Pogledaj

U OVOM BROJUMUP je zainteresovanza nekoliko projekata uUìcu. Jedan od wih jerazminirawe naaerodromu Ponikve o~emu je razgovarano i saruskim ministromSergejom [ojguom.Razminirawe je jedanod najskupqih poslovana svetu i ko{ta veomamnogostr. 9.IVICA DAÎ]68910111216172021INTERVJUNemawa Rankovi}PROTEST SNS U U@ICUPobedimo ih olovkomIVICA DAÎ] U U@ICUOtvoren Gradski razvojni centarPORODICE IZ MALAGE I HONDURASA[panski na uì~kim ulicamaO PRAZNIKU NAD PRAZNICIMAVaskr{wa radost[ARGANSKA OSMICA„]irom“ do Vi{egradaTURIZAMO reviziji strategijeO OTKUPU MALINESiva ekonomija je po{ast19 TEHNI^KA [KOLA U U@ICUProgram za mladeISTORIJSKI ARHIVRasvetqavawe pro{lostiPREMIJERAQubav i drugi zlo~ini31 KOSJERI]Uspeh odbojka{icaNEMAWA RANKOVI]Sve ove rezultate,imponuju}e pohvale iste~eni imix "[arganskeosmice", teè je sa~uvatinego posti}i. Izuzetniekonomski rezultati jesuva`ni, ali su oninedovoqni za opstanaki odràvawe postignutognivoa usluga i ste~enogugledastr. 14.Najvi{e mi smeta kadase kvalitet uslovqavamaterijalnim sredstvima.Da li ma{ta po~iwe dafunkcioni{e tek kadavam na ruke neko isplativeliku koli~inu novca?Problem je ako dopustiteda se lewost duhaopravda krizomstr. 6.RADOVAN GLIBETI]UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sneàna Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi}PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)21. april 2011.

KOMENTAR@IVOT KAO REALITY SHOW:FARMA I DRUGE REALNOSTIo{to je maksimalno dato na voquPmazohisti~kom egzibicionizmu akterau raznim “ku}ama “i “farmama”, mogu}e jekrenuti na Svadbu 48 sati ili pak na Mewamènu, u svakom slu~aju mogli bi u tokuve~eri sti}i do Trenutka istine, samo trebahitno i precizno mewati kanale. A ustvari,reality show, kao ortodoksni produktzapadne populisti~ke kulture, omogu}avasvojim mladim poklonicima da “dobiju napismeno”da eto i oni, kona~no, ne{to zna~ena ovom svetu. KobajagiU posledwih par godina televizijskikanali emituju brojne emisije tipa reallityshow i na taj na~in se pridruùju globalnojsvetskoj ure|iva~koj politici ~iji je ciqda svojim gledaocima u manipulatorskommaniru ponudi alternativnu realnost. Tipovakvih emisija sa svojim specifi~nimporukama, koje nemaju ni umetni~ki ni obrazovnikarakter, okupio je svih ovih godinana{e domove i na{e umove pokazuju}i kompleksnostna{ih voajeristi~kih potreba”da stalno virimo preko tu|ih taraba”, nasobi~nih malih qudi kojima je zagu{qivo usopstvenoj realnosti.Novi gladijatoriU~esnici ovih tre}emilenijumskihgladijatorskih igara su vrlo heterogenagrupa u svim aspektima: devojke i babe, intelektualcii neobrazovani, pametni i glupi.Ima tu politi~ara, estradwaka, sportista,doma}ica, samohranih majki, raznihbesposli~ara... Naàlost, najve}i brojtakmi~ara ~ine veoma mladi qudi. Wihovmotiv za silazak u arenu, sami tako tvrde,je novac, ali ni{ta mawu snagu nema nipotreba za izlaskom iz anonimnosti, a {toхроникаПораз приватностиUstvari, reality show, kao produkt zapadne kulture,omogu}ava svojim mladim poklonicima da “dobijunapismeno” da eto i oni, kona~no ne{to zna~e na ovomsvetu. Kobajagiopet pokre}e wihov vulgarni i patolo{kiegzibicionizam. Akteri se me|usobnocinkare, spletkare, ogovaraju, sva|aju se,tuku i vre|aju, vole, maze, masturbiraju,uvaàvaju i nipoda{tavaju. Imperativ kojiprihvataju svi u~esnici je da se bude {tobestidniji, bezdu{niji, lukaviji, pakosniji.Uni{titi {to vi{e sopstvenu i tu|u intimui razgolititi se u svojoj bezna~ajnosti ianonimnosti da bi se mo`da ostalo u toj arenikao pobednik. Brzo ispadawe iz igre,ne doìvqava se posebno tragi~no, jer statusu~esnika koji prvi ispadaju, dovoqni suda postanu “poznati u narodu”.Voajer pred ekranomS druge strane ekrana publikazadovoqava svoje voajeristi~ke potrebei ova simulirana stvarnost se po~iwedoìvqavati kao prava realnost, po~iwuprocesi pristrasnosti ili objektivnosti,komparacije, jedna imitacija lep{eg ìvota,sve po~iwe, ali kobajagi. Privatnostdoìvqava potpuni poraz pred javnim. Obrazacsvih poraza privatnosti je tu i sadamoèmo da “virimo u tu|i tawir, krevet,du{u”. Gledalac je u punom zadovoqstvu jerje postao voajer ne~ije intime, svedok, sudija,pa i kontrolor najdelikatnijih sekvencitu|eg ìvota.Moramo priznati da krize identitetamladih, wihova traumatska iskustva, edukativnazapu{tenost, kao i nepovoqne socijalneokolnosti jesu problemi u kojima seni stariji ne snalaze ba{ najboqe, mladiskoro nikako. Na{a mladost je na putu dasvoj smisao na|e u besmislu.Zorica Mili}NOVI DIREKTORZDRVASTVENOG CENTRAU@ICEПуно послау наредномпериодуDr Milo{ Boòvi}, specijalistamaksilofacijalne hirurgije re{ewem ministrazdravqa od 15. aprila imenovan je zav.d direktora Zdravstvenog centra Uìce.Od 1988.godine je u Zdravstvenom centruUìce a do sada je bio {ef odseka maksilofacijalnehirurgije, u jednom perioduje bio zamenik direktora Op{te bolniceUìce a u dva mandata bio je predsednikSrpskog lekarskog dru{tva podru`nicaUìce, ~lan predsedni{tva Izvr{nogodbora Srpskog lekarskog dru{tva u tomperiodu.Dr Boòvi} je na konferenciji zamedije najavio brojne poslove u narednomperiodu na razli~itim nivoima zdravstveneza{tite. Najavqen je po~etak radaangio sale, nabavke mamografa, edukacijakadra, rad na daqoj akreditaciji.Dodajmo i da je dr Boòvi} jedinispecijalista maksilofacijalne hirurgijeu ovom regionu. Najavqeno je i da }e se unarednom periodu raditi i na prerastawuZdravstvenog u Klini~ko bolni~ki centar.Op{irnije u narednom broju lista„Vesti“.D. Cvijovi}ÊTVRTI [QIVOVA^KI SAJAM DOMA]E RAKIJE24. april 2011.godineOsnovna [kola u Sainovini,[qivovica- [qivova~ko poselo - ve~erwimuzi~ko-zabavni program.25. april 2011.Kompleks Osnovne [koleu Sainovini, [qivovica12,00 ~asova;Potpaqivawe kazana za pe~ewe rakijeuz {qivova~ku zdravicu i umetni~kiprogram,otvarawe izlo`be zdravehrane,proizvoda seoskih majstora i rukotvorinaseoskih doma}ica.13,00 ~asova;Progla{ewe najboqih rakija êtvrtog{qivova~kog sajma,dodela nagrada i degustacija.13,30 ~asova;- Takmi~ewe zlatiborskih zdravi~ara i~au{a u govornim ve{tnama- Takmi~ewe seoskih doma}ica u pe~ewunajboqe pite savija~e.- Takmi~ewe u brzom pletewu vunenih~arapa i prsluka i brzom predewu vune naru~noj preslici- Takmi~ewe u tucawu vaskr{wim jajima.- Izlo`ba proizvoda zlatiborskihp~elara.14,00 ~asova;- Izlagawe na temu seoskog turizma –predstavnikTuristi~ke organizacije Zlatibor.14,30 ~asova;- Izbor i progla{ewe najlep{eg seoskogdvori{ta u [qivovici i najuredjenijegvo}waka.- Izbor najlep{e seoske narodne no{we iizbor najlep{e ~obanice.15,00 ~asova;-Takmi~ewe zlatiborskih drvose~au strugawu borovih trupaca dube}omru~nom testerom i testerom "kladaraom" itakmi~ewe u tesawu borove grede sekirom"blawkarom".Celodnevnu manifestaciju prati bogatkulturno-umetni~ki program,pesme iz vikai druèwe sa {qivova~kim doma}inima. 21. april 2011.

kom filozofskom pravcu ili socijalnojteoriji, religioznoj opredeqenosti bilokojoj ideologiji kao i konsekvence koje ideologijaimplicira.• Na konferenciji za {tampu uo~ipremijere rekli ste da je vam je ovobio najteì posao do sada u pozori{tu.Za{to?- Zato {to se sa tolikom neizve{no{}uu radu nikad ranije nisam sreo. Novca nijebilo a koliko znam nema ga jo{ uvek. Ceoprojekat je iznet natprirodnim snagama,ali bitno je da je iznet. Iako je ovo jedanod jeftinijih projekata u posledwih pargodina, ipak postoji odre|ena svota novcakoja je neophodna. Na moju veliku àlost,sluh za kulturu u ovom gradu sveje mawi.• Da li ste ~itaju}i komadve} pravili gluma~kupodelu?- Ne. Prvi put kad sam~itao tekst, i{~itao sam ga bezrazmi{qawa o podeli, a kasnijepodela se sama nametnula. Ismatram da nisam pogre{io. Oviglumci su to majstorski izneli.интервју• Da li Va{e gluma~ko iskustvomoè da Vam pomogne u koncipirawuumetni~kog progrma ili obratno?- Glumom sam prestao da se bavim prenego {to sam i po~eo. Ve} nakon prve godinepod ugovorom u Narodnom pozori{tu u Beogradukao glumac, shvatio sam da ne volimigrati predstave, ve} da uìvam samo uprocesu wihovog nastanka i u promi{qaju oteatru. Uz podr{ku mojih mentorki, hvatamse u problematiku reìje. Naravno, sve ostaloje bilo samo logi~an sled.Ono {to se trudimo pri kreirawurepertoarske politike jeste ukazivawena potrebu za ta~nim, blagovremenim informacijamau pogledu svetske kulturei stremqewa u pozori{tu, ukazivawe napotrebu za pozori{tem koje je aktuleno,pozori{te koje korespondira sa vremenom ukome nastaje, sve to, naravno, vode}i ra~unao odrednici da je re~ o narodnom pozori{tu.Dakle, mi poku{avamo da inspiri{emo gledaoceda mewaju ne{to u svetu o kome po~iwuda misle nakon predstave. Ne o~ekujemo odgledalaca da “doìvqavaju i ose}aju” negoda po~nu da razmi{qaju o onome {to su videlii ~uli.• Da li je bilo problema u procesukroz koji je moralo da se pro|e, kako bise sprovela nova pozori{na politika,koji ste Vi uneli?- To je boqe da ste pitali kolege izansambla. Pre dolaska na mesto umetni~kogdirektora imao sam priliku da igram sawima na sceni i da budem upu}en u wihovestavove o teatru i pogledima bitnimza umetnost. Ja sam u tom trenutku bionajmla|i zaposleni u Narodnom pozori{tuUìce. Iskreno, mislim da su na promenemnogo teè pristali drugi, nego glumci.Na samom startu, uz saradwu sa gospodinomStamatovi}em, nastao je i strate{ki planrazvoja, tako da su od tog trenutkasvi shvatili {ta }e Ikako }e se daqe razvijati ovopozori{te. Ubrzo je usledionastup na dva me|unarodna festivala,od kojih je jedan svakakonajzna~ajnija svetska manifestacija.• Kako uspeti u odràvawupozori{nog kvaliteta ikvantiteta?• Kako radite sa glumcima,koliko ste se rade}i ovupredstavu oslawali na wihovare{ewa i ideje?- Sve je stvar onoga {toèlite da postignete. Takoda od toga i zavisi na~in rada sa glumcimai proces, na koji }ete ga na~in voditi.Konkretno, ovde je moje bilo da uspostavimformu i principe, a glumci su imali potpunuslobodu da je ispune.• Ko je najvi{e uticao na va{umetni~ki razvoj i rediteqsko formirawe?- Pa, dosta je tu qudiume{ano. Ali ja uvek na prvomesto stavqam Ogwenku Mili}evi}.• Kakva su pozori{tau takozvanoj unutra{wostiSrbije, sa kojim problemimase naj~e{}e sure}u, koliko tiproblemi uti~u na kvalitetpredstava?- Pa nisam ja bas najboqireper za to. Sem na{egpozori{ta, nisam imao prilikuda radim u drugim pozori{timapo unutra{wosti. Pri~eznam, ali da bih mogao da ihprepri~avam moram posedovatii li~no iskustvo. Moj rad uSrbiji nekako se najvi{e odnosiona Beograd i Uìce. Sferamog interesovawa bazira se nadobro promi{qenom rediteqsko– dramatur{kom pozori{tu, atoga u Srbiji skoro da nema.Sa Sneànom Kova~evi}, kostimografom i Marijanom Zorzi}Petrovi}, scenografom na probi predstave „Ines de Kastro“SKROMNOST VI[E NIJE VRLINAZanimqivo je da su, pored pozori{ne premijere,iste ve~eri u Uìcu odràne jo{ dve kulturnemanifestacije. Imate li predlog kakokoordinariti doga|aje iz kulture?- Na àlost, ma koliko se trudio da se to nedesi ovog puta nije se bilo mogu}e izbe}i, pogotovu{to sam i emotivno vezan za festival NA POLAPUTA, ali ve} narednog dana mi smo bili stranciu sopstvenoj ku}i. Ta~nije nismo imali termineza neki drugi datum. Sada svi ho}e za bilo kakavdoga|aj veliku scenu pozori{ta, od ambicioznihvaspita~ica preko preambicioznih politi~ara pado ni{ta mawe skromnih amatera svakakve vrste.O~igledno da skromnost vi{e nije vrlina. Predlogpostoji, ali sa druge strane upravo takve stvarinas ~ine gradom. I koliko znam svi sadràji subili prepuni, {to je samo jo{ jedan dokaz da ovomgradu ìve qudi koji imaju izgra|ene kulturnepotrebe na veliku àlost onih koji bi svojim zanemarivawemda nas ukinu.- Najvi{e mi smeta kada sekvalitet uslovqava materijalnimsredstvima. Da li ma{tapo~iwe da funkcioni{e tekkada vam na ruke neko isplativeliku koli~inu novca? Nije liova kriza podstakla umetnikena razmi{qawe? Promi{qawe o velikimdru{tvenim promenama? Smatram da mawekrize mogu i te kako produktivno uticatina umetnike. Kao neka vrsta stimulansa.Problem je ako dopustite da se lewostduha opravda krizom. Time rizikujete dadugotrajo nanesete nesagledive posledicenaro~ito glumcima- to vam je kao da sportistanapravi pauzu sa svojim treninzima,a onda o~ekuje naredne godinevelike rezultate. Naravno da jenovac neophodan za produkciju ida uslovqava mnogo toga, ali nesmemo dozvoliti da uslovqavai umetni~ko promi{qawe.• Dramaturg Matko Boti}kaè da se uì~ka „Ines“ne ustru~ava da u ovomnequbavnom vremenu dubokozagrebe po posledicama(zlo)upotrebe emocija. Osim{to je „nequbavno“, kako bistejo{ okarakterisali vreme ukome ìvimo?- Vreme straha i bezna|a.Vreme u kome politi~ari demokratijuprqaju svojim poku-{ajima da uspostave novu vrstuvlade koja ne odgovara ba{ demokratskomustavu. Vreme gdeje „mali ~ovek“ svakodnevnougroèn divqawem nehumanogturbo kapitalizma.Rada Popovi} i Zoran Jeremi}21. april 2011.

