|IVETI SE NE MORA, PRI:ATI SE MORA

година IV број 19, 2010. цена 290 дин.
www.nacionalnarevija.com
EU 5 € ♦ GB 4,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 60 NOK ♦ 50 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 29 HRK ♦ MK 245 MKD ♦ BiH 8 KM ♦ CG 4 €
Одлазак:
Момо Капор
(1937-2010)
|IVETI
SE NE MORA,
PRI:ATI
SE MORA
Лаза Лазаревић
Бора Станковић
Нађа Тешић
Остоја Балкански

PORTAL

На кунстдру ку, с де бљим ко ри ца ма,
ши ве но жи цом, у спе ци јал ној ку ти ји!
Ис ко ри сти те ве ли ки са јам ски по пуст, по се ти те наш штанд!
По зо ви те „Прин цип Прес”!
Медијски партнер
Партнери издања
Висока туристичка школа, Београд
Цетињска 6, 11000 Београд
Тел.: +381 (11) 322 70 34
Принцип Прес
www.turistinfosrbija.com
www.nacionalnarevija.com

PROLOG
Издавач:
„Принцип Прес”,
Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд
Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92
Факс: +381 (11) 324 56 21
office@nacionalnarevija.com
www.nacionalnarevija.com
Директор и главни уредник:
Мишо Вујовић
Заменик главног уредника:
Бранислав Матић
Технички уредник:
Александар Ћосић
Уредник фотографије:
Драган Боснић
Заглавље и дизајн насловне стране:
Јован Жељко Рајачић
Сарадници:
Момо Капор , Милован Витезовић, Драган
Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган
Лакићевић, Јован Пејчић, Драган Мраовић,
Срба Јанковић, Александар Јовановић ,
Бојан Мандић, Драган Булатовић, Петар
Милатовић, Љиљана Дугалић, Јово Бајић,
Милена З. Богавац, Војислав Филиповић,
Саша Шарковић, Зоран Плавшић,
Хелена Дуковић, Влада Арсић, Драгана
Букумировић, Дејан Ђорић
Фотографије:
Жељко Синобад, Матија Коковић,
Александар Ћосић, Бранко Јовановић,
Раде Бошњак, Станоје Радуловић
Илустрације:
Миле Кулачић, Предраг Тодоровић
Маркетинг:
Мирко Вујовић
Огласи и односи са јавношћу:
Љиљана Михајлов
Пласман и продаја:
Миленко Василић, Влада Павковић,
Душко Никитовић
Секретар редакције:
Јелена Јовић
Штампа:
„Портал”, Београд
ПО СЛЕ ТРИ ГО ДИ НЕ ОД у ПИ РА ЊА
„НА ЦИ О НАЛ НЕ РЕ ВИ ЈЕ”
По­ску­пље­ње
Одав но већ ов де ни је вест да је не што по ску пе ло. Као за мор ни
шум у сво јим гла ва ма, но си мо тај па кет хор ских об ја шње ња:
по ску пље ње ре про ма те ри ја ла, по ре ме ћај на свет ском тр жи шту
енер ге на та, курс евра, по ве ћа ње да жби на и ха ра ча, објек тив не околно
сти, су бјек тив не сла бо сти, те рен кли зав а лоп та окру гла. Са да, кад
смо по сле ду гог опи ра ња и ми би ли при ну ђе ни да по ви си мо це ну
На ци о нал не ре ви је, зар тре ба да се при дру жи мо том хо ру? Зар ни је
пра ва вест да је На ци о нал на ре ви ја ус пе ла да не по ску пи три го ди не,
упр кос ди ги тро ни ма? Зар не би тре ба ло да об ја сни мо, за пра во, ка ко
смо то из др жа ли?
За и ста у овај про је кат ула же мо ве ли ки труд. Од све га свог другог
одва ја мо и ов де до ме ће мо, уве ре ни да је ово по треб но и ва жно.
По сто је и дру ги, пре свих углед ни при вред ни ци, све сни вред но сти
На ци о нал не ре ви је, све сни да то ни је са мо ча со пис не го и кул тур ни
мо дел, па нас од по чет ка по др жа ва ју сво јим парт нер ством. И онај
озби љан по слов ни свет ко ји, на су прот на ди ру ћем пли ћа ку и те рору
ба нал но сти, не по гре ши во пре по зна је свој ин те рес да се ре дов но
огла ша ва баш у ова квом ча со пи су и да се обра ћа баш пу бли ци ка ква
сте ви, на ши чи та о ци, на ши нај ве ћи са ве зни ци.
Без те по др шке, на рав но, не би смо мо гли.
Од ве ли ког зна ча ја за На ци о нал ну ре ви ју је и стал ни раст бро ја
прет плат ни ка, чи ње ни ца да је ча со пис ушао прак тич но у све ин ститу
ци је, шко ле, цр кве, да нас чи та ју и ста ри ји и омла ди на, ур ба на и
се о ска, фи ни и обра зо ван свет. Ско ро цео ти раж на ен гле ском је зи ку
и да ље бес плат но де ли мо стра ним ам ба са да ма и ком па ни ја ма у Срби
ји, из ве шта чи ма и пут ни ци ма, ин ве сти то ри ма и го сти ма.
За ни мљи во, сви стран ци ко ји су има ли у ру ка ма На ци о нал ну реви
ју би ли су уве ре ни да иза овог про јек та сто ји др жа ва Ср би ја, главом
и бра дом, ша ком и ка пом, од но сно да је ово офи ци јел но гла сило.
Та ко је то, ка жу, сву где у све ту са ова квим ма га зи ни ма, јер та ква
ми си ја је по сао др жа ве. Уме сто раз у ве ра ва ња, ка ко би то на ла га ла
исти на у на шем слу ча ју, ми смо им мо гли по ну ди ти са мо осмех.
Партнери издања:
На на слов ној
стра ни:
Мо мо Ка пор и
ње гов пас Ар чи
(Фо то: Жељ ко
Си но бад)
Часопис уписан у Регистар јавних гласила
Републике Србије, бр. HV000385
СПЕЦИЈАЛНА БОЛНИЦА,
ВРЊАЧКА БАЊА
ЈП ПК
КОСОВО-ОБИЛИЋ
-turizam.com
Медијски партнери:
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија
COBISS.SR-ID 139088140
РТС
Јавни сервис Србије
ИН РАДИО
НОВИ САД
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА
војводина
телевизија
ваших путовања
04 Број 19 • 2010.
Издање покренуто уз подршку Туристичке организације Србије

Vitra`
04 Пролог
06 Хроника
Putokaz
SADR@AJ
10 Лепо лице Србије
29 Посета: Раковица
34 Из ваздуха: Расина и Троморавље
40 Лазаревац: „Колубарафест”
50 Пећине: Преконошка
54 Расејање: Код Срба у Перту
Qudi
14 Одлазак: Момо Капор (1937-2010)
22 Више од игре: Нађа Тешић
86 Врхови: Бора Станковић
^itanka
60 Средњовековни градови: Прокупље
62 Трагови: Благо под ораницом
65 Живот, романи: Јегор Строганов
69 БГ: Онамо нека бели се град
100 Ужице: Сину виђело из ријеке
Kultura
44 Иницијатива: Стаза српске славе
72 СВЕТИОНИЦИ: ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ
75 Национална ТВ: Петар Станојловић
79 Око: Зоран Данилов Поповић
82 Обележја: Српске поштанске марке
Predstavqawe
92 Јубилеј: 160 година војног школства
97 Школа: „Др Драган Херцог”
104 Осигурање: Каско у ДДОР-у
108 Лидери: „Меркур”
110 Здравље: Гамзиградска бања
112 КОМУНИКАЦИЈЕ: ТЕЛЕКОМ „СРБИЈА”
114 ОБЈЕКТИВ: У КРУПНОМ ПЛАНУ
116 Гастрономија: „Бастион 2”
www.250.rs
N o 19 • 2010
05

VITRA@
Му­зе­ји Бе­о­гра­да
Из ло жбом „4/24 – Бе о град кроз му зе је гра да Бе о-
гра да”, отво ре ном сре ди ном мар та у Ин фор ма тив ном
цен тру Ту ри стич ке ор га ни за ци је Бе о гра да, јав но сти
је још јед ном на убе дљив на чин овај ве ли ки кул тур ни
по тен ци јал пред ста вљен као ва жна ту ри стич ка компа
ра тив на пред ност срп ске пре сто ни це. Зна ме ни тости
ко је се чу ва ју у Ко на ку кне ги ње Љу би це, Му зе ју
Па је Јо ва но ви ћа, Му зе ју Иве Ан дри ћа, Му зе ју Јо ва на
Цви ји ћа, Му зе ју То ме Ро сан ди ћа, Му зе ју Ба њич ког
ло го ра, и у дру гим му зеј ским уста но ва ма ко је де лу ју
под окри љем Му зе ја гра да Бе о гра да, ве о ма су атрактив
не и за до ма ће и за ино стра не го сте.
То ком вир ту ел ног оби ла ска му зе ја, на овој из ло жби отво ре ној до 16. апри ла, кроз прин то ве
нај а трак тив ни јих екс по на та и ен те ри је ра, по се ти о ци мо гу да са зна ју ка ко се жи ве ло у до му српске
кне ги ње Љу би це Обре но вић, ка ко су из гле да ли ен те ри је ри гра ђан ских ку ћа Бе о гра да XIX
ве ка, ко је је сли ке Па ја Јо ва но вић по кло нио гра ду Бе о гра ду, ка ко је из гле дао ам би јент у ње го вом
ате љеу или у рад ној со би Иве Ан дри ћа...
Свет­ска ба­шти­на
Књи га Свет ска ба шти на Ср би је – спо ме ни ци кул ту ре на
ли сти свет ске кул тур не ба шти не пред ста вље на је не дав но у
На род ном му зе ју у За је ча ру, гра ду ко ји ће у сеп тем бру би ти
до ма ћин цен трал не ма ни фе ста ци је о европ ској кул тур ној башти
ни. Осим срп ских сред њо ве ков них са крал них би се ра, на
Ли сти је од 2007. упи сан и ар хе о ло шки ло ка ли тет Гам зи град
(Фе ликс Ро му ли ја на) код За је ча ра.
Књи га је тре нут но до ступ на на срп ском и ен гле ском, а у току
је пре во ђе ње на не мач ки и ки не ски је зик. Циљ про јек та је
да оба ве сти свет о свет ском зна ча ју срп ске кул тур не ба шти не,
али и да по кре не ко ри шће ње те ба шти не као фак то ра раз во ја
еко но ми је, кул тур ног ту ри зма и укуп ног на прет ка Ср би је.
Не­за­бо­рав­на Бе­та
Три де сет че ти ри сли ке и две ка ри ка ту ре чу ве не сли кар ке
Бе те Ву ка но вић (1872-1972), на ста ле из ме ђу 1895. и 1962, изло
же не су у ре но ми ра ној Га ле ри ји РТС-а до 1. ма ја. При ре ђена
у знак се ћа ња на ову „Ба вар ку по по ре клу, а Срп ки њу по
жи во ту и ра ду”, ре тро спек тив на из ло жба са др жи пор тре те,
ауто пор тре те, пеј са же, ве ду те, ак то ве и ен те ри је ре из фун ду са
Му зе ја гра да Бе о гра да, На род ног му зе ја, Исто риј ског му зе ја
Ср би је и из при ват них ко лек ци ја.
Ро ђе на је у Ба вар ској. По сле Мин хен ске ака де ми је и борав
ка у Па ри зу, уда јом за сли ка ра Ри сту Ву ка но ви ћа, 1898.
сти же у Бе о град и за у век оста је, ода брав ши ову зе мљу за сво ју
и овај на род за свој. „До не ла је но ве са др жа је и но ве вредно
сти у ли ков ни жи вот и кул ту ру Ср би је”, ка же Ни ко ла Кусо
вац, аутор из ло жбе. „До ње не по ја ве мо же се го во ри ти о
јед ном то ку срп ске умет но сти, а од ње не по ја ве о дру гом.” У
срп ској исто ри ји умет но сти сма тра се, уз Мар ка Му ра та, нај зна чај ни јим пред став ником
пле не ри зма, а не ка ње на де ла би ла су бли ска им пре си о ни зму.
Пре ми ну ла је у Бе о гра ду 1972, у 101. го ди ни.
6 Број 19 • 2010.

Се­зо­на
Упло вља ва њем кру зе ра „Штра ус” у бе о град ско при стани
ште, 18. мар та је и зва нич но отво ре на ту ри стич ко-на у-
тич ка се зо на 2010. Ве ли ком бро ју ино стра них ту ри ста ко ји
су та ко, во дом, при спе ли у глав ни град Ср би је, при ре ђен је
тра ди ци о нал ни ра до сни до чек, са по га чом, со љу, тру ба чи ма,
здра ви ца ма. То плим ре чи ма до бро до шли це обра ти ли су им
се пред став ни ци гра да и Ту ри стич ке ор га ни за ци је Бе о гра да.
Бе о град је ла ни за бе ле жио 812.803 ино стра на но ће ња, а
ове го ди не оче ку је се на ста вак ра ста. Све ве ћи број го стију
сти за ће ре ка ма, што срп ску пре сто ни цу оба ве зу је на да ље
уна пре ђи ва ње ње не реч не и на у тич ке ин фра струк ту ре.
Хо­мо­ље
„Сли ке из Хо мо ља” на слов је из ло жбе фо то гра фи ја Алек сандра
Ке ли ћа и Зо ра на Ми ло ва но ви ћа, отво ре не по чет ком мар та
у Ет но граф ском му зе ју у Бе о гра ду. По де ље на у ви ше це ли на, изло
жба кроз 36 цр но-бе лих фо то гра фи ја пред ста вља на род не обича
је, по ро дич не и се о ске сла ве, на род ну ар хи тек ту ру, као и (на
жа лост) за пу сте ле обла сти овог
ина че ве о ма жи во пи сног де ла
Ср би је. Пре ма упут стви ма ет но -
ло га Ве сне Би жић Ом чи кус и Љуби
ше Сто ја но ви ћа, Ке лић и Мило
ва но вић фо то а па ра том су забе
ле жи ли оно нај за ни мљи ви је
и та ко је на ста ла фо то мо но графи
ја Хо мо ље, из ме ђу не ста ја ња
и на ста ја ња, та ко ђе пред ставље
на овом при ли ком.
Исто вре ме но, у Ет но графском
му зе ју од ви јао се про грам „Да ни Хо мо ља”. Пред ставље
ни су фол клор, ста ри за на ти, ру ко тво ри не, тра ди ци о нална
је ла и про из во ди из овог кра ја, а све је упот пу ње но ре ви јом
фил мо ва о Хо мо љу и пре зен та ци јом ту ри стич ких по тен ци јала
оп шти не Жа гу би ца.
„Ћи­ра”
Чу ве ном „Шар ган ском осми цом” од
апри ла до но вем бра 2009. во зи ло се ви ше
од 67.000 ту ри ста из зе мље и ино стран ства,
а ме ђу њи ма су се, по ред Ен гле за, Не ма ца,
Аустри ја на ца, Ита ли ја на, Фран цу за, Шкотлан
ђа на(...), на шли и по се ти о ци чак из Јапа
на и Аустра ли је.
„Шар ган ска осми ца”, 13,5 ки ло ме та ра
ду га пру га уског ко ло се ка у за пад ној Ср би ји,
про ла зи кроз из у зет но жи во пи сан пре део,
али и кроз 22 ту не ла, пре ко пет мо сто ва и
ви ја дук та, што је чи ни јед ном од нај а трак тив ни јих ту ри стич ко-му зеј ских пру га у Евро пи.
Њо ме брек ће љуп ки ста рин ски воз „ћи ра”, ву ку ћи ва го не са по чет ка про шлог ве ка.
N o 19 • 2010
7

VITRA@
При­јем
По во дом пред ста вља ња Ре пу бли ке Ку бе на стра ни ца ма На цио
нал не ре ви је, ам ба са дор ове ка рип ске зе мље ње на ек се лен ци ја
Мер це дес Мар ти нез Вал дес, са са рад ни ци ма, уго сти ла је ди ректо
ра на ше ку ће Ми шу Ву јо ви ћа у сво јој бе о град ској ре зи ден ци ји.
За хва љу ју ћи се на афир ма тив ном са др жа ју, го спо ђа Мар ти нез је
ре кла да ње на др жа ва, и по ред ком плек сне еко ном ске си ту а ци је,
на сто ји да се што ви ше отво ри пре ма све ту, по ве ћа из воз, афирми
ше свет ска до стиг ну ћа свог здрав стве ног си сте ма, оса вре мени
по љо при вре ду као сво ју ва жну при вред ну гра ну. Ту ри зам, као
тре ћа по сна зи ку бан ска при вред на гра на, на ста вља по след њих
го ди на да бе ле жи раст, на гла си ла је го спо ђа Мар ти нез, и по зва ла
нас на дру же ње по во дом до ла ска у Бе о град про мо тив ног ка ра вана
Ку бе сре ди ном апри ла.
Освр ћу ћи се на пи са ње На ци о нал не ре ви је о Ку би, пр ви се кретар
ку бан ске ам ба са де го спо дин Мо ли на је за па зио да је ње го ва зе мља на стра ни ца ма на шег ча сопи
са пред ста вље на „сли ко ви то, то пло и при ја тељ ски”.
Са­јам
И ово го ди шњи 32. ме ђу на род ни са јам ту ризма
у Бе о гра ду, од 24. до 28. фе бру а ра, у ве ликој
ме ри био је обе ле жен те мат ским из да њем
На ци о нал не ре ви је „Ту ри зам 2010”. По ред широ
ког пред ста вља ња срп ске ту ри стич ке по ну де
и раз ма тра ња стра те ги ја раз во ја те при вред не
гра не у Ср би ји, свој ин те рес да се на ђу у том
из да њу ви де ли су и пред став ни ци ту ри стич ких
при вре да Ма ке до ни је, Ма ђар ске, Шпа ни је, Хрват
ске, Тур ске...
За сво је при ја те ље, са рад ни ке и кли јен те
На ци о нал на ре ви ја при ре ди ла је по себ но са јам ско дру же ње. За га стро ном ске
ча ро ли је из Ср би је био је за ду жен пр ви тим ре но ми ра ног бе о град ског ре сто ра на „Орао”, а
ме ђу по ну ђе ним ви ни ма на ро чи ту па жњу је при ву кло оно ме то хиј ско, из ви ни ца ма на сти ра
ви со ки Де ча ни у Ве ли кој Хо чи.
Ма­пе­тов­ци у Бе­о­гра­ду
По во дом че тр де се тог ро ђен да на чу ве них лу та ка, у
бе о град ском СКЦ-у 18. мар та пре ми јер но је из ве ден
мју зикл Ма пет – је дан свет. Шар мант ни Кер мит, Гонзо,
Флојд, Звер ко, Зот, Фро зи, Мис Пи ги, и дру ги, поја
ви ли су се пред ве се лом и по ма ло га ну том срп ском
пу бли ком. Уз „Ма пет шоу” Џи ма Хен со на ста са ва ло је
че тр де сет ге не ра ци ја ши ром све та. По ред ТВ се ри је,
ве ли ки успех до жи ве ли су и фил мо ви Ма пе тов ци, Вели
ке лу до ри је и Ма пе тов ци за у зи ма ју Мен хетн.
Срп ски „Ма пет” спек такл, сво је вр сни омаж култним
ју на ци ма, тај мју зикл ко ји је пре ра стао у пра ви прав ца ти ма пе тов ски кон церт, де ло је
сјај них мла дих бе о град ских му зи ча ра оку пље них у бен ду „Про фе со ри”. Сви они – Вла дан
Сто иљ ко вић, Урош Те о фи ло вић, Ми лош Бо снић, Ве ли мир Ђу кић и Иван Мар ја но вић – профе
со ри су ги та ре, хар мо ни ке, кон тра ба са... и пре да ју у шко ла ма, па отуд име бен да. По ја ча ли
су их во кал Бо ја на Ста ме нов (Miss Пи ги), Ма ја Ми тро вић (Син ди Ло пер), Ана Се вић (Ри та
Мо ре но), Зо ра на Ми ло ша ко вић (Кер мит)...
8 Број 19 • 2010.

На­гра­де „Ле­по ли­це Ср­би­је 2010”
За вр шен је Tрећи ве ли ки на град ни кон курс
„Ле по ли це Ср би је” за се ри ју нај леп ших фо то графи
ја из на ше зе мље, ко ји су рас пи са ли На ци о нална
ре ви ја и Ви со ка ту ри стич ка шко ла стру ков них
сту ди ја.
Ме ђу ве ћим бро јем оних ко ји су ушли у за вршни
круг, нај ви ше бо до ва и пр ву на гра ду осво ји ла
је Све тла на Дин га рац из Бе о гра да (40 бо до ва).
Дру гу на гра ду осво јио је Фа дил Шар ки из Новог
Бе о гра да (39 бо до ва). Тре ћу на гра ду осво јио
је Са ша Ма ри чић из Бе о гра да (36 бо до ва). Од луком
жи ри ја, ове го ди не спе ци јал не по хвал ни це су
до де ље не Иго ру Мар ко ву из Но вог Са да (33 бо да),
Де ја ну Кр сма но ви ћу из Чач ка (32 бо да) и Љу би воју
Ма ри чи ћу из Обре нов ца (26 бо до ва).
Сви на гра ђе ни и по хва ље ни ауто ри би ће предста
вље ни у на ред ним из да њи ма На ци о нал не ре ви је,
по пла сма ну, по чев од овог бро ја.
Жи ри је ра дио у са ста ву: про фе сор др Ми лан
Ска кун, ди рек тор Ви со ке ту ри стич ке шко ле, председ
ник; Дра ган Бо снић, про фе си о нал ни фо тограф,
уред ник фо то гра фи је у На ци о нал ној ре ви ји,
пот пред сед ник; Жељ ко Си но бад, про фе си о нал ни
фо то граф, уред ник фо то гра фи је у Илу стро ва ној
по ли ти ци, члан; Бра ни слав Ма тић, за ме ник главног
уред ни ка На ци о нал не ре ви је, члан.
N o 19 • 2010
9

L E P O L I C E S R B I J E
Све тла на Дин га рац (Бе о град, 1971). Ин те ре со ва ње пре ма фото
гра фи ји раз ви ла је као са свим при род ну по сле ди цу сво је ве ли ке
љу ба ви пре ма при ро ди и пла ни на ре њу, по ку ша ва ју ћи да ка ме ром
за у ста ви вре ме и од за бо ра ва за у век отрг не пеј за же, нео бич не момен
те и љу де на ко је је на и ла зи ла на сво јим из ле ти ма по Ср би ји и
Цр ној Го ри.
Од 1998. го ди не по чи ње да из ла же сво је ра до ве, а хо би убр зо
пре ра ста у пр о фе си ју. До са да је уче ство ва ла на пре ко 150 ко лектив
них из ло жби у зе мљи и ино стран ству. Има ла је осам са мо сталних
из ло жби и уче ство ва ла на не ко ли ко фо то граф ских ко ло ни ја.
Осво ји ла ве ли ки бр ој на гра да и при зна ња.
Да нас ра ди као сло бод ни фо то граф. У де се то го ди шњој ка ри је ри,
не ки од нај зна чај ни јих кли јен та су јој би ли Ми ни стар ство ту ри зма
Кам бо џе, OSCE, SEDP, Mercy Corps, CHF, SLA, The ter ri tory ahead,
Tra vel ler, Men’s Jo ur nal, Vi mi na ci um, Ту ри стич ка орга ни за ци ја Срби
је, На ци о нал на ту ри стич ка орга ни за ци ја Цр не Го ре, „Ин тер мост“, „Агробан
ка“... По след њих не ко ли ко го ди на пр о ве ла је пре те жно у ино стран ству,
пу ту ју ћи и ра де ћи на пр о јек ти ма у Бра зи лу, Си ри ји, Кам бо џи, на Зе ле нортским
остр ви ма, у Грч кој, САД. Фо то гра фи је и тек сто ве о сво јим пу то ва њима
об ја вљу је у ЈАТ ре ви ји, Илу стро ва ној по ли ти ци, Ре Фо то-у и Мон те не гро
екс пло ре ру. Члан је Удру же ња ли ков них умет ни ка при ме ње них умет но сти и
ди зај не ра Ср би је (УЛу ПУДС), а у Фо то-ки но са ве зу Ср би је има зва ње кан дида
та мај сто ра фо то гра фи је.
На кон кур су На ци о нал не ре ви је за нај бо љу се ри ју фо то гра фи ја „Ле по лице
Ср би је 2010“ осво ји ла је пр ву на гра ду.
10 Број 19 • 2010.

L E P O L I C E S R B I J E
12 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
13

ODLAZAK
14 Број 19 • 2010.

МО МО КА ПОР (1937-2010), ПИ САЦ, СЛИ КАР, ПРИ ЈА ТЕЉ
Жи­ве­ти се не мо­ра,
при­ча­ти се мо­ра
Био је та ко свој и та ко наш, тај Мом чи ло. На ша сор та. Од ње го вих при ча се мо гло жи ве ти као
Ше хе ре за да. Крај ње га се по ста ја ло но стал ги чан, ду хо вит, ве дар. Ни ко нас ни је моћ ни је ни с ве ћом
ла ко ћом учио ка ко се во ли сво је. Свој град, сво ја зе мља, сво је вр ли не и ма не. Сво је же не и сво ја ви на.
Он, град ска ле ген да, по крет на хро ни ка пре сто ни це, ме так лу та ли ца БГ ду ха. Ми се од Мом чи ла,
пр вог на спи ску на ших са рад ни ка, не ће мо пра шта ти ни ра ста ја ти. Што ре че пе сник, то ли ко
нам је зна чио да ми ов де не тре ба да из ја вљу је мо не го да при ма мо са у че шћа. Ових не ко ли ко
фраг ме на та при ла же мо као по здрав Мом чи лу за наш пр ви сле де ћи су срет
Ни ка да Мом чи ло ни је био у На ци о­
нал ној ре ви ји и ни ка да се ни је ми цао
из ње. Сре та ли смо се по књи жев ним
ка фа на ма и ра ди о ни ца ма, на фрон то ви ма
у ру ше ви на ма Ју го сла ви је и на кок те ли ма,
на отва ра њи ма из ло жби и лет њих се зо на на
ре ци, на сла ва ма и се дељ ка ма, на из не надним
пу то ва њи ма ко ја смо увек до че ки ва ли
обу ве ни, са спа ко ва но оно ма ло пр тља га.
Не ке јул ске но ћи про во ди ли би смо на палу
би бро да што ти ху је у при ста ни шту под
Твр ђа вом, или се при ми рио на Ади, или на
ушћу Ти се. Јед ном смо се де ли на кал др ми,
ле ђи ма на сло ње ни на то пли ка ме ни зид, и
ду го при ча ли о де тињ ству и књи га ма. И често,
кад би смо се сре ли, ра зи ла зи ли би смо
се не ко ли ко да на ка сни је.
Био је та ко свој и та ко наш, тај Мом чило.
На ша сор та.
„Од ње го вих при ча се мо гло жи ве ти као
Ше хе ре за да. Крај ње га се по ста ја ло но сталги
чан, ду хо вит, ве дар. Ни ко нас ни је моћ ни је
ни с ве ћом ла ко ћом учио ка ко се во ли сво је.
Свој град, сво ја зе мља, сво је вр ли не и ма не.
Сво је же не и сво ја ви на. Сво ја ,до ма ћа ми толо
ги ја’. Ни ко нас ни је леп ше под сти цао да
пу ту је мо и да с ра до шћу, без ма ло гра ђан ског
и снис хо дљи вог, от кри ва мо дру ге. За се бе је
го во рио да је ака дем ски сли кар и на ив ни писац.
Дру ги су при ча ли да је он град ска леген
да, по крет на хро ни ка пре сто ни це, ме так
лу та ли ца БГ ду ха. Јед ном дав но, на дру гој
стра ни оке а на, по зван да кри ти ку је ре жим,
из го во рио је ан то ло гиј ску ре че ни цу због које
је био до смр ти, и по сле, per so na non grata
NGO сек то ра: ,Ни ка да не го во рим ло ше о
сво јој зе мљи ка да сам ван ње.’”
Ка да је по чи ња ло из ла же ње На ци о налне
ре ви је, по слао нам је елек трон ску фи о-
ку пу ну сво јих мај стор ских тек сто ва. „Ево,
мом ци. Ко ри сти те кад хо ће те, ка ко хо ће те
и ко ли ко хо ће те. Ме ни не ду гу је те ни шта
(на про тив, ви оду жу је те и део мог ду га). И
аутор ски при ме рак ћу ку по ва ти на тра фици;
то је гест по др шке, ствар прин ци па. Па
ко ће вас ку по ва ти ако не они ко ји ми сле и
осе ћа ју као ви?!”
На ци о нал ну ре ви ју смо му, на рав но, слали.
А кад су га ко ле ге из ра чу но вод ства у
не ко ли ко на вра та ју ри ле по гра ду и сај му
књи га да пот пи ше па пи ре на осно ву ко јих
се упла ћу је хо но рар, ре као им је: „Ка кве
па ре, је сте ли ви нор мал ни?!”
Ми се од Мом чи ла не ће мо пра шта ти ни
ра ста ја ти. Што ре че пе сник, то ли ко нам је
зна чио да ми ов де не тре ба да из ри че мо него
да при ма мо са у че шћа.
Па ипак, као по здрав Мом чи лу за наш
пр ви сле де ћи су срет, ево не ко ли ко фраг мена
та ње го вих за о ста лих у бе ле жни ца ма Мише
Ву јо ви ћа, Ма је Ра до нић, Ра до ми ра Мићу
но ви ћа, Дра га не Мар ко вић и Бра ни сла ва
Ма ти ћа, као и у Мом чи ло вим ре дак циј ским
фи о ка ма у све три Ср би је за ко је је пи сао.
О хро­ни­ча­ри­ма Бе­о­гра­да
Фо то гра фи је:
Из лич не ар хи ве
Мо ме Ка по ра
Од љу ди ко ји су о Бе о гра ду нај леп ше пи са ли, го то во ни ко ни је
ро ђен у овом гра ду. И Ду шан Ра до вић, ко ји нас је сва ко дневно
бу дио оним сво јим ,Бе о гра де, до бро ју тро’, ро ђен је у Нишу.
До шља ци су у овој пре сто ни ци ве тро ва пу шта ли ко ре ње и
ра ђа ли ,ро ђе не Бе о гра ђа не’. Књи ге о Бе о гра ду зна чај не су за
њих ко ли ко и за оне ко ји ви ше не жи ве у Бе о гра ду.
N o 19 • 2010
15

ODLAZAK
16 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
17

ODLAZAK
О сме­ху
Зна те ли ка ко је умро Сто јан Ара ли ца у 96. го ди ни? Био је на
ВМА са два ге не ра ла у со би. Ују тру је ре као: „Ја ћу са да да се
по кри јем чар ша вом пре ко гла ве и пра ви ћу се да сам мр тав.”
По крио се и сви су око ње га уми ра ли од сме ха. Ле кар до ла зи,
др ма Ара ли цу, а Ара ли ца ствар но умро. Умро је сме ју ћи се.
И још јед ну ствар да раш чи сти мо. Чуве
на ре че ни ца ко ју је при пи си вао час Лео
нар ду, час Кло ду Си мо ну, час Стен да лу,
за пра во је ње го ва соп стве на: „Ве ро вао сам
да це лог жи во та учим ка ко тре ба да жи вим,
а учио сам за пра во ка ко да умрем.”
О Ср би ји и по врат ку. По вра так Ср би ји
је по вра так су шти ни. До ње га се нај че шће
сти же ду гим, за пле те ним и сло же ним путе
ви ма. Да би смо от кри ли су шти ну, че сто
је пре то га по треб но оби ћи чи тав свет и виде
ти сва ње го ва чу да, а у очи ма и но здр вама,
слу ху и уку су на неп ци ма по сле све га
осе ти ти не ку не у та же ну глад и жеђ, не изго
во ре ну реч на врх је зи ка.
И баш кад сте се осе ти ли бла зи ра ним
и пра зним, бу ди те се у не кој ста рој ку ћи у
ср цу Ср би је, усред ка кве ва ро ши це или палан
ке, од ла зи те у ку хи њу код до ма ћи на и
они вам из но се не што та ко рет ко у бе лом
све ту: слат ко од тре ша ња, за ма гље ну чашу
хлад не бу нар ске во де и ча ши цу до ма ће
пре пе че ни це. Та ко за по чи ње дан у Ср би ји.
И, гле чу да! Те тре шње, та ма ла зла та ста
сун ца по слу же на с љу ба вљу, што се преси
ја ва ју у ста кле ној чи ни ји ци, истог ча са
по ни шта ва ју гор ки укус про ма ше но сти
и уза луд но сти на ва шим неп ци ма. По пут
„ма ле ма дле не” умо че не у чај, у Пру стовом
Тра га њу за из гу бље ним вре ме ном, оне
вам по но во вра ћа ју одав но из гу бље ни укус
бла го сло ве не бли ско сти и до бро те.
По што сте по је ли слат ко, ис пи ја те чаши
цу шљи во ви це, пре пе че ни це из оближњег
ма на сти ра, и она вам са за др шком,
бла го кли зе ћи низ гр ло, па ли утро бу својом
вре ли ном. Осе ћа те укус тра ди ци је и
вре ме на, бла гост и же сти ну, при та је ну
жи вот ност овог срп ског елик си ра ко ји вас
исто вре ме но и опу шта и уз бу ђу је на је дан
до тад не ви ђен на чин. То је та јан стве на меша
ви на уку са шљи ва и ми ри са зе мље, ината
и обес ти, бла ге се те, оп ти ми зма и на де.
У том уку су, у тој крх кој ста кле ној ча ши ци,
као да је са др жа на чи та ва Ср би ја, ко ја вас
нео до љи ва об у зи ма и жа ри...
Док пу ту је те кроз Ср би ју, по ста је вам
ја сни је за што су се око овог ма лог зе ле ног
ко ма да европ ске зе мље ве ко ви ма оти ма ле
нај моћ ни је свет ске им пе ри је, бо ре ћи се за
ње га све до да на да на шњег.
О Ве ли кој Ср би ји. Ни кад ни сам био заго
вор ник иде је о Ве ли кој Ср би ји. Ме не вели
ке др жа ве, у прин ци пу, не за ни ма ју. Идеал
ми је Мал та, др жа ва ко ја има ста нов ни ка
као оп шти на Во ждо вац, не ма вој ску и жи ви
са вр ше но. За што би ме то ли ко ин те ре со вало
да сви Ср би жи ве у јед ној др жа ви? Ср би
ће при па да ти јед ној ве ри, јед ном на ро ду,
али не мо ра ју и јед ној др жа ви. Ср би ће се
осе ти ти да су Ср би кад се срет ну би ло где,
пре по зна ју се и очи им се за све тле, а то не
зна чи да мо ра ју да огра ђу ју ве ли ке про сторе
па шња ка да би би ли срећ ни.
О кри ви ца ма. Кри ви смо и мно го пре
не го што је до ка за на на ша кри ви ца. Сва ки
од ла зак у не ки стра ни кон зу лат гу ра нас
све ду бље у ту има ги нар ну кри ви цу. Гле дају
нас пре ко на о ча ра стро ги ви це кон зу ли и
тра же још ви ше уве ре ња и по твр да, га ранци
ја и до ка за да не ће мо слу чај но оста ти
у Ка на ди као др во се че или на Но вом Зелан
ду као ши ша чи ова ца. Ср би ја је, ина че,
од у век би ла по зна то по то ме што је сво ју
де цу уме ла, чак и у рет ким вре ме ни ма благо
ста ња, да ува ља у осе ћа ње кри ви це. Ту јој
за и ста не ма прем ца. Кад се ро ди мо, криви
смо, нај пре, ро ди те љи ма што пла че мо у
не вре ме и не да мо им да спа ва ју, кри ви смо
учи те љи ма што не зна мо та бли цу мно жења,
кри ви про фе со ри ма што не зна мо кад
је па ла Кар та ги на или ку да смо све бе жа ли
за вре ме не при ја тељ ских офан зи ва. По сле
смо кри ви же на ма што ни смо до вољ но код
ку ће, а љу бав ни ца ма што је смо. Де ци смо
кри ви што ни смо до вољ но успе шни као
дру ги оче ви ко ји сво јој де ци омо гу ћа ва ју
све што же ле. Јед но вре ме би ли смо криви
ко му ни сти ма што ни смо у Ко му ни стичкој
пар ти ји, а по сле смо за исту ствар би ли
кри ви бив шим ко му ни сти ма. Би ли смо им
кри ви што нам је са вест чи ста, а они пре врну
ли ћу рак и од не го ва ли ам не зи ју. Ис то ку
смо би ли кри ви што смо на ви ја ли за За пад,
а За па ду што смо за у век оста ли на Ис току.
Кри ви смо за све ра то ве ко је су за почи
ња ли Ис ток и За пад; кри ви смо за то што
смо ус пе ли да не ка ко пре жи ви мо, па та ко,
О по­се­до­ва­њу и од­ла­ску
Сем оног што но си те у гла ви и уме те рука
ма, не по се ду је те ни шта. Не ма по седо
ва ња. Игра ли смо се не ко вре ме на
зе мљи, тру ди ли се да игра бу де фер плеј
и оти шли. Ми ко ји не ма мо ни шта уми ремо
лак ше и без жа ље ња. За ми сли те ка ко
је те шко Рок фе ле ру да умре, а ка ко је то
ла ко пи ља ру са Чу бу ре. То је мо ја фи лозо
фи ја жи во та.
18 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
19

ODLAZAK
О ре­ци и спор­ту
Пре че тврт ве ка от крио сам ре ку Са ву, тач ни је Аду Ци ган ли ју,
то ча роб но остр во на до ма ку гра да. Нај пре сам са мо пли вао,
он да ве слао ра ме уз ра ме с не над ма шним Зу ком Џум ху ром
у јед ној ста рој апа тин ској ши кљи, а за тим по чех да је дрим са
сво јим до брим дру га ром Ми шом Ми ха и ло ви ћем, је дри ли чарем,
на олим пиј ској јо ли ко ја се зва ла „Бо ја на”. Да нас и сам
имам свој ча мац и сва ки дан сам на во ди. Али, Џум ху ра не ма
ви ше. Свет је си ро ма шни ји за јед ног див ног умет ни ка и је динстве
ног чо ве ка.
А да сам се за и ста озбиљ но ба вио спор том, био бих сва ка ко
уса мље ни тр кач на ду ге пру ге. Та ди сци пли на је та ко слич на бавље
њу ли те ра ту ром. Сам си на сво јој ста зи и знаш да још ду го,
ду го мо раш да тр чиш. На кра ју пад неш од умо ра, и то је крај.
и не хо те ћи, по ста ли крун ски све до ци ко ји
их под се ћа ју на њи хо ва не де ла и из дај ства.
Да нас смо по сед ни ци нај ве ће ко лек ције
кри ви ца у исто ри ји чо ве чан ства. Кри ви
смо чак и на шој бра ћи по му ци, Је вре ји ма,
ко ји су све до нас има ли при ви ле ги ју да буду
нај ви ше кри ви на све ту.
О дав ним књи га ма. Лу та ју ћи го ди нама
по ан ти квар ни ца ма, че сто на и ла зим
на књи ге ко је су ми не ка да мно го зна чиле.
Од лу чу јем се да ку пим по не ку од њих,
али већ на пу ту пре ма ка си, ко зна због чега,
од у ста јем од ку по ви не. И др же ћи та ко
у ру ка ма не ки чу дом са чу ва ни при ме рак
са ко јим сам дав но дру го вао, раз ми шљам
шта бих за по чео са њим. То ли ко сам пута
про чи тао те стра ни це; не ве ру јем да бих
мо гао да им се вра тим још је дан пут, ма
ко ли ко да су ми би ле дра ге. Њи хов са држај
ми је по знат. И деј ство ко је су има ле
на мо је при ја те ље, вр шња ке, и на ме не. Па
ипак, др же ћи на дла но ви ма слу чај но прона
ђе ну књи гу, осе ћам ње ну за шти ту, ко ја
ми ули ва си гур ност по пут дра го це не амајли
је. По но во сам у ње ној вла сти час-два, а
за тим сле ди не из бе жно: че му? И од ла жем
је у ха о тич ну го ми лу слу чај них књи га, баш
као што не ко по себ но дра го ли це пре пуштам
све ти ни на бу ле ва ру, по сле не ко ли ко
уоби ча је них пи та ња о здра вљу, ста ре њу и
по ро ди ци. Има у том ге сту из ве сне уза лудно
сти: чак и ка да бих имао мно го сре ће у
тра га њу, ни ка да не бих ус пео да по ку пим
све књи ге ко је су ути ца ле на жи вот по коле
ња ко ме при па дам.
О чи та њу у ку хи њи. Мо жда се ни на
јед ном ме сту не су сре ћу та ко при сно духов
на и те ле сна хра на као из над обич ног
ку хињ ског сто ла, пре кри ве ног коц ка стом
цр ве но-бе лом му ше мом, у оним ча со ви ма
ка да, за не ти чи та њем не ке ва жне књи ге-откри
ћа, осе ти мо глад, па оде мо до шпо ре та
да под гре је мо ју че ра шњи па суљ са су вим
свињ ским ре бри ма. Од ла же мо на тре нутак
књи гу, се че мо па ра дајз и хр ска ве зе лене
па при ке, ре же мо кри шку хле ба, ва димо
сла ник из кре ден ца и на ме шта мо наш
скром ни оброк та ко да се на ла зи на сре докра
ћи из ме ђу нас и књи ге (ко ју смо на слони
ли на век ну хле ба); хра на за наш дух и
хра на за наш тр бух. На стра ни ца ма ме ни
на ро чи то дра гих књи га про на ла зим тра гове
дав них је ла. Са ла ко ћом мо гу по но во да
при зо вем те бла го сло ве не ча со ве ка да сам
јео и чи тао, осе ћа ју ћи гри жу са ве сти што
је ноћ да ле ко од ма кла. Че ка ло ме је ра но
бу ђе ње. Пре ску по ћу пла ти ти про ћер да ну
ноћ и дра го це ни сан; па ипак, књи га ме је
од вла чи ла све ду бље у бде ње, пре ма ју тру,
ко је се по ја вљи ва ло у об ли ку бле дог пре кора
иза пр ља вих ку хињ ских про зо ра. Но, ко
је у ста њу да се од у пре тој опој ној дро ги?
У не ким на ро чи то уз бу дљи вим књи га ма
Цр­теж
Је дан од сво јих нај ду жих ин тер вјуа у жи воту,
на без ма ло 60.000 слов них ме ста, што
је пра ва ма ла књи га, Мо мо Ка пор је у проле
ће го ди не 2000. дао Ми шу Ву јо ви ћу, данас
глав ном уред ни ку На ци о нал не ре ви је,
за та да шњи Глас Цр но гор ца. Док је у свом
сти лу при по ве дао од го во ре, об ја вље не под
на сло вом „Па три о ти зам је ствар кућ ног
вас пи та ња”, око ре ли цр тач је у ру ци држао
олов ку, пред со бом па пир. Ка да му је
Ми шо Ву јо вић од нео об ја вље ни ин тер вју,
Мо мо Ка пор је уз вра тио цр те жом, из не надив
ши са го вор ни ка, ко ји ни је ни при ме тио
да је био цр тан.
20 Број 19 • 2010.

