SADRZAJ

- Konvenciju o zabrani kasetne municije: Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije potpisala i
ratifikovala tu konvenciju, a veoma je dosta propatila od kasetnih bombi (tokom vojne
intervencije Nato-a, 1999.).
„Ženska” Rezolucije 1325 ili militarističko-birokratska alatka za evro-atlantske
integracije elita na vlasti?
Država se sluzi R1325 radi postizanja političkih ciljeva vladajuće elite. Institucije države Srbije
su 2010. godine izradile Nacionalni akcioni plan/NAP za implementaciju R1325. Proces izrade
Nacionalnog akcionog plana za Rezoluciju SB UN 1325 u Srbiji (NAP) bio je netransparentan,
nedemokratski i neparticipativan, o čemu svedoči i istraživanje ŽUC-a iz 2010. godine-država
sarađuje samo sa organizacijama „koje poslušno slede potrebe države”.
U političkoj analizi teksta i procesa izrade Preporuka NAP-a u Srbiji Žene u crnom su istakle
ozbiljne nedostatke, a pre svega izrazito militaristički karakter dokumenta i celog procesa
NAP-a: „Ministarstvo odbrane kao nosilac izrade NAP-a svedoči o militarističkom pristupu
bezbednosti.
U tom dokumentu usvojenom krajem 2010. se kaže da će institucije zadužene za primenu
R1325 finansijski podržati programe pomoći ženama silovanim u ratu, tj. “žene koje su
tokom ratova na prostoru bivše SFRJ bile izložene mučenju i seksualnom zlostavljanju”.
Odmah smo pitale te predstavnike države na koji način planiraju da organizuju, finansijski
podrže i sprovedu, na primer, programe pomoći ženama silovanim u ratu, čiji se broj
procenjuje na više desetine hiljada, samo u Bosni i Hercegovini. Nedavno smo saznale da su
upravo taj deo dokumenta izbacili! Dakle, vlasti Srbije selektivno i arbitrarno upotrebljavaju
R1325, umesto da se u skladu sa Rezolucijom 1325, član 12, Srbija založi „da spreči
nekažnjivost i krivično goni odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine,
uključujući i one koji se odnose na seksualno i drugo nasilje nad ženama i devojkama”, itd.
Za vlasti u Srbiji Rezolucija 1325 predstavlja još birokratsku alatku koja stvara iluziju lažne
integracije i mitomanske opsednutosti 'liderstvom u regiji'.
Nažalost, i na globalnom nivou Rezolucija 1325 postala je jedan od „atraktivnih modnih
hitova” na tržištu projekata, vid navodne „plodne i uspešne saradnje” civilnog društva,
države i međunarodnih institucija, pre svega UN.
Ipak, Žene u crnom su odlučile da se uhvate u koštac sa svim tim izazovima i pokušavaju da
daju svoj doprinos feminističko-antimilitarističkom konceptu bezbednosti, deleći to iskustvo
sa srodnom mrežama. Kako feminističko-antimilitarističkih aktivistkinja, tako i nama bliske
regionalne i globalne ekspertkinja za bezbednost, ukazuje da problem nije samo primena,
već je problematičan i sam militarizovani karakter R1325:
- Patrijarhalni i militaristički karakter Rezolucije 1325: ogleda se i u tome što se skoro
isključivo bavi ratom i vojnim sukobom kao trajnim, prirodnim, neizbežnim stanjem
stvari
- Militarizacija feminističkih zahteva za jednakošću: kvantitativno uključivanje žena u
sektor bezbednosti i militarističke strukture, svodi zahteve za jednak pristup moći
isključivo na učešće žena u autoritarnim patrijarhalnim stukturama - vojnoj moći, u
militarističkom konceptu bezbednosti, a ono što najviše zanima žene - ljudska
bezbednost je u drugom planu R1325.
36