актуелноOTVOREN GRADSKI RAZVOJNI CENTARЦентар за стратешке пројекте ГрадаGradski razvojni centar – sedi{te institucija i organizacija koje }e voditi realizacijuva`nih razvojnih projekata. Spomen plo~a policajcu @eqku Simi}u u zgradi Policijskeuprave u Uìcu. Zamenik premijera i ministar policije pozvao na obnovu politi~kogdijaloga, jer politi~ka destabilizacija Srbiju ne vodi nikuda.inistar policije IvicaMDa~i} i gradona~elnikUìca Jovan Markovi} otvorilisu Gradski razvojni centaru koji je uloèno 40 milionadinara. U~e{}e Grada Uìca ugradwi objekta je 70 odsto, dokje Ministarstvo unutra{wihposlova obezbedilo 7 milionadinara koliko su iznosila idonatorska sredstva, rekao jena sve~anosti gradona~elnikMarkovi}.- Osnovni ciq pravqewazgrade jeste da uz podr{kuVlade RS i podr{ku donatorana jednom mestu smestimo sveinstitucije, udruèwa i pojedincegrada Uìca koji }e naprofesionalan i stru~an na~invoditi realizaciju va`nih razvojnihi strate{kih projekataza Grad kako bi kvalitetno bilikandidovani za fondove EU ifondove prekograni~ne saradwe– naveo je Markovi} uz napomenuda }e u ovoj zgradi bitiSve~anost otvarawa Gradskog razvojnog centrasme{tena Regionalna razvojnaagencija, Fond za razvoj, Lokalnakacelarija za ekonomskirazvoj, Kancelarija za saradwusa civilnim sektorom, Kancelarijaza privrednu saradwu, zaudruèwa i druge organizacije.Gara`ni deo zgrade koristi}eMUP, a preostali prostornavedene regionalne i druge institucijeu objektu ~ija je gradwazapo~eta pre godinu i po dana.Zamenik premijera i ministarpolicije Ivica Da~i}rekao je da je ovaj objekat vaànza MUP u smislu re{avawa prostornihproblema, ali i kao vidbudu}e prakse re{avawa drugihproblema uz partnerski odnossa drugim dràvnim organima,lokalnim vlastima, civilnimsektorom. On je dodao da Gradskirazvojni centar ima ekonomskoi dru{tveno opravdawe i daje MUP zainteresovan za nekolikoprojekata. Jedan od wihje i razminirawe na aerodromu„Ponikve“ o ~emu je razgovoranosa ruskim ministrom Sergejom[ojguom.- Razminirawe je jedan odnajskupqih poslova na svetu iko{ta veoma mnogo. Ve} su RuskaFederacija i druge dràvenekoliko desetina milionadolara i evra uloìle {iromSrbije kako bi mogle da se osposobedeonice za prolazak recimoJu`nog toka, od Ni{a pa nadaqe - rekao je Da~i}.Drugi projekat vezan je zakasarnu u Kr~agovu i u dogovorusa Vojskom Srbije i GradomUìce MUP je zainteresovan zare{avawe problema koje imaUprava grani~ne policije.- Bilo bi veoma uputnoda re{imo problem Regionalnogcentra grani~ne policije– rekao je ministar Da~i} i izneoideju o otvarawu Regionalnogkriminalisti~ko-tehni~kogcentra koji na nacionalnomnivou postoji u Beogradu, a kojibi mogao da bude otvoren i uUìcu.Otvarawu ovog objektaprethodio je razgovor zamenikapremijera sa rukovodstvom gradaUìca i otkrivawe spomenplo~e policajcu @eqku Simi}ukoji je izgubio ìvot na zadatku1995. godine.- @ivot qudi traje onolikodugo koliko traje i se}awena wih i ukoliko ne prepustimozaboravu ono {to su u~inili– rekao je Da~i} i uputio zahvalnostPolicijskoj upraviUìce zbog ~uvawa uspomene iSindikatu srpske policije kojisvake godine u znak se}awa nasvog kolegu organizuje MemorijalniturnirDa~i} je izneo ideju daukoliko bude obnovqena zgradaMUP-a u Kneza Milo{a da seispred we napravi spomeniksvim policajcima koji su izgubiliìvote na zadatku tokomprotekla dva veka. U Narodnommuzeju u Uìcu Da~i} je otvorioizlo`bu „Nauka i tehnikau kriminalistici“ koja je realizovanau saradwi sa SANU.Tokom posete Uìcu zamenikpremijera odgovorio je ina pitawa novinara u vezi aktuelnihpoliti~kih de{avawa21. april 2011.Smotra ispred Policijske uprave UìceMinistar Da~i} sa porodicom policajca @eqka Simi}ai predstavnicima Sindikata srpske policijei {trajka gla|u i è|u lideraSNS Tomislava Nikoli}a. Zamenikpremijera je pozvao sveaktere na obnovu politi~kog dijalogai o~uvawe politi~ke stabilnostiSrbije i kao predsednikSPS-a izneo mi{qewe dasu boqi i izbori nego politi~kadestabilizacija zemqe.@. Eri}

хроникаKATOLI^KE PORODICE IZ MALAGE I HONDURASA NASTANILE SE KOD NASЗвуци шпанског на ужичким улицамаAko se nekad nedeqom ujutro pro{etate@i~kom ulicom, nemojte se iznenaditi akou blizini Parohijskog doma ~ujete pesme imolitve, naizmeni~no – malo na {panskom,malo na srpskom. Pitaju}i se odakle dolazimelodi~ni jezik Mediterana zavirili smou Katoli~ku crkvu Blaènog za~e}a djeviceMarije u kojoj se od pro{le jeseni redovnoobavqaju mise nedeqom. I saznali za{to subiblijska ~itawa pro{arana ba{ {panskimada smo do{li, Fra Ber-Juraj, sve{tenik izKnardinPule, spremao se za misu u ~astpraznika Cvetne nedeqe, kojanagove{tava po~etak Uskr{wenedeqe. Kao verne posetiocemisa nabrojao je nekolikoSlovenki i Hrvatica, jednu Slovakiwu,koje su se udale ovdei odavno ìve u Uìcu. I ba{kada smo ga pitali otkuda onda{panski jezik na liturgijama, ucrkvu je u{etalo ~etvoro crnokosihmali{ana koji nazva{e„Buenos dios“.- Mnogi ne znaju da u Uìcuve} nekoliko meseci ìve dvefamilije, jedna je iz Malage,~ovek se zove Alberto, a ènaSonia i oni imaju sedmero djece.Katolici i pravoslavci ove godineslave Uskrs u isti danKatoli~ka crkva Blaènog za~e}a djevice Marije delujepod pokroviteqstvom Beogradske nadbiskupije, a naslavi crkve 10. decembra pro{le godine bio je prisutanbeogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar, predstavniciGrada Uìca i SPC. Duè vreme ova crkva nije radila, aslu`be su obavqali sporadi~no sve{tenici iz vaqevskekatoli~ke crkve. Fra Bernardin Juraj Filni} pozvao je svehri{}anske vernike da do|u na neku od misa nedeqom u 10sati.- Dobro do{li su i pravoslavni vjernici i oni èledo}i. Lepo sara|ujemo sa SPC i hvala Bogu ove godineslavimo Uskrs u isti dan. Mi bismo htjeli da se taj velikipraznik poklopi uvijek, najqep{e je da slavimo zajedno jerotajstvo je potpuno isto, mi isto vjerujemo, rekao je fra Bernardin.Porodica Batres iz Hondurasaispred crkve Blaènog za~e}adjevice MarijeA druga familija je iz Hondurasa,oni imaju ~etvero djece,rekao nam je fra Bernardin, upravnikcrkve.I dok su mnogobrojni potomciAlberta i Sonie tr~karalipo crkvi i mahali maslinovim ipalminim gran~icama koje su zaMisa uo~i Uskr{we nedeqetaj dan donete zbog simbolikeIsusovog ulaska u Jerusalim, sawihovim roditeqima poku{alismo da se sporazumemo i otkrijemoono {to ih posledwihmeseci Uì~ani obi~no pitaju –za{to su napustili ku}u na moruna sun~anoj Malagi i do{li uUìce? Po{to smo mi natucali{panski, a oni srpski, pretilaje opasnost da se i pored dobrevoqe ne razumemo. U pravi trenutak,u pomo} je pritekao Cezar,wihov prijateq iz Hondurasa,koji nas je spasio znawemengleskog jezika.- Mi smo pripadnicikatoli~ke crkve. Moja porodicaje iz Hondurasa iz CentralneAmerike, a Albertova iz Malage.Na{a misija je da svuda posvetu oìvqavamo katoli~kuveru, na{e zajednice {aqu porodicesvuda po svetu, na svihpet kontinenata. @elimo dabudemo uzor drugim porodicamajer smo otvoreni prema ìvotu.Moja supruga Xiomara i ja imamo~etvoro dece i protivimo seabortusu, rekao nam je Cezar Batres(39) koji je u Uìce sa porodicomdo{ao pre tri meseca.Wegov najstariji sin Ce-MUZEJ NA OTVORENOM „STARO SELO“U SIROGOJNUШарање васкршњих јајаKao i prethodnih godina na Veliki~etvrtak i Veliki petak (21. i 22. aprila)u prostorijama Muzeja na otvorenom "Staroselo" u Sirogojnu bi}e organizovanaRadionica {arawa i bojewa vaskr{wih jajaod 11 do 13 ~asovaakon prikazivawa etnolo{kih filmova Vaskr{wa jaja, Do-Panteli}a i Uskrs u Sefkerinu, Qubomira Reqi}a,Nbrivojau~esnici radionice i svi zainteresovani posetioci }e {arativaskr{we jaje nekom od tehnika (tradicionalnom batik tehnikom,ukra{avawe biqkamaili slobodnim tehnikamaoslikavawa).Najlep{e na{aranajaja bi}e izlo-èna.U prostoru Muzejskeku}e na Velikipetak vaskr{wa jajabi}e bojena u biqnojboji.Ina~e, u Muzeju„Staro selo“ u tokuje Izlo`ba "Hristosvaskrse! Zaistavaskrse!“, dok je stalnamuzejska postavkaMuzeja na otvorenom ‘’Staro selo’’ u Sirogojnu, otvorena jesvakog dana od 9 do 19 ~asova.J. Toski}10 21. april 2011.

хроникаzar ima 15 godina i upisao seu Uì~ku gimnaziju, mla|i sinMario ide u sedmi razred, a}erka Rosio je drugi razred, doknajmla|i Havijer ima samo trigodine. Svi oni u~e na{ jezik.Rosio nam je o~itala molitvuO~e na{ na ~istom srpskom, iispri~ala da su joj najboqe drugariceiz „Du{ana Jerkovi}a“Isidora i Jasmina, a da seu~iteq zove Bane.- Mi smo do{li potpunosami, bez ikoga svog, napustilismo svoje poslove i do{liu Uìce. Ovde se ose}amodobrodo{lim, nastavnici kojiu~e na{u decu nam pomaù ideca se ose}aju prihva}enim.Jezik nam jo{ uvek predstavqabarijeru, jer ne znamo dobro srpski,pa nam je lepo kad se s nekimO PRAZNIKU NAD PRAZNICIMAВаскршња радостVaskrs je najve}i praznik,praznik nad praznicima, dankada je Gospod Isus HristosVaskrsao. To je bio prvi dan unedeqi. U po~etku ìvota nazemqi, Adam i Eva su ìveliu raju, u mestu gde nije bilo nibola ni àlosti ni smrti. Wihdvoje su trebali da slave}iBoga uzrastaju i da se oboè.Pred wih je Gospod stavio samojednu zapovest, a to je da ne jedusa drveta „poznawa dobra izla“. Adam i Eva su prekr{iliBoìju zapovest, a plata za tajgreh je bila smrt i udaqeweiz raja, udaqewe iz zajednicesa Bogom. Ali Bog je obe}ao da}e ima poslati Izbaviteqa.I Bog ispuwava svoje obe}awe{aqu}i Sina svoga koji se ra|aod Marije Djeve i Duha Svetoga. „Bog postaje ~ovek da bi se ~ovekoboìo“, kaè Sveti AtanasijeVeliki.Sin Boìji se ra|a i ìviu svetu, ~ini ~uda koja nikonikad nije ~inio, pokazuje daje On Bogo~ovek. Svet ipak neprihvata Hrista i uz insistirawefariseja i vo|a jevrejskognaroda, predaje ga u ruke rimskomnamesniku, Pontiju Pilatu,da se razapne. Na VelikiPetak mi se se}amo dana kadsu Gospoda Isusa Hrista razapelina krst na mestu Golgota.Tre}i dan po raspe}u, u nedequ,Hristos Vaskrsava, odnosno,pobe|uje smrt, jer smrt nije moglada u svojim rukama zadrìboànsku prirodu, a samimtim i ~ove~ansku prirodu kojaje bila sjediwena u li~nostiSina Boìjeg. Vaskrsewem,Hristos u zajednicu sa Ocem iDuhom Svetim uvodi sav qudskirod, po~ev od Adama i Eve isvih pravednika koji su do tadaìveli, pa do kraja veka sveone koji }e prihvatiti Hristaza Spasiteqa. Vrata raja suVaskrsewem otvorena i celomsvetu se daruje mogu}nost spasewa,ìvqewa u zajednici saBogom. Od ~oveka zavisi ho}eli biti u zajednici sa Bogom.Ta zajednica se ostvaruje ovdena zamqi kroz Svetu Liturgijui Sveto Pri~e{}e. Liturgijapredstavqa predukus CarstvaBoìjeg. Zato svi hri{}anikoji èle istinski da proslaveHristovo Vaskrsewe i kojièle zajednicu sa Bogo~ovekom,potrebno je da Vaskrs po~nu proslavqatina Liturgiji u hramuBoìjem.Nedeqa u koju praznujemoVaskrsewe odre|ena je 325. godinena Prvom Vaseqenskomsaboru odrànom u Nikeji gde jeispri~amo na engleskom. Qudisu ovde dobronamerni, ali suza~u|eni otkuda mi ovde i uveknas to pitaju. Ovo je mali grad,svi|a mi se {to je sa~uvao nekuvrstu nevinosti, nema kriminalai deca posle {kole moguslobodno da se igraju na trgu bezstraha da }e im se ne{to desiti,ispri~ao nam je Cezar.re~eno „Da se ima slaviti izajevrejske Pashe prve nedeqe izapunog meseca prosle prole}neravnodnevnice.“Ovaj najve}i praznik u celomhri{}anskom svetu prate ilepi obi~aji. Na Veliki Petakse farbaju jaja, a prvo ofarbanojaje ostavqa se kao ~uvarku}a.Jaje predstavqa ra|awe novogìvota. Kao {to je HristosVaskrsao, odvaliv{i kamensa grobnice, tako iz jajeta seizleè pile koje razbija qusku.Vaskr{we jaje zna~i radost zaonoga koji daje i koji prima. Farbawejaja se vr{i na spomen kadaje Marija Magdalena prilikompropovedi jevan|eqa u RimuCrkva Svetog \or|a u UìcuI Cezar i wegova suprugaèle da na|u posao, pa im je zatociq da {to pre nau~e jezik.- Nas sada finansijskipodràva na{a zajednicaiz Hondurasa, a plan je da ubudu}nosti na|emo posao. Ja sampo zanimawu ra~unovo|a, alisam spreman da radim bilo {ta,rekao je Cezar.N. Tomi}posetila cara Tiberija i dalamu crveno jaje pozdraviv{i gare~ima Hristos Vaskrse, VaistinuVaskrse. Crvena boja jestei simbol nevine Hristove krviprolivene na Golgoti za spasewequdskog roda. Na Vaskrsse, posle odlaska na Liturgiju ipri~e{}e, prvo jede jaje, pa ondaostala hrana koja je spremqenaza taj praznik. Jedan od lepihobi~aja za Vaskrs jeste idarivawe jajeta gostu koji posetina{ dom.Sre}ni najve}i Hristovipraznici uz pozdrav HRIS-TOS VASKRESE- VAISTINUVASKRESE!R.V.UDRU@EWE U@IÂNA U BEOGRADUОбележена слава Цветиdruèwe Uì~ana uUBeogradu 17. aprila jeobeleìlo Cveti, u restoranu„Uìce“ u Beogradu, ponovo vaspostavqenuslavu Udruèwa,osnovanog davne 1923. godine.Slu`bu je drào Begradskiprota Vlada Cupa}. Poslelomqewa kola~a prota je blagoslovioslavu rekav{i damu je drago da je svake godinesve vi{e prisutnih i da trebada budemo kao svaka pravaporodica koja se sve vi{eomasovqava. Doma}in slaveRadovan Karakli}, vlasnikrestorana „Uìce“, predaoje slavu narednom doma}inuMilo{u Tucovi}u.Slavi su prisustvovali,pored brojnih ~lanovaUdruèwa Uì~ana, wihovigosti i prijateqi: VojinVu~i}evi} i Milojko Obu}inaiz Humanitarne organizacije„Stara Ra{ka“, Slavi{aGaci} predsednik i DraganPanteli}, sekretar Zavi~ajnogkluba Bajnoba{tana, SvetlanaMi}i} Petrovi}, sekretarDru{tva Ariqaca, Zoran R.Kova~evi}, sekretar Koordinacionogodbora zavi~ajnihudruèwa Zlatiborskog okruga,Mladen To{ani}, potpredsednikUdruèwa za negovawetradicije uì~kog kraja- Era u Lazarevcu, dr SlobodankaRisti}, vlasnik privatnogdoma zdravqa „Dr Risti}“,vi{egodi{wi saradnik MilojicaPopovi}, vlasnik izdava~keku}e „Sanimeks“ i drugi.SMP21. april 2011.11

