažovati profesionalce koji

znaju šta je potrebno i kako doći do sertifikata.

Na ovaj način ćete uštedeti za naknade

sertifikacionim telima koja će vam isporučiti

listu mera za poboljšanje vašeg projekta.

Tako nećete rizikovati da vam već izgrađen

objekat bude odbijen.

34 www.build.rs


1.6. Vodite računa o sertifikaciji na proizvodima

i insistirajte na kvalitetnijim

informacijama od proizvođača – Sertifikacija

proizvoda dobar je put da proizvođači

steknu poverenje tržišta u svoj asortiman.

Iskoristite prednosti sertifikacije proizvoda

da odaberete one koji su kvalitetniji – uglavnom,

svaki dobar proizvođač automatski

će imati i neki sertifikat koji se odnosi na

zelene karakteristike proizvoda. Jedan od

njih je, na primer, sertifikat FSC koji važi

za drvo i proizvode od drveta. Kao arhitekta

ili lice koje je zaduženo za izradu

specifikacije trebalo bi da poznajete različite

sertifikate, da znate koji su oštriji od

drugih, a koji su tek pokušaj industrije da

se sakrije iza zelene maske (zeleno pranje).

Ukoliko neko nema sertifikat, možete sami

dati ocenu prema transparentnosti. Oni treba

da vam kažu šta sadrži njihov proizvod,

odakle su sirovine, naročito kada su u pitanju

boje ili lepila. Ovi materijali mogu da se

naprave bez VOC materija u sebi (čak i u

Srbiji postoje domaći proizvodi koji ne sadrže

VOC materije). Jednostavno je: ukoliko

neko izbegava da priča o sadržaju svog

proizvoda ili pak ni ne razume šta ste ga malopre

pitali... pokušajte negde drugde.

1.7. Investirajte u svoj opstanak na vrhu

– Zelena gradnja je složen, zaista složen poduhvat.

Ukoliko želite da napravite net-zero

zgradu koja neće propuštati vazduh, dok istovremeno

pokušavate da rešite problem vlage

u objektu ili obezbedite postojane materijale

koji svojim isparenjima neće ugrožavati korisnike

(sindrom bolesne zgrade), sve to zaista

zahteva dodatno obrazovanje i investiciju.

Projektni biroi zato treba da ulože trud za

edukaciju svojih zaposlenih. Ovo može da

se radi putem online kurseva, različitih prezentacija

i kongresa, zatim klasičnih obrazovnih

kurseva gde polaznici dobijaju alate

za dalji profesionalni rad... Ukoliko ipak

nemate stručnjaka u birou za određeni projekat

uvek je dobro angažovati stručnjaka sa

strane koji će završiti taj deo posla.

1.8. Smanjite uticaj sopstvene firme na

okruženje – Postoji mnogo načina da projektantski

biroi i izvođačke firme umanje

sopstveni negativni uticaj na okuženje i životnu

sredinu (napomena M.B. – ovaj deo

prevodimo iako smo svesni kako navedeni

saveti trenutno mogu zvučati u Srbiji):

• manje putujte i oslonite se na telefon, internet

i sl.

• uvedite nagrade za zaposlene ukoliko koriste

alternativni a ne sopstveni prevoz

• uvedite nekoliko radnih sati svake nedelje

za rad od kuće

• kupujte štedljive laptopove umesto stonih

računara i spajajte ljude da biste imali manje

potrebe za prostorom

fokus

• izbegavajte nepotrebno štampanje papira

i koristite digitalne formate za dokumente

• pronađite partnere za reciklažu kancelarijskog

otpada

• potrudite se da vaš kancelarijski prostor

bude energetski efikasan, i što neutralniji

za okruženje, čak i ukoliko iznajmljujete

prostor (dogovorite se sa vlasnikom u vezi

sa ulaganjima)

• potrudite se da samo izvođenje radova

na parceli bude strožije kontrolisano i isplanirano

kako bi gradilište imalo manje

negativnog uticaja na okruženje.

2. Prioriteti rezultata koje

treba da postignete

Proces je važan, ali rezultat koji želimo

postići jeste ono na šta se uglavnom fokusiramo

kada uopšte počinjemo sa projektom

zelene zgrade. Ovde navedenih deset

prioriteta pokrivaju rezultate koje želimo

da postignemo u objektu. Ovo su aspekti

koji se odnose na vreme kada će zgrada biti

puštena u upotrebu.

2.1. Smanjenje potreba za grejanjem i

hlađenjem – Osnovni prioritet kod gradnje

zgrada jeste smanjenje potrošnje energije

koja je potrebna za normalno funkcionisanje

objekta. Zato je ključno napraviti dobar

omotač zgrade.

Sigurna osnova

MASTERTOP ®

BASF poliuretanski

podovi su robusni i

otporni na opterecenja.

Površina bez pora se

lako cisti, cime se

obezbeduje sigurnost i

ekonomicno održavanje.

BASF Srbija d.o.o., EBC

Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel: +381 11 30 93 432


fokus

Treba imati u vidu da su zastakljene površine

kompleksnije ili skuplje u odnosu na površinu

zida, temelja, krova, i da ih treba svesti

na optimalnu meru. Tome pomaže 3D modelovanje

zgrada ali i arhitektonsko rešenje.

Ključne mere koje treba sprovesti jesu:

• upotreba debljih slojeva izolacije i zaptivanje

konstrukcije uz efikasnu ventilaciju

• ugradite visokoefikasne prozore – trostruko

zastakljivanje i druge sisteme za stolariju

• koristite pasivni dizajn kako biste sprečili

preterano zagrevanje, odnosno optimalno

korišćenje toplotne energije sunčeve svetlosti

– na primer, orijentacija zgrade, filmovi

za stakla u zavisnosti od strane sveta

na kojoj se nalaze i položaja na zgradi

(krovni prozor, prozor ispod nadstrešnice),

zaštita staklenih površina pokretnim

i nepokretnim aplikacijama, itd.

2.2. Efikasno rešenje KGH sistema (grejanje,

hlađenje i klimatizacija) – Zelena gradnja

pre svega treba da primeni sve moguće

pasivne mere – solarno zagrevanje, dnevno

osvetljenje, prirodnu ventilaciju. Tek zatim

treba da uključi veoma efikasna rešenja koja

će nadomestiti ono što ne može da se postigne

prirodnim putem. Ukoliko uspete da

smanjite razliku koja treba da se nadomesti

ovim sistemima, uspeli ste da napravite bolju

zgradu (prim. M.B. - na primer, pre nego što

pristupite računanju potrebnog kapaciteta

za KGH sistem možete smanjiti potrebnu

energiju tako što ćete pored objekta postaviti

listopadno drveće - tako će ceo sistem

moći da bude lakši za stepen ili dva što će od

starta projekta, pa tokom celog veka upotrebe,

štedeti energiju i novac).

Dobar deo nabrojanih karakteristika zelene

zgrade koji ne spadaju u našu građevinsku

praksu (transport, parcela, biodiverzitet, itd)

definiše standard za zelenu gradnju koji

propisuje Savet za zelene zgrade SAD-a

(USGBC) kroz svoj sistem sertifikacije zelenih

zgrada – LEED.

2.3. Smanjite potrebu za transportom – U

praksi je čest slučaj da je potrebno potrošiti

jednaku količinu energije da ljudi dođu i odu

iz zgrade nego što je potrebno energije za

njen rad. Na primer, kancelarijske zgrade u

SAD generišu 30% veću potrošnju energije za

transport zaposlenih nego što je potrebno samoj

zgradi, a čak 50% više energije od zgrade

koja je građena po ASHRAE 90.1 standardu,

verzija iz 2004. godine (nedavno je izašla poslednja

verzija 2010, koja je još 20% štedljivija

u odnosu na onu iz 2004. godine).

To znači da je veoma važno izabrati lokaciju

koja ima mogućnost alternativnog pristupa.

Zato je važno obratiti pažnju na indeks izgrađenosti,

mešovite funkcije (stanovanje/

poslovanje), trotoare, biciklističke staze, itd.

Veći projekti (hotelski, sportski, industrijski,

stambeni kompleksi, itd), treba da imaju

sopstvenu mrežu biciklističkih staza i pešačkih

koridora kao i vezu sa javnim transportom

koji može biti specijalno obezbeđen za

novu lokaciju u urbanoj sredini.

2.4. Smanjite potrošnju vode – Neki stručnjaci

upozoravaju da će voda biti sve veći

izazov u narednim decenijama. Jedan od

glavnih prioriteta u zelenim zgradama jeste

smanjenje potrošnje vode. Ovo se radi

u dva koraka: štedljive vodovodne instalacije

i uređaji, i dobro rešenje pejzaža koje

ne zahteva zalivanje (lokalne biljke kojima

nije potrebno dodatno zalivanje). Kada ste u

prilici da projektujete zgradu koja se nalazi

u oblasti sa problemom vodosnabdevanja iz

bilo kog razloga, naročito je važno da obratite

pažnju na ovaj parametar. Setite se i da

smanjenje potrošnje vode smanjuje potrošnju

energije, ne samo za njenu preradu, već

i za zagrevanje potrošne vode u zgradama ali

i tretman otpadnih voda.

2.5. Obezbedite zdrav ambijent – Zelena

zgrada treba da bude zdrava zgrada. U njoj

ne treba da se javlja buđ ili isparenja raznih

hemikalija, kao ni da se stvara visok stepen

ugljen-dioksida. Kada postoji prirodno svetlo,

pogled iz zgrade, biljke u enterijeru, tada

možemo napraviti zgrade koje, ne samo da su

zdrave za korisnike već koje mogu pozitivno

uticati na njih (healing spaces – prostori koji

leče). Postoje dokazi da sve ovo vodi ka boljoj

produktivnosti na radnom mestu, boljem

praćenju nastave u školama, bržem oporavku

u bolnicama i smanjenju stresa.

Ovo su neke od specifičnih strategija za projektnu

i izvođačku fazu izgradnje zgrade:

• rešite detalje tako da izbegnete pojavu

vlage i buđi (toplotni mostovi, provetravanje,

itd.)

• u specifikaciju uvrstite ulazne otirače - oni su

jedan od najjednostavnijih načina da zgrada

bude čistija i zdravija sa manjom koncentracijom

prljavštine i vlage - otirač dužine 9m

zaustavlja 100% prljavštine sa cipela

• u specifikaciju uvrstite boje sa malo ili bez

VOC materija ili drugih zagađivača

• izbegavajte materijale koji imaju halogenske

protivpožarne sastojke, disfenol-A (BPA),

ftalatne plastifikatore i urea-formaldehide

• obezbedite kvalitetan ventilacioni sistem

koji će dopremiti dovoljno svežeg vazduha

u zgradu

• obezbedite dnevno osvetljenje i vezu

objekta sa spoljašnim okruženjem - biofilija

(ljubav prema svemu što je živo, što

raste i što se razvija).

2.6. Optimizujte upotrebu materijala –

Veće zgrade zahtevaju više materijala i potrebno

je više energije za njihov rad. Zato

zaista treba raditi sa klijentom da se smanje

gabariti objekta (naročito važi za porodične

kuće u SAD, tzv – garage Mahal). Pokušajte

da gradite po standardnim dimenzijama,

koristite najefikasnije materijale i smanjite

građevinski otpad.

Pokušajte naći pojedina gotova rešenja za

pojedine delove objekta koje će vam uraditi

specijalizovane firme (prefabrikovana konstrukcija

za zidove ili krov, povezane razvodne

kutije, samoliveni podovi ili rešenja

podnih obloga, itd).

Napomena M.B: ponovna upotreba materijala

zahteva manje energije za pripremu

materijala i proizvoda u odnosu na reciklažu

i takođe se često preporučuje kao jedna od

strategija koja može sniziti cenu gradnje i

učiniti proizvode dugotrajnijim.

2.7. Obezbedite dugotrajnost, uključujući

rekonstrukciju postojećih zgrada – Zelena

zgrada treba da traje dugo. Neki stručnjaci

danas tvrde da dobro sagrađena savremena

zgrada treba da traje 1.000 godina. Što se

tiče estetike pokušajte da nađete večnu arhitekturu

umesto kratkotrajnih sezonskih hitova

na fasadi. Zato je važno graditi zgrade

koje lako mogu da promene svoju funkciju.

Neki stručnjaci preporučuju da se pojedini

delovi zgrade definišu prema dugotrajnosti

i tako tretiraju (konstrukcija stotinama godina,

omotač, krovni pokrivač, podovi, unutrašnje

oblaganje zidova 50 do 100 godina,

KGH sistem 20 do 50 godina, itd). Prema

ovome svaki deo treba predvideti tako da

ima srazmernu jednostavnost zamene.

Važan zadatak koji treba ispuniti da bi se

obezbedila dugotrajnost jeste sprečavanje

pojave vlage koja je glavni uzrok za propadanje

zgrada. Iste mere koje se sprovode za

zaštitu korozije metala, sprečavanje kondenzacije

vlage na betonu ili zaštitu drveta,

učiniće da vazduh u zgradi bude zdraviji.

Dugotrajnosti doprinosi i rekonstrukcija

postojećih zgrada umesto gradnje novih.

Ukoliko u velikoj meri uspete da smanjite

potrošnju u postojećoj zgradi kroz rekonstrukciju

u smeru energetske efikasnosti,

nećete morati da trošite energiju za njihovo

rušenje, da stvarate nepotreban otpad, itd.

Napomena M.B: Jedan od poslednjih napora

da stvorimo dugotrajna i održiva rešenja ogleda

se u biomimikrijskom pristupu projektovanja

– prema uglednim primerima iz prirode

koji su preživeli milione godina evolucije.

2.8. Zaštitite i obnovite okolinu gradilišta

– Od svih naših negativnih uticaja na

planetu, izumiranje vrsta i smanjenje biodiverziteta

je jedno od najznačajnijih. Ekolozi

procenjuju da će biti potrebne stotine hiljada,

možda i milioni godina da bi se povratio

život na zemlji u onom broju u kom danas

izumire. Postoje brojni indirektni načini da

zelene zgrade i izbor materijala pomognu

da se očuva biodiverzitet planete: gradnja

manjih objekata i korišćenje manje količine

materijala za iste potrebe, energetski efikasne

zgrade (manja potrošnja fosilnih goriva),

upotreba sertifikovanog drveta ili lako obnovljivih

materijala (bambus, slama, itd)...

36 www.build.rs


Postoje i direktni načini da, kao projektanti i

izvođači, doprinesete biodiverzitetu: gradnja

na ivici parcele i ostavljanje što više zemljišta

netaknutog, čuvanje površinskog sloja zemljišta

i odlaganje zbog eventualnog kasnijeg

postavljanja na ravan – zeleni (živi) krov,

ostavljanje tla da izraste lokalna flora, kontrola

zagađenja veštačkim osvetljenjem (svi

zraci koji odlaze u nebo ili reku ometaju živi

svet a vama bespotrebno troše energiju)...

Rekonstrukcijom postojećih objekata izbegavaju

se greenfield projekti i novo uništavanje

prirodnog tla i ekosistema na njemu.

Jedna od dugoročnih strategija jeste i učenje

korisnika objekta da poštuju prirodu tako što

će prozori da gledaju na zelene površine i što

ćete im omogućiti da se lako povežu sa otvorenim

prostorima. Dobra polazna tačka za

ispunjenje ovih ciljeva jeste saradnja sa pejzažistima

i ekolozima prilikom projektovanja

i planiranja, naročito onda kada se govori o

većim površinama zemljišta.

2.9. Napravite zelene specifikacije – Proizvodi

koji sadrže reciklirane sirovine i održive

materijale po mišljenju mnogih čine

srce zelenih zgrada, ali pomenuta energetska

efikasnost uz kvalitetnu i zdravu gradnju

ipak ima veći uticaj od ove stavke. Zelenim

materijalima i proizvodima se smatraju oni

koji su takvi po svojoj prirodi ili načinu na

koji nastaju, kao i oni koji imaju određenu

ulogu: ušteda vode ili energije, i sl.

Napomena M.B: treba uzeti u obzir Procenu

životnog ciklusa materijala i proizvoda –

LCA, kao i ponovnu upotrebu materijala.

2.10. Napravite zgrade otporne na lokalnu

klimu – Sve i da povećanje temperature i

emisije ugljen-dioksida nema veze sa čovekom

ili da se zapravo i ne dešava u alarmantnoj

meri, klimatolozi i dalje tvrde da nas

to neminovno čeka kad-tad. Čestice koje su

već u vazduhu neće skoro nestati i zgrade

koje gradimo danas treba da odgovore na

izazove koji nas čekaju: povećanje temperature,

promena klime, intenzivnije oluje i

povećanje nivoa mora.

Moramo praviti zgrade prilagođenije višim

letnjim temperaturama, moramo imati plan

za veće količine atmosferskih voda, i morali

bismo graditi zgrade koje su u stanju da nam

koriste i u slučaju dugotrajnijeg nestanka

energije (passive survivability - pasivno preživljavanje).

3. Prioriteti tokom upotrebnog

veka zgrade – operativnost

Projektanti i izvođači koji žele da naprave

zelenu zgradu treba da se orijentišu na

samu zgradu, međutim, njihova razmišljanja

trebalo bi da idu i dalje. Uticaj zgrade

na okruženje u mnogome zavisi od njene

operativnosti.

Mnogi od prioriteta koje ću sada navesti

posledica su prioriteta opisanih do sada u

tekstu, ali je sada fokus na vremenu kada je

zgrada završena i započelo je korišćenje.

3.1. Smanjenje potrošnje energije – Način

na koji zgrada funkcioniše ima ogroman

uticaj na potrošnju energije. Dve identične

zgrade mogu se u velikoj meri razlikovati

zavisno od načina na koji se njima upravlja.

Zato je ključna edukacija korisnika u zgradama

– gašenje svetla i zatvaranje slavina,

podešavanje termostata na manje vrednosti

kada nije potrebno više hlađenja ili grejanje

(promene u toku dana), spuštanje roletni, itd.

