broj 1060 - PD RB Kolubara

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦКОЛУБАРА8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 Број: 1060 8 28. јул 2009 8 Година XLIX 8Излази месечноКасни енергетска стратегија 8стр. 3небојша ћеран: раздвојићемо рад од нерада 8стр. 5-6

sОснивач и издавач:Привредно друштвоза производњу, прерадуи транспорт угљаРударски басен„Колубара” д.о.о.Директор РБ „Колубара” :Небојша ЋеранГлавни и одговорни уредник:Мирослав ЖивановићРедакција:Даница Вуковић, Дана Аћимовић,Љуба Младеновић, Милун Тадић,др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић,Слободан Младеновић,Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш,Марија Микић, Данијела Матић,Ана Стојановић, Драгана Весковић,Мирјана Димитријевић, Ана Станић,Милеса Караџић, Радмила Лазићи Зоран Станковић (новинари),Милош Павловић (технички уредник),Милан Цвијетић и Александар Рашин(фоторепортери)Славица Станишић (секретар)Адреса Одељења за информисање иРедакције листа „Колубара”:11550 Лазаревац, Карађорђева 38,тел-факс: 011/8123-931,8123-432 лок. 60www.rbkolubara.co.rsredakcija@rbkolubara.co.rsШтампа:Политика aд, Београд, Цетињска 1,Штампарија, Панчевачки пут 47Тираж:15.000 примеракаПрви број изашао је24. септембра 1960. годинеОснивач Привредног друштваЈП Електропривреда СрбијеГенерални директорДрагомир МарковићНасловна страна:Детаљ са тамнавских коповаПоследња страна:Река КолубараCIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије,Београд 658(497.11) (085.3)Месечно:ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290(снимио: Милан Цвијетић)ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСАДРЖАЈУВОДНИККасни енергетска стратегија 3ЉУДИ И ДОГАЂАЈИНебојша Ћеран нови директор „Колубаре” 4наш интервјуРаздвојићемо рад од нерада 5-6„Колубари” треба помоћ државе 7НАША ТЕМАРешавање еколошких проблема 8ПОСЛОВАЊЕ И ПРОИЗВОДЊАПрво полугође на нивоу биланса 9Штедња „скресала” увоз 10Стандарди у „Колубари” – изазови и шансе 11Сателитско снимање – будућност 12из огранака басенаСистеми краћи 7 километара 13Одолели и воденим бујицама 14„Дивља градња” зауставља багере? 15Победили јулске кише 16Брзо саниран пожар 17Погон „кренуо” на време 19издвојена предузећаПотпуно реализовани планови 20Испунили захтеве стандарда 21фељтонПоносни на монтажу „Плаве птице” 22лазаревац„Краћи” за 90 милиона 23образовање и култураПехар из Јужне земље 24Пронађен двојни гроб 25спортВредни и успешни 26Видели само халу 27ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРАs

ХРОНИКА С ПОВОДОМsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКасни енергетска стратегијаНе прође ни један озбиљнији скуп у Србији посвећен енергетициа да се не помене недостатак важног документа- стратегије енергетског развоја. Са јавних говорницаоглашавају се државни функционери највишег ранга, чиновницииз јавног сектора и агенција везаних за енергетику осећајућиобавезу да укажу на неопходност, нужност, неизбежност израде,дораде и иновирања оваквог „далекометног” документа.За сада се остаје на томе. Свеколика српска енергетска елита,упркос реторичком упињању, никако да изнедри стратегију.Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић почеткомове године увео нас је у серију јавних указивања о потребинове српске енергетске стратегије, с обзиром да је важећа,усвојена 2005. године, у потпуностипре вазиђена. Задужен у срп скојвлади за спровођење Стратегијеодрживог развоја, Ђе лић је подсетиода су се околности у светуза протекле четири године толикопромениле да је крајње времеда Србија зацрта кључне правцеразвоја у облас ти енергетике.Према њего вом мишљењу, нашаземља уопште ни је искористиласвоје природ не потенцијале, одизградње но вих капацитета базиранихна лигниту до развојаобновљивих извора енергије. Ђелићуједно оба вештава јавност даје тих дана на седници Владе Министартсворударства и енергетикеприхватило његов предлогда најкасније до маја ове године у сарадњи са другим министарствимаприпреми измењену стратегију енергетике. ПотпредседникВладе подсећа да је крајем новембра 2008. годинеЕУ објавила иновирану енергетску стратегију, показујући даће у наредној деценији много више инвестирати у енергетскубезбедност и независност.Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић искористиоје своје прве јавне наступе средином априла да упозорикако је неопходно што пре утврдити нову, или ревидиратипостојећу стратегију развоја енергетике Србије до 2015.године на основу које послује „Електропривреда Србије”. Каонајодговорнији човек ЕПС-а, он очекује да му власник, у овомслучају држава, да глобалну слику о томе какву компанију жели.Да би се овој компанији омогућило да послује по тржишнимпринципима, неопходно је што пре унети измене у сва кључнадокумента према којима фунционише ЕПС, а реч је, пре свега, остратегији енергетског развоја и низу закона.Документ под називом „Стратегија развоја енергетике РепубликеСрбије до 2015. године” први је овога ранга усвојену српском парламенту 2005. године. Његови приоритети су:технолошка модернизација постојећих енергетских система иобјеката, повећање енергетске ефикасности, веће коришћењенових обновљивих извора енергије, улагање у електроенергетскеизворе са савременим гасним технологијама и изградњанових објеката за производњу електричне енергије. Две годинепотом уредбом Владе Србије донет је Програм остваривања овестратегије до 2012. године.Десет густо куцаних страница овог Програма посвећеноје површинској експлоатацији угља, а на самом почетку овогпоглавља се каже да је први и основни приоритет континуитеттехнолошке модернизације постојећих енергет ских об јеката,система и извора. У тексту су обрађене резер ве и капацитетиза производњу угља на површинским ко по вима, производњаи испорука угља у 2004. и2005. години. Детаљно су разрађенипројекти ревитали зације имодернизације постоје ћих капацитетаза производњу уг ља, програмии пројекти нових и заменскихкапацитета за произ водњуугља са анализом производних ираз војних могућности РБ „Колубара”и РБ „Костолац”.У закључним разматрањимаконс татује се да је у „Колубари”ситуација „знатно деликатнија”у односу на ону у „Костолцу”. Тосе образлаже чињеницама да сунеки копови („Тамнава-Исток”)за вршили експлоатацију, неки суИлустрација: Милан Гамбелићблизу краја (Поље „Д”), а да притом нису припремљени њиховизаменски капа цитети. Наведени су и проблеми са пресељењемгро бља и насеља Вреоци, који могу довести да резерве овога откопабуду исцрпљене до 2010. године. Предвиђа се да ће отварањерезервног копа Поља „Е” трајати знатно дуже од три године.Наглашено је да „Тамнаве-Запад” у достизању годишњег капацитетаод 12 милиона тона „значајно касни”. Касни и отварањезаменског копа „Велики Црљени”, а проширивање Поља „Б” ћеонемогућити да у догледно време достигне пројектовани капацитетод три милиона тона лигнита. Када је реч о снабдевању ТЕ„Колубара Б” колубарским лигнитом, није постојала упореднастудија о томе да ли је за ове потребе економски оправданијеексплоатисати „Радљево” или „Тамнава-Јужно поље”.Када се има у виду да се многи проблеми, недоумице инејасноће у површинској експлоатацији угља изнети у стратегијијављају и данас, онда је јасно зашто је важно да се што пре донесенова или дорађена стратегија енергетике Србије. Без дугорочнихи прецизно сагледаних циљева и средстава у овој области,енергетика лако може отићи на споредан колосек.Куда онда иде српска енергетика без „далекометног” документа?Мирослав ЖивановићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 3 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssљуди идогађајиНебојша Ћеран новидиректор „Колубаре”Рекордни дневни извозелектричне енергије ЕПС-аsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУправни одбор „ЕлектропривредеСрбије” за новог директораРударског басена „Колубара” именоваоје Небојшу Ћерана, на седнициодржаној 3. јула.После спроведеног конкурса задиректоре 11 привредних друштава,која послују у саставу ЕПС-а, накоме је учествовало 158 кандидата,нове директоре је Управном одборупредложио Драгомир Марковић,генерални директор ЕПС-а.За нове директоре именовани су: Драган Станковић (ХЕ„Ђердап”, Кладово), Миодраг Читаковић („Дринско-лимскехидроелектране”, Бајина Башта), Петар Кнежевић (Термоелектране„Никола Тесла”, Обреновац), Драган Јовановић („Термоелектранеи копови Костолац”, Костолац), Милош Сарамандић(„Панонске термоелектране-топлане”, Нови Сад), СтеванМилићевић („Електродистрибуција Београд”, Београд), ТомиславПапић („Електровојводина”, Нови Сад), Слободан Михајиловић(„Електросрбија”, Краљево), Бобан Милановић („Центар”,Крагујевац)и Драгољуб Здравковић („Југоисток”, Ниш).Нови директори привредних друштава дужност су преузели10. јула. Н. Ж.s 4ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПотребно 700 милиона евраРударски басен „Колубара” мораће да повећа производњуугља за 13 милиона тона годишње, након пуштања у рад двенове термоелектране, оценио је државни секретар у Министарствуза рударство и енергетику Србије Радивоје Милановић. Унове копове у РБ „Колубара” требало би да буде уложено око 700милиона евра, да би било обезбеђено довољно угља за рад новетермоелектране „Колубара Б” и трећег блока термоелектране„Никола Тесла Б”.– Додатни угаљ биће обезбеђен из нових површинских копова„Радљево” и „Јужно поље”, а новац за њихово отварање једнимделом из средстава Рударског басена „Колубара”, а другим изкредита „Електропривреде Србије” – рекао је Милановић. А. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssТрећа верзија Програма ЕПС-аТрећа верзија Програма пословања „Електропривреде Србије”за 2009. годину усвојена је, 3. јула, на седници Управног одбораЕПС-а.Први пут овај Програм предложен је Влади Србије новембрапрошле године, па крајем фебруара 2009-е, али је и тада изосталасагласност Владе. Због околности у свету које су се битноизмениле, ЕПС је сачинио трећу верзију, у којој није предвиђенони једно поскупљење струје и потпуно су другачија предвиђањау погледу овогодишњег кретања цена, курса и бруто домаћегпроизвода. Због погоршања економске ситуације у земљи, новомверзијом Програма предвиђен је и мањи проценат наплатеиспоручене електричне енергије. Све ово условиће, премаобјашњењу из Дирекције за економско-финансијске послове, даЕПС у овој години оствари губитак од 12 милијарди динара.Н. Ж.Највећи дневни извоз струје до сада забележен у „ЕлектропривредиСрбије” остварен је 2. јула, када је продато 19,8 милионакиловат-сати. Тог дана за слободно тржиште радили су блокови уелектранама укупне снаге 1.084 мегавата, што је рекордно дневноангажовање за купце на слободном тржишту. Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНаграду примило 637 радникаНа дан рударске славе светог Прокопија, 21. јула, 637 радника Рударскогбасена „Колубара” примило је јубиларне награде за 10, 20, и 30година верности колективу. За 10 година непрекидног рада награда јеизносила 68.629, за 20 година 131.077 и за 30 година 167.538,60 динара.У овој години право на јубиларну награду остварило је 434 радникаса „Копова”, из „Прераде” 120, Дирекције 76 и „Пројекта” 7. Од укупногброја награђених, за 30 година стажа награду је примило чак 370радника. M. Р.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСвечано обележена рударска славаПразник Светог Прокопија, заштитника рудара, 21. јула свечаноје обележен и у Рударском басену „Колубара”. Ломљење слевскогколача обављено је у цркви у Барошевцу, након чега је положенвенац на спомен плочу рударима штрајкачима из 1939. године.Домаћин славе је била Синдикална организација Површинскихкопова а свечаности су присуствовала и руководства „ЕлектропривредеСрбије” и Рударског басена „Колубара”. Д. М.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПродужен уговор са ВМАУговор о пружању медицинских услуга, на период од годинудана, између Војномедицинске академије у Београду и РБ „Колубара”и Синдикалне организације „Колубара” као корисника услугапотписан је недавно, трећу годину заредом.По уговору на ВМА ће се вршити систематски и специјалистичкипрегледи запослених, контролни прегледи радника који долазе удодир са изворима јонизујућих зрачења, инвалида и запосленихкод који постоји ризик од настанка инвалидности, прегледи услучају повреде на раду и они који захтевају стручно мишљење окоупућивања на рехабилитације и превенције инвалидности, као иболничко лечење Уговор не подразумева услуге стоматологије,естетске и пластичне хирургије. Н. Ж.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