про на ла зим у ду би ни стра ни ца пе пео
дав но по пу ше них ци га ре та: мр ље од
је ла и тај пе пео по е тич ни ји су ми од
са су ше них стру ко ва ја гор че ви не ко је
сам пе де сет дру ге про на шао у јед ном
ра ном из да њу Вол те ро вог Кан ди да у
па ла ти по ро ди це Гра ди, на ду бро вачкој
пја ци.
О тај на ма, та шти ни, за бо ра ву.
Не мам ни јед ну тај ну. Мо је тај не су
увек би ле праг ма тич не, тај не љу бави
за вре ме док сам у бра ку, тај на
при ја тељ ства са они ма са ко ји ма се
при сто јан чо век не сме дру жи ти, али
су штин ски не мам ни ка кву тај ну. Костур
ни ца у Хи лан да ру и на чин на који
до спе ва ју та мо умр ли мо на си тако
ђе је јед на од ве ли ких лек ци ја, као
што је то и чи та во пра во сла вље. Право
сла вље је ве ли ка, за бо ра вље на, избри
са на лек ци ја ко јој се пра во слав ни
свет тек са да вра ћа, кад је пре бро дио
пу бер тет, ма ле бо ги ње и оста ле деч је
бо ле сти ци ви ли за ци је, ко ја га је за текла
не спрем ног. При ли ком сли ка ња
ико на ауто ри се се ис под сво јих дела
не пот пи су ју, ми не зна мо ко су.
Све је то при ча о спре ча ва њу гор дости,
о од ри ца њу од та шти не. Та ко и
те ло ба ње у ко стур ни ци, на ко ји ма су
олов ком, јер она нај спо ри је бле ди,
на пи са на са мо њи хо ва мо на шка имена;
оста је тај на ка ко су се они зва ли
у све тов ном жи во ту. Страх од за бора
ва по га ђа са мо оне љу де ко ји ни су
све сни су шти не жи во та – да смо ов де
на овој пла не ти, да игра мо не ко вре ме по
сво јим или ту ђим пра ви ли ма, да оба ви мо
то што нам је су ђе но, да иш че зне мо, и да
ни ко ни је ва жан. То је упра во оно што су
нам на пи је де стал ре ли ги је по ди гли бу дистич
ки фи ло зо фи и све ште ни ци – људ ски
жи вот је у са вр ше ном скла ду са др ве том,
са ли шћем ко је па да и пре тва ра се у ху мус.
За што би се чо век раз ли ко вао од све та који
га окру жу је? Европ ска фи ло зо фи ја, ко ја
је по те кла из ан тич ке, по ста ви ла је чо ве ка
у цен тар све та. Мно ги су то схва ти ли дослов
но, па се та ко и по на ша ју. Ако по сто ји
тај на, она је вр ло јед но став на, са мо је љу ди
тра же ком пли ко ва ним пу те ви ма. Тај ну су
зна ли и на ши пре ци, углав ном же не ви ше
не го му шкар ци – тај на је у скром но сти, у
осе ћа ју про ла зно сти, у осе ћа ју да не тре ба
чи ни ти зло јер ће нам се вра ти ти.
Кад све ово го во рим, осе ћам се по ма ло
не при јат но. Јер, кад не ко та ко го во ри, претпо
ста вља се да он ни је на пра вио ни ка кве
гре шке, ни ка ква ло ша де ла, па сад де ли лекци
је. Ако је ико пра вио гре шке, то сам ја.
Ја сам сам јед на ве ли ка гре шка.
О чу ди ма. Стал но се на дам да ће се дого
ди ти чу до. Сва ког ју тра бу дим се с осе ћањем
да ће се до го ди ти не што не ве ро ват но
ле по; обич но се и до го ди. И ка да се не дого
ди, до бро је да се то че ка. Ја сам го спо дар
свог чу да, ле по чу до о ко јем го во рим за ви си
ис кљу чи во од ме не. Оно се де ша ва на платни
ма на ко ји ма сли кам. Ка да сте у тој причи,
чу да су увек мо гу ћа. Ка да ста не те пред
пра зно плат но, са чет ком и бо ја ма по ред
се бе, има те исте шан се ка кве је имао Ти цијан,
Мо не, би ло ко. То је увек је дан ква драт
бе лог плат на и иста чет ка у ру ци. Он да чекам
да се до го ди чу до, да се бо је рас по ре де
на од ре ђе ни на чин ко ји ће от кри ти ле по ту
и су шти ну мог бив ство ва ња на све ту, ко ји
ће све до чи ти о не ком обо је ном тре нут ку
мог жи во та и ка да ме не ви ше не бу де, са зида
не чи је со бе, не мо ра са му зеј ског зи да по
сва ку це ну. Ако на пра ви те чу до, оно ће увек
би ти чу до. Ако ме пи та те да ли сам ус пео у
том чу ду, ре ћи ћу вам да, на рав но, ни сам.
Али ле по га је оче ки ва ти. •
N o 19 • 2010
21

VI[E OD IGRE / MORE THAN A GAME
22 Број 19 • 2010.

НА ЂА ТЕ ШИЋ, ПИ САЦ, ИЗ Њу ЈОР КА ЕКС КЛу ЗИВ НО ЗА „НА ЦИ О НАЛ НУ РЕ ВИ ЈУ”
О ле­ту, јед­но­став­но­сти
и ја­го­да­ма
Ро мер је о њој у Па ри зу сни мио филм, Кол трејн и Че по да ри ли су ње ном осме ху над моћ ност
и ту гу, њен брат Сто јан, Стив, је ди ни срп ски „оска ро вац”, твр дио је да она ни кад ни је пра ви ла
тру ле ком про ми се и да за то мир но спа ва. У Аме ри ци је сту ди ра ла фран цу ску књи жев ност,
на Сор бо ни док то ри ра ла на Пру сту, на Бру клин ко ле џу пре да ва ла сце на рио, ре жи ју,
про дук ци ју и про па ган ду. Па ипак, она је у све му, и пре све га, пе сник
Пи­ш е : Бр а­н и­с л а в Ма­т и ћ
Има ла је пет на ест го ди на ка да се са
мај ком и бра том Сто ја ном, не ду го
по сле Дру гог свет ског ра та, од сели
ла из род ног Ужи ца у Чи ка го. Спа ја ње
по ро ди це, су срет са оцем, ко га до тад ни је
по зна ва ла. „Ужас пр вих го ди на” у Аме ри ци
ка сни је је опи са ла у књи жев ном ме мо а ру
Умре ти у Чи ка гу. Ме сец да на по до ла ску
пи са ла је ју го сло вен ском кон зу ла ту, „моле
ћи да је спа су”. Али, по што ни је би ла пуно
лет на, по мо ћи ни је мо гло би ти.
Сту ди је је за вр ши ла у САД, док то ри рала
на Сор бо ни. Јед но вре ме пре да ва ла је
фран цу ску књи жев ност чак у Ви јет на му,
по том на Ре џерс уни вер зи те ту. На Бруклин
ко ле џу у Њу јор ку би ла је про фе сор
сце на ри ја, ре жи је, про дук ци је и про па ганде.
Аутор је ро ма на Да ле ко од Ви јет на ма,
Бо рац у сен ци и Род на гру да, ко ји су до живе
ли зна чај не успе хе у Аме ри ци. На пи са ла
је и дра ме По сле ре во лу ци је, Же тва, Шта
је оста ло. Ње на де ла, иако об ја вљи ва на у
мно го зе ма ља и из да ња, ни ка да ни су об јавље
на на срп ском је зи ку. Баш као и де ла
ње ног бра та Сти ва Те ши ћа, је ди ног српског
„оска ров ца” (за сце на рио фил ма Fo ur
Fri ends, Че ти ри дру га, 1981).
Ове зи ме у Њу јор ку, гле да ју ћи из да лека
у мо је упам ће не очи, го во ри за На ци о­
нал ну ре ви ју.
Де тињ ство. Пр во се ћа ње: Нем ци, затим
бом бар до ва ње Ужи ца и мо је ку ће. Мала
сам, ма лец ка. За тр па на у ру ше ви на ма.
У по след њем тре нут ку ма ма ме спа са ва,
за хва љу ју ћи то ме што је мо ја ци пе ли ца вири
ла из ру ше ви на. Ра ње на сам. Опе ра ци ја
на зе мљи, без ане сте зи је.
Спа ва мо код не ко га. Уме сто про зо ра,
са мо ја сту ци. Нем ци же ле да ме уби ју, бајо
нет ми је под гр лом, али ме је ба ба Па ва
спа сла – го во ри ла је не мач ки.
За тим по чи ње пра во де тињ ство. У малом
ста ну нас че тво ро. Има ла сам кла у-
стро фо би ју ду го и по ста ла дру га чи ја. Али
ипак сам би ла нај бо ља у раз ре ду и нај бо љи
пи о нир – по ма га ти се ља ци ма да чи та ју и
са ди ти цве ће.
Ипак, би ло је див но. Ниг де ауто мо била,
јед но став ност и со ли дар ност, сви по маже
мо сви ма. Сан ка ње зи ми, ле то на ре ци
Ђе ти њи. Чист ва здух, ми рис се ла око нас,
сви ци, при че.
Ле то код де де у Ра чи. Ди во та. Во де ница.
Ре ка Ра ча чи ста, мо жеш је пи ти. Иде мо
бо си, брат и ја. Све је ту, и во ће и во ло ви и
пче ле, све. Ја ше мо ко ња вран ца без се дла,
за спи мо на ње му, а он зна где тре ба да иде.
Ле по та при род ног у све му.
Ра ди ла сам све као и дру ги на се лу – око
ова ца, же тва пше ни це, бер ба ку ку ру за, купље
ње шљи ва.
У Ужи цу сам про чи та ла це лу јед ну библи
о те ку. Би ло је див но. То вре ме.
Од ла зак. Ма ма је хте ла да иде у Амери
ку из не ких сво јих раз ло га. Ја не, ни кад.
Бор­ба
Сва ко зна шта је бор ба. Али да нас пре би ло ка квог оруж ја дола
зи дру го – ка ко по бе ди ти ис пи ра ње мо зго ва, зло у по тре бу теле
ви зи је, итд. Све је мо гу ће. Али, ако не маш но вац, мо раш бити
бо љи у све му, са ве ћом ин те ли ген ци јом и ма штом. Уоста лом,
зар је ма ло при ме ра да је им пе ри ја би ва ла по бе ђе на.
N o 19 • 2010
23

VI[E OD IGRE
Мла да На ђа Те шић
у фил му „На ђа
у Па ри зу”
слав ног Ери ка
Ро ме ра, 1964.
Ме ни је пет на ест. По сле бом бар до ва ња и
све га, ја сам мир на и срећ на. Про фе со ри
ме во ле, као и дру га ри це. И ја њих. Увек
сам од лич на. Аме ри ка ме ни кад ни је привла
чи ла, ама ни ма ло. Све је то би ло на меште
но и не при род но – баш као што Естер
Ви ли јамс ро ни и из ла зи из во де са бес прекор
ним кар ми ном и фри зу ром, као да изла
зи од фри зе ра. Та ко ђе, ма те ри јал но ми
ни је би ло ва жно, као ни сад. Но си ла сам
цр ну ке це љу, као и дру ги, и ни је ми сме тало.
Во ле ла сам ре ку, де ду, мој град и мо ју
зе мљу (во лим је још увек).
Од ла зак је био као по греб. Дру га ри це и
про фе со ри нас пра те. Пла чем. Они ме љубе.
Као да идем у не ки не мач ки ло гор. И
он да пи штаљ ка, и воз кре ће.
По че так у Аме ри ци је био стра ви чан.
Сви смо из гу би ли мно го ки ло гра ма, због
бљу та ве хра не, зга ђе ног ва зду ха и са мо ће.
То би би ла ду га при ча или ро ман.
Хо­ли­вуд
Мо гла сам да ра дим ту, али ме ни је ин те ре со ва ло. Дру ги то
не би од би ли. Хо ли вуд ни је имао шта да ми пру жи, јер ме ни
сла ва ни ма те ри јал но ни су ин те ре со ва ли. Бра ту се та ко ђе није
сви ђа ла та ужа сна ат мос фе ра та мо. Ре као ми је пред крај
жи во та да ни ка да ни сам при ста ла на ком про мис. За то спа вам
мир но.
Па риз. У Па ри зу сам би ла у ра зним
пе ри о ди ма и сва ки је био дру га чи ји. (Ни
је дан тај Па риз ви ше не по сто ји, гло ба лиза
ци ја је срав ни ла све.) Пр ви пут имам тај
осе ћај сло бо де због то га што ни сам у Амери
ци. Ле по та гра да, ми ри си ка фе и пе ка ра.
Ста ну јем сву да. Сар тр, Ка ми и Си мон де
Бо во ар су глав ни. Ме ни је 21 го ди на. Враћам
се у Аме ри ку да пре да јем фран цу ски
је зик и књи жев ност. Отац је умро.
По сле го ди ну да на по но во сам у Па ризу
и оста јем, ми слим, две го ди не. У Студент
ском гра ду, где жи вим, слу чај но ме
про на ла зи Ерик Ро мер. Ја та да ни сам знала
ко је он. Раз го ва ра ли смо, ра ди ла сам
та да у Па ри зу док тор ску те зу о Пру сту, и
Ерик ме иза бе ре за уло гу у фил му На ђа у
Па ри зу (Nad ja a Pa ris). И ка сни је је мно го
во лео да при ча са мном, и оста ли смо прија
те љи све до ње го ве не дав не смр ти. Упозна
ла сам та да цео „но ви та лас”, и Го да ра,
и По лан ског, све.
Он да по но во на траг у Аме ри ку, опет
сам про фе сор фран цу ске ли те ра ту ре.
Али се по сле из ве сног вре ме на вра ћам у
Па риз, због мно го че га. Би ла сам ту и 1968.
И мој син се ро дио у Па ри зу, ту сам се удала,
слу чај но, из ме ђу две ба ри ка де на улици,
и сад се упра во раз во дим. C’est la vie.
Жи вот, пу то ва ња. Од по чет ка су ме
мно ги пи та ли, као и сад, код нас, о мо јим
пу то ва њи ма и о Па ри зу. Увек су за ми шљали
го ми ле до ла ра, јер до ла зим из Аме рике.
Ни шта од то га ни је би ло. Ра ди ла сам
у Аме ри ци, као и брат, ра ди ла сам и у Пари
зу. У Па риз до ла зим с ма лим ко фе ром у
ко јем је са мо оно нај ну жни је. Ери ка Ро мера,
ко ји ће сни ми ти филм о ме ни, сре ћем
у па ти ка ма и фар ме ри ца ма, без шмин ке,
с ко сом ду гом два цен ти ме тра (јер је тако
прак тич ни је и јеф ти ни је). Ни кад ми то
24 Број 19 • 2010.

ни је би ло ва жно – пер је и ка ко спо ља изгле
дам. То ме ни је оме ло ни у че му – ни
са сту ден ти ма, ни са рад ни ци ма, ни са пари
ском ари сто кра ти јом. Би ла сам увек само
ја. Пу то ва ла сам сву да и јеф ти но. Аутостоп.
У се вер ној Афри ци и Ита ли ји су ме
сма тра ли де ча ком. Ду ге су то при че, дра ги
при ја те љу. Све ску па, ни кад се ниг де нисам
про да ла, јер сам же ле ла да увек мир но
спа вам. И спа вам још увек та ко.
Му зи ка. Ре кли су ми да је све што пишем
му зи ка – и пе сме, и ро ма ни, и по зори
ште, и сце на ри ји. За ме не је му зи ка све
при род но и људ ско. Шум др ве ћа на ве тру,
жу бор ре ке, ва ло ви оке а на, ки ша, ти хо пада
ње сне га, плач или ра дост де це, му ње,
сва ђе љу ди, су зе, ва тро га сци, по ли ци ја,
бом бар до ва ње, крик, шап та ње, ра зни је зици,
свад бе, по ро ђај. Све. Би ла сам и тон ски
сни ма тељ у хо ли вуд ском фил му. Чу јем и
пре ви ше до бро.
Не ћу го во ри ти о кла сич ној му зи ци, јер
во лим све, из свих зе ма ља.
Џез сам при ми ла те ле сно. Кол трејн,
Елинг тон, итд. Кол трејн је у мом пр вом
ко ма ду. Ком по зи ци ја се зо ве „Ала ба ма”,
о цр нач кој цр кви пу ној де це, спа ље ној од
стра не ра си ста. Све је са др жа но у цр нач кој
ду хов ној му зи ци. Ту су и мо ли тва и ва пај
и па си ја и гнев и же ља за сло бо дом. Њихо
ве цр кве су не ве ро ват не. Ако сам и мало
Аме ри кан ка, то је због цр на ца, ко ји су
ду бо ко ре ли ги о зни и ху ма ни. Да ле ко ви ше
не го бел ци. Нај пре, да кле, му зи ка. За тим,
и мој пр ви мла дић је сви рао кон тра бас и
по стао по знат. Ни је нам би ло ла ко, за то
што што је био ме лез, от по ри сре ди не су
би ли ве ли ки. Још увек смо при ја те љи.
Че. Те шко ми је да го во рим о ње му
крат ко, јер знам све. Ми сли ла сам о ње му и
кад га ни сам зна ла, ни ње го во име. Он је у
мом ко ма ду По сле Ре во лу ци је као сли ка на
зи ду. Он је у мом ко ма ду Far from Vi et nam.
По гла вље се зо ве „Љу бав”. Био је обра зован,
за вр шио ме ди ци ну у Ар ген ти ни, био
је ре во лу ци о нар, иде а ли ста, чист. На Куби,
у се ли ма, ње го ва сли ка сто ји до Хри ста,
пр вог ве ли ког ре во лу ци о на ра. Жи вео је, у
све му, као оби чан на род. Ма те ри јал но никад
за ње га ни је би ло ва жно.
Ге ва ра је сим бол пер ма нент не ре во луци
је. Он се по ја ви сву да где не ма прав де а
има си ро ма ха. Код нас, у бом ба ма раз руше
ном Бе о гра ду, у про ле ће 1999, сту ден ти
су но си ли ње го ву сли ку.
Пр ви ро ман. Ни сам ми сли ла да га пишем,
али сам од јед ном, из не на да, чу ла једно
име и оно је би ло кључ, отво ри ло вра та.
Те шко је опи са ти. Ушла сам у мо је де тињство
са свим зву ци ма и ми ри си ма, као да
По­зо­ри­ште
Не мам шта ре ћи. Не кад је би ло дру га чи је, кад смо брат и ја
пи са ли дра ме. Сад је све по је ла ко мер ци ја ла. Пр во се то дого
ди ло фил му, за тим по зо ри шту, он да и ли те ра ту ри. Је ди но је
по е зи ја за др жа ла не за ви сност, јер је чи та ма ло љу ди и на њој
не мо гу да за ра ђу ју. Не идем у по зо ри ште, већ ду го. Нај бо ље
по зо ри ште ви де ла сам у Бе о гра ду де ве де се тих, у ре жи ји Љу бише
Ри сти ћа. Ве ли ки та ле нат.
N o 19 • 2010
25

VI[E OD IGRE
све жи вим по но во. Пи са ла сам бр зо, без ко рек туре,
да то не из гу бим. Ста вља ла сам све на па тос, по
те ма ма, као а, б, в, г... Не пре ста но сам пла ка ла од
ра до сти што се вре ме мо же по но ви ти. И до шла до
кра ја за ме сец да на. Он да је све иш че зло, да се више
ни ка да не по но ви. И он да сам пла ка ла, али од
ту ге што је то та ко. Као да је не ко дру ги пи сао.
На рав но, у дру гој вер зи ји сам про ме ни ла де таље
и по ста ла пи сац.
Ро ман се зо ве Sha dow Par ti san (Бо рац у сен ци).
У ње му је ри там, чак и на ен гле ском, ужич ког
ко ла.
Ро ман је ов де, у САД, до био две нов ча не на граде,
ко је сам по тро ши ла за срп ску ствар. Код нас га
ни су об ја ви ли, јер ни сам при ста ла на стра вич но
ло ше пре во де. Вра ћа ју ћи се у Ужи це, ви де ла сам
да је жи вот као не ки до ку мен тар ни филм без почет
ка и кра ја, а мој ро ман је ли те ра ту ра. По ре дили
су га са Ша га ло вим сли ка ма.
Сто јан. Би ли смо ја и Сто јан, или То ле, или
Стив, као бли зан ци. Увек смо се во ле ли, од са мог
по чет ка, и слу чај но кре ну ли истим пу тем. Ов де, у
Њу јор ку, ви ђа ли смо се у јед ном ти хом ре сто ра ну,
са мо нас дво је, да раз го ва ра мо о све му што се дога
ђа, и с на ма и у све ту. Опро сти, не мо гу ви ше о
ње му, јер ме бо ли.
Њу јорк. Мој Њу јорк не по сто ји, ни кад ни је посто
јао, као што је не кад по сто јао Па риз на ле вој
оба ли Се не, или не ка да шњи Бе о град. Ни мој брат
Сто јан ни је имао свој Њу јорк, не го сво ју рад ну собу.
Не тре ба за бо ра ви ти да овај град има ви ше станов
ни ка не го це ла Ср би ја. Ме теж. Сви је зи ци, све
на ци је, све бо је. Бр зе про ме не. На при мер, мој син
Сте фан из гу био је по ла при ја те ља већ у основ ној
шко ли. Њи хо ви ро ди те љи су кре ну ли не где дру где
за по слом.
Сад је још да ле ко те же и мно го го ре. Рад ње масов
но бан кро ти ра ју, га се се и по зо ри шта, љу ди се
се ле, но ви до ла зе и од ла зе, кад из гу бе по сао оста ју
и без ста на, без иче га. Де пре си ја. Бер за мах ни та
го ре-до ле, и са мо ло ва, ло ва, ло ва, је ди на иде о логи
ја ове зе мље.
Ма ли број при ја те ља је још увек ту, а су тра неће
би ти ни њих.
Мој Њу јорк је мој стан са ве ли ким бро јем књига.
(Ових да на по но во чи там Ле леј ску го ру. Ди ван
ро ман.) Идем у је дан ста ри бар, пра во чу до да још
по сто ји, и ту пи шем. Ту су љу ди из це лог све та.
Ја сам као му ва на зи ду, не при чам, али па жљи во
слу шам.
Шта са њам, а шта ми се де ша ва. Мо ји сно ви
би ли су ми пу то каз це лог жи во та, као не ка дру га
ди мен зи ја ко ја ми је по ма га ла да раз у мем соп ствени
жи вот. Фројд ми ни је био по тре бан, све је би ло
ја сно. Мно ги мо ји сно ви су би ли при че, пре о стаја
ло ми је са мо да их на пи шем. Има ла сам че ти ри
раз ли чи те се ри је ко је су се са ме од се бе за вр ши ле.
Је дан сан је из вре ме на кад ми је би ло 22 го ди не:
26 Број 19 • 2010.

Род ни град На ђе и Сто ја на
Те ши ћа: Ужи це, да нас
N o 19 • 2010
27

VI[E OD IGRE
На ђа Те шић
(Цр теж Зо ра на
Ту ци ћа)
на кра ју чу јем да ми је брат умро и осе ћам
стра ви чан бол, исти као мно го го ди на касни
је ка да се то за и ста де си ло.
Ако го во ри мо о сну као же љи за не чим
у ре ал ном жи во ту, ни сам има ла мно го таквих
же ља, или сам их све жи ве ла. Би ле су
три у де тињ ству: жи ве ти жи вот, има ти деце,
на пи са ти књи гу. И то има дох.
Кад да нас по ми слим на Ср би ју... Кад
сад, ов де у Њу јор ку, ми слим на Ср би ју,
ми слим на мла ди сир и кај мак и шум ске
ја го де. Ов де их не ма. Од пр вог да на у имигра
ци ји во ће, ма ка ко ле по из гле да ло, није
има ло уку са. („Цве ће без ми ри са, во ће
без уку са, же не без љу ба ви”, го во рио је мој
по кој ни отац. Он и Аме ри ка се ни су сла гали.
И ето, Ба не, од јед ном ми слим на ње га.)
Ја и брат смо но си ли исте сли ке и ве чи то
се се ћа ли јед не Ср би је ко је, из гле да, ви ше
не ма. Све је би ло при род ни је, ни смо оволи
ко би ли у вла сти ма ши на, ми ри си све га
су би ли ја чи (ми рис вр бе, ба гре ма, ми рис
сва ког го ди шњег до ба).
Се ћам се: ис под вр та мог де де, се о ске
де вој ке пе ру ру бље у ре ци и ка че га по неком
др ве ћу да се осу ши. Ски да ју и сво ју
оде ћу да је опе ру, по том ула зе у ре ку. Лепо
та њи хо вог те ла на сун цу. Ле по та распле
те не ко се. Ми рис ре ке и вр бе и њи хо ва
ра дост. Ле то је.
Ко је нај ви ше ути цао (или шта)... На
ме не?
Нем ци: Хте ли да ме уби ју и ду го сам
има ла ко шма ре и кла у стро фо би ју.
Осло бо ђе ње: Се ћам се ве ли ког ко ла на
тр гу, око огром не ва тре. Би ла сам ма лецка,
али се се ћам.
Ба ба Па ва: Би ла је та ко мо рал на, чиста
у све му, ти ха, ду бо ко ре ли ги о зна на
свој јед но став ни на чин. Мо ли ла се Богу
као свом ста ром при ја те љу. „На ђи су
по треб не ци пе ле. По мо зи нам!” мо ли се
ба ба Па ва. А ја, до ње, шап ћем јој: „За бора
ви ла си Бо жа ну и Де су!” Са ба бом Павом
сам ишла у цр кву, ра но ују тру. Увек
ми слим на њу.
Пр ва учи те љи ца: Пар ти зан ка не где из
Кра ји не, би ла је го то во иста као ба ба Па ва.
Мо рал на, ти ха, пра вед на са сви ма.
Ма ма: Ње не при че и ка ко их је прича
ла. Ства ра ла је дра ме, јер је има ла дар
ми ми ке. Ја ка, ја ча од дру гих же на, са ма
је мо ра ла да из др жа ва нас че тво ро, по сле
и тет ку Ви ду. И још увек се сме је. (По што
сам од ра сла у ма три јар ха ту, ни је ни чудо
што су те три же не де фи ни са ле мо ју
лич ност.)
Књи ге: На ше, ру ске и аме рич ке, с кра ја
XIX и из пр вих де це ни ја XX ве ка. Чи та ла
сам пу но, че сто исту књи гу по ви ше пу та.
Ка сни је, у Аме ри ци, би ла је то фран цу ска
ли те ра ту ра и Па риз ко јег ви ше не ма.
Отац: Оста вио је мно ге књи ге о српском
се лу, као и ан тро по ло шке књи ге о путо
ва њи ма по Афри ци. И не ку ду бо ку ту гу
због то га што смо од ра сли без ње га.
Жи ка Па вло вић: Мој нај бо љи при ја тељ.
На пра вио је за ме не ли сту књи га ко је треба
да про чи там, ка ко бих на док на ди ла све
што сам про пу сти ла. Би ло је то ве о ма важно
за ме не. Бе о град ни је исти без Жи ке
Па вло ви ћа.
Увек ме рас ту жи кад ви дим... Ста ре
же не ко је тра же хра ну по кон теј не ри ма (а
не кад су има ле де цу и по ро ди цу). Те шко
бо ле сну де цу. Ста ре и мла де бес кућ ни ке,
на љу тој зи ми, без ка пу та. Мла де вој ни ке
без ру ку и но гу. Је сен. Не кад чи сте, а да нас
мр тве ре ке. Мла ду де те-про сти ту ку на улици.
Да је чо век нај го ра жи во ти ња. Да ни ко
не раз у ме ни ко га, да се ра ђа мо и уми ре мо
са ми. Да не мо гу да за у ста вим вре ме, ко је
све ме ље (мо ја ста ра оп се си ја, још од де сете
го ди не). Да ви ше не раз у мем не ке мла де
љу де у Ср би ји. Да је жи вот ап сур дан.
(Ин те грал ну вер зи ју овог ин тер вјуа
мо же те про чи та ти у елек трон ском
из да њу „На ци о нал не ре ви је”,
на адре си: www.na ci o nal na re vi ja.com)
28 Број 19 • 2010.

POSETA
Фо то гра фи је:
Дра ган Бо снић и
архива Општине
Раковица
Ду шан Ђа ко вић, за ме ник
пред сед ни ка оп шти не Ра ко ви ца
БЕ О гРАД СКА ОП ШТИ НА РА КО ВИ ЦА, ОД КРИЗЕ
ИН Ду СТРИ ЈЕ
У
ДО ПО НОВ НОГ
су­срет
СРЕ ДИ ШТА РАЗ ВО ЈА
но­вом вре­ме­ну
N o 19 • 2010
29

POSETA
Би ла је по нос и Кра ље ви не и Ре пу бли ке. Ту је про из ве ден наш пр ви ави он ски мо тор, пр ви ка ми он,
пр ви рас хлад ни уре ђај, пр ви трак тор... На вр хун цу, 1980-их, ње на ин ду стри ја за по шља ва ла је
ви ше од 25.000 рад ни ка. А он да је усле дио рас пад др жа ве, тр жи шта, ин ду стри је, по том и там ни
вр тло зи тран зи ци је. Са да, из град њом оби ла зни це око Бе о гра да, на „Ко ри до ру 10”, чи ме ће
се та ви тал на са о бра ћај ни ца упра во у овој оп шти ни укр сти ти са Ибар ском ма ги стра лом,
Ра ко ви ца до спе ва у сам цен тар ин те ре со ва ња нај моћ ни јих до ма ћих и ино стра них
ин ве сти то ра. Пред њом се отва ра ју са свим но ве пер спек ти ве. Ка ко их до че ку је?
Пи­ш е : ­
Јо­в о Ба­ј и ћ
Део ра ко вич ке
па но ра ме:
Ма на стир
Ра ко ви ца, на се ље
Ми ља ко вац III
и Ава ла пла ва
у да љи ни, са
об но вље ним
тор њем
Бе о град ска оп шти на Ра ко ви ца на дале
ко је чу ве на по два сво ја сим бо ла:
исто и ме ном сред њо ве ков ном мана
сти ру, по све ће ном ар хан ге лу Ми ха и лу,
и ме тал ском ком плек су по диг ну том у XX
ве ку. Ка да је не дав но бла же но по чив ши патри
јарх срп ски Па вле, по соп стве ној опору
ци, са хра њен у пор ти ма на сти ра Ра ко вица,
ова све ти ња по ста ла је још по зна ти ја и
зна ме ни ти ја (сва је при ли ка да ће уско ро
по бро ју хо до ча шћа до сти ћи Острог, најпо
се ће ни је ме сто на про сто ру Срп ске право
слав не цр кве). А ве ли ким ме тал ским
ком плек сом у Ра ко ви ци по но си ла се још
Кра ље ви на Ју го сла ви ја, и Бе о град као њена
пре сто ни ца. То је на ста вље но и у ју госло
вен ској др жа ви ство ре ној по сле Дру гог
свет ско га ра та. У Ра ко ви ци су про из ве де ни
пр ви ави он ски мо то ри, пр во ју го сло вен ско
мо тор но во зи ло, пр ви до ма ћи трак тор. Међу
тим, на по чет ку XXI ве ка, у там ним вртло
зи ма раз до бља зва ног тран зи ци ја, као
да не за др жи во га сне овај сим бол Ра ко ви це.
Њен ме тал ски ком плекс ни је се одр жао,
ни је при ла го ђен но вом вре ме ну и друк чијим
усло ви ма по сло ва ња, што је у Ра ко вици
хи ља де ме та ла ца оста ви ло без по сла.
У ме ђу вре ме ну, ка же за На ци о нал ну реви
ју Ду шан Ђа ко вић, за ме ник пред сед ни ка
оп шти не Ра ко ви ца, све ја сни је се оцр та вају
но ве пер спек ти ве при вред ног раз во ја.
Те пер спек ти ве отва ра ју ви тал ни европ ски
пут ни пра вац „Ко ри дор 10”, од но сно обила
зни ца око Бе о гра да на том ко ри до ру,
ко ја про ла зи кроз Ра ко ви цу и упра во се ту
укр шта са још јед ном са о бра ћај ном жи лом
ку ца ви цом, Ибар ском ма ги стра лом. Због
ова два из у зет но зна чај на пут на прав ца,
пе ри фер на град ска бе о град ска оп шти на
Ра ко ви ца по но во на гло до би ја на зна ча ју.
Не што слич но пр ви пут се зби ло пре де вет
де це ни ја, ка да је кроз Ра ко ви цу про шла
же ле знич ка пру га и би ла пре суд ни раз лог
да се баш ту за сну је ме тал ски ком плекс,
30 Број 19 • 2010.

ко ји ће до не ти до тад не слу ће но брз раз вој.
И са да број не ком па ни је, по слов ни свет из
зе мље и ино стран ства, мер ка ју ло ка ци је за
сво је но ве по го не у Ра ко ви ци, крај ви тал но
ва жних са о бра ћај ни ца.
ПЛА НИ РА ЊЕ, ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА,
ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВА
– Сво је вр сну на ја ву отва ра ња но вих
пер спек ти ва и до ла ска тих ду го че ка них
бо љих вре ме на пред ста вља и на гли раст
ин те ре со ва ња ве ли ких тр го вач ких си стема
за отва ра ње хи пер мар ке та и ве ле прода
ја на про сто ру на ше оп шти не – ка же Душан
Ђа ко вић. – Сви ра ци о нал ни раз ло зи за
отва ра ње та квих тр го вин ских ка па ци те та
по сто је. Ни је реч са мо о око 130.000 станов
ни ка оп шти не Ра ко ви ца, не го и о станов
ни ци ма су сед них оп шти на Чу ка ри це,
Во ждов ца, Обре нов ца и Ба ра је ва, ко ји би
сва ка ко би ли упу ће ни на те ка па ци те те.
Да не спо ми ње мо ко ли ко би Ра ко ви ча на ту
на шло ухле бље ње, као ни низ дру гих ве ликих
пред но сти ко је би би ле отво ре не. О томе
ће мо кон крет ни је кад за то до ђе вре ме.
Гле да ју ћи уна пред, иду ћи у су срет буду
ћим до га ђа ји ма, оп штин ска ад ми нистра
ци ја у Ра ко ви ци већ сад на сто ји да
свој рад и де ло ва ње стра те шки при ла го ди
тим бу ду ћим то ко ви ма. Град ња но вих привред
них по го на, оче ку је се, по кре ну ће ће
и стам бе ну и сва ку дру гу град њу. Гра ди теље
већ че ка уре ђе но гра ђе вин ско зе мљиште,
оп штин ске слу жбе оспо со бље не су за
струч ну и ефи ка сну об ра ду зах те ва, од носно
бр зо из да ва ње гра ђе вин ских до зво ла.
Мо дер ни зо ва на је оп штин ска упра ва, уређен
про стор, уве де не су но ве тех но ло ги је,
шал тер ске слу жбе ор га ни зо ва не та ко да и
ин ве сти то ри и гра ђа ни без не по треб ног чека
ња мо гу по свр ша ва ти сво је по сло ве.
Но ви Ин фор ма тив ни цен тар оп шти не
Ра ко ви ца је дин ствен је у Ср би ји. За хва љују
ћи уве де ним ква ли тет ним ди ги тал ним
тех но ло ги ја ма, те ри то ри ја це ле оп шти не
по кри ве на је од лич ним ви део над зо ром.
Из јед ног елек трон ског цен тра за и ста се
мо же до де та ља пра ти ти це ло куп ни жи вот
у оп шти ни, сва ка шко ла и об да ни ште, раскр
сни це и са о бра ћај, уста но ве и при вред ни
објек ти. Све. У ни зу ван ред них при род них
и дру штве них си ту а ци ја, као и у оп штим
на по ри ма за су зби ја ње кри ми на ла, то се
по ка за ло као ве о ма ефи ка сно.
На ве ли ком ви део би му у оп штин ском
Ин фор ма тив ном цен тру и са ми се уве ра вамо
у то. А пре сто ти нак го ди на тај да нас урба
ни пре део из гле дао је са свим дру га чи је.
Био је то иди ли чан шу ма диј ски пеј саж. На
реч ним те ра са ма Топ чи дер ске ре ке, ко ја
Но во ме сто ве ли ких хо до ча шћа: Ма на стир Ра ко ви ца, но ћу
На се ље Ба њи ца и исто и ме ни тр жни цен тар
Зда ње оп шти не Ра ко ви ца
N o 19 • 2010
31

POSETA
Као град у гра ду:
У Ра ко ви ци да нас
жи ви 130.000 љу ди
се ули ва у Са ву, на па ди на ма Пи но сав скоре
снич ке ко тли не, Ор ло ви це, Стра же ви це,
Пе тло вог и Ми ља ко вач ког бр да, по сто ја ла
су ста ра на се ља. Не ка од њих, по пут Ре сника,
Ки је ва, Кне жев ца, по ми њу се још 1528,
у јед ном тур ском деф те ру (по пи су по реских
об ве зни ка).
СЛАВ НА ИСТО РИ ЈА ИН ДУ СТРИ ЈЕ
Сва ка ко нај и страј ни ји све док исто рије
овог кра ја је ма на стир Ра ко ви ца, где од
не дав но, ре ко смо, по чи ва па три јарх Па вле
(Стој че вић, 1914-2009). Ме сто сво га по чива
ли шта по след њи срп ски па три јарх у XX
ве ку сам је иза брао, тик по ред ме ста где
по чи ва па три јарх Ди ми три је (Па вло вић,
1846-1930), пр ви срп ски па три јарх у том веку
и пр ви по гла вар об но вље не Па три јар шије
Срп ске пра во слав не цр кве. У бли зи ни је
и гроб Ка ра ђор ђе вог вој во де из Пр вог српског
устан ка Ва се Ча ра пи ћа, „авал ског кнеза”,
ко ји је ју нач ки по ги нуо 30. но вем бра
1806. у ју ри шу на Стам бол-ка пи ју, осло бађа
ју ћи Бе о град од Ту ра ка. (Да нас се по њему
зо ве ули ца у цен тру пре сто ни це ко ја од
Тр га Ре пу бли ке, од но сно ме ста где је не кад
би ла Стам бол-ка пи ја, во ди до Ка ле мег да на,
Све­док исто­ри­је
По диг нут сва ка ко ра ни је, Ма на стир све тог ар хан ге ла Ми хаи
ла у исто риј ским из во ри ма по ми ње се од дру ге по ло ви не
XVI ве ка. Ви ше пу та је био ра за ран па об на вљан, а не ки ка жу
и пре ме штан. У но ви јој срп ској исто ри ји, ов де су ви ше пу та
ор га ни зо ва ни су сре ти ва жних лич но сти и по сти за ни до го вори
од ши рег зна ча ја. По сле Пр вог свет ског ра та ов де је би ла
мо на шка шко ла. У јед ном ма на стир ском зда њу, по диг ну том
1925, то ком Дру гог свет ског ра та био је Дом срп ске из бе гличке
де це. У том си ро ти шту, ко је је осно ва ла рат на вла да Ми лана
Не ди ћа, би ла су сме ште на срп ска де ца чи ји су ро ди те љи
углав ном на стра да ли у по ко љи ма у Хр ват ској. По сле Дру гог
свет ског ра та ту је би ла бо го сло ви ја.
а спо ме ник Ва си Ча ра пи ћу по ста вљен је у
пар ку крај На род ног по зо ри шта.) У пор ти
ра ко вич ког ма на сти ра су и гро бо ви не ких
чла но ва вла дар ске по ро ди це Обре но ви ћа.
Свој пр ви пра ви раз вој ни уз лет Ра ко вица
до жи вља ва по сле Пр вог свет ског ра та,
ка да је овај про стор, кроз ко ји је од ра ни је
про ла зи ла пру га Бе о град-Ниш, од ре ђен за
ин ду стриј ску зо ну. Та ко је баш ов де 1927.
го ди не по диг ну та Ин ду стри ја мо то ра, ко ја
ће по Ра ко ви ци и име до би ти. У њој, Ин дустри
ји мо то ра „Ра ко ви ца” (ИМР), по че ла је
про из вод ња ави он ских мо то ра. За тим, 1928,
по диг ну та је фа бри ка „Ју го строј” у ко јој је,
по ли цен ци че хо сло вач ке фир ме МРАЗ, поче
ла про из вод ња рас хлад них уре ђа ја. Пред
Дру ги свет ски рат по че ла је да ра ди фа бри ка
гу ме них про из во да „Ре корд”, а 1939. по лицен
ци че хо сло вач ког про из во ђа ча „Пра га”
про из ве де ни су и пр ви ка ми о ни у ИМР-у.
По сле Дру гог свет ског ра та у Ра ко ви ци
је осно ва на фа бри ка мо то ра „21. мај” за
производњу авио мотора, а потом мотора
за аутомобилску индустрију. Осам де се тих
го ди на XX ве ка ра ко вич ка ин ду стри ја запо
шља ва ла је ви ше од 25.000 рад ни ка. (...)
Али, ре ко смо, ин ду стриј ски ком плекс у
Ра ко ви ци, као и дру где у Ср би ји, ни је из држао
уда ре с кра ја про шлог и по чет ка овог
ве ка. За то да нас у Ра ко ви ци све то из гле да
са свим друк чи је.
ИЗ МЕ ЂУ ДВА НО ВА ПО ЧЕТ КА
Пр ви оп штин ски ад ми ни стра тив ни цен -
тар на овом про сто ру био је, кра јем XIX века,
Кне же вац. У са ста ву кне же вач ке оп штине
би ло је и се ло Ра ко ви ца. Го ди не 1929, у
но вој ад ми ни стра тив ној по де ли, сва ова насе
ља ста вље на су под ка пу упра ве гра да Бео
гра да. На кон Дру гог свет ског ра та, го ди не
1952. Ра ко ви ца је по но во по ста ла град ска
оп шти на, да би 1960. би ла при по је на општи
ни Чу ка ри ца.
32 Број 19 • 2010.