Neke kompanije čak uvode i podsticaje za

zaposlene koji isključuju monitore računara

kada napuštaju radno mesto, ili dodaju senzore

koji će to sami da rade.

Napomena M.B: ovakav pristup je prilično

optimističan i uglavnom je češća preporuka da

skoro da treba zaboraviti na „savest“ korisnika

i da zgradu u što većoj meri treba projektovati

i opremiti tako da sistemi za centralno

upravljanje preuzimaju ove funckije – računari

su odgovorniji i manje zaboravni od nas.

3.2. Smanjite potrošnju energije za transport

– Zaposleni mogu da umanje potrošnju

energije ako ne putuju samostalno u

kolima. Ovo eliminiše potrebu za parking

prostorom, smanjuje saobraćajne gužve,

može biti zdravije i manje stresno što vodi

do povećane efikasnosti na poslu, itd. Neke

firme u SAD pokušavaju da podstiču zaposlene

da se više njih vozi zajedno automobilima,

da dolaze biciklom ili javnim prevozom,

itd.

3.3. Smanjite potrošnju vode – Obrazovanje

je ključ smanjenja potrošnje vode u

zgradama, naročito u kućama: upotreba mašina

za suđe samo kada su pune, zatvaranje

česme u toku pranja posuđa, pranja zuba ili

brijanja, kraće tuširanje i sl. Pejzažna rešenja

mogu takođe uticati na ogromna smanjenja

potrošnje vode odabirom biljaka koje troše

malo vode ili onih koje ni ne treba zalivati

(na primer, obična trava koja raste na datoj

parceli). Ako se ipak odlučite za englesku

travu preporučuju se kapalice sa automatskim

radom prema vlažnosti zemljišta umesto

zalivanja crevom ili prskalicama.

3.4. Obezbedite zdrav enterijer – Uz pomoć

projektantskih rešenja možemo unutrašnjost

objekta održavati zdravom. Jedan

od primera je uključivanje ventilatora

prilikom tuširanja (prim. M.B. - ponegde

je i kod nas slučaj da je ventilator povezan

sa prekidačem za svetlo u kupatilu, ali ako

neko ostavlja svetlo troši dodatnu energiju i

za rad ventilatora).

fokus

Treba voditi računa prilikom izbora nameštaja

i završne obrade, i birati zdrava sredstava

za održavanje higijene u zgradama.

Danas je u SAD velik izbor ovakvih sredstava

koja su jednako efikasna i čak i ne koštaju

više od onih koja su se nekada primenjivala

(prim. prev. - situacija se menja i kod nas).

3.5. Poboljšajte dugotrajnost kroz proaktivno

održavanje – Dugotrajnost jednim

delom zavisi i od proizvoda i materijala koje

instaliramo u zgradama i detalja konstrukcije

kojima sprečavamo pojavu vlage, ali takođe

zavisi i od načina na koji održavamo i

koristimo zgradu. Ovde spada popravljanje

vodovodnih instalacija koje cure, kontrola i

popravke uređaja koji mogu izazvati poplavu

u zgradi, čišćenje odvoda, farbanje koje

sprečava oštećenje materijala, ispitivanje pojave

štetočina, uklanjanje vegetacije koja je

preblizu zgrade i, uopšte, vođenje računa o

stanju kompletnog objekta.

3.6. Uredite parcelu za razvoj ekosistema

– Sa ekološke tačke zemljište oko svake

zgrade je veoma oštećeno. Odgajan travnjak

često zahteva upotrebu veštačkih đubriva,

herbicida i sl. Stalno uklanjanje lišća i odnošenje

na deponiju zapravo uklanja hranljive

materije za zemlju koja se tako ispošćuje.

Ne treba zaboraviti da ovo ne važi samo za

velike parcele dalje od urbanog tkiva već da

se život može razviti i na pola kvadratnog

metra u centru grada (mnogim pticama je i

manje potrebno da sviju gnezdo).

3.7. Vežbajte zaštitu životne sredine –

Postoje brojni načini na koje možemo da

ohrabrimo i insipirišemo ljude za zaštitu

životne sredine kod kuće i na poslu; odgovarajući

prostor za reciklažne sirovine,

kante za kompost od organskog otpada, dobar

položaj rešetki za bicikle, itd. Možemo

postaviti i table i obaveštenja koja upućuju

korisnike na ponašanje, rešiti saobraćaj tako

da je distanciran od prozora ili ulaznih vrata

zgrade...

Završna razmišljanja

Postoji nekoliko rizika kada se nabraja

lista prioriteta koji su predstavljeni u

ovom tekstu. Najveći rizik jeste da nešto

od ovoga smatrate apsolutnim, umesto

uopštenim vodičem. Svaka situacija je

drugačija. Negde je prioritet voda, negde

zagađenje bukom ili vazduhom, negde

transport, itd. Tako i prioriteti variraju

od projekta do projekta. Dakle, sve ovo

posmatrajte kao hranu za razmišljanje,

ne kao odgovore.

Napomena M.B: Alex Wilson je na kraju

pozvao posetioce sajta Building Green da

dodaju u komentarima ono što oni smatraju

za prioritete zelenih zgrada. Ove komentare

kao i ceo tekst na engleskom jeziku možete

naći zajedno sa desetinama drugih linkova u

tekstu sa istim naslovom na našem portalu

www.gradjevinartvo.rs ■

www.build.rs

37


promo

FIRESTONE

ULTRAPLY TM TPO:

EKOLOŠKA MEMBRANA

Firestone UltraPly TPO je krovna membrana svetle boje koja

reflektuje sunčevu svetlost pre nego što je membrana apsorbuje i

pretvori u toplotnu energiju. Ova osobina membrana svetlih boja,

zajedno sa prednostima koje ćemo navesti, govori da se, naročito u

sunčanim oblastima, Firestone UltraPly membrana može smatrati

ekološkom membranom

Primarni materijali

Firestone UltraPly membrana pravi se spajanjem

etilen-propilen gume u polipropilen

matricu. Ojačanje tkaninom od poliestera,

koja se pravi u Firestone Fibres and Textiles

odeljenju, umeće se između pokrova i

jezgra.

Ovo ojačanje pruža membrani dobar otpor

na bušenje i cepanje i poboljšava trajnost

membrane. Na taj način mogu se dobiti iste

performanse sa tanjom membranom. Upotreba

manje primarnih materijala doprinosi

očuvanju životne sredine.

Bez plastifikatora

Firestone UltraPly TPO membrane ne sadrže

plastifikatore. Tečni plastifikatori će

promeniti mesto ili ispariti u kontaktu sa

hemijskim supstancama, uljem, toplotom i/

ili jednostavno s vremenom. Gubitak plastifikatora

rezultiraće manjom fleksibilnošću i

pucanjem membrane. Pošto TPO membrana

ne sadrži plastifikatore, manje je osetljiva

na vremenske uslove i izdržljivija je.

Postavljanje bašte na vaš krov je odličan način

da iskoristite prostor u gradu, sačuvate životnu

okolinu i uštedite novac na duge staze.

Ovi biljni ili baštenski krovovi postavljaju se

veoma uspešno na krovove širom sveta.

Firestone Ultraply TPO je idealna membrana

za kombinaciju sa sistemima ekstenzivnih zelenih

krovova koristeći laganu vegetaciju koja

ne zahteva mnogo održavanja.

Bez halogena

Firestone UltraPly membrana ne sadrži halogen,

za razliku od nekih krovnih membrana

koje sadrže do 10% usporivača plamena

sa halogenom. Firestone koristi magnezijum-hidroksid

kako bi poboljšao performanse

TPO membrane i ispoštovao današnje

protivpožarne propise. U slučaju vatre

ne ispuštaju se toksični ili korozivni gasovi.

Štaviše, istraživanja su pokazala da usporivači

plamena sa halogenom imaju negativan

efekat na dugoročnu UV stabilnost membrane

i skraćuju predviđeni upotrebni vek.

Proizvodnja

Proces proizvodnje Firestone UltraPly TPO

membrane ima ograničen uticaj na životnu

sredinu. Proizvodnja TPO membrane zahteva

manje energije u poređenju sa drugim

krovnim membranama. Polimeri i aditivi

nisu štetni za čoveka i okolinu, čestice prašine

koje se stvaraju u procesu proizvodnje

ne zagađuju okolinu. Produkti koji nastaju

prilikom hemijskih reakcija su zanemarljivi.

FIRESTONE ULTRAPLY – ZELENI KROVOVI

Ova membrana, koja se može variti toplim

vazduhom i koja je ojačana platnom, uspešno

je prošla FLL test otpornosti na korenje te

stoga može da pruži pouzdane performanse u

zahtevnim uslovima na krovu.

Prednosti kombinovanja

Firestone Ultraply TPO membrane

sa sistemom zelenog krova su brojne:

• povećava upotrebni vek krova

• povećava cenu nekretnine

i poboljšava estetiku

• manja upotreba energije

• laka ugradnja i instalacija

• poboljšan kvalitet vazduha

• smanjenje efekta gradskih

toplotnih ostrva

• omogućava zadržavanje kišnice

• dodatna zvučna i toplotna izolacija

• prirodno stanište za ptice i biljke

Zavarivanje

toplim vazduhom

Zahvaljujući hemijskom sastavu Firestone

UltraPly TPO membrane (kvalitet i kvantitet

antioksidansa i UV stabilizatora kao i

svojstvima i količini usporivača plamena bez

halogena), mesta za zavarivanje ne zahtevaju

posebno čišćenje ili pripremu uz pomoć

čistača na bazi razređivača.

Na ovaj način ne eksploatišu se prirodni resursi

koji su potrebni za proizvodnju takve

tečnosti za čišćenje. Tokom zavarivanja spojeva

ne ispuštaju se štetne materije.

Superiorna trajnost

Firestone proizvodi poliolefin membrane

od ranih devedesetih godina. Godine 2003,

kompanija je odlučila da obustavi proizvodnju

PVC membrana zbog štetnog uticaja

hlora na životnu sredinu. Od tada je prodaja

UltraPly TPO membrana vrtoglavo porasla

i danas iznosi više od 35 miliona m² za godinu

dana.

Firestone UltraPly TPO membrane demonstrirale

su svoje performanse na krovovima

širom sveta. Studije na terenu i u laboratoriji

pokazale su da Firestone UltraPly

TPO membrane ne gube svoje karakteristike

s vremenom. Testiranja su pokazala da

se sastojci ne ispiraju u kontaktu sa vodom

te se stoga kišnica sa krova može skupljati i

koristiti u domaćinstvu.

Lako se reciklira

Danas se otpadni materijal koji se stvori

tokom proizvodnje u potpunosti reciklira

u okviru procesa proizvodnje tako što se

umeša u sloj jezgra membrane. Nedostatak

halogena u membrani pojednostavljuje i

omogućava proces reciklaže membrane i/ili

njeno uništavanje procesom spaljivanja. ■

ALTO GRAĐEVINSKI MATERIJALI

Bulevar Zorana Đinđića 103/8

tel: +381 11 3130 572

prodaja@altogm.rs

www.altogm.rs

38 www.build.rs


promo

PROJEKTOVANJE I MONTAŽA ČELIČNIH

KONSTRUKCIJA, MONTAŽA ZIDNIH I

KROVNIH SENDVIČ PANELA

MP INŽENJERING

Hala Ovča, paneli P=2.500m 2 ,

10 tona čelika

MP Inženjerinng je firma nastala objedinjavanjem višegodišnjeg iskustva i

kvaliteta u oblastima projektovanja i inženjeringa građevinskih objekata.

U skladu sa najsavremenijim tokovima izgradnje MP Inženjerinng vrši

usluge projektovanja i montaže čeličnih konstrukcija, montaže fasadnih

i krovnih sendvič panela.

– Prioritet firme jeste da svojim klijentima obezbedimo pouzdanog

konsultanta koji zna da ponudi kompletna rešenja od faze planiranja

do faze završetka radova – kažu u MP Inženjeringu i dodaju:

– Za vas, mi gradimo kopletna rešenja.

Koteks Viskofan, Novi Sad,

paneli P=22.000m 2 , 150 tona čelika

krov Novo Miloševo,

paneli P=1.000m 2

Logistik Sekulić, Dobanovci,

paneli P=9.500m 2 , 100 tona čelika

Čelične konstrukcije omogućavju sigurna

i praktična rešenja za objekte svih namena

bilo da su industrijski, sportski, poljoprivredni

ili trgovački. Odlikuje ih brza i

jednostavna montaža čime se ostvaruju

znatne uštede u materijalu, maksimalna

iskorišćenost prostora, dugi vek trajanja,

ekološka prihvatljivost i jednostavnost

održavanja. Sistemi čeličnih konstrukcija

bjektu pružaju savremen izgled i pouzdanost.

Sendvič zidni i krovni paneli su svojim visokokvalitetnim

termoizolacijskim, dugovečnim

i estetstkim svojstvima pronašli široku

primenu u izgradnji objekata svih namena.

Jednostavni su za montažu i samim tim

omogućavaju pokrivanje ogromnih površina

u veoma kratkom vremenskom periodu.

Pri tom, svojim dimenzijama i rešenjima,

bez obzira na brzinu gradnje, obezbeđuju

kvalitetan omotač zgrade.

Sendvič paneli objektu pružaju potpunu

zaštitu od spoljnjih uticaja i samim tim visok

stepen energetske uštede. Atraktivan

izbor površina profila, mnoštvo površinskih

završetaka, dostupnih u različitim

bojama i vrstama površinske obrade metalne

obloge panela, nude mogućnost bezbrojnih

estetskih rešenja.

Uz pomoć stručnjaka MP Inženjeringa dolazite

do idealnih projektnih rešenja, kvalitetnog

odabira i specifikacije materijala,

brze i ekonomične montaže. Oni planiraju

i sprovode održiva rešenja u skladu sa savremenim

ekološkim i bezbedonosnim standardima,

vode računa o energetskoj efikasnosti

i estetskom izgledu vašeg objekta ■

Stator Loznica, paneli P=2.300m 2 ,

10 tona čelika

MP INŽENJERING

Bože Perića 61

15307 Loznica-Lešnica

Beograd:

tel/fax: +381 11 61 40 766

mob: + 381 64 22 92 786

mpinzenjering@gmail.com

40 www.build.rs


promo

BRZA DETEKCIJA POŽARA U RAČUNSKIM

CENTRIMA I KONTROLNIM SOBAMA

SecuriRAS ASD 535

aspiracioni detektor dima

Svaka sekunda je važna kada se radi o

detekciji požara u računskim centrima i

kontrolnim sobama. Otkazivanje servera,

računarske mreže ili prekid procesa proizvodnje

u današnje vreme nijedna kompanija

ne može sebi dozvoliti.

Većina požara je uzrokovana kvarovima na

instalaciji, a počinje laganim, neprimetnim

tinjanjem. U mnogim slučajevima rana detekcija

požara pomoću SecuriRAS ASD

535 može neutralizovati početni uzrok požara

tako što će aktivirati stabilni sistem za

gašenje požara i time sprečiti štetu pre nego

što požar dobije priliku da se razvije.

Securiton-ov detektor SecuriRAS ASD

535 se sastoji od sistema cevi sa otvorima

za aspiraciju (usisavanje) vazduha iz prostora

koji se štiti i kućišta uređaja u kome

su smešteni senzor dima, ventilator za

usisavanje vazduha i elektronika.

ASD 535 kontinuirano usisava vazduh kroz

sistem cevi koje su postavljene u nadzirani

prostor i prenosi ga do senzora dima.

Taj senzor – opremljen novom HD (High

Dynamic) tehnologijom – ispituje vazduh

u potrazi za česticama dima. Osetljivost

senzora kreće se od 0.002 %/m do 10%/m.

Ako je alarmni prag prekoračen, detektor

trenutno šalje alarmni signal sistemu dojave

požara.

Detektor ima ugrađenu funkciju auto-

matskog samoučenja, pomoću koje se

osetljivost uređaja automatski prilagođava

uslovima okruženja. U posebno teškim

ambijentalnim uslovima, od izuzetne je

važnosti mogućnost prikupljanja svih podataka

tokom probnog rada, koji može potrajati

i više meseci.

Sa dodatnim interfejsom aspiracioni detektor

dima SecuriRAS ASD može se integrisati

u sistem dojave požara SecuriFire (vidi

u prethodnim brojevima Build magazina).

Na taj način omogućeno je lako prikazivanje

i podešavanje osetljivosti ili na primer,

dnevno/noćnog režima rada sa upravljačke

konzole centrale za dojavu požara.

ASD PipeFlow softver za proračunavanje

pruža mogućnost projektovanja asimetričnih

sistema cevi, što nudi veliku fleksibilnost

u izvođenju sistema. Softver vrši

proračun potrebnih otvora na cevima kao i

usaglašenost projektovanog sistema sa VdS

standardima.

Cevi za aspiraciju vazduha postavljaju se

tako da štite radni prostor, prostor spuštenog

plafona i prostor duplog poda. Ukoliko

se želi zaštita konkretnih uređaja, npr.

rekova ili ormana sa opremom, moguće

je cevi za aspiraciju vazduha postaviti na

sam uređaj ■

izgled jednog

računskog centra

cevi sa otvorima za aspiraciju

postavljene na orman sa opremom

aspiracioni

detektor dima

SecuriRas ASD 535

Prostor spuštenog plafona

Ventilacija

Sistem za

dojavu požara

SecuriFire

SECURITON

Alarm and Security Systems

Danila Lekića Španca 31

11070 Novi Beograd

IT ormani

Primer zaštite

računskog centra Prostor duplog poda

pomoću ASD 535

aspiracionog detektora dima

i stabilnog sistema za gašenje požara

Aspiracioni

detektor dima

SecuriRAS ASD 535

tel: +381 11 318 70 81

318 70 82

318 50 17

fax: +381 11 228 05 25

office@securiton.rs

www.securiton.rs

A company of the Swiss Securitas Group

www.build.rs

41


promo

PREFABRIKOVANE BETONSKE KONSTRUKCIJE OD VIBRIRANOG I PREDNAPREGNUTOG BETONA

MARTINI GRADNJA

Italijanska grupacija

Martini Holding SpA,

preko svog proizvodnog

pogona u Inđiji –

Martini Gradnja doo,

prisutna je na tržištu

Srbije već preko

dve godine

Martini Gradnja proizvodi prefabrikovane

betonske konstrukcije od vibriranog i

prenapregnutog betona svih dimenzija,

čije tipološke osobine, adekvatno dimenzionisane,

omogućavaju realizaciju i najzahtevnijih

objekata u skladu sa kanonima

arhitekture montažnih objekata.

