Српске жртве Сребренице 1992-1995 - Srebrenica historical project

12Pa`wivim ~itaocima ne}e se mo}i zameriti ako sada postave o~iglednopitawe: da li je i poneka „Majka Srebrenice“ sa xakom u ruciu~estvovala u ovim pqa~ka{kim pohodima? Ako nije, da li je po zavr{etkutih operacija po susednim srpskim selima upitala svoje mu{karce i kom-{inice gde su bili, {ta su tamo radili i odakle im plen koji u xakovimadonose?Panoramski prikaz maroderskog karaktera napada na srpska naseqa uokolini Srebrenice tako|e raznosi u parampar~ad i izgovor kojem napada~ii wihovi pobornici naj~e{}e pribegavaju kada su pritisnuti dokazimao po~iwenim zlo~inima i prinu|eni da ponude kakvo takvo obja-{wewe. Wihov odgovor glasi da jeste mogu}e da su se dogoditli ekscesi, alida je osnovni ciq tih oru`anih ekspedicija na podru~ja naseqena Srbimaipak bio legitiman zato {to je nastao iz nu`de. Srpska blokada srebreni~keenklave navodno je onemogu}avala redovnu dopremu humanitarne pomo}ikonvojima UNPROFOR-a, a to je prouzrokovalo humanitartnu krizutako ogromnih razmera da je jedini na~in da se ona ubla`i bilo otimawehrane i drugih potrep{tina od okolnih Srba.^iwenice koje su ovde izlo`ene neumoqivo demantuju taj neve{tiizgovor. Pre svega, srpska sela nisu bila bogatija od bo{wa~kih, ta~nijesva su bila podjednako siroma{na. [to se ti~e `iteqa tih sela, formalnooni su bili gra|ani priznate Republike Bosne i Hercegovine, a vlada uSarajevu je tvrdila da i wih pred svetom predstavqa, mada su ih — paradoksalno— vojne jedinice te vlade napadale i nad wima vr{ile ubijawe,paqevinu i otima~inu. Kakva je to dr`ava koja svoje naoru`ane predstavnike{aqedaotimaodjednogdelasvojihgra|anadabidaladrugima,itopo nacionalnom kqu~u? Danas, skoro dve decenije posle ovih doga|aja, inavodno velikim delom ba{ zbog pasivnosti me|unarodne zajednice u odnosuna Srebrenicu, smi{qeno je novo na~elo, ako ne me|unarodnog pravaono barem prakse, pod nazivom „R2P“ (right to protect). To name}e ne samopravo, nego i obavezu, da se takve dr`ave podvrgnu najstro`ijim sankcijama,ukqu~uju}i bombardovawe, sve dok ne prestanu da maltretiraju sopstvenostanovni{tvo. Zatim, na~in izvo|ewa napada, {to je obuhvatalo nesamo ubijawe neborbenih lica, nego i skrnavqewe tela ubijenih, kao iop{ta devastacija pokretne i nepokretne imovine pobijenih i prognanihstanovnika srpske narodnosti, jasno ukazuje da je osnovni ciq bilo ne{tovi{e od poku{aja izgladnelih suseda da do|u do namirnica. Da im je to biociq, oni ne bi imali potrebu da idu u oru`anu pqa~ku i da masakrirajumali{ane i starice u osmoj deceniji `ivota. Uzeli bi {ta im je neophodno,a u ime vlade u Sarajevu, koju su predstavqali, gra|anima srpskenacionalnosti multietni~ke Republike Bosne i Hercegovine na podru~juselo da sahrani mrtve, napravqena im je zaseda i jedan od wih je bio ubijen. Kada je grupazarobqenih Srba iz sela Me|e bila dovedena u zatvor u Srebrenicu, muslimanski civili suulazili da provociraju i vre|aju zatvorenike.