РАЗГОВОР СА НЕБОЈШОМ ЋЕРАНОМ, НОВИМ ДИРЕКТОРОМ РБ „КОЛУБАРА”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРаздвојићемо рад од нераданаш интервјуВелики изазов мотив за прихватање одговорног места - првогчовека „Колубаре”. Поред развојне компоненте неопходнамодернизација у организационом смислу. Један од приоритетаобезбедити средства за наставак инвестиција да би сеотворили нови копови. Следи реорганизација Дирекције. Ниједошао да отпушта људе. Питање Вреоца једно од судбинских заенергетски сектор СрбијеНебојша Ћеран је нови директор „Колубаре”изабран конкурсом између24 кандидата. То је први путод када је уведен вишепартијски систему Србији да Рударски басен добијанајодговорнијег руководиоца јавним надметањеми то човека који није запослену басену. Ћеран се одазвао позивуда за лист „Колубара” одговори на питањаве зана за суштину свог програмара да, наставак реор ганизације и реструктурирања„Колубаре”, решава ње питањавишка запоследних, проблеме саисељавањем Вреоца и изнесе прве утискео „Колубари”.На конкурс за директора РБ „Колубара”поред Вас при јавило се још 23кандидата, што је највише заинтересованих од свих 11 руководећих местапривредних друштава која послују уоквиру ЕПС-а. Како објашњавате оволикузаинтересованост да се буде првичовек највећег Рударског басена у Србији?Највећи број заинтересованих за директораРБ „Колубара” од 11 руководећихместа привредних друштава ЕПС-аs Најтеже године у протекле две деценијезна чи да људи имају свест о томе да јеовај Рударски басен реално један однајзначајнијих делова у „ЕлектропривредиСрбије” и да се сагоревањем угља изовога басена, највише у објектима ТЕ „НиколаТесла”, практично произведе ви ше од50 одсто електричне енергије у Србији. Тоје довољно за људе из енергетског секторада знају колики је значај „Колубаре”. Истовремено,сматрам да „Колубара” представљавелики изазов за менаџере у и окоЕПС-а, зато што је она предуслов стабилнепроизводње и остварења биланса електричнеенергије, како у будућности такои реализацији планираних инвестицијаЕПС-а, пре свега мислим на изградњутермоелектране „Колубара Б” и ТЕ „НиколаТесла Б3”, који би требало да практичногарантују свима нама у рударскоми термо сектору ЕПС-а будућност у видуплата, а грађанима Србије довољно електричнеенергије.Шта Вас је определило да конкуришетеи да прихватите одговорну улогудиректора РБ „Колубара”?Пре свега реч је о великом изазову.Мислим да је моја претходна каријераОбјашњавајући зашто је 2000. на 2001. годину за њега била велики изазов,Небојша Ћеран каже:- То је била у енергетском смислу за термо сектор најтежа година у протекледве деценије, када је у појединим данима наша фирма, мислим на „Колубару”и ТЕ „Николу Теслу”, производила више од 70 одсто струје у Србији, због лошехидролошке ситуације и других околности. Касније сам у каријери имао новизазов око покретања пројекта еколошке модернизације ТЕ „Никола Тесла”.Практично са колегама сам направио дугорочни програм модернизацијеТермоелектране почетком 2000-те и наредне две године. Тада су реализованепрве велике еколошке инвестиције кроз уградњу електрофилтера иотпепељивање. До сада је у ове чисто еколошке инвестиције уложено 10милиона евра. Изазов се састојао у томе да се почне мењати свест у ЕПС-у окоекологије. Зашто то причам? Екологија је пре тога била, жанровски речено,задња рупа на свирали. Ништа озбиљније није се улагало у њу.би ла увек скопчана са великим изазовима. При томе мислим на прихватање„в.д. периода” у ТЕ „Никола Тесла” 2000.на 2001. годину. Мислим да је у „Колубари”,поред развојне компоненте, потребнови ше модернизације у организациономсмислу и на томе ћу радити. Очекује насодговоран посао раздвајања рада од нерада.У ЕПС-у и „Колубари” се, иза једногогромног и ударничког рада већег бројарадника, некако у дугом временском периодузакачило нешто паразитско, штоможе да дискредитује рад људи који савесноизвршавају своје послове. Зато самсигуран да ћу имати подршку запосленихкоји савесно раде свој посао.С обзиром да је овај интервју Вашепрво појављивање у нашем гласилу усвојству директора РБ „Колубара”, логичноје да укратко представите суштинупрограма рада којим ћете се руководитиу Рударском басену?Настојаћу да обезбедим средства занаставак инвестиција да би се отворилинови површински копови, што је једанод приоритета. Око овога очекујем подршкуи локалне самоуправе и меснихза једница, јер без заједничког рада, уколиконе будемо озбиљни и одговорни,угрозићемо будућност копа, „Колубаре”,Србије и људи који живе на овом простору.Смањење трошкова пословања такођеје један од изазова који ме чека „Колубари”.Свођење трошкова на неопходнумеру је задатак који сам добио од руководстваЕПС-а за наредни период. }}БРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 5 sСнимио: Александар РашинНебојша Ћеранsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssssss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss Да ли у овом тренутку можете да кажете нешто више о ца и сутра ћемо разговарати на ту тему. Убрзо ћемо урадити пресекстања и план динамике конкретних послова са којима ћемоss сво јим првим пословним потезима? Ко ће чинити „Колубарин”мeнаџмент и хоће ли при његовом избору важну улогу изаћи јавно пред Вреочане и њихову Месну заједницу. Концептsssss играти партијска припадност?је да почнемо да испуњавамо оно што смо конкретно договорили,правимо уговоре са свим Вреочанима који имају вољу да сеss Могу да кажем, пре свега, да ће бити извршена реорганизацијаss Дирекције РБ „Колубара”. Приметио сам неке организационе селе и јасну ситуацију око објеката и да кренемо да исплаћујемоss пропусте и недостатке у самом месту и улози Дирекције у колективу.У сваком случају њена организација неће изгледати као до озбиљан и коректан партнер, јер су у писму навели да сумњајуавансе како је договорено. Надам се да ће убрзо схватити да смоssss сада. Не могу данас да кажем ко ће бити моји непосредни сарадници.Када треба да се уради конкретан посао, водићу рачуна коју с правом указују грађани Вреоца, то се мора решити на на­у нашу озбиљност. Што се тиче заштите животне средине, наsssss о томе ко може да га уради, а не из које је странке. Једноставно чин који је прихватљив за њихов нормалан живот. Пре неколиконедеља Скупштина Србије је донела сет од 16 такозванихss речено, „Колубару” ће водити људи који могу да одговоре изазовимапосла, а да ли ће они бити из неке партије или не то еколошких закона, који, поред осталог, дефинишу како једанssss ме неће интересовати. Зато ће моје основно питање бити: шта енергетски објекат мора да се понаша у тој области. „Колубара”ss знаш да радиш? По том питању имам одрешене руке, јер су члановиУправног одбора и руководства ЕПС-а свесни изазова и Не прође ни један озбиљан скуп о енергетици у Србијиће направити програм прилагођавања тим законима.sssssозбиљности посла који је потребно урадити у „Колубари”. а да се не помене енергетска стратегија. Да ли се недостатакss Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић је у првомобраћању јавности најавио убрзане реформе у „Електронихпоследица у реализацији развојних програма РБ „Колу-овог иновираног документа осећа и може ли имати негатив-ssss привреди Србије”. Шта чека „Колубару” у том погледу и да бара”?ss ли имате јасну слику кроз шта треба да прође овај Рударски Сваки стратешки план мора да се периодично иновира. Такоје дошло време да се учини и са српском енергетском стра­ss басен да би реформисан постао профитабилaн део ЕПС-а?ss У току је израда једне студије око даљег реформисања тегијом. Постоје реални услови за развој рудника и изградњуsss„Електропривреде Србије”. Генерални директор ЕПС-а формираоје тим људи који ради на реформи и реструктурирању овог лошки заштићени према одговарајућим стандардима. Што сетермоелектрана у Србији који ће, свакако, морати да буду еко­ssss Јавног предузећа. „Колубара” ће свакако бити део тог процеса. тиче цене електричне енергије, она наравно мора да расте, јер јеss Очекујем да о томе ускоро детаљније поразговарамо када први убедљиво најнижа у региону, али морамо и ми у ЕПС-у и „Колубари”да искористимо неке ресурсе у нашој кући како би допри­ss званични материјали изађу у јавност.ss Генерални директор је том приликом такође нагласио да нели да енергетски сектор послује на профитабилним основама.Свакако да ће се у енергетској стратегији Србије наћи местаss упркос наставку реструктурирања и реорганизације ЕПС-аss „... отпуштања радника у условима кризе, неће бити, нарочитоне без адекватног социјалног програма...” С обзиром да у две нове термоелктране на бази колубарског лигнита. Будућиsи за „Колубару”. Када ово кажем имам на уму планове изградњеssss „Колубари” као и у осталим деловима ЕПС-а има вишка запослених,како намеравате да решите овај проблем?зависности од тога колико у нама као руднику буду препозна­стратешки партнер ће доносити своје одлуке добрим делом уssss Нисам дошао у „Колубару” са задатком да отпуштам људе. вали озбиљног партнера. Без тога нико није спреман да улажеss Руководство ЕПС-а је потпуно свесно тешке економске ситуацијеу свету, региону и Србији. У овом тренутку, након првих Какви су Ваши први утисци о „Колубари”? Са каквиммилијарде евра у српску енергетику.ssss сагледавања стања, могу да кажем да ћу покушати да тај проблем проблемима сте се срели на самом почетку свог мандата, аsss решавам кроз озбиљну пословну политику у дужем временском шта истичете да је добро у Рударском басену?ss периоду. То пре свега значи да ћемо кроз природан одлив људи,ss тј. одласком оних који испуњавају услове за пензију, знатноss У Европи граде термоелектране на угаљs смањивати број запослених. Покушаћемо да нађемо начина даss упослимо оне људе у „Колубари” који данас немају посла. У свакомслучају концепт ће се заснивати на томе да они преузму да О актуелној ситуацији у енергетском сектору Европеssss раде неке услуге које плаћамо другима. Вероватно ће неки беспосленидобијати конкретне понуде да прихвате неки одређени - Последњих година сведоци смо да се у Европи градиНебојша Ћеран каже:sssss посао у другом организационом делу „Колубаре”. Надам се да низ термоелктрана на угаљ. Наравно оне су опремљенеss ће понуду прихватити, јер коме год треба ЕПС-ова плата мора комплетним постројењима за заштиту животне срединеss се латити неког озбиљнијег и тежег посла. Уверен сам да ћу уsод хомогенизације до одсумпоравања димног гаса. Истоs овоме имати подршку синдиката „Колубаре”, јер нећу радитиsтако цена елекричне енергије у свету у дугом периодуs против интереса оних који заиста раде. У каснијем периодуssуназад има тренд пораста. Тако је и у нашем окружењу.покушаћу да направимо јаснију разлику у плати оних који суsssозбиљно упослени и оних који нису.ss Упркос амбициозним програмским документима, не баш Мада је још рано да износим детаљнија запажања, указаћу наss охрабрујуће за развој „Колубаре” делују околности око Вреоца,са чијим се исељавањем касни. Ситуацију додатно ком-Ево, прошла је тек половина године, а ми смо на многим важ­проблем са финансијама и поштовањем финансијских планова.ssss пликује недавна одлука збора ове месне заједнице да „... не ним трошковним позицијама направили такве пробоје да смоss дозвољава даље, било какве активности у вези пресељења добрим делом потрошили средства планирана за целу годину.ss месног гробља и Вреоца, док се претходно не реализују све Затим, проблем у односима са ћеркама фирмама, чији је оснивачдржава. Склапани су са њима нејасни уговори и створениsssдосадашње обавезе из поменутих докумената, а посебно неss обезбеде посебни услови за нормалан живот грађана Вреоца непрецизни односи. Много ће времена требати да се посветиss (пијаћа вода, смањење загађења, обезбеђење лекара и др.)”. оздрављењу тих односа. Пре мог доласка на место директора иss Како разрешити овај Гордијев чвор?сада носим снажан утисак о добрим производним резултатима.ss Питање Вреоца је једно од судбинских не само за „Колубару”него и за енергетски сектор Србије. Реализација програ­да „Колубара” остварује све производне планове, задовољаваМислим да нико не може остати равнодушан пред чињеницомssss ма исељавања Вреоца касни. Међутим, по мом мишљењу, то билансе и да на депонијама у термоелектранама има довољноsssзакашњење се да надокнатити. Наредних дана овом проблематикомћемо се доста бавити. Данас сам имао састанак око Врео­Разговор водио: Мирослав Живановићугља. То је најважније, али није једино важно...ssss 6ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ВЛАДАН ЈОВИЧИЋ: за време мог мандата ДИРЕКТОРа РБ „КОЛУБАРА”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss„Колубари” треба помоћ државеНезадовољан сам односомоснивача према „Колубари”и ангажовањем појединихсарадникаНеколико дана по именовању новог,бивши директор РБ „Колубара” мрВладан Јовичић, непосредно уочипри мо предаје дужности, одазвао се позивуда за лист „Колубару” каже нештовише о свом учинку у протеклих вишеод годину и по дана колико је руководиоРударским басеном. Занимљив је његовосврт на то чиме је задовољан, а чиме не,да ли је било пропуста у „Колубари” докје он био њен први човек. Интересовалонас је и како гледа на положај „Колубаре”у ЕПС-у и у каквом стању оставља наследникупривредно друштво. У међувремену,Јовичић је постављен за извршног директора„Колубаре”.У каквом привредном амбијенту јепословала РБ „Колубара” и шта бистеиздвојили као најбитније карактеристикепериода у коме сте били директорРударског басена?„Колубара” је протеклих годину и подана пословала у истом, ако не и лошијемпривредном амбијенту од многих сличнихпривредних друштава, јер се уз ширипривредни миље морала прилагодити иутицајима три општине на којима имамонаше погоне. Посматрамо ли искључивопроизводњу у овом периоду, „Колубара”је 2008. године остварила највећигодишњи учинак у својој историји, ископавшивише од 30,5 милиона тона угљаи око 73 милиона кубика јаловине, што једруга најве ћа производња икада остварена.Упркос овако добрим производнимрезултатима, захваљујући привредним (не)приликама у Србији и применом такозванихтрансферних цена у ЕПС-у, „Колубара”је завршила прошлу годину са финансијскимгубитком.Којим сте пословним и производнимрезултатима у „Колубари” задовољни икоје бисте истакли?Рударски басен је на путу да постанеквалитетно уређен систем јер смо почелида примењујемо одговарајуће сис темеуправљања квалитетом и заштитом животнесредине ISO 9001 и ISO 14001. „Колубара”ће тако бити ближа међународноуређеним предузећима са којима можемода комуницирамо на ква литетнији иозбиљнији начин. Увођењем ових стандардарада и квалитета и за животнуСнимио: Милан Цвијетићсредину „Колубара” неће моћи да дођеу процесе стихије него ће радити поустаљеним процедурама, за шта ће добитиодговарајуће сертификате. Да подсетим,у међувремену су обједињени записницио бенифицираном радном стажу,а приводе се крају и процене ризика зазапослене чиме су се створили услови дасе „Колубара” организује као савременопредузеће.