Tokom trideset pet godina poslovanja,

Martini Gradnja realizovala je niz objekata

koji svedoče o trudu i sposobnosti preduzeća:

od malih objekata za poljoprivredu do

velikih višespratnih industrijskih i komercijalnih

objekata.

Martini gradnja nudi tehnički razvijena

rešenja visokog kvaliteta, u isto vreme

stavljajući akcenat na estetsko-formalni

aspekt: nastojeći da pronađe ravnotežu između

arhitekture i građevinarstva i da uvek

bude u koraku sa vremenom odgovarajući

na najraznovrsnije zahteve klijenata. Privredno

društvo u Srbiji, Martini Gradnja doo,

čini pokriveni prozvodni pogon od preko

15.000m 2 i upravna zgrada od 750m 2 a celokupni

kompleks prostire se na površini

od preko 220.000m 2 u Industrijskoj zoni u

Inđiji (severoistočna radna zona) u neposrednoj

blizini autoputa Beograd-Novi Sad.

Izrada elemenata u zatvorenoj hali sa sistemom

za ubrzavanje sazrevanja betona

zaparivanjem, takozvani Steam Curing,

omogućava rad nezavisan od vremenskih

uslova i spoljne temperature. Za potrebe

izrade betonskih elemenata, Martini

Gradnja ima u funkciji najsavremeniju,

potpuno automatizovanu fabriku betona,

koja omogućava kontinuitet kvaliteta

i postizanje visokih marki betona.

Proizvodni kapaciteti preduzeća Martini

Gradnja – u proizvodnji je zaposleno 50

radnika:

• 120m 3

/h fabrika betona

2

• 190.000m (površina objekata)

• 95.000 međuspratnih konstrukcija

sistemi TT ploča i Omega ploče

2

• 80.000m fasadnih betonskih panela ■

Visok stepen kvaliteta ugrađenih materijala,

završne obrade i neprekidni strogo kontrolisani

parametri proizvodnje i kvaliteta

sa jed ne strane i strateška lokacija između

Beograda i Novog Sada, sa druge, omogućavaju

Martini Gradnji visoku konkurentnost,

brzinu transporta i montaže. Za sve dodatne

informacije možete kontaktirati preduzeće

Martini Gradnja na kontaktima ispod ■

MARTINI GRADNJA

Vojvode Putnika bb

22320 Inđija

tel: +381 11 32 88 100

mob: +381 62 587 153

fax: +381 62 298 173

info@martinigradnja.rs

www.martinigradnja.rs

42 www.build.rs


Donošenje odluka kada birate boje i nijanse

za vašu kuću, stan ili poslovni prostor može

biti stvarno stresan posao za mnoge ljude.

Što se nas iz Matox-a tiče, sav taj stres je

potpuno nepotreban ukoliko ispoštujete savete

koje pružamo. Stvari svakako mogu da

krenu naopako. Taj mali uzorak boje na ton

karti, koji je izgledao tako lepo u prodavnici,

nije baš bio pravi izbor, što se zaključilo tek

kada je bojenje bilo konačno završeno. Sa

dobrom pripremom i nanošenjem, ipak, relativno

je lako izbeći ove potencijalno skupe

greške. Ovom prilikom smo vam obezbedili

nekoliko korisnih saveta koji će vas usmeriti

prema sigurnom i uspešnom izboru...

promo

UMETNOST IZBORA

BOJE I NIJANSE

autor: Vojkan Jovanović

Razlog mogućeg drugačijeg izgleda iste nijanse

leži u intezivnijem i snažnijem delovanju

nijanse kada se nanese na veću površinu.

Takođe, prirodno je da na svaku nijansu utiču

i boje koje je okružuju.

Kada želite da promenite boju ili nijansu u

vašem prostoru savetujemo da pogledate u

katalozima ili brošurama i da nađete neki

prostor koji je po izgledu sličan ili odgovara

vašem. Dobro je i da od vašeg prodavca

boje koji poseduje ColorexMIX tinting

sistem uzmete ton karte i uzorke nijansi i

pogledate ih na miru u prostoru koji želite

da obojite.

U našem sistemu za toniranje matične ton

karte i sistemi za izbor nijanse su:

• Monicolor NOVA (2024 nijansi) koja se

koristi za sve pokrivne boje i premaze

• Coltec Wood (75 nijansi) za transparentne

premaze, lazure i lakove

• TROX (64 nijansi) za transparentne premaze,

lazure i lakove

• ColorexDecor (55 nijansi) za dekorativne

pearlescentne materijale (sa bisernim sjajem).

Veoma je bitno napomenuti da ColorexMIX

sistem potpuno podržava i ostale

važeće standarde kao što su NCS (Natural

Color System) i RAL.

Tek kada dobro pogledate ton karte možete

imati jasniju sliku onoga što želite da postignete.

Takođe, ukoliko birate nijanse za spoljnu

upotrebu, bitno je da pitate prodavca da li

se u izabranoj nijansi nalaze pigmenti koji su

otporni na dejstvo svetlosti, a ako ne, probajte

da pronađete neku drugu odgovarajuću nijansu.

Uticaj i intenzitet UV zračenja je znatno

veći nego što je ranije bio, što znači da će pigmenti

koji su nestabilni na UV zračenje brže

izbledeti. To naravno najviše važi za nijanse i

boje za spoljnu upotrebu, dok je situacija sa

bojama za enterijer znatno blaža. Sledeći

korak bi bio da nanesete nekoliko kvadrata

boje u željenoj nijansi na zid i pogledate kako

bi ta boja izgledala u prirodnom okruženju.

Eventualne tehničke razlike u nijansi na zidovima

mogu se izbeći ako bojite celokupnu

površinu jednog zida bojom iz iste kante.

TROX

Ovo naročito važi kada imate više boja koje

se dodiruju ili spajaju na određenim mestima.

Ako je moguće, trudite se da površine obojite

bojom iz iste kante. Ako to nije moguće,

odnosno ako su površine prevelike, koristite

boju koja je proizvedena istog dana i sa istim

brojem šarže, što možete videti na svakoj

etiketi. Ako vidite da nećete imati dovoljno

boje u jednoj kanti da završite celu površinu,

najbolje je da se nastavak napravi na uglovima,

odnosno na spojevima dva zida.

Nije samo

nijansa ono na

šta treba obratiti

pažnju prilikom

izbora, već

treba pravilno

odabrati i stepen

sjaja boje koja

se nanosi, a

sve u zavisnosti

od namene

prostorije i efekta

koji želite postići.

Stepen sjaja arhitektonskih boja za enterijere

koje FGM Matox a.d. proizvodi pod robnom

markom Scala kreće se od potpunog

mata (01 ultra-mat), zatim polu-mat (03-

04 semi-mat), polu-sjaj (07 saten) i na kraju

sjaj (20-25 ultra-saten). Veći stepen sjaja

boje određuje i veću mehaničku otpornost

same obojene površine. Zato se u veoma

prohodnim prostorijama (hodnici, restorani,

prodavnice) preporučuje da zidovi budu

obojeni u polu-sjajnu (saten) boju, jer se ta

površina lakše briše, čisti i održava.

Prostorije koje nisu toliko frekventne (spavaće

sobe, gostinske sobe, galerije i slično)

treba bojiti u boje sa nižim stepenom sjaja,

zato što one tada deluju smirujuće i upijaju

dosta svetlosti koja se reflektuje u prostoriji.

Za prostorije u kojima je potrebna veoma

jaka i otporna zidna površina i gde su uslovi

ekstremni (vešernice, kupatila, kuhinje,

kotlarnice, klanice, pekare, itd.) kao i na zidovima

na kojima su montirane glass-fiber

Coltec Wood Nova 720

obloge (popularno nazvane stakleni tapet)

preporučivo je koristiti sjajne (ultra saten)

boje jer se na taj način postiže najlakše održavanje

i najveći stepen mehaničke čvrstoće

obojene površine.

Konačno, na plafonima je preporučivo koristiti

ultra-mat ili mat boje (nikako boje sa

visokim stepenom sjaja) jer mat površina

mnogo bolje disperguje svetlost i koriguje

refleksiju, tako da će se svetlost pravilno odbijati

od plafona.

Praktično, svetlost (bilo veštačka ili prirodna)

koja se nađe u prostoriji se pravilno rasporedi

po plafonu tako da stičemo utisak

da „celi plafon ravnomerno svetli“. Postoje

i boje koje su koncipirane i svojim reološkim

osobinama specijalno

prilagođene isključivo bojenju

plafonskih površina (TakTäck

03 - fotografija pored).

Da rezimiramo, sa povećanjem stepena

sjaja boje povećava se i njena mehanička

otpornost kao i otpornost na mokro brisanje,

ali se takođe povećava i koeficijent

refleksije svetlosti, tako da je korisno prilikom

izbora pridržavati se saveta koji su

gore izneti ■

MATOX

Glavički put bb; 35250 Paraćin

tel: +381 35 570 511

fax: +381 35 562 160

www.scala.rs

MATOX Direct

Narodnog Fronta 86v

M.M. Lug; 11050 Beograd

tel: +381 11 304 61 49; 34 73 973; 34 73 578

direct@matox.rs

Kneza Danila 49-51; 11000 Beograd

tel/fax: +381 11 322 52 53

www.matox.rs

www.build.rs

43


promo

MASTERSEAL 345

PRIONLJIVA HIDROIZOLACIONA

MEMBRANA ZA TUNELOGRADNJU

Izrada vodonepropusne membrane u

podzemnim građevinama predstavlja

izuzetno kompleksan zadatak.

MEYCO BASF nudi alternativu –

trenutno dominantnim PVC i HDPE

membranama, u vidu prskane,

obostrano prionljive membrane

MASTERSEAL 345

Potpuno prianjanje membrane za primarnu

i sekundarnu oblogu omogućava smanjenje

profila iskopa, onemogućava migraciju

vode između obloga i redukuje količinu prskanog

betona – jer povezane membranom

primarna i sekundarna obloga predstavljaju

jedinstvenu, monolitnu strukturu.

Pre aplikacije membrane, nečistoće sa podloge

su uklonjene peskarenjem. Na pojedine

delove podloge nanet je prskani beton debljine

4cm, a pukotine u steni su popunjavane

reparaturnim malterom. Manji prodori

vode zaustavljeni su injektiranjem materijala

na cementnoj bazi, koji je ujedno i zatvorio

pukotine u stenskoj masi.

MASTERSEAL 345

između dva sloja torkreta

Velika brzina ugradnje, laka primena u prostorima

sa složenom geometrijom i jednostavno

održavanje jesu dodatni benefiti koje

pruža ova membrana.

MASTERSEAL 345 je praškasti materijal

na bazi EVA kopolimera i cementa. Nanosi

se mašinom za suvi torkret (prah i voda se

mešaju u mlaznici stvarajući pastu).

Kroz mehanizam poznat kao koalescencija,

pasta naneta na zid tunela pretvara se u

membranu. Klasična membrana se proizvodi

u fabrici, a ugrađuje na gradilištu, dok je

kod prskane membrane mesto proizvodnje

ujedno i mesto ugradnje.

Rekonstrukcija pruge

Pivka-Divača (Slovenija)

Prva železnička pruga u Sloveniji puštena je

u rad 1848. godine. U tom periodu izgrađeni

su i prvi tuneli. Tokom godina eksploatacije

tuneli su renovirani, povećan im je profil, ali

su suštinski uvek ostajali osetljivi na prodore

vode, naročito u zimskom periodu kada je dolazilo

do formiranja tzv. ledenih sveća. Tokom

2009. godine, Železnice Slovenije odlučile

su da saniraju tri železnička tunela ukupne

dužine oko 1.000m na pruzi Pivka-Divača.

Uslov za izvođenje sanacije bio je nesmetano

odvijanje saobraćaja na jednom od dva koloseka,

tokom trajanja radova. Osim toga, morao

se i dimenziono očuvati svetli otvor tunela.

Rešenje koje je ponudio projektant, u saradnji

sa firmom BASF Slovenija (M. Fekonja), sastojalo

se u nanošenju prskane hidroizolacione

membrane MASTERSEAL 345 na kalotu

tunela, po 4m od temena – i sa jedne i sa druge

strane, zaštićene slojem prskanog betona.

Veći prodori obrađeni su i postavljene su

drenažne cevčice, koje su naknadno injektirane.

Na ovako pripremljenu podlogu,

mašinom za suvo torkretiranje MEYCO

PICOLA naneta je hidroizolaciona membrana.

Prskanje je zbog izuzetno teških

uslova rada (jedan kolosek u funkciji) izvođeno

u dve ruke. Da bi se membrana

zaštitila od uticaja sredine i postigla njena

puna funkcionalnost, nanet je sloj prskanog

betona debljine 5cm.

Potpuna vodonepropusnost obloge postignuta

je injektiranjem dvokomponentne

poliuretanske pene MEYCO MP 355A u

prethodno postavljene drenažne cevčice ■

BASF Srbija d.o.o.

Omladinskih brigada 90b; 11070 Beograd

kontakt: Duško Radivojević

dusko.radivojevic@basf.com

tel: +381 11 30 93 431

mob: +381 63 244 486

BASF Construction Chemicals Europe Ltd.

MEYCO Global Underground Construction

Vulkanstrasse 110; CH-8048 Zurich, Switzerland

tel. +41 58 958 22 11; fax +41 58 958 32 46

meyco.ugc@basf.com; www.meyco.basf.com

44 www.build.rs


TENSAR – PREKO 30 GODINA

ISKUSTVA I RAZVOJA

GEOMREŽA

promo

Prednost pronalska geomreže pre

30 godina i kontiunalnog razvoja

u celom svetu jeste ogromno

neuporedivo iskustvo na polju

armirane zemlje i stabilizacije

zemljišta koje imamo danas,

a koje je ogromnim delom

postignuto od strane Tensar-a

Posle 18 godina Tensar

geomreže zadržavaju kvalitet

Na prostoru znanom kao Širlend (Shirland)

u Velikoj Britaniji, Tensar geomreža

ugrađena je 1988. godine i, u saradnji sa

železničkim operatorom Network Rail,

tokom 1997. i 2006. godine izvađeni su

uzorci ovih geomreža. U datom periodu,

od datuma ugradnje do datuma uzimanja

uzoraka, tom deonicom ukupan sabraćaj

iznosio je oko 200 miliona bruto tona, teretnih

i putničkih vozova.

Stepen habanja proveravan je ispitivanjem

karakteristika zatežućih sila geomreža koje

su bile postavljene na 225mm ispod donje

ivice pragova. Dijagram pokazuje da su karakteristike

zatežućih sila u geomrežama

sačuvane i da su geomreže ostale snažnije

nego što je u projektu bilo predviđeno standardnom

kontrolom kvaliteta za Tensar geomreže.

Efekti habanja pokazali su se kao

zanemarljivi.

Izuzetne karakteristike

Tensar geomreža gućile su korišćenje otpa-

omodnog

materijala sa gradilišta

(šuta) za izgradnju

podloge železničke trase.

Ovim su postignuta dva

važna cilja, i to, kako za

investitora, tako i za životnu

sredinu: recikliranje

građevinskog otpada doprinelo

je uštedi prirodnih

resursa, i naravno, uštedi

u budžetu investicije.

Ipak, ovaj primer predstavlja

samo jednu fazu

razvoja Tensar geomreža.

karakteristike zatežućih sila

Od kada su postavljene geomreže u Shirland-u,

nastavljen je kontinuirani razvoj.

Razvoj su činila mala poboljšanja ali i veliki

iskoraci u unapređenju tehnologije proizvodnje

i kvaliteta geomreža. Jedan takav iskorak

granica kontrola kvaliteta

1988 1997 posle 18 godina

bio je razvoj TriAx – zamena krute dvoosne

geomreže za mehanički stabilizujući sloj.

Mreža TriAx dobitnik je IGS nagrade za

2010. godinu (International Geosynthetics

Society – www.geosyntheticssociety.org) ■

Deonica koridora Plovdiv – Svilengrad – turska granica

Češka građevinska kompanija OHL ŽS iz

Brna bila je zadužena za radove na deonici

pruge u dužini od 12km. Na većem delu deonice

bila je predviđena izgradnja nove pruge

a samo na manjem delu u pitanju je bila

rekonstrukcija. Razlog izgradnje i rekonstrukcije

deonice bilo je planirano povećanje

brzine vozova u saobraćaju na 160km/h.

Da bi se postigla ova brzina bilo je neophodno

povećati radijuse krivina pruge. Probleme

kod ovog projekta predstavljale su dve

reke, irigacioni kanal i visok nivo podzemnih

voda koje su stvarale problem sa nosivim

osobinama tla. Dodatno, tokom proleća voda

pokriva celokupnu površinu zemljišta oko

pružnog nasipa. Zbog veoma teških uslova,

projektanti su se odlučili za Tensar TriAx

mreže generacije TX, tip TX160 i TX170.

Postojeći industrijski izazovi ne dozvoljavaju

stagnaciju i razvoj geomreža se nastavlja.