актуелноciteti posebno za omladinskiturizam poput restoran-vagona„Devetka“ i “ârdak”, uredi {tovi{e pe{a~kih staza i napraviodmori{ta i rastereti saobra}ajna prilazu èlezni~koj staniciu Mokroj Gori gradwomnovog parkinga, a i obnova @elezni~kezgrade iz 1916. privodise kraju. Prvi turisti~kivoz u Mokroj Gori startovao je2003. godine i od 2006. je za najmawe~etiri puta uve}ao brojputnika. Zavr{etak pruge doKremana, jedan je od osnovnihposlova u „[arganskoj osmici“,a Tarabi}a proro~anstvo da}e do}i vreme kada }e se qudiispotekare setiti gvozdenogaputa, ali za putovawe serbez odmorai uìvancije ovom doga|ajudaje posebnu simboliku.@. Eri}Nije lako sa „Elzom“Po tradiciji najstarijem ma{inovo|i napo~etku sezone uru~en je sat. To je ove godineRadoje Milovanovi}, poslovo|a Sekcije za vu~uvozova Uìce. Pitali smo ga kako je voziti„Elzu“?- Ovu parnu lokomotivu je dosta te{kovoziti, iziskuje znawe i dosta posla i pripremeza vo`wu. Za jednu turu „Elzi“ je potrebno oko300 kilograma ugqa, a velikim lokomotivamapo dve tone od Mokre Gore do [argana i nazad.Na èleznici sam 42 godine. Od osmog razreda,odrastao sam na uzanoj pruzi, voleo sam da budemma{inovo|a, u~io sam tu {kolu i danas sene kajem {to sam odabrao ovaj poziv – pri~ama{inovo|a koji vozi „Elzu“ iz 1913. godinenekada u posedu vlasnika {e}erane u Zrewaninukoja je dobila ime po jednoj od wegovetri k}eri.ДрагуљевропскихразмераIdejno re{ewe ulaznog portala za podhodnikProtekla godina bila dosad najuspe{nijau poslovawu Muzejsko - turisti~keèleznice „[arganska osmica“, u 2011.s pravom o~ekuju jo{ boqe rezultaterotekla, 2010. godina, saP80.000 prevezenih turistai pozitivnim finansijskimbilansom, bila je dosadnajuspe{nija u poslovawu Muzejsko-turisti~keèleznice„[arganska osmica“. Jo{ boqirezultati o~ekuju se u ovoj godini,a na to upu}uje i podatak da jepopularni „]ira“, uglavnom punstranaca, saobra}ao muzejskoturisti~komprugom preko [arganai pre 15. aprila, kada je popravilu zvani~an po~etak sezonena jednoj od najatraktivnijihturisti~kih destinacija uSrbiji. Kriza koja drma Srbiju,i koju trpe i „@eleznice Srbije“,dakle, nije ostavila tragana pro{logodi{wem poslovawu„[arganske osmice“ iz prostograzloga {to su, izuzetnim naporima,zajedni~kim snagama iprofesionalnim odnosom svakogpojedinca, uspe{no ostvarenisvi planirani i vrlo zahtevniciqevi, hrabro postavqeniprema svetskim normativima.Dok se u svetu, pa i kod nas, svegleda kroz novac, u kompletirawuprojekta „[arganska osmica“i daqe je na delu nevi|enientuzijazam pojedinaca.Za qude u MT@ „[arganskaosmica“ ti zahtevni ciqevi uosnovi zna~e da svaki gost morabiti zadovoqan i najsitnijimdetaqem: kako brzom, ta~nomi kvalitetnom uslugom, tako icenom i besprekorno ure|enim21. april 2011.13

ambijentom koji ina~e zdravuokolinu u kompleksu muzejskoturisti~keèleznice u MokrojGori ~ini jo{ privla~nijom. Tudobitnu kombinaciju qudi okupqenioko projekta „[arganskaosmica“ nisu nasledili niod koga na ovim prostorima, onisu je lansirali, i uporno je forsiraju,kao svoje vi|ewe na~inaza uspe{no poslovawe.Iako su se ve} „vrtele“ pomedijima ovog prole}a, vaqa iovde podsetiti na neke va`nebrojke vezane za uspe{ne rezultate„[arganske osmice“.U 2010. godini, ra~unaju}i inovogodi{we ture, bilo je vi{eod 730 vo`wi bez ijednog zastojai bez minuta zaka{wewa,bez obzira {to su u pitawuvozna sredstva stara izme|u 30i 100 godina. Zato u smernicamaza koncipirawe rada i strategijerazvoja voznih sredstava,koje su uz Radovana Glibeti}a,predsednika Odbora za obnovu„[arganske osmice“, potpisalii Jugoslav Jovi}, direktor Sektoraza odràvawe voznih sredstava,Radoqub Gemaqevi},direktor Sektora za vu~u vozova,i Dragan Gruji}, direktorDirekcije za prevoz, stoji da su„ma{inovo|e i osobqe na "[arganskojosmici" za ponos srpskojèleznici“. Mada su planiranadva, zahvaquju}i besprekordnomodràvawu, pojedinih dana,naj~e{}e vikendom, voz „Nostalgija“imao je i po {est polazaka.Pored impresivne cifreturista sa podru~ja Srbije,Mokru Goru i „[argansku osmicu“posetio je veliki brojstranaca, mahom qubiteqastarih èleznica, wih vi{e od15.000, iz Engleske, Nema~ke,Austrije, Slovenije, Italije,Japana i drugih zemaqa. Ukupniprihodi su, nije na odmet ito re}i, pove}ani za 14 odsto uodnosu na prethodnu godinu a dase cene nisu mewale. „[arganskaosmica“ je postala najprofitabilnijideo „@eleznicaSrbije“. I {ta je to jo{ {to jeposebno doprinelo ovom briqantnomi ohrabruju}em rezultatu.[ta je, u stvari, ura|eno u2010, i {ta se „krije“ iza najavekoja glasi: „za narednu sezonu,u 2011, pripremamo jo{ bogatijuponudu sa puno interesantnihiznena|ewa“.Na „[arganskoj osmici“se od po~etka obnove pa svedo dana{wih dana planira donajsitnijih detaqa (stru~noorezati ukrasno zelenilo ukompleksu, oprati saobra}ajnei pe{a~ke staze po prestankuzimske sezone, ~esmu saisto~nikom pustiti u rad, redovnoodràvati istorijskespomenike, prefarbati buradza otpad, razgovarati sa vlasnicimaprivatnih dvori{ta dase urede... - takvih stavki, donajsitnijih detaqa, ima bar stotinuu planiranim poslovimapred po~etak sezone). Zna~ajnanovost u okviru tih planova jerevitalizacija pruge [argan Vitasi– Kremna, gde je o~i{}enatrasa i uz pomo} mehanizacijeGrada Uìca izvu~eno 50 kamionaotpada. Pripremqen jedowi stroj pruge u duìni od 4,6kilometara, poloène planiraneinstalacije i izme{tenelokalne putne saobra}ajnice.Dopremqen je i deo pragova,ura|en je informativni punktu Kremnima, na raskrsnici putaprema planini Tari, i ~eka sena nabavku kolose~nog pribora.U ovoj godini u planu je postavqawekoloseka, a to zna~ii sve~ani dolazak „]ire“ uKremna. Drugi zna~ajan poduhvatpredstavqa u 2010. godinizapo~eta gradwa podvo`wakaispod stani~nih koloseka, saparkingom i drugim sadràjima ustanici Mokra Gora, preko putacrkve. Time se stvaraju usloviza bezbedan prihvat turista naактуелноparkingu za autobuse, a ne na magistralnomputu kako je bilo dosada, i wihov lak{i dolazak dovozova na èlezni~koj stanici.Zna~ajan poduhvat saglasankomercijalno-profitnim motivimapredstavqa i zapo~etaizgradwa {est drvenih apartmanau kompleksu „osmice“, ~ime}e se obezbediti sme{tajni kapacitetiza programe rehabilitacijeu funkciji produèwaradne sposobnosti zaposlenih.U ovoj godini je u planu montaàtih objekata uz mogu}u fazu radovana enterijeru. U 2010. godiniskoro da su zavr{eni radovina nadstre{nici za vagonrestoran na lokaciji „DevetiSkoro da su zavr{eni radovi na nadstre{nici za vagon restoran na lokaciji „Deveti kilometar"kilometar“ koja je od posebnogzna~aja jer je namewena mladima.U planirawu ovog objekta,naime, ima se na umu ~iwenicada se „[arganskom osmicom“tokom godine preveze 40.000mladih osoba kojima treba obezbeditispecifi~ne ugostiteqsko-zabavnesadràje. Uz vagonrestoran se rekonstrui{e i„uspiwa~a“, biv{a ì~ana stanicaiz 1921. godine, sa ve} postavqenimtemeqima za zanimqivoprojektovan drveni objekatkoji }e zadovoqiti tra`wuomladinske populacije. U ovojgodini bi ti radovi trebalo dase privedu kraju. Kako je bilopredvi|eno u prvim planskimdokumentima, najzad su re{eniimovinsko-pravni odnosi kojise ti~u drvene èlezni~kezgrade u Mokroj Gori, stare 95godina, specifi~ne austrijsko-Mladi su "]irini" najbrojniji putniciruske i osa}anske arhitekture,gra|ene u vreme Prvog svetskograta. Podrumski prostor se ve}adaptira za muzejske namene,sprat za kancelarije upraveovog kompleksa i za sme{tajzdravstveno-preventivne funkcije,a u potkrovqu }e bitisme{tajni kapaciteti za radnikeèleznice angaòvane naposlovima na MT@ „[arganskaosmica“ u Mokroj Gori.U planovima za 2011. godinupa`wu zavre|uje pripremaprojekta delimi~nog preseqewamuzeja voznih sredstava izPoège. Zanimqiva je i najavapostavqawa vi{e odmori{taod pragova i paweva u zoni{eta~kih staza na Jatarama, novetable i bilbordi, vidikovci,pripremawe muzejske postavke uèlezni~koj stanici Golubi}i,pripremawe programa ukupnekomercijalizacije i funkcionalnihsadràja èlezni~kestanice [argan Vitasi, najavazavr{etka zapo~etog posla uotklawawu posledica poplavei tako daqe. Priprema se iizgradwa tri brvnare za odmorna Jatarama, u ambijentu borove{ume prepune lekovite crwu{i.Posebno zna~ajan poduhvat u2011. predstavqa stavqawe ufunkciju poslovno-rehabilitacionogobjekta na Zlatiboru,koji je postao sastavni deo MT@„[arganska osmica“. Re~ je oreprezentativnom objektu sa petapartmana na veoma atraktivnojlokaciji u centru najpose}enijesrpske planine, koji }e se koristitiu komercijalne svrheali i za programe rehabilitacijezaposlenih na èleznicii poslovno-edukacione namene.Sa ovim objektom „[arganska osmica“zaokruùje spisak sopst-14 21. april 2011.

prkos jedinstvenim prirod-arheolo{kim, i kul-Unim,turnim dobrima, sa osam UNES-CO lokaliteta, rezultati kojeSrbija ostvaruje u turizmu suispod proseka.- Ciq na{eg projekta je dauo~imo koji to trendovi razvojaturizma nalaù da se strategijaaùrira i da bude {to bliàonome {to traì evropskoturisti~ko trì{te. Jer gostipostaju sve zahtevniji, traèspecifi~ne proizvode, traè{to vi{e za svoje pare, rekaoje za „Vesti“ Janez Sir{e, vo|aprojektnog tima i nekada{wiministar turizma u Sloveniji.U~esnici projektnog timadiskutovali su sa predstavnicima11 doma}ih turisti~kihorganizacija o resursima kojihu na{em kraju ima, ali ih trebarazvijati, o tome {ta gostitraè od turisti~ke ponude,ali i o marketingu i novostimaiz evrope prakse. Jedna odтуризамO REVIZIJI STRATEGIJE TURIZMA SRBIJEГости траже аутентична местаSkup na kome su se sastali predstavnici doma}ih turisti~kih organizacija i regionalnieksperti iz ove oblasti organizovan je pro{log petka na Zlatiboru. Tema sastanka bilaje Revizija strategije turizma Srbije koja se ostvaruje u sklopu dvogodi{weg projekta„Podr{ka sprovo|ewu Nacionalne strategije razvoja turizma“. Projekat koji finansira EUzapo~eo je pro{le godine u maju, a vredan je 920 hiqada evraJanez Sir{e, vo|a projektnogtima i nekada{wi ministarturizma u Slovenijikonstatacija bila je i ta da suu zapadnim zemqama hit kra}aputovawa, i da su na ceni novei autenti~ne destinacije. AJugoisto~na Evropa svakakomoè biti zanimqiva, po istomscenariju kako su ê{ka iSlova~ka postale atraktivneposle pada gvozdene zavese,re~eno je na skupu. Postoje}ituristi~ki sadràji, prepoznatqiviza na{ kraj, kao {tosu seoski turizam, skijawe, kongresniturizam, mogu se obogatitispa i velnesom, biciklizmom,kulturnim turizmom i kru`nimputovawima, uo~ili su u~esniciskupa.- Osim toga, èlimo da osposobimoregione da realizujuturisti~ke projekte sa dràvomkako bi {to brè iza{li name|unarodno trì{te. Nastojimoda damo {to vi{e sredstavaNacionalnoj turisti~koj korporacijikoja ima ingerencije daraspolaè investicijama, jer~esto ideje postoje a nema novca,naveo je Sir{e.Miroslav Ra|en, direktorTOZ, rekao je da nije zadovoqanpodelom Srbije na samo ~etiriregije, jer, kako je objasnio, tonije dobro re{ewe kada je re~ oturizmu.- Podela na ~etiri regije,gde mi pripadamo klasteru jugozapadnaSrbija u praksi nefunkcioni{e. Mi smo se ve}pozicionirali kao regija zapadnaSrbija u {tampanim ipromotivnim materijalima,rekao je Ra|en i najavio prioritetnepoduhvate: poboq{aweturisti~ke infrastrukture,modernizaciju skijali{ta,savremeniju turisti~ku signalizaciju,ure|ewe obale reka.N. Tomi}ZLATIBORГрад партнер-СуботицаU okviru realizacije projekta „Grad partner“, Turisti~kaorganizacija Zlatibor je za ovu godinu odabrala grad Suboticu.Protokol o saradwi je potpisan u petak 15. aprila u hotelu„Patria“ u Subotici. Potpisnici protokola bili su direktorTuristi~ke organizacije grada Subotice Neboj{a Darabo{ i direktorTuristi~ke organizacije Zlatibor Drako ]urovi}.Ovom prilikom odràna je prezentacija ukupne turisti~ke,ali i gastronomske ponude Zlatibora, a prisutnima su se obratilipredstavnici hotela „Palisad „ i Specijalne bolnice „îgota“.Ispred Gradske ku}e u Subotici bio je postavqen {tand gdeje prolaznicima uz mini koncert truba~a podeqen informativno-propagandnimaterijal o Zlatiboru.M. R.Miroslav Ra|en, direktor TOZ[ta da rade turisti kada pada ki[aInfrastruktura i daqeje glavna boqka turizma zapadneSrbije. Pa se za odmorna Zlatiboru, Tari ili Golijipre odlu~uju na{i turisti,jer je strancima nepojmqivoda se od Sur~ina klackajujo{ nekoliko sati kakobi do{li na èqenu destinaciju.Aerodrom i autoput su dràvni projekti, a{ta bi mogli da poboq{ajusami turisti~ki radnicipitali smo Janeza Sir{ea,stru~waka iz oblasti turizma.Evo {ta bi on promeniona Zlatiboru:- uvesti turisti~ku signalizacijukako bi mestabila prepoznatqivija- informacije o nedeqnomzbivawu kako turistimane bi pro{lo pola odmoradok prona|u ne{to- osmisliti aktivnostiu slu~aju da padne ki{ajer turisti ne èle daimaju prazninu u kojoj nemade{avawa utoku dana- napraviti akva parkovejer ni jedan centar vi{ene ìvi samo od zimske sezone- kultura kao najve}e bogatstvoSrbije (spomenici,manastiri, kultura ìvota)- tradicionalne priredbe(od Gu~e na primertreba razraditi proizvodkoji }e trajati cele godine,a ne samo jednu sedmicu u godini)16 21. april 2011.