Владан ЈовичићКако процењујете положај РБ „Колубара”у „Електроприв реди Србије” икакве сте пословне потезе повлачили дасе тај статус поправи?Наше привредно друштво мора даужива равнопра ван третман као и осталечланице ен ергетског сектора, ако неи да буде у по вољнијем положају. „Колубари”може и мора да помогне држава,јер је у кризним периодима „Колубара”била та која је највише допринелада се превазиђу несташице електричнеенергије. Положај Рударског басена ни јеу потпуности јасно дефинисан а то је последицанедостатка енергетске стра тегије.Однос државе и ос нивача према „Колубари”мора да буде много одговорнији.С друге стране, Рударски басен морада препозна и решава проблеме да би усваком смислу био лидер, а не само штосе тиче производње.Када анализирате Ваш и доприносВаших најближих сарадника у протеклих1,5 година, да ли је било пропустаи шта је могло да се уради боље?Будући да Србија нема енергетскустратегију, нема је ни „Колубара”. Својимличним неуспехом сматрам што овакавдокумент, за који сам дао налог да се урадипројектни задатак, није угледао светлостдана у Рударском басену. Стратегија бинам помогла да се не бавимо такозваним„ћошкарењима” и пребацујемо машине иопрему са једног на други део Поља „Д”због нерешеног расељавања Вреоца. Даје постојала довољна заинтересованостдржаве, „Колубара” не би постала талацисељавања Вреоца. Незадовољан сам какоодносом оснивача према „Колубари”,тако и ангажовањем појединих мојих непосреднихсарадника, од којих сам неке„стопирао”.У каквом економском и технолошко-производномстању остављате „Колубару”свом наследнику? Да ли је Вашпретходник Вама оставио у бољем илилошијем стању Рударски басен?Наћи ће се доста душебрижника којиће тврдити да је расипано доста новца.То говори о нашој навици да наводно свезнамо и да се у све разумемо. Тежио самда се „Колубарино” име помиње са поносомне само приликом добре производње,него да се она препозна на сваком делупогона, у добром инжењерском кадру,по оствареним плановима развоја, по успешноурађеној рекултивацији. У којојмери сам у томе успео ствар је стручнепроцене.На шта ћете свом наследнику указатида обрати пажњу у „Колубари”?Мора да се обрати паж ња на раднуснагу у смислу њене што ве ће искоришћености.У овој години више од500 радника треба да оде у пензију. То сувећином искусни радници, а њих нећеимати ко да замени јер је још увек наснази одлука о забрани запошљавањанове радне снаге. „Колубара” је великии инертни систем, зато мора да има већиброј запослених, који ће представљатинеку врсту резерве у непрекидном процесупроизводње и развојним циклусимаРударског басена. У сваком случају,сугерисаћу мом наследнику да обратипосебну пажњу да се мора водити рачунао природном току стицања радногискуства, јер није суштина да сестално потенцира да ли „Колубара”има или нема вишак запо слених. Требасе питати: колико би кош тало државуи ЕПС уколико „Колубара” не би ималаод го варајућу радну снагу без које не бимогла да одговори великим потребамадржаве.М. ЖивановићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 7 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sнаша темаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 8У БРИСЕЛУ ПРЕДСТАВЉЕНА „ЗЕЛЕНА КЊИГА ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРешавање еколошких проблемаПредставници европскихинституција подржалидокумент којим се ЕПС суочаваса питањем одговорности зазагађење природног окружењаПубликација „Зелена књига ЕлектропривредеСрбије”, документ ко ји „састановишта водећег про извођача идистрибутера електричне енергије у региону,али и највећег мерљивог загађивача,сагледава у целини све своје потребе иобавезе у области заштите животне средине”,представљена је, 23. јуна, у Бриселу,званичницима енергетског сектораЕвропске уније, предвођеним ФабрициомБарбасом, директором Директоратаза енергетику ЕУ.Снимио: Александар РашинМихајло ГаврићКњига, која садржи све пројекте имере за заштиту животне средине које„Електропривреда Србије” планира дареализује до 2017. године, представљенаје у оквиру „Зелене недеље” Европскеуније, а у делегацији ЕПС-а, предвођенојгенералним директором компаније ДрагомиромМарковићем, били су ауторидокумента – Михајло Гаврић, директорСектора за заштиту животне средине уДирекцији за стратегију и инвестицијеЕПС-а, Александар Влајчић, заменик директораПД ТЕНТ и Братислав Чеперковић,извршни директор ЈП ЕПС.Публикација, која је домаћој стручнојјавности званично представљена насвечаности одржаној у Југословенскомдрамском позоришту у Београду, односисе на, како стоји у поглављу „Циљеви исврха документа”, „приоритетне програмеактивности у оквиру заштите животнесредине у термоенергетском сектору,који су основа за планирање домаћихинвестирања и усмеравање средстава међународнепомоћи, чија се ефективностмора унапређивати”. Идеја је да се створипетогодишњи програмски оквир иобезбеди неопходна финансијка помоћмеђународних институција за његову реализацију,а аутори напомињу да је „Зеленакњига” написана у складу са већпостојећим стратешким оквиром, штозначи националним развојним приоритетимаи циљевима који су дефинисаниу значајним документима Владе и „ЕлектропривредеСрбије”.„Зелена књига” је први документ овеврсте који долази из неке земље потписницеУговора о енергетској заједнициЈугоисточне Европе”, а на представљањуу Бриселу представници најважнијих европскихинституција које се баве питањемзаштите животне средине истаклису да би она требало да буде пример којитреба да следе и остале земље и компанијеиз региона.„Roud map” према ЕУСастављајући ову публикацију, „ЕлектропривредаСрбије” је показала да је упот пуности свесна своје објективне одговорностиза стање животне средине, којапроизилази из технологије којом се ради,али и распростирања постројења.– „Зелена књига” је само један одбројних корака којима покушавамо дауспоставимо модел који би подразумеваоделовање неколико равноправних партнерау процесу усклађивања законодавствакоје уређује област екологије, али ињегове имплементације – са једне странеЕПС-а, а са друге извршне власти РепубликеСрбије, институција међународнезаједнице и, евентуално, локалне самоуправена територијама на којима се налазенаша постројења – објашњава МихајлоГаврић.Гаврић подвлачи да је енергетскисектор, по обавезама које је преузео ратификујућинајважније документе ЕУ,већ постао члан међународне заједнице.– Да би смо постали члан и по правима,морамо омогућити испуњење ипримену свих стандарда које смо прихватили.„Зелена књига” је „roud map”ЕПС-а према ЕУ, у смислу хармонизацијеи усаглашавања, али део који је сада завршенсе односи само на термоенергетскисектор. Да би пројекат био комплетан,у деловима документа који тек треба дабуду написани, биће третирани и рударскии хидросектор. Посебно поглављебиће посвећено климатским променамаи плану адаптације ЕПС на захтеве којипроистичу из „Кјото протокола”.Неопходна подршка државе имеђународних институцијаИначе, „Електропривреда Србије” планирада до 2015. године у пројекте заштитеживотне средине уложи 1,2 милијардеевра, и да тиме у овој области одрживогразвоја оствари своју лидерску позицијуу региону Југоисточне Европе. Пре свега,улагаће у смањење емисије штетних гасоваиз термоелектрана и рекултивацијуземљишта и речних токова, на чему седео пројекат већ остварује.– Шест, или, евентуално, осам годинадо 2017-е, која је такође један од роковакоји се помињу, делује као дуг период,али, када су у питању овако обимни исложени пројекти, то за ЕПС значи – сутра.Процес додатно усложњавају великеактивности компаније на изградњинових постројења која се истовременопланирају. Упркос свим отежавајућимоколностима, урађено је доста тога и сматрамда нам „пролазно време” није лоше.Међутим, дошао је тренутак када и државамора озбиљно да се укључи у овај процес.„Електропривреда” једноставно ниједовољно моћна да би сама „изгурала”овако озбиљне непривредне инвестиције,без обзира колики је њихов значај заСрбију, уколико у помоћ не прискоче инаша Влада и међународне институције –каже Гаврић.„Зеленом књигом” ЕПС је потенцијалнимдонаторима представио тренутнуситуацију у термоенергетском сектору,изложио пројекте чија реализација је планиранау периоду до 2017. и процену неопходнихфинансијских средстава. Премаречима Михајла Гаврића, европски комесарза енергетику је, уз подршку представникачитаве енергетске заједнице, уБриселу покренуо иницијативу да ускоробуде организована посебна донаторскаконференција за „ЕлектропривредуСрбије”.А. СтанићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИскопано 13,8 милионатона угљаНа површинским коповима Рударскогбасена „Колубара” за првих шестмесеци ове године ископано је око 13,8милиона тона угља, што је један постомање од плана.Према подацима Службе за координацијупроизводње „Колубаре”, највећаколичина угља од 6,2 милиона то наископана је на Пољу „Д”, што је 97 одстоод плана, док је на „Тамнава-Западномпољу” произведено око 4,2 милионатона лигнита, око 90 одсто од планираног.Највећи пребачај плана на угљуод 23 одсто забележен је на „Тамнава-Источном пољу”, где је ископано вишеод 2,3 милиона тона. На Пољу „Б” произведеноје око 950 хиљада тона угља,или 15 одсто преко плана.У првој половини 2009. године уРБ „Колубара” откопано је и одложеновише од 32,3 милиона кубика откривке,што је два милиона преко плана, илиседам одсто изнад биланса. Највећипремашај плана од скоро 20 посто остваренје на копу „Велики Црљени”,где је откопано око 3,8 милиона кубикачврсте масе. На „Тамнава-Западномпољу” забележена је производња од око9,6 милиона метара кубних јаловине ипребачај плана од 17 одсто. На Пољу „Б”откопано је нешто више од два милионакубика откривке или 15 посто вишеод биланса. Највише јало вине откопалоје Поље „Д”, више од 16,8 милионакубика, што је приближно планиранојколичини. Н. Ж.Производња „Прераде”Укупна производња „Прераде” токомпрвих шест месеци ове године из носипреко 7.291.000 тона лигнита, што је незнатанпребачај у односу на 7.273.000,колико је планирано за овај период.Сува сепарација остварила је производњуод преко 5.800.000 тона, штоје приближно на нивоу планираног,а сличан резултат остварили су и погониМокра сепарација и Железничкитранспорт, који су произвели и превезлискоро 1,4 милиона тона угља.У истом периоду, у Сушари је осушено210.931 тона, уместо планираних231.000, што је око 91 одсто од планираног,док је Топлана произвела 292.600тона паре, чиме је остварила око 95 одстоплана за овај период. Нешто мањапроизводња од предвиђене у ова двапогона проузрокована је пожаром којије избио у погону старе Сушаре 8. маја.Током јуна, укупна производња „Прераде”била је 703.942 тона лигнита, узнапомену да су током овог месеца свипогони осим III фазе Суве сепарацијебили у редовном годишњем ремонту.А. С.ШЕСТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА рб „КОЛУБАРа”Прво полугођена нивоу билансаПроизводња лигнита једанпосто испод плана, јаловинаседам одсто изнад. Кашњењеуласка у атар Вреоцапроузроковало реконструкцијеБТО система Поља „Д” иутицало на производњуоткривкеШестомесечна производња угља наповршинским коповима Рударскогбасена „Колубара” износилаје 13.815.754 тона лигнита, што је једанпосто испод биланса. У истом периодуоткопано је и одложено 32.334.116 кубикајаловине, два милиона више од плана,односно седам посто изнад биланса.У првом полугођу, када је реч о производњисушеног угља, остварено је 91посто од плана (210.932 тоне), а подбачајје последица како пожара на старој Сушари,тако и слабијег квалитета угља саПоља „Б”, који прави проблеме приликомсушења.Према речима Миленка Вулићевића,помоћника директора РБ „Колубара” запроизводно-техничке послове, производњалигнита нижа је један посто од планапре свега због ниских температура токомјануара, када је био смањен одвозугља према термоелектранама. Један одразлога подбачаја је и вишемесечни застојрада ТЕ „Морава” у Свилајнцу. Ипак,ка ко наводи наш саговорник, откривенеколичине угља од преко 20 милиона тонагарант су да нема бојазни за остварењегодишњег плана производње лигнита у„Колубари”.Стање на депонијама у термоелектранама„Никола Тесла А”, „Никола Тесла Б”,„Колубара” и „Морава” је прекопланско,односно све депоније су пуне угља.Производња откривке од седам постопреко плана је добар производни резултат,али гледано уназад на коповима „Колубаре”годинама је проценат премашајабиланса био знатно већи.– Резултати на откривци су последицареконструкције јаловинских системаПоља „Д”. Сви БТО системи дошли су допројектоване границе наспрам вреочкоггробља, па због немогућности уласка уовај део, урађене су реконструкције система,који сада раде на откопавању кипе,у функцији откривања угља Поља „Е” –говори Вулићевић и објашњава да ће БТОсистеми радити на новим позицијамасве док се не исели гробље у Вроцима, апотом ће поново бити премештени налокацију испод гробља и радиће у зонипроширења Поља „Д”.Откопавањем угља испод вреочкоггробља биће обезбеђен биланс угља у наредномпериоду и добиће се довољно временаза отварање Поља „Е”, које је планиранизаменски капацитет за Поље „Д” икоје ће дугорочно обезбедити потребнеколичине угља за постојеће термокапацитете.– Прича око уласка у атар Вреоца почелаје још децембра 2004. године, што говорида је било довољно времена за припремуи реализацију. Пројекат је у стартубио оспораван, а потом и успораван, пасмо се зато нашли у великом цајтноту.Ипак, још постоји наде и времена, ако сепостигне договор и до краја године кренеса измештањем гробља – истиче директорВулићевић.Крајем године почеће производња лигнитана новом копу „Велики Црљени”,чиме ће се знатно поправити квалитет угљаса тамнавских копова. До краја го динебиће купљен уређај за праћење ква литетаугља, који ће знатно олакшати посао запосленимакоји су задужени за праћењеквалитета угља на „Тамнава-За падномпољу”.Према најавама, нови БТО системна откривци на „Западном пољу” бићеукључен у производни процес до крајагодине, чиме ће се већ 2010. године,производња угља на овом копу повећатина 12 милиона тона годишње.– Следеће године очекујемо и петмилиона тона лигнита са површинскогкопа „Велики Црљени”, а крајем 2012-е иса Поља „Ц” око пет милиона тона. Новеколичине угља са ова три копа ублажићепроблем биланса у наредном периоду,али неће осигурати довољне количинепотребне за термокапацитете, ако се навреме не уђе у проширење Поља „Д” –упозорава Миленко Вулићевић.Н. ЖивковићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 9 sпословање ипроизводњаsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