Tensar je svakako lider čije vizije, rešenja,

i preduzimanje konkretnih koraka u

praksi unapređuju ceo geotehnički sektor

građevinarstva ■

LIPEX

Križanićeva 12a

11000 Beograd

tel/fax: +381 11 26 88 413

26 88 816

mob: +381 63 359 314

359 316

Tensar TriAx

TX160 i TX170

lipex@eunet.rs

tensar@tensar.uk

www.lipex.co.rs

www.tensar-international.com

www.build.rs

45


promo

PROJEKTOVANJE, INŽENJERING I KONSALTING

U HIDROTEHNICI I GRAĐEVINARSTVU

EHTING

Preduzeće za projektovanje, inženjering i

konsalting u hidrotehnici i građevinarstvu

Ehting –

Beograd osnovano je u martu

1990. godine. Ehting se već 20

godina,

sistematski tski bavi projektovanjem

vodovodnih, dnih, kanalizacionih

i hidromeliorativnih sistema, tretmanom

vode za

piće, otpadnih voda i tretmanom

otpada,

zaštitom životne sredine

i ekologijom, zaštitom od poplava

i regulacijama reka, sistemima

za korišćenje i zaštitu površinskih i

podzemnih voda, pristaništima

i marinama, kao i projektima saobraćajnica

Ehting poseduje značajno iskustvo, stečeno

kroz realizaciju velikog broja projekata,

studija, izrade tehničke dokumentacije

i rešavanja realnih problema u oblasti vodoprivrede.

Ehting ima široku paletu usluga koje vam

može ponuditi u oblastima:

• inženjeringa i konsaltinga

• projektovanja i izrade tehničke

dokumentacije (izrada studija, analiza,

generalnih rešenja, idejnih projekata,

glavnih projekata, prethodnih studija

opravdanosti, studija opravdanosti)

• izrade matematičkih i simulacionih

modela vodovodnih i kanalizacionih

sistema, izrade matematičkih i

simulacionih modela za rečne tokove

• hidroloških i hidrauličkih analiza

• nadzora nad izgradnjom

hidrotehničkih objekata.

Ehting poseduje sve licence za projektovanje

hidrotehničkih objekata, osim za

projektovanje brodskih prevodnica, licencu

za projektovanje saobraćajnica za državne

puteve prvog i drugog reda, putne objekte

i saobraćajne priključke na ove puteve i

granične prelaze, izdate od Ministarstva za

infrastrukturu Republike Srbije.

Pored toga, Ehting poseduje licence za

specijalizovane programske pakete u

oblasti građevinarstva i hidraulike:

• InfoWorks – matematičko modeliranje

gradskih kanalizacionih sistema,

vodovodnih sistema i tečenja u

otvorenim tokovima

• Hytran – matematičko modeliranje

hidrauličkog udara.

Ehting poseduje licence za programske

pakete koji su namenjeni za projektovanje

vodovodnih – cevnih sistema, kanalizacionih

sistema, kao i za projektovanje regulacija

i uređenja rečnih tokova, izrađene

od strane firme Studio Ars:

• Hydra – projektovanje

vodovodnih sistema

• Canalis – projektovanje

kanalizacionih sistema

i firme CGS:

• Aquaterra – projektovanje regulacija

i uređenja rečnih tokova.

Ehting je zastupnik firme Protok d.o.o. iz

Zagreba za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju

i deo BiH, za programski paket ProGIS

koji služi za izradu Informacionih Sistema

u komunalnoj privredi.

Ehting je u toku 20 godina rada razvio i

uspešno primenjuje „Metodologiju smanjenja

gubitka vode i povećanje efikasnosti u

vodovodnim sistemima“. Početkom 90-tih,

Ehting je od tadašnjeg „Poslovnog udruženja

vodovoda i kanalizacije Jugoslavije“ dobio

Znak preporuke kvaliteta za pomenutu

Metodologiju. Ovo je bio početak rada na

metodologiji. Danas je operativan i u punoj

primeni Integralni Vodovodni Informacioni

Sistem (IVIS) čija je osnova baza podataka

koja komunicira sa četiri segmenta Informacionog

Sistema: obrada potrošnje vode,

matematičko modeliranje, GIS i SCADA.

Ovo je programska osnova za primenu Metodologije,

a suštinu predstavlja ekspertski

rad Ehting-ovih stručnjaka na terenu i u

birou zajedno sa kadrovima poslodavca.

Sa punom odgovornošću, Ehting garantuje

visok kvalitet, strogo poštovanje ugovorenih

rokova i pouzdano funkcionisanje projektovanih

objekata, između ostalog poseduje

i osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Rado ćemo se odazvati Vašem pozivu da

Vam pružamo kontinualne konsultantske i

projektantske usluge u oblastima za kojima

imate potrebe.

Detaljniji opis preduzeća i reference koje

je Ehting stekao tokom 20 godina rada

i postojanja možete pogledati na sajtu

preduzeća ■

EHTING

ekološki inženjering i

konsalting u hidrotehnici

Vele Nigrinove 16

11000 Beograd

Generalni direktor:

Momčilo Bikicki, dipl.inž.građ.

tel/fax: +381 381 11 283 68 23

283 68 24

283 68 25

283 60 13

283 60 63

283 61 05

mob: +381 65 283 68 23

office@ehting.co.rs

www.ehting.co.rs

46 www.build.rs


ALCOA ARHITEKTONSKI ALUMINIJUMSKI LIMOVI I PANELI

Reynolux ® i Reynobond ®

promo

Alcoa Architectural Products samo

je jedna od divizija svetskog lidera u

preradi aluminijuma – Alcoa sa

107.000 zaposlenih u 44 zemlje.

U fabrikama u Merxheim-u

(Francuska) i Eastman-u (Džordžija,

SAD), Alcoa proizvodi aluminijumske

limove različitih finalnih obrada i

slojeva – Reynolux ® , kao i kompozitni

aluminijumski panel – Reynobond ® .

Kao deo Alcoa Group – Alcoa

Architectural Products, nudi sigurnost

svojim klijentima: projektantima i

izvođačima, širom sveta

Reynobond® je kompozitni aluminijumski

panel koji Alcoa proizvodi od 1989. godine.

Sastoji se od dva aluminijumska limena flaha

koji su spojeni lepljenjem – obostrano, za

jezgro od polietilena (PE) ili za vatrootporno

jezgro (FR). Reynobond® aluminijumski

kompozitni paneli imaju nizak koeficijent

širenja kao i prednost male težine, glatku

i tvrdu površinu. Reynobond® se proizvodi

u pet standardnih širina do maksimalnih

2.000mm, i u različitim dužinama do

6.000mm (na zahtev mogu se proizvesti i

veće dužine) i može se u potpunosti reciklirati

(100%).

Inovacije inspirisane prirodom daju poseban

karakter arhitektonskim objektima,

to je razlog zašto Alcoa Architectural

Products često traži svoju inspiraciju u

prirodnim materijalima, te Reynobond®

površine, na primer, imaju efekat prirodnih

boja i tekstura.

Fasade objekata obloženih aluminijumskim

kompozitnim panelima Reynobond® u

Chameleon bojama, pružaju nam fantastičan

doživljaj menjajući boju u zavisnosti od

doba dana i vremenskih uslova. U odnosu

na ugao svetlosti koja ih osvetljava, paneli

će imati odsjaj u različitim nijansama u

okviru svake boje ponaosob. Mnoštvo vizuelnih

efekata u kombinaciji sa prednostima

Reynobond®-a: mala težina, lak za obradu i

oblikovanje, pružaju nam mogućnosti jednostavne

manipulacije materijalom kao i

izuzetan estetski doživljaj.

Reynobond® Chameleon raspoloživ je u

šest standardnih boja koje svojim efektima

oponašaju promene u prirodi izazvane prelamanjem

svetlosti. U zavisnosti od toga

gde stojimo, boja će se menjati, stvarajući

mnoštvo nijansi koje se postepeno prelamaju

jedna u drugu. Korišćeni su specijalni

pigmenti koji simuliraju efekte višeslojnosti

na površini panela i variraju u intenzivnosti

visokog sjaja, jačine i dubine boje u oku

posmatrača.

Veliki broj boja u okviru Chameleon i Sparkling

ton karti, predstavlja izvanredan spoj

sa specijalnim zaštitnim slojem na površini

panela – Duragloss® 5000, koji pruža izvanrednu

zaštitu od klimatskih uslova i UV zračenja.

Ovaj visoko tehnološki sloj baziran

na polimerizovanim smolama, kombinuje

dva kvaliteta: trajnost i izvanrednu estetiku.

Pored ovih glavnih osobina, poseduje

i otpornost na abraziju, slane magle, kisele

kiše, vlagu, itd.

Alcoa Architectural Products isporučuju se

i u Standard, Wood Design kao i Natural

Finish završnim površinama ili u bilo kojoj

boji u okviru RAL ton karte.

Reynobond® aluminumski kompozitni paneli

koriste se prvenstveno kao deo fasadnih

sistema. Integrisani u sisteme, oni pružaju

praktično rešenje za oblaganje fasada objekata

različitih namena.

Otpornost materijala na koroziju i različite

vremenske uslove, čini ovakve fasade trajnima

što daje poseban kvalitet celom objektu.

Kao obloga ventilisane fasade, Reynobond®

doprinosi smanjenju potrošnje

energije potrebne za grejanje objekta u

zimskim uslovima i rashlađivanje u toku

letnje sezone. Na taj način doprinosi uštedi

energije ■

POLYKEM SR

Dimitrija Tucovića 28a, 2. sprat

11050 Beograd

tel: +381 11 24 34 856

24 35 391

24 56 809

fax: +381 11 24 58 093

www.build.rs

47


promo

PROJEKTOVANJE, IZRADA I MONTAŽA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA I OPREME

MIKOM

U prošlom broju upoznali smo vas sa

kompanijom Mikom. U ovom broju

želimo

da vam bliže opišemo proizvodne

kapacitete kompanje. Proizvodnja čeličnih

i Al-konstrukcija u kompaniji Mikom odvija

se u pet međusobno povezanih proizvodnih

hala ukupne površine 12.000m 2 . Unutrašnja

i spoljašnja infrastruktura, koju čine mosni

i portalni kranovi i šinska transportna

sredstva, omogućavaju pripremu procesa

proizvodnje i fabrikacije elemenata.

Potvrda visokog kvaliteta usluga firme

Mikom jeste primena sistema kvaliteta

ISO 9001 i ISO 18800. Rezultat toga su

visok kvalitet, sigurnost i pouzdanost svih

objekata koji su izvedeni u ugovorenim

rokovima.

Pored programa proizvodnje i montaže

konstrukcija, Mikom vrši i uslužno sečenje,

savijanje, bušenje, probijanje, zavarivanje

i druge srodne operacije, proizvoda

od čelika, kao i poluproizvoda iz programa

Al-konstrukcija. Sve to omogućava visokostručna

i obučena radna snaga i najsavremenija

oprema i mašine koje poseduje

preduzeće Mikom.

Oprema za savijanje: Apkant presa (snage

6.000kN) za savijanje limova debljine do

13mm i 6.000mm dužine, L, U, Ω, Z i C

oblika, ekscentar presa (25t); četvorovaljak

(min. prečnik savijenog cilindra 620mm

max. 5.000mm ili izrada segmenata cilindra

beskonačnog prečnika, širina 3.200mm debljina

lima do 40mm); trovaljak za savijanje

profila do 200mm visine.

profilno glodanje, bušenje obrada konusa, itd;

dve odvojene radne stanice – za kontinualan

protok (obrada) i za pripremu predmeta, revolver

glava snabdevena sa 8 alata, radna dužina

7.200mm, mašina za glodanje krajeva

prečaga i okvira vrata od Al, presa za spajanje

uglova, mašina za usecanje krajeva (izrada fasada),

stona testera sa mernim sistemom, mašina

za manipulisanje sendvič panelima.

Oprema za sečenje, bušenje i probijanje:

CNC linija za bušenje, sečenje i obeležavanje

šipkastih materijala FICEP; trakasta rezalica;

okvirna testera; cirkular testera (odsecanje

punih materijala do Ø500); aparat

za oksiacetilensko rezanje ESAB (Fotomat),

dimenzije radnog stola 2x12m; uređaj za sečenje

laserskim snopom TRUMPF Trumatic

L3030, (xy=1.500x3.000mm, z=150mm,

kapacitet rezanja: čelik do 20mm, prohrom

do 10mm i aluminijum do 6mm); makaze

za sečenje (maksimalna dužina do 6.200mm

i debljine 13mm).

Zatim, tu je linija za poprečno sečenje

lima (debljine 3mm i širine trake

1.500mm); linija za uzdužno sečenje lima

(debljine 3mm i širine kotura 1.250mm);

radijalna bušilica; Peddinghaus CNC

mašina za probijanje i bušenje ploča i

limova (100t, dimenzija radnog stola

750x1.000mm, poseduje i pinolu za bušenje

sa hidromotorom).

Oprema za zavarivanje: uređaj za zavarivanje

pod praškom Corimpex sa dva Linkoln

aparata IdealArc DC1000 (max. dužina zavarenog

elementa 24m); uređaj za podužno

i poprečno zavarivanje cilindara, aparati za

TIG, MAG i REL zavarivanje.

Antikorozivna zaštita: GietArt postrojenje

za protočno čišćenje profila i limova čeličnom

sačmom, otvor 1.500x410mm; oprema

za elektrostatsko farbanje Graco sa 3

klipne pumpe, oprema za klasično farbanje.

Za izradu aluminijumske bravarije i fasada,

Mikom poseduje mašine i opremu kompanje

Elumatec: CNC dvoglava testera za serijsku

proizvodnju i specijalne aplikacije, univerzalno

okretanje i zakošenje glave testere dozvoljava

sečenje visokih i širokih profila (više profila

može se seći bez blokiranja oslonca); Bar kod

štampač; Pneumatsko stezanje radnog komada;

CNC 3-osni mašinski obradni centar,

obrada Al i čeličnih profila – radne operacije:

Sama lokacija Mikom-ovih pogona je

u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Subotica

i reke Dunav. Sopstvena

transportna sredstva, oprema za montažu

(auto dizalice 30t i 70t, teleskopskim

viljuškar BobCAT 4t maksimalne visine

dizanja 17m...) omogućuju brzu i sigurnu

montažu i transport svih gotovih proizvoda

i polufabrikata na bilo koju lokaciju u

zemlji i inostranstvu ■

MIKOM

Miroslava Prodanovića 12

21000 Novi Sad

tel: +381 21 64 11 522

fax: +381 21 64 13 106

info@mikom.rs

www.mikom.rs

48 www.build.rs


BAR system d.o.o Čika Ljubina 10/3 11000 Beograd

Magacin veleprodaje: Žorža Klemensoa 56 (bivša Francuska 56, Luka Beograd)

Tel: + 381 11 3039 188; + 381 11 3039 189; Fax: + 381 11 3039 024; office@barsystem.co.rs; www.barsystem.co.rs

Savremeni trendovi u arhitekturi, zahtevi tržišta, ugovoreni rokovi za završetak izgradnje i oèekivanja klijenata, nameæu moderan

i inventivan tehnološki pristup pri izvoðenju graðevinskih radova. Bar system je uvoznik i distributer sistemskih oplata, italijanskog

proizvoðaèa "ALPI". Modularni, funkcionalni i prilagodljivi ALPI oplatni sistemi, za betoniranje zidova, stubova i ploèa, jednostavni

su za primenu i manipulaciju na gradilištu a pružaju brojne pogodnosti, odlièan izbor prilikom betoniranja razlièitih pozicija

prilikom izgradnje savremenih zgrada i visokokvalitetan odgovor na najsavremenije tehnièko-tehnološke zahteve.

BAR system je i lider u distribuciji vodootpornih šper ploèa (blažujke) i šper ploèa.

Uvereni smo da æete na našem sajtu (www.barsystem.co.rs) naæi robu i usluge koje æe Vam obezbediti da na

funkcionalan i efikasniji naèin prevaziðete Vašu konkurenciju. Naša poslovnost, kontinuirano sagledavanje potreba

klijenata i tržišta, doprinosi poveæanju kvaliteta Vašeg poslovanja. Redovno æemo Vas obaveštavati o svim

novostima u poslovanju i rado odgovarati na sve Vaše zahteve i postavljena pitanja.

BAR system - Vaš siguran oslonac i partner za uspeh na tržištu

BAR system je veletrgovina nastala kao plod višegodišnjeg iskustva osnivaèa u oblasti drvne industrije.

Danas je BAR system, pod sloganom "Vaš siguran oslonac", jedan od vodeæih distributera repromaterijala

u graðevinarstvu. Prateæi potrebe tržišta, specijalizovali smo se za prodaju ploèastih materijala od drveta sa posebnim naglaskom

na šper ploèe, vodootporne šper ploèe (blažujke) i panel ploèe iz svih krajeva sveta. Zvanièni smo uvoznici i distributeri za tržiste

Srbije svih proizvoðaèa èiju robu uvozimo i prodajemo. Proteklih godina, intenzivno smo ulagali u razvoj i kvalitet ponude, jer je to

pravi put za postizanje naših ciljeva. Mi dobro znamo koliko je važno imati uz sebe pouzdanog partnera, onog koji poštuje zadate

rokove, kvalitet, kvantitet ali i obezbeðuje za Vas najbolje cene. Naš najveæi kapital je sve veæi broj zadovoljnih kupaca, dugotrajnih

partnera koji su u našem radu prepoznali NE samo drvo, njegovu snagu i vrednost, veæ i nas, zaposlene u BAR system-u, koji su

dali novu vrednost i kvalitet. Iako uvozimo iz svih krajeva sveta, mi ne želimo biti samo uvoznici, o èemu svedoèe naši rezultati,

i sa zadovoljstvom možemo reæi kako 15% svoje prodaje BAR system ostvaruje na podruèju izvan granica Srbije.

Pridružite se i Vi pobednièkom timu u cilju ostvarivanja još boljih obostranih rezultata.

Vaš siguran oslonac


promo

TOPLO CINKOVANJE

ZA DUG VEK METALA

Cinkara d.o.o Kruševac

Fabrika toplocinkovanih konstrukcija

Cinkara d.o.o. iz Kruševca, osnovana

2003. godine, nastavlja tradiciju porodične

radnje koja se bavi preradom metala još

od 1952. godine.