– Но ви по че так у исто ри ји оп шти не Рако
ви ца био је 1974. Та да шња Скуп шти на
гра да Бе о гра да до не ла је од лу ку да се општи
на Чу ка ри ца по де ли на два де ла. Но вофор
ми ра ној оп шти ни Ра ко ви ца при па ла су
на се ља Ко шут њак, Ка на ре во бр до, Ми љако
вац, Ми ља ко вач ки из во ри, Ста ра Ра кови
ца, Ско јев ско на се ље, Ви ди ко вац, Кне жевац,
Ре сник, и Ава ла-град – под се ћа Ду шан
Ђа ко вић. – То је про стор од 3.044 хек та ра.
Пре де о бе, оп шти на Чу ка ри ца има ла је око
230.000 ста нов ни ка. По сле де о бе, у Ра ко вици
је би ло 76.000 жи те ља. Да нас оп шти на
Ра ко ви ца има око 130.000 ста нов ни ка.
Дав не 1842, осам го ди на пре кне же вачке,
отво ре на је шко ла у Ре сни ку, нај ста ри ја
у Ра ко ви ци. У XX ве ку, шко ла у Же ле зничкој
ко ло ни ји отво ре на је 1933, а две го дине
ка сни је, 1935, и у на се љу Ра ко ви ца. Обе
че тво ро ра зред не.
– На те ри то ри ји оп шти не Ра ко ви ца данас
ра ди осам основ них шко ла, са 8.300 ђака.
Има мо че ти ри сред ње шко ле: гим на зију,
еко ном ску, ма шин ску и за нат ску шко лу
„Пе тар Ле ко вић” (у ко јој се шко лу ју де ца
оме те на у раз во ју). На те ри то ри ји на ше
оп шти не, под кро вом не ка да шњег ђач ког
ин тер на та, где су сво је вре ме но ста но ва ли
уче ни ци ко ји су се спре ма ли за ме тал ску
стру ку, по чет ком 1970-их отво рен је да нас
ре но ми ра ни Фа кул тет ор га ни за ци о них нау
ка (ка сни је пре се љен на Во ждо вац).
У оп шти ни Ра ко ви ца је и „Пи о нир ски
град”, ко ји је де це ни ја ма по сле Дру гог
свет ског ра та био сте ци ште бе о град ских
осно ва ца. Кре а тив на оку пља ња и дру же ња,
на ста ва и ван на став не ак тив но сти, спортска
так ми че ња и кул тур не при ред бе – све
се то жи во од ви ја ло у „Пи о нир ском граду”.
Бун га ло ви у ко ји ма су не кад бо ра ви ли
бе о град ски основ ци пре тво ре ни су, то ком
ра то ва у ру ше ви на ма Ју го сла ви је, си лом
при ли ка, у при вре ме ни дом број них из бегли
ца. Мно ги од тих обје ка та да нас су запу
ште ни и ван пра ве упо тре бе. Оп шти на
Ра ко ви ца на ме ра ва да уре ди и по но во акти
ви ра „Пи о нир ски град”.
Ва жно сте ци ште у Ра ко ви ци је и спортски
цен тар ис под Ко шут њач ке шу ме, чи ји
је вла сник по ста ла оп шти на. Има спорт ску
ха лу, ком плекс спорт ских те ре на на отворе
ном, за фуд бал и оста ле спор то ве, као и
низ пра те ћих са др жа ја. Ту се ре дов но окупља,
дру жи и спор том ба ви ве ли ки број Рако
ви ча на, свих уз ра ста.
Цен тар за кул ту ру Ра ко ви це, пре ко пу та
оп шти не, отво рен је 1976. И он у овом нашем
вре ме ну до жи вља ва не ку вр сту но вог
по чет ка. Ре но ви ра на је уни вер зал на концерт
на дво ра на са 352 ме ста, снаб де ве на
тон ском и све тло сном опре мом. У Цен тру
се од ви ја ју по зо ри шне пред ста ве, те а тар ски
фе сти вал, кон цер ти, ра ди ли ков на га ле рија...
Под кро вом овог мо дер ног кул тур ног
цен тра је ра де и Му зич ка шко ла „Да во рин
Јен ко”, Кул тур но-умет нич ко дру штво „Дими
три је Ко ту ро вић”, Ба лет ски студио
ФЛЕX, Сту дио глу ме „Ма ска”,
Пе вач ко дру штво „Пре ло”... •
Стра­же­ви­ца
Је зе ро у Ре сни ку
Мај дан
ка ме на под но
чу ве не
Стра же ви це
Од агре си је Се вер но а тлант ског
пак та на Ср би ју у про ле ће 1999, и
бр до Стра же ви ца, из над ма на стира
Ра ко ви ца, сво је вр сни је историј
ски спо ме ник. Те шко да има
тач ке у Ср би ји ко ја је ту че на ви ше
од те, сва ко днев но за си па на то вари
ма из бом бар де ра и да ле ко метним
ра ке та ма. За 78 да на агре си је,
Стра же ви ца је на стра шном уда ру би ла 70 да на не пре кид но.
И ни је па ла, ни је пре ки ну то ње но де ло ва ње, у ње ним не дрима
оста ло је не так ну то оно због че га је то ли ко и га ђа на. Да би
то би ло и оста ло та ко, не ки срп ски вој ни ци по ло жи ли су сво је
жи во те. Њи ма, за веч но пам ће ње у ро ду, на врх Стра же ви це
по диг нут је нео би чан спо ме ник.
N o 19 • 2010
33

SRBIJA IZ VAZDUHA / SERBIA FROM THE AIR
ЛЕТ НАД РА СИ НОМ И ТРО МО РА ВЉЕМ, НАД ГРА ДО ВИ МА, СВЕ ТИ ЊА МА, СЕ ЋА ЊИ МА
Над је­згром
Ла­за­ре­ве Ср­би­је
Ту, у се вер ним обла сти ма не ка да шњег Ду ша но вог цар ства, кнез Ла зар Хре бе ља но вић је по но во
по чео да ства ра моћ ну Ср би ју, зе мљу до стој ну сла ве пре да ка и ве ре по то ма ка. Ди зао ју је ма чем,
му дро шћу, ди пло ма ти јом, све то сав ском ети ком и фи ло зо фи јом др жа ве, али, ни шта ма ње,
и ви со ком кул ту ром. Мо же ли се уоп ште пе ром и та ста ту ром до ча ра ти не што од то га?
Или на про сто тре ба ле те ти и гле да ти, ћут ке, пу сти ти да те исте сли ке от кри јеш
у сво јим ве на ма? Мо жда тек та да и по чи ње наш ствар ни лет?
Те к с т: НР Пр е с & Ро­за­н а Са­з д и ћ
Фо то гра фи је: Дра ган Бо снић
Је зе ро Ће ли је
34 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
35

SRBIJA IZ VAZDUHA
Де сно: Кру ше вац,
цен тар гра да
Бла го род на рав ни ца Тро мо ра вља и Раси
не, опа са на Ко па о ни ком, Ја стрепцом,
Гле дић ким и Мој сињ ским плани
на ма, за ки ће на жи во пи сним по бр ђи ма.
Сим бо лич ко и ге о граф ско те ме љи ште сва ке
Ср би је по сле уру ша ва ња Срп ског Цар ства,
па и ове да на шње. Ту, у се вер ним обла стима
не ка да шње Ду ша но ве им пе ри је, по што
је 1363. по стао кнез, Ла зар Хре бе ља но вић је
по но во по чео да ства ра моћ ну Ср би ју, зе мљу
до стој ну сла ве пре да ка и ве ре по то ма ка. Дизао
ју је ма чем, му дро шћу, ди пло ма ти јом,
об но вом све то сав ске ети ке угра ђе не у нема
њић ку Ср би ју, во љом да се од бра ни и држав
ни раз лог и ме та и сто риј ска иде ја ње го вог
кр ште ног ро да. Али, ни шта ма ње, чи нио је то
и ви со ком кул ту ром. Ње го ва бо га та др жа ва,
са раз ви је ним ру дар ством (пре све га, зла то
и сре бро из Но вог Бр да и са Руд ни ка), за натством,
тр го ви ном, омо гу ћа ва ла је тај ви со ки
кул тур ни из раз. И он се ви део у све му, на дасве
у вр хун ским де ли ма у ар хи тек ту ри, сликар
ству, ва јар ству, али и вред ним учин ци ма
у при ме ње ним умет но сти ма, из ра ди књи га,
на ки та, оде жди, оруж ја... Мо жда је мо рав ска
гра ди тељ ска шко ла, ипак, нај пот пу ни ји одраз
тог су пер и ор ног ста ња ду ха.
Про ла зи мо у ми сли ма пре ко тих уџ бенич
ких стра ни ца, спре ма ју ћи се за још један
лет, по след њи у 2009, пре по зно је се њих
ма гли и оног пе пе ља стог зим ског по кро ва
ко ји прет хо ди сне го ви ма. Упра во је згру Лаза
ре ве Ср би је по све ти ли смо тај лет.
Од о зго, из ва зду ха, још упе ча тљи ви је се
ви ди и бо ље схва та ка ква је мре жа све ти ња
ис пле те на око Ла за ре ве пре сто ни це Крушев
ца, ка ква ни ска са крал них би се ра са
кра ја XIV и из пр ве че твр ти XV ве ка. Ла зари
ца, Ра ва ни ца, Ма на си ја, Ка ле нић, Љу бости
ња, Ве лу ће, Ру де ни ца, На у па ра...!
Над ре сав ским де лом мо рав ске Ср би је,
над Ма на си јом и ши ром око ли ном, већ смо
ле те ли и пре гршт до не тих фо то гра фи ја и
при ча по де ли ли са чи та о ци ма На ци о нал не
ре ви је. Са да окре ће мо на дру гу стра ну.
НА МЕ СТУ ПР ВОГ СУ СРЕ ТА
Пр во, још из да ле ка, уоча ва мо ку по ле и
не ку пла ву ауру, не ку игру све тло сти из над
Круг
„Да ли се ту, у сре ди шту Мо рав ске Ср би је, за и ста за вр ша ва
овај пут? Мо жда, али тек по што опет над ле тим Ра ва ни цу, мау
зо леј све тог кне за-ро до на чел ни ка, и Ма на си ју де спо та Стефа
на Ла за ре ви ћа, тек по што са ку пим пре о ста ле де ло ве орна
мен та ко ји са ста вљам по ла свог ве ка. Ви де ла сам зе мљу,
ка мен, др во, во ду, вез, фре ску, стих. На пра ви ла сам свој круг,
за тво ри ла га, и спо кој но оста ла у ње му. А сва ки хо до ча сник
мо же да тра жи и на пра ви свој. И да са зна. Се бе.”
њих. То је, крај За пад не Мо ра ве, уз чи ји ток
ле ти мо, за пад но од Кру шев ца, зна ме ни ти
ма на стир Љу бо сти ња. За ду жби на је му дре
кне ги ње Ми ли це, у мо на штву Ев ге ни је, подиг
ну та баш на ме сту где је, по пре да њу, она
пр ви пут ви де ла свог бу ду ћег му жа и жи вотног
са пут ни ка, мла дог кне за Ла за ра. Ту су
се за ве то ва ли на веч ну љу бав, из над вре мена,
бо ла и смр ти. Он ју је оба суо ру жа ма и
ми љем, она ње му на свет до не ла два си на и
пет кће ри, од ко јих свак сво ју исто ри ју има.
И по сле ње го ве хе рој ске и му че нич ке смр ти
на Ко со ву рав ном, „за крст ча сни и Цар ство
Не бе ско”, она је сво ју љу бав и му дрост, своју
ве ру и вер ност, сво ју по сто ја ност и тр пљење
угра ди ла у ње гов култ. И пре сто ње гов за
си на ње го вог са чу ва ла је. И у свим вре мени
ма по том, кад ка же те све ти кнез Ла зар, и
њу, Ми ли цу, Ев ге ни ју, об у хва ти ли сте.
Храм ко ји над ле ће мо, ма ле ни и дир ну ти
ле по том, дир ну ти над зе маљ ским од зво ном
сва ке ове ре чи, по ди гла је на ме сту пр вог
су сре та. Ту се обе ћа ла и ње му и Бо гу, ту се
за мо на ши ла, ту по чи ва. Цр ква је са гра ђена
1387, две го ди не пред Ко сов ски бој. Њен
спољ ни из глед за ди вљу је сво јом јед но ставном
еле ган ци јом, пре кра сним ро зе та ма и
ка ме ном чип ком над вра ти ма и про зо ри ма.
Жи во пи сац је био чу ве ни Ма ка ри је, чи је
мај стор ство вр ху ни на ком по зи ци ја ма Христо
вих чу да и на кти тор ском пор тре ту.
Она, кћи вој во де Врат ка, по том ка Вука
на Не ма њи ћа, она, чу ку ну ну ка Сте фа на
Не ма ње, ве ли ког обра зо ва ња и ви со ког укуса,
пре тво ри ла је овај ма на стир (као и свој
двор у Кру шев цу) у сте ци ште уче них љу ди,
ду хов ни ка ви со ког ре да, оних што про зи ру
кроз за сто ре вре ме на и тва ри. Ту је оби тава
ла и мо на хи ња Је фи ми ја, сма тра на да нас
пр вом срп ском књи жев ни цом и умет ни цом,
удо ви ца де спо та Угље ше Мр њав че ви ћа, учена
и бла го род на же на. Ту, у Љу бо сти њи,
злат ном ср мом на цр ве ном атла су из ве зла
је слав ну По хва лу кне зу Ла за ру.
Ви ди ли се с не ба на овом ле пом зда њу
не што од све га то га?
Осе ћа ли се?
Или то са мо ва здух стру ји од Ко па о ни ка?
НАЈ ТО ПЛИ ЈИ КА МЕН НА СВЕ ТУ
За о крет ка се ве ру, ка Лев чу, он да пра вац
Ка ле нић.
Тај ма на стир, још је дан рас ко шни би сер
мо рав ске шко ле, ис ти че се вр ло ма што витом
спољ ном де ко ра ци јом. Осим бо га тог
пре пле та ка ме на и опе ке, и укра са, ту су
и пре ло мље ни лу ко ви (под ути ца јем го тике)
и ре ље фи из над про зо ра. Сти ли зо ва не
фи гу рал не пред ста ве, иако са пу но де таља,
сли ве не су у са вр ше ни склад. Зна мо да
36 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
37

SRBIJA IZ VAZDUHA / SERBIA FROM THE AIR
Рав ни ште
на Ја стреп цу
Кнез Ла зар и
кне ги ња Ми ли ца,
део кти тор ске
ком по зи ци је
у ма на сти ру
Љу бо сти ња
и уну тра шњост цр кве,
ко ју од о зго не ви ди мо,
за се њу је сво јом ле потом,
те ма што ви то шћу
три сли ка ра ко ји су је
жи во пи са ли. А ком пози
ци ја Свад ба у Ка ни
пра во је ре мек-де ло фре ско сли кар ства.
Ве ру је се да је у свим цр ква ма мо равске
гра ди тељ ске шко ле, због естет ских и
дру гих осо би на, ко ри шћен чу ве ни бе ло водски
пе шчар. Тај ка мен и да нас со бом чу ва
при чу о мај стор ским не и ма ри ма, као и о
кти то ри ма ко ји су за и ста да ро ва ли од ср ца,
за и ста за ду шу, и ко ји ма је ле по та за ду жбине
би ла об лик мо ли тве. Сто га окре ће мо ка
се ли ма Бе ле Во де и Брај ко вац, не да ле ко од
Кру шев ца, где се, на ме тар-два ис под повр
ши не, ва ди бе ло вод ски пе шчар. Да л’ је
пре да ње или на уч но про ве ре на ствар, но
ка жу да га има у ве ли ким ко ли чи на ма и да
је, уз по сто ја ност и ла ку об ра ди вост, атести
ран као нај то пли ји ка мен на све ту. Ов де
се ор га ни зу је тра ди ци о нал на „Бе ло вод ска
ро зе та”, ко ја оку пља ли ков не умет ни ке. У
окви ру ко ло ни је „Бе ло вод ски пе шчар” саби
ра ју се ва ја ри, а кле са ри има ју свој програм
на „Да ни ма Ра да Не и ма ра”.
Не да ле ко од не ка да шње пре сто ни це је
и ма на стир Ве лу ће, за ду жби на јед ног Лаза
ре вог вла сте ли на из XIV ве ка. Ра ђе на је
по узо ру на кру ше вач ку Ла за ри цу, „мај ку
мо рав ских цр ка ва”. Кнез Ла зар је у Ве лућу
пред ста вљен као на ста вљач и ба шти ник
све то род не ло зе Не ма њи ћа. У бли зи ни је
и ма на стир Ру де ни ца, нео прав да но ма ње
по се ћи ван. И ту се кти тор не зна по у зда но
(„гра ди ло се у сла ву Бо гу и Ср би ји, а не себи
са мо ме”). У хра му је, пак, пред ста вљен
де спот Сте фан, са бра том Ву ком, ка ко држи
мо дел цр кве у ру ци.
Ле том уз Ра си ну, сти же мо до об ро на ка
Ја стреп ца, на ко ји ма се на ла зи ма на стир
На у па ра. По ди гао га је мо нах До ро теј, нека
да вла сте лин кне за Ла за ра, као двор ску
цр кву. Нај им пре сив ни је ов де су две ве ли ке
ро зе те над за пад ним ула зом, са фа сци нантним
зо о морф ним и фло рал ним мо ти ви ма
ко ји пред ста вља ју све ме се це у го ди ни.
А кад смо већ над Ја стреп цом, док објектив
бе ле жи то бо гат ство шу ма и во да, биљног
и по не што од жи во тињ ског све та, ми се
при се ћа мо. Са мо у се лу Лом ни ци, на овој
пла ни ни, би ло је по зна то 22 из во ра ми нерал
не во де! Ов де су и до бри те ре ни за лов
и ри бо лов, уре ђе не ше тач ке и пла ни нар ске
ста зе, по сто ји и ви ше од ма ра ли шта. И го сти
Ри бар ске Ба ње, под но Ја стреп ца, ра до за ла зе
у пла ни ну, по ред оста лог и ра ди са ку пља ња
ле ко ви тих тра ва и шум ских пло до ва. По што
пи са не хро ни ке ни су пре жи ве ле уни ште ње
гра да и пад у тур ско роп ство, пре да ње ве ли
да је ова ба ња би ла оми ље но ме сто од мо ра
и окре пље ња кне за Ла за ра и кне ги ње Ми лице,
али и кру ше вач ких двор ских да ма, чу вених
по ле по ти. Сви ма су при ја ли ови бла го-
38 Број 19 • 2010.

твор ни из во ри, као што ће доц ни је кре пи ти
и кра ља Пе тра, али На ци о нал на ре ви ја је о
то ме већ де таљ но пи са ла.
КРОЗ ОВЛА ШНЕ
„ВА ЗДУ ШНЕ БЕ ЛЕ ШКЕ”
Шко­ла, стил
„Мо рав ска шко ла пред ста вља је дин стве ну це ли ну мно штва
умет нич ких де лат но сти. Ар хи тек ту ра се од ли ку је тро ли сном
осно вом, са три или пет ку бе та по ли го нал ног об ли ка. Фа са де
су зи да не ре до ви ма од опе ке и ка ме на, спо је не ши ро ком траком
од мал те ра и укра ше не ке ра мо пла стич ким еле мен ти ма.
На ро чи ту стил ску вред ност овим спо ме ни ци ма да ју де ко ратив
на ка ме на пла сти ка, бо га та ор на мен ти ка и ро зе те, ти округли
про зо ри у ви ду рас цве та не ру же, уни кат ни. По себ ност ове
шко ле и овог сти ла је и у ли ков ним ре ше њи ма, у ко ло ри ту, у
бо гат ству уну тра шњих де ко ра ци ја, у ико но гра фи ји и фре скопи
су ко ји тво ре ве ле леп ну га ле ри ју срп ског сли кар ства ви соког
сред њег ве ка.”
Ако се од Ба ње кре не ка Ђу ни су и Стала
ћу, где се од две ма ње (Ју жне и За падне)
ра ђа Ве ли ка Мо ра ва, на и ла зи се на
Мој сињ ско-по слон ске пла ни не. А у њи ма,
зна мо, ве ли ки број култ них ме ста, са из вори
ма зва ним све те во ди це, и цр кви(ца). Те
све ти ње исто риј ски се ве зу ју за до ла зак у
Ср би ју ве ли ке гру пе мо на ха са Си на ја, тако
зва них Си на и та, из бе глих пред Тур цима.
У вре ме кне за Ла за ра на се ли ли су ове
про сто ре и по ди гли сто ти нак цр ка ва и испо
сни ца. Да нас ту, на Ма лој срп ској све тој
го ри, има пре ко два де сет об но вље них цр кава,
углав ном скром ни је гра ђе. Је ди но Црква
све тог Мар ка, још у ру ше ви на ма, има
од ли ке мо рав ске шко ле. У ње ној бли зи ни
је бу нар у ко ји су Тур ци, по ле ген ди, ба цили
70 мо на ха, и за пис, ста бло ди вље крушке
ста ро, ка жу, пет ве ко ва.
На ши ре пор те ри са гле да ли су то са земље,
де таљ но, и пи са ли о то ме. Са да са мо
ове овла шне „ва зду шне бе ле шке”. Исто је
и са Кру шев цом, ко јим се де таљ но ба ви мо
у се ри ја лу Срп ски сред њо ве ков ни утвр ђе ни
гра до ви. Дон жон ку ла и оста ци Ла за ре вог
гра да, цр ква Ла за ри ца, Ар хе о ло шки парк
и На род ни му зеј, Спо ме ник кне зу Ла за ру
у брон зи (се де ћа фи гу ра, с ма чем по ло женим
у кри лу), Спо ме ник ко сов ским ју наци
ма на цен трал ном град ском тр гу (скулпту
рал на ком по зи ци ја пред ста вља Бо шка
Ју го ви ћа и ви лу на вр ху, гу сла ра на се верној
и де вој ку на ју жној стра ни, на ис точ ној
и за пад ној стра ни но си ре ље фе ко ји прика
зу ју при че шће срп ске вој ске и по ги би ју
тур ског сул та на, а око ло је гво зде на огра да
са мо ти ви ма на лик ко сов ским бо жу ри ма).
Мо же ли се уоп ште пе ром и та ста ту ром
до ча ра ти не што од ово га? Или на про сто
тре ба ле те ти и гле да ти, ћут ке?
Све са чу ва ти у сли ка ма; оне се
спо ри је кру не и ни су у то ликој
ме ри под ло жне „сло бод ним
пре во ди ма”? Пу сти ти да те слике
по те ку тво јим ве на ма, да се
та мо по кло пе са оним ко је од
пам ти ве ка но сиш у се би? Можда
тек кад то от кри је мо и почи
ње наш ствар ни лет?
Ма на стир
На у па ре и чу ве на
ро зе та на
ње го вом хра му
N o 19 • 2010
39

DOGA\AJ
СА ЈАМ ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДЕ, ЕКО ЛО гИ ЈЕ И СЕ О СКОГ Ту РИ ЗМА
„КО Лу БА РА ФЕСТ” У ЛА ЗА РЕВ ЦУ, ТРЕ ЋИ ПУТ
От­кри­ва­ње
но­вих по­тен­ци­ја­ла
Ма­ни­фе­ста­ци­ја ће ове го­ди­не би­ти одр­жа­на од 16. до 18. апри­ла, за­др­жа­ће ме­ђу­на­род­ни
и по­зив­ни ка­рак­тер, а улаз за по­се­ти­о­це би­ће бес­пла­тан. Оку­пи­ће око 60 из­ла­га­ча из
Ср­би­је и ре­ги­о­на. По пр­ви пут има­ће про­гра­ме и на отво­ре­ном про­сто­ру, што ће омо­гу­ћи­ти
да се пред­ста­ве и про­из­во­ђа­чи по­љо­при­вред­не ме­ха­ни­за­ци­је, пла­сте­ни­ка, си­сте­ма
за на­вод­ња­ва­ње. „Са­јам има ве­ли­ки зна­чај за афир­ма­ци­ју по­љо­при­вред­них
по­тен­ци­ја­ла ко­је има­мо”, ка­же Бран­ко Бо­рић, пред­сед­ник ове бе­о­град­ске оп­шти­не
Не са мо ру дар ство и ин ду стри ја: Ста кле ник
у око ли ни Ла за рев ца (Фо то: Ми лан Цве тић)
40 Број 19 • 2010.

Бран ко Бо рић, пред сед ник град ске оп шти не
Ла за ре вац, отва ра лањ ски „Ко лу ба ра фест”
Не ко ли ко при зо ра са те ма ни фе ста ци је
N o 19 • 2010
41

DOGA\AJ
Пи­ш е : ­
Не­н а д ­
Де­с п о­т о­в и ћ
Дан и ноћ:
Цен трал на
зо на Ла за рев ца
Ви­но
– Оп шти на Ла за ре вац по след њих го ди на
пот по ма же и об но ву на ших дав но ис коре
ње них ви но гра да, пре све га у Зе о кама
– до да је пред сед ник Бран ко Бо рић.
– Као ре зул тат тих на по ра, с по но сом то
ис ти чем, у но вем бру про шле го ди не, дакле
у го ди ни оп ште кри зе, пр ви пут смо
ор га ни зо ва ли Фе сти вал срп ских ви на, на
ко јем смо има ли 37 из ла га ча из чи та ве
Ср би је. Ма ни фе ста ци ја је одр жа на под
сло га ном: „Вре ме је за ви но, пиј мо дома
ће!” Био је то, ис по ста ви ло се, ве ли ки
под стрек за на ше ви но гра да ре и ви на ре.
По мо ћи струч ња ци ма и по љо привред
ним про из во ђа чи ма из ре гио
на да раз ме не ис ку ства, про ши ре
зна ња и уна пре де свој рад – то је кључ на
по кре тач ка иде ја „Ко лу ба ра фе ста”. Ор гани
за то ри ове до бро осми шље не, ко ри сне
и атрак тив не ма ни фе ста ци је су, већ тре ћу
го ди ну за ре дом, бе о град ска оп шти на Ла заре
вац и ПДРБ „Ко лу ба ра”.
Већ пр ви „Ко лу ба ра фест”, одр жан 2008,
био је ме ђу на род ни. Уче ство ва ли су, по ред
оста лих, из ла га чи из Би је љи не (Срп ска) и
Истар ске жу па ни је (Хр ват ска). На ред не
го ди не, од но сно про шле, 2009, Са јам је задр
жао ме ђу на род ни ка рак тер, али је број
из ла га ча по рас тао на 45. Са јам ске про граме,
ма ни фе ста ци је и из ло жбе по се ти ло је
пре ко 6.000 љу ди.
– Због про из вод ње угља и елек трич не
енер ги је, увре же но је ми шље ње да је Лаза
ре вац пре вас ход но ин ду стриј ска оп штина.
Ме ђу тим, и те ка ко је зна ча јан, иако
де це ни ја ма за по ста вљен, по љо при вредни
по тен ци јал ко ји
има мо. И то не само
на ре кул ти виса
ним по вр ши на ма
РБ „Ко лу ба ра”, него
и у оста лим дело
ви ма оп шти не,
пре све га оним јужним,
ко ји су не так ну ти не га тив ним ин дустриј
ским ути ца ји ма на жи вот ну сре ди ну
– ка же за На ци о нал ну ре ви ју Бран ко Бо рић,
пред сед ник Град ске оп шти не Ла за ре вац.
– Сто га, иако то ни је у на шој не по сред ној
над ле жно сти, ве ли ке на по ре чи ни мо да
пот по мог не мо аграр, да под стак не мо разли
чи те про гра ме за раз вој сто чар ства, воћар
ства, пче лар ства...
Про шло го ди шње оку пља ње на „Ко лу бара
фе сту” би ло је обо га ће но и ми ни сај мом
срп ских ви на, по свој при ли ци пр вим таквим
у Ср би ји, што је ма ни фе ста ци ји посеб
но да ло на зна ча ју.
42 Број 19 • 2010.

ПО ТВР ДА ВРЕД НО СТИ
И СПО СОБ НО СТИ
– Са јам је по твр дио да има мо мла де,
вред не и спо соб не про из во ђа че ко ји за служу
ју јед ну ова кву ма ни фе ста ци ју, на ко јој
ће мо ћи, та ко ре ћи код ку ће, да се од го ва рају
ће пред ста ве, да обез бе де до бре по слов не
кон так те и раз ме не ис ку ства са из ла га чи ма
из окру же ња, као и са го сти ма из ино странства
– до да је пред сед ник Бо рић. – Уви ђа јући
да по љо при вред ни ци да нас ра де у ванред
но те шким окол но сти ма, ми на сто ји мо
да ус по ста ви мо кон так те са ин сти ту ти ма и
над ле жним ре сор ним ин сти ту ци ја ма, те да
пред у зи мљи во шћу Оп шти не по мог не мо у
от кла ња њу по те шко ћа, по себ но да из од гова
ра ју ћих фон до ва обез бе ди мо сред ства за
суб вен ци је.
Ове го ди не, 2010, Са јам „Ко лу ба ра фест”
би ће одр жан од 16. до 18. апри ла. Оку пи ће
око 60 из ла га ча из ре ги о на. Од до ма ћих, поред
оних из са мог Ла за рев ца, по себ но предста
вља ње на ја ви ли су про из во ђа чи из су седних
оп шти на Љиг, Лај ко вац, Обре но вац, Уб
и То по ла. И ове го ди не сти жу из ла га чи из
Би је љи не, Бра тун ца и Ис тре. По пр ви пут
„Ко лу ба ра фест” има ће сво је про гра ме и актив
но сти и на отво ре ном про сто ру, што ће
омо гу ћи ти да се пред ста ве и про из во ђа чи
по љо при вред не ме ха ни за ци је, пла сте ни ка,
си сте ма за на вод ња ва ње...
– Овај са јам је ве о ма ва жан до при нос не
са мо очу ва њу тра ди ци о нал них вред но сти
на шег на ро да и здра ве жи вот не сре ди не, него
и еко ном ском
раз во ју Ла за рев ца,
а ре као бих и чита
вог ре ги о на, као
и кре и ра њу овог
под руч ја као економ
ски атрак тивног
– кон ста ту је пред сед ник Бо рић.
А за ме ник пред сед ни ка ГО Ла за ре вац
Алек сан дар Дра жић ве ли:
– „Ко лу ба ра фест” је од ве ли ког зна ча ја
за ре пре зен то ва ње оп шти не Ла за ре вац, пре
све га ње них по љо при вред них про из во ђа ча.
До пре три го ди не они ни су има ли при ли ку
да у сво јој оп шти ни из ло же сво је про из во де,
по тен ци ја ле и ре сур се. Ор га ни за ци о ни одбор
се по ста рао да и ове го ди не при пре ме
про тек ну упра во она ко ка ко је за ми шље но,
па оче ку је мо да све бу де на ви со ком ни воу.
„Ко лу ба ра фест” и ове го ди не ће за др жати
ка рак тер по зив ног сај ма, а улаз за по сети
о це ће би ти бес пла тан. •
Об­но­ва
Глав на ули ца
у Ла за рев цу
и по глед на
Град ску
би бли о те ку
Део из ло жбе
су ве ни ра на
„Ко лу ба ра фе сту
2009”
– По ти чем из се о ског под руч ја на ше оп шти не, из се ла Са куља
ко је је ши ре њем ру дар ских ко по ва одав но не ста ло са ге о­
граф ске кар те – ка же за На ци о нал ну ре ви ју Ми лан Ив ко вић,
пред сед ник Скуп шти не ГО Ла за ре вац. – Али, се ћам се ка ко је
у вре ме мог де тињ ства би ло ле по мо је се ло, и дру га у око лини,
са чи стом сре ди ном, здра вом хра ном, вред ним љу ди ма.
Же ли мо да то вра ти мо на шој оп шти ни у нај ве ћој ме ри, јер ми
има мо ту до бру тра ди ци ју, а упра во је овај са јам ве ли ки подсти
цај та квим на шим те жња ма.
N o 19 • 2010
43

PROJEKAT SRBIJA
ВА ЖНА ИНИ ЦИ ЈА ТИ ВА „НА ЦИ О НАЛ НЕ РЕ ВИ ЈЕ” И ВА ЈА РА ОСТО ЈЕ Б А Л КАН СКОГ
Ста­за срп­ске сла­ве
У мај стор ској ра ди о ни ци по зна тог умет ни ка већ по сто ји ура ђе но око 250 од лич них
ре ље фа­ пор тре та ве ли ка на срп ске исто ри је и кул ту ре, од Сте фа на Не ма ње до па три јар ха Па вла.
На пред лог „На ци о нал не ре ви је”, умет ник ће то да ро ва ти на ро ду срп ском као по ла зи ште
за за сни ва ње је дин стве не кул тур но-исто риј ске га ле ри је на отво ре ном. Ка ко? На Ава ли би
тре ба ло на пра ви ти ле пу уре ђе ну ка ме ну ста зу кроз шу му. На сва ких пет ме та ра, на по ста мен ту
од љи шког пе шча ра, тре ба ло би по ста ви ти по је дан ре љеф-пор трет, са име ном и нај о снов ни јим
по да ци ма. Да љим по пу ња ва њем ста зе упра вља ло би по себ но ауто ри та тив но те ло при СА НУ, а
но ве ре ље фе-пор тре те ра ди ли би нај по зна ти ји срп ски умет ни ци у спе ци јал ној ва јар ској ко ло ни ји.
Ста за срп ске сла ве пре тво ри ла би Ава лу у пра ви Олимп срп ске исто ри је и кул ту ре и јед ну
од нај а трак тив ни јих та ча ка кул тур но-исто риј ске и ту ри стич ке по ну де срп ске пре сто ни це
Пи­ш е : ­
Ба­н е ­
Ве­л и­м и ­р о­в и ћ
Ду га је и нео бич на жи вот на при ча
ака дем ског ва ја ра Осто је Бал канског.
А ка ква би дру го и мо гла би ти?
Што ка же Ршу мо вић:
„Та ле нат суд би ну пи ше
Ту гре шка ни кад не по сто ја
Бал кан ских има ви ше
Али је је дан Осто ја.”
У Лип нич ком Шо ру, у Ја дру, „не где на
Бал ка ну”, ро ђен је 1937. Сред њу шко лу за
при ме ње ну умет ност за вр шио је у Ни шу
1958, на Фа кул те ту при ме ње них умет ности
(ва јар ство) ди пло ми рао у Бе о гра ду
1964. Јед но став но и не по сред но ве зан за
искон, за искон чо ве ка и искон умет ности,
ни је ча сио ча са да се сво јим ко ра ком,
44 Број 19 • 2010.

оком и све ви де ћим пр сти ма уро ни у аванту
ру све та. Исте го ди не ка да је ди пло мирао,
већ је био на да ле ком дру му. Кре нуо
у свет, пу ту ју ћи и ства ра ју ћи. И остао је на
том пу то ва њу ви ше од 20 го ди на, на кратко
се вра ћао и опет од ла зио, све до 1985.
(„От кри ва ње све та је исто што и от кри ва ње
соп стве ног жи во та и суд би не”, ка же.) Али
ни је се Осто ја за пу тио ка Па ри зу, Ри му или
Аме ри ци, ка ко би се мо гло оче ки ва ти од
јед ног при пад ни ка умет нич ког брат ства.
– Би ло је то вре ме осло ба ђа ња мно гих
на ро да Афри ке и Ази је од ви ше ве ков ног
ко ло ни ја ли зма, кад су ства ра не мно ге но ве
др жа ве, ме ни не по зна те. Чим сам ди пломи
рао, у ју ну 1964, дру гог да на от пу то вао
сам ауто-сто пом, пре ко Бу гар ске и Тур ске,
у Си ри ју, Ли бан, Јор дан и на Ки пар. Та ко
сам по чео да от кри вам свет, да се ди вим
оно ме што ви дим и до жи вим. Мој жи вот
је обо га ћен но вим пеј за жи ма, кул тур ноисто
риј ским спо ме ни ци ма и љу ди ма. Одуше
ви ли су ме про шлост на ро да ко је упозна
јем, њи хов жи вот, оби ча ји, умет ност,
вер ска тра ди ци ја. Вра тио сам се по сле два
ме се ца, пун им пре си ја и са оби љем црте
жа. То пр во пу то ва ње ме је опре де ли ло
да ве ли ки део ства ра ла штва по све тим наро
ди ма и зе мља ма ко ји су се у то вре ме,
за јед но са на шом та да шњом зе мљом, орга
ни зо ва ли у По кре ту не свр ста них – се ћа
се Осто ја Бал кан ски. – На по зив си риј ског
Ми ни стар ства кул ту ре, 1970. пу ту јем коли
ма, са су пру гом, на отва ра ње из ло жбе у
Да ма ску, у та мо шњем На род ном му зе ју...
Већ 1971. до би јам ше сто ме сеч ну сти пенди
ју су дан ске вла де за уса вр ша ва ње об ра де
сло но ве ко сти и або но са. На кра ју бо рав ка
при ре ђу јем из ло жбу у Кар ту му „Им пре си је
из Су да на”. Ту је био из ло жен и мој портрет
пред сед ни ка те зе мље Ни ме и ри ја...
Био је то пр ви пор трет ли де ра не ке држа
ве ко ји је на пра вио. По сле је пор тре ти сао
Не хруа и Ин ди ру Ган ди (Ин ди ја), Ма ка рио
са (Ки пар), Су хар та (Ин до не зи ја), На се ра
и Са да та (Еги пат), Ка ун ду (Зам би ја), Ње ререа
(Тан за ни ја), Си ри ма во Бан да ра на и ке
(Шри Лан ка), Фи де ла Ка стра (Ку ба), Ху сеи
на (Јор дан), Му га беа (Зим баб ве), Га да фија
(Ли би ја), Са да ма Ху се и на (Ирак), Но родо
ма Си ха ну ка (Кам бо џа)... Све кра ље ве,
пред сед ни ке, пре ми је ре. Кључ не про та гони
сте исто ри је њи хо вих зе ма ља. Са не кима
се збли жио, по стао при ја тељ. Ста но вао
у нај бо љим хо те ли ма све та, имао сво је
апарт ма не, лич не шо фе ре, обез бе ђе ње.
Али увек је ово га Бал кан ског ви ше од
то га ин те ре со ва ла ли ков на ко му ни ка ци ја
на ни воу ар хе тип ског и при мор ди јал ног,
на ни воу пра и де ја (ко ји прет хо ди пи смено
сти и на шем по и ма њу кул ту ре).
– Из ла гао сам и та мо где не зна ју шта је
умет нич ка сли ка ни ти су чу ли за стру ју, у
африч ким се ли ма да ле ко од са вре ме не циви
ли за ци је и ко му ни ка ци ја. Да бих што боље
упо знао тај свет и сво је но ве при ја те ље,
тру дио сам се да жи вим као што они жи ве:
у ку ћа ма од са ван ске тра ве ко је не ма ју ни
вра та ни про зо ре – при ча Осто ја и ту, пред
на ма, ли ста све жње ве ста рих фо то гра фи ја,
али и стра ни це сво јих уз бу дљи вих књи га у
ко ји ма је опи сао по не што од то га (Ате ље
цео свет, Бе о град, 2003).
Од ве ли ких из ло жби Бал кан ског, на
свих пет кон ти не на та, из два ја мо оне у
Су да ну (Кар тум, 1972), Ни ге ри ји (Ла гос,
1978), Ли би ји (Три по ли, 1979), Гви не ји
(Ку ку там ба, 1979), Ира ку (Баг дад, 1980),
Шри Лан ци (Ко лом бо, 1980), Аустра ли ји
(Мел бурн, 1983)...
ИЗ ВА ЈА НА СРП СКА
ИСТО РИ ЈА
Али, нај ве ће надах
ну ће Осто је Бал -
кан ског, кроз све
те де це ни је, ње гов
при мар ни призив
и не из ле чива
страст, би ла
је исто ри ја њего
вог соп стве ног
на ро да, срп ског.
У том лан цу преда
ка, са вре ме ника
и по то ма ка,
осе ћао је сна гу заве
та и дуг, свој лични
дуг и дуг сво је гене
ра ци је, пре ма они ма
ко ји су би ли пре и они ма
ко ји ће до ћи по сле.
Ва ја ју ћи ли ца кључ них про -
та го ни ста, сва та ви со ка че ла и продор
не очи, све те бр ке и осмеј ке, трагао
је за тај ном у је згру те исто ри је и те
кул ту ре, за ње ним те ме љем и вр хом, за
пра и де јом из ко је ис хо ди и ко ју оли ча ва.
Про све ти те љи, рат ни ци, вла да ри, вој сково
ђе, пе сни ци, на уч ни ци, све ти те љи, мисли
о ци, три бу ни, ви зи о на ри, му че ни ци,
рад ни ци, се ља ци, хај ду ци, пи сци, не и ма ри,
при вред ни ци, за ду жби на ри. Оста ја ли су
иза Бал кан ског ре ље фи, пор тре ти, би сте,
спо ме ни ци, ор де ни, пла ке те. Из ла гао је
у Бе о гра ду (1970, 1978, 1979, 1987, 1995,
1998), Шап цу (1970), Ни шу (1989), Орашцу
(2004). Ура дио је спо ме ни ке у Цр ној
Ба ри, Кра са ви, Воћ ња ку, Лип нич ком Шору,
Дра ги њу, спо ме ник бор ци ма 1992-1995.
у Шам цу, Срп ска. За Исто риј ски му зеј Ср-
N o 19 • 2010
Сте фан Не ма ња
45

PROJEKAT SRBIJA
Пе тар II Пе тро вић Ње гош
Си ма Ми лу ти но вић Са рај ли ја
Бран ко Ра ди че вић
би је ура дио је 69 ре ље фа-пор тре та вој во да из Пр вог и Дру гог срп ског устан ка, ре ље фе
пор тре те све тог Са ве ура дио је и да ро вао шко ла ма ко је но се име све то га у Бе о гра ду,
Звор ни ку и Лип нич ком Шо ру. Би сте лич но сти из срп ске исто ри је ко је је он ура дио поста
вље не су у Ле шни ци, Ер де ви ку, Ма чван ском При чи но ви ћу, Оро ви ци, Ср бу, Пе три њи,
Бран ко ви ни, Љу бо ти њу, Гор њој Тр на ви, Те ке ри шу.
У књи зи Дар ро ду (Бе о град, 2005), овај умет ник је при ло жио пре ци зан списак
185 ва јар ских де ла ко ја је на чи нио и по кло нио ши ром срп ских зе ма ља.
Из ва јао је и ис кле сао Осто ја Бал кан ски це лу јед ну срп ску исто ри ју,
хе рој ску, под ви жнич ку, пра во слав ну, уз ди гао на ци о нал но до све чове
чан ског и уни вер зал ног. Ове ко ве чио у ка ме ну и брон зи. У ма тери
ја ли ма ко ји ће над жи ве ти и пра у ну ке на ших пра у ну ка. Мо жда
се то мо же упо ре ди ти са мо са на чи ном на ко ји је зна ме ни ти
Вја че слав Кли ков из ва јао ру ску исто ри ју.
У ра ди о ни ци овог мај сто ра да нас по сто ји око 250 го то вих
ре ље фа-пор тре та срп ских ве ли ка на од Сте фа на Не ма ње до патри
јар ха Па вла. На ини ци ја ти ву На ци о нал не ре ви је, ве ли ки вајар
спре ман је да це лу ту ко лек ци ју да ру је на ро ду срп ском.
– Пред ла жем да не где, нај бо ље би би ло на Ава ли, за снује
мо Ста зу срп ске сла ве, ту је дин стве ну исто риј ску га ле ри ју
на отво ре ном – ка же умет ник. – Ка ко? Тре ба ло би на Ава ли
на пра ви ти ле пу, уре ђе ну ка ме ну ста зу кроз шу му. На сва ких,
ре ци мо, пет ме та ра, на по ста мен ту од ле пог али не и ску пог
љи шког пе шча ра, тре ба ло би по ста ви ти по је дан ре љеф-портрет.
На по ста мен ту би би ло ис пи са но са мо име, го ди не ро ђе ња
и смр ти, и шта је тај ве ли кан био у исто ри ји срп ској. Сва ки по стамент
и са ма ста за би ли би но ћу осве тље ни. Све то би се мо гло уради
ти уз мно го уште да и не би ни ко га фи нан сиј ски оп те ре ти ло пре више.
Знам већ сад си гур но три де се так оних ко ји би до ни ра ли ма те ри јал,
свак за 5-10 спо ме ни ка, ја бих да ро вао ре ље фе-пор тре те, до ста би се мо гло
ура ди ти по прин ци пу мо бе, и од стра не фир ми и по је ди на ца.
Ка ра ђор ђе
Пе тро вић
НО ВА АТРАК ЦИ ЈА БЕ О ГРА ДА
Ста за срп ске сла ве пре тво ри ла би Ава лу у пра ви Олимп срп ске исто ри је и кул ту ре.
Са свим си гур но, ве о ма бр зо по ста ла би је дан од нај а трак тив ни јих еле ме на та кул тур но-
Ан та Бо ги ће вић
46 Број 19 • 2010.
Сте ван Син ђе лић
Ми лић Дрин чић

Ђу ра Да ни чић
Иво Ан дрић
Ми лош Цр њан ски
исто риј ске и ту ри стич ке по ну де срп ске пре сто ни це. До ла зе ћи на екс кур зи је у пре стони
цу, де се ти не хи ља да школ ске де це и омла ди не по се ћи ва ло би На род ни му зеј (ако га
јед ног да на не ки че сти ти љу ди ипак осло бо де из су жањ ства и по но во отво ре), Твр ђа ву,
Храм све тог Са ве, а на Ава ли То рањ, Спо ме ник Не зна ном Ју на ку и Ста зу срп ске сла ве.
Бе о град ске шко ле би део сво је ре дов не на ста ве у при ро ди сва ка ко др жа ле баш ту, на
Ста зи срп ске сла ве. И број ни кул тур ни про гра ми, так ми че ња, по ро дич ни из ле ти
би ли би та мо усме ра ва ни. И свак од нас лич но, кад на де по ста ну вар љи ве,
кад по ми сли да смо из гу би ли сво ју иде ју и пут, кад му се за ма гли оно
што нас чи ни на ро дом ме ђу на ро ди ма, мо гао би се од ве сти до Авале,
у ла ку окре пљу ју ћу шет њу Ста зом срп ске сла ве.
Ста за би, не сум њи во, би ла ве о ма за ни мљи ва и стран ци ма,
при пад ни ци ма дру гих на ро да, ра са и кул ту ра. До шља ци ма,
они ма на про пу то ва њу, они ма ко ји ов де при вре ме но жи ве и
ра де. На ле пој пла ни ни, на атрак тив ној ло ка ци ји, у при ро ди,
они би у при јат ној шет њи са зна ва ли оно нај бит ни је из истори
је и кул ту ре зе мље до ма ћи на: о ње ним нај бо љим љу ди ма.
(У шет њу би се, на рав но, мо гло ићи са ма лом пра те ћом публи
ка ци јом
ко ја би са држа
ва ла ви Без по­ли­ти­за­ци­је
ше
И још не што: ни ка кве стра нач ке по ли ти ке
у ово ме не сме да бу де, што би се стро го
утвр ди ло осни вач ким ак ти ма и пра ви лима
по на ша ња! Ни ка квих све ча них врп ци
у пред из бор ним кам па ња ма, ни ка квих
при год них сли ка ња стра нач ких по гла ва ра
ко ји су на те ра ли пар сво јих ди рек то ра да
да ју но вац. Ово тре ба на пра ви ти да бу де
чи сто и оп ште, да ује ди њу је а не де ли, или
га не тре ба пра ви ти ни ка ко. Ко год би да
у ово ме уче ству је због не ка кве ба нал не
лич не ко ри сти, а не за то што та ко осе ћа у
свом ср цу, не тре ба да уче ству је ни ка ко.
по је ди но сти
о ве ли ка ни ма
на Ста зи срп ске
сла ве, на не ко лико
ве ли ких светских
је зи ка.)
И као што исто ри ја
не по чи ње ни ти се за врша
ва са на ма, та ко ни Ста зу
срп ске сла ве не би тре ба ло сма тра ти
за вр ше ном.
– Мо жда би би ло нај бо ље фор ми ра ти
од го ва ра ју ће ауто ри та тив но те ло при СА-
НУ, у ко је би ушли и ви со ки пред став ни ци
Па три јарх Па вле
(Стој че вић)
Пе тар Ни ко ла је вић Мо лер
Иван Ју го вић
Сто јан Но ва ко вић
N o 19 • 2010
47

PROJEKAT SRBIJA
Вук Ка ра џић и улаз
у ет но-ком плекс
у Тр ши ћу (ка ко би
тре ба ло да из гле да
по про јек ту Осто је
Бал кан ског)
Срп ске пра во слав не цркве,
др жа ве, углед них науч
них и умет нич ких удруже
ња – раз ра ђу је ову иде ју
Осто ја Бал кан ски. – То те ло би на
сва ких пет или де сет го ди на од лу чи ва ло
чи ји би ре ље фи-пор тре ти би ли до да ти на
Ста зи срп ске сла ве. За тим би ве ли ки српски
умет ни ци по по зи ву до ла зи ли у ва јарску
ко ло ни ју на Ава ли и ту би из ра ђи ва ли
ре ље фе-пор тре те но вих на Ста зи. Сва ки
би свој рад да ро вао на ро ду срп ском. Онај
Вук
Зна ча јан део свог ства ра ла штва Осто ја Бал кан ски по све тио
је Ву ку Ка ра џи ћу и ње го вом де лу. У Тр ши ћу, Ву ко вом род ном
се лу, из ла гао је 1966, 1972, 1976, 1980, 1987, 1998. Ура дио је
до сад не сум њи во нај бо љи кон цепт ре ви та ли за ци је тог зна мени
тог тр шић ког ет но-кул тур ног про сто ра, али до ре а ли за ци је
ни ка да ни је до шло јер о то ме, у ло ка лу, од лу чу ју љу ди ко је
то мно го стру ко пре ва зи ла зи. Спо мен-обе леж ја са ли ком Ву ка
Ка ра џи ћа бал кан ски је ура дио у Плоц ку (Пољ ска) и Са ра јеву.
На по зив ном кон кур су Са ве зне вла де ура дио је ли ков но
ре ше ње Ор де на Ву ка Ка ра џи ћа. Ура дио је фи гу ру Ву ко ву у
при род ној ве ли чи ни и мно штво би сти, ре ље фа и пла ке та са
ње го вим ли ком. Аутор је и књи ге Вук и ње го ви са вре ме ни ци.
ода бран као нај бо љи или нај при ме ре ни ји
био би по ста вљен на Ста зи, а оста ли плански
по кло ње ни дру гим гра до ви ма и му зеји
ма ши ром срп ских зе ма ља, па и у Ра сеја
њу. На сва ком по ста мен ту дис крет но би
био пот пи сан аутор ре ље фа-пор тре та, као
и онај ко је до ни рао ма те ри јал. Исто то тело
би раз мо три ло и спи сак ве ли ка на чи ји
пор тре ти су већ ура ђе ни и ко ји би би ли
по ла зи ште за Ста зу. Ако оце ни да би још
не ко га тре ба ло до да ти, то би се у ме ђу време
ну ура ди ло.
И та ко, вре ме би те кло, а Ста за срп ске
сла ве ви ју га ла би кроз шу му Ава ле, све даље,
све ду жа.
Има ли ова иде ја сла бих та ча ка?
Да ли је на оп шту ко рист и ра дост?
Бу ди ли у на ма сит ни ча вост и ни скост,
или пле ме ни тост, до бро ту и по нос?
Да ли је ску па и те шко оствар љи ва? Кошта
ли ви ше не го што сва ки про се чан партиј
ски ша раф на мак не се би у пр вој го ди ни
оп штин ског ман да та?
Да ли би нас у ре а ли за ци ји мо гло спречи
ти ишта дру го до на ших сла бо сти и кратко
ви до сти?
Па до бро, он да сте и ви, баш ви, лич но,
на по те зу? Че ка мо да се при дру жи те!
48 Број 19 • 2010.