СЛОБОДАН РАДОСАВЉЕВИЋ, ДОБИТНИК ПРВЕ НАГРАДЕ ЗА стручни радssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСтандарди у „Колубари”- изазови и шансеПризнање Конференције за практично моделирање и применуу производњи заокружило године научног рада. У „Колубари”постоји реална могућност примене метода и моделаУорганизацији Истраживачког цен тра„Пријевор” (Чачак), у Београ ду је крајемјуна, одржана 12. конференцијаICDQM - управљање квалитетом и поузданошћу.Прва награда за рад у домену практичнихпримена додељена је сарадникуза квалитет у РБ „Колубара” мр СлободануРадосављевићу.Суштина рада на тему „Ризик одаерозагађења у преради угља” је проблемдеградације животне средине у ру дарству.Деструкција еко-система, сма њивање необновљивихи обновљивих ресурса као последицачовекових активнос ти се, измеђуосталог, може посматрати и са глобалногаспекта. Рударско-енергетски комплексикод нас имају доста удела, а најчешће екодеструкцијесу: загађивање ваздуха, водеи тла, заузимање пољопривредног и шумскогземљишта, поремећаји еко-система,негативне промене предела и климе, бука,вибрације...– У раду се указује на потенцијалнеризике од реално могућих деструктивнихаспеката код аеро-загађења у процесупрераде угља, а истовремено се дајуи нека од могућих решења. Анализаризика у РБ „Колубара” требало би дазаузме посебно место, с обзиром на чињеницуда резултати до којих се долазимогу допринети квалитетној оперативностикомплетног система. Суштина једа се оваква производња може у потпуностианализирати и, сходно томе, превентивнимактивностима делимично отклонити и ублажити сви ризици. Анали зари зика подразумева један стручнији приступи примену савремених научних моделаи метода. У „Колубари” постоји могућностпрактичних примена метода имодела, а основни циљ је да се у потпуностисагледају сви процеси и изврширашчлањење до најситнијих детаља и помоћусавремених софтверских решења утврдепотенцијалне критичности, као инивои прагова ризика. Сходно томе, следиодређивање метода за минимизирањеризика и ангажовање кадрова који ће тоизвршити, што доноси позитивне резул­АКТИВНОСТИ ОДБОРА ЗА ПРЕСЕЉЕЊЕ ГРОБЉА У ВРЕОЦИМАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУгрожено измештањеОдбор за пресељење гробља из Вреоцапосле друге седнице обратио се,крајем јуна, челницима „ЕлектропривредеСрбије”, Рударског басена „Колубара”и Градске општине Лазаревац, због непоштовањапланиране динамике и могућностида дође до озбиљних застоја упроизводњи угља у „Колубари” и угрожавањаелектро-енергетског биланса државе.Како се наводи у обраћању, Одборза пресељење гробља већ неко време јеонемогућен да настави са интензивнимприпремним радовима на овом послу.– Општинска одлука о забрани сахрањивањана гробљу у Вреоцима се непо штује, па се и решавање проблема непотребноодлаже. Закључци са седницеОдбора достављени су представницимаоснивача како би се разјаснила спорна питањабитна за настављање послова – рекаоје Благоје Алексић, председник Одбораза пресељење гробља у Вреоцима.Закључак свих чланова Одбора је даје потребно правно појашњење и званичандокумент ГО Лазаревац, којим сепрецизно дефинише надлежност Меснезаједнице Вреоци у вези гробља, које јестављено ван употребе на основу прописаопштине, Града Београда и РепубликеСрбије.Н. ЖивковићСлободан Радосављевићтате у укупном раду свих система „Колубаре”– објашњава Радосављевић.Рударски басен „Колубара” је на прагудобијања сертификата ISO 9 001 и ISO14 001, што се уклапа у претходно дефинисанеконцепције и одређења у анализиризика. Након пројектовања оптималногмодела интегралног система менаџментаквалитета (IMS) у „Колубари”, уследи лаје практична реализација. По дистрибуирањудокументације, обављена је пр варедовна интерна, а потом и екстерна провераод стране „Веритекса”, те је „Колубара”сада у обавези да, на основу резултата,дефинише корективне мере и роковеза отклањање истих.По мишљењу мр Слободана Радосављевића,стање система у „Колубари” језа довољавајуће, с обзиром да је у максималнојмери усаглашено са одређењимастандарда.– Сада нам се отварају реалне шансеза још ангажованији и квалитетнији приступу побољшању свих процеса у „Колубари”.Сам чин сертификовања може сепосматрати са различитих становишта. Сједне стране, наше предузеће улази у новопословно раздобље кроз промовисањеквалитета и свих одређења стандарда.Са друге стране, ово је тренутак када Рударскибасен на најбољи могући начинвраћа дуг генерацијама које су годинамасвојим радом успеле да утемеље основеквалитета у производњи. И најзад, „Колубара”је ушла у породицу сертификованихпредузећа „Електропривреде Србије”.Ово је велика шанса за електроенергетскеинтеграције ЕПС-а које нам предстоје наподручју Балкана, а и шире – закључујеРадосављевић.А. СтојановићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 11 sСнимио: Милан Цвијетићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ПОЉЕ „Д”: ИНТЕЗИВНИ ПОСЛОВИ НА ПРЕМЕШТАЊУ рударске механизацијеsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСистеми краћи 7 километараиз огранакабасенаСнимио: Милан ЦвијетићПроизводни резултати на угљу и јаловини приближни плану.Инвестициона оправка IБ БТО система приводи се крају, ускороремонт и измештање IV јаловинског, последњег система којијош увек ради у контурама Поља „Д”Угодини која брише границе Поља„Д”, највећег површинског откопаРударског басена „Колубара” и стваранове контуре овог копа, поред бројнихактивности на пословима измештања иреконструкције система за откоп угља ијаловине, сви редовни радови завршавајусе устаљеном динамиком. О производнимрезултатима, актуелностима и изазовимакоји су пред запосленима Поља „Д”, разговаралисмо са Миланом Петровићем,директором копа.За првих шест месеци текуће годинена Пољу „Д” ископано је близу 6,3 милионатона угља, што је остварење од 98 одстоплана. У истом временском периодуоткривено је и одложено близу 17 милионакубика јаловине, чиме је биланс остварен.– Очекујемо да се производња угљаоствари у планираном обиму, а циљ намје да што дуже пролонгирамо откопавањеугља на Пољу „Д”, како би се стекли условиза откопавање лигнита испод месноггробља у Вреоцима. С обзиром на великиобим послова, рад три система на кипии друге отежавајуће околности, може серећи да ћемо до краја године уложити максималненапоре да остваримо планиранупроизводњу јаловине. Према најавама,„глодар 9” ће почетком новембра изаћииз монтажног плаца, а пуштањем у радјош једног, седмог јаловинског система,на коме ће радити „деветка”, количинаДетаљ са површинског копа Поље „Д”откопане јаловине биће знатно повећананаредних година – објашњава Петровић.У устаљеном режиму рада, уз редованпроцес производње, угљени и јаловинскисистеми измештани су на источну кипуи јужну страну Поља „Д”. Једини системкоји још увек ради у контурама Поља „Д”је IV БТО систем, чије премештање сепланира наредног месеца.Када је крајем јуна завршена инвестиционаоправка угљеног БТУ система,комплетно су премештени и седам километараскраћени угљени системи Поља„Д”. Како истиче наш саговорник, овимреконструкцијама обезбеђена је великарезерва у погонским станицама и осталимделовима који су потребни за монтажунових траса транспортера на источнојкипи и јужној страни копа.Ремонт IБ БТО система, инвестиционаоправка „глодара 5” и „одлагача 3”,као и измештање са северне стране Поља„Д” на простор источне кипе, трају одпочетка јула. По плану, ремонтне активностиће бити готове до 30. јула, а потомследи транспорт багера и одлагача наисточну кипу. Према Петровићевим речима,очекује се да IБ БТО почне са откопавањемкипе од 5. августа.Последњи јаловински систем који сепремешта на нову локацију је IV БТО систем,а годишњи ремонт и измештање најужну страну копа у плану су од почеткаавгуста.Замена свих каблова и компјутера на„глодару 8” планирана је током августа,после чега ће „осмица” бити транспортованана јужну страну, проширени деоПоља „Д”, где ће радити на откопавањулигнита.Како наводи директор Петровић, измештањедва угљена и шест јаловинскихсистема део су плана који је направљенпре две године. Демонтирано је, премештено,намонтирано и стављено у функцију25 километара трачних транспортера.– Добром организацијом посла, правовременимпланирањем, великим залагањем запослених на Пољу „Д” у овојгодини успећемо да зиму сачекамо саседам јаловинских и два угљена система,једним у централном делу копа сарезервама од 15 милиона тона угља идругим на јужној страни. Све пословена измештању производних система копараде запослени Поља „Д” – рекао јеМилан Петровић, истакавши посеб нопреданост и марљивост радника и најавиода се од почетка новембра очекујезначајно олакшање, јер ће до тада гропослова бити завршено.На крају разговора, наш саговорникосврнуо се и на лоше временске условекоји су изненадили током јуна и јула.– За разлику од пролећа, у задњих месеци по дана имали смо отежане условерада због обилних падавина које су свакодневноотежавале производни процессистема који раде на кипи. Лоши временскиуслови смањили су учинак на пословимаизмештања траса система. Ипак,уз велики рад запослених успели смо даиспоштујемо рокове и чекамо бољи временскипериод да завршимо све послове– закључује Милан Петровић.Н. ЖивковићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 13 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss НА ПОЉУ „Б” КАСНИ РЕМОНТ „ГЛОДАРА 4”ss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПроблем са редукторомssssssssssss На површинском копу Поље „Б” радови на ремонту „глодара4-малог”, које изводи „Колубара-Метал”, знатно касне. контроле вијчаних веза између бубња и зупчаника), уочене пу-дизања радног точка, јер су приликом његове демонтаже (збогsssssПрвобитни план да инвестициона оправка буде завршена котине на зупчанику, као и на ребрима унутар бубња, па је билоss 1. јула, знатно је премашен, а како сазнајемо, његово укључење у неопходно извршити хитну санацију.ss рад очекује се тек 21. јула. Зашто је дошло до оволиког кашњења – Остали део планираних послова је завршен, дакле урађен јеss питали смо Душана Јовановића, машинског инжењера на угљеномсистему. Он нам је рекао да је један од основних разлога утоварна трака, ролне дуж радних мостова, преконтролисане итранспорт, саниран радни точак (полумесец, лимови), замењенаssss квар на редуктору радног точка, односно низ технолошких процесакоје је требало урадити на њему.ниране су и све пукотине на платформама и газиштима – кажезамењене спојнице редуктора и многи други радови. Такође, са-sssss – У почетку, проблем је представљала набавка једног лежаја Јовановић.ss у самом склопу редуктора. Затим је дошло до потешкоћа са Треба рећи да је ова инвестициона оправка, првенственоss санацијом његове кутије, јер је било потребно наваривање и ремонт „глодара 4-малог”, била од изузетне важности не самоss обрада свих делова. То је, опет, изискивало „жарење”, неопходнода би дошло до отпуштања напона који се ствара приликом планирано је да овај багер, да је све завршено у року, ради наза угљени систем, већ за комплетан производни процес. Наиме,ssss наваривања тих отвора. Кутија редуктора је такође испескирана,офарбана, а урађена је и нова уљна инсталација, наравно уз производња откривке у овом периоду и створили адекватнипозицији јаловинског система, чиме би се аутоматски повећалаsssss поштовање изворне документације – наглашава Јовановић. услови за почетак ремонта система, планираног за 15. септембар.Д. Весковићss Према његовим речима, појавио се проблем и са витломssss ОДВОДЊАВАЊЕ ПОЉА „Б”ss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПобедили јулске кишеsssssssssssssЗахваљујући доброј опреми и великом залагању Служба одводњавања је једна од рет ких која се може похвалитивеликим бројем пумпи и пратеће опреме. У раду је тре-sss спречено плављење копанутно шест великих центрифугалних пумпи различитих јачинаsss(135 kw, 200 kw и 110 kw). Ту су такође и три мале центрифугалнеНss езапамћене кише парали сале су Србију почетком јула. У пумпе и пет-шест муљарица. Радовановић нам је објаснио да јеss појединим моментима падало је и до 40 литара воде у минуту.На Пољу „Б”, Служба припрем них радова и одводњавања Пројекат одводњавања Поља „Б”.опрема пристигла у већем обиму јер се очекује да заживи новиssss ухватила се у коштац са овим проблемом. Стога нам је прави Оно чиме збиља не могу да се похвале, јесте простор радионицекоји није адаптиран од настанка копа и који је тоталноss саговорник на ту тему Љубиша Радовановић, пословођа Службеодводњавања.