Cinkara ima veoma značajno mesto u zaštiti

metalnih konstrukcija metodom toplog

cinkovanja na tržištu Srbije. Preduzeće poseduje

savremenu opremu za obavljanje navedenih

delatnosti i za svoje usluge i proizvode

izdaje odgovarajuće ateste.

Proizvodni program Cinkare čine:

• sistemi zadržavanja na putevima

• čelične konstrukcije i elementi

• zaštitne žičane ograde

• čelična gazišta.

Pored toga, Cinkara nudi svim privrednim

društvima uslugu toplog pocinkovanja čeličnih

konstrukcija i ostalih čeličnih elemenata.

Dimenzije kade za cinkovanje su 9,3m

dužina, 1,4m širina i 3,2m dubina.

čelične konstrukcije

Čelična konstrukcija se proizvodi po tehničkim

zahtevima kupaca, za različite namene.

Površinska zaštita se obezbeđuje

toplim pocinkovanjem. Kvalitet proizvoda

ostvaruje se upravljanjem procesom u skladu

sa standardima TQM ISO 9001, a za to

su garancija raspoloživa oprema i vrhunsko

znanje zaposlenih.

Zaštitna žičana ograda opšte namene izrađuje

se prema dimenzijama iz tablica

a služi za obezbeđenje gradilišta, poslovnih

i privatnih objekata, javnih skupova...

Svi tipovi ograda nakon izrade zaštićuju se

metodom toplog cinkovanja. Pored ograda,

u ponudi su i klizne, jednokrilne i dvokrilne

kapije.

Čelična gazišta predstavljaju novinu u ponudi

Cinkare:

• tip BP – perforirana čelična gazišta skladnog

dizajna, pogodna za široku primenu

u industriji

• tip BZ – perforirana čelična gazišta pružaju

visok stepen otpora klizanju zbog

svoje reckaste gazeće površine, posebno

su namenjena za industrijsku primenu

gde postoji opasnost od klizanja zbog

prisustva masti i ulja

• model SP – zavarena metalna gazišta

(noseće pljosnate trake i upredene šipke),

odlikuju se velikom nosivošću i pogodna

su za široku industrijsku primenu, za izradu:

platformi, stepeništa, odmorišta,

pešačkih staza...

sistemi zadržavanja na putevima

zaštitne žičane ograde

čelična gazišta

Proces toplog cinkovanja sastoji se iz dva

dela: hemijske pripreme i samog cinkovanja.

Hemijsku pripremu čini niz postupaka

potapanja komada u određene rastvore.

Sam proces cinkovanja sastoji se od potapanja

komada u rastopljen cink na temperaturi

430-460°C.

TOPLO CINKOVANJE

Potapanjem se stvara zaštitna prevlaka, legura

gvožđa i cinka koja štiti komad od oksidacije.

Maksimalna dimenzija komada koji se može

toplo cinkovati je 9.300 x 1.400 x 3.200mm,

dok se dvodelno mogu cinkovati komadi do

16.000mm.

Primere toplocinkovanih konstrukcija i preporuke

(HTML ili PDF) za pripremu komada možete

pogledati na sajtu Cinkare.

Faze procesa toplog cinkovanja:

• odmašćivanje

• ispiranje

• dekapiranje

• ispiranje

• fl uksovanje

• sušenje

• cinkovanje

• inspekcija ■

Detaljnije o kompletnoj ponudi Cinkare

iz Kruševca možete se informisati na sajtu

preduzeća (tabele, preseci, tehnički podaci...)

ili direktno na kontakte ispod ■

CINKARA

Jasički put b.b.

37000 Kruševac

tel.: + 381 37 418 680

420 910

fax: + 381 37 420 911

office@cinkara.rs

www.cinkara.rs

50 www.build.rs


promo

KALZIP ® PERFORIRANI

FASADNI SISTEMI

Fascinantna igra svetla i senki

perforiranog fasadnog sistema

Kalzip ® proširuje osnovnu

ponudu kompanije profilisanih

aluminijumskih obloga

proizvodom koji otvara sasvim

nove mogućnosti arhitektonskog

oblikovanja objekata.

Fotografijama predstavljamo

i primer primene ovog fasadnog

sistema na industrijskom objektu

Velpro i Dalmare u Šibeniku.

Projekat je završen 2008. godine

i ima površinu od oko 5.000m 2

Kalzip® sistem perforiranih fasada omogućuje

projektantima i dizajnerima sa

najzahtevnijim idejama da svoje vizije

pretoče u stvarnost – do razmere 1:1.

Rešenje perforirane fasade koristi se i karakterističnim

efektom koji čini da se svetlo

u objektu menja u različitim dobima

dana pružajući nekoliko lica jednoj istoj

fasadi, zavisno od toga da li je jutro, podne

ili sumrak, noć, sunce, oblaci...

Dodatak svetlosnih aplikacija na fasadi

može stvoriti poseban estetski kvalitet, naročito

u toku noći, kada zgrada može oživeti.

Različit prečnik otvora/rupa na fasadnim

elementima znači da je krajnji estetski efekat

fasade praktično neograničen u varijantama.

Perforirani Kalzip® fasadni sistem je jednostvano,

isplativo i elegantno rešenje

da se postigne efektan i prefinjen dizajn.

Tehničke karakteristike mehaničke otpornosti

i kva litet koji su karakteristični za proizvode

kompanije Kalzip® na ovom proizvodu su

na nov način kombinovani sa fleksibilnošću

estetike i oblika perforiranih elemenata.

Kalzip® perforirani fasadni sistem nudi

brojne prednosti:

• idealan je za transparentne fasade koje

propuštaju svetlost ali sprečavaju nesmetani

prodor UV zraka što direktno utiče

na potrošnju energije potrebne za hlađenje

prostora

• prefinjen izgled završne obloge objekta

• na elegantan način diferencira javni od

polujavnog prostora, samo nagoveštavajući

pregradu koja se nalazi između

njih

• idealan je za rekonstrukcije fasada koje

svojim estetskim kvalitetima ne zadovoljavaju

standarde okruženja u kom se

nalaze

• ekonomično rešenje obloge fasade.

Za detaljne informacije u vezi sa perforiranim

fasadnim sistemima iz Kalzip®

ponude možete se obratiti timu Kalzip

engineering office Aluminijumski krovni

sistemi d.o.o. ■

ALUMINIJUMSKI KROVNI SISTEMI

Hajduk Veljkova 11 (Master centar)

21112 Novi Sad

tel: +381 21 423 933; 483 06 18

tel/fax: +381 21 483 06 19

aks@eunet.rs

kalzip@eunet.rs

falzinc@eunet.rs

www.kalzip.com

www.falzinc.com

www.corus.com

www.build.rs

51


promo

PRIVREMENE

OGRADE I PLATNA

U GRAĐEVINARSTVU

Sigma Promet je privatno

preduzeće osnovano 1991. godine

u oblasti proizvodnje i prometa

plastičnih mrežastih

proizvoda. Menadžment i zaposleni

u preduzeću imaju višegodišnje

iskustvo u struci i široke međunarodne

poslovne kontakte.

Zaštita od snežnih nanosa

Snežna zaštita (zaštitne mreže protiv

snega) primenjuje se kao provereni sistem

zaštite saobraćajnica (puteva, pruga,

itd) od snežnih nanosa. Takođe, zaštitne

mreže mogu se primenjivati i za osigaranje

prohodnosti pešačkih staza, javnih

površina, itd.

Stepen zaštite od svetlosti farova pored

puteva koji pruža mreža sa zatamnjenjem:

• pod uglom iz opsega od 0 do 25

°

– propuštanje svetlosti je zanemarljivo

• pod uglom od 30° – propuštanje

svetlosti je 7,5%

• pod uglom od 45° – propuštanje

svetlosti je 24%

• pod uglom od 60° – propuštanje

svetlosti je 37,5%

• pod uglom od 90° – propuštanje

svetlosti je 52%.

Zaštitne mreže od svetlosti farova

Dimenzije

okna (mm)

širina

(m)

dužina

(m)

boja

8x8 0,8 40 crna

Tradicionalni i jedinstveno razvijeni

mrežasti i rešetkasti proizvodi od

plastike, koje nudi Sigma Promet,

pružaju rešenja za uštedu u troškovima,

poboljšanju produktivnosti

i zaštite u poljoprivredi

i pratećim delatnostima.

Posebna pažnja posvećena je razvijanju

korišćenja plastičnih mreža u

građevinarstvu,

arhitekturi, saobraćajnoj

i ambalažnoj tehnici...

Zaštitne mreže od snežnih nanosa

Oblik

okna

širina

(m)

dužina

(m)

tartan 1,2 2,5

boja

narandžasta,

crna

Zaštita od refleksije farova

Svetlost farova sa puteva u nekim slučajevima

može da smeta više nego buka koja

dolazi od drumskih vozila. Pored neprijatnog

svetla, ovo može imati i posledice po

bezbednost na putevima (bljesak farova u

oči vozača iz suprotnog smera). Tamo gde

su saobraćajne trake za suprotne smerove

razdvojene u potpunosti može se postaviti

zaštitna mreža koja štiti od bljeska farova.

Sigma nudi zaštitnu mrežu koja kao visokoprofilisana

filter struktura zatamnjenjem

deluje protiv zaslepljujućeg osvetljenja farova

vozila sa puteva.

Mreže za upozoravanje na

ograničenja u saobraćaju

Mreže se mogu koristiti za privremenu

signalizaciju/ograđivanje u saobraćaju

radi blokiranja ili preusmeravanja saobraćaja,

radi obezbeđivanja mesta udesa ili

putnih radova. Mreže su najjednostavnije

i najjeftinije rešenje koje će u potpunosti

ispuniti svoju funkciju.

mreže za ograđivanje gradilišta

Prednosti mreža za ograđivanje

i signalizaciju:

• lako se mogu postaviti na bilo koji

potporni stub

• njihova svetla narandžasta boja je veoma

uočljiva

• lako se uklanja i može biti ponovo

korišćena

• boja: oranž sa UV stabilizatorom

• materijal polietilen

• mogu biti korišćene za obeležavanje regularnih

ili neregularnih radnih mesta ■

Mreže za privremeno ograđivanje

Dimenzije

okna (mm)

širina

(m)

dužina

(m)

50x100 1 50

50x100 1,2 50

50x100 1,8 50

mreže za ograđivanje

boja

narandžasta

narandžasta

narandžasta

SIGMA PROMET

Svetozara Markovića 104

21220 Bečej

tel: +381 21 6914 941

6914 630

mob: +381 63 516 339

sigma@eunet.rs

www.sigmaprom.rs

52 www.build.rs


PROCESNI KRANOVI U

INDUSTRIJSKIM POGONIMA

promo

Često se postavlja pitanje kakva je razlika

između procesnih i standardnih kranova.

Prema definiciji kompanije Demag Cranes

& Components standardni kranovi imaju

nosivost do 50t. Svi kranovi koji imaju

nosivost veću od 50t su, po definiciji,

procesni kranovi, čak i ako ne pripadaju

proizvodnom procesu...

Demag kran u industriji cementa

Procesni kranovi najčešće se sreću u hidro i

termo elektranama i koriste se isključivo prilikom

remonta opreme. Sa druge strane, i kranovi

koji imaju nosivost manju od 50t mogu

biti procesni, ukoliko rade sa izuzetno teškim

radnim opterećenjima, ili su delimično ili potpuno

automatizovani. Na primer, kranovi u

reciklažnim procesima su delimično ili potpuno

automatizovani, a nazivna nosivost im je

najčešće do 25t. Upravljanje ovakvim kranovima

obavlja se automatski, dok se nadzor sprovodi

iz komandne sobe i po potrebi rukovalac

može da preuzme kontrolu nad sistemom.

Kranovi za industriju čelika

Procesni kranovi u proizvodnji ili obradi

čelika specifični su po konstrukciji: opremljeni

su termičkom zaštitom od uticaja

toplote, sa ugrađenim specijalnim elektronskim

komponentama koje mogu da

podnesu povišene temperature, specijalnim

ormarima sa termičkim zaštitama i hlađenjem,

hlađenjem kabina rukovalaca i sl.

Takođe, kranovi iz ove oblasti industrije, najčešće

su opremljeni specijalnim prihvatnim

uređajima, kao što su motorne i hidraulične

grabilice za prihvat rasutog tereta, odnosno

specijalnim elektromagnetima, koji se takođe

koriste za prihvatanje rasutog tereta sa magnetnim

svojstvima, odnosno specijalnim traverzama

za prihvatanje rolni čeličnih limova,

ili buntova cevastih polufabrikata i sl.

Kranovi za industriju papira

Procesni kranovi iz oblasti papirne industrije,

najčešće su opremljeni specijalnim uređajima

za prihvat rolni papira ili grabilicama za prihvat

celuloze koja je u vidu rasutog tereta i

transportuje se do mlinova za pripremu mase

za proizvodnju. Zbog linijskog rasporeda

opreme u papirnoj industriji, moguća je veoma

visoka automatizacija procesa. Pored smanjivanja

škarta, kao nepoželjnog izlaza proizvodnog

procesa, automatizacija omogućava i

izuzetno veliku produktivnost sistema.

Demag kran u industriji čelika

Procesni kranovi za reciklažu

Kada se govori o procesnim kranovima iz

oblasti reciklažne industrije, oni su do pre

desetak godina bili gotovo nezamislivi, jer

je potreba za automatizacijom procesa reciklaže

bila zanemarljiva.

Demag kran u industriji reciklaže

U poslednjih deset godina, reciklažna industrija

je postala ravnopravan partner sa svim

ostalim granama industrije, pa je i primena

visokoautomatizovanih procesa postala ekonomski

opravdana. Reciklažni sistemi uglavnom

rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini,

kako bi se obezbedila kontinualna prerada (ili

spaljivanje) reciklažnih materijala. Kranovi

su najčešće potpuno automatizovani, sa specijalnim

grabilicama koje mogu da prihvate

rasute terete velikom brzinom. Takođe, sistemi

su najčešće opremljeni i specijalnim senzorima,

kako bi efekat njihovog rada bio što

optimalniji. Senzori imaju ulogu da navode i

kontrolišu rad krana kako bi se rasuti materijal

pokupio ravnomerno iz skladišta.

Kranovi za industriju cementa

U oblasti cementne industrije koriste se procesni

kranovi koji spadaju u grupu specijalnih

kranova. Prvi razlog za to je mogućnost

poluautomatskog ili automatskog rukovanja

motornim ili hidrauličnim grabilicama

za prihvat rasutog tereta, kao i mogućnost

optimizovanja proizvodnih ciklusa.

Demag kran u industriji papira

Drugi razlog je radno okruženje opreme, jer

rad sa praškastim materijalima zahteva specijalnu

konstrukciju opreme. U tom smislu,

zbog lakšeg održavanja, u ovoj oblasti industrije

koristi se specijalna konstrukcija kolica

sa jednim, ili dva otvorena vitla, koja takođe

predstavlja specijalni element.

Svi motori i reduktori moraju da budu specijalne

izrade, kako prašina ne bi mogla da

prodre u njihove osetljive delove i izazove havariju.

Takođe, iako je primarni uslov da motori

budu dobro zaštićeni od prašine, potrebno

je obezbediti i njihovo što bolje hlađenje. Na

prvi pogled to su dva kontradiktorna uslova.

Motori koji mogu da izdrže ovakvo radno

okruženje specijalnost su Demag-a i integrisani

su u proizvodne sisteme većine vodećih

svetskih proizvođača opreme za cementnu

industriju, što dokazuje njihovu

veliku pouzdanost. U suštini, ovakav tip

Demag-ovih motora, osim u kranskoj industriji,

ugrađuje se i u trakaste transportere,

elevatore i druge transportne sisteme

i koristi se u svim granama industrije, u

kojima postoje specijalni zahtevi ■

Ovlašćeni zastupnik

Demag Cranes and Components

TECON System

Antifašističke borbe 21b

11070 Novi Beograd

tel: +381 11 301 78 74; 311 66 50

office@demag.rs; www.demag.rs

www.build.rs

53


promo

POLIURETANSKE

PODNE OBLOGE

POLIURETANSKA SMOLA ZA IZRADU

INDUSTRIJSKIH I KOMERCIJALNIH PODOVA

Za podne obloge od poliuretanske smole

(PUR) se po pravilu primenjuju varijante

dvokomponentnih proizvoda, koje u

zavisnosti od proizvodnje mogu da budu

od tvrdih i jakih do mekanih i elastičnih.

Otvrdnjavanje sa jako malo zatezanja

PUR oblogama omogućava širok spektar

primene u industrijskim i komercijalnim

građevinama iz oblasti novogradnje,

ali takođe mogu i da se primene za

rekonstrukciju oštećenih podloga

MASTERTOP 1326 kao podna obloga u

poslovnoj zgradi kompanije Apple

Mehanička svojstva materijala podnih

obloga utvrđuju se preko otpora na pritisak

u N/mm 2 , koji, međutim, ne može

da se utvrdi za mekane materijale. Podaci

o čvrstoći materijala podnih obloga određuju

se prema Shore-u, pri čemu se kod

tvrdih materijala Shore-tvrdoća navodi u

D-vrednostima, a kod mekih materijala

u A-vrednostima. Osim toga, vrednosti

habanja date su preko parametara Taber,

Boehme ili BCA. U suštini, za ove obloge,

odlučujuća su tehnička svojstva kao što su

sposobnost otpora na cepanje, otpornost

na udare i grebanje, i hemijska stabilnost.

Problematične podloge kao što su pukotine

u podnim oblogama ili betonskim pločama,

drvetu, livenom asfaltu, ali takođe i podne

obloge sa kalcijum-sulfatom, mogu da budu

prerađene bez problema pomoću PUR obloga.