SPOMENICI PRIRODE / MONUMENTS OF NATURE
ПРЕ КО НО ШКА ПЕ ЋИ НА КОД СВР ЉИ гА, ВЕ РО ВАТ НО НАЈ ЛЕП ША У СР БИ ЈИ
За­бо­ра­вље­на
под­зем­на ри­зни­ца
50 Број 19 • 2010.

PREKONOG CAVE NEAR SVRLJIG, PROBABLY THE MOST BEAUTIFUL CAVE IN SERBIA
Forgotten
Underground Treasury
N o 19 • 2010
51

SPOMENICI PRIRODE
Кра јем XIX ве ка Јо ван Цви јић ју је об и шао, на пра вио кар ту ње ног ве ћег де ла, опи сао
пе ћин ски на кит и утвр дио ге о ло шке чи ње ни це у ве зи са ње ним на стан ком. За кљу чио је
да је ово на ки том нај бо га ти ја пе ћи на у Ср би ји, те да се не ки ње ни де ло ви „мо гу по ре ди ти
са леп шим де лом По стој не”. На да ља ис тра жи ва ња, ме ђу тим, тре ба ло је че ка ти део век
Те к с т и ­
ф о­т о­г р а­ф и­је:
НР Пр е с
На око пет ки ло ме та ра од да на шњег
Свр љи га, на ле вој оба ли Пре ко ношке
ре ке, 120 ме та ра ви ше ње ног
ко ри та, на ла зи се пе ћин ски си стем Преко
но шке пе ћи не. При лаз пе ћи ни мо гућ је
је ди но из прав ца се ла Пре ко но га, са ис точних
па ди на Ма лог Га бра, ода кле се си ла зи
ка пе ћи ни ко ја је на 675 ме та ра над мор ске
ви си не. По ред Пре ко но шке пе ћи не, на само
20 ме та ра од ње, на ла зи се и Ве ли ка
дуп ка, про стра на, али ре ла тив но плит ка
пе ћи на мо ну мен тал ног отво ра. Ве ро ват но
су обе пе ћи не не ка да чи ни ле је дин ствен
пе ћин ски си стем, али су се ве ков ном ерози
јом ка на ли ко ји су их по ве зи ва ли за пуни
ли зе мљом и ка ме ном. Не што ни же од
ове две, ка ко ри ту ре ке, на ла зи се и пе ћи на
Ма ла дуп ка. Пре ко пу та пе ћи на из ди же се
креч њач ка чу ка Уљ ко ја за тва ра по глед ка
Свр љи шким пла ни на ма, док се ка се ве ру
отва ра ве ли чан ствен ви дик ка да на шњем
Свр љи гу и по чет ку кли су ре Ти мо ка.
Ко ју де це ни ју на кон осло бо ђе ња Свр љига
од Ту ра ка и при са је ди ње ња Кне же ви ни
Ср би ји, Пре ко но шку су пе ћи ну по че ли похо
ди ти уче ни љу ди то га вре ме на. По себ ну
па жњу иза зва ла је ло ба ња од „чуд но ва то га
зве ра” из ове пе ћи не коју
су ме шта ни по кло ни ли
кра љу Ми ла ну Обре но вићу
(1882-1889). На рав но,
ра ди ло се о јед ној од нај већих
ло ба ња пе ћин ског медве
да, ве ро ват но оној ко ја
се да нас чу ва у При родњач
ком му зе ју у Бе о гра ду.
Под стак ну та чи ње ницом
да је краљ Ми лан лично
по се тио пе ћи ну то ком
осам де се тих го ди на XIX
сто ле ћа, на ло жио да се
уре де при ступ не ста зе и
ста вио ка пи ју на пе ћин ски
улаз, за по че та су и озбиљна
ис тра жи ва ња Пре коно
шке пе ћи не од стра не
Јо ва на Цви ји ћа и Ђо ке
Јо ва но ви ћа. По ред ар хе о-
ло шких на ла за, пе ћи на је
из не дри ла пра во бо гат ство
фо сил них оста та ка, по себно
оних пе ћин ског ме дведа,
те је сто га уче ни Ђ. Јова
но вић пе ћи ну на звао „дуп ка пе ћин ског
ме две да”. Исто вре ме но, Јо ван Цви јић је
об и шао и кар ти рао ве ћи део пе ћи не, описао
пе ћин ски на кит и утвр дио ге о ло шке
чи ње ни це у ве зи са ње ним на стан ком. Цвијић
је за кљу чио да је Пре ко но шка пе ћи на
на ки том бо га ти ја од би ло ко је у Ср би ји, а
да се ње ни по је ди ни де ло ви „мо гу по ре ђива
ти са леп шим де ло ви ма По стој не”.
Број ни ста лак ти ти, ста лаг ми ти, са ли ви,
за ве се и пе ћин ска је зер ца оди шу пре ле пим
бо ја ма и пре ли ви ма. У це лој пе ћи ни по себно
се из два ја ста лак тит у „Ђер да пу” ви си не
пре ко 5,5 и де бљи не око 3,5 ме та ра.
Ис тра жи ва ња из ве де на под крај XIX века
свр ста ла су Пре ко но шку пе ћи ну у јед но
од рет ких ста ни шта љу ди из ста ри јег ка меног
до ба у та да шњој Ср би ји. Ипак, на да ља
ис тра жи ва ња тре ба ло је че ка ти ско ро цело
сто ле ће и она су об но вље на тек 1985. и
1986. го ди не, ка да је у две крат ке кам па ње
ис ко па ва на Ве ли ка дуп ка. На жа лост, и том
при ли ком от кри ве но је са мо не ко ли ко каме
них но жи ћа ко ји се мо гу опре де ли ти у
пе ри од ста ри јег ка ме ног до ба, па су ис тражи
ва ња по но во об у ста вље на. Го ди не 2009,
из ве де но је јед но не дељ но ис ко па ва ње у Вели
кој дуп ки, ка да је на ђе но не ко ли ко предме
та од ка ме на ко ји се мо гу при пи са ти неан
дер тал ци ма, прет ход ни ци ма мо дер них
љу ди на те ри то ри ји Евро пе. На осно ву до
са да от кри ве них пред ме та, мо же се ре ћи
да су не ан дер тал ски љу ди на се ља ва ли ове
про сто ре још пре 100.000 го ди на. Оту да
Пре ко но шка пе ћи на пред ста вља и ме сто
на ко јем је би ло нај ста ри је на се ље у це лој
Свр љи шкој ко тли ни. •
Пр­ва ис­ко­па­ва­ња
Пре ко но шка пе ћи на ме ђу пе ћин ским стани
шти ма у Ср би ји др жи ре корд по ду жини
тра ја ња ар хе о ло шких ис тра жи ва ња,
јер су ис пи ти ва ња та мо за по че та још пре
145 го ди на. Пр ва ис ко па ва ња за по чео
је Сте ван Ма чај, а доц ни ја ис тра жи вања
из вр ши ли су и Фе ликс Хоф ман, Јо ван
Цви јић и Ђо ка Јо ва но вић. Том при ли ком,
у пе ћи ни су от кри ве ни тра го ви чо ве ка из
пе ри о да ста ри јег ка ме ног до ба – па ле о­
ли та, као и улом ци грн ча ри је из гво зденог
до ба.
52 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
53

RASEJAWE
ПИ СМО ИЗ ПЕР ТА, ГДЕ ЖИ ВИ ОКО 13.000 СР БА
У сва­ку ра­дост
ка­не не­што се­те
У тој ме тро по ли на ју го за па ду Аустра ли је, гра ду на лик на фу ту ри стич ку сли ку ур ба ног ра ја,
Ср би су већ пет ге не ра ци ја по што ван свет, углед ни ле ка ри, би зни сме ни, умет ни ци, спор ти сти.
До ла зи се на дер би је „Бе лих ор ло ва”, игра се „Ка ра ђор ђев куп”, слу ша Ра дио „Ср би ја”, оку пља
у цр ква ма Све тог Са ве и Све те Тро ји це. Па ипак, ис по ве да ју, ду ша сва ког исе ље ни ка по де ље на је на
веч но „код нас” и „ов де”. Свак је оти шао да би се јед ном вра тио, али „жи вот је кра так, а пут да лек”
Пи­ш е : Ми р­ја­н а Др а­го­в и ћ
54 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
55

RASEJAWE
Цр ква све тог Са ве
у Пер ту и де таљ
из ње не при пра те
У
Пер ту, глав ном гра ду За пад не Аустрали
је, на крај њем ју го за па ду пе тог
кон ти нен та, ста са ва пе та ге не ра ци ја
срп ских исе ље ни ка. Срп ски је зик, од ис точне
до за пад не ва ри јан те, мо же те ов де чу ти
на ули ци, у пре во зу, про дав ни ца ма, на плажа
ма... Пре ма не зва нич ним по да ци ма, Ср ба
у Пер ту има око три на ест хи ља да, уз стал ну
тен ден ци ју ра ста, до ду ше не што бла жу након
окон ча ња ве ли ких кри зних до га ђа ја на
Бал ка ну из 1990-их. До ла зе пре све га пре ко
рад не ви зе, си сте мом бо до ва ња, што по том
мо же да обез бе ди стал ну ви зу и др жа вљанство
Аустра ли је.
Пр ва и наjчешћа сли ка Пер та – по словни
цен тар сa не ко ли ко ста кле но-бе тон ских
не бо де ра, ка рак те ри стич них за мо дер не
ме тро по ле – мо же да ство ри са свим погре
шан ути сак. Перт, у ства ри, ви ше ли чи
на огром но се ло. На по слов ну град ску зону
на ста вља ју се ти хи стам бе ни квар то ви
с по ро дич ним ку ћа ма. Кад про ла зи те широ
ким ули ца ма крај трав њака
и цвет них але ја, спорт ских
те ре на, др во ре да, ку ћа са врто
ви ма, ка пи ји ца ма, пер гола
ма, на сме ше ним су се ди ма,
крај из ле ти шта са је зер ци ма
и ози да ним ро шти љи ма (са мо
до не се те сво ју хра ну и укљу чи те), са бесплат
ним кон цер ти ма, кад срет не те ретке
про ла зни ке, или кад схва ти те да је све
за пу сте ло већ од пр вог мра ка, Перт вам
мо же ли чи ти на уто пи стич ку ви зи ју живље
ња или на не ки со ци о ло шко-ха би та цио
ни фу ту ри стич ки екс пе ри мент. Сли ка урба
ног ра ја – са вр ше ног, изо ло ва ног ме ста
за жи вље ње. Без гра фи та, без ијед ног пса
лу та ли це, без кон теј не ра и сме ћа по улица
ма (из но си се са мо од ре ђе ним да ни ма),
без ијед ног за пу ште ног пред гра ђа. Из ме ђу
град ских зо на су јед но став но оста вље ни
при род ни ре зер ва ти.
Тај ка ле и до скоп ули ца мо же да на ру ше
је ди но зо не са огром ним ли ме ним ку тија
ма не ких ин ду стриј ских или тр го вач ких
обје ка та, сплет са о бра ћај ни ца, или не ко
гра ди ли ште.
Ка да би чо век хтео да из ми сли ме сто за
жи вот, сво ју ку ћу, су сед ство, ули цу, предгра
ђе, те шко да би не што ма што ви ти је и
леп ше сми слио. За ме ри ти се мо же, евен туал
но, нео сми шље ном (по на шим ме ри лима)
жи во ту уз ре ку и оке ан.
Па ипак, че сто и то из гле да мо но то но,
бе жи вот но. Уло ви те се бе да сте се за желе
ли ста рих ка ме них плоч ни ка и фа са да,
пла сти ке нео ба ро ка, се це си је и дру гих ста-
56 Број 19 • 2010.

рих европ ских сти ло ва, чак и стам бе них
зо на епо хе соц ре а ли зма, гру пи ца де це и
омла ди не по ули ца ма и ула зи ма, уз ги тару.
Или је то сву да про шлост, или гло бал но
се ло успе ва да срав ни и уни фор ми ше све
мла до сти?
Али, по да ци упо зо ра ва ју да чак и ов де, у
ова квом Пер ту, кри ми нал вид но ра сте.
ТРИ ТА ЛА СА ДО СЕ ЉА ВА ЊА
Перт је млад, у ње му се не мо же осе ти ти
дух древ но сти, она си гур ност и по нос ко је
да је тра ди ци ја ве ков ног по сто ја ња, али је
не ка ко ван вре мен ски. По не кад ро го бат но
ве зу је у це ли ну мо дер ну ви ше спрат ни цу и
ста ру ка ме ну цр кви цу бо ја жљи во сти сну ту
у ње ном под нож ју.
Осно ван је кра јем три де се тих го ди на
XIX ве ка од стра не сло бод них до се ље ни ка,
не што се вер ни је од ста ри јег луч ког града
Фри мен тла на оба ли Ин диј ског оке а на.
На кон ре фе рен ду ма 1901. го ди не, За пад на
Аустра ли ја је по ста ла део Аустра лиј ске Феде
ра ци је.
Кли ма је у овом де лу За пад не Аустрали
је ве о ма по вољ на, слич на ме ди те ранској.
Ако упо зна те не ког ими гран та Ен глеза
или не ког из се вер них зе ма ља ко је ни су
би ле кри зна под руч ја, ре ћи ће вам да жи ви
ов де због кли ме.
Осим Уни вер зи те та За пад не Аустра ли је
(UWA), осно ва ног 1911, у Пер ту по сто је још
три др жав на уни вер зи те та и при ват на акаде
ми ја умет но сти. На њи ма учи и пре да је
мно го ов да шњих Ср ба. Перт не ма по себ но
ду гу тра ди ци ју ни у на у ци, ни у со цио-култур
ној над град њи, али та ле нат би ло ко је
вр сте сва ка ко не ће оста ти не при ме ћен и
до би ће сво ју шан су за уса вр ша ва ње, ако не
у Пер ту, он да на дру гим ме сти ма, као што
је мно гим на шим мла дим та лен то ва ним
љу ди ма овај град по слу жио као од скоч на
да ска. Име на ко ја за слу жу ју по себ ну пажњу
и пред ста вља ње је мно го.
И „Перт кон церт хол”, са сим фо нијским
ор ке стром, и Ин сти тут умет нич ких
ино ва ци ја, и но во го ди шњи те ни ски „Хопман
куп”, и дру ге ин сти ту ци је, не про ла зе
без срп ских име на.
Пр ве ге не ра ци је срп ских исе ље ни ка
до шле су у ове кра је ве на раз ме ђу ХIХ и
ХХ ве ка и из ме ђу два свет ска ра та, ка да је
мно штво Ср ба и дру гих на ро да бив ше Југо
сла ви је оти шло у пре ко о ке ан ске зе мље.
Дру ги та лас исе ља ва ња, нај зна чај ни ји, био
је на кон Дру гог свет ског ра та, а ње гов најве
ћи део чи ни ла је ма са ра се ље них ло го раша
и рат них за ро бље ни ка. Ма да су мно ги
Свет у ма­лом
Срп ска Цр ква
Све те Тро ји це
у Пер ту
У по след ње три де це ни је по пу ла ци ја у Пер ту се удво стру чи ла,
те град са да бро ји ви ше од 1.600.000 ста нов ни ка. И на равно,
ов де је свет у ма ло ме, мо гу се сре сти све на ци је све та.
Осим стал ног при ли ва ста нов ни штва из Ази је, до се ља ва ли су
се љу ди из Ју жне Афри ке, Зим баб веа, Бра зи ла, Ита ли је, Грчке,
сло вен ских зе ма ља, на рав но и из свих де ло ва не ка да шње
Ју го сла ви је.
N o 19 • 2010
57

RASEJAWE
Уче ни ци пр вог
раз ре да срп ске
шко ле у Пер ту
Пе тар
Ра да но вић,
је дан од
нај ста ри јих
Ср ба у овом
гра ду (ње го ви
пре ци до се ли ли
су се 1901. из
Хер цег Но вог)
од њих би ли ве о-
ма обра зо ва ни људи,
до шли су ов де
као фи зич ка рад на
сна га, ве о ма потреб
на Аустра ли ји
у то вре ме на пољи
ма ше ћер не трске,
у руд ни ци ма,
град њи бра на, желе
знич ких пру га...
Тре ћи та лас усе љава
ња у Аустра ли ју
био је се дам де се тих и осам де се тих го ди на
про шлог ве ка, из ис кљу чи во еко ном ских
раз ло га. И нај зад, ве ли ки део срп ског жи вља
усе лио се у Аустра ли ју, па и у Перт, то ком
рат не и еко ном ске кри зе 1990-их у бив шој
Ју го сла ви ји. Из бе гли це су до би ја ле стал ну
ви зу, би ли су им обез бе ђе ни сме штај и со цијал
но ста ра ње. Бу ду ћи да су до ла зи ли образо
ва ни и ква ли фи ко ва ни љу ди, ре ла тив но
ла ко су на ла зи ли по сло ве и обез бе ди ли се би
и по ро ди ци до бре усло ве за жи вот.
НАЈ ТЕ ЖЕ ЈЕ ПР ВИ МА
Сва ко по ко ле ње исе ље ни ка сма тра своје
вре ме нај те жим, али мо же се ре ћи да је
пр вим ге не ра ци ја ма до се ље них по ро ди ца, у
би ло ком вре ме ну, ипак нај те же. Ве дро лице
Пе тра Ра да но ви ћа, јед ног од нај ста ри јих
Ср ба у Пер ту, чи ји је отац 1901. до шао из
Хер цег-Но вог, не ода је ни го ди не ни те жак
жи вот. Али, из при че о жи во ту пр вих до сеље
ни ка у Кал гу ли, град ис точ но од Пер та, у
коjeм се на ла зи по зна ти руд ник зла та, сазна
је мо да ни је би ло ни ма ло ла ко.
У Кал гу ли су се у то вре ме до се ли ле
број не срп ске по ро ди це, ме ђу ко ји ма Павло
ви ћи, Да ни ло ви ћи, Лу чи ћи, Ма ло ше вићи,
Мре че ви ћи, Ви да ко ви ћи, Ши ље го ви ћи,
Ва би ћи, Ма ри ћи, Ћет ко ви ћи, Бо жо ви ћи,
Ко сов ци... Иако до бри рад ни ци и до ма ћини,
за јед но с Ита ли ја ни ма и Гр ци ма до живља
ва ли су стал на пот це њи ва ња и про во цира
ња од стра не до ма ћи на. Пе тар се од лич но
се ћа еска ла ци је су ко ба 1934, ка да је је дан
Ита ли јан не хо ти це убио Аустра ли јан ца.
На ред них да на до ма ћи су се осве ти ли та ко
што су за па ли ли и опљач ка ли ими гран ти ма
ку ће, рад ње, ре сто ра не, има ња, ме ђу ко јима
и око 80 срп ских. Ина че, ими гран ти нису
до би ја ли ни ка кву по себ ну по моћ, осим
што су се по ма га ли ме ђу соб но, а вре ме на
су би ла те шка.
Шко ло ва ње је би ло ско ро не мо гу ће, јер
се мо ра ло не пре ста но ра ди ти. Ви ше се о
исто ри ји бал кан ских под руч ја учи ло уз гусле,
по ку ћа ма исе ље ни ка, је ди ном са ста јали
шту у та да шње вре ме. Пе тар као по себ ну
ре ли кви ју и да нас чу ва пр ве гу сле у овом делу
све та, на пра вље не од ли ме не по су де, ко је
за и ста има ју звук као да су пра ве ја во ро ве.
Ср би су уче ство ва ли у оба свет ска ра та
као аустра лиј ски вој ни ци или до бро вољ ци.
Јед на че та до бро во ља ца, углав ном Дал ма тина
ца, бо ри ла се на Со лун ском фрон ту. Нико
ла Ма рић, при пад ник аустра лиј ске вој ске
у Пр вом свет ском ра ту, за за слу ге је до био
58 Број 19 • 2010.

од ли ко ва ње и зе мљу. Он је био пр ви кон зул
Кра ље ви не Ју го сла ви је у Фри мен тлу.
На ши љу ди у Пер ту и то ком по след њих
срп ских стра да ња 1990-их би ли су ве о ма
ак тив ни. При ку пља ли су и сла ли по моћ,
збри ња ва ли и ле чи ли, али и ак тив но устаја
ли у од бра ну срп ског име на ов де.
ОД БРА НА ИМЕ НА И ОБРА ЗА
Осим ју го сло вен ског клу ба „Ју гал”, ко ји
оку пља део Ср ба, у Пер ту по сто ји још неко
ли ко за јед ни ца. Срп ски цен тар „За пад на
Аустра ли ја” у Ма динг то ну, са згра дом на
ко јој мо гу по за ви де ти мно ге до се ље нич ке
за јед ни це, не дав но је про сла вио два на е-
сту го ди шњи цу; при ње му де лу ју спортске
и фол клор на сек ци ја, за тим Кул турно-спорт
ски клуб „Ср би ја”, осно ван 1978,
Кул тур но-спортск a заједницa „Ро кин хем”
у исто и ме ном пред гра ђу, са фол клор ном и
ко шар ка шком сек ци јом за мла де, Кул турно-спорт
ска за јед ни ца „Кра ји на”.
При за јед ни ци „Ср би ја” по сто ји фудбал
ски клуб „Бе ли ор ло ви”, до ма ћин турни
ра „Ка ра ђор ђев куп”, на ко јем се такми
че ти мо ви ло кал них за јед ни ца из це ле
Аустра ли је. Пре две го ди не спе ци јал ни
гост је би ла кне ги ња Је ли са ве та Ка ра ђорђе
вић. На дру гом кра ју гра да, Фол клор на
гру па „Ко ло”, чи ји је ру ко во ди лац и ко ре о-
граф Оли ве ра Зи мо њић, стал ни је уче сник
нај ва жни јих срп ских ма ни фе ста ци ја.
Ср бе оку пља ју и две цр кве но-школ ске
за јед ни це, при Хра му све тог Са ве и Храму
Све те Тро ји це (гра ђе ним при ло зи ма
гра ђа на кра јем пе де се тих го ди на про шлог
ве ка), као и ми си о нар ска за јед ни ца-па рохи
ја Све ти Ва си ли је Остро шки. При цркве
но-школ ским оп шти на ма ор га ни зо ване
су би бли о те ке и шко ле срп ског је зи ка
под за јед нич ким име ном „Вук Сте фа новић
Ка ра џић”.
Ра дио „Ср би ја” еми ту је ин фор ма тивни
про грам, а но во сти, по ру ке, ре кла ме
и срп ске пе сме се мо гу чу ти и пу тем Инфор
ма тив ног цен тра „Алек са Шан тић”.
Кад год при ли ке до пу шта ју, ор га ни зу ју се
и по себ ни ви дов дан ски про гра ми. На оном
из 2005, бе ле жи ло кал на срп ска хро ни ка,
уче ство ва ла је по зна та срп ско-аустра лијска
глу ми ца Бо ја на Но ва ко вић.
Сва ке го ди не еки па Фе сти ва ла срп ског
фил ма, ко ји је осно ван и при пре ма се у
Сид не ју, омо гу ћа ва да се ви де срп ски филмо
ви, и ста ри, и но ви ји.
Сва ка три ме се ца Или ја Илић, у сло бодно
вре ме ре пор тер Ра ди ја „Ср би ја”, ор гани
зу је књи жев не ве че ри на ко ји ма сво је
ра до ве пред ста вља ју ов да шњи књи жев ни и
дру ги умет ни ци.
„Те­сла фо­рум”
Удру же ње „Те сла фо рум” из Пер та пре шест го ди на је основао
ин же њер Бра ни слав Гр бо вић, углед ни при вред ник, уз подр
шку зна чај них ин сти ту ци ја Ср би је, Цр не Го ре и Аустра ли је.
Про мо ви шу ћи де ло ге ни јал ног срп ског на уч ни ка чи је име носи,
Фо рум оку пља љу де и ор га ни за ци је пре све га тех нич ких
стру ка, за ла же се да се Те слин ро ђен дан, 10. ју ли, про гла си
Ме ђу на род ним Те сли ним да ном, до де љу је Те сли не на гра де и
ме да ље (рад ва ја ра Јо ва на Ра да но ви ћа) нај бо љим сту ден тима
и на уч ни ци ма из обла сти ко ји ма се ба вио Ни ко ла Те сла.
Упр кос цр ним про па ганд ним сте ре о типи
ма и ску пим не га тив ним спи но ва њи ма
јав но сти у не дав ној про шло сти, Ср би су
по што ва ни љу ди у овом де лу све та, це њени
ле ка ри, би зни сме ни, умет ни ци, спор тисти.
У овој мул ти ет нич кој, мул ти кул тур ној
сре ди ни, они пле не сво јом све стра но шћу,
би стри ном ду ха, отво ре но шћу, не се бич ношћу,
пред у сре тљи во шћу... На жа лост, Перт
не ма ни срп ско кон зу лар но пред став ништво,
ни кон зу лар не да не, што би при ближи
ло отаџ би ну и омо гу ћи ло бо ље кон так те
и ор га ни зо ва ње.
Мо жда је и због те да љи не још ве ћа по деље
ност ду ше сва ког исе ље ни ка на „та мо” и
„ов де”, на то веч но „код нас” и „ов де”. Ни је
ла ко спо ји ти то ли ком да љи ном раз дво је но
и то ли ко раз ли чи то. И све што ов де би ло
ко ји чо век по стиг не, ви ди, до жи ви, на у чи,
не ма свој пу ни сјај јер не мо же ла ко да се
пре са ди, пре не се, по де ли са при ја те љи ма,
по ро ди цом, су се ди ма, су гра ђа ни ма... ко ји
су оста ли да ле ко. И као да сва ки наш човек
ов де има се ту и но стал ги ју за ни јан су
из ра же ни ју од исе ље ни ка из дру гих де ло ва
све та. Сви раз го во ри по чи њу Ср би јом и завр
ша ва ју се Ср би јом. Сва ко је од ла зио из
отаџ би не да би се јед ном вра тио. Али, живот
је су ви ше кра так, а пут да лек.
N o 19 • 2010
59

^UVARI PUTA
СРП СКИ СРЕД ЊО ВЕ КОВ НИ УТВР ЂЕ НИ ГРА ДО ВИ: ПРО Ку ПЉЕ
И бди над на­ма
све­ти Про­ко­пи­је
Ри мља ни су га зва ли Ham me um. Ср би му име на де ну ше по ве ли ком све ти те љу чи је су мо шти 1386.
ов де скло ње не из Ни ша, пред на је здом Ту ра ка. На род но пре да ње за овај град мно го стру ко ве зу је
ле ген дар ног Југ-Бог да на. Из твр ђа ве на сте но ви том уз ви ше њу Хи сар, са три стра не опа са ном ре ком
То пли цом, чу ван је пут ко ји је од Ни ша, пре ко Ко со ва и Ме то хи је, во дио ка ја дран ском при мор ју
или ка Со лу ну. Да нас та мо има мо са чу ва не са мо бле де остат ке не ка да шње мо ћи и ва жно сти
Од Пи­ш е : ­ нај ста ри јих вре ме на, Про ку пље је
пред ста вља ло јед ну од нај зна чај нијих
ко му ни ка ци о них та ча ка на пу ту
Во­ји­с л а в ­
Фи­л и­п о­в и ћ
од ве ков ног рас кр шћа бал кан ских пу те ва
код да на шњег Ни ша, ка те ри то ри ји Ко сова
и Ме то хи је и да ље ка Ја дран ском мо ру.
По себ ну ва жност овај крај до би ја за вре ме
рим ске вла да ви не овим про сто ри ма, ка да
се тра си ра чу ве на рим ска ко му ни ка ци ја
Ниш-Љеш (Na is sus-Lis sus) пре ко рим ског
Ham me um-a, то јест да на шњег Про ку пља.
Већ та да је на осно ва ма пра и сто риј ског
утвр ђе ња ни кла рим ска твр ђа ва на бр ду
Хи сар, сте но ви том уз ви ше њу ко је са три
стра не шти ти ре ка То пли ца.
Да на шњи оста ци Хи са ра бле де су руше
ви не не ка да моћ не сред њо ве ков не утврде
ко ја се са сто ја ла из три де ла. На са мом
вр ху би ла је ци та де ла ко ја је об у хва та ла
по вр ши ну од око 500 ква драт них ме та ра,
опа са на бе де ми ма утвр ђе ним са че ти ри
пра во у га о не ку ле. Прет по ста вља се да се на
ју го за па ду на ла зи ла нај ве ћа и нај ва жни ја
ку ла – дон жон, ко ја да нас, на жа лост, ни је
60 Број 19 • 2010.

очу ва на, док је улаз у ци та де лу био на исто
ку и на ла зио се из ме ђу две ку ле. У склопу
ци та де ле ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма
от кри ве ни су оста ци ци стер не за во ду са
фил тер бу на ром. За ни мљи во је да је цистер
на из гра ђе на по ред бе де ма, та ко да се
ки шни ца сли ва ла са кро ва ку ле ди рект но
у ци стер ну и на кон фил три ра ња у бу на ру
мо гла је да се ко ри сти при ли ком ду го трајних
оп са да. У окви ру ци та де ле от кри ве не
су и под ни це др ве них обје ка та, ко ји су могли
слу жи ти за раз не на ме не.
По ред ци та де ле, утвр ђе ње на Хи сару
има ло је и два кон цен трич на пр сте на
од брам бе них бе де ма, то јест два под грађа.
Пр во под гра ђе за тва ра ло је ци та де лу
са се ве ро и сточ не и ју го и сточ не стра не и
са сто ја ло се од бе де ма оја ча них пра воу
га о ним ку ла ма. Је дан део бе де ма био је
бра њен и ро вом ис ко па ним у жи вој стени.
У окви ру пр вог под гра ђа от кри ве на је
ве ли ка ци стер на за во ду ко ја се са сто ја ла
из две одво је не про сто ри је, де ли мич но је
би ла усе че на у при род ну сте ну и пре маза
на сло јем во до не про пу сног мал те ра. На
це лом про сто ру овог под гра ђа от кри ве на
су број на ог њи шта за при пре ма ње хра не,
као и по крет ни ма те ри јал ко ји упу ћу је на
ту вр сту ак тив но сти.
Дру го под гра ђе би ло је опа са но са мо
бе де мом и пра ти ло је тра су бе де ма пр вог
под гра ђа. У скло пу овог бе де ма на ла зи ла
се и ве ли ка ку ла на оба ли ре ке То пли це –
Југ Бог да но ва ку ла, да нас очу ва на у ви сини
од 7 ме та ра. За њу се сма тра да је могла
слу жи ти и као во де на ку ла, од но сно да
се то ком оп са да са ње мо гла обез бе ђи ва ти
во да са То пли це, ма да по ред две по ме ну те
ци стер не то и ни је би ло ну жно.
Богдан Југа
Да у народном пре да њу и ле ген да ма о Југ-Богдану увек има
бар де ли ћа исти не, све до чи и име вла сте ли на ко ји је уче ствовао
у из ра ди За ко на о руд ни ци ма де спо та Сте фа на Ла за ре вића.
Звао се Бог дан Ју га и ни је био, ве ли се, из Но вог Бр да (а
за кон је до нет у Но вом Бр ду и по знат је и као Но во брд ски за коник
де спо та Сте фа на). По ме ну ти вла сте лин Бог дан Ју га имао
је по се де у су сед ној жу пи Ду бо чи ци, та ко да је мо гу ће да је у
јед ном пе ри о ду био од го во ран и за утвр ђе ње на Хи са ру.
Та да је уз ју жни зид цр кве до гра ђе на и мања
гроб ни ца у ко ју су по хра ње не пре не те
мо шти св. Про ко пи ја. У гроб ни ци је, у једном
ма њем де лу, от кри вен и део жи во пи са
из овог пе ри о да. Већ 1395. го ди не, у јед ној
по ве љи кне ги ње Ми ли це, град се по пр ви
пут по ми ње под ње го вим да на шњим именом,
то јест као „град све тог Про ко пи ја“.
У исто риј ским по ме ни ма не ма бит них
до га ђа ја ко ји се ве зу ју за Про ку пље и српску
сред њо ве ков ну исто ри ју. На род на тради
ци ја ве зу је Југ Бог да на за сред њо ве ков но
Про ку пље, па је у пре да њу ку ла по ред Топли
це Југ Бог да но ва ку ла, Ла тин ска цр ква
је Југ Бог да но ва цр ква, а сам Хи сар град Југ
Бог да на. У бли зи ни гра да на ла зи се и се ло
Југ-Бог да но вац.
По сле че стих тур ских осва ја ња и вра ћања
Хи са ра у срп ске ру ке на кон Ко сов ског
бо ја, То пли ца је сре ди ном XV ве ка ко нач но
па ла под власт Ту ра ка. •
КОН ТИ НУ И ТЕТ СРП СКОГ ПРИ СУ СТВА
Те ри то ри ја То пли це по ста ла је део Срби
је још од са мог по чет ка бор бе за ства рање
срп ске сред њо ве ков не кне же ви не. У Топли
ци су ни кле и пр ве за ду жби не Сте фа на
Не ма ње: Св. Ни ко ла и Св. Бо го ро ди ца. Од
та да, ова те ри то ри ја не пре ста но је под српском
вла шћу, а епи скоп то плич ки је дан је
од нај у глед ни јих срп ских је рар ха. У поднож
ју Хи са ра на ла зи ле су се и две ва жне
сред њо ве ков не цр кве – Цр ква св. Про копи
ја, по ко ме је Про ку пље до би ло име, и
Ла тин ска цр ква, пр ва из X, а дру га из XIV
ве ка. Обе све ти ње са зда не су на осно ва ма
ста ри јих хра мо ва и цр ка ва, а сма тра се да
је Ла тин ска цр ква би ла по све ће на По крову
Пре све те Бо го ро ди це, што је би ла храмов
на сла ва Цр кве св. Про ко пи ја. Мо шти
св. Про ко пи ја скло ње не су у Про ку пље из
Ни ша 1386. го ди не, пред на је здом Ту ра ка.
N o 19 • 2010
61

TRAGOVI
Фо то: Ми ли ца Ђу кић,
фо то граф Му зе ја Вој во ди не
РИМ СКИ ШЛЕ МО ВИ НА ЂЕ НИ КОД ШИ ДА И СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ
И ДА ЉЕ ПЛЕ НЕ ПА ЖЊУ И ОТВА РА ЈУ КРУП НА ПИ ТА ЊА
За­по­ста­вље­на бла­га
под ора­ни­ца­ма
Пи­ш е : Хе­л е­н а Ду­к о­в и ћ
62 Број 19 • 2010.

Из ван ред не при мер ке из Бер ка со ва и Јар ка ви де ло је до сад пре ко 800.000 оду ше вље них љу ди са
свих ме ри ди ја на. То са мо из но ва бу ди све те жу за пи та ност: за што Ср би ја не по све ћу је ве ћу
па жњу и сред ства свом ве ли ком рим ском на сле ђу, као што је (на при мер) не ис ко па на па ла та
им пе ра то ра Мак си ми ја на Хер ку ли ја на ло ка ли те ту Глац? Зар се за и ста сав тај не са гле ди ви
по тен ци јал мо же по кри ти две ма над стре шни ца ма и ве ли ким сли ка њем ма лих по ли ти ча ра?
Ка да је дав не 1955. ста ри ца Ан ге ли на
Вр ка тић из се ла Бер ка со во, код Шида,
мо ти ком уда ри ла у не ки пред мет
док је ко па ла, ни је мо гла ни да на слу ти какво
бла го је на шла. Кроз гла ву јој је од мах
про ле те ла ми сао да је на и шла на за о ста лу
бом бу из тек ми ну лог Дру гог свет ског ра та, а
сум ња ла је и на уро ке. Из стра ха је за о би лази
ла ово ме сто. Сре ћом, по сле го ди ну да на
ипак се оку ра жи ла да по гле да шта је. Би ло је
до вољ но да са мо ма ло за гре бе по по вр ши ни
зе мље и пред њу су из ро ни ла два по зла ћена
ка сно ан тич ка шле ма, пот пу но очу ва на.
По ред њих је про на шла и два па ра коњ ских
жва ла и де ло ве сре бр ног по ја са.
Онај рас ко шни ји, ка сни је на зван „број 1
из Бер ка со ва”, нај леп ши је и нај бо га тији
ме ђу по зна тим при мер ци ма ка сно римских
шле мо ва. Из у зет ног сја ја, укра шен је
уме ци ма од ста кле не па сте ко ји ими ти ра ју
сма рагд и по лу дра го ка ме ње оникс и кал цедон.
На ко ва ни ца ма из тог пе ри о да, при каза
ни су вла да ри ко ји на гла ва ма но се исте
ова кве шле мо ве, али са, прет по ста вља се,
пра вим дра гу љи ма. Због то га се ве ру је да је
овај шлем, ра ђен по угле ду на цар ски, мо гао
при па да ти са мо не ком ви со ком рим ском
офи ци ру.
Шле мо ви из Бер ка со ва, за хва љу ју ћи
срећ ним окол но сти ма, уско ро су до спе ли у
Му зеј Вој во ди не у Но вом Са ду, а по сле пола
ве ка, при дру жио им се још је дан, ко ји је
у срем ском се лу Ја рак 2006. го ди не про нашао
Жив ко Ра ја ко вић, по љо при вред ник из
Хрт ко ва ца. Ме ђу тим, он је у зе мљи про нашао
и ма ли ке ра мич ки кр чаг, из ра ђен од
си ве пе че не гли не и у ње му злат ни сви так.
Уства ри, ра ди ло се о са ви је ној фраг мен това
ној опла ти од сре бр ног по зла ће ног ли ма
ко ју је про на ла зач, не зна ју ћи ње но по ре кло
и на ме ну, раз дво јио и ис пра вио, а ње не дело
ве за ле пио на кар тон ску под ло гу. На равно,
ни је мо гао да зна шта је на шао, али је
схва тио да је не ки ар хе о ло шки ар те факт,
па га је од нео у Му зеј Вој во ди не. Та да шњи
ку стос др Ве ли ка Ду то ва Ру ше вљан, са да у
пен зи ји, од мах је схва ти ла шта има пред собом.
За хва љу ју ћи то ме што су на чин из ра де
и укра ша ва ња ве о ма под се ћа ли на је дан од
шле мо ва из Бер ка со ва, пре по зна ла је де лове
ка сно ан тич ког по зла ће ног шле ма: две
обра зи не, вра то бран, кре сту, на зал, ор намен
тал не обод не и боч не тра ке. Осим њих,
у кр ча гу су на ђе ни и дру ги де ло ви шле ма:
сре бр ни укра сни за кив ци и нит не, као и две
сре бр не коп че. Иако су фраг мен ти би ли у
ло шем ста њу, прет по ста вље но је да је ве ћи
део шле ма очу ван, па је от ку пљен од про нала
за ча и струч ња ци су при о ну ли на му ко трпан
по сао. Кон зер ва ци ју и ре кон струк ци ју
шле ма оба ви ли су кон зер ва то ри На род ног
му зе ја у Бе о гра ду Ми лан Чо ло вић и Слобо
дан Са вић, а про цес је над гле дао доц. др
Ми ро слав Ву јо вић.
ЗА КО ПА НИ С ВАР ЉИ ВОМ НА ДОМ
Ко ли ко год да је за ни мљи ва при ча о њихо
вом про на ла же њу, још ви ше на шу ма шту
го ли ца пи та ње ка ко су шле мо ви ту до спели.
Ти ја на Стан ко вић Пе ште рац, ку стосар
хе о лог Му зе ја Вој во ди не и аутор лањ ске
из ло жбе „Ка сно ан тич ки шлем из Јар ка”,
об ја шња ва за На ци о нал ну ре ви ју да је по
про на ла же њу шле мо ва ура ђе на та ко зва на
ре кон струк ци ја до га ђа ја.
– По то ме што су шле мо ви из Бер ка со ва
за ко па ни у зе мљу за јед но са па ром коњ ских
жва ла и де ло ви ма сре бр ног по ја са, прет поста
вља се да су при па да ли ко њи ци. Не ко
их је мо жда на мер но по хра нио у зе мљу као
бла го, у на ме ри да се ка сни је вра ти по њих –
об ја шња ва Ти ја на Стан ко вић Пе ште рац.
Ма ње рас ко шан шлем из Бер ка со ва на
се би но си нат пис VI CIT [LIC ]I NI A NA, што је
ар хе о ло зи ма по мо гло да га да ту ју на по четак
IV ве ка, у вре ме ка да су се око рим ског
пре сто ла бо ри ли бу ду ћи цар Кон стан тин Вели
ки и ње гов про тив ник Ли ци ни је. Од 308.
го ди не, ка да је Ли ци ни је по стао ав густ, два
ца ра су вла да ла за јед но, да би убр зо за по чели
љу ту бор бу за пре сто, ко ја се за вр ши ла
Ли ци ни је вим по ра зом и по гу бље њем.
Три од пет­на­ест
Ан тич ких шле мо ва ова кве ле по те и вред но сти у све ту по стоји
са мо 15, али ни је дан дру ги му зеј на све ту не ма три ова ко
рас ко шна при мер ка у сво јим ко лек ци ја ма. То на ци о нал но
бла го од не про це њи ве вред но сти у Му зе ју Вој во ди не чу ва се
у по себ ним усло ви ма и скла ди шти ма, а у јав ност се из но си
са мо у спе ци јал ним при ли ка ма.
N o 19 • 2010
63

TRAGOVI
ИС ТРА ЖИ ВА ЊА СПО РА И НЕ ДО ВОЉ НА
– Пре ма јед ном
ту ма че њу, шле мови
из Бер ка со ва
су мо гли да бу ду
за ко па ни прили
ком по вла че ња
Ли ци ни је вих тру -
па пре ма Сир ми јуму,
од но сно по сле
бит ке ко ја се од и-
гра ла код Ци ба ла
(да на шњих Винко
ва ца). Пре ма другом
ту ма че њу, за снова
ном на по сто ја њу касни
је до да тог нат пи са на
грч ком је зи ку, шлем је мо гао
да бу де у упо тре би то ком ду жег вре ме на,
за тим за ко пан у би ло ко јем тре нут ку немир
ног IV ве ка у рим ској Па но ни ји – прича
на ша са го вор ни ца.
За шлем из Јар ка ар хе о ло зи, прет по ставља
ју, та ко ђе, да га је не ко ту мо жда за копао
са ци љем да се ка сни је вра ти по бла го.
На ову прет по став ку ис тра жи ва че је на вело
то што је сре бр на и по зла ће на опла та
шле ма од ва ље на са ме тал не осно ве и зајед
но са за ко ви ца ма и нит на ма смо та на у
сви так па у кр чаг. Све то на во ди на за кључак,
да је осо ба ко ја је по хра ни ла шлем, то
ура ди ла у жур би.
Из­у­зет­но ин­те­ре­со­ва­ње
Шле мо ве из Бер ка со ва и Јар ка до са да је ви де ло пре ко 800.000
љу ди ши ром све та, а за ин те ре со ва ни за из ла га ње ја вља ју се и
да ље са свих ме ри ди ја на. Од до са да шњих из ло жби по себ но
се ис ти чу она у не мач ком гра ду Три ру 2007. го ди не, ка да је
одр жа на из ло жба по све ће на Кон стан ти ну Ве ли ком, и оне у
Му зе ју ди је це зе и га ле ри ји „Ти је по ло” у Уди на ма (од но вембра
2008. до мар та 2009). На овим из ло жба ма је би ло пре ко
хи ља ду екс по на та из број них европ ских му зе ја, а шле мо ви из
Бер ка со ва за у зи ма ли су по себ но ме сто и као сим бо ли рим ске
мо ћи пле ни ли на ро чи ту па жњом.
Про на ла же ње ова ко вред них ан тич ких
пред ме та на про сто ру Вој во ди не, не ка дашње
рим ске про вин ци је Па но ни је, са мо су
не ки у ни зу ва жних пу то ка за ка то ме какво
ар хе о ло шко бла го ле жи скри ве но под
ора ни ца ма се вер не срп ске по кра ји не. На
ва жност про вин ци је Па но ни је за Ри мљане
ви ше пу та смо ука за ли то ком се ри јала
о рим ским ца ре ви ма ро ђе ним на тлу
Ср би је. На ме сту да на шње Срем ске
Ми тро ви це, ви де ли смо, био је
ве ли ки ан тич ки град Сир мијум.
У ње му и ње го вој око лини,
ро ђе но је шест рим ских
вла да ра: Тра јан Де ци је,
Ауре ли јан, Проб, Макси
ми јан, Кон стан ци је II
и Гра ци јан. Град је од I
до IV ве ка но ве ере био
се ди ште про вин ци је Доња
Па но ни ја, по вре мена
цар ска ре зи ден ција,
епи скоп ски цен тар и
моћ ни ло гор ле ги о на ра
ко ји су бра ни ли цар ство
од упа да вар вар ских племе
на. Пре сто ни ца Римског
Цар ства по стао је
1. мар та 293. го ди не, у
вре ме вла да ви не Га лерија .
Од I V до VI века напредак
Сирмијума прекинули су чести,
и снажнији но икад пре, напади варвара.
Завршни ударац задали су му Авари,
после чијег је разор ног на па да ста нов ништво
по бе гло, а град за па љен.
Ар хе о ло шка ис тра жи ва ња спро ве де на
од сре ди не XX ве ка, от кри ла су де ло ве
хи по дро ма, ви ше лук су зних ку ћа и ви ла
укра ше них фре ска ма и мо за и ци ма. Видљи
ви су оста ци јав них ку па ти ла, не кропо
ле, хо ре у ма, тр го вач ких и за нат ских
цен та ра. Да нас се ан тич ки оста ци на ла зе ис -
под са вре ме ног гра да и са мо су де ли мич но
пре зен то ва ни.
На ло ка ли те ту Глац, не да ле ко од Сремске
Ми тро ви це, на ла зи се још не ис ко па на
па ла та им пе ра то ра Мак си ми ја на Хер ку лија.
По диг ну та је на ме сту где су му ро дите
љи ра ди ли као над ни ча ри, на има њу једног
рим ског ко ло на. При ли ком из град ње
Хи рур шког бло ка бол ни це у Срем ској Митро
ви ци про на ђе но је мо ну мен тал но Ју пите
ро во све ти ли ште, са пре ко осам де сет жртве
ни ка, дру го по ве ли чи ни у Евро пи.
Али, и ово га пу та без од го во ра ће оста ти
пи та ње: ко ли ко ће мо још че ка ти на оп сежна
и си сте мат ска ис тра жи ва ња ових драго
це них ло ка ли те та?
64 Број 19 • 2010.

