Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
STANJE MLADIH SASTOJINA I PERSPEKTIVE NEGE ŠUMAStatistički podaci kako u svetu tako i kod nas pokazuju da se površinesastojina stasalih za negu ne menjaju i pored vrlo prisutne činjenice da ćedo 2000-te godine nastati određeno pomeranje funkcije šume od šume kaoobjekta za eksploataciju drvne mase ka šumi čija će namena prevashodnobiti higijensko-dekorativno estetska i kreativna. Pretpostavlja se da će do2000-te godine 70" 0 površina pod šumama i dalje imati uglavnom eksploatacionikarakter. Pored ovoga i onih 30% sastojina sa posebnom namenom umlađem periodu života se moraju negovati.U našoj zemlji, na primer, zbog obimnih čistih seča za vreme II svetskograta i vrlo intenzivnih pošumljavanja u periodu posle rata površine šumapod mladim sastojinama, u kojima treba da se sprovode seče kao mere negcšuma su u porastu u odnosu na raniji period i na površine pod starijim sastojinama.Savremena iskustva praktične i naučne uzgojne aktivnosti preko rezultatadobivenih na oglednim površinama ukazuju da se kako u mladim gustimsastojinama nastalih prirodnim putem tako i veštački osnovanim sastojinama,samo korišćenjem prirodnih faktora sredine ne mogu postići optimalniekonomski rezultati. Zbog toga se u sastojinama najmlađih dobnih razredane mogu izostaviti seče nege šuma. Ovome treba dodati i to da realizacijazamisli o plantažnom načinu podizanja i gajenja šuma danas u svetu u odnosuna privredne šume, sa brojnim genotipovima, predstavlja kap vode umoru, i da on nije na tom stepenu da bi se sa njim do 2000-te godine mogloračunati sa bitnijim promenama današnjeg stanja u nezi šuma zbog dorastanja.Ako bacimo samo letimično pogled na stanje mladih sastojina u našojzemlji doći ćemo do zaključka da velike površine mladih sastojina, bezobzira da li se radi o prirodno nastalim ili veštački osnovanim sastojinama,sa malim izuzetkom kod nas do 10-te, 15-te godine uopšte nisu negovane. Praktičnoseče kao mere negovanja su izostajala Zbog ovoga su ove sastojine vrloguste. Stabla su im ili suviše visoka, sa malim krošnjama ili suviše granata(kod lišćara) pa su zato neotporna na biotičke i abiotičke nepogode, naročitosneg i kitine. Ove sastojine u većoj starosti imaju visok procenat fenotipskiloših i potištenih individua. Zato je ekonomska vrednost ovih sastojina relativnoniska. Gak i kod sastojina u kojima su prve intervencije nega izvedeneoko 10 do 20-te godine, ali sa slabim intenzitetom, u starosti između 30 i 40godine iz njih dobijamo takođe tanak materijal.Da bi se ovakvo stanje otklonilo, odnosno poboljšalo, još pre 120 godinaje Heyer po principu »na vreme, umereno i često« predlagao da se u sastojinamado 20-te godine starosti u praksi provedu najmanje 3 intervencije sečakao nege sastojina. Što se tiče obima nege šuma danas, možemo sigurno tvrditida šumska privreda ni u jednoj evropskoj zemlji ne računa sa zapošljavanjemvećeg broja radnika. Naprotiv, svuda se nastoji da se postigne bitnosmanjenje učešća živog rada. Zbog ovoga je neophodno da se i kod nas već oddanas pomišlja na problem racionalizacije seča kao mera nege šuma. Suštinaracionalizacije seče nege šuma treba da bude ta, da sa manjim brojem radnikapo jedinici površine nego do sada, sa manjim finansijskim sredstvima,obezbedimo takav život i razvoj u mladim sastojinama da one u kasnijemperiodu budu otporne na sve biotičke i abiotičke faktore, a da pri tom daju inajveću moguću drvnu masu visokog kvaliteta.11
Change language