Uopšteno, PUR obloge mogu da se koriste

i u enterijerima i u eksterijerima. Ovde

treba obratiti pažnju na to da aromatične

PUR obloge imaju tendenciju da požute pod

uticajem UV-zračenja ili čak i da izgube boju.

Za ova područja primene najbolje je primeniti

alifatične PUR obloge sa visokom otpornošću

boja i otpornošću na UV zračenje kao

zaštitu za površine i zaštitu protiv habanja.

Mekani i srednje tvrdi sistemi ističu se po

tome što imaju nisku osetljivost na grebanje,

a čak i tzv. belo cepanje, koje je uobičajeno za

epoksi smole, nije tipično za PUR obloge.

Za hemijski zahtevne površine pogodniji su

tvrdi sistemi sa većim stepenom umrežavanja.

Često se ovde postavljaju posebni zahtevi vezani

za elektrostatičku sposobnost provođenja

površina. Ovi zahtevi su ispunjeni ukoliko

se upotrebi MASTERTOP 1328 AS, jedna

jako tvrda PUR obloga, koja odgovara normama

EN 61340, EN 1081 ili VDE 0100-410.

Često se mekani PUR sistemi klasifikuju kao

sistemi koji se lako habaju. Međutim, upravo

se mekane i elastične PUR obloge koriste kao

zaštita protiv habanja kod npr. kontejnera za

kabastu robu i transportnih kipera.

Glavna područja primene tvrdih i srednje

tvrdih PUR obloga jesu proizvodne hale i

skladišta gde se koriste viljuškari i kolica za

prenos paleta, ali takođe su tu i laboratorije,

tehničke prostorije i hodnici u zdravstvenim

ustanovama. Mekani PUR sistemi se ističu

po tome što pružaju komfor za hodanje i po

zvučnom prigušivanju koračanja, a mogu i

da se primenjuju sa alifatičnim oblogama i

zaptivanjem čak i u dekorativnim mestima

kao što su foajei, kantine i menze, škole,

kancelarijske površine, ali takođe i lokali za

radnje i reprezentativne prostore. Svojstva

otpora na cepanje omogućuju i upotrebu u

vidu zaptivnog sloja ispod podloga poput

pločica i podloga za vlažne prostorije.

Sistemi PUR obloga MASTERTOP serije

1300 pokazali su pozitivni ekološki bilans

u skladu sa standardima za evaluaciju UBP

97, EI 99, što ih čini pogodnim i u ovom

području kao ekološki smislen građevinski

element. Niski troškovi za vreme životnog

veka proizvoda jesu još jedna prednost ove

serije sistema u poređenju sa konvencionalnim

podnim oblogama za upotrebu u industrijskom

sektoru. U praksi je pokazano da je

životni vek obloga i do 40 godina. Koristeći

jednostavne mere retopping-a, MASTER-

TOP sistemi serije 1300 mogu se sanirati

jednostavno, povoljno i brzo obnovom poslednjih

slojeva, i to u kratkom vremenskom

periodu, npr. čak i za samo jedan vikend.

Nije uopšte potrebna renaturacija, nestaje i

potreba za uklanjanjem otpada, a time nema

ni opterećivanja drugih bukom, niti se zaustavlja

proizvodnja.

Tvrdoća materijala u podnim oblogama

Tvrdoća

Shore

tvrdoća A-D

mekano

A 10

- A 60

srednje

tvrdo

A 60

- A 90

tvrdo

D 40

- D 70

veoma

tvrdo

D 80

- D 90

PUR x x x x

Epoksi x x

PUR/EP

(x)

Ovo je takođe velika prednost i kod zahtevnih

područja primene kao što su bolnice

ili druge institucije za brigu o ljudima

koje rade 24 sata dnevno.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Habanje

10

MASTERTOP 1300

PVC

LAMINAT

Poređenje opterećivanja životne sredine (eko-poeni)

za različite podne obloge u zavisnosti od životnog veka

(Fotografije/grafikoni: BASF Construction Chemicals Europe)

Uz reverzibilni način održavanja čišćenje i

nega predstavljaju zapravo dodatnu zaštitu

za trajan i čist izgled.

Upotrebom proizvoda koji ne sadrže rastvarač

moguće je izvesti mere saniranja i dok

se prostor koristi, npr. kod bolnica. Emisije,

međutim, ni za dugotrajno korišćenje u područjima

stalnog zadržavanja nisu problem.

PUR obloge MASTERTOP serije 1300

ispunjavaju visoke zahteve za proizvode sa

umanjenom emisijom, koji su utvrđeni šemom

evaluacije AgBB-a (zdravstvena evaluacija

nemačkog Ministarstva za zaštitu životne

sredine za emisije eteričnih organskih

jedinjenja iz građevinskih proizvoda) ■

20

30

Godine

40

BASF Srbija d.o.o.

Omladinskih brigada 90b

11070 Beograd

tel: +381 11 30 93 432

www.basf.rs

54 www.build.rs


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje

ejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

ZDRAVI

zima 2010/11

JAVNI PROSTORI

Ideja zdravih javnih prostora (healthy public spaces) vraća se i

redefiniše od antičkih vremena, sa diskursom prevashodno određenim

problemima u vezi sa higijenom. Ova tema je dugo posmatrana kao odnos

između društvenog reda i običaja sa jedne, i ponašanja pojedinaca sa

druge strane. Javni prostor, kao pozornica za individualno delovanje,

može se pratiti od antičkih foruma, preko srednjovekovnih uličnih

pozorišta do savremenih subkulturnih formi kao što su grafiti, parade,

neredi ili mesto za okupljanje mladih...

Vremenom, sa povećanjem društvenog i političkog interesovanja za

uređenje regulative za javne prostore, uloga pojedinca u kreiranju

ponašanja na javnom prostoru skrajnuta je u drugi plan.

prikaz teksta:

Non-city Within the City

– Public Space in Singapore;

Neurbanizovane zone u

gradovima – javni prostori u

Singapuru, autor: dr Ružica

Božović-Stamenović)

Deligradska 14/2, 11000 Beograd

tel: 011 2683 503, 2658 433

fax: 011 3611 573, 3621 781

email: office@botomex.rs, studio@botomex.rs

www.botomex.rs

Palville, Palić

- Isporuka 1300m 2 granitne keramike

FLORIM grupe

GTC Square, blok 41

- Isporuka i ugradnja 4200m 2 keramičkih pločica

i granitne keramike FLORIM grupe

Apartmani K15, Senjak

- Isporuka 2500m 2 keramičkih pločica

i granitne keramike FLORIM grupe

i 29 hidromasažnih kada

i kabina Jacuzzi

Lanac pekara Roggenart

- Isporuka i ugradnja 1500m 2 keramičkih

pločica i granitne keramike FLORIM grupe

i sanitarne opreme Ideal Standard

i Hansgrohe

Rajski Vidici, Dedinje

- Isporuka i montaža

4000m 2 fasadnog kamena

i 7600m 2 keramičkih pločica i

granitne keramike FLORIM grupe

Imel, poslovna zgrada

- Isporuka 1300m 2 ventilirajuće

fasade i 1600m 2 keramičkih pločica

i granitne keramike FLORIM grupe


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje

pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

Heterogeni prostori i

zdravlje

Na primer, na osnovu istorijskih izvora

možemo pretpostaviti osnovne karakteristike

ponašanja ljudi na javnom prostoru

u Starom i Srednjem veku, pa sve

do modernog vremena, ali, posmatrajući

ranije epohe, isto kao što je to slučaj i sa

današnjim bavljenjem javnim prostorom,

ne smemo zaboraviti prisustvo pojedinačnih

formi ponašanja na javnom prostoru:

govorništvo antičkih trgova, ulična pozorišta

srednjeg veka, ali i prisustvo grafita

tokom cele istorije urbanog razvoja.

Tako suštinu javnih prostora za veliki deo

populacije danas predstavljaju zabačena stepeništa

i prolazi u, i oko, stambenih zgrada,

ili delovi gradskih trgova, parkova, itd.

gde se mladi okupljaju svakodnevno, i to ne

samo radi susretanja, već ostajanja na tom

mestu tokom celog izlaska.

Iako se sve ove, usputne pojave, ne smatraju

dominantnom namenom javnog prostora za

većinu njegovih korisnika, rešenje nije njihovo

jednostavno suzbijanje i uklanjanje sa

javnih površina. Vremenom, sa povećanjem

društvenog i političkog interesovanja za

uređenje regulative za javne prostore, uloga

pojedinca u kreiranju ponašanja na javnom

prostoru skrajnuta je u drugi plan.

Na primer, kako piše Božović-Stamenović:

„Građani u Singapuru radije bi gledali mlade

na skejt-bordovima u posebnim parkovima

nego na ulicama. Ovo je paradoks s obzirom

da je skejt-potkultura nastala vođena željom

da se suprotstavi stvorenom javnom redu

preuzimanjem javnog prostora i njegovom

personalizacijom kroz isticanje individualnih

vrednosti i kreativnosti. Nastanak

gradske potkulture uvek u velikoj meri ima

kompleksna značenja.“

Zato, iako jednostavno isključivanje ove

potkulture pojednostavljuje upravljanje

javnim prostorima, kao posledicu imalo bi

to da javni prostor izgubi jedan od elemenata

svoje heterogenosti koji stoji nasuprot

regulisanom, predvidivom karakteru. Na

svom sajtu, Svetska zdravstvena organizacija

(WHO – World Health Organization) definiše

zdravlje kao „sveukupno stanje fizičke,

PROSTORI KOJI LEČE

Podsećamo i na tekst „Prostori

koji leče“ (total healing spaces),

dr Ružice Božović-Stamenović,

koji smo objavili u Build magazinu

broj 10, u junu 2009. godine (tekst

potražite na sajtu magazina ili na

portalu Gradjevinarstvo.rs).

Ovaj koncept sažima najbolja

graditeljska iskustva, savremene

mentalne i društvene dobrobiti pojedinca, a

ne samo odsustvo bolesti ili slabosti“:

– Kritičari ove definicije kažu da zdravlje ne

treba da bude definisano isključivo prema

opštem, trajnom stanju, već permanentno

kao proces prilagođavanja prirodnim suprotstavljenostima

života – kaže Božović-

Stamenović i dodaje:

– Ove nove definicije zdravlja vode ka dubljem

preispitivanju ideje zdravih javnih

prostora. Iako želja da se izbegnu pretnje fizičkoj

dobrobiti vode ka projektnim rešenjima

koja uključuju praktične aplikacije kao

što su rampe, obloge podova koje „ne klizaju“,

dobro osvetljenje i odbojnici na kolovozima,

ova rešenja sama po sebi nisu dovoljna

da ispune nova očekivanja zdravlja koje

prelazi pitanja fizičke ugroženosti u urbanoj

sredini. Kao rezultat ove značajne promene

u našem shvatanju zdravlja, suočavamo se i

sa širim razumevanjem potreba koje prevazilaze

trenutne načine planiranja.

Javni prostori,

privatnost i zdravlje

Zdravi javni prostori mogu biti više od

pristupa tokom procesa projektovanja.

Oni u svojoj srži mogu biti otvoreni za

promene koje iniciraju korisnici. Zato Božović-Stamenović

napominje da se osećaj

blagostanja, na primer, doživljava kroz

veoma lično čitanje konteksta, i odražava

potisnut instikt za preživljavanjem:

– Ovi instikti ukorenjeni su u nama u razdoblju

kada smo zavisili od instiktivnog rasuđivanja

o prostoru. Međutim, u savremenom

javnom prostoru, ovaj unutrašnji instikt

doživljaja okoline suvišan je s obzirom da je

prostor u potpunosti uređen za naše potrebe.

Ovaj unutrašnji konflikt stvara tenziju

koja se manifestuje kao dosada, neaktivnost,

nezadovoljstvo, pa čak i agresija prema prostoru.

Zato osećaj sveukupnog blagostanja

izgleda da zavisi od naše aktivne i bogate povezanosti

sa okruženjem koje nema restrikcije

koje karakterišu javne prostore.

– Ne-instiktivna i pre-definisana iskustva

javnih prostora lišavaju korisnike mogućih

prednosti bega u neurbane prostore unutar

grada (non-city escapes). Uobličeni prostori

tehnologije i materijale, ali, ono

najvažnije, koristi ih u skladu

sa najsavremenijim medicinskim

istraživanjima koja ispituju uticaj

prostora i slika oko nas na naš

nervni sistem i ukupan imunitet

organizma. Koncept „total healing”

okruženja se već nameće kao

očekivani standard za gradove

budućnosti. Pored javnih i zdravstvenih,

on se može primeniti i u

obrazovnim, stambenim i radnim

prostorima, i naravno, prilikom

kontradiktorni su biološkom modelu percepcije

koju pokreće osnovna ljudska potreba

za istraživanjem nepoznatog i proširenje

sfere teritorijalne izvesnosti. Potreban nam

je neprekidan stimulans receptora da motiviše

i angažuje naš um. U skladu s tim, psiholozi

kažu da je iznenađenje ključno za naše

mentalno zdravlje i razvoj. Iskustvo izazova

i neizvesnosti, ili očekivanje praćeno odlučnošću

i zadovoljstvom usled pomeranja

granica nepoznatog, dodatno podižu osećaj

zadovoljstva i svekupnog blagostanja – podvlači

Božović-Stamenović.

Ne-gradski prostori

Dalje u svom tekstu dr Ružica Božović-

Stamenović navodi nekoliko primera iz

prakse Singapura u kreiranju neurbanizovanih

zona unutar grada koje treba

da obezbede dobrobit stanovništvu. Ona

napominje kontradiktornosti koje se stvaraju

kada se regulativa sa asfalta „prelije“

na ovakve površine pa se između čoveka i

prirode (travnjaka, vodene površine) pojave

brojne table sa upozorenjima i zabranama.

Ipak, pored ovih, u Singapuru postoje i

primeri kada ne-gradski prostori uspevaju

da ostanu pošteđeni eksplicitne regulative.

Jedan ovakav fenomen predstavljaju „viseći

vrstovi“ (sky gardens) i „viseće staze“ (skywalks).

U toku je realizacija višegodišnjeg

plana izgradnje pešačkih koridora dugih

desetinama kilometara koji treba da povežu

zelene zone grada.

Ova mreža pešačkih i biciklističkih staza

izdiže se iznad gradske vreve u bukvalnom

smislu, smeštena među krošnje drveća. Završetak

projekta planiran je se za deset godina,

kada će pešaci i biciklisti moći da prođu

celim gradom od vrta do vrta, kroz postojeće

i 1.000 hektara novih parkova, a do sada

izgrađeni delovi projekta već privlače veliki

broj korisnika.

Jedan od najpopularnijih delova projekta

svakako je pešački most dug devet kilometara

koji prolazi kroz krošnje drveća i ne

opterećuje korisnike nikakvim „etiketama“

u vezi sa pravilima ponašanja, dozvoljenim

i nedozvoljenim aktivnostima, itd.

(više o njemu vidi u napomeni ispod) ■

izgradnje i opremanja rekreativnih

i ugostiteljskih objekata ili

kompleksa.

Kao što je koncept održivosti

postao uobičajen nakon velikog

zaokreta u načinu na koji

doživljavamo prirodne resurse,

tako je izgradnja ambijenata

koji leče sledeći veliki cilj, ne

samo arhitekata i graditelja,

već i kompletnog društva ■

56

www.build.rs


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

karakteristike

planiranja

U Singapuru su svesni da ne sme sve zemljište

biti izgrađeno kako bi se obezbedio

održivi razvoj. Oko 40% ostrva

zauzimaju prirodni ekosistemi kao izvorišta

vodnih resursa (water catchment

areas). Pored toga, neke površine su morale

ostati vojsci, a postoji i jasan stav da

se očuvaju i istorijske urbane celine. Na

preostalom zemljištu nastaju moderne

stambene, javne i poslovne zgrade, javne

površine i zeleni koridori, strogo prateći

zacrtane planove razvoja i standarde

gradnje.

– Imali smo pred sobom dve mogućnosti:

da stvaramo novo kopno u našim teritorijalnim

vodama i da koristimo zemljište

kojim već raspolažemo. Intenziviramo

korišćenje postojećeg zemljišta sabijanjem

i spajanjem različitih funkcija: sakupljanje

atmosferskih voda smešteno je ispod nadvožnjaka,

gradimo sabijene fabrike umesto

slobodno raspoređenih hala na velikim

parcelama, gradimo pod zemljom, autobuske

i železničke stanice nalaze se jedne iznad

drugih... Takođe, stalno nalazimo načine

da minimalizujemo negativne uticaje

razvoja korišćenjem čistih tehnologija, ili

grupisanjem fabrika zagađivača i udaljavanjem

od ostrva (off shore) – navodi se na sajtu

URA-e (vidi niže u tekstu). Ipak, nije se

odustalo ni od nasipanja mora (prim. prev).

singapur

Republika Singapur, ostrvska zemlja (grad-država) u Jugoistočnoj Aziji,

sa površinom od oko 700km 2 i skoro pet miliona stanovnika, četvrti

je po značaju svetski finansijski centar. Singapur je 48 puta manji od

Srbije, sa malo manjim brojem stanovnika (oko pet miliona), i druga je

najgušće naseljena zemlja na svetu (posle Monaka).

Iako je nezavisnost stekao tek 1965. godine (i to nevoljno – izbačen je

iz Malezije), Singapur je danas država sa najboljim kvalitetom života

u Aziji, u čemu je i 11. na svetskoj listi. Kako je zemlja na tako malom

prostoru i sa toliko velikom gustinom naseljenosti uspela da postigne

toliko visok stepen kvaliteta života za svoje stanovnike Naravno,

odgovora je više i predstavljamo vam samo neke od njih...

autor: Gradjevinarstvo.rs

zahvaljujemo se na pomoći dr Ružici Božović-Stamenović

Singapur

večernja panorama

Pored pažljivog planiranja i odgovorne

gradnje, možda treba pomenuti još jedan

važan razlog za uspehe ovog grada-države:

Singapur se može pohvaliti jednom od

najnižih stopa korupcije na svetu. Prema

izveštaju organizacije Transparency International

za 2010. godinu Singapur je među

državama sa najnižim indeksom korupcije

od svega 9,3 poena (pored Danske i Novog

Zelanda – www.transparency.org).