руиниран.sssss – Период који је иза нас био је изузетно тежак, јер се требалоизборити са толиком количином воде. Били смо у приности,јер где је копање угља, ту је и вода. Константно мењаш– Наш посао је тежак, стално мораш да будеш у приправ-ssss правности нон-стоп, и успели смо да одбранимо коп од вода. позиције пумпи, каналишеш, радиш ободне канале. Како смо миss То је остварено јер смо у протеклим годинама радили на каналисањупутем малих водосабирника, што се за наш коп поченисмо са проблемом недостатка људи. По шеми, распоређеносаставни део Припреме, радимо и те послове. Самим тим, суо-sssssказало најфункционалнијим. На старој кипи урађен је један је десет пумпара, што је недовољно за овај обим посла – истичеss дијагонални и више споредних канала (систем „рибља кост”) и Радовановић.ss тиме смо практично решили каналисање вода на том подручју. С обзиром да је њихов посао специфичан, да се већина пословаодвија на сплавовима, често се дешава да им алат испад-ss Такође, обод копа је заштићен ободним каналима – каже Радовановићнеи изгуби се у води, па отуда поприлично кубуре са личнимssss Према његовим речима, најтеже је било на угљу, где одводњавањеније добро регулисанo, јер се нису створили услови за дионицама „Тамнава-Западног по ља”, док код мањих квароваалатом. Већи кварови као и сервиси на пумпама раде се у ра-sssss формирање већег водосабирника којим би се вода контролисала.И иначе, обзиром да је то уједно најнижа тачка копа, овде је са бурадима и пловцима, али ускоро очекују да им пристигнуинтервенишу сами. До сада су изграђивали умешно и сплавовеssss неопходан константан надзор.нови, као и пумпарске бараке.ss – Количина воде која се овде улила била је огромна, тако да Оно што звучи невероватно јесте да, и поред тога што Припремаи Одводњавање чине велику службу, још увек немају својss смо пумпу морали и неколико пута да померамо на виши ниво,ss да не би поплавила. Додатни проблем представљало нам је и превоз. Као пример истинске коле гијалности Радовановић јеsssнапајање пумпи струјом. Наиме, ми смо повезани на далековод истакао Радослава Милојевића, возача газа који им поред свихss који струјом напаја багере, тако да нам је сваки пробој кутије на осталих обавеза свакодневно излази у сусрет. Такође је нагласиоss њему избацивао пумпе из рада, што је представљало опасност да изузетно добро сарађују са машинском и електро службом.ss од поплаве на копу – наглашава Радовановић.Д. Весковићss 16ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

државни секретар посетио „колубару” и сушару „ПРЕРАДЕ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБрзо саниран пожарСЕКТОР ЗА РАЗВОЈ И ИНВЕСТИЦИЈЕ „ПРЕРАДЕ”Нови бунар „БВ-3”Државни секретар у Министарству зарударство и енергетику РадивојеМилановић обишао је, 17. јула,заједно са директором Рударског басена„Колубара” Небојшом Ћераном и руководством„Прераде”, нову и стару Сушаруу Вреоцима, и на лицу места се уверио дасу саниране последице великог пожаракоји је 8. маја захватио део погона и накраткопрекинуо производњу угља.– Имали смо срећу у несрећи да јепожар избио непосредно пре планиранихремоната, тако да нисмо изгубилипревише времена на санирање његовихпоследица. После обиласка делова „Прераде”могу да констатујем да је све завршенои да је проценат остварења планапроизводње сушеног угља преко 90, а даће, према оценама руководства, до почеткагрејне сезоне, бити достигнуто исвих 100 одсто. Можемо са сигурношћуда тврдимо да ћемо имати довољно угљаза предстојећу грејну сезону, како запроизводњу електричне енергије и за системеза даљинско грејање, тако и за широкупотрошњу – рекао је Милановић.Директор Ћеран је овом приликомистакао да „Колубара” и ове године имастабилан ниво производње и додао:– Оно што је још предмет интере совањау овим првим посетама је, осим технолошкогстања опреме и безбедности, ипитање трошкова на свим нивоима, јерје то оно где овај колектив мора да будепредмет озбиљне анализе. Очекујем даћемо у наредном периоду ту остваритивелике резултате – рекао је Ћеран.А. Станић Обилазак погона „Прераде”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРадови на монтажи опреме на новом бунару „БВ-3” завршенису десетог јуна, а његово пуштање у рад повећаћекапацитете водовода за пет литара у секунди и значајноолакшати водоснабдевање насељеног места Вреоци, као ииндустријске зоне која се налази на територији ове меснезаједнице.– Да би нови бунар почео са радом, неопходно је да буде извршентехнички пријем објекта. То значи да Градски завод зазаштиту здравља Београд треба да изда употребну дозволу, и тона основу позитивних резултата анализе узорака воде. Узорцису већ послати, и очекујемо да процедура у најкраћем року будезавршена. До тада, бунар мирује, а извршене су све неопходнепробе и утврђено је да опрема одлично функционише – рекаоје Новица Момчиловић, руководилац Сектора за развој иинвестиције „Прераде”.Извођач радова на инсталацији бунара била је специја лизованафирма „Ивинг” из Ниша.– Комплетна монтажа опреме, која је подразумевала спуштањезаштитних колона у бушотину, спуштање пумпе, браварскерадове на инсталацији (односно повезивање бунара самагистралним водом) и електромонтерске радове (које је изводио„Елмонт”), завршена је у изузетно кратком року и то врлопрофесионално. Иначе, капацитет бунара потврдила је фирма„Георад”, која је вршила тестирање – каже Момчиловић и додаједа је ова инвестиција увршћена у финансијски план за 2008-у ида је у потпуности исплаћена у овој години.Почетак рада новог бунара требало би да помогне у решавањудугогодишњег проблема несташице воде у Месној заједнициВреоци, који је пре свега проузрокован неконтролисаном и ненаменскомпотрошњом.А. СтанићНезвани гост у шахтуРадови у једном од шахтова система бунара „БВ-4”, који се налази педесетак метараод реке Колубаре, морали су крајем јуна изненада да буду одложени, због посетенезваног госта. Екипа електромонтера из фирме „Елмонт” била је непријатноизненађена када је у шахту, у коме је било различитог отпада, угледала склупчанузмију, дугачку око један и по метар. О „ванредној ситуацији” одмах је информисанруководилац Сектора за инвестиције и развој Новица Момчиловић, који је на теренузатекао групу радника како радознало посматра „развој догађаја”.– Нисам имао много избора. Пошто није било никог другог да реши проблем,пажљиво сам се спустио и, уз помоћ штапа, успео да ухватим змију и да је изнесемнапоље. Кад је уљез једном ухваћен, није нас много интересовало која врста јебила у питању. Одлучили смо да је вратимо у природу, мада смо је, за сваки случај,бацили што даље... Шта све човек мора да ради, да посао не би трпео... – шали сеМомчиловић. А. С.БРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 17 sСнимио: Милан Цвијетићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

ssssssssss У РАДИОНИЦИ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВАГОНА И ЛОКОМОТИВА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ТРАНСПОРТА „ПРЕРАДЕ”ss sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНове „дизелке”, за сада,sssssssssдобро служе у транспорту угљаsssssssssssssss Много мање кварова одбили су у десетодневној посети фабрици„ЧЗ Локо”, да би, уз помоћ чешкихsss када су стигле савременеsстручњака, савладали технике којима ћеss локомотиве. Израђенодржавати нове „дизелке”.ss– Док су локомотиве под гаранцијомssпројекат за изградњу новеза све евентуалне интервенције задуженsss радионице, о коме се већ дугоје сервисни тим из Макиша. Ипак, миssсмо морали да се оспособимо да самиs говори, али средства још увекsобављамо потребне сервисе након штоss нису обезбеђенагарантни период истекне. Још увек немамоникаквих проблема – има некихssssдечијих болести, као и код сваког другогssновог возила – али „дизелке” су се генералнодобро показале, и, за сада, нема ни­ssНакон sнедавно завршеног ремонтаss у Железничком транспорту, запослениу радионици за одржавањеПосету смо завршили подсећањем накаквих проблема – рекао је Весић.ssss вагона и локомотива, током прве половинејула, вратили су се обављању свогодржавање транспортних средстава, којиплан да се изгради нова радионица заsssssуобичајеног посла – редовној контролипостоји већ дужи низ година, а који је,ss исправности свих средстава за транспортнабавком нових локомотива, поново актуелизован.ss угља, која је неопходан услов за неометанупроизводњу „Прераде”.– Штета је да се сервисирање „дизел­ssss С обзиром да је већина вагона и локомотиваизузетно стара, њихово одржа­због димензија, оне не могу да уђу овде,ки” обавља на отвореном, с обзиром да,ssss вање је тежак и обиман посао, на коме свакодневноради 40-ак људи, предвођенихри”, осим у Централном ремонту. Усло­sТежак посао вариоцаали ни у једну другу гаражу у „Колуба­ssss Љубомиром Пауновићем, пословођом за Иначе, недавна куповина нових локомотива,за коју запослени у радиони­је простор зими потпуно отворен, пави за рад су нам, и иначе, отежани, јерss машинско одржавање локомотива, МиркомМилошевићем, пословођом за маци,у полушали, кажу да је најављивана би реализација те идеје била више негоssss шинско одржавање вагона и Југославом још од ’74-те, много је олакшала посао пожељна. Колико смо ми информисани,ss Тиосављевићем, пословођом за контактнумрежу и исправљачку станицу. ности средстава за транспорт. Неколико тренутно је у току његова ревизија, аличитавој екипи која се брине о исправ­пројекат за нову радионицу је урађен иsssss – До пре годину дана, када смо добили представника, предвођених управником средства још нису обезбеђена – кажу пословође.ss нове, дизел локомотиве из Чешке, радиле Железничког транспорта, међу којима суss су чувене „парњаче”. Једна од њих сада је Слободан Драгићевић и Дејан Весић,А. Станићss изложена као експонат, али остале јошss увек „држимо у приправности”, бринућиСаговорници у радионици за одржавање вагона и локомотиваsssо томе да остану способне за рад, уколикоss нова, савременија средства за транспортss случајно закажу – рекао је пословођа заss одржавање вагона Мирко Милошевић.ss Он је додао и да радионица кубуриss са резервним деловима, али да се екипа,sssипак, некако сналази и да успева на времеss да отклони све кварове.ss – Ремонт, који је завршен крајем јуна,успешно је реализован. Успели смоssss да обавимо већину планираних пословаss – сер висирано је 8 електролокомотиваss (плус четири „парњаче”, оспособљене заsss сваки случај), „задигнуто” је 72 седластаss и 36 нових вагона, а урађена је и тоталнаss реконструкција 1,5 километара транспортнемреже на утовару „Церовити поток” –ssss објашњавају пословође.ss 18Снимио: Милан Цвијетић Снимио: Милан ЦвијетићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

СУВА СЕПАРАЦИЈАssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар РашинПогон „кренуо” на времеПобољшани услови рада на утоварном местуВреоци „један”- тзв. „десетке”Сви планирани послови везани за инвестициону оправку Iи II фазе Суве сепарације завршени су успешно и квалитетно,оцењују у овом погону. Након функционалних проба,прве количине угља за Обреновац кренуле су 29. јуна у првојсмени.Од већих предвиђених послова, током двадесетчетвородневногремонта, урађена је комплетна замена гумених трака транспортераТ-327, Т-203А, Т-203Б, Т-210Б, Т-610, као и замена делатраке Т-231. Обављени су послови на санацији гумених трака,у смислу прераде састава на транспортерима Ц-13, Т-201, Т-601,Т-603, Т-221 и Т-100. Велики део посла извршен је и на транспортеримаутоварне станице за ТЕНТ, са посебним задаткомпобољшања заптивања при утовару угља у вагоне и спречавањањеговог испадања на колосек. Урађени су обимни радови и насанацији дробилица 230А и Б, као и на резонантним решетима305А и Б. Заваривачи и бравари, као и сваке године, имали сурадове на санацији пресипних места, сипки и бункера.Утоварно место „десетка” за ТЕ „Никола Тесла”Према речима руководиоца електроодржавања Суве сепарацијеЗорана Раонића завршене су скоро све планом предвиђенеактивности.– Поред редовних послова, замењено је двадесетак заштитнихбиметалних релеја у нисконапонским постројењима иурађена редовна ревизија осам високонапонских прекидача.Мерна група Поља „Д” урадила је испитивања и подешавања заштитнихрелеја у високонапонским постројењима. Такође је извршенообнављање пулта у кабини „један” транспортера Т-100.Замењено је неколико главних контактера у ормарима упуштачависоконапонских трака. Ови послови били су на „плећима”младог кадра електроодржавања Суве сепарације и урађени суврло квалитетно и безбедно- каже Раонић.Снимио: Александар РашинУ замењеној кабини за руковаоце утовараТоком ове инвестиционе оправке завршени су и грађевинскирадови на замени олука на објектима дробљења I, II и III фазе,као и на расподелној станици. Један од битних послова била језамена кабине за руковаоце утовара за ТЕНТ , тзв. „десетка” (радовеизвео КГЛ), чиме су се стекли много бољи услови за рад.Пословођа ове утоварне станице Миладин Јанковић кажеда је стара кабина „служила” више од једне и по деценије.– Пре две године су почеле велике муке, јер су све заптивкена стаклима толико попустиле, да је количина прашине у кабинибила огромна и неподношљива. Са новом кабином добилисмо хуманије услове за рад, па ће нам и посао бити лакши. Собзиром на природу нашег посла, и поред свих предности којеима нова кабина, још увек је присутан један проблем са којимсе морамо помирити- велика бука. Ипак, сада имамо бољу прегледност,а кабина је комотнија – каже Јанковић.Руководство овог погона сматра да је овогодишњи ремонтизвршен успешно. Све машине и уређаји спремни су за наставакпроизводног процеса. Тиме су, као и претходних година,радници Суве сепарације у временском раздобљу од само два ипо месеца, урадили важне послове - ремонт свих фаза погона.А. Стојановићs Опет селидбаСа Јужног крила у круг Помоћне механизације у Зеокама,Служба експлоатације дизалица премештена је прошлегодине.– Због нове „маршруте” копа Поље „Д”, дизаличарима,као и осталим службама Помоћне механизације које суовде стациониране, предстоји још једна селидба којасе очекује наредне године. Датум пресељења још нијеутврђен, али јесте локација- Барошевац – рекао нам јеглавни пословођа експлоатације дизалица МиломирБојић. A. С.БРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 19 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

