Српске жртве Сребренице 1992-1995 - Srebrenica historical project

14Zato je ratno iskustvo srpske zajednice srebreni~kog kraja moraloostati sakriveno, i tako bi ostalo i daqe kada bi se pitali mnogi mo}nifaktori ovoga sveta.IIIMaterijal koji sadr`i ova monografija neizbe`no }e podsta}i napostavqawe mnogih pitawa.Kao {to je poznato, Naser Ori} je pred Me|unarodnim tribunalom uHagu bio oslobo|en krivi~ne odgovornosti za zlo~ine po~iwene protivsrpskog stanovni{tva, sa obrazlo`ewem da on nije bio stvarni komandantformacija Armije BiH u Srebrenici, nego samo jedan od vi{e lokalnihvo|a, i to sa zanemarqivim li~nim uticajem. To se direktno kosi sa izjavomwegovog neposrednog nadre|enog, generala Armije BiH Sefera Halilovi}a,koji je pred kamerama holandske televizije prihvatio da je Ori} bio komandantsvih wegovih jedinica u Srebrenici i da instrukcije koje je od svoje nadre|enekomande Ori} dobijao nisu glasile da okolni srpski `ivaq trebada „miluje“. 10 Kosi se tako|e i sa ocenom komandanta UNPROFOR-a, generalaFilipa Morijona, da na tom podru~ju Ori} nije bio bezna~ajnali~nost ve} „gospodar rata“, koji je sprovodio nare|ewa Predsedni{tva izSarajeva. 11 U izjavama svedoka koje se u ovoj monografiji navode tako|e seOri}ev polo`aj opisuje kao polo`aj odgovornog komandanta u Srebrenicina bo{wa~koj strani, koji predvodi jedinice u napad, javno se hvali izvr{enimosvajawima, pose}uje i isle|uje zarobqenike u zatvoru itd., {tosve jasno ukazuje na wegov pravi zna~aj.Daqe, u selu Podravawe pripadnici Armije BiH izvr{ili su stravi~nezlo~ine nad civilnim stanovni{tvom. Skoro potpuno su uni{teneporodice Ili}, Mijatovi} i Petrovi}. Iza ovog doga|aja ostale su masovnegrobnice u zaselcima @edawsko, Parabu~je i [iroki Dol. Da li se neke odtih masovnih grobnica iz vremena okupacije Podravawa i okoline sadakoriste radi popuwavawa broja bo{wa~kih `rtava genocida?Na 15. godi{wicu Srebrenice, 11. jula 2010, sa velikom me|unarodnompompom i da bi se podvukla multietni~nost stradawa koje su prouzrokovalisrpski agresori, zajedno sa nekoliko stotina bo{wa~kih `rtavasahrawen je i Hrvat Rudolf Hren. Ali sada saznajemo, bar kao kuriozitetako ni{ta vi{e, da se gra|anin @eqko Giqevi}, tako|e Hrvat, pridru`iosrpskim braniocima sela Zalazje i da su ga tamo ubili bo{wa~kinapada~i na pravoslavni Petrovdan, 12.07.1992. godine. Za{to je stradaweRudolfa Hrena postalo makar na kratko predmet svetske pa`we, dok za10 Dokumentarni film holandske televizije o Srebrenici, intervju sa Seferom Halilovi}em,vreme9:09do9:30minuta.11 Svedo~ewe Filipa Morijona pred MKTBJ u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a,Transkript, s. 32045, redovi 1–4.