@IVOT, ROMANI
ОД МО РА КА МА НА СТИ РУ ПРА СКВИ ЦИ, И ДА ЉЕ У ПА ШТРО ВИ ЋА ГО РУ
Је­го­ров пут
без по­врат­ка
По ја вио се јед не олуј не но ћи на две ри ма срп ске све ти ње из над Ми ло че ра, у Цр ној Го ри, и за у век остао.
За тра жио је ча шу ви на и уто чи ште, имао јед ну ру ку и за вет ћу та ња, и тај ну ко ја је као те шки вео
пре кри ла све. Као по слу ша ње, ду же од де це ни је јед ном ру ком је кр чио и гра дио ту ста зу од во де у не бо,
ка мен по ка мен. Тек у са мрт ном ча су, на по след њој ис по ве сти, оста вио је кључ за сво ју суд би ну и
суд би ну сво је кће ри је ди ни це. А он да је та при ча сти гла и са дру гих стра на и над жи ве ла све
N o 19 • 2010
65

@IVOT, ROMANI
Пи­ш е : ­
Вл а­д а Ар­с и ћ
Об но вље на ста за
Је го ра Стро га но ва
Бу ра бе сне ла да ни ма. Оку пље но за вече
ром, ма ло ма на стир ско брат ство је
у ти ши ни ослу шки ва ло олу ју и разби
ја ње та ла са о хри ди. По су де су већ би ле
од ло же не, че ка ло се са мо да игу ман уста не
и очи та мо ли тву, па да по ла ко кре ну на почи
нак. Из не на да, или се то са мо учи ни ло
из ме ђу два уда ра ве тра, чу ло се ку ца ње на
те шким ма на стир ским вра ти ма. Мо на си
су се збу ње но по гле да ли. У ово до ба ни су
ни ко га оче ки ва ли, по го то ву по ова квом
не вре ме ну. Отац Си ме он се пр ви при брао,
тро мо устао и кре нуо да отво ри. Ко год да
је, по ми сли, те шка га је му ка при те ра ла.
Пред вра ти ма, по ки сао до го ле ко же,
ста јао је ви со ки не зна нац, бле дог ли ца и
ду гач ке бра де. Де ло вао је ис цр пље но, на
из ма ку сна ге, од сут ног по гле да. Тек ка да
је ушао, мо на си су ви де ли да му не до ста је
ле ва ру ка. Брат ство се ус ко ме ша ло. По нуди
ли су му сто ли цу, пар че хле ба и та њир.
Од био је. Тра жио је са мо ча шу ви на и поже
лео да раз го ва ра на са мо са игу ма ном.
Ис пу ни ли су му же љу.
Те но ћи брат ство срп ског ма на сти ра
Пра скви ца крај Све тог Сте фа на, у Цр ној
Го ри, до би ло је но вог чла на. Ћу тљив и вредан,
из гле дао је као чо век ко ји но си ве ли ку
тај ну. Мно го го ди на ка сни је, са свим случај
но, мо на си ће је от кри ти.
ЋУ ТАО ДО СМР ТИ
Да је ње гов гост пле мић ко га ро да, стари
игу ман Са во Љу би ша је схва тио истог
тре на, баш као и чи ње ни цу да нео бич ни
стра нац у се би но си ве ли ку му ку о ко јој не
же ли да го во ри. Же лео је да оста не у ма насти
ру, да ра ди и ћу ти. Игу ман му је ис пунио
же љу, од ре дио за ње га по себ ну про стори
ју (та ко зва ну „ка ма ру” ) и на ло жио да се
ње гов за вет ћу та ња по шту је. И би та ко. До
са мрт ног ча са, Је гор Стро га нов ви ше ни је
из ре као ни јед ну реч.
Убр зо је ру ски пле мић про на шао и своје
по слу ша ње. Ре шио је да се ло Че ло бр до,
из над хра ма, ка ме ном ста зом по ве же са
мор ском оба лом. Сва ко га ју тра, из ме се ца
у ме сец, из го ди не у го ди ну, до ла зио би на
сво ју тра су, ва дио ка мен, зи дао и под зи ђивао.
Ра дио је сва ког да на, из у зев не де ље и
пра зни ка. До но сио би пар че хле ба и ти кву
во де, а за тим би кр чио ко зју ста зу, чу пао
ко ров и ши бље, рав њао, по ста вљао и доте
ри вао оно ли ко ко ли ко је мо гао јед ном
ру ком. И по сао је на пре до вао. Го ди не прола
зи ле, за јед но с њи ма ни за ли се и ме три
нео бич ног ка ме ног пу та.
Де се так го ди на ка сни је, ма на стир ски
ана ли бе ле же још је дан до га ђај вре дан пажње.
У Пра скви цу из да ле ка сти же и млад,
го ло бра ди мо нах по име ну Је ли сеј. Ре као
је да је по стри жен у Ки јев ској ла ври и замо
лио да ов де оста не. Био је, ка жу, ве дра
осо ба, пре ле пог ли ца и нео бич ног му зичког
да ра. Од пр вог да на је стао за пев ни цу
ода кле их је про сто за ди вио сво јим бо жанским
гла сом. Па жњу са мог Је ли се ја, ме ђутим,
при вла чио је је ди но јед но ру ки ста рац.
Сва ко днев но га је по гле дом ис пра ћао и доче
ки вао са ње го вог гра ди ли шта, не мо га
по сма трао и ти хо се за ње га мо лио. Чи ни ло
се као да га отац Је гор не чим не ви дљи вим
Об­но­ва ста­зе
Је го ро ва ста за, ко ја од оба ле Ја дран ског
мо ра во ди ка се лу Че ло бр до из над ма насти
ра, ду го је би ла не про ход на, за ра сла у
дра че и ши бље. Пре не ко ли ко го ди на овај
пут је очи стио Срет ко Ла кић, брат игу мана
Пра скви це. Ма на стир све че шће по ходе
број ни хо до ча сни ци и ту ри сти, на ро чито
Ру си, ду бо ко по тре се ни при чом о дво је
сво јих су на род ни ка, оцу и кће ри, Је го ру
и Је ка та ри ни. Ина че, ма на стир већ ду же
вре ме до би ја зна чај не при ло ге из Ру си је.
66 Број 19 • 2010.

и за ди вљу је и пла ши. Че сто би при шао стази,
од свих се за кло нио иза не ка квог гр ма
и ду го по сма трао стар ца. Ни ко, чак ни сам
Стро га нов, ни је при ме тио ово нео бич но
за ни ма ње мла дог мо на ха. И сам Је ли сеј је
но сио не ку тај ну.
МО НАХ И ДЕ ВОЈ КА
Че ти ри го ди не је та ко по тра ја ло. Је ли сеј
је са вла дао срп ски, учио је ђа ке да чи та ју и
пи шу. У ви ше на вра та ста ри игу ман је предла
гао ми тро по ли ту да га ру ко по ло жи за јеро
мо на ха, али је то сам Је ли сеј упор но
од би јао. „Ни сам спре ман” , го во рио је,
„нај пре мо рам да ока јем гре хе.” Какве
и ко ли ке, ни је мо гао ре ћи.
Јед не олуј не ве че ри, на лик на ону
ка да је у ма на стир до шао и Је гор,
мла ди мо нах је пао у по сте љу. До води
ли су му ви да ре, на ба вља ли ме леме,
али по мо ћи ни је би ло. Из да на у
дан ње го во ста ње је би ло све те же.
Му чи ли се мо на си да по вра те свог
оми ље ног са бра та, му чио се и он
сам. А он да је до шао крај.
У те­а­тру
Тра гич на суд би на Је го ра Стро га но ва и ње го ве кће ри Је ка тари
не, пре не ко ли ко го ди на, по слу жи ла је Ви ди Ог ње но вић да
на пи ше дра му Је го ров пут (2000), ко ја је из ве де на у ње ној режи
ји на сце ни бу дван ског „Гра да те а тра” . У уло зи чу де сног
Је го ра бри љи рао је Све то зар Цвет ко вић.
У су тон јед ног ки шног да на Је ли сеј је
за мо лио да по зо ву Је го ра и да их оста ве наса
мо. Ка лу ђе ри су му же љу ис пу ни ли. Ду го
су Је гор и мла ди мо нах ти хо ва ли, ду го се
за јед но мо ли ли. А он да је Је го ро ва ру ка,
на из глед из не на да, кре ну ла ка гла ви бо лесни
ка, ски ну ла мо на шку ка пу и осло бо ди ла
ду гу, ке сте ња сту ко су. Пред ње го вим очи ма
мла ди мо нах се пре о бра зио у де вој ку! По
ве ли ком мла де жу на ле вој сле по оч ни ци,
Је гор је у но вом ли ку пре по знао Је ка та рину,
сво ју кћер ку је ди ни цу.
Ду го је Је гор ћу тао. Бу ра мах ни та ла по
мо ру, др ве ће се по ви ја ло, чо век се мо рао
осе ћа ти кр хак и не за шти ћен. Пред зо ру, живот
Је ка та ри нин се за у век уга сио. Брат ство
је за па ње но гле да ло ли це скон ча ле пре ле пе
де вој ке, ни кад ћу тљи ви јег ста рог Је го ра и
По глед од
ма на сти ра
Па скви ца ка
Све том Сте фа ну
N o 19 • 2010
67

@IVOT, ROMANI
Крај јед не
по тре сне при че:
Веч но по чи ва ли ште
Је го ра и Је ли са ве те
Стро га нов
По бре­сква­ма
Ма на стир Пра скви ца је сме штен на шу мо ви тој па ди ни из над
Ми ло че ра, де се так ки ло ме та ра од Бу две. Сма тра се јед ним
од нај зна чај ни јих па штров ских ма на сти ра, а име је до био по
обли жњем исто и ме ном из во ру, чи ја во да има укус пра скве
(бре скве). Пре ма пре да њу, храм је по диг нут сре ди ном 1050.
го ди не, а у пи са ним из во ри ма се по ми ње тек по чет ком XIV века,
ка да му краљ Ми лу тин Не ма њић, при ли ком по се те Ко то ру,
оста вља зна ча јан при лог. Опа сан је за штит ним зи дом, има мана
стир ски ко нак, згра ду ста ре шко ле и две цр кве. Ма ња све тиња
је по све ће на Све тој Тро ји ци, а ве ћа све том Ни ко ли.
сви та ње но вог да на. Од лу чи ли су да је одмах
са хра не и да тај ну за на век за ко па ју.
Убр зо је све би ло као и ра ни је. Је гор је
на ста вио да гра ди свој пут, да те ше ка мен,
да по ста вља пло че. Пу не две го ди не му је
тре ба ло да за вр ши за по че то. Шта му се у
гла ви де ша ва ло, о че му је раз ми шљао, шта
му је ср це ло ми ло, ни ка да се ни је са зна ло.
Ипак, иако се за ре као да ће ћу та ти до смрти,
ни је до зво лио да тај на бу де по ко па на
за јед но са њим. У са мрт ном ча су, по звао је
ка лу ђе ра у сво ју ка ма ру, истог оног ко ји је
по след њих да на не го вао и мла дог Је ли се ја.
– Био сам ви со ки офи цир цар ске Ру си је
– ис по ве дао се ста ри мо нах. – Же лео сам да
жи вот по све тим слу жби и сво јој је ди ни ци,
сво јој кће ри Је ка та ри ни. Био сам за до вољан
слу жбом, још срећ ни ји због сво је ле пе
и па мет не кће ри. На жа лост, ка ко то обич но
би ва, сре ћу је за ме ни ла не сре ћа. На јед ном
офи цир ском ба лу, мо ја Је ка та ри на се за гледа
ла у ле пог ка пе та на. Бук ну ла је љу бав на
ко ју су они, очи глед но, раз ли чи то гле да ли.
Она је во ле ла, а офи цир је же лео са мо аванту
ру. То нас је ужа сно бо ле ло, и њу и ме не.
Не су ђе ног зе та сам иза звао на дво бој. Ка петан
је пу цао пр ви, те шко ме ра нио у ру ку и
сла би ну. Али мо ја де сна ру ка ни је за дрх тала,
по го дио сам ка пе та на пра во у ср це. Дуго
сам се ка сни је ле чио, али су ра ње ну ру ку
ипак мо ра ли да ам пу ти ра ју. Али, ни је то била
нај ве ћа не во ља! Ка да сам се вра тио ку ћи,
та мо ни је би ло мо је кће ри. Тра жио сам је
се дам го ди на од гра да до гра да, од ма на стира
до ма на сти ра. На жа лост, без успе ха. У
Ру си ји ви ше ни сам мо гао да жи вим, же лео
сам да одем што да ље. У Санкт Пе тер бур гу
сам се укр цао на брод ко јим сам до шао до
Бу две, а још са пу чи не сам при ме тио овај
храм. Тек ов де, ка да сам се ко нач но мало
сми рио, суд би на се по но во по и гра ла са
мном. За на гра ду или ка зну, не знам, али Господ
ми по но во да де при ли ку да је ви дим.
Да је ви дим и ко нач но из гу бим...
НА КРА ЈУ ПО ТРА ГЕ
Ду го је Је гор за тво ре них очи ју гле дао
у да љи ну. И ко зна до кле је, тад, сти зао?
Мо жда у не ки дру ги свет и не ко дру го време,
ка да се у сво јој отаџ би ни и сво ме дому
играо са сво јом кће ри. Вре ме је би ло да
се ко нач но са ста ну. У ону исту зо ру ка да је
Је ка та ри на из дах ну ла, кре нуо је и Је гор на
свој по след њи пут. Пред су тон то га да на, у
кћер ки ну гроб ни цу крај те ме ља хра ма поло
же но је и те ло ста рог ис по сни ка.
Ви ше од два ве ка про шло је од ка ко је
Је гор Стро га нов за ку цао на вра та срп ске
све ти ње под но Па штро вић ке го ре. То ли ко,
от при ли ке, тра је и пре да ње о нео бич ном
Ру су, ње го вом под ви гу и усу ду. И да нас то
пре да ње при вла чи и па жњу хо до ча сни ка и
ту ри ста, по себ но Ру са. Је дан од њих, Виктор
Штре бин ски из Оде се, ту је већ тре ћи
пут. Нај пре је био по не сен при чом јед ног
ко ле ге, за тим и го њен не ким чуд ним унутра
шњим не ми ром. По ка за ло се, на и ме, да
је жи вот ни пут Стро га но вих, у из ве сној мери,
по ве зан и са жи во том ње го вих пре да ка.
Упра во он нам је ис при чао и део при че ко ја
се од ви ја ла у Ру си ји, пре не го што је де војка
и сти гла у Цр ну Го ру.
Сти ца јем окол но сти, пре ци Штре бинског
су по зна ва ли Стро га но ве, а при ча о
њи ма о њи ма пре но си се с ко ле на на коле
но. На и ме, на кон од бо ло ва не љу ба ви
Је ка та ри на се вра ти ла ку ћи. Опро сти ла је
оцу, схва ти ла беш ча шће не вер ног офи цира
и по бу де не срећ ног ро ди те ља. Же ле ла
је да му се ба ци у за гр љај, да бу де уз ње га,
да по вра ти мир и то пли ну по ро дич ног дома.
На жа лост, оца у ку ћи ви ше ни је би ло, о
Је го ру се ви ше ни шта ни је зна ло. Упо ре до
са оче вом, те кла је и ње на по тра га. Ишли
су истим пу те ви ма, али у раз ли чи тим време
ни ма. Мно го го ди на ка сни је, Је ка та ри на
је од ру ских ка лу ђе ра чу ла и за нео бич ног
ру ског мо на ха без ру ке у ма на сти ру Праскви
ци. Ка жу, од мах је би ла си гур на да је
про на шла оца, али ће из гле да за у век остати
тај на за што се пред њим кри ла до суд њега
да на и са мрт ног ча са.
68 Број 19 • 2010.

BG
Илу стра ци је: Пе ђа Дра го вић
ЛЕ гЕН ДЕ О БЕ О гРА ДУ (1)
Она­мо не­ка
бе­ли се град
Древ на је и ду бо ка пред ста ва о Бе о гра ду као мит ском и ар хе тип ском гра ду на све тим во да ма.
Има ли су је Бе о гра ђа ни раз ли чи те кр ви и по ре кла, из ра зних је зи ка и кул ту ра, у свим
вре ме ни ма. „Сва ки по штен бе де кер тре ба ло би да упо зо ри нео пре зног пут ни ка:
ако за ста не да то про у чи, по ста ће жр тва нео бја шњи вих за љу бљи ва ња у тај град”
Пи­ш е : ­
Др а­г а н ­
Ла­к и­ћ е­в и ћ
КА КО ЈЕ ПО СТАО БЕ О ГРАД
Кад је Бог ства рао свет, он је нај пре
ство рио све тлост – да се раз лу чи од та ме.
(Нај пре је би ла та ма. Свет је све тлост.)
Он да је ство рио дан и ноћ.
Он да за о кру жио Зе мљу.
Зе мља је, с јед не стра не, би ла све тла, с
дру ге там на. (Та ко је и са љу ди ма – ка ко се
кад окре ну ка Бо гу и ка до бру.)
За гле да се Бог у ону там ну стра ну земље,
на ко јој је ноћ, па по ми сли да и та мо
ва ља упа ли ти не ку све тлу тач ку, ко јој ће се
за лу та ли и на мер ни ци упу ти ти по мра ку.
Учи ни му се да је за то по го дан брег где
се су сре ћу две ве ли ке ре ке.
– Она мо не ка се бе ли град – ре че Бог.
Доц ни ји љу ди, ко ји су раз у ме ли бож је
ре чи, да ли су то ме гра ду име – Бе о град.
ПА НОН СКО МО РЕ
Не кад је ту, где је са да Бе о град, и све
око Бе о гра да, би ло – мо ре.
N o 19 • 2010
69

BG
Ри ба ри не ка да шњи, са оба ла Па нон ског
мо ра, пло ви ли су чам ци ма и огле да ли се у
чи стој во ди. Огле да ло се и не бо – пти це и
обла ци.
Јед ног да на за гле да ју се ри ба ри у мо ре
и спа зе у ду би ни град: ку ле од бе лог ка мена,
кро во ви сја је од сре бра, про зо ри оп точе
ни зла том.
Ско че у во ду и за ро не – да из бли за ви де
град као у бај ци.
Ви ше се ни су вра ти ли...
Мо ре по че да оти че и да се сма њу је.
Оста де са мо Ду нав.
АДАМ И ЕВА
Кад су пр ви љу ди, Ева и Адам, ис те ра ни
из Ра ја, до шли су на зе мљу.
Ду го су лу та ли по про стран стви ма, прела
зи ли по ља и пла ни не, го ре и во де, док не
до ђо ше до Ду на ва.
Ду нав је био чист од све га, па и од
гре ха.
Адам и Ева оглед ну ше се у ду нав ској води
и уми ше.
Њи хов грех пре ђе на во ду и ве ли ка ре ка
се за му ти.
Схва ти ше шта су учи ни ли, Ева и Адам,
па за пла ка ше, али њи хо ве су зе ни су мо гле
из би стри ти Ду нав.
Ду го су пла ка ли, док им, јед ног да на,
во да не ре че:
– Ре ке и мо ра мо же из би стри ти и од
гре ха осло бо ди ти са мо су за без гре шног, а
без гре шан је са мо Бог.
БЕ О ГРАД СКО БЛА ГО
Ср бљи при по ве да ју да Бе о град ни су људи
зи да ли, не го је сле тео с не ба.
Кад је Бог ви део та кво ме сто, он је својом
про ми шљу ство рио град сав од би се ра
и зла та и скер ле та. Ку ле су му но ћу све тлеле,
би ло је вид но на да ле ко, а љу ди у ње му
има ли су чи ста ли ца и круп не би стре очи
са зе ни ца ма бо је не ба.
У јед ној ку ли, по ред Ду на ва, оку пља ле
су се де вој ке нај леп ших гла со ва и пе ва ле
пе сме о Бо гу и о дра га ну у бож јој вој сци.
Та кав би сер-град ла ко је на ма мио рђаве
љу де, ру ши о це и пљач ка ше ко ји су, у
ра зним вре ме ни ма, на ср та ли на Бе о град
– да оба љу ју ку ле, оти ма ју де вој ке, од носе
бла го.
Ко ли ко год ха ра ли Бе о град, ни су мо гли
сру ши ти цео град ни ти опљач ка ти сво благо.
То бла го, из оних дво ра на и ри зни ца – и
да нас све тли, час ја че, час сла би је, сва ко ме
друк чи је.
А оне де вој ке ро ди ле су де цу и по са крива
ле их по за ку ци ма гра да. Отуд и да нас
љу ди бе ле пу ти и ле пих очи ју, с не бе ским
по гле дом.
ГРАД НА ПЕ СКУ
Кад на оба ла ма Са ве и Ду на ва ни је би ло
ни че га осим пе ска, на и ђе ту да јед на ве ли ка
по вор ка љу ди, пле ме ко је је бе жа ло од рата
и од смр ти, па за ста до ше да се на ушћу
уми ју и од мо ре.
За но ћи ли, на ло жи ли ва тре и за спа ли
спо кој но, а су тра дан ују тро угле да ше де цу
ка ко се игра ју и пра ве не што у пе ску.
За по вед ник пле ме на при ђе им и упи та
шта то ра де, а они углас ре ко ше:
– Гра ди мо.
– Шта гра ди те?
– Град гра ди мо.
Ста ре ши на се освр те и учи ни му се да види
тај град: ви сок, све тао, у во ди се огле да.
Па на ре ди да ту оста ну и да по диг ну
град као што чи не де ца, али не за игру не го
за жи вот.
– Ако нас до стиг ну пла мен и смрт? –
упи та ше љу ди.
– Бог ће спа си ти де цу и њи хо ву гра ђе вину
– ре че ста ре ши на.
БЕ ЛИ ГРАД
Кад су, на ме сту да на шњег Бе о гра да,
пр ви љу ди по че ли да по ди жу пр ве ку ће,
оне су би ле од бла та.
Да нас их на пра ве, а бла то су тра по бе ли.
Кад су по че ли да гра де од жу те тр ске – и
тр ска за ноћ по бе ли.
Кад су зи да ли од мр ког ка ме на, и ка мен
по бе ли.
Ко је год по ди зао Бе о град, схва ти је да
он мо ра би ти бео.
БЕ ЛИ МРАВ
Кад је Бог ство рио зе мљу, он је по њој
нај пре пу стио мра ве. Ако пре жи ве мра ви,
пре жи ве ће и љу ди.
Раз ми ле ше се мра ви по сву да – не где један,
не где хи ља да. Јед ни по ра сто ше, дру ги
се сма њи ше. Не ки по ста до ше цр ни, дру -
ги жу ти.
Са мо је дан бе ли мрав. Сед, а млад.
„Не ка љу ди бу ду као мра ви – ма ли и
ве ли ки, жу ти и цр ни... И онај је дан бе ли...
Кад има бе ли орао, нек има и бе ли мрав...
И не ка жи ве по гра до ви ма ве ли ким и малим,
као по њи ва ма, ли ва да ма и пу сти њама”
– по ми сли Бог.
Онај бе ли мрав и они бе ли љу ди на сели
ше зе мљу на су сре ту Са ве и Ду на ва. Ту је
на стао Бе ли Град.
70 Број 19 • 2010.

SVETIONICI
ЛА ЗА К. ЛА ЗА РЕ ВИЋ (1851-1891), ПИ САЦ И ЛЕ КАР,
ДВО СТРу КИ ДОК ТОР И ДВО СТРу КИ АКА ДЕ МИК
А кад ће то
на­род по­зла­ти­ти
По жи вео је са мо 40 го ди на, не пу них, а сти гао да док то ри ра и пра ва и ме ди ци ну, и да на
фрон ту спа са ва срп ске ра ње ни ке и да бу де лич ни ле кар пр вог срп ског но во ве ков ног кра ља.
За сно вао је фи зи кал ну ме ди ци ну код Ср ба, пр ви на све ту струч но опи сао иши јас и про пи сао
де ло твор ну те ра пи ју (про ве рив ши је, као и све дру ге, на се би), пр ви на све ту ди јаг но сти фи ко вао
син дро ме ко ји ће доц ни је би ти на зва ни име ни ма Бро гар да, То ма је ра, Ке рин га, пр ви из дво јио
ге ри ја триј ско оде ље ње као по себ но... У нај ви шу ин сти ту ци ју срп ске на у ке и
умет но сти при мљен је два пу та: 1883. као ле кар, 1888. као пи сац
Пи­ш е : Пе­т а р Бр а­н о в
72 Број 19 • 2010.

Чим је са сту ди ја у Бер ли ну сти гао у
Бе о град, тек свр ше ни „док тор це локуп
ног ле кар ства и хи рур ги је” Ла за
К. Ла за ре вић на шао се на по при лич ним
му ка ма. Ре ше њем Ми ни стар ског са ве та,
ка ко је та да био оби чај, по ста вљен је за физи
ку са у окру гу То плич ком, на ју го и сто ку
Ср би је. Два де се то смо го ди шњи док тор права
и док тор ме ди цин ских на у ка је тог проле
ћа 1879. го ди не, већ на ру ше ног здра вља,
ис пи сао мол бу том истом Са ве ту.
И ле кар је сти гао пред ле кар ску ко миси
ју ко ја је пред ло жи ла „да се ре ше ње ово
по ни шти и г. др Ла за К. Ла за ре вић по ста ви
за окру жног фи зи ку са пе те гру пе у Бе о граду”,
„због атро фич них про ме на и оте жа ног
кре та ња ко је је пра ће но бо ло ви ма у де сној
но зи... те се је ди но у Бе о гра ду мо же електри
са ти гал ван ским ба те ри ја ма под ка у тели
ма, спро во ди ти те ра пи ја...”
Те исте го ди не ле кар Ла за ре вић об јављу
је и сво ју пр ву при по вет ку (од укуп но
де вет), ујед но и нај бо љу, „Пр ви пут с оцем
на ју тре ње”. Као пи сац, одав но је кла сик
срп ске књи жев но сти и не при ко сно ве ни
ста нар без ма ло свих лек ти ра. Ре до ви ко ји
сле де го во ре о не за слу же но за бо ра вље ном
ле ка ру.
ДИ ВЉЕ ЊЕ ЈЕД НОГ БА РО НА
Ро ђен у ме сту у ком је ра ди ла пр ва болни
ца у об но вље ној Ср би ји, Шап ча нин Лаза
Ла за ре вић ће се већ на Ве ли кој шко ли
у Бе о гра ду – а уз на кло ност свог учи те ља,
зна ме ни тог при род ња ка и ле ка ра Јо си фа
Пан чи ћа – иако сту дент пра ва, за ин те ре сова
ти за при род не на у ке.
И од мах по за вр шет ку пра ва, 1871. годи
не, Ла за кон ку ри ше за др жав ну сти пенди
ју за сту ди је ме ди ци не у Па ри зу. Али,
из би ја ње Фран цу ско-пру ског ра та од ла же
шко ло ва ње за дру гу го ди ну и за дру го место.
Бер лин, где је та да је дан од во де ћих
европ ских ме ди цин ских фа кул те та, и годи
на 1872.
Хро но ло зи жи во та и при кљу че ни ја Ла зе
Ла за ре ви ћа као ле ка ра ис пи са ће да мла ди
срп ски ме ди ци нар, кроз хе миј ску ла бо рато
ри ју по зна тог про фе со ра Ота Ли брај ха,
ула зи у оглед ну ме ди ци ну гра де ћи у се би
лич ност па то ло га-екс пе ри мен та то ра, науч
ни ка ко ји ће доц ни је – то ком ле кар ске
прак се – до но си ти бри љант не за кључ ке.
Суд би на ве ћи не љу ди с ових рет ко мирних
про сто ра уме ша ће свој прст и у жи вот
и де ло Ла зе Ла за ре ви ћа. Од мах по из би-
У овој ку ћи
у Бе о гра ду,
у Хи лан дар ској
ули ци, жи вео је
и ра дио Ла за
Ла за ре вић
N o 19 • 2010
73

SVETIONICI
ја њу Срп ско-тур ског ра та, ју на 1876. го дине,
сту дент Бер лин ског фа кул те та сти же у
Ша бац, у по моћ ра ње ни ма и бо ле сни ма. У
та мо шњој пољ ској бол ни ци ра ди и у вре ме
дру гог срп ско-тур ског су ко ба, 1877, не себич
но ко ри сте ћи зна ње и об да ре ност.
Да тај део Ла за ре ви ће ве жи вот не при че
не бу де тек уоби ча је но пу ко хва ли са ње побри
нуо се беч ки ба рон Ја ро мир фон Мунди,
ин спек тор свих ме ди цин ских ми си ја. Он
је, на кон оби ла ска ша бач ке вој не бол ни це,
оста вио за пис са чу ван до на ших да на. Ба рон
је, без оне го спод стве не ди пло ма тич но сти,
јед но став но за пи сао: „... За ди вљен сам њего
вом струч ном спре мом, ор га ни за ци јом и
ње го вим ра дом...”
По ред по хва ла, још не свр ше ни ле кар Лаза
ре вић за ра дио је у рат ној бол ни ци иши јас
ко ји ће му, ка сни је, до не ти и те ка ко ва жно
ме сто у исто ри ји не са мо на ше ме ди ци не.
ПРО БА ПР ВО НА СЕ БИ
По вра так у Ср би ју, од но сно по ста вље ње
за фи зи ку са пе те гру пе у Бе о гра ду – оно кад
му је усво је на мол ба Ми ни стар ском са вету
да због здрав стве них те го ба не иде у Топлич
ки округ – озна ча ва и по че так је да на е-
сто го ди шњег ле кар ског ра да чо ве ка ко ји је у
исто ри ји свог на ро да пре вас ход но знан као
сја јан при по ве дач.
Као при ма ри јус Уну тра шњег оде ље ња
Оп ште др жав не бол ни це у Бе о гра ду, док тор
Ла за Ла за ре вић убр зо ће по ста ти наш пр ви
кли ни чар ко ји је све сво је те зе, по пут свих
он да шњих вр хун ских ле ка ра-на уч ни ка, најпре
про ве ра вао на се би, па тек по том их
пре но сио дру ги ма.
Не спор но је да је био пре те ча не са мо
на ше фи зи кал не ме ди ци не. На и ме, му чен
иши ја сом, ко ји је за ра дио ле че ћи ра ње не
и бо ле сне у ша бач кој вој ној бол ни ци у време
ра то ва ња про тив Ту ра ка, Ла за ре вић је
сам – зна њем и про ниц љи во шћу на уч ника
– сми слио те ра пи ју ко ју је нај пре про ве -
рио на се би.
Ста­рост – ни здра­вље ни бо­лест
Го ди не 1881, у са ста ву Оп ште др жав не бол ни це у Бе о гра ду,
на Па ли лу ли је осно ва но „Оде ље ње за ле че ње ста ра ца, јер
ста рост ни је ни здра вље ни бо лест, па бо ле сни ка тре ба друга
чи је ле чи ти...” А за оде љен ског ле ка ра по ста вљен је пи сац
при по ве сти „Све ће то на род по зла ти ти”. Оде ље ње је има ло
три на ест по сте ља.
У исто ри ји свет ске ме ди ци не бле шти по да так да је њу јоршки
ле кар На сер тек 1906. го ди не, на кон гре су у Бе чу, из нео
пред лог „... да се ге ри ја триј ска слу жба због спе ци фич но сти
из дво ји из ин тер не спе ци јал но сти и да се по себ но фор ми ра ју
ме ди цин ска оде ље ња за ле че ње ових бо ле сни ка...”
Сво ја са зна ња о иши ја ди ку су, бо ле сти
ко ја га је му чи ла у бе са ним но ћи ма, док тор
Ла за К. Ла за ре вић пр ви пут је об ја вио 1880.
го ди не у Срп ском ар хи ву. Че ти ри го ди не касни
је ње гов рад ће се по ја ви ти у зна ме ни том
беч ком ме ди цин ском ча со пи су.
Не прав да је и ов де за ку ца ла на на ша врата,
јер је опис бо ле сти при пи сан па ри ском
кли ни ча ру Шар лу Ер не сту Ла се гу. Ме ђутим,
ако је за уте ху, пре два де се так го ди на је
аме рич ки не у ро па то лог Ро берт Вар тен берг
– упо ре ђу ју ћи да ту ме об ја вљи ва ња – ука зао
да сва ка за слу га за овај ди јаг но стич ки знак
при па да др Ла зи К. Ла за ре ви ћу, ис ти чу ћи да
се у та ко зва ном Ла за ре ви ће вом зна ку, по ред
па то ло шких ма ни фе ста ци ја ко је је опи сао
Ла сег, ја вља ју још: Бра гар дов син дром, ко ји
је ка сни је от кри вен, за тим То ма је ров синдром
у сто је ћем по ло жа ју, та ко ђе ка сни је откри
вен, нај зад и Ке рин гов знак ко ји он опису
је у се де ћем по ло жа ју...
ДВО СТРУ КИ АКА ДЕ МИК
На сре ћу, ни је то је ди на ствар у ко јој је
док тор Ла за пред ња чио. Др Бу да Па вловић,
ду го го ди шњи по жр тво ва ни се кре тар
Срп ског ле кар ског дру штва и за љу бље ник у
исто ри ју на ше ме ди ци не, от крио је да је Лаза
ре вић пр ви у све ту, и то че тврт ве ка пре
не го што то бе ле жи исто ри о гра фи ја, уста новио
ге рон то ло шку слу жбу, из два ја ју ћи је из
окви ра ин тер не ме ди ци не.
Исто ри ја на ше књи жев но сти у опус Ла зе
Ла за ре ви ћа свр ста ва де вет за вр ше них припо
ве да ка, а исто ри ја ме ди ци не ће, до ку менто
ва но, ре ћи да је док тор Ла за ре вић из се бе
оста вио 54 на уч на ра да. И то из раз ли чи тих
обла сти: не у ро ло ги је, ин тер не ме ди ци не,
хи рур ги је, ги не ко ло ги је, ин фек то ло ги је,
оф тал мо ло ги је, дер ма то ве не ро ло ги је, фарма
ко ло ги је, бак те ро ло ги је, пе ди ја три је и
ток си ко ло ги је.
Уз то, и за на ше при ли ке са свим нео би чан
по да так, Ла за К. Ла за ре вић је као ле кар 27.
фе бру а ра 1883. го ди не по стао члан Од бо ра
за на у ке је ста стве ние (при род не) и ма те матич
ке на у ке Срп ског уче ног дру штва, а 23.
ја ну а ра 1888. го ди не иза бран је за до пи сног
чла на Срп ске кра љев ске ака де ми је, са да као
књи жев ник. Да кле, сло бод но го во ре ћи, двостру
ки ака де мик.
Три де сет де ве то го ди шњи ле кар и пи сац
умро је 29. но вем бра 1890. го ди не, у зва њу
при ма ри ју са, са ни тет ског пот пу ков ни ка и
лич ног ле ка ра кра ља Ми ла на Обре но ви ћа.
Ма да је за сво ју при по вест „Он зна све”
до био на гра ду из Фон да Ма рин ко ви ће ве заду
жби не, из ве сно је да Ла за К. Ла за ре вић
ни је знао све. Знао је мно го. Из ве сно је, тако
ђе, да смо ми што шта за бо ра ви ли. Ако
смо и зна ли.
74 Број 19 • 2010.

NACIONALNA TV
ПЕ ТАР СТА НОЈ ЛО ВИЋ, РЕ ДИ ТЕЉ РТС-ОВИХ СЕ РИ ЈА
„ЗА БО РА ВЉЕ НИ УМО ВИ СР БИ ЈЕ” И „ПРИ ЂИ БЛИ ЖЕ”
При­влач­на
нео­т­кри­ве­ност Ср­би­је
Пи­ш е : Ма­ја Ра­д о­н и ћ
N o 19 • 2010
75

NACIONALNA TV
„Уло га РТС-а у јав ној сфе ри и кул ту ри Ср би је је не при ко сно ве на, без кон ку рен ци је у оно ме што
ра ди. РТС има и де фи ни са ну оба ве зу да про из во ди, ис ти че и пра ти кул тур ни мо дел. Јав ни сер вис
има све шан се да бу де по кре тач ства ри ко је су не мо гу ће на ко мер ци јал ним те ле ви зи ја ма. РТС је
екс клу зив на ку ћа у ко јој се мо же те ба ви ти умет но шћу! То ви ше не мо же ни на фил му, вр ло мало
у књи жев но сти, у но ви нар ству ни ка да, у по зо ри шту тек по не где и по ма ло. Та ко, РТС је је ди на
преостала оаза у ко јој се мо же те хва ли ти да сте ура ди ли ве ли ку кул тур ну ствар а да вам то
ни ко не за ме ри, и је ди но ме сто где ће вам би ти омо гу ће но да се ви ди то што сте ура ди ли”
Ро дом Ва ље вац, од ра стао у Бе о гра ду,
од ма лих но гу је ве зан за те ле ви зи ју.
Иако спа да у мла ђу гар ду РТС-а, има
ве ли ко ре ди тељ ско ис ку ство. Сло ве но фил
је и пра во сла ван, али од лич но по зна је запад
ну кул ту ру и исто ри ју за пад не ци ви лиза
ци је. Ср би ју, „тач но из ме ђу ис то ка и за пада”,
сма тра сво јом основ ном ин спи ра ци јом
и сво јим све том, и „ја ко па ти кад она па ти”.
У те ле ви зи ји се опро бао у вр ло раз ли чи тим
струк ту ра ма и ти по ви ма про гра ма, укљу чују
ћи и „Ег зит”, шоу про гра ме, пре но се... Ако
не пре, ши ра кул тур на јав ност упам ти ла га
је по из ван ред ној РТС-овој до ку мен тар ноигра
ној се ри ји За бо ра вље ни умо ви Ср би је.
Из у зет ну па жњу и од лич не кри ти ке за добио
је и ура див ши дру ги део фил ма Ни ко
ни је ре као не ћу, о хра брим срп ским пи ло тима
ко ји су се у про ле ће 1999. на не бу из над
Ср би је су прот ста ви ли не мер љи во ја чем непри
ја те љу. Ре жи рао је и ви со ко про дук цијску
ти неј џер ску се ри ју При ђи бли же, чи је је
еми то ва ње РТС не дав но за по чео и ко ја већ
сад оба ра ре кор де гле да но сти.
– Уло га РТС-а у јав ној сфе ри и кул ту ри
Ср би је је не при ко сно ве на, без кон ку рен ције
у то ме што ра ди – ка же, екс клу зив но за
Кул­тур­ни мо­дел
– Љу бав пре ма се би је код Ср ба за шкри па ла у по след њих
два де се так го ди на. Љу бав пре ма се би ни је его и стич ка ствар,
то је љу бав пре ма сво јим вр ли на ма, а не ки Ср би, из гле да,
про сто не во ле сво је вр ли не. Да ли се сти де, да ли им је неко
на био тај осе ћај на гла ву, али сма трам да би смо мо ра ли
да ис ти че мо сво је вр ли не. При том, ми слим на на род ну креа
тив ност, на кре а тив ност по је ди на ца ко ји су исто та ко пони
кли из на ро да. Шо пен се сви ра и у Ки ни, и у Ср би ји, и у
Пољ ској, и у це лом све ту. Шта ми ну ди мо све ту као сво је, по
че му се рас по зна је мо, то се мо ра зна ти. Не ка ко смо ле њи да
се бе пред ста ви мо на тај на чин, а под ра зу ме ва мо не што што
је из ван нас. Не ка да се по на ша мо та ко над ме но, као да свет
око нас не по сто ји, а по не кад ис па да да са мо свет око нас
по сто ји, а да ми са ми не по сто ји мо. На ми то ви ма су по ни кле
све бит не кул ту ре све та, али ми у са да шњем тре нут ку мо рамо
има ти спре ман кул тур ни мо дел ко ји ће од овог вре ме на
учи ни ти про шлост, и упу ти ти нас у не ку из гра ђе ни ју и култур
ни ју бу дућ ност.
На ци о нал ну ре ви ју, ре ди тељ Пе тар Ста нојло
вић. – РТС има и де фи ни са ну оба ве зу да
про из во ди, ис ти че и пра ти кул тур ни мо дел.
Да, по сто је ћи дру штве ни си стем вред но сти
је сву да узео свој да нак, па и у окви ри ма
РТС-а, јер он је сте сли ка и при ли ка са ме
Ср би је. Ме ђу тим, јав ни сер вис је уста новљен
као си стем и има све шан се да бу де
по кре тач ства ри ко је су не мо гу ће на ко мерци
јал ним те ле ви зи ја ма. РТС је екс клу зив на
ку ћа у ко јој се мо же те ба ви ти умет но шћу!
То ви ше не мо же ни на фил му, вр ло ма ло у
књи жев но сти, у но ви нар ству ни ка да, у позо
ри шту по не где и по ма ло, за ви сно од то га
шта по зо ри ште хо ће од се бе и свог ра да. Тако
је РТС је ди на оаза у ко јој се мо же те хвали
ти ти ме да сте ура ди ли ве ли ку кул тур ну
ствар а да вам то ни ко не за ме ри, и је ди но
ме сто где ће вам би ти омо гу ће но да се ви ди
то што сте ура ди ли. РТС је ме диј ски сер вис
ко ји, у за ви сно сти од по тре бе на ци је, успева
да про ву че не ке кул тур не по ру ке. Ка да
ка жем кул тур не, ми слим и на ду хов не и на
естет ске, на све што спа да у је дан ра фи нира
ни об лик из ра жа ва ња кре а тив но сти. Ја
сам за и ста имао сре ћу што сам од по четка
ка ри је ре ис кљу чи во ра дио за РТС и на то
сам по но сан, јер је то јед на ве ли ка про феси
о нал на, а и лич на за шти та.
ЉУ ДИ ГЛАД НИ ОД ГО ВО РА И УТЕ ХЕ
Про је кат За­бо­ра­вље­ни умо­ви Ср­би­је, за
ко ји сте до би ли „Ву ко ву на гра ду”, сма тра
се јед ним од нај зна чај ни јих те вр сте у послед
њих де сет го ди на. Ка ко се де сио?
За бо ра вље ни умо ви Ср би је су ствар но један
ве ли ки и озби љан про је кат, и то на стао
у вре ме ну кри зе иден ти те та, кри зе кул турних
мо де ла, у оп штој ко мер ци ја ли за ци ји
све га, па и те ле ви зи је. Усред на па да ра зноли
ке кор по ра тив не, мар ке тин шке и фи зио
ло шке ди мен зи је све та око нас, тај проје
кат је пра во ма ло чу до. По ка за ло се да
су љу ди про сто глад ни од го во ра и уте хе, а
кул ту ра је уте шна, она да је не ке од го во ре,
ну ди са о се ћа ње и емо тив на пра жње ња. Забо
ра вље ни умо ви су про на шли пут за то што
је глад за та квим ства ри ма би ла до вољ но
76 Број 19 • 2010.

