Српске жртве Сребренице 1992-1995 - Srebrenica historical project

15ubistvo @eqka Giqevi}a, tako|e Hrvata, do objavqivawa ove monografijeniko nikada nije ni ~uo?Ali, najva`nije pitawe koje }e ova kwiga nesumwivo pokrenuti odnosise na samoobmawiva~ko negirawe sopstvenih zlo~ina na bo{wa~kojstrani, uz agresivno insistirawe da su zlo~ini koje su po~inili Srbijedini dozvoqeni predmet razmatrawa. Razloge politi~ke prirode koji stojeiza takvog stava nije te{ko prepoznati, ali daleko su interesantniji psiholo{kimehanizmi koji takav stav uslovqavaju. Pitawe, za{to je bo-{wa~koj strani toliko te{ko da se suo~i sa zlo~inima svojih pripadnika,postavqa se neizbe`no i wegovo kona~no izbijawe u prvi plan ne mo`e sespre~iti. Naravno, sa stru~nog stanovi{ta to nije pitawe kojim bismo semi mogli baviti. Ali mo`emo da podvu~emo krajwe upadqiv kontrast izme|uvrlo malog broja lica iz redova Bo{waka koji su spremni da o tomeotvoreno pi{u i govore, 12 dok na srpskoj strani — ma koliko nepopularnete osobe bile — postoji niz primera (me|u kojima su Nata{a Kandi} iSowa Biserko samo najvidqiviji) javnih li~nosti koje to ~ine. Oni nesamo da prihvataju zlo~ine koji se pripisuju srpskoj strani, i to ~estovrlo nekriti~ki, ve} to ~ine nesmetano i uz punu podr{ku medija i raznihnevladinskih struktura u sredini u kojoj `ive i rade. Oni u srpskom dru-{tvenom miqeu uop{te nisu mete bilo kakvih ozbiqnih pretwi koje bi ihli~no ugro`avale ili im onemogu}avale rad. Naprotiv, neke od tih li~nostisu zapa`ene upravo po tome {to su slobodno i na javnim mestima udarale{amare gra|anima koji se sa wihovim stavovima ne sla`u.IVSrebrenica je paradigma najsurovijih oblika qudske mr`we, podlostii zla, i to je ne{to {to je tokom svoje dramati~ne posete 1993. godinegeneral Morijon vrlo dobro osetio i zatim opisao. Izve{taj o razornomdejstvu te mr`we i o izobilnoj projavi tog iskonskog zla, koji ova monografijasadr`i, nudi veliki broj negativnih, ali korisnih pouka. Madapostoji isku{ewe da se izvede zakqu~ak da bi ovaj jezivi katalog qudskeposuvra}enosti trebalo da poslu`i kao lektira budu}im pokolewima iupe~atqiva lekcija novim nara{tajima kako ne bi trebalo da se pona{amopod bilo kakvim okolnostima, pa ~ak ni prema qudima koje smatramo svojimneprijateqima u ratu, podlegawe tom isku{ewu ipak u sebi krije jednuveliku opasnost. Mi ne smemo ni po koju cenu prepustiti pozornicu iskqu~ivoOri}ima i Tursunovi}ima ovoga sveta, ~ak ni u ulozi antiherojakojih bi svi trebalo da se groze i klone. Kako god ih predstavili, takavekskluzivan publicitet wima i sli~nima svodio bi se na jedno ogromno12 A oni koji to ~ine, poput Xevada Galija{evi}a, Mirsada Fazli}a i Esada He}imovi}a,izlo`eni su sna`nom i solidarnom pritisku svoje zajednice da od toga odustanu, a~esto i fizi~kim pretwama. Da potsetimo, Fazli}u i He}imovi}u se prebacuje {to su sara-|ivali sa norve{kim rediteqem Olom Flijumom u produkciji zapa`enog dokumentarca „Srebrenica:izdani grad“.