O OTKUPU MALINEпољопривредаСива економија је пошастNa sastanku o sivoj ekonomiji u otkupu i preradi maline {to sve uti~e na nekonkurentnostu plasmanu na razvijena trì{ta upozoreno da siva zona ugroàva osnovnu proizvodwu i darealnu ekonomiju tera u sivu zonu„Siva ekonomija u otkupu ipreradi vo}a i wene posledicena proizvo|a~e i prera|iva~e“bila je tema sastanka u Regionalnojprivrednoj komori Uìcekoji je inicirao Odbor za poqoprivreduuì~ke komore. ^lanOdbora i vlasnik „Sirogojnokompani“ Rade Qubojevi} rekaoje na da siva ekonomija u otkupui preradi maline ugrozzava realnuekonomiju i da od dràvetraè ure|enost otkupa, preradei izvoza vo}a. On je postaviopitawe da li je dràva „spremna“da u|e u obra~un sa sivomzonom i neure|enost doma}egtrì{ta {to za posledicu ima inekonkurentnost na ino trì{tuilustrovao kalkulacijom ceneprerada kilograma maline.Na osnovu podataka iz dvadeset-tridesethladwa~a ona sekre}e od jednog preko17-25 do~ak 40 dinara. Optere}ewe je nadoma}em trì{tu {to oteàvaplasman u izvozu, a 60-70 odstoproizvodwe se ne evidentira,rekao je Qubojevi}.- Bojimo se da zbog nekonkurentnostirealna ne pre|eu sivu ekonomiju i zahtevamoukidawe ke{a u otkupu poqoprivrednihproizvoda, Pravilniko otkupu poqoprivrednihproizvoda, kontrolu rada nacrno u hladwa~ama – rekao jeQubojevi} dodaju}i da je sertifikato socijalnoj odgovornostiza radnike evropski standard.O potrebi ure|enosti odnosana trì{tu vo}aa i povr}a usmislu budu}eg partnerstva saEvropskom unijom i sticawakandidature kao i premapotencijalnom ruskom trzzisstugovorio je sekretar odbora zaagrar u Regionalnoj privrednojkomori Srbije Milan Prostran.- U najteìm godinama poqoprivredaje ostvarivala suficitu razmeni sa inostranstvom.Pro{logodi{wi izvoz jevredan 528,9 miliona dolara,Rade Qubojevi} Qubi{a Dimitrijevi} Milan ProstranZahtevi proizvo]aâi prera\ivaâ vo]a- Da se iskaè jasna politi~ka voqa zasuzbijawe sive ekonomije i da se to prezentujejavnosti kroz dobro osmi{qenu kampawu koja }eohrabriti najve}i broj po{tenih inspektora ikoja }e pokazati odlu~nost vlasti da se uhvateu ko{tac sa ovim problemom,- Da ova Vlada pokaè jasnu odlu~nost danapla}uje poreze gde god ima osnova za to kakobi se stvorili uslovi za poreska rastere}ewaonih pravnih lica koja uredno pla}aju poreze- Da se definitvno stvore zakonskemogu}nosti za eliminisawe isplata otkupa uke{u ili makar destimulisawe takvog na~inaisplate.kukuruz je na prvom mestu, {e}erna drugom, a malina sa 150 milionadolara na tre}em mestukao izvozni artikal. Srbijatreba da iskoristi svoju {ansui na ruskom trì{tu. Moraju seurediti odnosi na trì{tu vo}ai povr}a, doneti Pravilniko otkupu jer je malina veoma- Da se donese potrebni Pravilnik o minimalnimuslovima za obavqawe otkupa vo}a, koji}e normativno definisati obaveze u~esnika uotkupu vo}a.- Da se donese Pravilnik o kalu u procesuotkupa i zamrzavawa vo}a- Da nadle`ni organi sa~ine posebno uputstvoo na~inu kontrole pravnih subjekata kojise bave otkupom i zamrzavawem vo}a i da seomogu}i da u kreirawu tog uputstva u~estvuju izainteresovani predstavnici pravnih lica.- Da se obezbede potrebni uslovi koji }eomogu}iti sinhronizovano delovawe svih inspekcijskihorgana i MUP-a u borbi protiv siveekonomije.- Da se omogu}e uslovi da radnici mogu bezposledica anonimno prijaviti rad na crno.RPK Uìce – siva ekonomijauni{tava malinarsku proizvodwuva`na izvozna proizvodwa kojaupo{qava qude – naveo je MilanProstran.Na sastanku je bilo re~i osubvencijama vo}arstvu shodnovladinim uredbama, ali je udiskusiji skrenuta pa`wa naopasnost da ulagawa u neure|enprostor i proma{enih investicija-hladwa~akoje pro{legodine nisu otkupile kilogrammaline.Dràvni sekretar u Ministarstvupoqoprivrede, {umarstvai vodoprivrede Qubi{aDimitrijevi} rekao je da }enajkasnije za petnaest u Slu-`benom glasniku biti objavqennovi Pravilnik o otkupu poqoprivrednihproizvoda na osnovuZakona o trgovini koji vaìod 1. januara ove godine.On je podsetio da Zakon otrgovini u ~lanu 75 predvi|a visokekazne za nelegalan promet iotkup poqoprivrednih proizvodakoje su za pravna lica do dvamiliona, preduzetnike 500.000dinara i fizi~ka lica 150.000dinara s tim sto za pravna licai preduzetnike moè biti propisanamera privremene zabraneobavqawa delatnosti od {estmeseci do dve godine.Dràvni sekretar je dodaoda }e pre po~etka ovogodi{weberbe i otkupa maline bitipribavqena informacija o otkupnimmestima i da }e inspekcijeiskontrolisati objekte uskladu sa zakonom i pravilima.- Poslovima otkupa moèse baviti samo onaj ko je registrovanza taj posao i moèga obavqati u skladu sa proceduramaza obavqawe ovogposla. Inspekcijske slu`be}e raditi svoj posao u okvirunadle`nosti, trì{na i poqoprivredna,rekao je sekretarDimitrijevi}.@. E.21. april 2011.17

elatnost Centra se u proteklih 50Dgodina rada, razvijala u onoj meri ukojoj je to sagledavala globalna politika,u pravcu koji je praksa nametala iu meri u kojoj je socijalna nauka napredovala.Danas je Centar kadrovskisna`na ustanova socijalne za{tite.Po broju /26/ i strukturi zaposlenih/18 stru~nih radnika/ spada u red razvijenijihCentara za socijalni rad uSrbiji. U strukturi stru~nog kadrazaposlenih dominiraju socijalni radnicisa pribli`no 50 posto u~e{}a, apotom slede ostali stru~ni profili:psiholog, pravnik, pedagog, specijalnipedagog, sociolog, itd.Analiziraju}i odnos brojastru~nih radnika i ukupnog broja korisnikaCentra dobijen je podatak daje u toku 2010. godine u odnosu na jednogstru~nog radnika (ukupno 18) bilo 191korisnika CSR (ukupno 3443).U toku 2010.godine Grad Uìceje dobio jo{ jednu ustanovu socijalneza{tite – Dom na Zabu~ju, koji }e sebaviti obezbe|ivawem sme{taja zastara lica bez porodi~nog starawa.Dom je organizaciona jedinica Centraza socijalni rad, tako da su u toku aktivnostiza stavqawe u funkciju oveustanove ~iji je sme{tajni kapacitet80 korisnika.јубилејCENTAR ZA SOCIJALNI RAD “U@ICE” (5)Центар за социјалнирад данасOd svog osnivawa, daleke 1961.godine, Centar za socijalni rad „Uìce“ realizujestru~ne poslove iz oblasti socijalne za{tite. Celokupna organizacija radauslovqena je potrebom da se prate i prou~avaju socijalni problemi, animirazajednica u pravcu wihovog re{avawa i sprovodi rad kroz za{titu svihkategorija: dece, odraslih i starihUsluge CentraPrema na~inu finansirawa realizacijeusluge, razlikujemo uslugeCentra koje se finansiraju iz buxetaRepublike i usluge koje se finansirajuiz sredstava lokalne samouprave.U skladu sa Zakonom predvi|enasu prava od op{teg interesa gra|ana o~ijem se obezbe|ewu stara Republika.Po ovom osnovu gra|ani Uìca su koristilislede}e usluge.- Pruàwe pomo}i siroma{nimslojevima stanovni{tva u ostvarivawumaterijalnog obezbe|ewa porodicepredstavqa najobimniji segmentangaòvawa Centra za socijalni rad nesamo zbog broja porodica koje ostvarujupravo na materijalno obezbe|ewe, ve}i zbog veoma kompleksne procedure usmislu verifikacije ispuwenosti uslovaza sticawe ovog prava. Pravo namaterijalno obezbe|ewe (MOP) moèda ostvari pojedinac, odnosno porodicabez prihoda ili sa prihodom ispod„minimalnog nivoa socijalne sigurnosti“,uz ispuwewe svih dodatnihuslova koji se odnose na posedovaweimovine, weno kori{}ewe, mogu}nostizdràvawa od strane srodnika, radnusposobnost i mogu}nost zapo{qavawa.Pravo na MOP je u toku pro{le godinekoristilo 115 porodica.- Dodatak za pomo} i negu je jednood veoma va`nih materijalnih davawaili socijalnih transfera namewen osobamakojima je zbog prirode i teìnebolesti neophodna pomo} drugog lica.Misli se na finansijsku pomo} zaobavqawe aktivnosti i usluga koje suvezane za zadovoqavawe elementarnihìvotnih potreba i svakodnevneaktivnosti u zbriwavawu osobe kojakoristi ovo pravo. U odnosu na strukturuukupnog broja od 200 korisnika, ovuuslugu koriste najvi{e starije osobe,zatim odrasle osobe, a zna~ajno mawedeca i omladina.- Uvedeno je i pravo na kori{}eweuve}anog dodatka za pomo} i negu drugoglica. Ovaj specifi~an vid materijalnogdavawa je predvi|en za najteèsituacije u odnosu na zdravstvenostawe, za osobe sa invaliditetom od100 posto koje je utvr|eno po jednom osnovu.Porast broja korisnika je zna~ajan,a naro~ito u grupacijama odraslih istarijih i taj broj je 401 korisnik u toku2010.godine..-Ukupan broj upu}enih na sme{taju ustanovu socijalne za{tite 2010. godineu javnom sektoru je 98. Ovaj brojje pao u odnosu na prethodnu godinu,u kojoj je upu}eno 102 korisnika. Razlozizbog kojih se i daqe veliki brojodraslih korisnika upu}uje na sme{tajleè u dugotrajnom nedostatku uslugapodr{ke u lokalnoj sredini za osobe saumawenim funkcionalnim kapacitetima.Pored toga i odre|en broj dece sainvaliditetom koja su bila na dugotrajnomsme{taju prelazi u grupu odraslihosoba. Ova ciqna grupa sada odraslihkorisnika naj~e{}e je nepripremqenaza samostalan ìvot kao i za povrataku porodicu.- Na sme{taj u hraniteqske porodiceje tokom 2010. godine upu}eno 27dece i omladine i 2 odrasla i ostarelalica.. U odnosu na prethodnu godinu,broj ovih usluga je porastao.Zakonom o socijalnoj za{titi i socijalnojsigurnosti gra|ana predvi|enoje da se kori{}ewe odre|enih prava iusluga u socijalnoj za{titi finansiraiz buxeta Grada.- Jednokratna pomo} – koja serealizuje u vidu nov~anih davawaili u naturi odnosno, obezbe|ivawempotrebnih stvari - mogu da ostvare pojedincii porodice kada se „iznenadaili trenutno na|u u stawu socijalnepotrebe“, odnosno u izuzetno te{kojìvotnoj situaciji koju nisu u stawuda samostalno prevazi|u. Visina ovepomo}i ne moè biti ve}a od prose~nezarade ostvarene po zaposlenom u Republici,ali je regulisawe bliìh uslova,na~ina ostvarivawa ove pomo}ii wene visine zakonodavac preneo unadle`nost Grada, tako da wena visinamoè, u odre|enim slu~ajevima, bitii ve}a. Pravo na jednokratnu nov~anupomo} je koristilo 2766 porodica kaoi 688 porodica koje su preko Crvenogkrsta dobile paket prehrambenihproizvoda. Besplatan obrok u narodnojkuhiwi je koristilo 260 lica, dok je 135porodica ostvarilo pravo na popust upla}awu komunalnih usluga.Ogrev i{kolski pribor je obezbe|en za 259 porodica.- Pomo} u ku}i je usluga koja jejedna od va`nih u lokalnoj sredini,Ove godine Centar za socijalni rad “Uìce”slavi 50 godina postojawa. Podse}amo na nastajawe irazvoj ove ustanove Za ovaj tekst kori{}en je materijaliz monografija nastalih povodom proslava 25 i40 godina postojawa Centra, Izve{taja o radu Centra,arhivske i druge gra|e koju Centar poseduje i bogatogiskustva stru~nih radnika CentraRadnici Centra na izletu sa decom u Mokroj Gorijer korisniku obezbe|uje ostanak usopstvenom domu i zajednici. Uslugase sastoji od neposredne pomo}i usvakodnevnim poslovima ali moèbiti i integrisana sa zdravstvenomnegom. Naj~e{}e, pomo} u ku}i podrazumevaobavqawe neophodnih ku}nihposlova, kao {to je odràvawe ~isto}estana i stvari, pomo} u odràvawuli~ne higijene, nabavka hrane, lekovai lai~ke zdravstvene nege, pripremitoplog obroka, pla}awu ra~una i drugihpotrebnih aktivnosti.Ovu uslugu jeu toku 2010.godine koristilo 50 na{ihsugra|anina.- Stanovawe uz podr{ku za mladekoji se osamostaquju je relativno novausluga. Ova usluga je osmi{qena i uvedenau praksu socijalne za{tite i podalternativnim nazivom „Ku}a na polaputa“ {to slikovito ukazuje na wen ciq– da pomogne i podrì odgovaraju}imuslugama (me|u tim uslugama je svakakoprimarna usluga - stanovawe) mladekoji izlaze iz sistema, naj~e{}e institucionalnesocijalne za{tite iukqu~uju se u ìvot zajednice ili zamlade sa invaliditetom sa istim ciqem.U 2010. godini ovaj vid podr{kesu koristile 2 mlade osobe.U vr{ewu javnih ovla{}ewavezanih za sprovo|ewe porodi~nog zakonodavstva,CSR se angaùje u realizacijimera (oblika) i usluga za{titeporodice, starateqske za{tite, kao ihraniteqstva, usvojewa, nadzora nadvr{ewem roditeqskog prava kao iraznih vrsta ekspertske pomo}i porodicikoje se pruàju radi o~uvawa ili(ponovnog) uspostavqawa porodi~neravnoteè i porodi~nih funkcija.Evidencija mera (oblika) i usluga ustarateqskoj za{titi kao i usluga uza{titi posebno osetqivih grupa korisnikaukazuje da su svi ovi poslovii aktivnosti CSR u kontinuiranom porastu.Pove}avase i broj maloletnihu~inilaca krivi~nih i drugih dela.Korisnici uslugaKorisnici usluga u sistemu socijalneza{tite su veoma vaàn deoinformacija o socijalno za{titnim aktivnostimau Centru.Podaci iz 2010.godine ukazujuda ukupan broj korisnika usluga Centraraste.Tako je pro{le godine uslugeCentra koristilo 3.443 gra|aninaUìca {to je 4,14 posto u odnosu na ukupanbroj stanovnika /posledwi popis/.Najbrojniji korisnici usluga su deca iomladina ~ije je u~e{}e ne{to mawe odpolovine /1305/.Svaki tre}i korisnikpripada grupaciji odraslih lica /1288/,a najmawu grupu ~ine starije osobe /850/.Daleko najve}a grupa korisnika CSR supojedinci i porodice koji imaju problemsiroma{tva, odnosno, koji su i socijalnoi materijalno ugroèni. Me|u drugimbrojnijim posebno osetqivim grupamaevidentiranim u CSR treba pomenutistarije osobe sa te{kim hroni~nimoboqewima ili invaliditetom, {to jei dominantno obele`je za ovu grupu korisnika,odrasle osobe sa invaliditetom– psihofizi~ka ometenost i decui omladinu sa poreme}ajem u pona{awuili iz porodica sa poreme}enimodnosima.Nadamo se da smo uspeli dapokaèmo da je Centar za socijalnirad specifi~na i vi{efunkcionalnaustanova.Weni rezultati se ne moguiskazati samo brojkama , procentima,grafikonima... ali su brojke, procenti igrafikoni prilika, da svedemo ra~une,vidimo {ta je bilo dobro u prethodnomperiodu, a {ta bi moglo da bude jo{boqe u periodu pred nama.A o onom {to ne mogu da odrazebrojke, procenti i grafikoni, a to suìvotne pri~e dece, omladine, odraslihi starih lica i iskustva onih kojipruàju usluge, u narednim brojevima„Vesti“...Pi{e:Qiqana Tucovi}, pedagog18 21. april 2011.