ве ли ка да би се они по ја ви ли. Сум њам да
би би ли та ко ве ли ки и зна чај ни да су снима
ни осам де се тих го ди на, ка да је по тре ба
за кул ту ром би ла мно го ве ћа, али је језик
те ле ви зи је, и у Ср би ји и у све ту, био
дру га чи ји. У овом вре ме ну мар ке тин шкогло
ба ли стич ких вред но сти, или (тач ни је)
без вред но сти, ло гич но је да је та квих са држа
ја све ма ње. Ка да се та кав са др жај трети
ра она ко ка ко је то учи нио РТС, а ми смо
га и про дук ци о но и зна чењ ски тре ти ра ли
ве о ма озбиљ но, он се већ ти ме не ми нов но
из два ја. Има ли смо у то ме и јед ну до зу пара
док сал не сре ће, јер је за и ста низ на ших
ва жних љу ди би ло скрај ну то и за бо ра вљено,
а на род по но во има ве ли ку по тре бу да
их от кри ва.
Ме ђу Ва шим број ним ре ди тељ ским пројек
ти ма на РТС-у, ко је сма тра те по себним
иза зо вом и друк чи јим ис ку ством?
Ра дио сам дру ги део фил ма Ни ко ни је
ре као не ћу, о срп ским пи ло ти ма ко ји су за
вре ме ра та 1999. уче ство ва ли у ви ше не го
не из ве сним бор ба ма про тив НА ТО ави јаци
је. Те до га ђа је, ка квих је би ло у мно гим
ра то ви ма, ми смо при ка за ли на вр ло мо деран
на чин, рет ко ра ђе ном тех ни ком ре конструк
тив не дра ма тур ги је.
То је про дук ци о но из у зет но
скуп про је кат и мој из лет у
до ку мен та ри сти ку, али на
игра ни на чин. Мо дел смо
пре у зе ли од ве ли ких светских
те ле ви зи ја, али приме
нив ши га на на шу ствар
и јед ну вр ло спе ци фич ну
си ту а ци ју.
Ме ни је тај филм зна ча јан и за то што
сам та да ушао у свет љу ди ко ји су за и ста
без у слов но хра бри, љу ди ко ји на ста вља ју
ону тра ди ци ју на шег го то во не схва тљи вог
хе ро и зма, кад се иде у бор бу без об зи ра на
ис ход или на ма ле из гле де да се пре жи ви.
Упо знао сам те пи ло те, при пад ни ке јед не
од нај леп ших и нај те жих про фе си ја. Борба
на не бу је не што та ко чу де сно, до пре
сто го ди на свој стве но са мо ви шим си ла ма.
Ка да има те ма ши ну ко ја је део вас, и ви
сте са мо јед на тач ки ца на не бу, а око вас је
мно го та квих тач ки ца, то има ја ку сим болич
ку вред ност. Та смрт на не бу мно го је
бли жа Бо гу не го што се на ма чи ни. Филм је
еми то ван на де се ту го ди шњи цу НА ТО бомбар
до ва ња Ср би је и при мљен је од лич но,
са мно го вр ло дир љи вих ре ак ци ја.
N o 19 • 2010
Пред ку ћом
А. С. Пу шки на
у Мо скви и
спо ме ни ком
пе сни ку
77

NACIONALNA TV
Пе тар
Ста ној ло вић
на сни ма њу
фил ма „Ни ко
ни је ре као не ћу”
Не­са­вр­ше­ност
– Шта ме ра ду је ка да се од не куд вра ћам у Ср би ју? На ша неса
вр ше ност, ко ја нас чи ни жи ви ма. Чак и то на ше кре а тив но
си ви ло, што мно ги ма мо же за зву ча ти не ве ро ват но. Ја сам изу
зет но во лео Бе о град ка да ни је био ти пи чан европ ски град;
био је сив, му чио се, али је жи вео. Са да Бе о град ли чи на све
европ ске ме тро по ле, упе глан, оче шљан, са сре ђе ним плоч ници
ма, ста кле ном ар хи тек ту ром, са по ли тич ки ко рект ним људи
ма, чак и са сре ђе ни јим град ским са о бра ћа јем. Прак тич но
гле да но, то је до бро, али ли чи мо пре ви ше на гра до ве ко је смо
то ли ко пу та већ ви де ли ши ром све та. Мо ра се ви ше па зи ти на
соп ство, на аутен тич ност.
КА КО ДА НАС ОД РА СТИ
За по че ло је еми то ва ње се ри је При­ђи ближе,
а сни ма ња још тра ју. Шта за Вас, као
ре ди те ља, зна чи рад на ова квом про јек ту?
Да, још се сни ма та огром на ви со ко продук
циј ска се ри ја, при ча о ти неј џе ри ма и
њи хо вим про бле ми ма, али то је са мо мета
фо ра и сим бол за не ке мно го озбиљ ни је
дру штве не и људ ске те ме при ка за не кроз
при зму мла дих. Ми тре ти ра мо од нос ро дите
ља и де це, ути цај ко лек ти ва и не ке улич не
фи ло зо фи је ко ја се на ме ће мла дим љу ди ма
као је дан мо дел све сти.
Ге не рал но, за о кру жи ли смо је дан си стем
кроз ко ји се да нас од ра ста. Ако је тај си стем
ве зан за Ср би ју, то је већ до вољ но ком плико
ва но, па још ако сте млад чо век и има те
не ке иде је о сво јој бу дућ но сти, он да за и ста
ни је ла ко. Кроз се ри ју по ка зу је мо да није
ла ко би ти чо век, а на ро чи то млад чо век.
Сре ћом, се ри ју ре а ли зу је Школ ски про грам
РТС-а са Ми ни стар ством ра да и со ци јал не
по ли ти ке Ср би је, у са рад њи и под над зором
Про гра ма Ује ди ње них на ци ја за раз вој
(UNDP), а уз фи нан сиј ску по моћ Европ ске
ко ми си је, па смо има ли шан су да у овом
кри зном вре ме ну та ко не што ра ди мо.
Ка же те да је Ср би ја Ва ша ин спи ра ци ја и
Ваш свет. У че му је ле по та Ср би је, за што
во ле ти ту зе мљу?
Ср би ја још увек во ли сво је мај ке, Ср би ја
још увек це ни сво је хе ро је, Ср би ја још увек
ми ри ше... Ми ри ше на се ло, на ки шу, на сунце,
на ве тар... Ср би ја је још увек нео т кри вена
и за свој соп стве ни на род. По сто је мно ги
љу ди у Ср би ји ко ји жи ве у од ре ђе ним ме стима
и рет ко има ју при ли ку да пу ту ју по сво јој
зе мљи. Мо жда се и за то по не кад тра гич но
ма ло по зна је мо. Мно ги мла ди љу ди из Бе о-
гра да ни су ни ка да ишли не где ван свог града,
осим оно не што ма ло на екс кур зи ја ма.
Љу ди из Ва ље ва, Ки кин де, Шап ца, Кра гу јевца,
Но вог Па за ра или Ло зни це ве ћи ном ника
да ни су бо ље упо зна ли ове дру ге гра до ве.
Ми сви жи ви мо с чи ње ни цом да смо јед но, а
не зна мо до вољ но ко смо то ми.
Ме ђу тим, та нео т кри ве ност Ср би је истовре
ме но је и ве ли ка шан са и на да. Ле по је
што на ши љу ди сед ну у ави он и пу ту ју у
Еги пат, ле по је што зна ју шта је Сто ун хенџ,
али је чуд но да не ки ма од њих зву чи анахро
но ка да се ка же Сту де ни ца, и још чудни
је да та мо је два да су кро чи ли. При то ме,
Ср би ја је то ли ко ра зно ли ко ле па, као рет ко
ко ја зе мља у Евро пи, од рав не Вој во ди не до
пла ни на. Ко ли ко ће мо ду го би ти ра зно лики,
то не знам, али Ср би ја има при ли ку да
се са мо спо зна. •
78 Број 19 • 2010.

OKO
СЛИ КАР ЗО РАН ДА НИ ЛОВ ПО ПО ВИЋ И ЈЕ ДАН ЗА О КРЕТ У Ду БИ НА МА (ПОСТ)МО ДЕР НЕ
Нок­тур­но за Мо­неа
По по ви ће ва де ла омаж су по зној фа зи ве ли ког им пре си о ни сте, об но ва ра до сти ства ра ња
про ис те кле из при ро де. На ње го вим сли ка ма из не на ђу је за бо ра вље но де ви чан ство во де, ло ква ња
и цве то ва, али и им про ви за ци ја, ва ри ја ци ја, рад у се ри ји. Ста ња при ро де не са гле да ва као
ап стракт на не го као ду хов на. У ери тех нич ке над мо ћи, ње гов тра ди ци о на ли зам осо бен је и по
от кри ва њу слат ко ће жи вље ња XIX ве ка, сти ло ва хе до ни стич ке во ље, есте ти ке ле пог и љуп ког
Пи­ш е : ­
Де­ј а н Ђо­р и ћ
Ро ђен је 1950. го ди не у Вр шцу. Сту дирао
је у Ри је ци, ко леџ по ха ђао у Лондо
ну. Сли кар ством се ба ви од 1966.
го ди не, нај пре као ико но пи сац. Од 1973.
по вре ме но сли ка у Лон до ну, где бо ра ви
до 1979. го ди не. Је дан од ви до ва ње го вог
при су ства на ли ков ној сце ни је и ор га низо
ва ње из ло жби, а то ком про шле де цени
је је на сај ту www.art mart.tk оку пио и
пред ста вио гру пу од де се так бе о град ских
сли ка ра. Од ли ков них тех ни ка ра ни је је
пре те жно ко ри стио цр теж и акри лик, а
по след њих го ди на ви ше уље на плат ну.
Ње го ви ра до ви у тој тех ни ци се на ла зе у
га ле ри ја ма и код ко лек ци о на ра у Ве ли кој
Бри та ни ји и Се вер ној Аме ри ци. Као правац
и на чин из ра жа ва ња, бли зак му је импре
си о ни зам.
N o 19 • 2010
79

OKO
ДО ГРА НИ ЦА,
И ПРЕ КО
Од свих ве ли ких
фран цу ских сли кара
XIX ве ка са мо је
Клод Мо не, пра те ћи
ли ков на до га ђа ња до
1926, до жи вео успон
исто риј ских аван гарди
XX ве ка. Мо дер на умет ност тог вре мена
га је раз о ча ра ла, мо жда и за то што ју је
на ди шао. У по зном пе ри о ду, на и ме, био је
бли зак ап стракт ној умет но сти, а от кри ли су
га и њу јор шки ап стракт ни екс пре си о ни сти.
Ство рио је је дан од нај леп ших при ват них
вр то ва у исто ри ји, где су му ло ква њи, глици
ни је, рас кош би ља ко је се огле да у во ди
ма лог је зе ра и од бле сци све тло сти от кри ли
оно што ни је дан ста ри сли кар ни је упо знао.
Му зи ком и хар мо ни јом бо ја ча роб ног вр та,
Мо не је отво рио две ри све та сло бод ног од
ба нал не ре ал но сти. По чео је да сли ка сведе
но, ско ро ап стракт но, до шав ши до чи стоте
и ко сми зма од ко јих се да ље ни је мо гло
ићи без опа сно сти по сли кар ство.
Зна ју ћи за ове иза зо ве, Зо ран Да ни лов је
на сто јао да у вре ме ну оп те ре ће ном про блеми
ма об но ви не са мо свет по зног Мо неа,
већ и ра дост ства ра ња ис те клу из при ро де.
На ње го вим сли ка ма из не на ђу је за бо ра вљено
де ви чан ство во де, ло ква ња и цве то ва,
али и им про ви за ци ја, ва ри ја ци ја, рад у сери
ји. Ње го ва де ла су омаж ве ли ком им преси
о ни сти, сво је вр сни нок тур но за Мо неа.
Ви ше од то га, овај бе о град ски сли кар је насто
јао да ре ши не ке од нај те жих сли кар ских
про бле ма, ко ји су ујед но и бес по го вор ни
из ра зи по е тич но сти. Ноћ, хлад на све тлост,
во де на ис па ре ња, фе но ме ни су ко ји Зо рана
Да ни ло ва во де од Мо неа ка на пу шта њу
ре а ли стич ког сли кар ства, а мо жда и ре ално
сти. Са гле да ва ју ћи ста ња при ро де не као
ап стракт на већ ду хов на, он ви ше из ра жа ва
про јек ци ју, иде ал, не ку при род ну уто пи ју,
флу ид но сли ка ну, не го што са мо пре у зи ма
од при ро де или од Мо неа. За то ње го ве слике
не про це њу је мо са мо по за нат ској вред-
80 Број 19 • 2010.

но сти, по уме ћу, по сли кар ској ве шти ни, већ и по
оно ме из че га до ла зе и ку да стре ме.
ОБ ЛИ ЦИ МО ДЕР НОГ ТРА ДИ ЦИ О НА ЛИ ЗМА
Упо ре до са ре во лу ци о нар ном ан га жо ва но шћу
(пост)мо дер не умет но сти, у њој се ја вља ју и не ка
са свим дру га чи ја стре мље ња, по вре ме не па у зе,
од мо ри шта од екс пе ри мен ти са ња. Це ло куп на њена
исто ри ја у зна ку је ре тро есте ти ке, прем да то
ни је основ на ка рак те ри сти ка аван гар де. Че сто се
о (пост)мо дер ни го во ри као ви ду мо дер ног тра дици
о на ли зма или о тра ди ци ји мо дер ни зма, на шта
упу ћу је и ње на по вест.
Већ су пр ви мо дер ни сти, по пут Ван Го га и Сеза
на, же ле ли су да сли ка ју на на чин ака дем ских
ре а ли ста, над ре а ли сти су вра ти ли на сце ну педант
но сли ка ње у ду ху ста рих мај сто ра, а Пи касо
се угле дао на ста ре Гр ке и Ве ла ске за. Из ме ђу
два свет ска ра та до шло је до ве ли ке об но ве ме тафи
зич ког ре а ли зма (по крет „Но ва објек тив ност“
у Не мач кој, „Зо граф“ у Ср би ји, сли ка ри сред њег
За па да и мек сич ки му ра ли сти у обе Аме ри ке), у
Ита ли ји, Фран цу ској и Бел ги ји се ра ђа но ва форма
ре а ли зма, Сал ва дор Да ли на слу ћу је хи пер -
ре а ли зам...
По сле Дру гог свет ског ра та на ро чи то су че сти
за о кре ти ка та бу и са ном у мо дер ни. У вре ме концеп
ту а ли зма, ми ни ма ли зма, ленд ар та, ки не тичке
и ком пју тер ске умет но сти, хи пи уста ни ци откри
ва ју ча ри сим бо ли зма, се це си је и фан та сти ке,
а поп ар ти сти су са свим од ба ци ли њу јор шку школу
ап страк ци је. По но во је от кри ве на фи гу ра ци ја,
у на ред ној ге не ра ци ји и хи пер ре а ли зам и ра зни
ви до ви об но ве шта фе лај ног сли кар ства (као код
нас и са да при сут ни нео ро ман ти зам). За кон цепту
а ли сте је по себ но био шо кан тан по вра так слици,
и то оној му зеј ског ти па. Прем да је Јо зеф Бојс
про ри цао да умет ни ци ви ше ни кад не ће узе ти
чет ки цу у ру ке, не ко се усу дио да сли ка на на чин
ста рих мај сто ра, у ма ни ри стич ком, са свим му зејском
ду ху (ита ли јан ско сли кар ство ме мо ри је, ретро
а ван гар да ана хро ни ста).
У том сми слу, сли кар ство Зо ра на Да ни лова
По по ви ћа укла па се у ши ру об но ву тра ди ци је
шта фе лај ног ви да ства ра ња, у та ко зва ни по вра так
сли ци. За раз ли ку од дру гих, он ни је по се гао за разним
фор ма ма ре а ли зма или фан та сти ке, за мета
фи зич ким или ко смич ким, већ се окре нуо у позној
мо дер ни то ли ко пре зре ном им пре си о ни зму.
Ње гов тра ди ци о на ли зам је тим ви ше осо бен што
у ери тех нич ке над мо ћи от кри ва слат ко ћу жи вљења
XIX ве ка, сти ло ве хе до ни стич ке во ље, есте тику
ле пог и љуп ког. Већ из ја шња ва ње за фран цу ску
кул ту ру, за им пре си о ни зам, има у се би не чег финог,
кул ти ви са но на зад ног. Као што смо ви де ли и
као што ће мо ве ро ват но ви де ти, иза мно гих опасних
оку ка и по но ра но ве умет но сти, са свим изне
на да, на ли ков ној сце ни па жња би ва по све ће на
ти пич но тра ди ци о нал ним исто риј ским сти ло вима,
фор ма ма, по е ти ка ма и лич но сти ма. •
N o 19 • 2010
81

OBELE@JA
ПО ШТАН СКЕ МАР КЕ У СР БИ ЈИ, ТРЕ ЋИ ВЕК
Ве­ли­ка умет­ност
ма­лог фор­ма­та
Ср би ја је јед на од 22 зе мље ко је су у Бер ну 1874. осно ва ле Свет ски по штан ски са вез.
Пр ва по штан ска мар ка ов де штам па на је осам го ди на ра ни је, 1866, а на њој је био лик
кне за Ми ха и ла Обре но ви ћа, по на цр ту ли то гра фа Ана ста са Јо ва но ви ћа. Од та да до сад,
срп ске мар ке сте кле су и са чу ва ле ве о ма ви сок пла не тар ни углед, пре све га из два раз ло га.
Ни ка да ни су до штам па ва не и до да нас се ра де руч но, на на чин ста рих мај сто ра
Пи­ш е : ­
Ра д­м и ­л а ­
Та­м и н ­џ и ћ
По во дом свет ских успе ха срп ских тени
се ра, „Ју го мар ка” је 2008. из да ла
при год не мар ке са ли ко ви ма Но вака
Ђо ко ви ћа, Је ле не Јан ко вић, Ане Ива новић,
Јан ка Тип са ре ви ћа и Не на да Зи мо њића,
а 9. ок то бра 2009, по во дом Да на по ште,
из да ла је мар ке са ли ко ви ма зла том овенча
них пли ва ча На ђе Хигл и Ми ло ра да Чави
ћа, као и чла но ва ва тер по ло ре пре зен таци
је Ср би је. Ме ђу но вим се ри ја ма ма ра ка
ту су „Европ ска за шти та при ро де”, „Фло ра
и фа у на Евро пе”, „За шти ће не жи во тињ ске
вр сте”, а по себ но тре ба по ме ну ти „Ар гентин
ске ди но са у ру се”. Иако та из ло жба годи
на ма кру жи све том, код нас је пр ви пут
обе ле же на из да ва њем по штан ске мар ке.
Као јед но од глав них обе леж ја са ме поште,
мар ка је исто вре ме но на чин пла ћа ња
по штан ских услу га и ма те ри јал ни сим бол
по себ но сти јед не кул ту ре. За по тре бе ПТТ
си сте ма Ср би је, мар ке при пре ма и осмишља
ва „Ју го мар ка”, уста но ва ко ја у ра зним
об ли ци ма по сто ји
још од из ла ска прве
мар ке 1866. годи
не. Иако код нас
ти ра жи углав ном
не пре ла зе 35.000
при ме ра ка, из у зев
не ко ли ко стал них
и зна чај них еми сија
ко је се штам па ју
у 100.000 и 500.000
при ме ра ка, чи њени
ца је да су српске
мар ке ве о ма
це ње не у фи ла тели
стич ком све ту и
то из нај ма ње два
раз ло га. Пр во, ко ли ка год да је по тра жња и
оче ки ва на за ра да, ни ка да се не до штам па ва
ти раж. Шта ви ше, по сле из ла ска сва ке емиси
је ма ра ка уни шта ва се при бор и при према
за њи хо ву штам пу. Дру го, иако су мно ге
зе мље пре шле на ком пју тер ску из ра ду мара
ка, у Ср би ји се и да ље ра ди ру ком, као
код ста рих мај сто ра, од но сно умет нич ка
сли ка ве ли ког фор ма та сма њу је се на ве личи
ну мар ке.
О то ме да су срп ска гра фич ка ре ше ња
по штан ских ма ра ка у све ту ве о ма ре спекта
бил на, све до чи и чи ње ни ца да је 1993, у
је ку санк ци ја, мар ка по во дом 500 го ди на од
Ко лум бо вог от кри ћа Аме ри ке, пре ма ликов
ном ре ше њу Ра до ми ра Бо ја ни ћа, прогла
ше на нај леп шом мар ком на све ту за ту
го ди ну. Или го то во не ве ро ват на вест: по водом
Олим пи ја де у Пе кин гу, Ср би ја је ла не
из ве зла у Ки ну 50.000 се ри ја по штан ских
ма ра ка! Та да су на ши пред став ни ци по звани
и на фа сци нант ну фи ла те ли стич ку из ложбу,
где је про да то још се ри ја „Ју го мар ке”.
ИСТО РИ ЈА, А НЕ ПО ЛИ ТИ КА
Дра го љуб По по ски, ку стос ПТТ му зеја
у ко ме се чу ва око 30.000 екс по на та из
исто ри је те ле ко му ни ка ци ја у Ср би ји и свету,
као и не ко ли ко ми ли о на ма ра ка, при ча
за На ци о нал ну ре ви ју о то ме ка ко је по чело
из да ва ње по штан ских ма ра ка у Ср би ји,
јед ној од 22 зе мље осни ва ча Свет ског поштан
ског са ве за 1874. го ди не у Бер ну:
– Од мах по до но ше њу За ко на о по штама,
ма ја 1866. го ди не, у Пра ви тељ стве ној
књи го пе чат ни (Др жав ној штам па ри ји) изда
те су та ко зва не но вин ске мар ке са гр бом
Кне же ви не Ср би је, ко је ни су про да ва не
82 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
83

OBELE@JA / IMPRINTS
84 Број 19 • 2010.

при ват ним ли ци ма, већ су ко ри шће не за
но ви не и ча со пи се из ино стран ства. Исте
го ди не у ју лу пу ште не су у про мет и пр ве
ре дов не по штан ске мар ке са ли ком кне за
Ми ха и ла Обре но ви ћа, штам па не у Бе чу,
пре ма на цр ту ли то гра фа Ана ста са Јо вано
ви ћа. На кон про гла ше ња Ср би је за краље
ви ну 1882, на мар ка ма је из ме њен са мо
грб. Ка да је сле де ће го ди не на пре сто ступио
Алек сан дар Обре но вић, из да те су но ве
мар ке са ли ком мла дог кра ља.
Сто го ди шњи ца Пр вог срп ског устан ка
1904, по кло пи ла се са кру ни сњем кра ља
Пе тра Пр вог, па су тим по во дом из да те јуби
лар не мар ке пре ма на цр ту по зна тог слика
ра и ва ја ра Ђор ђа Јо ва но ви ћа. А ка да је
краљ по се тио бо ји ште у Ко лу бар ском округу
1915. го ди не, из да та је мар ка на осно ву
фо то гра фи је рат ног фо то гра фа Чер но ва.
– На ша нај ску пља мар ка од не ко ли ко
хи ља да евра је „Еспе ран то” из 1964 – до даје
сли кар Ра до мир Бо ја нић, да нас ди рек тор
„Ју го мар ке”. – Не за то што је ле па, не го зато
што је рет ка. Та ко ђе је вред на мар ка из
бло ка „Ужи це”, за то што су је де ле га ти на
Кон гре су КП, још док је Ти то био жив, уместо
бе џе ва ста ви ли на ре вер про бу шив ши је
шпе на длом, да кле уни шти ли, па их је остало
ве о ма ма ло у до бром ста њу. Ја чи фи лате
ли сти код нас по се ду ју мар ке из Кне жеви
не, Кра ље ви не, Кра ље ви не Ју го сла ви је,
из вре ме на оку па ци је… То су рет ки и ску пи
при мер ци. Или, ре ци мо, мар ке са ли ком
Хи тле ра. Оп ти ка фи ла те ли је ни је по ли тичка
не го исто риј ска. И ва жно је, на рав но, одлич
но ста ње мар ке. Сва ки зу бац мо ра да буде
бес пре ко ран, не сме да бу де ни нај ма њег
оште ће ња. Фи ла те ли сти гле да ју лу пом, па
кад ви де оти сак пр ста не ће да ку пе мар ку.
МАР КЕ РА ДЕ СА МО МАЈ СТО РИ
У не ка бо ља вре ме на, ка жу на ши са говор
ни ци, срп ске мар ке штам па не су у иностран
ству, нај че шће код „Ха ри со на” у Енгле
ској, „Кур во а зјеа” у Швај цар ској, и у
Беч кој др жав ној штам па ри ји, да кле ис кључи
во у уста но ва ма ко је има ју сер ти фи кат од
др жа ве да штам па ју вред но сне па пи ре. Јер
мар ка је, за пра во, нов ча ни ца – сва ки та бак
ко ји иза ђе ну ме ри ше се. Да нас се срп ске
мар ке штам па ју у до ма ћој Ков ни ци нов ца и
но во сад ском „Фо ру му”, па пир се ку пу је од
Ен гле за, а ал бу ми од Не ма ца, ко ји их ра де
руч но и та ко пре ци зно да мар ка у њи ма не
сме ни да лан да ра, ни да се за ле пи.
Из „Ју го мар ке” го ди шње иза ђе око 20
еми си ја ма ра ка, а у сва кој су или јед на, или
две, или че ти ри мар ке у се ри ји, у за ви сности
од зна ча ја до га ђа ја. На сту па се, обично,
на де се так европ ских сај мо ва го ди шње,
би ло да су из ло жбе ни или тр го вач ки, а посеб
но су зна чај ни они у Есе ну, Ди зел дор фу,
Бри се лу…
– Ре дов но пра ти мо све што је у све ту курент
но – ка же Бо ја нић – и при дру жу је мо се
свим ве ли ким те ма ма, од до га ђа ја као што
су спу шта ње на Ме сец, Бо жић или Ус крс,
пре ко спорт ских пр вен ста ва, до по је ди начних
ју би ле ја: Но бел, Те сла, Ајн штајн, Пупин,
Ан дрић… Мар ке су чу ве не и тра же не
са мо кад су рет ке, па за то ни смо до штампа
ва ли ти раж чак ни у вре ме кад су на шим
нов ча ни ца ма до да ва не оне сил не ну ле. Нијед
на по штан ска упра ва ко ја иоле др жи до
се бе не до штам па ва мар ке, из у зев не ких
ше и ка та и еми ра та ко ји пра ве оне ве ли ке
„чар ша ве” у зла ту са це лим кра љев ским поро
ди ца ма. Чак и фи ла те ли стич ки ја ка држа
ва као што је Ва ти кан на пра ви ла је кикс
то ком тур не је па пе Вој ти ле по Ју жној Амери
ци. Њи ма је већ на по ла пу та не ста ло 2,5
ми ли о на од штам па них ма ра ка, по тро ше но
је, и они су их до штам па ли да би за ра ди ли.
Али, то ли ко су сро за ли углед да се пет на е-
стак го ди на ни су опо ра ви ли.
У „Ју го мар ци” да нас има 36 за по слених.
То су углав ном сли ка ри-ди зај не ри,
исто ри ча ри, не ко ли ко фи ло ло га (због
стал ног жи вог кон так та са све том) и не коли
ко фи ла те ли ста ко ји це лог жи во та жи ве
са мар ка ма и за мар ке. Шеф сту ди ја у ко ме
ра де мла ди је сли кар ка Ма ри на Ка ле зић,
ина че до бит ни ца Брон за не ме да ље у Прагу
за олим пиј ску мар ку на ко јој је пи ру е та
умет нич ке кли за чи це.
– Од ра та су мар ке ра ди ли са мо мајсто
ри, не ко ли ко ве ли ка на – ка же. – Пр ви
је био Ђор ђе Ан дре је вић Кун, од ли чан графи
чар, он да Ма те За ма лик, осни вач Акаде
ми је при ме ње них умет но сти, про фе со ри
Бог дан Кр шић и Стје пан Фи ле ки, за тим Боја
на Спре мо и Ан дра Ми лен ко вић… Да би
се ра ди ла по штан ска мар ка ни је до вољ но
би ти до бар сли кар, не го и има ти осе ћај за
ми ни ја ту ру, тачно
зна ти шта ће
да се ви ди кад се
умет нич ка сли ка
нор мал ног форма
та сма њи на ве -
ли чи ну мар ке. Нико
од ових сли кара,
па ни ја, ни је
се од мах по за врше
ној Ака де ми ји
при хва тио ма ра ка,
већ је прет ход но
го ди на ма мо рао да
учи, баш као и они
што у Ков ни ци раде
нов ча ни це.
N o 19 • 2010
85

VRHOVI
БО РА СТАН КО ВИЋ, ЛЕ гЕН ДА СРП СКОГ И СВЕТ СКОГ СПОР ТА,
ЕКС КЛу ЗИВ НО ЗА „НА ЦИ О НАЛ НУ РЕ ВИ ЈУ”
Све по­че­ло од
по­ке­ра асо­ва
Уз Ра до ми ра Ша пе ра, Не бој шу По по ви ћа и Алек сан дра Ни ко ли ћа, био је је дан од че тво ри це
оних ко ји су срп ску ко шар ку (та да ју го сло вен ску) по ве ли ка вр ху. Као чо век без па со ша,
играо за „Зве зду” и „Пар ти зан”, осно вао „Же ле зни чар”, тре ни рао БСК (ОКК „Бе о град”).
Он да се, исто вре ме но кад и Алек сан дар Ни ко лић, оти снуо у свет, нај пре у Ита ли ју.
Оста вио је не из бри сив траг у Свет ској ко шар ка шкој фе де ра ци ји и Ме ђу на род ном
олим пиј ском ко ми те ту. Са да, за тва ра ју ћи епо хал ни круг, по но во жи ви у Бе о гра ду
У
Пи­ш е : ­ Бе о гра ду, у По же шкој, на јед ном од
ви со ких бро је ва, Бо ра је стр пљиво
тро шио зим ске да не, ка да смо га
Де­ј а н Бу­л а­ј и ћ
за те кли на пре ла зу из де цем бра у ја ну ар.
Не во ли зи му, ка же. Ве ли ки град јој одузме
бе ли ну, она он да ни је ни на лик оним
иди лич ним и ра до сним срем ским зи ма ма
у Ле дин ци ма, где је ра до од ла зио код очеве
род би не. У гра ду је све дру га чи је – простор,
вре ме, осе ћај уда ље но сти и по не ки
ти трај са мо ће. Ка ко се у тим си ту а ци ја ма
не при се ти ти про шло сти? Би ло да је бу ди
у се ћа њи ма или при зи ва са ста рих фо тогра
фи ја. На јед ној од њих, де сет мла ди ћа у
дре со ви ма ко шар ка шког клу ба „Же ле зничар”.
Он је дру ги с ле ва, у гор њем ре ду, са
бро јем се дам на гру ди ма. Осим Бо ре, ни ко
од њих ви ше ни је жив.
86 Број 19 • 2010.

– То су те шка са зна ња. Све је ма ње љу ди
из мог жи во та. Ви ше не ма мо јих при ја теља:
Ра ше, Не бој ше, Аце, и мно гих дру гих.
Су пру га ми је пре ми ну ла пре две го ди не.
Као да сам од ре ђен да оста нем по след њи,
да бих ис пра тио сво ју ге не ра ци ју. То је
скуп цех ко ји се пла ћа ду гом жи во ту.
Ро ђен је 1925. у Би ха ћу. Ро ди те љи њего
ве мај ке, Че хи ње, још у Аустро-Угар ској
слу жбе но су ту би ли рас по ре ђе ни и ту стекли
по ро ди цу. Де да је био ин же њер и бринуо
се о пу те ви ма у Бо сни. А Бо ри ни ро дите
љи су се упо зна ли на сту ди ја ма у За гре бу.
Пред по ро ђај, мај ка се вра ти ла у свој родни
град и ту су оста ли не пу не две го ди не.
Пу те ви их по сле од ве ли пре ма Но вом Са ду.
Отац је био адво кат, а мај ка ра ди ла у Ка саци
о ном су ду. У Би хаћ се ви ше ни је вра ћао,
осим на крат ким школ ским фе ри ја ма.
– Мај ка је ин си сти ра ла да се ре кре а тивно
ба вим спор том, а по што је то би ло нобл
у та да шње вре ме, же ле ла је да то бу де тенис.
И ето ме не у те ни су, ми мо мо јих же ља.
Али, ка сни је сам га ве о ма за во лео. На првен
ству Ср би је у ју ни ор ској кон ку рен ци ји,
1939, до шао сам до фи на ла и већ та да сам
се бе за ми шљао као бу ду ћег те ни се ра.
Рат их је при ну дио да пре ђу у Бе о град.
– Ка да је до шло до оку па ци је, ма ђар ски
фа ши сти су чи тав град об ле пи ли пла кати
ма на ко ји ма је пи са ло да сви ко ји ни су
При­ли­ке
На јед ној од све ча но сти по во дом про сла ве сто го ди шњи це српског
олим пи зма, про чи та но је по здрав но пи смо пред сед ни ка
МОК Жа ка Ро га. Уз че стит ке и нај бо ље же ље, го спо дин Рог је
у пи сму ис ко ри стио при ли ку да „по све ти(м) па жњу по ча сном
чла ну МОК-а, мом ко ле ги Бо ри сла ву Стан ко ви ћу, ко ји је ви ше
од 50 го ди на ко ри стио сво ја чвр ста уве ре ња ка ко би слу жио
сво јој зе мљи и Олим пиј ском по кре ту, пр во као спор ти ста, а
он да и као спорт ски ли дер”.
А ми? Да ли смо рет ким љу ди ма из на ше сре ди не ко ји су се поја
вом и де лом уз ди гли у свет ским окви ри ма пру жи ли при ли ку
да и ме ђу на ма учи не оно због че га их у све ту ува жа ва ју?
ро ђе ни у том кра ју мо ра ју да га на пу сте у
ро ку од 24 ча са. Са два ко фе ра, на пу сти ли
смо Но ви Сад и оти шли у Ле дин це, а потом
у Бе о град. Два ко фе ра и не што основних
ства ри у ру ка ма, из гле да, тра гич на су
суд би на срп ског на ро да ко ја се ци клич но
по на вља.
Бе о град је та да још увек ви дао ра не од
не мач ког бом бар до ва ња и тру дио се да повра
ти обри се нор мал ног жи во та.
– Жи ве ли смо у Про фе сор ској ко ло нији,
а ја сам ишао у Де ве ту му шку гим нази
ју, ко ја се на ла зи ла код са да шње згра де
„По ли ти ке”. По зна вао сам мла ди ће ко ји су
игра ли те нис у клу бу БТК. Њи хо ви те ре ни
су би ли на Та шмај да ну, али ни ка квих ре-
КК „Же ле зни чар”,
Бе о град, 1950:
Бо ра Стан ко вић
сто ји дру ги с
ле ва (број 7)
N o 19 • 2010
87

VRHOVI
Бо ра Стан ко вић
са Ху а ном
Ан то ни ом
Са ма ра ном,
та да пред сед ни ком
МОК-а
Са слав ним
фуд ба ле ром
Ди Сте фа ном,
Ма дрид, 1958.
На Ки не ском
зи ду, 1978.
кви зи та ни игре то ком ра та ни је би ло. На
те ре ни ма је би ла јед на ба ра ка у ко јој је био
сто за сто ни те нис и ту смо се оку пља ли
сва ког да на. И у то ме сам био до бар, чак
сам 1943. го ди не по стао сто но те ни ски првак
Бе о гра да.
На истом ме сту се збио пр ви су срет са
ко шар ком.
– На те ре ни ма БТК ор га ни зо ва на је
1942. пра ва ма ла ли га у ко шар ци, у ко јој су
игра ли БСК, „СКВ 1913”, „Оби лић”, САСК,
БАСК. Ми ко ји смо гле да ли са стра не поже
ле ли смо да учи ни мо не што слич но, па
смо на истом ме сту на пра ви ли ко шар кашки
те рен и по че ли да игра мо. Али то је
је два ли чи ло на ко шар ку. Игра ли смо најче
шће бо си, са фуд бал ском лоп том, та бле
и обру че смо са ми пра ви ли. А на шта је то
ли чи ло, не пи тај те.
РА НИ РА ДО ВИ
НЕ СУ ЂЕ НОГ ВЕ ТЕ РИ НА РА
Већ та да, уз ње га су би ли љу ди ко ји су
ка сни је по ста ви ли те мељ срп ске ко шарке,
по пут Ра до ми ра Ша пе ра, Не бој ше Попо
ви ћа, Ва се Стој ко ви ћа. Бо ра, ме ђу тим,
и да ље ни је пла ни рао да се ак тив но ба ви
спор том. Знао је да се то не ће до па сти роди
те љи ма, ко ји су га као је дин ца оба су ли
Там­на стра­на ме­да­ље
Бо ра Стан ко вић ра до се се ћа пу то ва ња у зе мље Ју жне Амери
ке. Та мо су љу ди ве о ма при сни и ср дач ни, ка же. Др жа ве
за пад не Евро пе су не у по ре ди ве по сте пе ну ор га ни зо ва но сти,
али тај исти свет не кри је ко ли ко је его цен три чан.
– Они су са ми се би до вољ ни, а на оста ли свет гле да ју као на
не што не до ра сло. Гло ба ли зам ко ји фор си ра ју мо гао би да буде
до бра иде ја, уко ли ко се оства ри на прин ци пу рав но правних
на ро да, али се бо јим да иза то га сто ји те жња за ши ре ње
ути ца ја и пре у зи ма ње ре сур са ма лих на ро да.
свом па жњом. Жи вот је, ме ђу тим, по ка зао
да ће се њи хов син пот пу но оства ри ти баш
у спор ту, али, на жа лост, све док то га би ла је
са мо мај ка.
– Отац је стре љан ја ну а ра 1945, као
сим па ти зер Дра же Ми ха и ло ви ћа. Та ко се
ис по ста ви ло да је пре ра та био не по до бан
ма ђар ским фа ши сти ма, а по сле ра та српским
ко му ни сти ма. Оста ли смо са ми мајка
и ја, и ма кар је она при су ство ва ла мом
спорт ском успо ну. До ла зи ла је на утак ми це
по сле ра та и чак вр ло буч но на ви ја ла. Ка да
сам ка сни је оти шао у Ита ли ју, она је крену
ла са мном, јер су пру га ни је мо гла. Чак
је и та мо би ла вр ло гла сна на три би на ма.
Жи вот на же ља да јој син за вр ши фа култет
ипак јој је ис пу ње на. Ни је мо гао по сле
ра та да упи ше ме ди ци ну, па је за вр шио
ве те ри ну и чак де сет го ди на ра дио тај посао
у ве те ри нар ској ин спек ци ји бе о град ске
кла ни це. Упо ре до са ње го вим сту ди ја ма
и ве те ри ном, по сле ра та су тра ја ли пр ви
озбиљ ни за хва ти у ко шар ци. Све је кре нуло
од „Цр ве не зве зде”, чи јем је фор ми ра њу
при су ство вао.
– Оп ста ја ли смо за хва љу ју ћи фуд балском
клу бу. Од њих смо до би ја ли ма ји це,
га ћи це, тре нер ке. Па ти ке и лоп те су и да ље
би ле ве ли ки про блем. Игра ло се на отво реном,
на шља ци, да би по сле не ко ли ко го дина
би ла до не се на од лу ка да се мо ра игра ти
на твр дим те ре ни ма. Тек по сле Пр вен ства
Евро пе у Бе о гра ду 1961. ко шар ка је по че ла
по ла ко да ула зи у са ле, да се игра на парке
ту, са пра вим лоп та ма. Та да је по че ла и
ме диј ски да се ви ше по пу ла ри зу је.
У „Зве зди” се ипак ни је ду го за др жао.
– Клу бо ви су по сле ра та ишли у иностран
ство и игра ли ре ви јал не утак ми це.
Због слу ча ја са оцем по ја ви ли су се про блеми
са мо јим па со шем. „Зве зда” ни је мо гла
да ми по мог не, па сам же лео да пре ђем у
„Пар ти зан”, ко ји ме из истог раз ло га ни је
88 Број 19 • 2010.

хтео. Вла ди мир Де ди јер, та да шњи пред седник
Са ве за спор то ва, на ло жио је да фор мирам
ко шар ка шки тим у „Же ле зни ча ру”, да
би ми иза шли у су срет. По вео сам не ко лико
игра ча из „Зве зде” и за ме рио им се ти ме.
Ство рио сам еки пу ко ја је ушла у пр ву ли гу,
али ни је ду го по тра ја ла. Из дру гог пу та сам
ипак оти шао у „Пар ти зан”, а у то вре ме
сам био и ре пре зен та ти вац. По сле Пр венства
Евро пе у Мо скви 1953, од лу чио сам
да пре ста нем да играм. До био сам по зив из
БСК-а да ра дим као тре нер. Та ко је по чео
дру ги део мо је ка ри је ре, а та ко је ста са ла
и мо ја љу бав пре ма том клу бу, са да шњем
ОКК „Бе о гра ду”, ко ја тра је до да нас.
УСПЕСИ У ФИБА, ПРОБОЈ У МОК
Упо ре до са тим по чи њу и ор га ни зо ва ни
ан га жма ни у Са ве зу. Вре ме на по вр ши ну
из ба цу је чу ве ни по кер асо ва – Стан ко вић,
Ша пер, По по вић, Ни ко лић – ко ји је сил но
за ду жио срп ску ко шар ку.
– Ра до мир Ша пер је био чо век ве ли ке
енер ги је. Док то ри рао је и био про фе сор на
Тех но ло шком фа кул те ту. Са њим сам био
нај бли жи, од лич но смо се раз у ме ли. Небој
ша По по вић је био ве о ма ам би ци о зан,
за вр шио два фа кул те та. На мој по зив је
до шао у Са вез, али са њим ни је би ло лако
ра ди ти. Аца Ни ко лић је на пу стио је меди
ци ну и на наш на го вор упи сао ДИФ, на
ко јем је ка сни је био про фе сор. Је дан је од
нај ве ћих тре не ра ко је смо ика да има ли,
али вр ло ком пли ко ван. Кад год му не што
ни је од го ва ра ло, под но сио је остав ку, што
смо ми глат ко од ба ци ва ли. До бро смо се
по зна ва ли ме ђу со бом и зна ли шта јед ни
дру ги ма мо ра мо да отр пи мо.
Го то во у исто вре ме, он и Аца Ни ко лић
су оти шли у ино стран ство.
– Аца је 1966. оти шао у Па до ву, а ја пар
ме се ци ка сни је у Кан ту. Остао сам че ти ри
го ди не. И са да, кад год та мо одем, до че ка ју
ме ши ром отво ре на вра та. Ина че, ја сам у
Ита ли ји пр ви осво јио ти ту лу, на шта, у шали,
ни сам про пу штао да под се тим Ацу.
Убр зо је усле дио ан га жман у ФИ БА.
– Го ди не 1969. по чео сам да ра дим у ФИ-
БА, ко ја у то вре ме ни је би ла на ро чи то актив
на. Ка да сам до шао има ла је 138 чла но ва,
а да нас 213. Ор га ни за ци ја је до та да жи ве ла
од чла на ри не. Ни је има ла ни пла ће ног секре
та ра, а ја сам био тек тре ћи про фе си о налац
од ње ног по стан ка. Оства ри ли смо но ве
Са Ко стом
Ста мен ко ви ћем
у Штут гар ту,
1985.
На свом
рад ном ме сту
Са Мај клом Џор да ном,
на спек та клу „Мс Do nald 97”

VRHOVI
Су срет ле ген ди:
Ду шан Ив ко вић и
Бо ра Стан ко вић
Бо ра на
„Еуро ба ске ту 99”
иде је, осна жи ли је и фи нансиј
ски оја ча ли. Фор си ра ли
смо клуп ске ку по ве ко ји су
би ли нај бо љи про мо тер кошар
ке, али и из вор фи нанси
ра ња. Осна же не су зон ске
ор га ни за ци је, јер се ни је могло
ди ри го ва ти из Мин хе на.
По ди гли смо зна чај свет ских
пр вен ста ва. На Олим пи ја дама
ко шар ка је по ста ла је дан
од нај по пу лар ни јих спор то ва. Ипак, нај ве ћи
и ујед но нај хра бри ји по тез био ми је спо разум
са про фе си о нал ци ма (го ди не 1989, на
ван ред ном кон гре су, НБА уве ден под окриље
ФИ БА).
Го то во не ми нов но, по том, усле дио је пробој
у Ме ђу на род ни олим пиј ски ко ми тет.
– Ду го го ди на ни сам имао до бро мишље
ње о МОК. Сма трао сам га за скуп стара
ца ко ји не раз у ме ју са вре ме не спорт ске
то ко ве. По чет ком осам де се тих олим пиј ски
Са­мо­по­што­ва­ње
Шта он да да чи не ти ма ли на ро ди, а у пр вом ре ду наш?
– Пре све га, мо ра мо да од ба ци мо све об ли ке про вин ци јалног
ка рак те ра. Мно го је лак ше мр зе ти и по ри ца ти не ког свог,
не го га по др жа ти. Љу ди се утр ку ју у исме ва њу оног што је наше,
као да ни ка квих вр ли на не ма мо. Све док се бе не бу де мо
по што ва ли, не ће то ра ди ти ни дру ги. Оп ста ће мо са мо ако се
бу де мо узда ли у се бе, ка кви год да смо.
по крет је био го то во на из ди са ју, због по литич
ких бој ко та и не про фи та бил но сти. Ху ан
Ан то нио Са ма ранч је мно го то га про ме нио.
Ре ор га ни зо вао је по крет и по ја ча ном марке
тин шком кам па њом ство рио огро ман
про фит. По ста вље на је ста ро сна гра ни ца за
члан ство, да би се спре чио до жи вот ни бора
вак у ко ми те ту, а уки ну то је и пра ви ло да
чла но ви тре ба да бу ду имућ ни љу ди, ко ји
ће са ми се бе фи нан си ра ти. Са да је МОК
моћ на пла не тар на тво ре ви на. Са вла дао је
по ли тич ке ба ри је ре, хлад но ра тов ску не трпе
љи вост, фи нан сиј ску не ли квид ност и намет
нуо се као по кро ви тељ свет ског спор та.
Ме не је у МОК пред ло жио упра во Са маранч,
на кон гре су у Се у лу го ди не 1988.
РАС ПАД И НЕ СНА ЛА ЖЕ ЊА
По сле ду гог ман да та у ФИ БА, вра тио
се по но во у срп ску ко шар ку и за те као је у
број ним пре ви ра њи ма.
– Од рас па да бив ше др жа ве у на шем
спор ту вла да при лич но не сна ла же ње. Све
се про ме ни ло, а љу ди ства ри ме ре и да ље
ар ши ни ма оне ве ли ке др жа ве. Зар се то
мо же у све де ној, оси ро ма ше ној и ис црпље
ној Ср би ји? Та кав је слу чај и са ко шарком.
Сви би хте ли по бе де и ти ту ле, као да
смо прет пла ће ни на њих. У Са ве зу је би ло
до ста про бле ма и ја сам по ну дио сво ју помоћ,
са кон крет ним пред ло зи ма и уз одре
ђе не усло ве. Они су при хва ће ни, а он да
90 Број 19 • 2010.