URA – planiranje

i realizacija

URA (Urban Redevelopment Authority)

jeste singapurska nacionalna institucija nadležna

za planiranje osnovana 1974. godine

(iako urbano planiranje u Singapuru započinje

sa britanskom kolonizacijom 1819.

godine). Ona razvija dugoročne strateške

i lokalne detaljne planove, a zatim koordinira

procesom njihove realizacije. O samoj

instituciji i ozbiljnosti sa kojom pristupa

svom poslu možda najbolje govori podatak

da je sajt pokrenut još 1996. godine. Na

njemu se, između ostalog, navodi:

– Mudro planiranje korišćenja zemljišta

omogućilo je Singapuru da uživa u ekonomskom

rastu i društvenoj koheziji, i

ujedno je obezbedilo da neizgrađeno zemljište

bude dobro zaštićeno i sačuvano

za dalji ekonomski rast i buduće projekte.

S obzirom na malu površinu planiranje je

ključno za budućnost nacije.

Tako URA, za razliku od sličnih insistucija

u svetu, nema zadatak da se bavi samo

potrebama grada Singapura već zapravo celom

državom čiji opstanak direktno zavisi

od dobrog planiranja (više o organizaciji,

njenim planovima i projektima, potražite

na sajtu – www.ura.gov.sg).

URA je u oktobru 2010. godine dobila

prestižnu ULI (Urban Land Institute)

svetsku nagradu za svoj projekat parkova

koji se rasprostiru u potezu dugom

9km – Telok Blangah. URA je istu nagradu

dobila i 2006. godine za svoj program

zaštite zemljišta, a 2008. godine

dobila je ULI nagradu za azijsko-pacifičku

oblast za svoj master plan za Bras

Basah i Bugis. ■

Singapurski aerodrom

Terminal 3, 2008.

HDB – stanovanje za sve

Drugi značajan akter odgovoran za kvalitet

života u Singapuru jeste HDB (Housing

& Development Board) – kompanija

iza koje stoji država Singapur, zadužena za

stanogradnju. U Singapuru 90% stanovništva

živi u sopstvenim stanovima, a oko

80% stambenog fonda izgradio je HDB.

Preko 95% ovako izgrađenih stanova u

privatnom je vlasništvu samih korisnika.

S obzirom na nedostatak prostora grade

se visoke zgrade (osim u zoni oko aerodroma),

pa tako i stambene zgrade poslednje

generacije dostižu 50 spratova. Ipak,

stambene oblakodere i tipska naselja u

Singapuru prate i kompletni projekti javnih

prostora: neposredna okolina zgrade,

okruženje naselja, komunikacioni koridori

do drugih delova grada, itd. (više informacija

na sajtu www.hdb.gov.sg).

58

www.build.rs


jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Nekoliko prostornih

projekata Singapura

Stambeno poslovna oblast Central Area

zasnovana je na projektima ujedinjenih

nacija (UN Main Project - SCP, i Sub

Project). Objedinjuje javno i privatno

vlasništvo, a u periodu od 1970. do

1995. godine u njoj su postavljene četiri

glavne karakteristike urbanog razvoja

Singapura:

• stanogradnja i prateće funkcije (radnje

i pijace) – za gradnju stanova zadužen je

HDB (izvođač pod kontrolom države).

• izgradnja i premeštanje centara i poslovnih

zgrada u privatnom vlasništvu,

ali po istim standardima koje važe za javne

projekte iza kojih stoji URA.

• očuvanje starih stambeno-poslovnih

ambijenata (Kineska četvrt, Mala Indija,

ulica Bussorah), po URA master planu

zaštite iz 1988. godine

• prenos vlasništva nad zemljištem na

privatan sektor, naročito u oblastima

Central Area, Golden Sheoe i Orchard

Road.

Orchard Road je decenijama doživljavao

transformacije vođene biznisom:

1950-ih ovde je dominirala automobilska

industrija, zatim su ranih 1960-ih sagrađeni

stambeni oblakoderi koji i dalje

nisu uspeli da privuku stanovništvo da

aktivira ovo područje, da bi 1980-ih ovaj

deo grada postala glavna šoping zona u

Singapuru.

Međutim, sredinom 1980-ih, Vlada je preuzela

kontrolu nad slobodnim zemljištem

sa namerom da izgradi efikasno urbano

jezgro uz ulaganje u infrastrukturu (ulice,

telekomunikacije, kanalizacija, itd).

Golden Shoe okrug prostire se na 35ha a

revitalizacija započeta je još 1970. godine.

Precinct N1 je zona od 32ha u kojoj je

revitalizacija trajala od 1964. do 1982.

godine (neke parcele su zadržane za

potrebe budućeg razvoja). Izvršena je

konzervacija postojećeg ambijenta sa

kućama na sprat i maloprodajom u prizemlju.

Simbol ovog dela grada je džamija

Fatimah, a danas je poznat pod

imenom Kampong Glam (foto ispod) ■

Singapur i zelena gradnja

Pretražujući internet u pokušaju da

saznate što više o Singapuru, nećete često

nailaziti na pojmove zelena ili eko-

loška gradnja... Pa ipak, Singapur jeste

primer kako tendencije koje su na Za-

padnoj hemisferi opisane ovim pojmom

zapravo izgledaju u praksi.

Stub održivog razvoja čine zakoni,

planiranje, i realizacija zacrtanih ciljeva

a ne pojedinačni primeri „sertifi-

kovanih zgrada”. Singapur od ovoga

ne odstupa već četiri decenije i zato ne

treba da čudi što spada u red država

sa najvišim kvalitetom života za svoje

stanovnike.

Formule zaista jesu jednostavne: nizak

stepen korupcije – veća snaga države da

sprovede zacrtane ciljeve; planiranje

uz proračun svih dobrobiti – posredni

ili neposredni povraćaj uloženih sred-

stava; ravnoteža privatnog i javnog

kapitala – sreća za sve stanovnike...

isuviše jednostavne za naš ukus ■

Esplanade – centar

kulture i umetnosti

mapa Singapura

grad-država-ostrvo

Kampong Glam

ambijentalna celina

foto: Premnath S. Kudva, Wikimedia

Singapur 2050

U januaru 2010. godine URA je pokrenula

javne debate u vezi sa revizijom

2011 master plana koji obuhvata plan

razvoja u narednih 40 do 50 godina.

Novi master plan definiše singapursku

ideju kvaliteta života i naročito se bavi

ekonomijom, demografijom i životnom

sredinom (osnova za planiranje – triple

bottom-line).

Odličan uvod za javnu debatu, kako je na

svom blogu istakao i dr Milton Tan, bio

je projekat Design2050 iza kog stoji DSG

(www.designsingapore.org – Design Singapore

Council). Naime, DSG je od devet

timova vrhunskih planera i arhitekata iz

celog sveta naručio predloge i ideje razvoja

grada/države u narednih pola veka.

Ti predlozi predstavljeni su u novembru

2009. godine, a timovi koji su učestvovali

imali su različite prioritete/

lajt-motive za budućnost:

• Foster & Partners (vođe tima David

Nelson i Stephan Behling) – the Sustainable

City 2050 (održivost)

• Philips (vođa tima Stephano Marzano)

– Healthcare 2050 (zdravlje)

• Chris Bangle (bivši direktor dizajna u

BMW-u) – Personal Emotional Mobility

2050 (emocije)

• Prof. Bill Mitchell i tim MIT Media Lab

– Reinventing the Automobile 2050

• Ravi Naidoo i tim Design Indaba – Protofarm

2050 (hrana)

• Toshiko Mori i njen tim iz Njujorka –

Design Blindspots 2050 (mrtve tačke)

• Feng Zhu i njegov FZD iz Singapura –

Entertainment 2050 (zabava)

• Chris Leubkeman i tim Arups Foresight

and Innovation – Life @ 1 Planet

in 2050… or Naught: drivers of change

2050 (priroda)

• WOHA Architects iz Singapura – Architects

Save the World and Bring Joy

to Millions 2050: Singapore 2050 (uticaj

porasta nivoa mora na primorski grad

Singapur).

Više o projektima pogledajte na sajtu

www.design-2050.groupsite.com.

Komentarišući odnos ideja i realnosti, javne

rasprave i mišljenja stručnjaka, dr Milton

Tan je podsećao i da je „najbolji način

da se predvidi budućnosti – stvoriti je“. Dr

Milton Tan preminuo je u novembru 2010.

godine, ali preporučujemo njegov blog na

adresi http://miltontan.wordpress.com) ■

www.build.rs


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

Prirodna dobra

Vojvodine

U cilju povećanja obradivih površina, hidrografska

slika Vojvodine, nekada bogate

jezerima, rečnim meandrima i močvarama,

melioracionim radovima širokog

obima značajno je izmenjena. Ona se sada

sastoji od većih reka Dunava, Save i Tise i

njihovog redukovanog plavnog područja,

potom kanalisanih nekadašnjih prirodnih

tokova rečica Krivaje, Čika, Mostonge,

Jegričke, Zlatice, Tamiša, Begeja, Karaša,

Nere itd, guste mreže kanala za navodnjavanje

i nekoliko većih jezera.

U Vojvodini samo 5,5% površine izuzeto je

iz režima intenzivne poljoprivrede i urbanizacije

i nalazi se pod različitim režimima

zaštite u vidu manjih ili većih izolovanih područja.

Između se nalaze ogromna prostranstva

pod agrobiocenozama nepogodnim za

život najvećeg broja vrsta naše flore i faune.

POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA

NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL

ZA ZAŠTITU PRIRODE

VOJVODINE

Smeštena u Panonskoj niziji, Vojvodina se prostire

na površini od 21.500km² i u njoj živi nešto više od

dva miliona stanovnika. U Vojvodini je privreda

zasnovana na korišćenju obradivog zemljišta, koje

zahvata 84 odsto njene površine. Oko 70 odsto prinosa

sa ovih polja čine žitarice, 20 odsto industrij-

sko bilje, a 10 odsto ostale kulture...

autor: Dr Gabor Mesaroš

Udruženje Protego, Subotica

Majdan, napušteno pozajmište

peska u blizini Subotice

Napuštena površinska

eksploatacija, AD Fit Bečej

Mapa malih stajaćih voda Vojvodine

60

Poslednjih decenija u svetu se uvidelo da

konvencionalni način zaštite područja u vidu

izolovanih ostrva netaknute prirode ne daje

odgovarajuće rezultate. Odsustvo mešanja

populacija dovodi do genetičke degradacije

i, na duge staze, iščezavanja velikog broja vrsta.

Potreba da se zaštićena područja povežu,

kontinualnim ili diskontinualnim staništima

koja su pogodna za opstanak divlje flore

i faune – koridorima, tokom devedesetih u

Evropi je realizovana formiranjem mreže

područja koja poseduju prirodne vrednosti

i potencijal za opstanak divlje flore i faune

– NATURA 2000. U ovim područjima primenjuju

se različiti metodi korišćenja prostora,

koji ne isključuju privredne, turističke

ili rekreativne aktivnosti, pod uslovom da se

osnovne karakteristike po kojima se određeno

područje izdvaja, dugoročno ne promene

ili ugroze.

Male vodene površine

– bare

U Vojvodini postoji značajan broj malih

vodenih površina (bare) koje mogu da pruže

uslove za opstanak bogate flore i faune.

Mreža ovakvih poluprirodnih i veštačkih

staništa rasutih u pejsažu omogućava povezivanje

većih vodenih površina i distribuciju

čak i slabo pokretnih vrsta kao što

su barske kornjače ili mrmoljci.

www.build.rs

Čitav niz projekta u Evropi realizuje se sa

ciljem upoznavanja biologije malih stajaćih

voda i metoda njihove zaštite. Na evropskom

nivou funkcioniše i specijalizovana

mreža organizacija koje se bave malim stajaćim

vodama – European Pond Conservation

Network, a svoje ideje i viziju izneli

su u posebnom proglasu – The Pond Manifesto

(http://www.zalf.de/home_zalf/

institute/lwh/lwh/download/EPCN-MA-

NIFESTO.pdf).

Projektom Metode održivog upravljanja malim

jezerima i nekomercijalnim ribnjacima

podržanim od strane Švedske agencije za

saradnju i razvoj (SIDA) i Regionalnog cen-


jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

tra za životnu sredinu (REC), Udruženje

Protego iz Subotice preuzelo je zadatak da

izvrši inventarizaciju malih vodenih površina

u Vojvodini, sagleda njihov ekološki

potencijal i u javnosti promoviše one načine

korišćenja stajaćih voda koji obezbeđuju

poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva,

uz istovremeno obezbeđivanje uslova

za opstanak okolne flore i faune.

Analize topografskih karata i satelitskih snimaka,

ali i terenska ispitivanja, pokazala su

da je ovaj resurs daleko bogatiji i raznovrsniji

nego što se u početku mislilo. Do sada je registrovano

blizu 1.500 stalnih i privremenih

vodenih površina veličine do 50 hektara.

Istraživanja još nisu završena i egzaktni statistički

podaci još nisu raspoloživi ali jasno je

da je značajan broj ovih površina veštačkog

porekla nastao komercijalnom ili nekomercijalnom

površinskom eksploatacijom gline,

peska, šljunka, pa čak i uglja i nafte.

Kroz svoju burnu istoriju Vojvodinu je više

puta organizovano naseljavalo stanovništvo

iz različitih delova Balkanskog poluostrva i

Evrope. Materijal za izgradnju kuća za život

doseljeno stanovništvo najčešće je nalazilo u

svojoj neposrednoj okolini. Takođe, tokom

industrijske revolucije formiran je veliki broj

ciglana i crepana koje su na industrijskom

nivou proizvodile opeku i crep. Većina od

njih opstala je do današnjih dana. Prema

podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji

radi 135 ciglana od kojih je veći deo u Vojvodini.

Najveći broj depresija nastalih usled

površinske eksploatacije za proizvodnju materijala

za gradnju ispunjen je atmosferskom

vodom i nalazi se u različitim fazama ekološke

sukcesije. U Vojvodini, u okolini praktično

svakog naselja, koliko god malo ono

bilo, nalazi se nekoliko depresija različitih

veličina i starosti ispunjenih vodom.

U Vojvodini je u toku i stvaranje novih

depresija. Na primer, trenutno je u toku

završetak druge trake puta na Koridoru 10

od Feketića do Subotice i za njenu izgradnju

dovoze se ogromne količine peska i

zemlje radi postavljanja temelja za autoput

i podizanje nadvožnjaka. Budućnost ovih

eksploatacija je predvidiva pošto se sličan

proces odvijao prilikom izgradnje prve trake

puta. Nakon završetka radova, pored i u

blizini autoputa ostao je veliki broj depresija

koje su se vrlo brzo napunile vodom i

koje je ubrzo obrasla barska vegetacija. Na

žalost, samo mali broj takvih depresija je

iskorišćen, i to skoro isključivo od strane

ribolovaca.

Za živi svet su atraktivna i mesta gde se voda

zadržava samo privremeno. To su mesta gde

se atmosferske vode sakupljaju na proleće

i, u zavisnosti od godine, ostaju do početka

leta, a nakon toga uglavnom isušuju. Ako

uzmemo u obzir da veliki broj vodozemaca

(žabe i mrmoljci) u proleće ulazi u vodu

samo radi razmnožavanja (polaganja jaja i

razvića punoglavaca) i nakon toga je napušta,

jasan je značaj ovakvih privremenih vodenih

staništa za njihov opstanak.

Stanje sa malim stajaćim vodama u Vojvodini

dosta je sumorno. Usamljeni primeri njihovog

održivog korišćenja nikako ne mogu

popraviti opštu sliku o našoj nesposobnosti

da iskoristimo vodene površine za unapređenje

kvaliteta životne sredine, a time i

kvaliteta života lokalnog stanovništva. Iskustva

okolnih zemalja nam govore da čak i sa

minimalnim ulaganjima ove površine mogu

da se stave u funkciju opšteg dobra. Sportski

ribolov je samo jedan od načina.

deponija komunalnog otpada

na obodu Žitišta

Nekomercijalni uzgoj gusaka u

Ruskom Krsturu, primer održivog

korišćenja bare na obodu sela

vidra,

sve češći stanovnik

stajaćih voda Vojvodine

Mali mrmoljak

više o vojvođanskim barama može se naći

na linku – http://www.protego.rs/bare

Povezani članci koje možete pronaći

na portalu Gradjevinarstvo.rs:


Vladimir Denić: Domaćem tržištu

potrebno 25 modernih ciglana


Marija Živanović, dipl. inž. pejzažne

arhitekture: Rekultivacija degradiranog

zemljišta kod površinske eksploatacije

eksploatacija sirovina

Najveći broj depresija polako nestaje usled

ubrzanog procesa prirodne sukcesije kroz

zarastanje trskom i rogozom. Pored nesumnjivog

rekreativnog i turističkog potencijala

vodenih površina, na mestima napuštenih površinskih

kopova one mogu biti značajne i sa

aspekta zaštite prirode. One nisu ekonomski

zanimljive i iskoristljive za poljoprivrednu

proizvodnju, a svojim rasutim rasporedom po

pejsažu mogu biti privremena boravišta nekih

vrlo atraktivnih vrsta, vidre na primer. Vidra,

osim u većim vodenim staništima, može da opstane

i na području na kojem postoji veći broj

manjih vodenih površina koje može povremeno

da posećuje i pronalazi sebi hranu, i tokom

čega dolazi u kontakt sa drugim jedinkama.

www.build.rs

U susednoj Mađarskoj veći broj starih eksploatacija

pretvoren je u ukrasna jezera koja služe

kao izletišta, kupališta ili uzgajališta autohtonih

vrsta riba (linjak, zlatni šaran). Nekoliko

njih su atraktivne turističke destinacije na

kojima se drže vodeni bivoli! Ovako uređene

površine atraktivne su i za okolni živi svet.