издвојенапредузећа„КОЛУБАРА-МЕТАЛ”sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПотпуно реализовани плановиsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssУрадионицама „Ремонта” успешно сузавршени сви послови планираниза протекли период, а радови се убрзаноизводе на регенерацији делова запотребе инвестиционих оправки које сеприводе крају на „глодару 4” на Пољу „Б”,„глодару 5” и „одлагачу 3” на Пољу „Д” иЕШ-у 2 на површинском копу „Тамнава-Источно поље”. У току су и радови нарегенерацији папуча багера са „Тамнава-Западног поља”, склопова багера 1200 наПољу „Д” и монтажи опреме тзв. паке та2 и 5 новог јаловинског система на „Тамнави-Запад”.У редовне послове који се у континуитетуобављају у радионицама некадашњег„Централног ремонта” спада ире генерација кашика багера дреглајна, гдесе сваког месеца обраде три кашике.Такође, из радионице средстава шин скевуче сваког месеца се „избаце” 3-4 вагонакоји су прошли поступак регенерације.– Програм „Ремонт и монтажа” оствариоје у потпуности финансијски план запрвих шест месеци ове године. Наравно,s 20Велико спремање на коповима „Колубаре”то не би било могуће да нису реализованипланирани радови уз које смо, уходу, правили све могуће комбинацијеради што брже и квалитетније обављеногпос ла. Тако у време када је смањен интензитетрадова регенерације, у нашимрадионицама форсирамо производњу резервнихделова машинских склопова за потребеповршинских копова – каже Дра г а нЈовановић, извршни директор Профитногцентра „Машински ремонт у радионицама”.У оквиру овог профитног центра запосленоје 250 радника у шест радионица:диспечери, припрема материјала,машинска обрада, регенерација, шинскавуча и термо техничке инсталације.Треба поменути да су инвалиди, који сусе ступањем на снагу нове организацијерада „Колубара-Метала” нашли у тзв. си војзони као нераспоређени радници, у потпуностиангажовани на новим радним местима,прилагођеним њиховом здравственомстању и радној способности.М. Микић Драган ЈовановићsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОправке као на филмској трациНаграде за 234 радникаУ 2009. години право на исплату јубиларне награде за остваренрадни стаж од десет, двадесет и тридесет година у ПД„Колубара-Метал” стекло је 234 радника.Мирослав Китановић, директор Правне службе „Колуба ра-Метала”, каже да се још увек не зна када ће радницима, који суостварили ово право, новац бити исплаћен. Неопходна новчанамаса потребна за исплату износи непуних 40 милиона динара.Обрачунавање висине јубиларне награде врши се зависно одоствареног стажа пута просечан лични доходак у„Колубара-Металу”.Практично, то значи да се за десет година стажа ис плаћујевисина једног просечног личног дохотка итд. М. М.Без назначене паузе и предаха, у јулу су завршене инвестиционеоправке на површинским коповима РБ „Колубара”,без којих биланси производње угља и јаловине не би могли да сеповећавају из године у годину.Такав обим производње захтева одговарајућу погонскуспремност капацитета, посебно имајући у виду комплекснеуслове под којима се експлоатација угља обавља.На површинским коповима Поље „Б”, Поље „Д” и „Тамнава-Источно поље” рударска механизација је стара, а њен радни векје углавном прешао и горњи старосни лимит. На Пољу „Б” „мариони”раде више од пола века, ЕШ-еви преко 30 година, а „бандови”читавих четрдесет. На Пољу „Д” пет багера ради прекочетири деценије, одлагачи нешто мало мање. На површинскомкопу „Тамнава-Источно поље” налази се опрема стара прекотридесет година, укључујући багере, одлагаче, бандове и ЕШеве.Због свега овога, као и смањених инвестиционих улагањау копове „Колубаре”, велика одговорност и још тежи посао јена „Металу” који је од самог настанка копова стожер доброурађених ремоната.Тако су екипе „Електромашинског ремонта на терену” иовог јула обавиле уобичајне послове регенерације и санацијепохабаних склопова на „глодару 4” (Поље „Б”), „глодару 5” и„одлагачу 3” (Поље „Д”) и ЕШ-у 2 („Тамнава-Источно поље).Радови на популарној „малој четворки” завршени су 22.јула, а на багеру су, поред уобичајних, извршени и основни пословипровере и, према потреби, замене и регенерације вратила,зупчаника и лежајева.Од 4. до 31. јула трајали су радови на инвестиционој оправци„глодара 5” на површинском копу Поље „Д”. Том приликом извршеноје задизање горње градње багера, демонтажа и монтажаполумесеца на радном точку, бубња на траци 1, 2 и 3, демонтажаи замена погона траке 1.Од 1. августа радилишта екипа „Електромашинског ремонтана терену” биће поново активна по ко зна који пут на просторимаРударског басена „Колубара”. Тачније, почиње инвестиционаоправка „глодара 2” и „глодара 10” на Пољу „Д” и „пресељење”погонске станице В1 са „Тамнава-Западног поља”.М. МикићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Александар РашинКОЛУБАРА

ИЗ „КОЛУБАРА-УСЛУГА”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИспунили захтеве стандардаСертификат квалитета ISO 2001, односно његова проширенаверзија која је у примени од новембра прошле године,од 25. јуна у власништву је „Колубара-Услуга”.Ово предузеће, прво и за сада једино на нашој територији,поседује овај изузетно важан сертификат који обухвата заштиту,обезбеђење, чишћење и одржавање зграда и зеленила, а којиће допринети још бољим производним резултатима, посебно уборби против ефеката економске кризе.– Долази време када без потврде квалитета неће моћи дасе ради, посебно када уђемо у Европску унију, јер ћемо моратида поштујемо одређена правила понашања и ред. Иностранекомпаније биће заинтересоване за предузећа која су спремнаи оспособљена за рад – рекао је приликом доделе сертификатаДушан Обрадовић, директор „Колубара-Услуга”.Саша Ђурђевић, руководилац „Услуга” за квалитет и маркетинг,нагласио је да усаглашавање са стандардима представљавелики посао. Према његовим речима, већ на првој провери„Услуге” су успеле да испуне захтеве новог стандарда, а следећициљ им је увођење ISO 14001, који дефинише заштиту животнесредине, а који се у овом предузећу може очекивати на јесен.Иначе, сертификацију је обавила фирма TUV, највећа немачкакомпанија у овој области, основана још далеке 1886. године.Д. МатићОДЛОЖЕНА ПРИВАТИЗАЦИЈА КГЛ-АsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНеизвесност на неодређено времеСиндикат и пословодство заједничким снагамаиздејствовали одлагање продаје предузећаДо када ће у КГЛ-у трајати стање неизвесности око својинскетрансформације нико тренутно са сигурношћу не зна дакаже. Почетком грађевинске сезоне из Агенције за приватизацијустигло је обавештење да је за половину априла било планиранорасписивање јавног позива за продају предузећа. На састанку,који је уследио са надлежнима из Агенције, и путем преписке,руководећи кадар „Грађевинара” успео је да објасни да јенеприхватљив тренутак за продају предузећа, јер би био великиризик да фирму купи непознат и неподобан купац.Синдикално руководство КГЛ-а заједно са пословодствомодмах се обратило Скупштинском одбору за приватизацију. Изнелису свој захтев да се приватизација одложи и образложилига интересом предузећа да до ње не дође у време економске кризе.У договору са Агенцијом за приватизацију Скупштински одборје уважио захтев за одлагање продаје „Грађевинара”.Почетком маја у КГЛ је стигло званично обавештење да доприватизације неће доћи све док се не припреми и до крајане обради тендерска документација. Такође треба решити свеправне проблеме око укњижбе својине предузећа.– Нико не зна колико ће потрајати ово одлагање,претпостављамо да нас неће „дирати” до краја године. Тоје недовољно времена да остваримо све што бисмо желели.Настојимо да будемо активни и остваримо контакте сапотенцијалним озбиљним партнерима. Да бисмо повећалиСнимио: Александар РашинДушан Обрадовић прима сертификатшансе да купац буде поуздана и озбиљна фирма морамо дапронађемо и тржиште ван наше општине и друге солидне партнереосим „Колубаре”– каже Драган Нинић, руководилац Сектораза правне и економске послове. Додаје да се стиче утисакда државни представници мењају приступ продаји преосталихпривредних субјеката, а да разлог за то највероватније лежи уједном броју лоших приватизација које су изнедриле нове проблеме.М. ДимитријевићЕкскурзија Егина-АтинаНа истеку летње сезоне за све оне који желе да путују,„Колубара-турс” је припремила интересантну осмодневнуекскурзију до Грчке у оквиру које је предвиђен обилазакмногобројних манастира и других знаменитих културноисторијскихместа. Полазак аутобусом планиран је за 25.септембар. Траса пута је Солун, Паралија, Патрас, Атина,Пиреј, острва Егина и Евиа и на крају опет Солун. Обићи ћесе Зејтинлик и црква светог Димитрија у Солуну, манастириМега Спилеон и света Лавра у Патрасу, манастир светогНектарија Егинског на острву Егина, на острву Евиа посетићесе манастир светог Јована, шестог дана пута иде се наАкропољ, а затим је планирана посета Метеорима... Повратакје 2. октобра.Цена овог аранжмана је 380 евра, а плаћање је у динарскогпротиввредности, у шест месечних рата. У цену аранжманаје уључен превоз аутобусом, услуге на бази пет ноћења (3 вечереу ресторану у Атини и 2 у Паралии), грчка виза, путноосигурање, водичи... М. Р.БРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 21 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sфељтонssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 22ВРЕМЕ МЕТАЛА (1953-2008) 10Поносни на монтажу „Плаве птице”Пише: М. ЂоковићЧетири деценије од формирања„Елмонта”. Металопрерађивачкипогон постаје самосталан ОУРУпркос бројним објективним тешкоћама, недостатку простораи стручних кадрова, Металопрерађивачки погонје за релативно кратко време показао оправданост свогапостојања. Да би проширио производњу која је била у експанзији,у помоћ је притекао Погон за ремонт и одржавање, а наиницијативу његовог управника Милана Вучићевића у кругуовог погона отворено је Одељење за производњу еластичнихподлошки које је почело интензивно да ради за домаће и иностранотржиште.Уз сагласност ТЕ „Колубара” Металопрерађивачки погон јепостао самостална организација удруженог рада у саставу Комбината„Колубара”. Током 1973. године изграђена је нова халаМеталопрерађивачког погона који је запошљавао 207 радника,од чега 58 жена. За те потребе адаптирана је бивша зграда Школеза квалификоване раднике у Вреоцима. У нову производнухалу радници Металопрерађивачког погона су се преселили заДан ослобођења Лазаревца - 19. септембра 1973. године. Свечанимпресецањем врпце председника Скупштине општине ЛазаревацНовака Алексића пуштена је у рад нова производна халаМеталопрерађивачког погона. Исте године 90 одсто производњеје рађено за извоз, а уговорена вредност послова је износилапреко два милиона долара. Послујући у саставу „Колубара-Метала”, све до свога гашења, интеграцијом у ФЕО 1985. године,Металопрерађивачки погон, односно Металопрерађивач, био језначајан фактор у развоју овог предузећа.После десетомесечног ангажовања радника ООУР Монтажапочетком јула 1977. године завршена је монтажа багера „Глодара7” који је због своје висине, грациозности и плаве боје добио назив„Плава птица”. Монтажа је завршена месец дана пре рока.s „Елмонт” најстарији погон „Метала”Основан у Лајковцу 3. марта 1969. године, „Елмонт” јенајстарији члан породице „Колубара-Метала”, којој сепридружио 1983. године, развијајући своју делатност увише праваца.По својим конструкционим особинама и капацитету овајбагер је био један од најмодернијих у „Колубари”, а по виткимметалним линијама, без конкуренције и најлепши. Челичнагрдосија је била висока 34 метра, тешка око 1.350 тона, капацитетаод 4.100 кубних метара растресите масе на час. „Плаваптица” је монтирана захваљујући успешној сарадњи Поља „Д”,Монтаже и Сектора за инвестиције. Монтажа је успешно завршеназахваљујући раду Владе Борчића и његовог тима, МиланаГавриловића, Радосава Милошевића, ВК електричара СпасојаМатића и Светислава Тобџића, ВКВ бравара. Иако је био приправник,дужност надзорног органа успешно је обавио ЗоранКрстић, дипл. машински инжењер.Успешно склапали нову рударску механизацију„Плава птица”, најомиљенији багер међу радницима „Колубаре”,12. јула 1977. године кретала се у правцу II БТУ система,ка угљеним етажама Поља „Д”.„Плава птица” је годинама била главна атракција за фоторепортереи новинаре „Политике”, „Политике-Експрес”, „Борбе”,„Дуге”...Требало је да протекне 25 година успона и посртања, напорнограда и одрицања, препознавања туђих потреба и својихмогућности све док Централна радионица, ембрион будућегпредузећа, није израсла у Радну организацију „Колубара-Метал”, састављену од више производних погона. Из Централнерадионице се развијао Централни ремонт, Погон за ремонт иодржавање, Погон за монтажу механизације и опреме...Године 1978. у саставу Сложене организације удруженог радаРЕИК „Колубара” било је девет радних организација, Интернабанка и четири радне заједнице. Радне заједнице нису уписиванеу судски регистар, али су имале статус правног лица.Радна организација „Колубара-Метал” са седиштем у Вреоцимаоснована је 4. јануара 1978. године, са ООУР Централниремонт, ООУР Металопрерађивачки погон, ООУР Фабрикаенергетске опреме и ООУР Монтажа и две радне заједнице, РЗза правне и економске послове и РЗ за развој, пројектовање итехничке послове.Коначан правни статус „Метал” је заокружио током 1983.и 1985. године. Пошто се трансформисао из статуса радне организације,„Елмонт” из Лајковца је 18. фебруара 1983. годинепостао ООУР у саставу „Колубара-Метала”. ООУР Метало прерађивачкипогон је 8. фебруара 1984. године променио називу ООУР Металопрерађивач. Убрзо се овај ООУР угасио, јер је18. фебруара 1985. године удружен у ООУР Фабрика енергетскеопреме. Све ове статусне промене рађене су у оквиру законодавстваи правила самоуправног социјализма, уз обавезноизјашњавање радника путем референдума, као највишег демократскогоблика изјашњавања. Године 1985. „Колубара-Метал”је у своме саставу имала следеће ООУР: Централни ремонт,Фабрику енергетске опреме, Монтажу, Елмонт и две раднезаједнице.(наставиће се)ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssСнимио: Милан ЦвијетићКОЛУБАРА