Зе­мље, гра­до­ви
Ни је у жи во ту имао мно го вре ме на за се бе и лич не
афи ни те те. Раз лог су број не оба ве зе и же ља да сло бодно
вре ме про ве де са по ро ди цом.
– По што смо пре ви ше би ли одво је ни, хи тао сам да сва ки
сло бо дан тре ну так про ве дем са су пру гом, ћер ком, унука
ма. (Па три јар хал ност је би ла јед на од нај ве ћих вр лина
на шег на ро да. При вр же ност по ро ди ци, до му, по том
се пре но си ла на зе мљу и дру штво у це ли ни. Из гле да да
да нас, на жа лост, ви ше ни је та ко.) Мно го је вре ме на отишло
и на пу то ва ња. Об и шао сам ви ше од сто ти ну зе маља,
а не ке гра до ве, по пут Па ри за, Ри ма или Мин хе на,
мно го пу та сам пре ме ра вао соп стве ним ко ра ком.
на вол ше бан на чин од би је ни, па сам се по ла ко охла дио.
По след њих го ди на по ку ша вао сам да по мог нем, ко ли ко
су ми до зво ља ва ли, а са да је вре ме да и то пре ста нем. Изгле
да да ће се мно ги то ме об ра до ва ти, јер су је два че ка ли
да окре нем ле ђа.
Бо ра је чо век ко ји ви ше ве ру је сво јим на да ма, не го
бри га ма. Али, ни је си гу ран ка ква ће би ти бу дућ ност српске
ко шар ке.
– Ако клуп ски ин те ре си над вла да ју оп ште, до би ћемо
пар при стој них клу бо ва и раз би је ну срп ску ко шар ку.
На жа лост, клу бо ви су да нас ути цај ни ји од Са ве за, а то је
ло ше, ве о ма ло ше. Љу ди ће кад тад схва ти ти да основ ни
ин те рес мо ра да нам бу де срп ска ли га, ре пре зен та ци ја,
ре ор га ни за ци ја Са ве за. Са да мно ги уто чи ште тра же у реги
о нал ној ли ги, сма тра ју ћи да им је та мо бо ље. То не сме
ду го да тра је. Тре ба нам ја ка до ма ћа ли га и ја ка ре пре зента
ци ја. Да би смо до то га до шли, по сла мо ра ју да се прихва
те ис кре ни и ис ку сни љу ди. Ових го ди на ви део сам да
мно ги има ју гла сна ре ше ња на је зи ку, по себ но бив ши асови,
али се ни ко не до хва та по сла. Пу ни су кри ти ке, а ни ко
ни пр стом да мрд не и не што ура ди за оп шти ин те рес. Кажу
да им не пру жа ју при ли ку, а за пра во им је ла год ни је да
при ча ју са стра не, док дру ги гу ра ју ка мен уз бр до.
Са да, ка да је ма ње оба ве за, има и ви ше сло бод ног време
на на рас по ла га њу. Спо ре са те во ли да про ве де уз књиге,
му зи ку и по не ки до бар филм.
– Не ка да сам во лео да чи там ру ске кла си ке, али да нас
ми је то те шко. Ра ди је пре ли ста вам исто риј ску ли те ра ту ру,
по ли тич ке есе је и де тек тив ске ро ма не. Уоста лом, по ли ти ка
и кри ми ћи по чи ва ју на слич ној дра ма тур шкој ма три ци. А
од му зи ке, увек сам слу шао кла си ку, на ро чи то опе ру. Мој
пр ви су срет са опе ром био је сеп тем бра 1941. го ди не, ка да
сам у по зо ри шту на Ма ње жу, јер је На род но би ло оште ћено
у бом бар до ва њу, гле дао „То ску”. Од та да сам њен по клоник,
је дан од оних са тре ће га ле ри је На род ног по зо ри шта.
На жа лост, ви ше не идем на кон цер те и пред ста ве, јер не
мо гу ду го да се дим. Ко ле на ме му че. А у фил му још увек
во лим ста ра оства ре ња, ре ци мо она са Хем фри јем Бо гартом.
Са вре ме ни филм ми ни је ин те ре сан тан.
У јед ном чо ве ку не по сто ји са мо је дан жи вот, већ мно ги.
Пи та ти чо ве ка за раз ли ку ме ђу њи ма ни је по у зда но. Мо жда
је бо ље од го вор по тра жи ти од жи во та. Он по зна је мно го људи
и не по гре ши во пре по зна је пра ве. Ми смо на пре ла зу из
де цем бра у ја ну ар, кре ну ли у су срет јед ном од њих. У Бе о-
гра ду, у По же шкој, на јед ном од ви со ких бро је ва.
На отва ра њу „Ку ће слав них” свет ске ко шар ке, 2007.
Са Жа ком Ро гом, ак ту ел ним пред сед ни ком МОК, 2003.
Са при ја те љи ма у Мо скви, 2004.
Са су пру гом на Ме ди те ра ну, 1995.
N o 19 • 2010
91

JUBILEJ
160 ГО ДИ НА ВОЈ НОГ ШКОЛ СТВА У СР БИ ЈИ
Част је на­ша имо­ви­на
Вој ска је би ла осло нац и за шти та на ци о нал не иде је у раздобљу ства ра ња мо дер не
срп ске др жа ве. Били су јој потребни образовани људи, а у Србији тог времена није
их било довољно. За то се на обра зо ва ње у вој сци, по себ но на шко ло ва ње офи цир ског
ка дра, већ од пр вих де це ни ја XIX ве ка гле да ло са из у зет ном па жњом
Те к с т и ­
ф о­т о­г р а­ф и­је:
Ма­га­з и н ­
„Об р а­н а”
Тра ди ци ја вој ног школ ства у Ср би ји,
ду га 160 го ди на, те сно је по ве за на са
про це сом ства ра ња мо дер не срп ске
др жа ве и ње не вој ске у XIX ве ку. Ра то ви
срп ског на ро да за осло бо ђе ње од ото манске
вла сти омо гу ћи ли су об на вља ње срп ске
др жа ве, а је дан од ње них те ме ља би ла је
упра во вој ска. Из но се ћи глав ни те рет тих
ра то ва, вој ска се и са ма ства ра ла и раз вија
ла, а у об но вље ној др жа ви ак тив но учество
ва ла у из град њи ње них ин сти ту ци ја.
Осни ва ње пр вих ци вил них и вој них
шко ла на ја ви ло је по че так раз во ја про светних
уста но ва у Ср би ји. У XIX ве ку оне ће
из не дри ти чи та ву пле ја ду вр хун ских ин телек
ту а ла ца и струч ња ка у вој ним обла стима,
шко ло ва них у зе мљи и ино стран ству,
Шко­ла на­ци­о­нал­не од­бра­не
Об је ди њу је нај ви ши ни во (ко манд но-штаб ног и ге не рал штабног)
уса вр ша ва ња офи ци ра ро до ва и слу жби Вој ске Ср би је.
Нај но ви јом ре ор га ни за ци јом Шко ле на ци о нал не од бра не, из
но вем бра 2009, уста но вљен је но ви кон цепт ка ри јер ног уса врша
ва ња, ко ји тре ба да за жи ви 2010. го ди не. Овај кон цепт обу
хва та 4 ни воа уса вр ша ва ња: основ ни ко манд но-штаб ни курс,
ко манд но-штаб но уса вр ша ва ње, ге не рал штаб но уса вр ша ва ње
и ви со ке сту ди је без бед но сти и од бра не.
ис ку сних вој них стра те га не са ло ми ве морал
не чвр сти не и не по ко ле бљи вих у служби
сво јој отаџ би ни.
ВЕ ЛИ КА НИ СРП СКЕ ВОЈ НЕ МИ СЛИ
Плод на са рад ња вој ске са про свет ним
уста но ва ма у Ср би ји, ко ја је обе ле жи ла гото
во чи тав XIX век, обез бе ди ла је ње ним
при пад ни ци ма, пр вен стве но офи ци ри ма,
ви со ко ме сто у хи је рар хи ји пре га ла ца ко ји
су да ли нај ве ћи до при нос на уч ном, кул турном
и про свет ном са зре ва њу на ци је у овом
из у зет но ва жном пе ри о ду срп ске исто ри је.
Као на став ни ци Вој не ака де ми је и преда
ва чи вој них пред ме та у Ве ли кој шко ли,
ауто ри број них уџ бе ни ка и вој не ли те ра туре,
уз то ви со ки др жав ни чи нов ни ци и акаде
ми ци, мно ги ме ђу њи ма оста ће упам ћени
и као ве ли ка ни срп ске вој не ми сли. Та
ми сао за чи ња ла се под ути ца јем европ ске
вој не ми сли, као и рат не прак се из срп ских
осло бо ди лач ких ра то ва 1876–1878. Истовре
ме но, би ли су то спо соб ни ко ман дан ти
ко ји су зна ли да угра де до стиг ну ћа са време
не вој не те о ри је у док три ну Срп ске војске
у Бал кан ским ра то ви ма и Пр вом светском
ра ту, ис пи сав ши не ке од нај слав ни јих
стра ни ца срп ске исто ри је.
92 Број 19 • 2010.

У XX ве ку вој но школ ство про ла зи кроз
не ко ли ко фа за у свом раз во ју. Пра ти најпре
по тре бе пр ве ју го сло вен ске др жа ве –
Кра ље ви не СХС/Ју го сла ви је и ње не вој ске
(1919-1941). На кон Дру гог свет ског ра та у
Ју го сла ви ји на ста је дис кон ти ну и тет у тради
ци ји и ор га ни за ци ји вој ног школ ства.
По сле рат но шко ло ва ње офи цир ског ка дра
Ју го сло вен ске на род не ар ми је, осло њено
на ис ку ства пар ти зан ских офи цир ских
шко ла и кур се ва уста но вље них за обу ку
ко ман ди ра и ко ман да на та у је ди ни ца ма
На род но о сло бо ди лач ке вој ске, би ће орга
ни зо ва но у скла ду са дру штве но-по литич
ким устрој ством но ве ју го сло вен ске
др жа ве. У том пе ри о ду (од 1944. до 1991)
из гра ђу је се ин те грал ни вој но школ ски систем
у окви ру ју го сло вен ске фе де ра ци је.
Де ве де се тих го ди на XX ве ка, рас па дом
СФРЈ и кон сти ту и са њем СР Ју го сла вије,
отва ра се но ва ета па у раз во ју срп ског
вој ног школ ства, у зна ку по врат ка на ци о-
нал ним те ме љи ма из пе ри о да пре ства рања
пр ве ју го сло вен ске др жа ве. Ра ди кал не
др жав не про ме не и нео п ход ност ра ци о нали
за ци је у но вим усло ви ма обе ле жи ли су
тран сфор ма ци ју и ре ор га ни за ци ју вој ног
школ ства у пе ри о ду из ме ђу 1992. и 1999.
Тај про цес је, ујед но, при пре мио и те рен за
су штин ске ре фор ме си сте ма вој ног образо
ва ња ко је ће у
Др жав ној за јед-
Ме ђу нај слав ни јим
из дан ци ма:
Вој во де Сте па
Сте па но вић и
Жи во јин Ми шић
Пле­ја­да за по­нос
Вој но школ ство у Ср би ји је од сво јих по че та ка, у XIX ве ку,
из не дри ло мно ге ко ји су се по ка за ли као успе шни на уч ни ци
и ко ман дан ти, вој ни пи сци и про фе со ри вој них на у ка, по пут:
ге не ра ла Јо ва на Ми шко ви ћа, ми ни стра вој ног и ре фор ма тора,
ака де ми ка, јед ног од нај о бра зо ва ни јих срп ских офи ци ра
свог вре ме на; за тим ге не ра ла Ран ка Алим пи ћа, про фе со ра и
управ ни ка Ар ти ље риј ске шко ле и ге не ра ла Ми лој ка Леш јани
на, та ко ђе управ ни ка Ар ти ље риј ске шко ле и ми ни стра војног;
ге не ра ла Ди ми три ја Ђу ри ћа, ду го го ди шњег про фе со ра
и управ ни ка Вој не ака де ми је, вр сног те о ре ти ча ра, по себ но
у обла сти так ти ке; па по ча сног ге не ра ла, ака де ми ка Јо ва на
Дра га ше ви ћа, про фе со ра у Ар ти ље риј ској и Ве ли кој шко ли,
исто вре ме но по ли тич ког де лат ни ка, вој ног пи сца и пе сни ка;
по том, ге не ра ла, ака де ми ка Жив ка Па вло ви ћа, способ
ног ко ман дан та, стра те га и про фе со ра, ве ли ка на
срп ске вој не ми сли и пр вог упра ви те ља Вој не ака де ми је после
за вр шет ка Пр вог свет ског ра та; као и ње го вог са вре мени
ка, ге не ра ла Пе тра Пе ши ћа, на став ни ка так ти ке на Вој ној
ака де ми ји и јед ног од нај и стак ну ти јих вој них пи са ца у Ср би ји
на по чет ку XX ве ка; те сва ка ко не за о би ла зних име на про фесо
ра и вој них те о ре ти ча ра ко ји ће се у Бал кан ским ра то ви ма
и Пр вом свет ском ра ту до ка за ти као ко ман дан ти и бри љантне
вој ско во ђе, по пут ге не ра ла и вој во да – Ра до ми ра Пут ни ка,
Сте пе Сте па но ви ћа, Жи во ји на Ми ши ћа, Пе тра Бо јо ви ћа...
N o 19 • 2010
93

JUBILEJ
Сту ден ти Вој не
ака де ми је у
Бе о гра ду на
по ли го ни ма
за обу ку
ни ци Ср би је и Цр не
Го ре, за тим и у Ре публи
ци Ср би ји, уследи
ти по чет ком трећег
ми ле ни ју ма.
ВОЈ НО ШКОЛ СТВО ДА НАС
По сле 160 го ди на ис ку ства и ра да у разли
чи тим усло ви ма и исто риј ским околно
сти ма, срп ско вој но школ ство се на шло
пред још јед ном пре крет ни цом. Те мељ не
ре фор ме ко је се у овој обла сти спро во де
по след њих го ди на има ју за циљ да про фили
шу је дан мо де ран, ефи ка сан и функ цио
на лан обра зов ни си стем ко ји ће у пот пуно
сти од го ва ра ти по тре ба ма и за да ци ма
Вој ске Ср би је, да ускла де и хар мо ни зу ју
вој но и ци вил но обра зо ва ње у др жа ви, те
да про мо ви шу ин сти ту ци о нал ни оквир који
ће за о кру жи ти про цес обра зо ва ња и науч
не де лат но сти у обла сти од бра не и безбед
но сти у Ср би ји.
У том сми слу, мо же се го во ри ти о три
фа зе ре фор ме кроз ко је је ви со ко вој но
обра зо ва ње у овом пе ри о ду про ла зи ло:
Пр ва фа за од ви ја ла се у пе ри о ду од
2006. до 2007, ка да су пот пи са ни уго во ри
са не ким ци вил ним фа кул те ти ма у Бе о граду
(Фа кул те том без бед но сти, Фа кул те том
ор га ни за ци о них на у ка и Са о бра ћај ним факул
те том) и у са рад њи са њи ма из ра ђе ни
за јед нич ки сту диј ски про гра ми за део профи
ла офи цир ског ка дра ко ји се шко лу је на
Вој ној ака де ми ји.
Дру га фа за об у хва та пе ри од од 2007. до
2009, ка да је при пре мље на и ре а ли зо ва на
акре ди та ци ја Вој не ака де ми је као ви со ке
шко ле ака дем ских сту ди ја, са од го ва ра јућим
про гра ми ма.
Тре ћа фа за ре фор ме, за ко ју се од 2009.
оба вља ју ин тен зив не при пре ме, има за циљ
фор ми ра ње Уни вер зи те та од бра не (то ком
2010) ко ји ће об је ди ни ти де лат ност Вој не
ака де ми је и де ла Вој но ме ди цин ске ака деми
је. Пла ни ра но је да се на овом Уни вер зите
ту ре а ли зу ју ака дем ске сту ди је на свим
ни во и ма (основ не, ди плом ске, ин те гри сане,
спе ци ја ли стич ке и док тор ске сту ди је),
у окви ру три на уч не обла сти: дру штвено-ху
ма ни стич кој, тех нич ко-тех но ло шкој
(Вој на ака де ми ја) и обла сти ме ди цин ских
на у ка (Ме ди цин ски фа кул тет Вој но ме дицин
ске ака де ми је). Осим то га, уну тар ове
ви со ко школ ске уста но ве би ла би об је диње
на ком плет на ви со ко о бра зов на и на учно
и стра жи вач ка де лат ност, као је дин ствен
про цес ко ји је у функ ци ји по тре ба Ми нистар
ства од бра не и Вој ске Ср би је.
Осни ва ње Уни вер зи те та од бра не, као
ин сти ту ци о нал ног окви ра ко ји ће за о кружи
ти и уз ди ћи на нај ве ћи мо гу ћи ни во
про цес обра зо ва ња и на уч не де лат но сти
у обла сти од бра не и без бед но сти у Ср би-
94 Број 19 • 2010.

Палуба школског брода „Јадран”
School ship dech “Jadran”
N o 19 • 2010
95

JUBILEJ
Ва­зду­хо­плов­не вој­не шко­ле
Пр ва пи лот ска шко ла ју го сло вен ског вој ног ва здухо
плов ства фор ми ра на је 1. мар та 1919. у Но вом
Са ду, да би као пи лот ска шко ла Пр вог ва зду хо пловног
пу ка 1938. го ди не би ла пре ме ште на у Пан че во.
У њој су об у ча ва ни за основ ну пи ло та жу са мо актив
ни офи ци ри. Дру га пи лот ска шко ла, као шко ла
Дру гог ва зду хо плов ног пу ка, фор ми ра на је у мар ту
1920. у Мо ста ру, а 1939. пре ме ште на је у Кра ље во.
У њој су об у ча ва ни ис кљу чи во под о фи ци ри. Тре ћа
пи лот ска шко ла фор ми ра на је у про ле ће 1928. годи
не у Зе му ну, као пи лот ска шко ла Ше стог ва зду хоплов
ног пу ка, а 1939. го ди не пре ме ште на је у Ниш.
У њој су шест ме се ци об у ча ва ни ак тив ни и ре зер вни
под о фи ци ри, ко ји су по сле за вр шет ка шко ле до бија
ли зва ње пи лот-ло вац.
Ва зду хо плов на из ви ђач ка шко ла фор ми ра на је у јесен
1921. го ди не у Пе тро ва ра ди ну, а ка сни је је преме
ште на у Пан че во. Шко ла за ре зер вне ва зду хо плов не
офи ци ре-пи ло те фор ми ра на је 1921. го ди не у Ва љеву,
а на ред не го ди не пре ме ште на је у Но ви Сад, да
би 1925. би ла пре и ме но ва на у Шко лу за ре зер вне вазду
хо плов не офи ци ре. Ва зду хо плов на под о фи цир ска
шко ла фор ми ра на је 1926. го ди не у Пе тро ва ра ди ну,
у окви ру Ко ман де ва зду хо плов них струч них шко ла.
На ред ник
Ми ха и ло
Пе тро вић, пр ви
чо век у исто ри ји
ва зду хо плов ства
ко ји је из гу био
жи вот на рат ном
за дат ку
На став ни ца
Је ле на Ар со вић и
уче ник Стра хи ња
Ми ло ва но вић
Ху ма ни ста Дра ган
Хер цог, по ко ме
шко ла но си име
ји, отва ра још јед ну фа зу у раз во ју вој ног
школ ства у Ср би ји. Реч је, пр вен стве но,
о ре ги о нал ној са рад њи са срод ним вој ношкол
ским уста но ва ма су сед них зе ма ља и
њи хо вим ору жа ним сна га ма, пре вас ход но
у функ ци ји ра ци о нал ног и оп ти мал ног кори
шће ња обра зов них ка па ци те та зе ма ља
за ин те ре со ва них за ова кву вр сту са рад ње.
Ин те ре со ва ње при пад ни ка ору жа них снага
бив ших ју го сло вен ских ре пу бли ка за
шко ло ва ње у на шој вој ној ака де ми ји је дан
је од до ка за да је та ква ре ги о нал на са радња
мо гу ћа.
Вој на ака де ми ја је 2007. ус по ста вила
но ву ор га ни за ци ју, у ко јој Де ка нат обје
ди њу је све функ ци је ака дем ског вој ног
обра зо ва ња у зе мљи. Она да нас има пет
ор га ни за ци о них це ли на: Де ка нат, Шко лу
на ци о нал не од бра не, Пр ви сту дент ски пук,
Оде ље ње за људ ске ре сур се, Оде ље ње за
ло ги сти ку и Вој ну гим на зи ју.
На ме ђу на род ном пла ну, опре де ље ње
Ре пу бли ке Ср би је и ње не вој ске да раз вија
парт нер ске од но се са европ ским и светским
ме ђу на род ним без бед но сним структу
ра ма ма ни фе сту је се, из ме ђу оста лог, и
са рад њом у обла сти вој ног школ ства. Ова
са рад ња је по след њих го ди на ин тен зи ви рана
упу ћи ва њем при пад ни ка Ми ни стар ства
од бра не на шко ло ва ње и уса вр ша ва ње у
пре сти жне вој не шко ле по је ди них европских
зе ма ља и САД.
Исто вре ме но, шко ло ва ње при пад ни ка
стра них ору жа них сна га у на шој вој ној акаде
ми ји, ко је се од ви ја по след њих го ди на,
пред ста вља нај бо љу пре по ру ку за Ср би ју и
срп ску вој ску, као ба шти ни ке ве ли ке ви соко
школ ске тра ди ци је.
Пр­ви школ­ски брод-је­дре­њак
Ка ко се пре ма на став ном пла ну и про гра му По мор ске вој не акаде
ми је део струч них пред ме та (на ви га ци ја, по мор ство и сиг нали
за ци ја, стро јар ство и бро до град ња), по себ но њи хов прак тич ни
део, мо гао успе шно ре а ли зо ва ти је ди но на бро ду, и то нај бо ље
на бро ду на је дра, сеп тем бра 1930. го ди не за ове по тре бе у Немач
кој је уго во ре на из град ња пр вог школ ског бро да–је дре ња ка.
На ред не го ди не у бро до гра ди ли шту у Хам бур гу из гра ђен је брод
„Ја дран” ко ји је 25. ју на 1931. го ди не по ри нут у мо ре, да би тек
на кон две го ди не за пло вио у отаџ би ну. У са став Рат не мор на рице
Кра ље ви не Ју го сла ви је ушао је 1933, а 25. ју на 1934. го ди не
за пло вио је на сво је пр во школ ско кр ста ре ње. До 1941. пло вио
је се дам пу та са пи том ци ма По мор ске вој не ака де ми је и Стручне
под о фи цир ске шко ле, кр ста ре ћи по Сре до зем ном и руб ним
мо ри ма – Ја дран ском, Јон ском, Егеј ском, Мра мор ном и Цр ном,
али и три пу та Атлант ским оке а ном.
96 Број 19 • 2010.

VI[E OD OBRAZOVAWA
Ху ма ни ста Дра ган Хер цог,
по ко ме шко ла но си име
На став ни ца Је ле на Ар со вић и уче ник
Стра хи ња Ми ло ва но вић
ОСНОВ НА ШКО ЛА „ДР ДРА гАН ХЕР ЦОГ”, ЈЕ ДИН СТВЕ НА У СР БИ ЈИ
На­став­ни­ци
у бе­лим ман­ти­ли­ма
Ње не учи о ни це су бол нич ке со бе и до мо ви са мих уче ни ка. Ње ни уче ни ци су она де ца ко ја
због ве ли ких здрав стве них про бле ма ни су у мо гућ но сти да по ха ђа ју сво је ма тич не шко ле,
укљу чу ју ћи и де цу са ма лиг ним обо ље њи ма. Го ди шње кроз ову шко лу про ђе пре ко хи ља ду ђа ка,
а шко ла их не са мо учи не го и вра ћа на ду у оздра вље ње и ве ру у жи вот. „Као што ле кар
не сме да од у ста не од ле че ња, та ко ни на став ник не сме да од у ста не од обра зо ва ња”
Те к с т: ­
Јо в а н Га ј и ћ
Ка да на став ни ке Основ не шко ле „Др
Дра ган Хер цог” из Бе о гра да не ко
упи та „где се на ла зи ва ша шко ла”,
они се на ђу у ди ле ми шта да од го во ре. Он да
обич но поч ну при чу ко ју њи хо ви при ја тељи
не мо гу од мах да раз у ме ју. „На ша школа
на ла зи се у Ули ци вој во де Ми лен ка 33 у
Бе о гра ду. Али, та мо је сме ште на са мо ње на
упра ва (збор ни ца, кан це ла ри ја ди рек то ра,
ад ми ни стра тив но осо бље...). А на ши ђа ци
на ла зе се у 11 бе о град ских бол ни ца, као и
по ку ћа ма у свим де ло ви ма гра да. За то се
на ша шко ла на ла зи, за пра во, у це лом Бе о-
гра ду”, ка жу.
И за и ста, ма ко ли ко де ло ва ло нео бич но,
то је тач но. ОШ „Др Дра ган Хер цог” из Бе о-
гра да је ди на је обра зов на уста но ва у Ср би ји
у ко јој се шко лу ју де ца са озбиљ ним здрав-
N o 19 • 2010
97

VI[E OD OBRAZOVAWA
Пи сма по др шке
дру га ра из свих
кра је ва Ср би је
Епи скоп
хво стан ски
Ата на си је у
по се ти уче ни ци ма
шко ле „Др Дра ган
Хер цог” 2009.
стве ним про бле ми ма и те ле сним оште ћењи
ма. Ње ни ђа ци су сва она де ца ко ја због
раз ли чи тих здрав стве них про бле ма (деч је
и це ре брал не па ра ли зе, дис тро фи је ми шића,
ма лиг них обо ље ња, бо ле сти кич ме и кошта
ног си сте ма, те жих по вре да, пси хич ких
про бле ма...) при вре ме но или трај но ни су
у мо гућ но сти да по ха ђа ју сво је ма тич не
шко ле. На ста ва им се др жи сву где где се
ова де ца ле че, од но сно у 11 бол ни ца (ко је
пред ста вља ју пунк то ве шко ле), као и по домо
ви ма са мих уче ни ка (кућ на на ста ва). Зато,
кроз ову шко лу го ди шње про ђе и ви ше
од хи ља ду ђа ка.
– На ши ђа ци, че сто има ју про блем да
на пра ви на чин при хва те сво је здрав ствено
ста ње, свој про блем, и да из се бе из вуку
мак си мум. Ипак, из ис ку ства зна мо да
њи ма при ја шко ла и да са ра до шћу до чеку
ју на став ни ке. Ово тим пре што је, због
здрав стве ног ста ња у ко јем се на ла зе, неки
ма од њих на ша шко ла и је ди ни про зор
у спољ ни свет. Спе ци фич ност на ше шко ле
је и у то ме што се у њој ра ди по ре дов ном
пла ну и про гра му, али и по пла ну и програ
му за ла ко и уме ре но мен тал но омете
ну де цу – ка же за На ци о нал ну ре ви ју мр
Зо ран Алек сић, ди рек тор шко ле.
НЕ МА ОД У СТА ЈА ЊА
Са уче ни ци ма ко ји уче по ре дов ном
пла ну и про гра му ра де учи те љи и на ставни
ци, док ђа ке ко ји уче по про гра ми ма за
ла ко и уме ре но мен тал но оме те не обра зују
де фек то ло зи. Сви се они, че сто, су сре ћу
са нео бич ним про бле ми ма и си ту а ци ја ма.
Пу ту ју са кра ја на крај гра да но се ћи го милу
књи га и дру ге опре ме, бол нич ке со бе и
днев не бо рав ке ко ри сте као им про ви зова
не учи о ни це, ула зе у ку ће сво јих ђа ка,
школ ску збор ни цу ко ри сте и као би бли о теку...
Ипак, сви ти про бле ми бр зо се за бо раве
при су сре ту са де цом.
– До свог уче ни ка Стра хи ње Ми ло вано
ви ћа, ко ји жи ви у на се љу Бе сни Фок,
пу ту јем два са та, али чим се при бли жим
ње го вом до му не ста ју сви мо ји про бле ми и
те шко ће – при ча Је ле на Ар со вић, де фек толог
у ОШ „Др Дра ган Хер цог”. – Знам да ће
ме он до че ка ти спре ман и са ра до шћу ми
по ка за ти све но во што је ура дио из ме ђу наша
два су сре та. А Стра хи ња уме и мо же да
ура ди мно го то га. Оми ље на за ни ма ци ја му
је да од пла сте ли на и гли не пра ви ма ке те
цр ка ва, фи гу ре жи во ти ња и ства ри у сво јој
око ли ни, а мно го во ли и да цр та. Ве о ма је
Шко­ле у бол­ни­ца­ма
Бол ни це у ко ји ма на став ни ци ове шко ле др же наста
ву су Ин сти тут за ор то пед ско-хи ру шке бо ле сти
„Ба њи ца”, Уни вер зи тет ска деч ја кли ни ка, Ин ститут
за мај ку и де те „Др Ву кан Чу пић”, Ин сти тут
за мен тал но здра вље, Кли ни ка за ре ха би ли та ци ју
„Др Ми ро слав Зо то вић”, Ин сти тут за он ко ло ги ју
и ра ди о ло ги ју, Деч ја бол ни ца за плућ не бо ле сти
„Де ди ње”, Спе ци јал на бол ни ца за деч ју па ра ли зу
и раз вој ну не у ро ло ги ју (ко ја има два оде ље ња –
Ста ци о нар у Со ко бањ ској ули ци и Днев ну бол ницу
у Ули ци бра ће Јер ко вић), Ин сти тут за не у ро логи
ју и Пе ди ја триј ска кли ни ка КБЦ „Зе мун”.
98 Број 19 • 2010.

та лен то ван, али и уса мљен де чак. Рет ко изла
зи, та ко да у овим ак тив но сти ма про ве де
и по ви ше са ти днев но. У сво јој ма тич ној
шко ли ни је на и шао на раз у ме ва ње и ни је
мо гао да се у њу укло пи, па је по стао наш
ђак. Ми слим да је ве ли ка ствар што наша
шко ла пру жа при ли ку и тој де ци да се
обра зу ју.
Слич на ис ку ства Је ле на
има и са дру го дво је сво јих
уче ни ка. Исту или слич ну
при чу мо гли би да по но ве и
сви оста ли на став ни ци. Јер,
њи хо ви ђа ци су вред на и тален
то ва на де ца, ра до зна лог
ду ха, њи хо ве ин те лек ту алне
спо соб но сти нај че шће
су очу ва не, али у су сре ту са
„спољ ним све том” на и ла зе
на мно ге те шко ће. Не ки од
њих, због сво јих здрав ствених
про бле ма, ни су у мо гућно
сти да на ста ве обра зо ва ње
по сле основ не шко ле, та ко
да чи та вог жи во та оста ју код сво јих ку ћа...
Ту су и де ца ко ја су ве о ма озбиљ но боле
сна, че сто и са вр ло не из ве сним ис хо дом
из ле че ња (по пут ма ли ша на ко ји бо лу ју од
ра ка). И њи ма, као и оста лим ђа ци ма ко ји
ле же по бол ни ца ма или се ле че код ку ће,
ова шко ла ва жна је по др шка на пу ту до изле
че ња и до каз да се не раз ли ку ју од сво јих
вр шња ка, да ће на док на ди ти гра ди во из губље
но због бо ле сти и вра ти ти се сво јим друга
ри ма... У тим си ту а ци ја ма, на став ни ци у
бол нич ким со ба ма че сто има ју исту ми си ју
као ле ка ри. И љу ди ко ји су сад већ да ле ке
1969. осно ва ли ову из у зет но ху ма ну шко лу
за пи са ли су: „Као што ле кар не сме да од у-
ста не од ле че ња, та ко ни на став ник не сме
да од у ста не од обра зо ва ња.”
ПР ВИХ ЧЕ ТР ДЕ СЕТ ГО ДИ НА
– Ова шко ла по сто ји већ ду же од 40 годи
на и има сво ју ху ма ну и обра зов ну улогу.
На ши ђа ци, уме ју да ка жу и да се у њој
осе ћа ју за шти ће но од спољ ног све та, јер
им је не при јат но што их дру ги љу ди, че сто,
гле да ју кроз њи хо ве не до стат ке – на по миње
Љи ља на Ми ло вић, пси хо лог у ОШ „Др
Дра ган Хер цог”. – Ми же ли мо да их за штити
мо од тих не при јат но сти, али и да их,
исто вре ме но, под стак не мо
да се су о че са спољ ним светом,
да се кроз ис по ља ва ње
сво јих та ле на та укло пе у
око ли ну. За то, по се бан акце
нат ста вља мо на са радњу
са „обич ним” шко ла ма,
на ор га ни зо ва ње при ред би,
так ми че ња, дру гар ских вече
ри, из ле та. По ма же мо им
и да се по сле осмог раз ре да
упи шу у же ље не шко ле, али
се за ла же мо и да се осну је
сред ња шко ла у ко јој би се
обра зо ва ла она де ца ко ја
због здрав стве них про блема
ни су у мо гућ но сти да
по ха ђа ју оста ле шко ле.
Кроз са рад њу са бол нич ким осо бљем и
ро ди те љи ма, шко ла на сто ји и да мо дер низу
је на ста ву. У пла ну је и уво ђе ње „уче ња
на да љи ну”, од но сно по ве зи ва ње пу тем интер
не та са ђа ци ма из нај у да ље ни јих на сеља.
Ла ни, обе ле жа ва ју ћи че ти ри де це ни је
ра да, шко ла је об ја ви ла ле пу мо но гра фију
На ших пр вих 40 го ди на у ко јој је опи сан
исто ри јат, дат пре сек са да шњег ста ња и изне
та ви зи ја бу ду ћег раз во ја. Ње ни ђа ци и
на став ни ци спре ма ју се да и овог 23. ма ја
обе ле же свој Дан шко ле.
Кућ­на на­ста­ва
Та лен то ва ни
Стра хи ња
Ми ло ва но вић са
сво јим ва јар ским
ра до ви ма
Уче ни ци
обра зов ног пунк та
„Ре ха би ли та ци ја”
у Со ко бањ ској
ули ци, у Бе о гра ду,
пра ве ин тер вју
са ди рек то ром
шко ле Зо ра ном
Алек си ћем за
школ ски лист
„Пла ви чу пе рак”
У свим де ло ви ма Бе о гра да одр жа ва се кућ на на ста ва, укључу
ју ћи и при град ска на се ља, та ко да на став но осо бље сва коднев
но од ла зи и у Ла за ре вац, Мла де но вац, Чи бут ко ви цу, Бесни
Фок, око ли ну Со по та, Слан це, Ја ко во...
N o 19 • 2010
99

OSVETQAVAWE / ILUMINATION
УЖИЧ КА ХИ ДРО Е ЛЕК ТРА НА „ПОД ГРА ДОМ”,
ПО ДИг Ну ТА ЈОШ ДАВ НЕ 1900.
Си­ну
ви­ђе­ло из ри­је­ке
Би упра во она ко ка ко су де це ни ја ма ра ни је про ре кли Та ра би ћи, Ми лош и Ми тар, упра во
она ко ка ко је сне вао да би се оства ри ло Ни ко ла Те сла, и ка ко је про фе сор Ђор ђе Ста но је вић
уве ра вао Ере да ће би ти. На Све тог Или ју Гро мов ни ка по след ње го ди не XIX ве ка, и са мо че ти ри
го ди не по сле оне на Ни ја га ри, под Ужич ким гра дом по че ла је да ра ди пр ва хи дро е лек тра на
у Евро пи са Те сли ним си сте мом на из ме нич них ви ше фа зних стру ја. И ра ди до да на да на шњег
Пи­ш е : Зо­р а н Пл а в­ш и ћ
100 Број 19 • 2010.

бу дем имао сре ће да остварим
ба рем не ке од сво јих иде ја,
„Ако
то ће би ти до бро чин ство за це ло
чо ве чан ство. Ако се те мо је на де ис пу не,
нај сла ђа ми сао би ће ми та да је то де ло једног
Ср би на.”
Та ко је, у вре ме по се те Бе о гра ду 1892,
го во рио Ни ко ла Те сла.
На де су му се ис пу ни ле. А пр ва хи дрое
лек тра на у Евро пи са Те сли ним си сте мом
на из ме нич них ви ше фа зних стру ја по дигну
та је у Ужи цу, на ре ци Ђе ти њи, у Ср би ји.
Би ло је то 1900. Све ча но је пу ште на у рад
2. ав гу ста, на Све тог Или ју Гро мов ни ка,
ка сни је про гла ше ног за све ца за штит ни ка
но ве вр сте за на тли ја – елек три ча ра. Пр ва
хи дро цен тра ла у све ту по диг ну та је на реци
Ни ја га ри че ти ри го ди на ра ни је – 15. новем
бра 1896. И јед на и дру га ра де до да на
да на шњег за до бро бит чо ве чан ства.
При ча о тој пр вој срп ској хи дро цен трали,
по диг ну тој у за би тој ва ро ши међ плани
на ма Зла ти бо ром, Та ром и Је ло вом гором,
до ко је се сти за ло иду ћи са бр да на
бр до, нај че шће во лов ским ко ли ма, по че ла
је две го ди не пре не го што је сти гла струја.
По не ки ма, по че ла је и ра ни је, у до ба
кад се још ни је ни зна ло за стру ју. Чу ве ни
кре ман ски про ро ци Та ра би ћи, Ми лош (рођен
1804) и Ми тар (ро ђен 1829), за пи са ли
су у свом про ро чан ству: „Би оно што би ти
не мо же, си ну ви ђе ло из ри је ке!” И стварно,
не ко ли ко де це ни ја ка сни је си ну ле су
си ја ли це у ва ро шким ули ца ма, осве тли ле
до мо ве. Уга си ле пе тро леј ке и фе ње ре.
Хи дро е лек тра на ко ја је до би ла име
„Под гра дом” ни кла је на Ђе ти њи, ис под
утвр ђе ња ко је су Тур ци у XV ве ку по ди гли
на оста ци ма гра да Ал то ма но ви ћа, моћ не
ужич ке сред њо ве ков не вла дар ске по ро дице.
Кроз Ужи це су та да про ла зи ли тр го вачки
ка ра ва ни, углав ном ду бро вач ки, до носе
ћи со, оруж је, ба рут, тка ни не, а од но се ћи
ов це, ко жу, ву ну, во сак, сир, су во ме со... Из
тих вре ме на са чу ва ни су Мољ ко ви ћа хан
у Крем ни ма и Зр ње ви ћа во де ни ца на Ђети
њи. Ма на стир Ру јан, у ко јем је ра ди ла
јед на од пр вих срп ских штам па ри ја и где
је 1537. штам па но чу ве но Ру јан ско че творо
је ван ђе ље, Тур ци су, на жа лост, сру ши ли.
Ка сни је је ње го ве остат ке пре кри ла аку мула
ци ја пит ке во де у Врут ци ма.
Пот крај XIX ве ка, на ро чи то кад је Срби
ја 1878. сте кла не за ви сност, Ужи це је
по че ло на гло да се раз ви ја. Још пре то га у
гра ду је про ра ди ла по шта (1846), по диг ну та
згра да Оп штин ског на чел ства (1859 и те леграф
ска ста ни ца (1860). Ва рош је по че ла да
се ур ба ни зу је, ис пра вље не су кри ву да ве и
про би је не но ве ули це око пи ја ца (ко јих је
би ло пет). Ни кли су ду ћа ни, ме ха не, ку ће
Кад Дри­на уз­бр­до по­те­че
И кад већ спо ми ње мо Та ра би ће, ва ља се се ти ти и оног њи хо вог
про ро чан ства да ће „Дри на уз бр до по те ћи”. И до го ди ло се, век
на кон што је то за пи сао про та кре ман ски За ха ри је За ха рић,
кум Та ра би ћа. У Ба ји ној Ба шти је 1982. пу ште на у рад ре верзи
бил на елек тра на, по мно го че му је дин стве на у све ту: има, на
Та ри, нај ве ћу аку му ла ци ју од око 150 ми ли о на ку би ка во де,
је дан од нај ве ћих не то па до ва во де (610 ме та ра) и го ди шње
про из во ди од 800 ми ли о на до ми ли јар ду ки ло ват ча со ва електрич
не енер ги је.
на спрат и на два, од твр дог ма те ри ја ла. Важни
ја ме ста, пре све га рас кр сни це, но ћу су
у по чет ку осве тља ва ле ма ша ле, зу бље са лучем,
а ка сни је фе ње ри са га сним лам па ма.
У ПО ТРА ЗИ ЗА ЕНЕР ГИ ЈОМ
На де сној оба ли ре ке ви ђе ни ји Ужи ча ни
по ди за ли су ра ди о ни це, од ко јих су не ке касни
је по ста ле фа бри ке. Пред у зи мљи ве Ере
уме ле су да сти чу име так. Ни су се ба ви ли
са мо јед ним по слом, на при мер са мо тр гови
ном, већ су исто вре ме но има ли ка фа не,
од га ја ли сто ку по зла ти бор ским су ва ти ма,
про из во ди ли ра ки ју. Де ца су им за вр ши ла
ви со ке шко ле, не ка су по ста ла про фе со ри,
бан ка ри, све ште ни ци. Пр ве шко ле у гра ду
на Ђе ти њи отво ре не су од мах по сле Дру гог
срп ског устан ка: основ на, ни жа гим на зија,
ре ал ка, жен ска шко ла. Ме ђу њи ма је и
Др жав на ткач ка (1891). Хро ни ча ри су тада
за бе ле жи ли да је Ужи це „за хва тио од сјај
ин ду стриј ске ре во лу ци је из Евро пе”.
А да би се ин ду стри ја раз ви ја ла, би ла јој
је по треб на енер ги ја. Ко ја?
Угља не ма ниг де у око ли ни, што зна чи
да би ко ри шће ње пар них ма ши на би ло скупо.
Пр ви ин же њер ме ђу Ужи ча ни ма Сте ван
Из ме ђу из град ње
и об но ве: ХЕ
„Под гра дом”
сре ди ном XX ве ка
N o 19 • 2010
101

OSVETQAVAWE / ILUMINATION
Пр ва у Евро пи
за сно ва на на
Те сли ним
прин ци пи ма:
По стро је ња
ХЕ „Под гра дом”
и да нас
про из во де стру ју
Ча ђе но вић, који
је та да ра дио
у Ми ни стар ству
гра ђе ви не Краље
ви не Ср би је,
по са ве то вао их
је да ис ко ри сте
во ду из Ђе тиње,
да на пра ве
во де не тур би не
ко је би мо гле да по кре ћу пи ла не, ма ши не
за се че ње ка ме на, или не ке дру ге спра ве
ко је су им по треб не. Та да се ро ди ла иде ја
о по ди за њу фа бри ке ткач ни це, да се ви ше
не ра ди по ку ћа ма и ма њим за нат ским ради
о ни ца ма.
Го ди не 1897, 14. но вем бра, у згра ди
основ не шко ле одр жан је на род ни збор на
ко ме је осно ва но Ак ци о нар ско дру штво за
из град њу тек стил не фа бри ке, ко ја би била
ко ри сна на ро ду и др жа ви с об зи ром на
то да би про из во ди ла та кву ро бу „да се не
сти ди ино стра не”. И опет про блем: где поди
ћи фа бри ку? Ако би се по ди гла бра на у
обли жњој кли су ри, не би би ло ме ста за фабри
ку; ако би се то учи ни ло у ко тли ни, где
је би ло ме ста за по гон, пре скуп би био пренос
сна ге по мо ћу вра ти ла и ка и ше ва, а и
сна га би па ла на пе ти ну оне по чет не.
Ди ле му им је раз ре шио про фе сор Вели
ке шко ле Ђор ђе Ста но је вић, пи о нир
елек три фи ка ци је у Ср би ји, ве ли ки по штова
лац Ни ко ле Те сле, за слу жан за из градњу
бе о град ске тер мо цен тра ле, пр ве та кве
у Ср би ји. Ре као им је да се во да из Ђе ти ње
мо же ис ко ри сти за по кре та ње тур би на и
ге не ра то ра елек трич не цен тра ле у кли сури,
а да се елек трич на сна га пре ко да ле ково
да мо же „ла сно и без гу би та ка” пре не ти
до тек стил не фа бри ке. Још им об ја снио да
ће до би ти све тло за град и до мо ве, што ће
до не ти и до дат ну до бит за Ак ци о нар ско
дру штво.
Ви спре не Ере су се он да да ле на посао.
Ус пе ли су да до ве ду кра ља Алек сан дра
Обре но ви ћа у Ужи це и упра во он је 15. ма ја
1899. по ло жио је ка мен те ме љац за хи дрое
лек тра ну на Ђе ти њи. Краљ та ко по ста де
кум, јер је по он да шњим оби ча ји ма са мо
кум по ла гао ка мен те ме љац за по ди за ње
ку ће. Оно, јес, ра чу на ли су ак ци о на ри и на
ку мо ву на кло ност, па су по сле из ве сних пери
пе ти ја за и ста ус пе ли да до би ју бес ка матни
за јам Кла сне лу три је од 50.000 ди на ра.
102 Број 19 • 2010.