Smatramo da je jedan od razloga lošeg stanja

kod nas nedovoljna informisanost lokalnih

samouprava i građanstva šta se može uraditi

sa malim vodenim površinama u njihovom

okruženju, ali i dosta složenih procedura i

nejasnih uslova koje zainteresovani subjekti

trebaju da zadovolje kako bi im se vodena

površina, odnosno, vodno zemljište ustupilo

na korišćenje ■

61


Heterogeni prostori i

zdravlje

Na početku razgovora želeli smo da čujemo

šta su to osnovne delatnosti Zelenila u

okviru gradskih službi, da saznamo više o

načinima finansiranja ali i ukupnoj delatnosti

preduzeća…

– Radove koje obavlja JKP Zelenilo Beograd

finansira Skupština grada u okviru koje je

Sekretarijat za komunalne i stambene poslove

koji je naš matični sekretarijat. Deo sredstava,

usmerenih na održavanje prirodnih

dobara, dobijamo od gradskog Sekretarijata

za zaštitu životne sredine. Osnovna delatnost

Zelenila je održavanje, i to na površini

od oko 3.000ha što je sedmi deo od ukupno

21.000ha zelenila na teritoriji grada Beograda

- kaže Dragana Tucović Baranac.

Ona ističe da ne znači da sve što je zeleno

spada pod ingerenciju i održavanje Zelenila.

Ovo predstavlja čestu zabunu kod građana

kada se obraćaju Zelenilu za rešavanje svojih

problema:

– Kod nas, u Beogradu ali i u celoj Srbiji, callcentri,

info-centri, i preduzeća koja na taj način

izlaze u susret građanima relativno su novijeg

datuma zbog čega je potrebno još neko

vreme da se uskladi ova komunikacija. Tako

se i Služba za informisanje Zelenila Beograd

često sreće sa pitanjima koja možda i nisu za

našu adresu, ali za budući uspeh zajedničkog

rešavanja problema u Gradu potrebno je strpljenje

i međusobno razumevanje. Mi smo

javno komunalno preduzeće i nama građanin

mora da bude na prvom mestu pa iz tih

razloga, kad god je to moguće, izlazimo u

susret i u tim slučajevima – podseća Tucović

Baranac i dodaje:

– Zato želim da iskoristim i ovu priliku da

naglasim da Zelenilo održava zapravo javne

zelene površine. U njih ne spadaju dvorišta

škola, obdaništa ili bolnica, unutrašnja dvorišta

zgrada, groblja, crkvene porte, itd. To

je sve zelenilo specijalne namene i nije pod

ingerencijom Zelenila. Ipak, mi često odrađujemo

poslove i na ovim površinama,

za šta nam finansijska sredstva obezbeđuje

Skupština Grada.

Pored primera kada Zelenilo izlazi u susret

građanima i van osnovnih obaveza, postoje i

primeri kada je pozvano da uradi slične poslove

za lokalne samouprave. Međutim, opštine

su sada mnogo samostalnije u radu pa i

u izboru Izvođača radova pa i kad su zelene

površine u pitanju.

Seča drveća u Beogradu

Dragana Tucović Baranac želela je posebno

da izdvoji još jednu temu iz oblasti

odgovornosti Zelenila, a vezana je za seču

drveća:

energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

JAVNE ZELENE

POVRŠINE U BEOGRADU

U želji da saznamo više o javnim zelenim površinama u Beogradu razgovarali

smo sa gospođom Draganom Tucović Baranac, rukovodiocem Info-centra

u javnom komunalnom preduzeću “Zelenilo Beograd”. Zanimljivo je to da je

razgovor vođen u staroj zgradi ispod Kalemegdana, neposredno uz Beo Zoo

vrt, na istom mestu gde je davne 1929. godine osnovan OdeL za ozelenjavanje

pri upravi Grada...

– Da bi se očuvao zeleni fond ne smete samoinicijativno

poseći drvo čak i kada se

nalazi na privatnoj parceli, i kada ste ga vi

posadili. Morate tražiti Rešenje komisije.

E sad… Veoma je teško objasniti građanima

da ne mogu tek tako da poseku nešto što

je na njihovom vlasništvu, ali, ako ih tuži

komšija, platiće visoku kaznu – kaže Tucović

Baranac i pojašnjava:

– Ukoliko građani imaju tu potrebu, oni

moraju prvo da se obrate komunalnom

odeljenju u svojoj opštini, da objasne zašto

žele da seku grane, deo grana ili celo drvo,

na primer, ako je izraslo isuviše visoko pa

pravi mrak, ili nije bezbedno za okolinu,

itd... Tada opština prosleđuje zahtev našem

matičnom Sekretarijatu za stambene i komunalne

poslove gde ga pregleda komisija

koja je formirana isključivo od stručnjaka

– pejzažnih arhitekata. Samo su oni ti koji

izlaze na teren i tom prilikom daju rešenje

o obimu redukcije, o podizanju granja, ili o

seči celog drveta – što je i najređi slučaj.

JKP Zelenilo nekad i sad

Javno preduzeće zaduženo za održavanje

zelenih površina u Beogradu osnovano je

1929. godine, i prošle godine slavilo je 80

godina postojanja. Prve kancelarije Odseka

za ozelenjavanje pri upravi Grada bile

su u istoj zgradi u kojoj smo i razgovarali

sa gospođom Tucović-Baranac:

– Zelenilo je u jednom periodu bilo na

margini, ali danas više nije. Čak i po svim

anketama koje se godišnje vrše o popularnosti

i radu gradskih preduzeća, JKP Zelenilo

Beograd odmah je iza Beogradskih

elektrana što je veliki kompliment.

Ona objašnjava da je uzrok promena koncepcije

politike Zelenila od dolaska Radovana

Draškića na mesto generalnog direktora JKP

Zelenilo Beograd:

Ona je za Build pojasnila da za odobrene

radove građani ne moraju da koriste usluge

Zelenila, već mogu sami da ih obave ili da

plate nekoga. Taj neko može biti Zelenilo ali

i neko drugi. Ovo važi i za drvo koje se nalazi

na privatnoj parceli, ali i kada je drvo, na

primer, na parceli stambene zgrade i nema

samo jednog vlasnika.

Konkurentnost

Zelenilo na tenderima

Želeli smo da saznamo i ulogu Zelenila na

tržištu, naročito u vezi sa tenderima za

uređenje zelenih površina:

– JKP Zelenilo Beograd redovno se prijavljuje

na tendere i tu smo veoma konkurentni.

Naš biro za projektovanje bio je najveći na

Balkanu, a u samom preduzeću danas ima

oko 100 pejzažnih arhitekata, od ukupno

1.200 radnika JKP Zelenila. Ovo predstavlja

značajan ljudski resurs koji je garant kvaliteta

projekta. JKP Zelenilo je karakteristično,

– Politika Zelenila okrenula se mnogo više

neposredno ka građanima, u tom smislu

što smo počeli da radimo na rekonstrukciji,

sanaciji, obnovi i izgradnji blokovskog

zelenila i novih dečijih igrališta.

– Naime, veliki beogradski parkovi uglavnom

su nastali pre Drugog svetskog rata,

osim Tašmajdana, Čuburskog parka i Parka

prijateljstva na Novom Beogradu (na primer,

Topčider je nastao još 1830. godine), tako

da, kada govorimo o parkovima i parkićima

danas, uglavnom mislimo na to, blokovsko

zelenilo, zelenilo između zgrada, itd. Jednostavno,

Beograd se posle Drugog svetskog

rata uglavnom razvijao po tom principu.

Mnoge od tih površina ostale su nedorečene

a mnoge su dotrajale pa ih je neophodno

sanirati i modernizovati. Građani danas vide

ulogu Zelenila u uređenju njihovog okruženja

i na ovim, takoreći, mikro-primerima.

62

www.build.rs


jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

u odnosu na druga javna komunalna preduzeća,

i po tome što pokriva ceo ciklus realizacije

jednog projekta: od proizvodnje sadnog

materijala, preko projektovanja i izvođenja,

do održavanja, naravno, uz obavljanje kompletnog

transporta. Takoreći ponuda ključ u

ruke za zelene površine...

O javnin konkursima za površine u nadležnosti

Zelenila, Tucović Baranac kaže:

– Na površinama za koje smo nadležni nema

konkursa, i sve realizacije završavamo sopstvenim

resursima. Izuzetak su površine od

posebnog značaja, pa Grad nekada raspiše

konkurs na kome mogu da učestvuju svi

zainteresovani koji ispunjavaju propisane

uslove konkursa.

Pejzažna arhitektura

kod nas i u svetu

U razgovoru smo želeli da čujemo više i o

saradnjama Zelenila u smislu poslovanja i

stručnog usavršavanja zaposlenih, ali i o

sarad nji na lokalnom nivou:

– Saradnja Zelenila sa inostranstvom praktično

je obavezna, pre svega kada je reč o

sadnom materijalu. Imamo veoma izraženu

saradnju sa Mađarskom, Češkom, Nemačkom,

Holadijom, itd, što je sasvim prirodno

jer moramo da pratimo trend koji postoji u

svetu. Sa druge strane, i kod nas se organizuju

brojni sajmovi cveća itd, i Zelenilo je

na njima najčešće prisutno. Ponekad se naši

stručnjaci šalju u inostranstvo zbog usavršavanja

– kaže Tucović Baranac i dodaje:

Razgovor smo vodili pred sezonu novogodišnjih

praznika, pa smo pitali da

li će i ove godine biti preuzimanja jelki

sa busenom – akcija koju Zelenilo sprovodi

nekoliko godina unazad:

– Tu se često pojavljuje problem što

građani žele da znaju gde je tačno zasađeno

njihovo drvo a to je praktično nemoguće

pratiti u akciji tih razmera. Glavna

ideja jeste da drvo nastavi da živi, a mi

odredimo jednu ili više lokacija gde će

imati priliku da se razvije – zaključuje

Tucović Baranac ■

– Moram da naglasim da su naše pejzažne

arhitekte u svetu veoma cenjene. Znam na

primer, koleginicu koja radi u Parizu, gde

pejzažni arhitekti imaju titulu koja jednostavno

glasi – pejzažista, i oni se bave isključivo

projektovanjem. Sa druge strane, kod nas na

fakultetu imate i crtanje i slikanje, i mnogo

projektovanja tokom svih godina studija,

pored izučavanja botaničkih i drugih nauka.

Ovo je jedan od pokazatelja da mi još uvek

nemamo standard na tom stupnju da razumemo

koliko je zelenilo važno. Kada uzmete,

na primer, da zgradu možete da sagradite

za šest meseci, a da zelena površina dostiže

hortikulturnu zrelost za 15 godina, postaje

sve jasno.

Tucović Baranac dodaje da je i naša građevinska

praksa nekada poznavala i uvažavala

princip da prilikom izrade sinhronplana

prednost ima projektovanje pejzaža,

određivanje položaja saobraćajnica i zgrada

u odnosu na zelene površine. Neretko

je dolazilo i do izmene urbanističkog plana

u želji da se omogući pravilan razvoj

zelenila ■

JKP Zelenilo Beograd – Javne zelene površine

U okviru delokruga rada JKP Zelenilo Beograd

nadležno je za:

1. Davanje uslova (Zakon o planiranju i

izgradnji Republike Srbije):

• na nivou Planskog akta - saradnja sa nosiocima

izrade Planskog akta, Regulacionih

planova, urbanističkih projekata, preliminarnih

stručnih mišljenja (član 45, stav 3,

tačka 5)

• na nivou Tehničkih uslova za nivo Glavnog

projekta - investitor je u obavezi da

pre izrade Glavnog projekta pribavi Tehničke

uslove iz nadležnosti JKP Zelenilo

Beograd (član 103, stav 1, tačke 6 i 7).

2. Davanje saglasnosti (Zakon o planiranju

i izgradnji Republike Srbije):

• na trasu instalacija - vodovod, kanalizacija,

gasovod, elektroinstalacije, PTT (član

103, stav 2).

3. Davanje saglasnosti (Gradska Odluka o

uređenju i održavanju parkova, zelenih i

rekreacionih površina):

• za privremeno korišćenje javne zelene površine

za sportske vežbe, priredbe, dečije

zabavne parkove i u slične svrhe u skladu

sa propisima koji regulišu ovu materiju

(član 13)

• odobrenje za postavljanje zabavnih parko-

va, cirkusa, sportskih i drugih montažnih

objekata koji se postavljaju na javnoj površini

na zahtev zainteresovanog lica izdaje

organizaciona jedinica uprave gradske

opštine nadležna za komunalne poslove,

uz prethodnu saglasnost organizacije kojoj

je ta površina poverena na upravljanje,

korišćenje i održavanje (gradska Odluka o

uslovima i načinu postavljanja privremenih

objekata na javnim zelenim površinama,

član 17-a)

• za izvođenje radova na javnoj zelenoj površini

investitor je dužan da pribavi uslove

i mišljenje o merama koje se moraju preduzeti

u cilju zaštite javne zelene površine

pri izvođenju radova (član 18)

• Izvođenje radova na postojećim podzemnim

instalacijama koji iziskuju raskopavanje

javne zelene površine ne mogu se

preduzeti bez prethodno pribavljene saglasnosti

(član 20).

Javne zelene površine

Prema gradskoj Odluci o uređenju i održavanju

parkova, zelenih i rekreacionih

površina (Službeni list grada Beograda,

br. 12 / 2001, 15 / 2001, 11 / 2005. godine),

uređenje i održavanje javne zelene površine

je komunalana delatnost od opšteg

interesa. Na teritoriji Grada razlikujemo

tri vrste javnih zelenih površina:

• Javne zelene površine čije održavanje obavlja

javno komunalno preduzeće osnovano

za obavljanje te delatnosti ili kome su

ti poslovi povereni ( JKP Zelenilo Beograd

- detaljnije niže u tekstu).

• Javne zelene površine (park šume) čije je

održavanje povereno saglasno Zakonu o

šumama Republike Srbije (JP Srbijašume).

Javne zelene površine specijalne namene


(zelenilo u školskim dvorištima, u krugu

poslovnih, zdravstvenih, prosvetnih i

kulturnih objekata, tereni namenjeni za

fizičku kulturu, sport i rekreaciju, javne

plaže, zelenilo na gradskim grobljima, botaničke

bašte, zoološki vrtovi, arboretumi

i rasad nici) čije održavanje obavljaju pravna

i fizička lica koja neposredno koriste te

površine ili kojima su te površine poverene

na upravljanje, uređenje i održavanje

zajedno sa objektima izgrađenim na tim

površinama.

Održavanje površina koje nisu poverene

JKP Zelenilo Beograd i JP Srbijašume nije

pod jedinstvenim nadzorom i njihovo održavanje

prepušteno je neujednačenim shvatanjima

i ulaganjima. Ove površine nisu

pokrivene nekom programskom osnovom u

pogledu planiranja, održavanja i unapređenja

zelenila već je kvalitet njihovog podizanja,

uređenja i održavanja na veoma niskom

nivou, često prepušten izboru i oceni lica

koja se o tome staraju. Ovo uslovljava da

velike zelene površine ne samo da nemaju

oblikovnu vrednost već se ne uključuju u

funkciju i sistem zelenila u gradu. To se pre

svega odnosi na zelene površine u krugu poslovnih

objekata, zelenilo ispred individualni

stambenih zgrada i dr. ■

Javne zelene površine u nadležnosti

JKP Zelenilo Beograd:

• javne zelene površine - parkovi, zelene

površine na skverovima, trgovima, pjacetama,

itd.

• zelene površine duž saobraćajnica -

travnjaci, drvoredi i drugi zasadi

• zelene površine duž uređenih obala

reka i drugih vodenih površina

• zelene površine pored i oko stambenih

zgrada u stambenim naseljima i između

blokova stambenih zgrada

• spomen-parkovi i spomen-groblja

• izolacione i zaštitne zelene trake i pojasevi

i pošumljeni tereni ■

www.build.rs

63


oglasi












“Frigoremont” DOO

Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac

tel/fax: 011 87 20 246

mob: 064 13 62 176





Servis, remont i montaža rashladnih

i klimatizacionih kompresora,

postrojenja i opreme










www.nautilusns.com











64 www.build.rs


U pripremi je 9. štampano izdanje kataloga

GRAÐEVINARSTVO

i opremanje

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzećima nudimo

oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje

i internet portal.

Na ovaj način omogućeno je pokrivanje oba medija

po veoma povoljnim cenama.

• sadrži detaljne informacije o preduzećima,

proizvodima i uslugama građevinske industrije

• detaljna klasifikacija proizvoda i usluga

• štampa se jednom godišnje

• besplatno se distribuira preduzećima koja posluju

u domenu građevinarstva

• promovisan na sajmovima građevinarstva i nameštaja

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs


Predstavljanje u BUILD magazinu

Tržište

Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim

obrtom kapitala u Srbiji

Izdavač

Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti

i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca

Besplatna distribucija

Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,

preduzetnici...

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude

kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta

Internet

Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs

Oglašavanje

BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših

proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 16 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Preduzeće

Ime i prezime

narudžbenica za naša izdanja

Funkcija

Adresa

Mesto

Telefon

Telefon

Mob. tel.

Fax

E-mail

Web

PIB

Opis

delatnosti

Ulica i broj

Mesto

( )

( )

( )

( )

Mat. br.

Broj zaposlenih

1 do 10

11 do 25

26 do 50

51 do 100

101 do 500

više od 500

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*

* samo za preduzeća m.p.

tačnost podataka overava


SAJAMSKI

BROJ

Besplatni poslovni magazin

građevinske industrije

Free business construction industry magazine

Topic for the next issue: FAIR ISSUE /build 17/

Veći tiraž • Dodatna distribucija na sajmu • Veći broj strana


građevinarstvo

u porastu

više od milion poseta godišnje

More magazines by this user
Similar magazines