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssПао рингишпил!Прослава 7. јула, Ивањдана, у нашемкрају везује се за Барошевац ичувени вашар који мештани овог селаиз године у годину, све више обогаћују.Што би се рекло, за свачију душу ту сепонешто нађе.Наравно, највише се радују најмлађи,јер су најбројнији садржаји упра воњима посвећени. Међутим, ове го ди не замалоје дошло до трагедије. На рингишпилусредње величине, да кле намење ногуправо млађој деци, петнаестак малишанауживало је у вожњи. У једномтренутку, комплетна горња градња кренулаје да пада. Само захваљујући пукојслучајности, један од посетилацавашара је у том тренутку био довољноблизу да рукама придржава рингишпилда не падне на земљу. Деца су брзоизвучена из умршених љуљашки и семблатњавих колена, на сву срећу, нисубила повређена. Власници рингишпиласу се убрзо спаковали и неопаженонапустили вашар. Д. В.Остаје пешачка зонаПосле оштрих реакција јавностизбог намере општинских власти даглавну улицу у Лазаревцу „отвори” засаобраћај и подељених мишљења у ВећуГО око тога, ипак је, по свему судећи,дошло до обрта, па ће Карађорђеваулица остати пешачка зона. Наиме, упрвој половини јула у Београду су одржанадва састанка представника општинскеуправе и ЈП КП „Лазаревац” санадлежнима у градском Секретаријатуза саобраћај, који би требало да донесерешење о режиму саобраћаја уКарађорђевој улици.– Током разговора у Београду наглашеноје да је значајно да улица останепешачка зона. Притисак јавности јебио потпуно оправдан и на наше великозадовољство успешан – каже за нашлист Александар Дражић, заме никпредседника ГО Лазаревац. Он оче куједа ће предстојећим решењем Секре таријатаза саобраћај града Београда битиуспостављена ефикаснија контролауласка моторних возила у Карађорђевуулицу. С. М.Наплата паркирањаКако сазнајемо, ЈП за комуналнупривреду „Лазаревац” 27. јула почелоје наплату паркирања на 965 паркингместа у Лазаревцу.Град је подељен на две зоне, па ћетако у првој један час паркирања возачекоштати 30 динара, уз максималнозадржавање од три сата, док је ценапаркирања у другој зони 25 динара инема временског ограничења. У улицамаПредрага Стефановића и Јанка Стајчића,иако су паркинг места обележена,паркирање се неће наплаћивати. С. М.УСВОЈЕНА ОДЛУКА О РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА„Краћи” за 90 милионаНакон што је Република Србија смањилаизнос уступљених трансфераза финансирање локалних самоуправа,Град Београд је скупштинскомодлуком умањио приходе који припадајуградској општини Лазаревац за 90,5 милионадинара. Тако ће општински буџетза 2009. уместо милијарду и 86 милионадинара износити 995 милиона, одлучилису одборници општинске скупштине наседници одржаној почетком јула.Због овога а и пошто се додатна средстване остварују планираном динамиком,дошло је до померања на неким ранијеодређеним позицијама буџета. Та косу издаци за плате у општинској управии јавним предузећима чији је оснивачГО Лазаревац смањени за 46,3 милионадинара, а средства за награде и бо нусеумањена за 10,7 милиона. Такође, општинскевласти су (за сада) одустале од пројектанад зиђивања зграде СО, за шта јебило планирано 40 милиона динара.Међутим, одлуком о ребалансу буџета,истовремено су повећане субвенције ЈПКП „Лазаревац” – за 15 милиона динараи „Топлификацији” – за 4,3 милиона динара,што је наишло на оштро реаговањеопозиције и отворило непријатну полемикуса одборницима владајуће коалиције.И док су из редова ДС и Г17 плус тврдилида су општинска ЈП дугогодишњи губиташикоји „поједу” скоро трећину бу џета,а покривањем њихових дубиоза сеодржава стабилност коалиције, из властису тврдили супротно, оптуживши владајућувећину у Београду да ове годиненије скоро ништа урадила за Лазареваци да град не испуњава своје обавезе. Наконтешких и увредљивих речи, „пала” суизвињења, а непријатну атмосферу покушаоје да ублажи председник ГО ЛазаревацБранко Борић, рекавши да се и уБеограду слажу са тим да градски Статуттреба мењати.Одлука о ребалансу општинског буџетаусвојена је гласовима владајуће већине,а како се могло чути, на јесен се могуочекивати нови ребаланси.С. МладеновићОбележен Дан борбе против болести зависностиssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssМање пара, мање кадроваУЛазаревцу су се, 26. јуна, у прос то ријамаДома здравља окупили сви којисе последњих година интезивно ангажујуу борби против дроге на подручју лазаревачкеопштине а повод је био обележавање светског Дана борбе противовог највећег зла савременог доба. ПредставнициУдружења грађана, односноСаветовалишта за борбу против болестизависности, Дома здравља, локалне самоуправеи Црквене општине оценилису да је последњих година, захваљујућизаједничкој акцији, подигнута свест грађанана виши ниво, посебно младих. Понудадроге, нажалост, није смањена али јебудност деце и родитеља много израженија.Са око 300 наркомана на лечењу и око1.500 зависника, како се процењује, лазаревачкаопштина спада међу најугроженијеу Србији. Уз помоћ локалне самоуправеи Црквене општине, у Брајковцусе реали зује програм лечења наркоманапрема про јекту Српске православнецркве ко јим је тренутно обухваћено 13зависника. Због свега тога не чуди штоје са надом примљена вест да је државаконачно утврдила националну стратегијуборбе против наркоманије.– Утврђивање националне стратегије,коју чекамо још од 2006. године, охрабрујејер то значи да се држава организованои плански укључује у борбупротив дроге. У Батуту смо ових данаразговарали о њеној примени - невладинеорганизације, комисија која је правиластратегију на челу са ТомицомМ и л о с а в љ е в и ћ , министром здравља, стручњации непосредни посленици противболести зависности- рекла је ДесаИлић, координатор Саветовалишта заборбу против болести зависности у Лазаревцу.Оно што забрињава а што су учесницисаветовања изнели као слабост овогдокумента је препуштање превенције локалнимсамоуправама. Такође, није тачнодефинисано шта ко треба да ради и сакојим парама, а критикован је и метадонскиначин одржавања зависника – истиченаша саговорница.Илићева наглашава да је у лазаревачкој општини током протекле годинеучињено све што је било могуће у оквируфинансијских и кадровских могућностина превентивном раду са младима и мо тивисањузависника да почну са лечењем.Д.АћимпвићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 23 sлазаревацsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

образовањеи култураsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 24ПОБЕДНИК МЕЂУНАРОДНОГ МУЗИЧКОГ ТАКМИЧЕЊАПехар из Јужне земљеДвадесеттрогодишњи Немања Дражићиз Лазаревца апсолутни је победникмеђународног такмичењаза хармоникаше (International AccordionOpen Ch am pionship), које је током првеполовине ју на одржано у Сиднеју.Како је од учесника захтеван стилскиразноврстан програм, млади уметникје свирао Баха, Скарлатија, Гурбинда,Бома... За такмичење се, свакодневновежбајући, спремао неколико месеци. Конкуренцијаје, како је казао, била јака.Слободно време је користио за обилазакграда, а на завршном, свечаном концертусусрео се са нашим сународницима.Задовољство је било обострано!Млади Лазаревчанин је основно исредње музичко образовање стекао у Лазаревцуи Крагујевцу, а сада је студенткрагујевачког Филолошко-уметничког факултета.Био је и јесте у класама најбољегстручног кадара у земљи, попут РадомираТомића, Војина Васовића, МиљанаБјелетића, као и Јовице Ђорђевића, чијије утицај био пресудан. Иза Немање сувишеструки успеси на бројним домаћими иностраним такмичењима, а једно однајдражих му је оно из 2003. године кадаје на Светском купу у Словачкој био други.Путовања и такмичења су позитивноутицала на његов развој, како у личном,тако и у уметничком смислу. Они који суга слушали кажу да је његов наступ врлоенергичан и снажан.У развијеним земљама хармоникаима равноправан статус са, на пример,виолином и клавиром. Када се у Србијиговори о хармоници, прва асоцијација јенајчешће народна музика.– Као Србин треба да знам и народнумузику јер, где год да одем, свирам ињу. Наша изворна музика има специфичнуорнаментику, трилере који нисузаступљени код других нација. Тајтехнички део и механика рада прстијуповољно утичу на свирање класике, накојој моје образовање и почива – објасниоје Дражић.Немања у Сиднејуактивна изложба у модерној галеријиФото: Документација Листа „Колубара”– Свима са којима сам се у иностранствутакмичио држава је финансиралапутовања, а иза нас у Србији стоје самонаше породице. Сва моја такмичења платилису моји родитељи. Они су моја највећаподршка, као и подршка мог млађегбрата Марка који, такође, свира хармонику– закључио је Немања, спремно очекујућинове изазове. М. КараџићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssИзвођење иконаАкадемски сликар и иконописац КоканЛазаревић одржао је у лазаревачкојМодерној галерији, 12. јуна, јавни чассликања икона, чиме је истовремено иотворио изложбу својих радова.На штафелајима је била постављенаједна икона у различитим фазама радапреко којих је уметник показао и објасниопоступак извођења иконе. Од изабраногпредлошка најпре се прави цртежна који се наноси боја. Први слој је знатнотамнији од очекиваног, а сваки наредније светлији.– Све је у потезу и линијама. Једна идеуз другу, лагано, прати се форма. Ко ристесе велике и меке четке, а линије не смејуимати дебеле наносе како не би пуцале.Сликарски поступак је такав да нема размазивања.Треба стрпљења и ве ре – казаоје Лазаревић, напомињући да је ствараоцуостављена слобода, мада се одређена правиламорају поштовати. М. К.Салса на лазаревачкимулицамаУспешну сезону Плесни клуб „РМПКолубара” је завршио 20. јуна организацијомДругог фестивала традиционалноги модерног покрета – ФЕСПОК,који је привукао многобројну публику.Фестивал, одржан под покро ви тељствомГрадске општине Лазаревац иСекретаријата за културу града Београда,обухватио је различита програмскадешавања. Након креативнерадионице назване „Фундаменталнипринципи стандардних плесова” и такмичарскогдела уследила је забава занајмлађе, а затим гала концерт и плесновече за одрасле уз салса парти у сарадњиса Друштвом кубанско-српскогпријатељства „Кубалкан”. Специјалнигост ФЕСПОК-а био је Кубанац ЧомаСумба Гарсија, аниматор и играч којипромовише кубанску салсу на нашимпросторима.– Ове године ФЕСПОК је добиоширу димензија и по броју учесника иградова који су учествовали. У такмичарскомделу учествовало је десетакклубова и плесних парова из Чачка,Крагујевца, Београда, Јагодине и Лазаревца– рекао је уметнички директорРМП-а Предраг Мићић.Иза РМП-а је 19 година успешнограда и сјајних резултата. На недавноодржаном Шампионату плесних школаСрбије његови чланови су освојили16 медаља, док ће плесни пар Мићић-Мартиновић представљати Србију наовогодишњем Светском првенству устандардним плесовима за омладинцеу Финској. О. Ш.Колективна изложба„Деца-деци”Колективна изложба ликовних радоваполазника Школе цртања, сликањаи вајања „Дуле Караклајић”, отворенау јуну, била је последња у низуизложби организованих у библиотециОсновне школе „Дуле Караклајић”у овој школској години и названа је„Деца-деци”. Изложено је преко 150 експоната-око60 слика, графика и цртежаи 90 вајарских радова.– Десет излагача, Теодора Шијан,Сретен Штулић, Теодора Николић,Александра Михајлов, Алекса Пав ловић,Вања Миловановић, Тијана Мијатовић,Ивона Јекић, Вук Вићен тијевићи Небојша Радовано вић, читавегодине вредно су радили, а резултат тограда је пред вама – рекао је ликовни педагогМиле Рајшић, који већ једанаестгодина води Школу цртања, сликања ивајања. О. Ш.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА У „КОЛУБАРИ”ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssНаграде основцима исредњошколцимаГО Лазаревац је, 26. јуна, за најбољеученике школа са територије општинеорганизовала пријем на којем су импредседник Бранко Борић и заме никпредседника Александар Дражић уручилипригодне поклоне. Свечаностје уприличена како би се вредним ита лентованим основцима и средњошколцимауказала заслужена пажња иподелиле награде, што би требало и даих мотивише за даљи рад. Тим поводомБорић је, поред осталог, казао:– Уз духовну снагу и кућно вас питање,знање и образовање су нај веће богатствокоје човек може у себи да носи,без обзира на нека поремећена мерилавредности у нашем друштву. Сигурансам да ћете у будућности бити елита увашим професијама, као што сте садаелита у вашим школама.Један од најуспешнијих је и МаркоПотић, ђак генерације лазаревачкеГимназије. У школској години на измакуон је освојио треће место на Републичкомтакмичењу из српског језика ијезичке културе и четврто место на Републичкомтакмичењу из историје, чемусу претходили бројни успеси на разнимтакмичењима током четворогодишњегшколовања. Однедавно студент Правногфакултета у Београду, а био је првина ранг-листи, Потић је рекао да је задовољангимназијским образовањем ко јепредставља мост између основног образовањаи универзитета, као и добрупотпору за свако даље усавршавање.