И ВО ЛО ВИ ДО ВУ КО ШЕ ЕЛЕК ТРИ КУ
Ђор­ђе Станојевић
Ро ђен 7. апри ла 1858. у Не го ти ну, Ђор ђе Ста но је вић је ди пломи
рао на Ве ли кој шко ли у Бе о гра ду. Ба вио се мно гим ис тражи
ва њи ма из обла сти фи зи ке, ме ха ни ке, астро но ми је, фо тогра
фи јом у бо ји, рас хлад ним уре ђа ји ма... По стао је ре до ван
про фе сор фи зи ке и ме ха ни ке на Вој ној ака де ми ји, за тим профе
сор Уни вер зи те та у Бе о гра ду, где је био и рек тор од 1913. до
1919. Из у ча вао је мо гућ но сти из град ње елек трич них цен трала
у Ср би ји, на ро чи то на број ним во до то ко ви ма. По ред оне у
Ужи цу, ње го вом за слу гом по диг ну те су хи дро е лек тра не у Вуч ју,
на Ни ша ви, Вла си ни, Пе ку, у Ива њи ци и За је ча ру. Кон стру и сао
је и тер мо е лек тра ну у Бе о гра ду. Дан пу шта ња у по гон ове термо
е лек тра не – 6. ок то бар 1893 – обе ле жа ва се као Дан „Електро
при вре де Ср би је”, ка да се до де љу је при зна ње „Ђор ђе Стано
је вић” за до при нос раз во ју срп ске елек тро при вре де. Умро је
24. де цем бра 1921. у Па ри зу. Ис пред згра де „Елек тро ди стрибу
ци је Бе о град” по ста вље на је ње го ва би ста. Јед на ули ца у Новом
Бе о гра ду и је дан трг у Не го ти ну но се ње го во име.
Про је кат елек тра не из ра дио је ин жењер
Аћим Сте во вић, ро дом из Мо кре Го ре,
јеф ти ни ји и јед но став ни ји од оног ко ји су
пред ви де ли про јек тан ти из Бу дим пе ште.
Опре му је ода брао и на ба вио про фе сор
Ста но је вић, и то не би ло ка кву, већ ону која
је ра ди ла на Те сли ним прин ци пи ма. Два
ге не ра то ра тро фа зне на из ме нич не стру је,
сва ки сна ге 32,5 ки ло ва та, из ра ди ла је бечка
фир ма „Си менс и Хал ске”, о че му сведо
чи и нат пис ис пи сан ћи ри ли цом на команд
ном ор ма ну.
И та ман кад је све до го во ре но, ис крсли
су но ви про бле ми. С об зи ром на то да
ка Ужи цу ни су во ди ли уре ђе ни пу те ви, да
ни је би ло ни пру ге као да нас, да су ра баџи
је има ле углав ном во лов ска ко ла, ду го
се му дро ва ло ка ко да елек трич не ма шине
пре ба це у град на Ђе ти њи. По је ди ни
ко ма ди би ли су те шки и по три то не. Да
не ду жи мо: ма ши не су же ле зни цом стигле
до Кра гу јев ца, струч ња ци из та мо шњег
Вој ног за во да по мо гли су у кон стру и са њу
по себ но оја ча них ко ла са пу ним др ве ним
точ ко ви ма зва ним врн де ље, на њих би утова
ре на опре ма и кре ну ло се пре ко Је ли це
ка Ужи цу. Ко ла са нај те жим те ре том ву кло
је шест па ри во ло ва. У про ле ће сти же и
по след ња за пре га, па је за по че ла мон та жа
ге не ра то ра, тра фо ста ни ца (по диг ну то је
се дам), по ста вља ње улич не елек тро мре же
за ра све ту и оне за при ват не ку ће. Уз Карла
Гин те ра, мај сто ра из Бе ча, но ви за нат
учи ло је де сет Ужи ча на. Би ли су то пр ви
елек три ча ри у Ср би ји.
И до ђе ав густ 1900. На дан Све тог Или је
Гро мов ни ка све ча но су пу ште не у рад хидро
е лек тра на и ткач ни ца са 17 раз бо ја ко је
су по кре та ли елек тро мо то ри. Тај дан изабран
је и за то што је та да сла вљен кра љев
ро ђен дан, а елек тра на је би ла, не за бо рави
мо, кра ље во кум че.
По сле ве ли ке све ча но сти, Ере су не стрпљи
во че ка ле ве че. И па де мрак, и „си ну
ви ђе ло из ри је ке”. Упа ли ше се бо ген лам пе
и си ја ли це од 16 све ћа за јав ну ра све ту, заси
ја ше си ја ли це у до мо ви ма Ужи ча на. Кажу
да се упа ли ло њих 400 и да се „ва рош се
ку па ла у све тло сти”.
Че ти ри го ди не ка сни је мон ти ран је и
тре ћи ге не ра тор, сна ге 80 ки ло ва та, у ткачни
ци је по ста вље но још 50 но вих раз бо ја, а у
ме ђу вре ме ну је са гра ђен елек трич ни млин,
по диг ну та стру га ра на стру ју... Ткач ни ца је
има ла бес плат ну стру ју, а и у оп штин ској
ка си је оста ло ви ше па ра. Јер, док су ра није
за пе тро леј ске лам пе, фе ње ре и лу че вину
го ди шње из два ја ли 60.000 ди на ра, електрич
на ра све та је би ла упо ла јев ти ни ја.
А ова ко је
то из гле да ло
не кад: Ужич ка
хи дро цен тра ла
почетком
про шлог ве ка
N o 19 • 2010
103

PREDSTAVQAWE / PRESENTATION
„ДДОР НОВИ САД” НУДИ НИЗ ПРЕДНОСТИ И ПОГОДНОСТИ У СВОМ КАСКО ПРОГРАМУ
Осигурање јефтиније
од новог аута
104 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
105

PREDSTAVQAWE
Упр кос раш и ре ном ми ш ље њу да је ка ско оси гу ра ње лук суз ре зер ви сан са мо за вла сни ке
ску пих во зи ла и оних узе тих на ли зинг, про ста ра чу ни ца ка же да се оси гу ра ње
соп стве ног во зила у сва ком случају исплати. Заме на са мо јед ног раз би је ног фа ра или
ве тро бран ског ста кла најчешће кошта више од годишње премије за каско
По ли сом оба ве зног оси гу ра ња по крива
ју се ште те ко је во зач на не се други
ма. Ње го во во зи ло је, ме ђу тим, у
том слу ча ју не за шти ће но. Сваку по прав ку
ће мо ра ти да пла ти сам, а то че сто и ни је
та ко јеф ти но...
Све тла, бра ни ци, ли ма рија, ста кла и
елек трони ка нај ч ешће стра да ју у не зго дама
и кош та ју пра во ма ло бо гат ство! Ка да су
кра ђе у пи та њу, си ту а ци ја је још го ра. Ви ше
не по с то ји „без бед на” мар ка ауто мо би ла,
кра де се све, од нај јеф ти нијих до нај ег зо тични
јих мо де ла. Крађа се до не кле мо же спречи
ти стављањем елек трон ских и ме ха ничких
си сте ма заштите, али ре ал ност по ка зу је да
ни је пи та ње да ли ће не го ка да ло по ви „прова
ли ти си стем”!
Упр кос раш и ре ном ми ш ље њу да је ка ско
оси гу ра ње лук суз ре зер ви сан са мо за власни
ке ску пих во зи ла и оних узе тих на ли зинг,
про ста ра чу ни ца ка же да се оси гу ра ње сопстве
ног во зила у сва ком случају исплати!
Заме на са мо јед ног раз би је ног фа ра или
ве тро бран ског ста кла најчешће кошта више
од годишње премије за каско!
Ка ско осиг урање по крива готово све
ризике који се Вашем во зи лу мо гу до го дити:
од ште та на ста лих то ком су да ра са другим
во зи ли ма, до ти пич них не зго да ко је се
сва ко днев но до га ђа ју – оште ће ња при ли ком
пар ки ра ња, лед ко ји из гре бе ауто, ка да Вам
обе сни про лазници раз би ју ста кло и от кину
ретровизор... Ту је и оси гу ра ње у слу ча ју
крађе, па ако се до го ди да на пар кин гу не затек
не те свог љу бим ца – мо же те да ра чу на те
на по моћ оси гу ра ња.
Пре ми ја за ка ско оси гу ра ње се обра чу нава
на осно ву вред но сти во зи ла и ви си не осигу
ра не су ме, ко ја пред ста вља гор њу гра ни цу
ко ју ће Вам оси гу ра ње ис пла ти ти у случају
не зго де.
„ДДОР Но ви Сад” уз ка ско оси гу ра ње даје
и до дат не бе не фи ци је вла сни ци ма во зи ла
(о бу ку у тре нинг цен тру НА ВАК...), а ту су и
бо ну си ко је до би ја те ако из го ди не у го ди ну
не тра жи те на док на ду ште те, ко ји иду чак до
50 одсто!
На ду жи ну во зач ког ста жа мо же те да доби
је те до да т них 5 одсто по пу ста, а ако прође
те тре нинг без бед не во жње у На ци о нал ној
ака де мији НА ВАК, ко ји ДДОР но вим оси гура
ни ци ма да је бес платно, а ста рим уз по пуст
од 30 одсто – за по је ди не ри зи ке пла тићете 10
одсто ма њу пре ми ју.
„ДДОР Но ви Сад” ну ди пла ћа ње
ове вр сте оси гу ра ња на ра те,
али и до датни по пуст уколи
ко це лу пре ми ју плати
те од мах. Це на ка ско
осигу ра ња за ви си и од
то га ко ли ко учешће у
ште ти иза бе ре власник
во зи ла.
„ДДОР Но ви Сад”
уз ка ско оси гу ра ње
да је вла сни ци ма вози
ла и мо гућ ност да
во зи ло оси гу ра ју само
од ри зи ка ко ји
же ле, чи ме до дат но
мо гу да сма ње трошко
ве. •
106 Број 19 • 2010.

N o 19 • 2010
107

ZDRAVQE
СПЕ ЦИ ЈАЛ НА БОЛ НИ ЦА ЗА РЕ ХА БИ ЛИ ТА ЦИ ЈУ
„ГАМ ЗИ гРАД” У ГАМ ЗИ гРАД СКОЈ БА ЊИ
Ба­шти­ни­ци цар­ске
ме­лем во­де
Ова мо дер на бол ни ца успе шно ле чи ре у мат ска обо ље ња, бо ле сти крв них су до ва,
ве зив ног тки ва, као и она не у ро ло шка, ор то пе диј ска, ги не ко ло шка...
Од лич ни про гра ми за рад са спор ти сти ма и де цом школ ског уз ра ста
Ње не тер мо ми не рал не во де су са дуби
не од 303 ме тра и има ју 42 степе
на Цел зи ју со ва. Спа да ју у зем ноал
кал не хи пер тер ме (акро тер ме) и из ви ру
на са мој оба ли Цр ног Ти мо ка. Пре ко две
хи ља де го ди на те ме лем во де су мно го више
од ме та фо ре за бла го дат овог кра ја. На
њи ма је ни кла Гам зи град ска ба ња, о чи јој се
бла го твор но сти при по ве да ло и у рим ским
цар ским па ла та ма од Сир ми ју ма до Со лу на
и Кон стан ти но по ља.
Гам зи град ска ба ња се на ла зи на 11 ки ломе
та ра за пад но од За је ча ра, у до њем то ку
Цр ног Ти мо ка, у оној до ли ни где ова ре ка
пра ви сво је по зна те ме ан дре. Не да ле ко је
од ма ги страл ног пу та За је чар-Па ра ћин, 160
ме та ра из над ни воа мо ра.
„Гам зи град ска ба ња је у зо ни кон тинен
тал не кли ме, али са сло же ном ми крокли
мом, ко ја има од ли ке кон ти нен тал ног
и пот пла нин ског под не бља”, бе ле жи ма ли
ло кал ни бе де кер. „Окру же на је шу мо ви тим
бре жуљ ци ма и вр ло уго дан ку так за ле че ње,
од мор, ре кре а ци ју, спорт, ри бо лов. Ти ха, дале
ко од ур ба них сре ди на, са увек чи стим вазду
хом и не на ру ше ном при ро дом, са ле пим
110 Број 19 • 2010.

уре ђе ним пар ком пу ним цве ћа и зе ле ни ла,
ова ба ња има ви ше стру ку при влач ност и за
љу де без здрав стве них те го ба.”
На са мо че ти ри ки ло ме тра од Гам зиград
ске ба ње от кри ве ни су оста ци ве ле лепне
па ла те рим ског ца ра Га ја Га ле ри ја Ва лери
ја, по вла да ре вој мај ци на зва не „Фе ликс
Ро му ли ја на”. Је дан од осам на ест рим ских
и ра но ви зан тиј ских ца ре ва ро ђе них на тлу
да на шње Ср би је, ко ји је сто ло вао нај пре у
Сир ми ју му, по том у Со лу ну, Га ле ри је је несум
њи во ро дом из овог кра ја. За вет ну пала
ту за то је са гра дио баш ов де и крај ње је
ди ви ни зо ван (на обли жњем бр ду Ма гу ра).
Же лео је да сво је по след ње зем не да не прове
де та мо ода кле се и оти снуо у аван ту ру
зва ну жи вот. Ме ђу тим, ста ре хро ни ке наго
ве шта ва ју да су је дан од бит них раз ло га
за та кав ца рев из бор ме ста за град би ли и
гам зи град ски ле ко ви ти из во ри. Он, ко ји је
ду го па тио од ре у ме и још не ких бо ле сти,
ве о ма до бро је знао њи хо ву вред ност. Ве ле,
ов де је тра жио сми ре ње и за „сво је на паће
но те ло”. По сто ја ла је ле ген да да је во да
са гам зи град ских из во ра спе ци јал ним цево
во ди ма до пре ма на у са му Га ле ри је ву пала
ту, те да се цар ле чио у сво јој ку ћи, али
ни су про на ђе ни ма те ри јал ни до ка зи за то.
Ка ко год, „Фе ликс Ро му ли ја на” је данас
јед на од ва жних срп ских ту ри стич ких
атрак ци ја и не за о би ла зно од ре ди ште за госте
Гам зи град ске ба ње. (Они ви тал ни ји и
ку ра жни ји од ла зе у сва ко днев не шет ње до
па ла те.)
Из град ња мо дер них ку па ти ла у Гамзи
град ској ба њи за по че та је 1920. Го ди не
1978. из гра ђе на је и от по че ла рад Спе цијал
на бол ни ца за ре ха би ли та ци ју „Гам зиград”,
око сни ца раз во ја бањ ског ту ри зма и
ле че ња ов де.
– Успе шно ле чи мо обо ље ња пе ри фер них
крв них су до ва (ор ган ски и функ ци о нални
по ре ме ћа ји ар те риј ских крв них су дова,
обо ље ња лим фног си сте ма) и ви бра цио
ну бо лест – оба ве шта ва нас Ра де Ко стић,
ди рек тор „Гам зи гра да”. – Та ко ђе, ра ди мо
оп шту ре ха би ли та ци ју бо ле сти ве зив ног
тки ва, об ли ка зглоб ног и ван зглоб ног ре у-
ма ти зма, ор то пе диј ских бо ле сти и пост трау
мат ских ста ња, ано ма ли ја деч јег уз ра ста,
не у ро ло шка и ги не ко ло шка обо ље ња. Имамо
два ба зе на са тер мо ми не рал ном во дом,
за де цу и од ра сле, са им пре сив ним зид ним
мо за и ци ма (рад ака де ми ка Ср би но ви ћа).
Тер мо ми не рал на во да се ко ри сти и у
ми не рал ним, ха бард и гал ван ским ка да ма,
би сер ним и ло кал ним куп ка ма, за под водну
ма са жу, ги не ко ло шко оро ша ва ње.
– При ме њу је мо и елек тро те ра пи ју најса
вре ме ни јим апа ра ти ма – до да је Ко стић.
Сме­штај, ис­хра­на, ра­зо­но­да
У Спе ци јал ној бол ни ци „Гам зи град” сме штај је у дво кре вет ним
и тро кре вет ним со ба ма и апарт ма ни ма. Ис хра на је ор га ни зова
на по прин ци пу три пан си он ска обро ка, уз мо гућ ност уго вара
ња до пун ских или по себ них. По сто је два ре сто ра на, шах и
ТВ са ла, сто ни те нис, би ли јар, усло ви за спорт ски ри бо лов.
– Код обо ље ња пе ри фер них крв них су до ва
ко ри сте се спе ци јал ни апа ра ти за сно ва ни на
прин ци пу про ме не при ти ска. Фо то те ра пи ја
се оба вља ул тра ви о лет ним и ин фра руж лампа
ма. За ки не зи те ра пи ју и рад ну те ра пи ју
има мо мо дер но опре мље не са ле. Ра ди мо и
па ра фин ску те ра пи ју, ди јаг но сти ку, ис пи тива
ња функ ци ја пе ри фер ног кр во то ка, ср ца,
плу ћа, пе ри фер них не ра ва и ми ши ћа.
ЗА СПОР ТИ СТЕ И ШКО ЛЕ
„Гам зи град” је раз вио од лич не про гра ме
ра да са спор ти сти ма, ка ко у про це су њи хових
при пре ма, та ко и у ре ха би ли та ци ји. За
те по тре бе на рас по ла га њу су два за тво рена
ба зе на са то плом во дом (за пли ва че и за
не пли ва че), тре нинг са ла са те ре та ном, сала
за сто ни те нис. У кру гу Спе ци јал не болни
це су и отво ре ни те ре ни за те нис, ма ли
фуд бал, ру ко мет, ко шар ку, од бој ку, дре нажи
ра ни трав на ти те рен за ве ли ки фуд бал.
– Има мо по твр ђе не из ван ред не ре зулта
те у ор га ни зо ва њу и спро во ђе њу пр ве и
дру ге фа зе при пре ма фуд бал ских еки па у
њи хо вом при прем ном пе ри о ду – ка же дирек
тор Ра де Ко стић. – Уз од лич не при родне
и тех нич ке усло ве, на ши струч ња ци све
вре ме бо рав ка не ке еки пе код нас бри ну о
здра вљу спор ти ста, о ре ха би ли та ци ји не ких
од њих, во ђе њу тре нин га за сти ца ње оп ште
кон ди ци је у те ре та ни и ба зе ну, под вод ној
ма са жи, са ни ра њу по вре да или акут них боле
сти. По сто ји по себ на мо гућ ност да докто
ри спе ци ја ли сти сва ком спор ти сти ура де
тест оп те ре ће ња ср ца.
Спе ци јал на бол ни ца „Гам зи град” много
па жње по све ћу је усло ви ма за од мор и
ре кре а ци ју, као и за ре кре а тив ну на ста ву
школ ске де це. Отво ре не су мо гућ но сти орга
ни зо ва ња шко ла за не пли ва че, по себ них
пре гле да од стра не фи зи ја тра за утвр ђи вање
пра вил но сти др жа ња те ла, ста ња та ба на.
Трет ма ни ис пра вља ња де фор ми те та ре а лизу
ју се по ме то до ло ги ји Ор то пед ске бол ни це
„Ба њи ца” у Бе о гра ду, а до би ја ју се и по себ на
упут ства за на ста вља ње ве жба ња код ку ће. •
Бањ ски трг 12, 19228 Гам зи град ска Ба ња
(+381) 19 450 444
www.gam zi grad ska ba nja.org.rs, gam ba nja @ve rat.net
N o 19 • 2010
111

ETNO
НЕО БИЧ НА ЕТ НО ГРу ПА „ВРЕ ЛО” ИЗ Ру МЕ
НА СТА ВЉА ДА ПЛЕ НИ Пу БЛИ КУ ШИ РОМ ПЛА НЕ ТЕ
По­зи­тив­но
шо­ки­ра­ни со­бом
Од Ку сту ри чи ног фил ма „Жи вот је чу до” и панк-опе ре „Вре ме Ци га на” до ну ме ре на „Sr bi ja
So unds Glo bal All Stars”, све код „Вре ла” зву чи свет ски и вр ло при јат но за уши. А он да тек
на дру гом ни воу пер цеп ци је при ме ти те да све то чвр сто по чи ва, за пра во, на јед ној не на ме тљи вој
тра ди ци о нал ној по тки. Та кав при ступ уво ди нас у вр ло кре а тив не ур ба не фор ме тра ди циј ског
Пи­ш е : Сл а­ђ а­н а Ри­с т и ћ
Не ду го по што се по ја ви ла, ал терна
тив на ет но гру па „Вре ло” је
сво јом пе смом и игром ши ром
отво ри ла вра та европ ске му зич ке сцене.
Као Кру пај ско вре ло ко је кљу ча из
пе ћи не, та ко је и ово вре ло сна жно и
аутен тич но ис хо ди ло из ду би на тра дици
је. Би ло је то не што са свим но во на
ет но-поп-рок сце ни.
Осно ва но 1999. у Ру ми, као жен ска
пе вач ка гру па ко ја је из во ди ла тра дици
о нал ну му зи ку ста ре Ср би је, „Врело”
је већ сле де ће го ди не пре ра сло
у во кал но-ин стру мен тал ни ет но ансамбл
и бро ја ло чак 18 жен ских во ка ла
и се дам му зи ча ра на тра ди ци о нал ним
ин стру мен ти ма. На сту па ју на са мостал
ним кон цер ти ма и фе сти ва ли ма,
сни ма ју ма те ри јал за ал бум Узде на бело.
Доц ни је се тран сфор ми шу у гру пу
ко ја, на те ме љу на род не ба шти не, ствара
соп стве ну му зи ку. Ства ра ју у ра спону
од об ра да из вор них ком по зи ци ја
Са­став
Гру пу да нас чи ни шест пе ва чи ца, чи је
се тра ди ци о нал но ви ше гла сје над и грава
и спа ја са рит мом ба си сте Стан ка
То ми ћа и буб ња ра Злат ка Са кул ског у
је дан са свим мо де ран и аутен ти чан
звук. Са став пе вач ког де ла гру пе: Ната
ша То мић (во кал, по кре тач гру пе),
Дра га на Ста но је вић, Бран ки ца Иванко
вић, Ма ја Мар тић, Ива на и Ма ри јана
Би зу мић.
112 Број 19 • 2010.

На­сту­пи
Из ду гог ни за из ван ред них на сту па „Врела”,
из два ја мо: Гу ча (2002), Бе леф, „Ифус
05” у Но вом Са ду, Џез и блуз фе сти вал
у Шап цу (2005), „Ет но-фест”, тур не ја
Дар ка Рун де ка, „Ег зит”, „Бал кан фе стивал”
у Дорт мун ду, „По хо да фе сти вал” у
Трен чи ну, у Сло вач кој (2008), на концер
ту „No smo king or ke stra” у бе о градској
„Аре ни”...
у хор ском аран жма ну, до гра ни ца панкрок
зву ка (од 2003, ка да у гру пу ула зи
Стан ко То мић).
„Вре ло” у пу ном са ста ву сви ра у филму
Жи вот је чу до Еми ра Ку сту ри це. У
Лон до ну 2007. уче ству је на Би-Би-Си-јевом
так ми че њу „The Next Big Thing” и песмом
„По шле мо ме” осва ја од лич но дру го
ме сто (пр ви је био са став „Ју на си” из Кени
је). „Са став из Ср би је је фан та сти чан”,
јед но став но је обра зло жио жи ри у Лон дону
сво ју од лу ку да дру го ме сто до де ли Румља
ни ма у кон ку рен ци ји око 2.500 му зича
ра из 88 зе ма ља.
За тим се на ста вља са рад ња са Ку стури
цом: „Вре ло” је ва жан део глу мач ке и
пе вач ке еки пе у Ку сту ри чи ној панк-опе ри
Ti me of Gip ses (Вре ме Ци га на), пре ми јер но
из ве де ној у Па ри зу, у Опе ри „Ba stil le”, током
ле та 2007.
Оду ше вљен „Вре лом”, и Мом чи ло Ба јагић
их је ан га жо вао за пред гру пу на свом
со ли стич ком кон цер ту.
Ни жу се на сту пи. За онај у Дорт мун ду
Стан ко То мић ка же: „У пу бли ци је би ло и
на ших и Не ма ца, али, за ни мљи во, ре ак ције
су би ле пот пу но исте.”
СА „ВРЕ ЛОМ” ПО СВЕ ТУ ЦЕ ЛОМ
Пр ви зва нич ни ал бум „Вре ла” Пре ко
ре ке про мо ви сан је на не за бо рав ном концер
ту у бе о град ском До му омла ди не, у децем
бру 2008. Ал бум је два ме се ца ра ни је
ре а ли зо ван у из да њу ПГП РТС и про дук цији
Во је Ара ли це. Јед на од ну ме ра са овог
ал бу ма, „Те ра ло Стој не го ве да”, за сту пљена
је на ком пи ла ци ји „Sr bi ja So unds Glo bal
All Stars”. Не пу них два ме се ца по из ла ску,
„Funk ha us Euro pa”, ра дио ста ни ца не мачког
WDR-а, про гла си ла је Пре ко ре ке најбо
љим ал бу мом ме се ца но вем бра 2008.
Тек сто ви пе са ма на ал бу му су ра ђе ни
по мо ти ви ма ста ре срп ске му зи ке и музи
ке дру гих сло вен ских на ро да од XII до
XIX ве ка. Му зи ку и аран жма не су на пи сали
Стан ко То мић, На та ша То мић и Во јислав
Ара ли ца. Го сти су Ка та ри на Мрк шић,
Та тја на Ни ко лић, Ема ну ел Фе раз Ма ну
(тром бон, во кал) Игор Па вли ца (тру ба),
Во ји слав Ара ли ца (ги та ра, кла ви ја ту ре,
про гра ми ра ње).
За сво је ну ме ре „Вре ло”, пре свих Ната
ша То мић, ко ри сти аудио за пи се ста ре
му зи ке са те ре на, али ис кљу чи во као мотив.
За др жа ва са мо де ло ве ме ло ди је, нека
да ни то ли ко, по ста вља хар мо ни ју, прера
ђу је текст. На ту осно ву Стан ко То мић
на до гра ђу је но ву му зич ку ли ни ју, да је нову
струк ту ру пе сми. За тим буб њар Злат ко
Са кул ски сво јим кре а тив ним сви рач ким
при сту пом утвр ђу је це лу кон струк ци ју.
По сле све га, На та ша То мић по но во до теру
је све во кал не ли ни је и уве жба ва де војке
у пе ва њу. Де вој ке увек дру га чи је ра де,
ком би ну ју и из но ва до те ру ју пе сму, спа јају
ћи ста ри и но ви звук. Та ко, шест атрактив
них де во ја ка, у пер фект ном ви ше гласју,
оства ру ју ту тра ди ци о нал ну и ур ба ну
му зич ку фор му. Упра во пер фект но ви шегла
сје и му зич ка под ло га чи не осно ву за
ул ти ма тив не бас де о ни це ко је, чи ни се,
као да за мо ме нат оду ва ју све при сут не.
За то вре ме глав ни во ка ли др же се стриктно
тра ди ци о нал ног пе ва ња, ва ри ра ју ћи и
по вре ме но пра те ћи мо дер ни је де о ни це,
док се бас и бу бањ са ла ко ћом кре ћу кроз
жан ро ве (од, ре ци мо, „Red Ana pe per” до
„Ди сци пли не кич ме”). У не ким пе сма ма
има и ја сне ли ни је блу за и џе за. Зву чи сасвим
свет ски и вр ло при јат но за уши, та ко
да тек на дру гом ни воу пер цеп ци је при мети
те да је у осно ви, за пра во, јед на не на метљи
ва тра ди ци о нал на по тка.
И сва ка пе сма је спе ци фич на: гла сна и
агре сив на „Ка ра ви ље ло ле”, еле гич на и џезом
обо је на „Бе ла бу ла”, ете рич на и сет на
„Рја би ну шка”... У пе сма ма „На но, бо ли ме
гла ва” и „Мој дра га не” осе ћа ју се ко совско-ма
ке дон ски рит мо ви, ну ме ре „Ој, убава”
и „По шле мо ме” скоч не су и за ра зно
за гре ја ва ју пу бли ку. Има „Вре ло” и пра вих
лет њих пе са ма („Ле то про ђе”), али и оних
жи вљих, за игру, ко је се ви со ко ко ти ра ју на
за пад ним му зич ким сце на ма.
Бал­кан­ски плес
На кон цер ту „Вре ла” у До му омла ди не спе ци јал ни гост био је
чу ве ни DJ Bal kan Be ats из Бер ли на, пи о нир бал кан ске пле сне
сце не, ко ја тре нут но до ми ни ра Евро пом. Он је пре нео ат мосфе
ру клу бо ва Бер ли на, Бе ча, Бу дим пе ште, Па ри за, Пра га. А
ка да су де вој ке из „Вре ла” иза шле на сце ну, пу бли ка је би ла зате
че на. Њи хов атрак тив ни мо де ран из глед (ко стим ур ба не девој
ке у цр ној, бе лој, цр ве ној бо ји, ко шу ље са кра ва том, крат ке
ко леџ сук ње) и од лич на ко ре о гра фи ја, уз но ви ет но рок-панк
звук, са став ни су део овог кон церт ног из ра за.
N o 19 • 2010
113

OBJEKTIV
У круп­ном
пла­ну
Вла ди мир Ва сић (Бе о град, 1962). Био је у пе том раз ре ду основне
шко ле ка да је од ро ди те ља до био но вац за „Хо не ро ву” ме ло ди ку,
по што је учио да сви ра кла вир и хар мо ни ку. Ме ђу тим, уме сто ме лоди
ке ку пио је апа рат за по ве ћа ње фо то гра фи ја, са тац на ма, раз ви јачи
ма, фик си ром и фо то-па пи ром.
Та ко је по че ло.
У пр вом раз ре ду сред ње шко ле (1977) екс пе ри мен ти ше са ко лор
фо то гра фи ја ма и пра ви пр ве сво је у им про ви зо ва ној ко лор-ла бо рато
ри ји. Две го ди не ка сни је са дру га ром пра ви, ме ђу пр ви ма у СФРЈ,
ко лор-по стер ве ли чи не 2x1 m. Ње го во пр во про фе си о нал но ан га жова
ње у обла сти фо то гра фи је по чи ње 1983.
114 Број 19 • 2010.

Про је кат „АВФ-сту ди ја” по кре ће 1988. и ко ри сти
та да нај са вре ме ни ју опре му про из во ђа ча „Na sel blad”,
„Lin nof”, „Mi ler son” и „Durst”.
И Сту дио „Le o nardy”, ње гов про је кат за по чет 2007,
за сни ва се на нај са вре ме ни јој опре ми у ди ги тал ној
тех ни ци. Ко ри сти опре му „Ni kon”, „Ma xi ma”, „Phase
One” са вр хун ским ди ги тал ним објек ти ви ма, HPпло
тер 44 ин ча (111,8 cm)... Уско ро ће стар то ва ти и
веб пор тал www.le o nardy.rs, на ко јем се мо же те обаве
сти ти о свим де та љи ма овог про јек та и из у зет ним
мо гућ но сти ма ко је ну ди (што и са да мо же те учи ни ти
по сред ством меј ла: le o nardy@e u net.rs). Од број них изло
жби и на гра да, нај дра жа му је, ка же, она ко ју је са да
већ дав не 1985. за пр во ме сто у „Бо жи да ру Аџи ји” добио
од жи ри ја ко јим је пред се да ва ла Оља Ива њиц ки.
Сво јим ре сур си ма и из ван ред ним мо гућ но сти ма презен
то ва ња по др жао је мно ге про јек те пред ста вља ња
Ср би је и срп ских ком па ни ја у ино стран ству. На пример,
уче ство вао је на из ло жби и пре зен та ци ји „Фреске,
ико не и при ме ње но ва јар ство Ср би је” у Па ри зу
2008. Не што од то га, на го ве штај тек, мо же те по гле дати
и на овим стра ни ца ма На ци о нал не ре ви је.
N o 19 • 2010
115

GASTRONOMIJA / GASTRONOMY
У БЕ О гРАД СКОМ РИ БЉЕМ РЕ СТО РА НУ „БА СТИ ОН 2”
НЕ гу ЈУ НАЈ БО ЉЕ ГА СТРО НОМ СКЕ ТРА ДИ ЦИ ЈЕ ПРИ МОР ЈА
Уме­ћа ста­рог Гр­бља
От ка ко је пре три го ди не чу ве ни ко тор ски ре сто ран до био свог бе о град ског бли зан ца,
ку ли нар ска до стиг ну ћа на углу Јен ко ве и Бра ће Риб ни кар пле не па жњу нај ве ћих
пре сто нич ких зна ла ца и нај стро жи јих сла до ку са ца
Кад се удру же тра ди ци ја и стру ка,
зна ње сте че но од ма лих но гу, ве ра
и рад про жет љу ба вљу – он да су ту
и до бри ре зул та ти. Ова ко би у нај кра ћем
мо гао да се опи ше жи вот ни пут Ни ко ле
Па ра пи де, Ни ка, из се ла Гла ва ти чи ћи, тик
из над ма ле ува ле Би го ва, ри бар ског ме ста
на да ле ко по зна тог у Цр ној Го ри. А, мо гло
би све то исто да се са жме и у јед ну реч –
Ба сти он. Име тог ко тор ског ри бљег ре стора
на, до бив ши јед ну двој ку ус пут, сле те ло
је пра во у Бе о град: на углу Јен ко ве ули це и
Бра ће Риб ни кар на ла зи се ри бљи ре сто ран
„Ба сти он 2”. У ма ју би ће то ме три го ди не.
Сво јим спе ци ја ли те ти ма над ма шио је многе
дру ге ре сто ра не; до не ких од тих је ла тешко
мо же да се до ђе и на мо ру. Оном Јадран
ском. На при мер, до пр ста ца, шкољ ки
ко је жи ве и ра сту у ка ме ну, у При мор ју је
не мо гу ће до ћи, јер је та мо њи хо во ва ђе ње
стро го за бра ње но. А у „Ба сти о ну 2”, код госпо
ди на Ни ка, пр ста ци на бу за ру или жа ру
су ре до ван спе ци ја ли тет. Спе ци ја ли тет је
ту и све дру го што се спре ма на тра ди ци о-
нал ни гр баљ ски на чин.
Ни ков отац Мар ко, по мо рац, по чео је да
на ви га ва де ћи ри бу и оста ле пло до ве мо ра
у Ри бар ској за дру зи у Би го ву, да би доц ни је
опло вио зна тан део све та. Од ње га, још као
де ча чић, Ни ко је на у чио шта је све жа ри ба
116 Број 19 • 2010.

и ка ко се она спре ма. По гре шно је уве ре ње
да са мо би стро ри бље око ода је ње ну свежи
ну. Не кад та би стри на мо же и да прева
ри. За то го спо дин Па ра пи да ни ко ме не
до пу шта да иде у на бав ку. Зна шта је свеже
уло вље на ри ба, све же из ва ђе на шкољ ка.
Во ди ра чу на и ка ко је до пре мље на са не ких
од европ ских мо ра до ње го вог ре сто ра на.
А пло до ви мор ских ду би на сти жу ов де не
са мо из род не Цр не Го ре, већ и из Ита ли је,
Грч ке, се вер них европ ских мо ра...
НА НА ГО ВОР СА МИХ БЕ О ГРА ЂА НА
По за вр шет ку Уго сти тељ ске шко ле у
Под го ри ци, за по шља ва се, пре че ти ри деце
ни је, у ко тор ском хо те лу „Фјорд”. За тим
за вр ша ва Ви со ку шко лу за уго сти тељ ство
у Тре би њу. Сад већ да ле ке 1994. на пу шта
овај хо тел и у До бро ти, ме сту ко је се просто
спо ји ло са Ко то ром, са дру га ри ма из
не ка да шње фир ме раз ви ја по сао у „Ба било
ну”. Же ља да бу де сам свој га зда од во ди
га у при ват ни би знис. Чув ши да су на пу стили
„Ба би лон”, та да шњи гра до на чел ник Кото
ра др Ива но вић, раз бо рит и до бар чо век,
по ну ди им про стор у гра ду да отво ре ресто
ран. До бро је знао шта је дан пре сти жни
ре сто ран зна чи за ту ри зам. И та ко је у ју ну
1997. у ста рој ба ру та ни, у град ским зи дина
ма, на стао пр ви „Ба сти он”. Овај дру ги,
бе о град ски, ни као је на на го вор са мих Бе о-
гра ђа на. На кра ју, по пу сти ли су пред њи ховим
ар гу мен ти ма и шар мом, па је Ни ко ла
Ћет ко вић, је дан од ор та ка, остао да во ди
ре сто ран у Ко то ру, а Ни ко Парапида је дошао
у глав ни град Ср би је. На шао је простор
у ко ји ни је би ло по треб но мно го да се
ула же, у мир ном кра ју.
– На све ча но отва ра ње по зва ли смо све
Бе о гра ђа не ко ји су на ши ста ри го сти, из
Ко то ра, и на пра ви ли ве ли ку фе шту – при ча
Ни ко Па ра пи да. – Он да, зна те ка ко то иде,
кре ну ле су пре по ру ке го сти ју за до вољ них
хра ном, пи ћем, услу гом. За до вољ ни смо и
ми. Ку хи ња ра ди од 11 до 23 ча са, а врата
за кљу ча ва мо у по ноћ. Хра ну спре ма ју
две од лич не ку ва ри це. У свим на шим специ
ја ли те ти ма мно го је на ше гр баљ ске тради
ци је. Ри ба се при пре ма на три на чи на:
пе че мо је на гра де ле, ле ша се (ку ва) и од
то га пра ви би стра су па, или се пр жи у уљу.
Пра ве се бро де ти (чор бе) од ви ше вр ста рибе.
У Ко то ру при пре ма мо хо бот ни цу ис под
са ча, али ов де, на жа лост, не ма мо усло ва
за то, па је спре ма мо пе че ну у рер ни, у повр
ћу. Пе че се и „у со”. Ве ћи ко мад ри бе се
пре кри је круп ном мор ском со љу. Кад ри ба
бу де го то ва, тај сла ни ка луп се раз би је, отпад
ну кр љушт и ко жа, а ме со за др жи све
со ко ве. Пра ви де ли ка тес! Ри бу пе че мо и на
Ка­ко до­ћи
До ре сто ра на „Ба сти он 2”, у мир ном кра ју, на углу Јен ко ве улице
и Бра ће Риб ни кар, нај лак ше се сти же из Ули це Ди ми три ја
Ту цо ви ћа. Ако се тим бу ле ва ром иде ка Зве зда ри, он да се на
пр вом се ма фо ру по сле под во жња ка у Ру звел то вој скре ће ле во
– то је Јен ко ва ули ца – и на пр вом ћо шку је „Ба сти он 2”. Ме ста
мо же те ре зер ви са ти, или се о је лов ни ку рас пи та ти, на бро је ве
те ле фо на 011 344 77 11, или 064 533 42 27.
гра де ле са кр љу шти; кад је ис пе че на ка ко
би тре ба ло, кр љушт и ко жа се ски ну јед ним
по те зом, сву ку се к’о ча ра па. Кад го сти бира
ју ри бу, би ра ју и на чин при пре ме.
ПРЕД ЈЕ ЛА, ВИ НА, АЛ ТЕР НА ТИ ВЕ
А у „Ба сти о ну 2” ри бе има сва ко ја ке:
од ла ста ви це, зу ба ца, ора де, па го ра, бранци
на, кер њи, гр до ба, ли ста, шкар пи не, сан
пи е ра... па до со ма, па стрм ке и сму ђа. Позна
ти су по бе лој ри бљој чор би, али и по
при пре ма њу ја сто га, ве ли ких гам бо ра, грбаљ
ског бо ку на. Ни де ли кат ност пред је ла
у „Ба сти о ну 2” се не за бо ра вља ни ти за поста
вља. Од два де се так хлад них и то плих,
спо ме ни мо са ла те од мор ских пло до ва, хобот
ни це, кок тел од гам бо ра, ри бље па штете,
ње гу шки пр шут, сир из уља, као и ко зји
сир (још је дан од спе ци ја ли те та ове ку ће).
Ту су и раз не шкољ ке (вон гу ле, пи ли гри ни,
му шље...), па ри жо та (на ро чи то је це њен
цр ни од си пе).
Вр хун ска ви на се, да бо ме, под ра зу мева
ју. Би ло да су из ре но ми ра них ви на ри ја
из Ср би је, би ло да су сти гла из Фран цу ске,
Ита ли је, Пор ту га ли је, Шпа ни је, Хер це гови
не, Ма ке до ни је, Цр не Го ре...
И да не за бо ра ви мо: за оне ко ји баш нису
љу би те љи мор ских спе ци ја ли те та, увек
су ту биф тек, свињ ски фи ле са пе чур ка ма,
пи ле ће гру ди на жа ру и до ста тог још. •
N o 19 • 2010
117

ВИСОКА ТУРИСТИЧКА ШКОЛА
струковних студија
Булевар Зорана Ђинђића 152а, 11070 Нови Београд
Ви­со­ка ту­ри­стич­ка шко­ла стру­ков­них сту­ди­ја у Бе­о­гра­ду, осно­ва­на 1967, има
нај­ду­жу тра­ди­ци­ју у обра­зо­ва­њу вр­хун­ских ка­дро­ва за по­тре­бе ту­ри­стич­ке привре­де
Ср­би­је. У са­да­шњу ли­дер­ску по­зи­ци­ју угра­ди­ле су се­бе ге­не­ра­ци­је ње­них
про­фе­со­ра и сту­де­на­та, до­ка­зав­ши се на нај­зах­тев­ни­јим ме­сти­ма у на­у­ци и у
прак­си, у зе­мљи и у ино­стран­ству.
Ин­те­ре­со­ва­ње за Ви­со­ку ту­ри­стич­ку шко­лу је го­ди­на­ма већ ве­ли­ко, а ме­ста има
са­мо за нај­бо­ље.
До­бив­ши ве­ри­фи­ка­ци­ју ква­ли­те­та и акре­ди­та­ци­ју од стра­не Ми­ни­стар­ства просве­те
Ср­би­је, ова шко­ла од школ­ске 2007/2008. ре­а­ли­зу­је но­ви на­став­ни план,
као пр­ви сте­пен стру­ков­них сту­ди­ја на про­гра­му „Еко­но­ми­ја и ту­ри­зам“.
Од број­них на­гра­да и при­зна­ња ко­ји­ма је овен­ча­на, ево са­мо оних до­би­је­них 2008:
CONTACT
КОНТАКТ
011/2698 222, ­
3193 641, 3193 644
011/2672 988
info@visokaturisticka.edu.rs
www.visokaturisticka.edu.rs
• „На­гра­да Фе­де­ра­ци­је ту­ри­стич­ких но­ви­на­ра Евро­пе“ за из­у­зет­не успе­хе на по­љу ту­ри­зма у 2008.
• „Злат­на ам­фо­ра“ за за успе­шно обра­зо­ва­ње ка­дро­ва за ту­ри­стич­ку при­вре­ду Ср­би­је
• „За­хвал­ни­ца“ за ви­ше­го­ди­шњи до­при­нос у ор­га­ни­за­ци­ји струч­ног ску­па „Су­сре­ти ор­га­ни­за­то­ра ту­ристич­ких
ма­ни­фе­ста­ци­ја“
При­дру­жи­те се нај­бо­љи­ма!