образовањеPROGRAM ZA MLADE - MEPIЗа активну младостU Srbiji ovaj program nude Privatna me|unarodna britanska {kola u Beogradu i Tehni~ka{kola u Uìcuuì~koj Tehni~koj {koliU predstavqen je programMe|unarodno priznawe zamlade – MEPI koji je jedan od{est najve}ih svetskih programaza mlade od 14 do 25 godina i realizujese u preko 130 zemaqa.Ciq programa je da se razvijai izgra|uje samopo{tovawe,odgovornost i dru{tvena svestmladih qudi kroz neposrednou~e{}e u dobrovoqnom radu,ve{tinama, rekreativnom bavqewusportom i ekspedicijama.Sve se odvija na tri nivoabronza, srebro i zlato {tozahteva upornost, pripadnost inapredovawe u okviru vlastitihmogu}nosti. Mladi postaju boqeobu~eni i spremni za isku{ewakoja ih o~ekuju u ìvotu ali tozna~i i da }e imati uticaj ubudu}em razvoju dru{tva.Prezentaciji programaprisustvovali su gradona~elnikJovan Markovi}, Endru Glas,direktor Britanskog saveta uBeogradu, Milan Predan, zamenikslovena~kog ambasadorau Beogradu, Neda Kajfe`,predsednica MEPI programaiz Sovenije, Radovan Ristovi},na~elnik Zlatiborskog okruga,Milovan Petrovi}, zamenik gradona~elnikai Ninko Te{i}, direktorpreduze}a Impol Seval.Pozdravqaju}i prisutneDragan Tucakovi}, direktorTehni~ke {kole je rekao da jeova {kola prepoznatqiva pome|unarodnim projektima kojise u woj realizuju ali i po brojnimnagradama. Poseban zna~ajima i {to su dobili 2007. godineSvetosavsku nagradu.Endru Glas, direktorBritanskog savetau Beogradu- Misija je da podrìmomlade qude u wihovom razvojui da prepoznamo wihovadostignu}a. Nagrada treba damotivi{e mlade qude da buduaktivni deo wihove zajednicei da razvijaju timski duh.U ovoj {koli organizovanje i kurs za mentore iz 12 {kolakoje }e u~estvovati u MEPI programu.Inicijativa za ovaj programpotekla je na osnovu dobresaradwe sa Tehni~kim {kolskimcentrom u Krawu.- Ova saradwa je velika{ansa ne samo ove {kole nego iprosvete grada Uìca sa drugimregijama i dràvama u okruèwu.21. april 2011.Zamenik slovena~kog ambasadora Predan, direktor Britanskog saveta Glas, direktor Tucakovi}i gradona~elnik Markovi} na predstavqawu programa u Tehni~koj {koliU ovim procesima saradwe moguda nose lidersku ulogu, a nama jestalo da kao grad to podrìmo.Da mladi, wihovi nastavnici,roditeqi budu prdvodnicinekih „novih vetrova promene“,istakao je gradona~elnik JovanMarkovi}.Program je prvi put predstavqenu Britaniji 1956. godine,a osmislili su ga vojvodaod Edinburga i princ Filip.-Ovaj program se godinamarazvijao i preko sedam milionamladih qudi u~estvuje u wemu,a oko hiqadu je mladih iz Slovenije.Zapo~eo je 1997. godine izahvaquju}i Britanskom saveturealizuje se, a od 2004 po~eo jeda se sprovodi i po {kolama,rekla je Neda Kajfe`, predsednicaMEPI Slovenija.A kako je navedeno postojevelike mogu}nosti da uì~kaNeda Kajfe`,predsednica MEPI SlovenijaTehni~ka {kola po~ne da {iriprojekat ka drugim {kolama.Direktor Britanskog savetaEndru Glas istakao je daje wihova misija da inspiri{u,vode i podrè mladi qude u wihovomrazvoju i da prepozna wihovadostignu}a. Nagrada trebada motivi{e mlade qude dabudi aktivni deo wihove zajednicei da razvijaju timski duh.On je dodao da su mladiqudi prioritet Britanskog savetai sa wima rade na brojnimprojektima i aktivnostima uoblasti obrazovawa, dru{tva,umetnosti i engleskog jezika.A zamenik slovena~kog ambasaoraMilan Predan posle tridecenije ponovo je u Uìcu. On jerekao da dobar primer saradweje vrlo uspe{na slovena~kainvesticija u Impol Sevalu uSevojnu.- Radujemo se uvek kaddajemo podr{ku nekom novom oblikusaradwe, a posledwih godinaimamo veliki zamah vi{esa privredom nego sa politikom,kulturom i ostalim oblastima.Ovaj program je posebno zanimqivtako da je predsednik DaniloTirk pokroviteq ovog programaza mlade u Sloveniji. A premawegovim o~ekivawima saradwaKrawa i Uìca sigurno }e serazvijati i u narednom periodu.Gosti su se upoznali i saodvijawem nastave u ovoj {kolii sa razli~itim obrazovnimprofilima. Direktor Tucakovi}poklonio je sliku sa motivimaovog kraja direktoru Britanskogsaveta Endru Glasu koji ~estoprivatno pose}uje na{ kraj i upoznajese sa wegovim prirodnimlepotama.Dragica Cvijovi}19

култураIZLO@BA U U@I^KOM ISTORIJSKOM ARHIVUРасветљавање замагљене прошлостиIzlo`ba pod nazivom „OD ANEKSIJE DO ZEMAQSKOG [TATUTA – Bosna i Hercegovinaod 1908. do 1911. godine“, koju je priredila arhivski savetnik Mina Kujovi}, otvorena jepro{log ~etvrtka u Izlo`benom salonu uì~kog Istorijskog arhiva koji je jo{ jednom potvrdioplodnu saradwu sa Arhivom Bosne i Hercegovine[aban Zahirovi},direktor Arhiva BiHovodom dana Istorijskog arhiva Uìce, uPIzlo`benom salonu ove ustanove pro{log~etvrtka otvorena je izlo`ba pod nazivom „ODANEKSIJE DO ZEMAQSKOG [TATUTA – Bosnai Hercegovina od 1908. do 1911. godine“ autoraMine Kujovi}, arhivskog savetnika Arhiva Bosne iHercegovine. Kako je najavqeno, posle jednog veka,Istorijski arhiv u Uìcu ima eksklzivno pravo daprvi put u Srbiji predstavi javnosti dokumenta,koja se ~uvaju u Arhivu BiH, a ~iji sadràj govori odoga|ajima koji su promenili tok istorije.Uì~ki arhiv ve} niz godina ostvarujeplodnu programsku saradwu sa Arhivom BiH, ArhivomRepublike Srpske, Arhivom Tuzlanskog kantonai Arhivom Grada Sarajeva. Pozdravqaju}igoste, direktor Miroslav Du~i} je naglasio daje svest da arhivska gra|a predstavqa nedeqivokulturno blago urodila time da u Uìcu iz depoabosanskohercegova~kog arhiva stiù dokumentakoja govore o doga|aju koji je uveliko uticao nasudbine naroda i pojedinaca koji ìve sa obestrane Drine. „Na{a je du`nost, kao arhivista, dapribliìmo to kulturno dobro gra|anima. Takoje deo saradwe sarajevskog i uì~kog arhiva objavqivawereprint izdawa kwige „Narodno blago“Mehmed bega Kapetanovi}a Quba{aka 2007.godine. Na{e su istorije bile mo`da razli~ite,ali doga|aji koji su opredelili te razli~itostibili su isti. Isti je, verujemo, i ciq zbog kojegsmo se ovde okupili, a to je uspostavqawe boqesaradwe, razumevawa i onih qudskih odnosa koji}e nam sluìti kao pozitivan primer budu}ihdela“ , rekao je Du~i}.Izlo`bu je otvorio direktora Arhiva Bosnei Hercegovine [aban Zahirovi}:„Pojednostavqena definicija izlo`bijeste da su to ~esto samo slikovnice za odrasle.Ova, pak, tematska, iako nepotpuna, ali pa`qivoi odgovorno pripremqena potvr|uje da su arhivskeizlo`be izazovi, pogled u nepoznato, provokacijaistraìva~ima, rasvjetqavawe zamagqenepro{losti, budilica znatièqe. Izlo`ba prednama potvr|uje da komplikovana istorija, zgusnutai slojevita zbivawa i doga|aji obavezuje arhivistekao privilegovane ~uvare pisane ba{tineda moraju biti sposobni i oprijedeqeni da seizdignu iznad predrasuda svoga vremena i daarhivske vrednosti moraju birati i prezentiratinepristrasno. Moram ista}i da vi{edecenijskazajedni~ka dràva, zajedni~ka ba{tina obavezujena saradwu davno zapo~etu izme|u arhiva u Bosnii Hercegovini i arhiva u Republici Srbiji. ArhivUìca je za~etnik te saradwe koja se sve vi{ekonkretizira kroz zajedni~ke programe. Danas jeovde na izloènim eksponatima ispri~ana pri~ao jednostranom progla{ewu aneksije Bosne i Hercegovine5. oktobra 1908. godine carskom deklaracijom,{to je izazvalo veliku me|unarodnu krizukoja se sti{ala prestankom sultanovog suverenitetanad BiH priznawem ~inom aneksije 26. februara1909. godine. Nakon dugih priprema 20. februara1910. godine progla{en je Zemaqski statutza Bosnu i Hercegovinu. U qeto 1910. godine izbioje seqa~ki {trajk u Bosni i Hercegovini kojim jeKo~i}eva grupa nastojala izvr{iti pritisak navladu da izmeni nacrt zakona u smislu obaveznogotkupa. Kona~no je Zakon o fakultativnom otkupui usvojen 4. aprila 1911. godine“, rekao je Zahirovi}istakav{i da iakoizlo`ba nije obimna pobroju izloènih eksponata,izbor nije bio laks obzirom na koli~inugra|e koju ~uva ArhivBiH u vezi sa ovom temom.“Autor izlo`be,Mina Kujovi}, arhivskisavetnik kaè da uArhivi BiH ima dostavrednih dokumenata zauì~ki Arhiv, s obziromda je KraqevinaJugoslavija podeqenana devet banovina1929. godine, ~ime je21 op{tina iz zapadneSrbije do{la u sastavkraqevske banske upraveDrinske banovine~iji je centar bio uSarajevu. Sva dokumentacijaza 11 godinapostojawa Banovina jeU BEOGRADUИзложба Милене ВермезовићIzlo`ba slika „STARI GRAD“ Uì~anke Milene Vermezovi}, otvorenaje 17. aprila u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu.Milena je ro|ena 12. februara 1987. godine u Uìcu. Student je petegodine studija Fakulteta primewenih umetnosti, u Beogradu, na Odsekukonzervacija i restauracija, ateqe konzervacija i restauracija slika. Stipendistaje fonda za mlade talente, Ministarstva Omladine i Sporta.Od 2001. Godine u~estovala je na brojnim izlo`bama, kao i na slikarskimkolonijama.Akademski slikar Obrad B. Jovanovi} povodom ove izlo`be je rekao:„Ova izlo`ba Milene Vermezovi} je samo potvrda wene personalnosti dase nije izgubila u meteù velegrada, da nije zanemela u vrevi suglasija ida jasno vidi, da jasno misli, „zbori i tvori“ svet oko sebe i vreme u komese nalazi...“G. M.Mina Kujovi}, autorkaizlo`besa~uvana i istraìva~i ~esto u wima pronalazedragocene istorijske podatke za svoj rad.G. M.BIBLIOTEKA „QUBI[A R. \ENI]“U ÂJETINIКњижевно вече Рада ВучићевићаU utorak, 12. aprila u ~ajetinskoj bibliotecipredstavqena je kwiga poezijeRada Vu~i}evi}a “ Susretawa”. BibliotekarDragoqub Novakovi} prisutne je upoznao saradom i delom Rada Vu~i}evi}a, istakav{ida je objavio 25 kwiga iz razli~itih oblastii da je Rade Vu~i}evi} nagra|ivan zna~ajnimkwièvnim i filmskim nagradama , kako kodnas, tako i u inostranstvu.Pri~aju}i i pevaju}i o qubavi premaèni, zemqi, domu, uvla~i nas u svet mitova,mistike, strasti, ratova, stradawa. Susretawanisu samo sa voqenim bi}em i stvarima,ve} se pesnik susre}e i sam sa sobom, pevaju}io woj, toj strasnoj velikoj qubavi on se preispituje, re{ava i zakqu~ujenepobitnost trajawa.“ Rade Vu~i}evi} nas podse}a na sve {to smo prevideli sti~u}ibeskorisna znawa o tehnologiji ìvqewa, on nas podse}a na su{tinu - namesta gde je moèmo na}i i susresti”, rekao je o autoru i delu kwièvnikriti~ar Petar Arbutina, ujedno i recezent kwige.D. N.USKORO U “ÎGOTI”Монодрама Сузане ПетричевићMonodramu „Posledwa {ansa“ Mirjane Bobi} Mojsilovi} 30. aprila2011. godine, u 20.30 ~asova, u kongresnoj sali Specijalne bolnice ÎGOTA,Zlatibor izve{}e Suzana Petri~evi}.„Posledwa {ansa“ je najuspe{nija monodrama u sezoni 2009/2010. Predstavaje na 35. internacionalnom festivalu monodrame i pantomime 2010.godine osvojila prvu nagradu stru~nog ìrija i publike – Zlatna kolajnafestivala. Na 15. festivalu malih scena u Isto~nom Sarajevu stru~ni ìriproglasio je ovu monodramu za najboqu.G. M.20 21. april 2011.

култураPOVODOM PREMIJERNOG IZVO\EWA PREDSTAVE „INES DE KASTRO“U@I^KOG NARODNOG POZORI[TAU programupredstave„Ines deKastro“zapaàmopodatak da seu Portugalijii danas kaè„Prekasnoje, Inesje mrtva“.Za uì~kupredstavumogli bismoda kaèmoda Ines be{epreranomrtvaЉубави другизлочиниjutrom, oko podne, predve~e, sve do kasnih no}nih sati maloS gluma~ko dru{tvance proteklih nekoliko nedeqa povremenoje veselo àgorilo i dimilo ispred slu`benog ulaza u Narodnopozori{te. Okolo politi~ke, medijske, palana~ke i druge po{asti,kuga ravnodu{nosti i malodu{nosti, a oni kao da prave teatarskipu~ na ostrvu stvarala~ke sre}e. Jedva otpozdrave slu~ajnimprolaznicima, gotovo da im ~ovek pozavidi na zavereni~koj atmosferi,tim pre kada nam je na{ insajder sa ku}ne adrese MarijaMaga Magazinovi} br. 2 javio da se redovno gube negde u izmaglici14. veka, te da ih umesto sa ekolo{ki diskutabilne \etiwe zapahwujevazduh sa Atlantika u dvorima kraqa Pedra I. Daleko suoti{li, zaneli se ko „[opalovi}i“ sa [ilerom na Rakijskoj pijacionog usijanog leta…Me|utim, na konferenciji za novinare uo~i premijere portugalsketragedije „Ines de Kastro“ (savremena {kotska spisateqicaXo Kliford adaptirala je dramu Antonia Fereire kojije ìveo sredinom 16. veka), upravnik, rediteq i glumci, te tripalme na otoku pozori{ne sre}e, nekako su se isuvi{e tiho wihaliu odnosu na po~etni ritam kreativne radosti. Kao pred fini{iscrpquju}eg maratona, priznali su nam da su tr~ali u te{kimvremenskim uslovima, ali ~ista srca, do posledweg daha. Kona~no,kad smo pro{log ~etvrtka odgledali premijeru, shvatili smo da jewihova bojazan bila opravdana, a da bi predstava bila potpuna dasu sastavni deo bile i wene poro|ajne muke. Tek bi onda shvatilina {ta sve danas mislimo kad kaèmo - qubav.Rediteq Nemawa Rankovi} latio se te{kog zadatka: da izklasi~ne tragedije bazirane na legendi o Ines Peres de Kastro,qubavnici i posthumno (uz prigodne nekrofilske sve~anosti),zakonski priznatoj supruzi portugalskog kraqa Pedra I, izvu~esve sokove ~istih, nepatvorenih ose}awa koja su u odli~noj drami{kotske spisateqice poetski celishodna i sna`na, ali na sceni,kako neko re~e u predstavi, nikad nije sve onako kao {to bi trebaloda bude. Pesni~ka re~ pleni nagove{tajem, snagom jezi~kogzrewa, sve do pucawa negde unutar laguma nesvesnog, re~ na scenipak vaqa triput izmeriti pa s publikom podeliti. Utoliko je meraove drame bila te{ko dostiàn pozori{ni zadatak. Verujemo da jepozama{an deo gluma~ke i rediteqske energije potro{en upravo upotrazi za scenskim paralelama teksta Klifordove, za adekvatnomsvedeno{}u mizanscena, merom odjeka ubojitih re~enica, jerdruga~ije se ne moè objasniti da je svaki od {est glumaca ovepredstave imao tek svojih pet i ne{to vi{e minuta. Ostalo be{esvetlucawe u mraku pri~e ~ije je morbidne istorijske fakte epskihproporcija bilo te{ko nadomestiti lirskim sredstvima, iliscenskim minimalizmom koji destili{e izvorsku vodu teksta.Tako je Ines de Kastro Ivane Pavi}evi} Lazi} najubedqivijakada nas zapitana i za~u|ena pred ~istim nebom i moralnimzakonima u sebi uvodi u tragediju prepunu crnih slutwi, dok jenadaqe, sve do „razgovora“ sa duhom, wen emotivni kardiogram ostaou senci narativa. Princ Pedro Vahidina Preli}a zablistaoje pred mikrofonom, sjediwen s publikom u lamentu na temu „{tato bije{e qubav“, a jedva da je dobio zasluènu {ansu da vite{kiodboluje ènu svog ìvota. Otkucaje ledenog srca zlotvora ispletkaro{a Pa~eka Nemawe Jovanovi}a dobro smo ~uli tekonda kad je postao upla{en za svoje mesto uz kraqeve skute, dokje rasko{na inteligencija zla wegovog lika bila gotovo ne~ujna.Prestolonaslednikova èna Blanka Bojane Ze~evi} kao da je igralana kartu priznawa da muà nije ni mogla da izgubi jer ga nikadnije stvarno ni imala za sebe. Me|utim, kad se prigu{ena patwaotela bedasto}i dru{tvenih skrupula, progovorila je iz dubineizneverene qubavi. Dadiqa Divne Mari} bila je „kamena uspavanka“svakog idealizma, te{ka pokrivka stvarnosti nad snovima kojiìvot zna~e, dok je kraq u stasu i glasu Bobana Qubi~i}a svojeprivilegovane trenutke u predstavi imao na najteìm mestima ovetragedije, mestima sukoba odanosti i du`nosti, slobode i nu`dekoja sve zakone mewa.Scenografija Marijane Zorzi} Petrovi} uspe{no je dopuwavalarediteqski pristup tragediji u duhu svedenosti i puno}edoìvqaja na diskretnoj, geometrijski preciznoj, putawi od uznesenostido posrnu}a i potonu}a aktera predstave. Pet minutaslave za kostimografa Sneànu Kova~evi} vidimo u haqini Inesde Kastro, koja kao da je „propevala“ u beznade`no melanholi~nomfado tonalitetu, dok su drugi bili „na pola puta“ u poku{aju da sesedam vekova prekora~i.Izvanredna muzika Miroquba Aran|elovi}a Rasinskog bilaje tajno oru`je ove predstave, jer je uspela da poveè emocionalneraspone kakve samo pronicqivo teatarsko oko i osetqivaumetni~ka du{a ume da prepozna.Kad saberemo sve minute punog doìvqaja ove predstave,lako }emo do}i do zakqu~ka da to i nije tako malo za ovaj, kakorediteq re~e, „maraton te{kih re~i“. Bilo je zlo~ina dostojnihvelike qubavi, ali je nedostajalo i onih sitnih, nasu{nih, iz svakodnevnihpredumi{qaja.Maraton je uì~ko Narodno pozori{te istr~alo, a to {to nijeosvojilo novi rekord i ne uzima se ozbiqno kada su umetni~ki posloviu pitawu, jer tu se vreme druga~ije meri. U programu predstavezapaàmo podatak da se u Portugaliji i danas kaè „Prekasnoje, Ines je mrtva“. Za uì~ku predstavu mogli bismo da kaèmoda Ines be{e prerano mrtva.Zoran Jeremi}21. april 2011.21