М. К.Изложба радовамладих стваралацаКолективна изложба радова младихстваралаца, чланова Удружења ликовнихуметника Лазаревца, свечаноје отворена крајем јуна у Модерној галерији.Шест лазаревачких уметника МаркоМаринов, Татјана Мирковић, МиленкоСтевановић, Бојана Петровић,Милош Радин и Бојана Мирковић, добилису прилику да суграђанима представесвоје ликовно стваралаштво. Некимаје ово прва изложба, неки су јошувек на почетку тражења свога израза,али сви заједно су приказаним радовимапријатно изненадили лазаревачкупублику.Изложба радова младих уметникаје део пројекта „Буди и ти уметник”којој је претходила радионица сликањаодржана у преподневним сатима испредРударске чесме у главној улици уЛазаревцу. О. Ш.Пронађен двојни гробПоред двојног гроба пронађенјош један скелет детета.Двојни гроб биће изложен уМодерној галерији у Лазаревцудо коначног смештаја уНародном музеју у Ваљевудвадесетпета ИЗЛОЖБА АТЕЉЕА „СЕЗАН”Крајем јуна на локалитету „Јаричиште1” на копу „Тамнава-Западно по ље”археолози су, у оквиру заштит нихархеолошких ископавања, нашли гробса скелетним остацима два покојника узгрченом положају. Ово је изузетно открићејер су ретки налази оваквих гробовау оквиру насеља старчевачке културена територији централног Балкана. Поредтога, локалитет „Јаричиште” представљајединствен пример археолошки истраженогнасеља из периода неолита.– На основу првих анализа које јеизвршио антрополог може се са сигурношћурећи да се ради о сахрани одраслеособе женског пола са дететом узрастаизмеђу осам и десет година. На локалитетусе налази тим стручњака састављенод археолога, антрополога и конзерваторакоји ужурбано раде на измештањуовог гроба у чему их лоше време знатноомета. У непосредној близини двојноггроба пронађен је још један скелет детета,сахрањен на десном боку у згрченомположају. Обзиром на близину налазаможе се претпоставити да се радио породичној сахрани – каже МирјанаБлагојевић, археолог саветник из Републичкогзавода за заштиту споменикакултуре Београд.Након узимања свих потребних узоракабиће извршене анализе које ће датиподатке на основу којих ће се разјаснитимноге недоумице о првим становници маовог подручја. Знаће се да ли су покојницибили у сродству, које су животне доби,шта је узрок њихове смрти и којој сукултурној групи припадали.Налаз двојног гроба биће конзерваторскиобрађен, адекватно упакован ипривремено изложен у Модерној галеријиЦентра за културу у Лазаревцу доконачног смештаја у Народном музеју уВаљеву.М. ДимитријевићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssРад, таленат, машта...Ухолу лазаревачког Центра за културуполовином јуна свечано је отворена25. групна изложба радова полазникаЛиковне школе „Сезан”. На изложби, којује Атеље организовао у сарадњи са Библиотеком„Димитрије Туцовић”, двадесетшестученика је изложило 67 радова.Осим сликања, цртања и графике, овогапута биле су заступљене и технике картонграфике, двобојног линореза, вајарства, собзиром да је од ранијих продајних изложбиатеље набавио графичку пресу икерамичку пећ.– Ови радови су настали у протеклачетири месеца и показују таленат, маштуи креативност ученика. Преко 20 радованије изложено јер се чувају за изложбеинтернационалног карактера. Њима ћесе Атеље „Сезан” представити у Дечијемкултурном центру у Београду и на „Данимахумора за децу” – рекао је сликар иликовни педагог Зоран Ерић, који вишеод деценије стручно и успешно води Ликовнушколу „Сезан”. О. Шолтиш Детаљ са изложбеБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 25 sСнимио: Александар Рашинsssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sспортssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 26успешан рад кк „КОЛУБАРА”Вредни и успешниКарате клуб „Колубара”: Претплатници на медаљеПокривен отворен базенЛазаревачки отворени базен покривенје специјалним платном којеупија УВ зраке за 97 одсто тако да ћебројни посетиоци моћи да се купају безбојазни за здравље током целог дана,као и данима када пада киша. Самимтим продужиће се купачка сезона којаће наредне године почети већ у априлуа трајаће до октобра месеца.У оквиру базена урађено је и тенискоигралиште а у плану је да се урадијош пар терена за мале спортове.– Наш базен је први отворени базену Србији који је покривен СКРИМплатном које штити купаче 97 одсто одУВ зрака а уједно и од кише. Имаћемо идогревање базена па су се стекли условида се купачка сезона на отвореномбазену продужи за пар месеци – речису Владе Павловића, директора СРЦ „Колубара”.З. Л.Са носталгијом се утемељивачи каратеау Лазаревцу сећају онога штосе догађало сада већ далеке 1972. године:семинара у Улцињу, првих тренингапод руководством Драгана Пејовића,обезбеђивања кимона и татамија… Осталоје упамћено да је клуб основан на иницијативуБратислава Јовановића, а да јепрви председник био његов отац МилорадЈовановић, не зато што се „гурао” дато буде већ што нико други није желео даприхвати те дужности.У годинама које су следиле клуб јепостепено јачао своју позицију, како увеликој лазаревачкој спортској породици,тако и у оквиру српског каратеа.Први запажени резултати, као и свеоно што је остварено од тада до данашњихдана, везани су за породицу Синђелић.Каратиста „Колубаре” Александар Синђелићбио је први члан овог клуба којије освојио титулу првака Југославије укадетској конкуренцији 1989. године ипуних једанаест година одбранио је својупозицију, бивајући првак Југославије икао јуниор и као сениор.Отац Александров, др Драган Синђелић,стоматолог-специјалиста оралнехирургије и лекар опште праксе, каратеомје почео да бави 1972. године у Каратеклубу „Медицинар”, а у „Колубари” је од1982. године. Од 1990. до нас председникје клуба који се слободно може похвалитиизванредним резултатима.– Наступ репрезентације Србије наСветском првенству које је средином јунаодржано у Форт Лодердејлу, покрајМајамија у Америци, обележили су члановинашег клуба. Маријана Смиљанићје освојила златну медаљу као члан нашеженске репрезентације, Вељко Симић иЧедомир Синђелић, мој син, освојили сусребне медаље као чланови српске мушкерепрезентације, Вељко је освојио сребрнумедаљу у појединачној конкуренцији,иако се борио повређен. У појединачнојконкуренцији наступали су и Давор Стаменковићи Дејан Јовановић и веомасмо задовољни оним што су приказали,али ја верујем да могу много више – кажеДраган СинђелићВећ од јесени пред каратистима „Колубаре”су нови изазови.З. СтанковићОјачана „Колубара”Рукометаши „Колубаре”, који су стиглидо првог трофеја на домаћој сцениосвојивши Куп Србије, крајем јулапочеће припреме за нову сезону. Очитода су амбиције клуба далеко веће јерје руководство осетно појачало екипу,па ће боје „Колубаре” у наредној сезонибра нити играчи који су имали великиброј утакмица у националној селекцији- Недељко Неђа Јовановић и голманНенад Пуљезевић. Поред ове двојицесјајних рукометаша у клуб су стиглиДавид Рашић, Немања Прибак, ОбрадРадуловић, голман Ратко Вујовић,Младен Ракчевић и Иван Понграчић.Руководство клуба је дозволило даеки пу напусте Дејан Николић, СтеванСимић, Немања Суџум, ПредрагДачевић, Лазар Савић, Милан Павлов,и Шандор Ходик.Први ривал рукометаша „Колубаре”на евросцени биће победник у двомечупредставника Фарских острва и Бугарске.З. Л.Јачи него ланеСвој деби у другој сезони у прволигашкомдруштву „Колубара” ће има ти15. августа када на стадиону у Лазаревцудочекује тим „Младости” из Апатина.Припреме су почеле 5. јула, а последесет дана припрема у Лазаревцу екипасе преселила у Косјерић, Тренутно сеналазе у Спортском комплексу „Па нонија”крај Бачке Паланке, где се ради нафиналном „брушењу” екипе.До 20. јула, „Колубара” је одигралатри пријатељске утакмице контролногкарактера и забележила убедљивепобеде. Савладани су „Турбина” са 5:2,лајковачки „Железничар” са 5:1 и „Сло га”из Бајине Баште са 3:1. Први тим остаоје без девет фудбалера. Редове „зеленоцрних”појачали су везни играч ВладимирКашић (26), стигао из Инђије,голман Владимир Лукић (23), за његасе још увек чекају папири из Јерменије,штопер Милан Радовановић (20) из београдског„Син ђелића”, из ОФК „Београда”се вра тио Богдан Милојевић (18),док је задњи везни играч Раде Медић(31) коначно регуларан члан тима, поштоје до сада био члан „Динама” изВрања и за Лазаревчане је полусезонунаступао по уговору о уступању.– Припреме теку потпуно по плану,ако занемаримо неколико малих, да некажем уобичајених повреда у оваквимприликама. Сви наши противници уовом припремном периоду су познати,изузев последњег – каже ДраганГрчић, тренер првог тима.Циљ „Колубаре” у наредном првенствује познат – бити стабилан члан лиге.З. С.ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssКОЛУБАРА

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssОдбојкаОд наредне сезоне Лазаревац ће поновоимати два женска одбојкашка клубау Првој лиги. Екипа „Лазаревца” јепрошле сезоне окончала сезону на четвртомместу док је екипа „Колубаре”остала међу друголигашима јер нијеус пела да освоји прво место. Али штонису могли да остваре на терену учинилису за столом. После одустајањаод такмичења београдске екипе „Во лејСтар” због тешке материјалне ситу а­ци је, челници Одбојкашког савеза понудилису „Колубари” повратак међупрволигаше што је руководство клубаоберучке прихватило. Међутим, бројниљубитељи одбојке поново постављајупитање да ли су нашем граду потребнадва клуба у Првој лиги у којој ће битиу доњем делу табеле. Чињеница је да уЛазаревцу тренутно нема играчица низа један клуб а камоли за два. По многимајош није дошло време за фузију, аједино право решење је да се направиједан клуб који би имао далеко већешансе да се својим квалитетом међу прволигашимаумеша у борбу за повратаку елитну лигу за жене. З. Л.Језгро каратерепрезентацијеПоводом постигнутог успеха на првенствуСветске карате конфедера ције,које је у јуну одржано у Мајамију, члановеи руководство Карате клуба „Колубара”у општини су, 26. јуна, свечанопримили председник ГО ЛазаревацБранко Борић и председник општинскогСавета за спорт Бобан Синђелић.Такмичећи се под српском заставомМаријана Смиљанић се у екипнојконкуренцији изборила за злато, а ЧедомирСинђелић и Вељко Симић засребро. Симић се, такође, окитио среброми као појединац.– На такмичењу смо били језгросрпске репрезентације, а Лазаревац јеовим, уз успехe других спортиста, практичнопостао град спорта. Иако нисуузели медаље, истакао бих и ДавораСтаменковића и Дејана Јовановића –речи су др Драгана Синђелића, председникаКК „Колубара” и председникалазаревачког Савеза спортова, који једодао да је организација била на врхунскомнивоу, као и да није било никаквихнационално мотивисаних испада.– Можда ће звучати нескромно, али„Колубара” је заслужила овај успех. Свисмо у спорту већ годинама, последњихшест месеци тренирали смо два путадневно... Медаље нису случајност – казаоје Чедомир Синђелић.Млади каратисти се већ припремајуза првенство Европе које ће се нареднегодине одржати у Београду. М. К.Снимио: Зоран ЛазаревићДВАДЕСЕТПЕТА УНИВЕРЗИЈАДАВидели само халуАсови Бразила и Гане у ЛазаревцуЗавршена је 25. Универзијада која јеокупила око 8.000 спортиста из преко140 држава са свих континената.Српски студенти су остварили запаженерезултате освојивши 19 медаља, од тога 5златних, исто толико сребрних и 9 бронзаних.У нашем граду су одржавани од бојкашкии фудбалски мечеви. Спорт скорекреативницентар „Колубара” и стадионФК „Колубаре” спремно су дочекалиспортисте. Учесници су одали при знањеза услове које им је пону дио Лазаревац испортске објекте ко ји су, захваљујући пресвега РБ „Колу бара”, добили ниво којиФУДБАЛСа пуно нестрпљења се очекује стартфудбалске сезоне 2009/2010. јер бројниклубови, под ингеренцијом Фудбалскогсавеза Лазаревца, крећу у жетвубодова.У Београдској зонској лиги „Турбина”из Вреоца жели да оствари далеко бољерезултате него у прошлој сезони упос лед њим колима обезбедила опстанак.Еки пу ће са клупе, уместо Миомира Анђелковића,у новој сезони предводитиУбљанин Жарко Јо вановић.Од ове јесени у Првој београдској лигитакмичиће се само два клуба из нашегкраја-„Борац” из Лазаревца и „Раднички”из Рудоваца. Лазаревачки прволигашје у тешкој ситуацији јер је доста играчаизразило жељу за променом срединеи свакако да је клубу циљ опстанак узадовољава нај више светске критеријуме.Међутим, доб ру сп ортску слику квариласу строга и крута правила по којима суспортисти у наш град довожени под ротационимсветлима и под сиренама као дадолазе најплаћенији спортисти планете, ане студенти. Зар није могло да спортистииз целог света у нашем граду бораве неколикосати пре или после утакмица јер биимали шта да виде? Већина студената ћесе само по имену сећати Лазаревца. Овобила сјајна шанса да се о нашем граду направи начин чује и ван граница не самонаше државе већ и континента.З. ЛазаревићssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssАмбициозни плановилиги. Фудбалери „Радничког” у нову сезонуулазе са нескривеним жељама да сеумешају у борбу за сам врх табеле и да сепосле неколико сезона врате међу зонаше.У Другој београдској лиги од јесенитакмичиће се три клуба из наше средине- две „Младости” из Чибутковице и Барошевцаи „Рудар” из Зеока који је крозбараж обезбедио пласман међу друголигаше.Пошто је прелазни рок продужендо 31. августа још није јасно са каквимциљем улази у нову сезону.У Првој општинској лиги, која је знатноизмењена, скоро пола лиге најављујеборбу за врх табеле – „Шумадија” из Шопића„ТЕК” из Великих Црљени, „Бурово”,„Напредак”, па се очекује неизвеснасезона.З. ЛазаревићБРОЈ 1060 28. јул 2009 sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 27 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss