BUILD No.2 - BUILD magazin
BUILD No.2 - BUILD magazin
BUILD No.2 - BUILD magazin
- No tags were found...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
info<br />
ENERGOPROJEKT ZA GRČKI<br />
BLUEHOUSE GRADI POSLOVNI<br />
CENTAR NA NOVOM BEOGRADU<br />
Kompanija ENERGOPROJEKT HOLDING<br />
potpisala je sa grčkom kompanijom za nekretnine<br />
BLUEHOUSE ugovor o izradnji komercijalno-poslovnog<br />
centra površine 50.000 m 2 , a<br />
vrednost investicije prelazi 60 miliona evra.<br />
„Velelepni objekat biće izgrađen u Bloku 26<br />
na Novom Beogradu, a rok izgradnje je dve<br />
godine”, navodi se u saopštenju i dodaje da je<br />
potpisivanjem ovog ugovora vrednost ugovorenih<br />
poslova ENERGOPROJEKTA premašila<br />
iznos od pola milijarde evra.<br />
Ugovor su potpisali generalni direktori kompanija,<br />
Vladan Pirivatrić i Janis Delikanakis,<br />
a u podršci fi nansiranju učestvovaće i grčka<br />
ALPHA BANK.<br />
OBNOVA BEDEMA OKO POBEDNIKA<br />
Ove godine u planu je uređenje kompleksa<br />
Zindan kapije, Sahat kule i Sahat kapije,<br />
Stambol kapije, kompleksa Barutane, Malog<br />
stepeništa, kao i svih preostalih bedema, naročito<br />
Gornjeg grada.<br />
Obnova Beogradske tvrđave u toku godine je<br />
jedan od prioriteta gradskih vlasti, budući da<br />
će za radove na ovom spomeniku kulture biti<br />
utrošeno dva i po puta više novca nego u periodu<br />
od 2001. do 2006. godine. Radmila Hrustanović,<br />
zamenik gradonačelnika, odobrila je<br />
da bezmalo 30 miliona dinara bude izdvojeno<br />
iz gradske kase za restauratorske radove na<br />
pojedinim delovima Beogradske tvrđave, kao<br />
i za pripremne istraživačke radove arhitekture<br />
Južne kapije.<br />
„Za ovu godinu planirali smo da u Beogradsku<br />
tvrđavu bude uloženo oko 800 miliona dinara,<br />
a posao ćemo nastaviti sledeće godine. Ove<br />
godine je u planu obnova kompleksa Zindan<br />
kapije, Sahat kule i Sahat kapije, Stambol kapije,<br />
kompleksa Barutane, Malo stepenište,<br />
kao i svih preostalih bedema, naročito Gornjeg<br />
grada” rekla je Hrustanovićeva i dodala da su<br />
sada u toku radovi na restauraciji bedema oko<br />
spomenika Pobednik.<br />
Inače, posebno važna biće obnova kapije<br />
Karla Šestog i Rimskog bunara, jer ovi objekti<br />
nikad nisu obnavljani.<br />
Osim toga, gradske vlasti izdvojile su<br />
15.000.000 dinara za brojne građevinske i<br />
elektroinstalaterske radove u Bitef teatru,<br />
među kojima je i obnova unutrašnjosti pozorišta<br />
i krova ovog zdanja. Ove obimne popravke<br />
omogućiće kvalitetnije izvođenje redovnog<br />
programa i realizovanje programa festivala<br />
„Bitef”. Zamenica gradonačelnika juče je dala<br />
saglasnost da Kuća legata dobije na čuvanje<br />
i održavanje umetnička dela Nedeljka Gvozdenovića,<br />
Riste Stijovića i Tome Rosandića,<br />
koja su ovi umetnici zaveštali gradu Beogradu.<br />
Među brojnim zaveštanim umetničkim<br />
delima su uljane slike, akvareli, skice, crteži<br />
i skulpture.<br />
PROGRAM OBNOVE FASADA<br />
Više od 30 skupština stanara u gradu učestvovaće<br />
u programu obnove fasada jer su<br />
ispunile uslove konkursa od prošle godine za<br />
sufi nansiranje radova na održavanju krovova,<br />
fasada i liftova.<br />
Ako sve skupštine stanara koje su dobile tu<br />
mogućnost zaključe ugovore, ukupna vrednost<br />
radova biće oko 94,3 miliona, od čega će<br />
70 odsto, odnosno nešto manje od 70 miliona<br />
dinara, biti izdvojeno iz budžeta grada, dok bi<br />
preostalih 30 odsto obezbedili sami stanari.<br />
„Smatramo da će konkurs ove godine, biti<br />
uspešniji i masovniji od prethodnih, kao i da<br />
će u narednoj godini u gradu biti mnogo više<br />
obnovljenih fasada”, rekla je zamenik gradonačelnika<br />
g-đa Radmila Hrustanović.<br />
Ona je dodala da je od 2003. godine, na četiri<br />
dosadašnja konkursa, u okviru projekta „Popravimo<br />
zajedno” popravljeno 339 objekata,<br />
za šta je grad izdvojio oko 300 miliona dinara,<br />
dok su stanari dali oko 94 miliona.<br />
GRADSKA GALERIJA<br />
NA TRGU REPUBLIKE<br />
Gradska galerija na Trgu Republike, koja bi<br />
trebalo da počne da se gradi ove godine, imaće<br />
dvostruko više kvadrata nego što je u početku<br />
planirano. Konkursom iz 2004. godine<br />