култураU KOSJERI]U ODR@ANA SMOTRA RECITATORAZLATIBORSKOG OKRUGAВалентина победила трећи путNarodna biblioteka „SretenMari}“ po 32 put zaredombila je doma}in Okru`nesmotre recitatora podnazivom“Pesni~e naroda mog“ zaZlatiborski okrug. U~estvovaloje 58 qubiteqa poetske re~i imisli a u jakoj konkurencijiza finalni deo plasiralo se15 takmi~ara iz mla|eg sredwegi starijeg uzrasta. @iriNA DODELI NAGRADE„MILUTIN USKOKOVI]“КафкијанскаперспективаPro{log ~etvrtka u Narodnoj bibliotecisve~ano su dodeqene nagradepobednicima osamnaestog kwièvnogkonkursa „Milutin Uskokovi}“ za najboquneobjavqenu pripovetku na srpskomjeziku.Direktorka uì~ke Narodne bibliotekeAn|a Bjeli} upoznala je posetiocesa istorijatom Konkursa ipro~itala kra}u biografiju MilutinaUskokovi}a. Pro~itano je obrazloèweìrija (Mirjana Crn~evi}, Gordana Bacoti}i Rade Jovanovi}) za nagra|ene autoreBo{ka Lomovi}a (prva nagrada), VeliboraMihi}a (druga nagrada) i Du{iceMilanovi} Marike (tre}a nagrada), ~ijepri~e je ~itala Bojana Marin~i}. U programusu u~estvovali i u~enici Muzi~ke{kole“Vojislav Lale Stefanovi}”iz Uìca.je odlu~io da na Republi~kojsmotri recitatora u VaqevuZlatiborski okrug predstavqaju:u mla|em uzrastu AleksandraJovanovi}, u~enica tre}eg razredaO[ „Mito Igumanovi}“ izKosjeri}a, predstavnik sredweg uzrasta bi}e Sofija Raki}evi}, u~enica sedmog razredaO[ „Du{an Jerkovi}“ iz Uìca, a u starijem uzrastu po tre}i put zaredom, Zlatiborskiokrug predstavqa}e Valentina [iqak (prva s leva), u~enica tre}e godine Ekonomske{kole iz Priboja.T. Paunovi}ripovetka Vidan kotlokrpa Du{icePMilovanovi} Marike kao da je napisanau najboqoj tradiciji magi~nog realizma.Moèmo je ~itati kao svojevrsnu parabolu,ili sagu o tajanstvenim silama snova.Ose}aj za drevno, mito-poetski jezik, sjediwenostsa do~aranim predelom i prirodomglavne su vrednosti ove pripovetke. Posebnoisti~emo jezi~ku izbru{enost i originalanstil kojim nas pripoveda~ vodi krozpejzaè nestvarnog, snolikog, zapretenog udubinama qudskog iskustva.U pri~i o izgradwi crkve kraj ~udesnogjezera Mrtvak, koja }e zahvaquju}i`rtvi i snovidnom predskazawu kotlokrpeVidana zasijati u punom sjaju, obasjav{inovim ìvotom okolinu, prepli}u se legendai snovi, qubav i strepwa pred neizrecivim.U najboqim momentima ove za~udnei zaumne pripovesti Du{ica Milovanovi}budi arhetipsku memoriju i poeziju ìvqewakroz san.Sasvim druga~ijim pripoveda~kimpostupkom posluìo se Velibor Mihi}napisav{i stilski dosledno i efektnopri~u Kaput. Ispripovedana u humornomtonu, sa ve{to izvedenim dramatur{kimobrtima, u gotovo filmskom (vudialenovskom!)maniru, u ovoj pri~i postupci glavnihjunaka postepeno otkrivaju i wihovu psihologiju.I kao u starovremenskoj komedijizabune, jedna tajna qubavna veza, ispri~anaiz vizure mu{karca, dovedena je u pitawenizom slu~ajnosti.Mihi} je uspeo da od prepoznatqivefabule koja se temeqi na dogodov{tinamau okviru bra~nog trougla napi{e duhovitupri~u koja se brzo ~ita u o~ekivawu raspleta.Sve je u ovoj pri~i podre|eno brzom ritmuuvoda u wenu zavr{nicu koju do~ekujemosa danas retko vi|enim osmehom na licu.Jednostavan re~nik, kratke re~enice, svedenizraz, ve{to prikrivawe bitnih ~iwenicakoje dobro natempirane kulminiraju upravom trenutku, ostavqaju utisak lako}epripovedawa, {to je jedna od odlika majstorstvaprozne umetnosti.I kona~no, prvonagra|ena pripovetkaKartoteka Bo{ka Lomovi}a.Koliko smo puta pro~itali pri~u, videlifilm, gledali pozori{nu predstavu opo{astima negativne utopije?Koliko replika je napisano na delaklasika jednog ànra, kakva su „Vrli novisvet“ Oldosa Hakslija, „1984“ Xorxa Orvelai „Mi“ Jevgenija Zamjatina? Isuvi{e daupu{tawe u ovaj tematski krug ne smatramoavanturom sa ishodom dostojnim podozrewa.Pa ipak, ima pisaca ~ija nas sveìnarukopisa i pripoveda~ko ume}e ubedqivopodse}aju da se smisao uobli~ewa nespokojnihmisli savremenog sveta ne zavr{avasa ose}awem ve} vi|enog. Stoga nije nimaloslu~ajno da kada smo se posle ~itawaLomovi}eve pripovetke zapitali gde smoovo ve} jednom pro~itali, istovremenoshvatili i da je re~ o pri~i sa najboqimodlikama pomenutog ànra. Kroz sudbinuwegovog junaka Zlatka îvera, Lomovi}iznova tematizuje sumrak epohe, koji najavqujedoba opskurnih kultova tehnologije isajber svetova, doba u kome je svaka misaoprozirna, ponajvi{e vlastita.Obrev{i se u zoni u kojoj je jedinamogu}a perspektiva kafkijanska, otvaraju}inovu stranicu svog ìvota, koja mu na prvipogled garantuje maksimum konformizmaa onda ispostavqa ra~un u kome se svakimoralni refleks mnoì sa nulom, tom itakvom zlosre}niku ne preostaje ni{tadrugo do da postane jo{ jedan broj u Kartotetci.Lomovi} sugestivno, sa dobro kontrolisanomjezi~kom energijom i stilskomiznijansirano{}u otvara jo{ jednufuturisti~ku epizodu koja zao{travapitawe ishoda uru{enih eti~kih i duhovnihna~ela. Kartoteka je, dakle, metaforaperfidne prisile, straha, otupelosti iravnodu{nosti. A to je vaqda dovoqan znakza uzbunu, na koju nas pripovetka Bo{koLomovi}a poziva, i proziva.Re~ Rada Jovanovi}a, predsednika ìrija,na dodeli nagrade „Milutin Uskokovi}“ME\UNARODNIFESTIVAL „IN WIRES“Позив ужичкимблузерима ирокеримаPozivaju se blues i rock grupe izUìca i okoline da uzmu u~e{}e na 10.me|unarodnom blues i rock festivalu“IN WIRES” u okviru drugog festivalskogdana, odnosno 28. maja 2011. godine. Zainteresovanibendovi treba da po{aqusvoj audio materijal, kratku biografiju ifotografiju na e-mail adresu Udruèwa:vox.experience@gmail.com do 10. maja 2011.godine.O samom u~e{}u bendovi }e bitiobave{teni do 20. maja.Uslov za u~e{}e je da grupe pripremei izvedu po dve pesme od sastavaThe Doors (prethodno konsultovati prekoe-mail-a Udruèwe o izboru pesama).A. \.22 21. april 2011.

USPESI GORDANE DRA[KOVI]IZ PO@EGEПризнање за суперзнањеU~enica ~etvrtog razreda Gimnazije “SvetiSava” me|u dobitnicima tradicionalne nagradeza Dan Poègee|u dobitnicima tradi-op{tinskog pri-Mcionalnogznawa koje se za Dan Poège,7. april, dodequje organizacijamai pojedincima kao posebanvid priznawa za postignuteizuzetne rezultate od zna~ajaza razvoj i afirmaciju poè{keop{tine, ove godine je i GordanaDra{kovi}, u~enica ~etvrtograzreda prirodno - matemati~kogsmera Gimnazije “Sveti Sava”.Uz javno priznawe, najvi{ekoje moè dodeliti op{tinskalokalna samouprava, dobilaje i nov~anu nagradu. Za wu jezna~ajno i to {to joj je priznaweuru~io predsednik poè{keop{tine Milovan Mi}ovi}.Najvi{e priznawe GordaniDra{kovi} je dodeqeno za rezultatepostignute u nastavii vannastavnim aktivnostima.Pored odli~nog uspeha sve vremeu ~etvorogodi{wem {kolovawu,najve}e uspehe postizala je natakmi~ewima iz matematikeentar za socijalni rad u okviru projektaC“[ansa deci za promene“ organizuje predavawaza u~enike osnovnih i sredwih {kola na temu„ Pu{ewe, alkoholizam, narkomanija“, a u De~jemvrti}u „Neven“ je {kola za roditeqe u kojoj serazgovara o ovoj i drugim temama.Predavawa u osnovnim {kolama po~eli smo u novembru,a zavr{i}emo ih krajem aprila. Najpre-i fizike, osvajaju}i nagradeod {kolskog i op{tinskog dodràvnog nivoa. Najve}i uspehostvarila je kao ~lan ekipemladih matemati~ara “Arhimedes”koja je na 32. matemati~komprvenstvu sredwih {kolaSrbije postala prvak dràve.Na istom turniru Gordana jeza fantasti~an rezultat upojedina~noj konkurenciji dobilaprvu nagradu.Svoje interesovawe zanau~ni rad, samostalnost ikreativnost Gordana je pokazalai iz oblasti fizike svojimu~e{}em u radu Istraìva~kestanice u Petnici, kod Vaqeva.Wene izuzetne sposobnosti iuspehe, prepoznao je i Fond zamlade talente Republike Srbije,koji joj je u oktobru pro{legodine dodelio presti`nunagradu “Dositej” za izuzetanuspeh u 2009. godini. U teku}oj2010/11. {kolskoj godini Gordanaje ve} osvojila tre}e mestoхроникаCENTAR ZA SOCIJALNI RAD BAJINA BA[TAШанса деци за променеna Republi~kom takmi~ewu izmatematike, a o~ekuju se dobrirezultati i iz fizike.Gordana Dra{kovi} nijeprva iz poè{ke Gimnazije“Sveti Sava” kojoj je dodeqenopriznawe povodom DanaPoège, jer je ova primernasredwo{kolska ustanova ve}imala priliku da weni u~enicibudu po~astvovani raznim pri-Osnovci iz Roga~ice kod Bajine Ba{tesmo bili u osmorazrednim mati~nim {kolama, ai}i }emo i u mala izdvojena odeqewa. Uverenismo da }e razgovori i predavawa o bolestima zavisnostipreventivno uticati na u~enike jer }eod najranije mladosti znati kako da se za{titeod wih- kaè jedan od predava~a iz Centra zasocijalni rad Jelena Radovanovi}, diplomiranisocijalni radnik.R.B.Gordana Dra{kovi} prima op{tinsku nagraduznawima, pa i najvi{imop{tinskim priznawem.M. Pavlovi}UDRU@EWEGRA\ANA„INICIJATIVA“ПодмладимоУжицеUdruèwe gra|anaInicijativa 13. aprila jeu Uìcu, organizovalo okruglisto pod nazivom- PodmladimoUìce, u okviruprojekta Aktivne mladeène, koji podràva Balkanskifond za lokalne inicijative(BCIF).Tema okruglog stolabila je pronalaèweodrìvih mehanizama kojibi omogu}ili usvajawe odlukao pomo}i trudnicama. Tobi zna~ilo da se u buxetu gradaza slede}u godinu uvrstirazlika od 35 procenata dopunog iznosa plate ènamana trudni~kom bolovawu.Ovo bi, po mi{qewu u~enikaOkruglog stola podstaklora|awe dece u Uìcu u kojemsada “hara” bela kuga i kojapreti da postane grad starih.Da se ovo ne bi desiloUdruèwe gra|ana “Inicijativa”}e upititi zahtevGradskom ve}u i Skup{tiniGrada da usvoje Odluku opomo}i trudnicama.U~esnici okruglogstola bili su predstavniciorganizacija civilnogdru{tva, politi~kih partijaI institucija.M. V.21. april 2011.23

NEOBIÂN HOBI VESELINAMILOVANOVI]A IZ PO@EGEВесело је уз двојницеMada je ve} “potro{io” 75 godina, poznatipoè{ki pekar muzikom i pesmom jo{ uveknastupa na raznim priredbamaalo je vreme{nih Poèàna, paMi onih mla|ih, koji ne poznajuVeselina Milovanovi}a, ili Vesapekara, kako ga wegovi sugra|ani izmilo{te nazivaju. Poznat je u graduna Skrapeù i bliòj okolini kaoodli~an pekar i mesar, ali i kao frula{i peva~ u Kulturno - umetni~komdru{tvu “Mom~ilo Te{i}” koje radipri Op{tinskoj organizaciji penzionera.Kaù da je uvek veselo u Vesovomdru{tvu, jer se retko odvaja odfrule i pesme. Jo{ od detiwstva,kada je ~uvao ovce na prostranimpa{wacima u rodnom selu TometinoPoqe, podno Div~ibara. Od dedeVladimira nau~io je da svira i nadvojenice i sada mu, jo{ uvek, u tomenema premca u poè{kom kraju.- Moji preci su bili muzikalni,ali uglavnom svirali su na violini.Ja sam nastavio wihovu muzi~kubajinoba{tanskom i qubovijskomU kraju u vi{e sela osnovane sumu{ke i ènske peva~ke grupe. Poaktivnosti i kvalitetu predwa~eone iz Svojdruga, Gvosca, Zaglavka,Ov~iwe, Pepeqa, Gorwih Ko{aqa,Orovice, Drla~a i Savkovi}a.Pre pet godina, ta~no na Savindanu Svojdrugu, op{tina BajinaBa{ta, je istovremeno sa pesmomkrenula mu{ka grupa „Slo`na bra}a“i ènska pod imenom „Svojdruànke“.Ubrzo su obe postale vrlo popularneu Podriwu, ali i u celoj zapadnojSrbiji.- Svojdrug je nekad imao vi{etradiciju, a sada mi u tome pomaùsupruga Drina i k}erka Vesna koja jeprosvetni radnik. I sin Savo volipesmu, igru i veseqe, pa to o~ekujemi od unu~adi, - kaè Veselin Milovanovi}.Veso je 1951. godine do{ao uPoègu na pekarski zanat u tada{wePekarsko preduze}e “Proleter” itu kao primeran radnik ostao sveodlaska u penziju. Wegovi uspe{ninastupi na seoskim priredbama iraznim omladinskim kulturnimtakmi~ewima brzo su ga preporu~ilida nastupi i na ozbiqnijim priredbamau gradu. Drugari iz poè{keZanatske {kole kupili su mu novoodelo da bi na bini lep{e izgledao.Kaù da je u novom odelu jo{ boqeizvodio svoje “bravure” na fruli idvojenicama.U Poègi je zasnovao porodicui napravio ku}u. Kada je oti{ao uovakvih peva~kih grupa, truba~kiorkestar, vi{e harmonika{a, frula{a,guslara... Deo toga smo ponovooìveli pre pet godina kada smo osnovalisada{we grupe. Od tada smobili u~esnici brojnih smotri narodnogstvarala{tva u zapadnoj Srbijisa kojih smo doneli puno pehara idiploma- kaè Radosav Gavrilovi},vo|a „Slo`ne bra}e“.U prvom sastavu „Slo`nebra}e“ pevali su Radosav Gavrilovi},Sreten Milo{evi}, SlobodanVasi}, Milorad Bogdanovi}, VeliborBo{kovi} i Milija Bogdanovi}.Kasnije su im se pridruìli Milijaхроникаzasluènu penziju, sa svojom suprugomprikqu~io se ~lanovima Kulturno- umetni~kog dru{tva “Mom~iloTe{i}”, pa je s wima godinama gostovaou mnogim mestima Srbije iveoma ~esto doprinosio pobedamaPoèàna na brojnim takmi~ewima.Veselin Milovanovi} je“potro{io” 75 godinu ali mu to nesmeta da jo{ uvek svira i peva.Tako|e, nastoji da ne zapostavi ine zaboravi svoj zanat. Kvalitetnopriprema i pe~e prasi}e i jagwi}ePEVA^KE GRUPE IZ SVOJDRUGA KOD BAJINE BA[TEНегују изворну песму ПодрињаZahvaquju}i manifestaciji „Susreti sela“, pokrenutoj pre devet godina,mnogi narodni obi~aji i izvorne pesme iz sredweg Podriwa suotrgnuti od zaborava.Peva~ka grupa „Svojdruànke“Veselin Milovanovi} i Dragan Popovi}Biqi}, Miloje Petkovi}, AndrijaMilosavqevi} i Radojko Aleksi}.Na àlost, Biqi} i Vasi} nisu vi{eme|u ìvima kao ni ~lanica ènskegrupe Zlatija Biqi}.Peva~ka grupa „Slo`na bra}a“Na po~etku peva~ku grupuSvojdruànke ~inile su RadmilaJankovi}, Radmila i Zlatija Biqi},a ubrzo su weni ~alnovi postaleMiladinka Stanojevi}, Rada Gavrilovi},Olga Stefanovi} i VeraGavrilovi}.za brojne mu{terije iz Poège i okoline,jer pravi majstor zanata - ostajeuvek majstor. Supruga Drina muje i u tom poslu “desna ruka”.Na na{oj fotografiji VeselinVeso Milovanovi} svira u dvojenice,uz pratwu harmonika{a DraganaPopovi}a koji je, kasnije, postaopoznat u na{em kraju i po uspe{nomkwièvnom stvarala{tvu.M. Pavlovi}- Osim {to pevamo na nastupima,skoro svakog drugog vikenda,mi se ~esto okupqamo u ve~erwimsatima ili o praznicima jedni koddrugih, pevamo i druìmo se i to sunam ujedno i probe. Na nastupimapevamo vi{e pesama, a naj~e{}e onevezane za na{ rodni kraj kao {to su„ûvam ovce oko male stene“, «“Do|i,sine, oko Jovandana“, „Mi smo cureiz Svojdruga sela“,- veli prvi glas„Svojdruànke“ Radmila Jankovi}.I mu{ka grupa prvenstvenoneguje staru izvornu pesmu iz Podriwa.Uz to, repertoar oboga}uje sanovim numerama.- Truba~ki orkestarMilanaMitrovi}a iz susednogsela Ov~iwepriprema se daizda svoj prvi CDpa nam je ponudioda otpevamo i midve pesme. Najverovatnijebi}e to onevezane za zavi~aj„Podriwem se pesmarascvetala“i „Lep{eg sela odSvojdruga nema“- isti~e RadosavGavrilovi}.Svojdru{ke grupe~esto gostuju nalokalnim radioi TV stanicama, adva puta imale sunastup na RTS-u upopularnoj „@ikinoj{arenici“. Nedavnoim je i Mesnazajednica Roga~icapriredila lepoiznena|ewe. Organizovala jemalu sve~anost sa ve~erom u znakobeleàvawa pet godina wihovogpostojawa i zahvalnosti za reprezentovawena mnogim manifestacijama.R. Blanu{a24 21. april 2011.

хроникаRENOVIRAWE ULICA U U@ICUЗа нискоградњу130 милионаZa odràvawe gradskih ulica i lokalnihputeva na podru~ju Grada Uìca ove godine jeplanirano 130 miliona dinaraedavno je ure|eno i asfalti-parkirali{te u mesnojNranozajednici Carina kod Crkve SvetogMarka i de~ijeg vrti}a „Poletarac“,kao i rekonstrukcijadela Ulice Kraqa Petra Prvogna Slanu{i. Vrednost ure|ewaparkirali{ta na Carini kojezauzima prostor od 980 metarakvadratnih je oko 1,9 milionadinara. U sklopu ure|ewa ovogparkirali{ta, presvu~ena je iulica koja povezuje Nemawinu iNikole Pa{i}a.Darko [im{i}, direktorDirekcije za izgradwu,rekao je da }e ure|ewemparkirali{ta na Carini bitire{en dugogodi{wi problemnedostatka parking prostora zagra|ane koji gravitiraju ovomdelu mesne zajednice.- Nakon {to smo definisalistatus ove povr{ine, donelismo odluku da ovaj deo uredimo.Na sprovedenom tenderu za izbornajpovoqnijeg izvo|a~a,posao je dobilo JKP „Niskogradwa“.Odradili su sve potrebnepripremne radove, definisaliodvo|ewe ki{nih voda, padove,pro~istili postoje}u ki{nukanalizaciju i uradili neophodanbroj novih slivnih re{etki.Direktor JKP „Niskogradwa“Goran Filipovi} je rekaoda su sa dolaskom prole}apo~eli i radovi na ure|ewuputnih pravaca na podru~ju GradaUìca, a da je Direkcija zaizgradwu, za odràvawe gradskihulica i lokalnih putevaove godine planirala 130 milionadinara. Zavr{eni su radoviu Ulici Kraqa Petra Prvogod raskrsnice Slanu{a doraskrsnice kod sru{ene po{teu okviru kojih su ura|ene i ovedve raskrsnice. Planirano je dau narednom periodu budu ura|enei ulice Vojvode Masla}a, Cerska,krak izme|u Ulice „VukaKaraxi}a“ i „Hercegova~ke“.Do sada su zavr{eni grubiradovi na dva lokalna puta uLunovom Selu, sanirano je jednoklizi{te, na Spasovwa~i je nasut,a na Ko{uti prose~en put.- S lepim vremenom, intenzivnosmo zapo~eli postavqawenovih i zamenu starihsaobra}ajnih znakova, a u tokuje i iscrtavawe horizontalnesignalizacije. Osim toga, asfaltiralismo i krak UliceVuka Karaxi}a, deo Radi{eBugarinovi}a u Sevojnu kao iparking na Carini,- rekao jeFilipovi}.Po wegovim re~ima, u gradusu aktivne i dve ekipe „Niskogradwe“koje krpe udarnerupe i raskopane ulice. Po~elose sa ulicama prvog prioritetasaobra}aja, deo DimitrijaTucovi}a, Ulice „Milo{aObrenovi}a“, „Omladinske“ i„Uì~ke Republike“. Osim ulica,planirano je da po~nu radovii na pojedinim lokalnimputevima u Skrùtima, Ravnimai Staparima.Agencija ZOOMop{tini Bajina Ba{ta suU na~inili program ~i{}ewaogromne koli~ine sme}a sadesne obale Drine koji je dobiofinansijsku podr{ku Nacionalneslu`be zapo{qavawa.Prema re~ima direktoraSportsko – turisti~kog centra„Bajina Ba{ta” BrankaStevanovi}a dobijeno je 5,7 milionadinara za javne radove kojitreba da po~nu 1. maja.- Angaòva}emo 43 radnikasa potrebnom mehanizacijomkoji desnu drinsku obalu, odPeru}ca do Ba~evaca na Drini,u duìni od 45 kilometara, trebada o~iste za ~etiri meseca.Procewujemo da treba uklonitioko 10.000 kubnih metara raznogotpada – isti~e Stevanovi}. Uprvoj fazi uklawa}e se plastika,fla{e, kese, vre}e, a u drugojfazi drve}e i ostali otpad.– U toku su pripreme,potrebno je odabrati mlade isposobne radnike, obezbeditiHTZ i drugu opremu – dodajeStevanovi} i napomiwe da ne}ebiti dovoqno samo o~istitidesnu obalu reke, ve} se istovremenootpad mora uklonitii sa leve, bosanske strane. UBajinoj Ba{ti ne veruju da }eop{tina Srebrenica mo}i finansijskida pomogne, ali bi moglida se ukqu~e u ra{}i}avawebar na nekim delovima drinskogvodotoka. O~ekuje se da vlastiBiH ne prave probleme okoprelaska qudi i mehanizacijepreko reke i uklawawa otpadaBAJINA BA[TAЈавни радови зачистију рекуPrvog maja po~iwe akcija uklawawa sme}a saobala DrineObala Drine prepuna sme}asa wihove obale. – Na{e Ministarstvoza ekologiju je spremnoda pomogne akciju ~i{}ewa ileve obale Drine – kaè Stevanovi}.On o~ekuje da }e Drina,koja mnogo zna~i ne samoza op{tinu Bajina Ba{ta ve}i za ~itav region, do po~etkaturisti~ke sezone ponovo bitizelena i bistra. A wene obale~iste, bez otpada.U bajinoba{tanskojop{tini su godinama suo~enii sa problemom plutaju}eg otpadana akumulacionom jezeruPeru}ac. On stiè iz gorwegsliva Drine, propu{ta se prekobrane HE „Vi{egrad” i stiè doBranko Stevanovi}, direktor STCBajina Ba{taplaè u Peru}cu. Svake godinese organizuju akcije uklawawaotpada ali se dugoro~no re{ewejo{ ne nazire jer to nije problemsamo op{tina Vi{egrad iBajina Ba{ta nego problem trizemqe - Srbije, Crne Gore i BiH.Stoga su apeli za pomo} upu}enipre nekoliko godina formiranojme|udràvnoj Komisiji zareku Drinu da u~ini sve kako bise zaustavilo zaga|ivawe overeke.- Sa na{e strane mi ~inimosve {to je u na{oj mo}i da uklonimoplutaju}i otpad sa povr{inejezera Peru}ac. U akciju }e sekao i dosad, pored Op{tineBajina Ba{ta, ukqu~iti HE „BajinaBa{ta”, Nacionalni park„Tara”, Sportsko-turisti~kicentar, komunalci, ekolozi iribari iz Bajine Ba{te i okoline– zakqu~uje Branko Stevanovi}.R. Blanu{a21. april 2011.25

U@ICEПреминуонајстаријиУжичанинOvog aprila Uì~ani su izgubilisvog najstarijeg sugra|anina.Qubinko Marjanovi} umro je u 103.godini. Wegovi najbliì kaù, ipored te{kog ìvota, i toliko godina,oti{ao je potpuno svestan, i sadosta razumevawa za vreme u komeìvi, za prilike, i qude oko sebe.A da je tako, govore i re~eniceispisane Qubinkovom rukom, o svomìvotu i radu, da se sete unuci,praunuci, prijateqi i susedi. Bio jeto ìvot kroz ratove, izme|u ratova,u doba oskudice, i nesigurnostisvake vrste. Ro|en je 1909. godineu zlatiborskom selu Dobroselica,otac Spiridon bio je artiqerac u~uvenoj Kolubarskoj bici, a majka Milevaimala je velikih muka da podgajisitnog sina Qubinka, a da bi gapo{tedela te{kih seoskih poslova,dala ga je na izu~avawe {najderskogzanata, odmah po svr{etku osnovne{kole, u selu Qubi{. Nakon dvegodine Qubinko se vra}a u svojeselo,u me|uvremenu otac se podeliosa bra}om i zapo~eo izgradwunove ku}e. Uspeva da kupi {iva}u„Singer“ ma{inu, i Qubinko vrlobrzo postaje majstor svoga zanata.Ispod wegove ve{te {najderske rukeizlaze prvi koporani, prsluci, odela...ana jednom od seoskih va{araupoznaje Boìdarku, }erku uglednihdoma}ina iz Jablanice, i u dvadesetojgodini se èni. Sa wom je podgajiodve k}erke i tri sina. Tokom1942. godine zarobqen je, i jediniiz Dobroselice sproveden od straneNemaca na prinudni rad u borskirudnik. Te{kog i duèg rada spasiloga je deformisano desno stopalo.Zbog najmla|eg brata Laza, uì~koggimnazijalca koji je bio u partizanskompokretu, Qubinko je ~esto biona udaru ~etnika, koji su mu vi{eputa upadali u ku}u i traìli daotkrije gde skriva radio stanicu.POLICIJSKA UPRAVA U@ICEОсумњичени запореску утајуSlu`benici Policijske upraveu Uìcu, su 15. aprila, odredilimeru zadràvawa prema R. @. (1975)iz Uìca, a wegovu suprugu J. @.saslu{ali u svojstvu osumwi~enogzbog postojawa osnova sumwe dasu izvr{ili krivi~na dela zloupotrebaslu`benog poloàja, falsifikovaweslu`bene isprave iporeska utaja.Osumwi~eni R. @. u svojstvuposlovo|e STR “Rent a car Zuna trade”Sevojno i wegova supruga u svojstvuosniva~a radwe, u periodu od 1. februarado 30. marta ove godine, deodnevnog pazara prodajnih objekata“Prodavnica br. 1” i “Prodavnicabr. 2” u Ariqu, u iznosu od prekoTokom celog rata bio je primoran dazajedno sa Boìdarkom, besplatno{ije i ~etnicima, i partizanima. Velikubol pretrpeo je kada mu je sredwisin Boìmir tokom rata na{aoru~nu bombu i te{ko se povredio.Qubinko ga je tada po razru{enojSrbiji vodio od lekara do lekara.Boìmir je ostao invalid bez o~iju,i desne ruke. Uskoro gine Qubinkovmla|i brat Lazo, imao je tada samo21. godinu, i Qubinko odlu~uje da saBoìdarkom i petoro male dece napustiDobroselicu, i odlazi u Uìce.U Ko{tici kr~i plac i po~iwe dagradi porodi~nu ku}u. Nastavio je daradi kao {najder, on i Boìdarka sudawu zidali ku}u, no}u {ili. Uspelisu da obezbede {kolovawe za svudecu, a slepog Boìmira odveli su uspecijalnu {kolu. Nakon zavr{etka{kole u Zagrebu, Boìmir se zaposliou Vaqonici bakra kao telefonista,a uz razumevawe okolinei Qubinko je u Vaqaonici proveo15 godina kao Boìmirov pratilac.Uz wegovu pomo}, i pomo} drugogsina Milorada, Qubinko je 1962.godine zapo~eo novu ku}u. Najteègodine bile su godine kada je umrosin Boìmir, kada je u saobra}ajnojnesre}i poginuo unuk Vlade i kadaje izgubio suprugu Boìdarku. Ipak,Qubinko je u tre}oj godini drugogstole}a svoga ìvot „oti{ao“ spokojan,sinovi, k}erke, unuci, svi suvredni, po{teni, i imaju svoje porodice.Qubinko je do~ekao da ima 8unuka, i 10 paunuka.N. I.хроникаMESNA ZAJEDNICA ROSUQEПешачка стаза илисаобраћајницаGra|ani Rosuqa i Ko{tice zahtevaju da sada{wape{a~ka staza od Ulice Uì~ke republike paiznad poslasti~arnice „Una“ do izlaska u UlicuKraqa Petra Prvog bude i daqe pe{a~ka staza, a nesaobra}ajnica. Iz Gradske uprave Uìce poru~ujuda }e izrada Plana generalne regulacije koja}e uslediti, potpuno definisati granice novesaobra}ajne komunikacijeNedavno je odràn Zborgra|ana iz naseqa Rosuqe kojeobuhvata drugi deo ulice KraqaPetra Prvog i prvi deo uliceUì~ke republike na kojem seraspravqalo o nacrtu Generalnogurbanisti~kog plana koji se odnosina naseqa Rosuqe i Ko{tica.Kako je konstantovano u zapisniku,na zboru je bilo prisutno40 gra|ana, ali niko od predstavnikaGradske uprave iako subili, kako se navodi, „uredno“ pozvani.Jedino se javio da ne moèdo}i Radi{a Marjanovi}, predsednikSkup{tine Grada.Na zboru je izraèno nezadovoqstvozbog na~ina obave{tavawagra|ana o odràvawu promocijeNacrta Generalnog urbanisti~kogplana, tako da veliki broj wihuop{te nije znao kada i gde je tobilo.Na zboru su gra|ani jednoglasnoodlu~ili da se ne prihvatipredloèna varijanta NacrtomGUP i da sada{we pe{a~ke stazeod ulice Uì~ke republike, paiznad poslasti~arnice «UNA» doizlaska na Ulicu Kraqa PetraPrvog i daqe budu ono {to jesu ida se tim pravcem ne moè pravitinikakva saobra}ajnica.„Zbog toga zahtevamo odKomisije za planove i od svih~lanova Gradskog ve}a da ponovo, nacivilizovan i demokratski na~in,razmotre na{ prigovor i da izNacrta Generalnog urbanisti~kogplana zauvek izbace, kao predlog,formirawe saobra}ajnice koja seni prostorno ni fizi~ki ne moèizvesti bez ru{ewa vi{e stambenihobjekata koji su podignutipre mnogo godina, pa i onih kojisu u toku izgradwe. Formirawemsaobra}ajnice bila bi ugroènabezbednost gra|ana, naro~itodece i starih lica, do{lo bi dove}e zaga|enosti, pove}awe bukei pra{ine, naru{io bi se kvaliteti uslovi ìvota gra|ana“ kaè seizme|u ostalog u zakqu~cima sazbora gra|ana. Predloèno je izajedni~ki sastanak predstavnikaova dva naseqa i Gradske upravena spornom terenu kako bi sedo{lo do pravog re{ewa.Sa zbora je upu}en i zahtevda se pe{a~ke staze iznad3.700.000 dinara nisu uplatili nara~un, niti ga evidentirali krozpromet fiskalne kase u prodajnimobjektima i kroz poslovnu dokumentacijui na taj na~in izbegli daobra~unaju i plate porez na dodatuvrednost u iznosu ve}em od 670.000dinara za koji su o{tetili buxet RepublikeSrbije. Neupla}eni pazarprijavqeni su zadràli za sebe.Kako se navodi u saop{tewuPolicijske uprave Uìce, osumwi~enisu, tako|e, u periodu od1. januara do 30. marta 2011. godine,bez evidentirawa u poslovnomkwigovodstvu svoje radwe, prodalipreduze}u sa Bele Zemqe sveèmeso i prera|evine od mesa koje suprethodno pribavili bez evidentirawau poslovnom kwigovodstvu. Iznosod 21.500.000 dinara, pribavqenprodajom mesa i mesnih prera|evina,su protivpravno prisvojili i izbeglida obra~unaju i plate porezu iznosu ve}em od 1.700.000 dinara,poslasti~arnice «UNA» do izlaskana ulicu Kraqa Petra prvog {topre urede i asfaltiraju, kao ida se redovno odràvaju, kako bigra|ani sa Pore i Ko{tice moglinesmetano i bezbedno prolazititim pravcem.Zakqu~ci su dostavqenigradona~elniku i nadle`nim gradskimorganima.Iz Gradske uprave Uìcerekli su nam da potpuno uvaàvajuzahteve gra|ana u toj zoni.Me|utim, potrebno je znati darazvoj grada podrazumeva i razvojsaobra}ajnica. Stav Gradske upravei obra|iva~a bio je da u zoniRosuqa gde je velika gustina istanovawa i saobra}aja, potrebnoje napraviti saobra}ajne modelekoji mogu da prihvate i novu gradwui pove}awe kapaciteta i gustine uu toj zoni.Kako navode iz Gradskeuprave Uìce, da ukoliko senadle`ni iz Gradske uprave nebudu bavili saobra}ajem u toj zoni,ona }e biti potpuno blokiranaza izgradwu drugih objekata semporodi~nih, a to bi bilo lo{e zastanare cele zone.S druge strane, kako isti~uiz Gradske uprave, postoji objektivnaopasnost da nadle`noministarstvo koje najve}im delomradi kontrolu saobra}aja kadausvaja planove, obori Generalniurbanisti~ki plan i da ostanemobez gradwe u duèm vremenskomperiodu.Re~eno nam je da }e biti jo{kontakata izme|u obra|iva~a igra|ana Rosuqa, imaju}i u vidu danova trasa saobra}ajnice niujednomsmislu ne ugroàva izgra|eneobjekte u toj zoni, a stvara novikvalitet u saobra}aju. Narednafaza je izrada Plana generalneregulacije koji }e potpuno definisatigranice nove saobra}ajne komunikacije.Ukoliko se ispostavida ona na bilo koji na~in nijeprihvatqiva za stanare ove zone,uvaàvaju}i i wihove potrebeza daqi wen razvoj, onda }e tasaobra}ajnica ostati onakva kakvaje ona i danas, ali i objekte u stawuu kakvom su i danas.R. Popovi}o{tetiv{i za taj iznos buxet RepublikeSrbije.O navedenim doga|ajima obave{tenisu istra`ni sudija Vi{egsuda i tuìlac Vi{eg javnogtuìla{tva u Uìcu.26 21. april 2011.