predviđena je izgradnja oko 10.000 kvadrata,<br />
dok novi urbanistički plan za centar grada dozvoljava<br />
objekat od oko 23.000 kvadrata.<br />
„Projekat gradske galerije je sada usklađen sa<br />
Planom detaljne regulacije za Trg Republike,<br />
na kom se paralelno radilo. Programska komisija<br />
mesecima je razrađivala skice koje smo<br />
dobili konkursnim rešenjem iz 2004. godine<br />
i došli smo do idejnog rešenja u kom će biti<br />
4.900 kvadrata izložbenog prostora, skoro dva<br />
puta više nego što ima Muzej „25. maj”, rekla<br />
je Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika,<br />
zadužena za kulturu.<br />
Prema urbanističkom planu, veličina objekta u<br />
gabaritima ostala je ista kao što je predviđeno<br />
konkursnim rešenjem iz 2004. godine, samo<br />
je centralna „rupa“ novim planom popunjena.<br />
“Predlogom rešenja Bojane Puzić i Natalije<br />
Ristanović, koje su pobedile na konkursu, prediđeno<br />
je da centalni deo građevine bude prazan.<br />
U međuvremenu, završen je urbanistički<br />
plan za Trg Republike i dozvoljeno je da se<br />
sazida nešto više od 20.000 kvadrata. Sada<br />
radimo na razradi rešenja koji će se uklopiti<br />
u urbanističke uslove” kaže arhitekta Vladimir<br />
Lojanica, profesor Arhitektonskog fakulteta<br />
koji na projektu gradske galerije radi sa autorima<br />
pobedničkog rada i gradskim vlastima.<br />
Uprkos razlici u kvadratima, veličina objekta<br />
ostaće potpuno ista, možda čak i nešto manja.<br />
Ispod zemlje u neposrednoj blizini nove zgrade<br />
gradske galerije, planirana je i stanica budućeg<br />
lakog metroa. Galerija će pod zemljom<br />
imati depoe i garažu na dva nivoa. Pretpostavlja<br />
se da će ispod zemlje biti prostora i<br />
za komercijane sadržaje. U samoj zgradi<br />
galerije komercijalni prostor biće sveden na<br />
minimum. Prema rečima arhitekte Lojanice,<br />
predviđa se da uz galeriju budu radnje poput<br />
knjižara, gift šopova i druge, slične namene.<br />
Na vrhu zgrade od tri sprata planira se restoran-vidikovac.<br />
Operski pevač Živan Saramandić, pisac Siniša<br />
Kovačević, arhitekte Mihajlo Mitrović, Milan<br />
Pališaški i Branko Bojović i još nekoliko desetina<br />
njihovih kolega se, međutim, snažno protive<br />
izgradnji galerije na Trgu Republike, ističući<br />
da je gradu potrebnija opera.<br />
„Trg Republike nije oduvek imao slobodnu<br />
zelenu površinu koja je sada Plato dr Zorana<br />
Đinđića. U bomardovanju 1941. godine<br />
ceo trg je sravljen sa zemljom, neke zgrade<br />
su obnovljene, ali zgrada u kojoj je bila Kolarčeva<br />
kafana nije. Bilo je pokušaja da se trg<br />
zaokruži izgradnjom nekog objekta, ali ništa<br />
nije realizovano. Projekat galerije je pokušaj<br />
naše generacije da Trg zaokruži” kaže Gorica<br />
Mojović.<br />
PRVI PROJEKAT BORISA PODREKE<br />
U BEOGRADU<br />
Čuveni evropski arhitekta, akademik, univerzitetski<br />
profesor, dobitnik niza prestižnih<br />
priznanja – Boris Podreka predstavio je 15.<br />
maja, u Svečanoj Sali Skupštine grada, idejno<br />
arhitektonsko-urbanističko rešenje Muzeja<br />
nauke i tehnike, čija se izgradnja fi nansira iz<br />
Nacionalnog investicionog plana. Ovo je prvi<br />
projekat profesora Podreke u Beogradu, mestu<br />
njegovog rođenja.<br />
„Stara zgrada termoelektrane na Dorćolu je<br />
idealan prostor za arheološko-industrijsku<br />
baziliku smeštenu u gradsku četvrt, fragmentiranu<br />
ne višom silom, već sklonostima njenih<br />
stanovnika. Ta četvrt će sačuvati svoj izgled<br />
u kom se oseća eho pariske arhitekture s početka<br />
prošlog veka“, objasnio je profesor Podreka.<br />
Ravnoteža između zatečenog urbanog<br />
nasleđa i savremenih arhitektonskih zahvata<br />
čini prepoznatljivu crtu radova profesora Podreke,<br />
koji je takav pristup ilustrovao i svojim<br />
poznatim projektima muzeja u Veneciji i Limožu.<br />
Projekat rekonstrukcije i adaptacije termoelektrane<br />
za potrebe Muzeja nauke i tehnike<br />
(osnovanog 1989.) je podržan od strane<br />
Ministarstva kulture Srbije i Skupštine grada<br />
Beograda, te se očekuje da će konferencija<br />
međunarodnog udruženja tehničkih muzeja,<br />
zakazana za 2009. u Beogradu, biti održana u<br />
novoj zgradi Muzeja nauke i tehnike.<br />
10 www.build<strong>magazin</strong>.com
Change language