фељтонKAKO JE PROPAO ÊTNI^KI NAPAD NA U@ICE 1941. GODINE (10)Глишић и Кораћ у немачким логоримаAndrija Jevremovi} umro u îkagu, Manojlo Kora} u Londonu, aMilo{ Gli{i} streqan sa Draòm 1946. godine . Kora}ev ~etnikMla|en Ne{ovi} u borbi u Radanovcima kod Kosjeri}a ubio @ikicuJovanovi}a [pancaPi{e: \or|e Pil~evi}d deset optuènih ~etni~kihOoficira, u uì~kom partizanskomzatrvoru jedino je biopotpukovnik Andrija Jevremovi}(1885), komandant Zlatiborskog~etni~kog odreda. Imao je sre}e danije doìveo tragi~nu sudbinu svogzemqaka, biv{eg istaknutog komuniste,novinara i publiciste @ivojina Pavlovi}a iz Mu{veta, kojije svojom kwigom „Bilans sovjetskogtermidora“ obelodanio Staqinovteror i zlo~ine koje je tridesetihgodina uo~i Drugog svetskog ratapo~inuo nad komunistima svojePartije, ali i drugih komunisti~kihpartija. @ivojina Pavlovi}a suuo~i svog povla~ewa iz Uìca likvidiralipo nalogu Broza, a premaAndriji Jevremovi}u uì~ki komunistisu bili blagonakloni pa sumu po{tedeli ìvot i pustili ga naslobodu.I daqe je ostao veran predsednikusrpske Vlade generaluMilanu Nedi}u, ali i vo|i Ravnogorskogpokreta Draì Mihailovi}u.Bio je i komandant mesta u âjetini,sara|ivao sa kapetanom Du{anomRadovi}em Kondorom, komandantomZlatiborskog korpusa, ali iodràvao odre|ene veze sa pojedinimnema~kim funkcionerimau Uìcu, posebno sa {efomobave{tajne slu`be Hansom Kolom.Prilikom kona~nog oslobo|ewaUì~kog kraja 1944. godine, sa svojadva sina, povukao se sa ~etnicimau Bosnu, a zatim oti{ao u emigraciju,u Ameriku. Dràvna komisijaza utvr|ivawe zlo~ina okupatorai wihovih pomaga~a, odlukom F.br. 2876, proglasila je AndrijuJevremovi}a za ratnog zlo~inca.Kada je Josip Broz sa svojomdràvnom i partijskom svitom boraviona Zlatiboru 1946. godine, tokom{etwe po Palisadu, prolazilisu pored ku}e Andrije Jevremovi}a.Wegovu majku Andrijanu, koja jestajala na kapiji, tada{wi {efobezbe|ewa Milan @eèq upitaoje:- Kako ste, majko?- Dobro, samo jedva ~ekam davi komunisti odete sa vlasti da semoj sin Andrija vrati iz Amerike...Komunisti su dugo vladaliSrbijom, pa taj dan Andrijana nijedo~ekala da joj se sin vrati. Umro je1981. godine u îkagu.Zlatiborci i nova demokratskavlast u âjetini nisu zaboravilirezervnog potpukovnika, ~etni~kogkomandanta i nekada{weg predsednika~ajetinske op{tine. Jedna ulicana Zlatiboru nosi ime AndrijeJevremovi}a.U drugom broju lista „Ravnogorskiheroj“, od 1. februara 1944.godine, koji je izdavao Poè{ki~etni~ki korpus, objavqen je ~lanakpod nazivom „Tri stuba Poè{kog~etni~kog korpusa“, posve}en Vu~kuIgwatovi}u, Milo{u Gli{i}u iMilo{u Markovi}u. Za Milo{aGli{i}a (1910) navedeni su i oviredovi:„Drugi stub je bio Gli{i}Milo{, |eneral{tabni kapetan.Sin nacionalne i rodoqubivePoège. Sredweg rasta, slabefizi~ke gra|e, sa bolesnimplu}ima, ali ipak lak i okretan.Pun znawa u vojni~koj strategiji itaktici. Neustra{iv borac u svakommegdanu. Blage naravi u dobru,ali strog i pravi~an u zlu...“Posle povla~ewa partizanaiz zapadne Srbije, Poè{ki~etni~ki odred se „legalizuje“ kaojedinica generala Nedi}a, a tokomboravka u Sanxaku decembra 1941.i u prvoj polovini 1942. godine, kapetanMilo{ Gli{i}, koga generalNedi} unapre|uje u ~in majora, bioje komandant Sanxa~kih ~etni~kihodreda, pod ~ijom komandom su bilii odredi iz poè{kog, ivawi~kog,ariqskog, uì~kog i zlatiborskogsreza, sa kojima je vodio borbe protivpartizana u Sanxaku, a potom iu Crnoj Gori, iako su se Nemci protivili{to su pre{li na italijanskuteritoriju. Uspostavio je dobrusaradwu sa italijanskom komandomu Pqevqima, sara|ivao sa Nemcima,pose}ivao generala Nedi}a uBeogradu, ali je odràvao i vezu saDraòm Mihailovi}em. Nepoznat jepodatak da je u Poè{kom odredubio i jedan Jevrejin Anaf Josif,poru~nik, „komesar za ishranu ikomandant poè{kog ~etni~kog otseka“,koji je posle rata progla{enza ratnog zlo~inca.Za vreme boravka u SanxakuMilo{ Gli{i} je 14. juna 1942. godineuputio pismo Vrhovnoj komandi,odnosno Draì, u kome, izme|uostalog, , predlaè:„...Moje akcije smatram da slabostoje kod Nemaca i da bi za daqirad bilo neophodno da me London(misli na kraqevsku izbegli~kuvladu,- primedba \.P.) li{i ~inaili na drugi na~in ìgo{e kao odanogsaradnika Nedi}evog. Smatrajteda je ovo od ogromne va`nosti...“Kraq Petar Drugi nije gali{io ~ina, jer je 2. avgusta 1942. godinemajor Milo{ Gli{i} uhap{enod Gestapoa, saslu{avan i mu~en uwihovom zatvoru u Beogradu. Kadanije otkrio svoje veze, niti rekaogde se nalazi Draà, ni gde je Tito,onda su ga poslali u koncentracionilogor Mauthauzen. Pri krajurata, sa jednom grupom, u kojoj jebilo i biv{ih partizana, uspeo jeda pobegne i da se domogne svojeMajor Milo{ Gli{i}Otaxbine, re{en da se ukqu~i ukona~nu borbu protiv okupatora.Me|utim, uhap{en je od partizanai sproveden u Beograd. Su|eno mu jezajedno sa Draòm, osu|en je na smrti sa Draòm streqan jula 1946. godinena Adi ciganliji.Major Manojlo Kora}, ro|en uRasnoj kod Poège 1897. godine, zbogzasluga u borbama protiv partizanabio je unapre|en u ~in potpukovnika,pa ga predsednik srpske Vladegeneral Milan Nedi} po~etkomjanuara 1942. godine postavqa zaokru`nog na~elnika u Uìcu. Uisto vreme on je bio i komandantUì~ko-zlatiborskog odreda u sasatavuNedi}evih vojnih formacija.U saradwi sa drugim odredima isa Desetim dobrovoqa~kim odredomMilo{a Vojinovi}a Lautnera,wegov odred je u vremenu od 10. do18. marta 1942. godine u~estvovao uborbama protiv Kolubarskog odreda,kada je u selu Radanovcima kodKosjeri}a ubijen @ikica Jovanovi}[panac.U izve{taju Okru`nog na-~elstva Uìce, od 2. aprila1942. godine, koji je upu}en pretsednikuMinistarskog savetaarmijskom generalu Nedi}u iministru Unutra{wih poslova MilanuA}imovi}u, okru`ni na~elniki ~etni~ki komandant ManojloKora} navodi „da je ~etnik iz wegovogUì~ko-zlatiborskog odredaMla|en Ne{ovi} iz pu{komitraqeza ubio @ikicu Jovanovi}a[panca“.Kao i wegov zemqak majorMilo{ Gli{i}, i okru`ni na~elnikManojlo Kora} pao je u nemilost kodNemaca zbog Draè, pa su ga uhapsilipo~etkom decembra 1942. godine,a wegov odred rasformirali.Deportovan je u nacisti~ki logor uNema~koj u kome je do~ekao kraj ratai oslobo|ewe. Potom je oti{ao u Englesku.Umro je u Londonu 1976. godine.Wegova smrt izazvala je burnoreagovawe Op{tinskog odboraSaveza boraca u Uìcu, bora~kihorganizacija Poège i rodne Rasne,ali i Priboja gde je jedna Kora}evak}erka radila kao u~iteqica. Povodje bila objavqena ~ituqa u listu„Politika“, 3. maja 1976. godine,koja je glasila:„Na{ dragi i plemeniti suprug,otac i deda MANOJLO S.KORA], oficir biv{e jugoslovenskevojske, preminuo iznenada 28.aprila, daleko od svojih i domovine.Sahrana }e se obaviti 4. maja1976. godine, u 15 ~asova u Slaithwaite (England).Duboko oàlo{}eni: suprugaDesanka, k}eri Nade`da, Milenai Ruìca, zetovi Milojica, Miladini Jovan, unuka Sneàna, unuciMilanko i Du{ko i ostala brojnarodbina“.U pismu koje je predsednikOp{tinskog odbora Saveza boracaUìce Nikola Kotlaji} uputiodirektoru i glavnom i odgovornomuredniku „Politike“ VukojuBulatovi}u, navodi brojne grehe izlo~ine Manojla Kora}a i izraàvaiznena|ewe da je „Politika“, renomiranilist „objavila ~ituqu osmrti ratnog zlo~inca i narodnogneprijateqa“ Manojla Kora}a.U odgovoru Vukoja Bulatovi}a,koji je upu}en Op{tinskom odboruSaveza boraca Uìce iMe|uop{tinskoj konferencijiSSRN, navodi se da je ~ituqu– oglas predao Du{ko Doj~inovi}(unuk Kora}ev,- primedba \.P.) i daje „potpisao izjavu u kojoj tvrdi daKora} nije osu|ivan i da nije biou neprijateqskim formacijama“.Tako|e, Bulatovi} uverava borce:„îm smo saznali o kome jere~, odlu~ili smo da Doj~inovi}atuìmo sudu zbog obmane. Zatraìlismo iz Titovog Uìca podatke oKora}u kako bi navodi u tu`bi biliverodostojni i na zvani~nim dokumentimazasnovani. Obave{tavamoVas o ovome da biste i Vi sa svojestrane upoznali organizacije SSRNmesta gde je Kora} po zlu poznati o tome {ta se dogodilo. Tako|eVas molimo da posebno izvestiteOp{tinsku konferenciju u Pribojuo postupku Doj~inovi}a, da bi se i utoj sredini znalo na {ta je sve spreman.Ovaj doga|aj nam je veoma te{kopao i èlimo da Vas uverimo da i zana{ list predstavqa ne malu uvredu,kao i za sve one koji su trpelizbog zlo~ina Kora}a. Zato }emou~initi sve da Doj~inovi} iskusikaznu zbog ove prqave podvale“.KRAJ U NAREDNOM BROJU:AJDAÎ] I @ENE -ÊTNICIU@I^KOG KRAJA21. april 2011.27

спортJELEN SUPER LIGA - 21 KOLOSloboda Point Sevojno- Smederevo 2:1 (0:1)Stadion u Lu~anima.Gledalaca: 400. Sudija: IgorPaunovi} (Kladovo). Strelci:]eran iz jedanaesterca(11.), Luki} autogol (59.), Ademovi}(80.). @uti kartoni: Radosavqevi},Klimpl, Tanu{ev(Sloboda Point Sevojno),Atanackovi}, M. Milosavqevi}(SmederevoSloboda Point Sevojno:Boòvi}, Vasili}, Klimpl,Maksimovi}, Radosavqevi},[uwevari}, Bosman, Mihajlovi}(Tiago), Pavi}evi}(Pola~ek), Ademovi}, Kova~evi}( Tanu{ev).Smederevo: Rankovi},Luki} (Radosavqevi}), Ogwanovi},Brkovi}, Atanackovi},M. Milosavqevi}, Stani},Kova~evi} ( Jerini}), @ivkovi},]eran, Bojatovi} ( Stojanovi}).Posle prole}nog “posta”kona~no su fudbaleri SlobodePoint Sevojno priredilinavija~im slavqe. Gosti susamo u prvih petnaest minutaigre bili nadmo}niji, a potomBO@OVI]NAJBOQINa po~etku utakmicenavija~ka grupa Fridomfajtersi, proglasili suDarka Boòvi}a za najboqemprvotimca u martu. Tom prilikommu je uru~en i prigodanpoklon.su doma}i fudbaleri preuzeliarakteristika 20. kolaprvenstva Zlatiborskeokru`ne fudbalske lige je to{to je lider na tabeli @elezni~ariz Poège sasvimneo~ekivano visoko poraènna gostovawu ekipi Zlatiborvoda. I na ostalim utakmicamadoma}ini su bili uspe{niji,osim susreta u Gorwoj Dobriwi,gde je Budu}nost iz Ariqa osvojilasva tri boda.Proteklog vikenda postignutisu slede}i rezultati:inicijativu i zabeleìli prvuradost u drugom delu prvenstva.Prvi su poveli ve} u 11.minutu “oklopnici”. Bojatovi} jeuposlio ]erana, Radosavqevi}je nesmotreno igrao rukom upadu, pa je sudija Paunovi} bezrazmi{qawa pokazao na beluta~ku. Kao da je to “otreznilo”Uì~ane koji od tog trenutkaigraju mnogo angaòvanije iborbenije. U 59. minutu stiglose i do izjedna~ewa. Vasili}je uputio centar{ut, a Luki}je gre{kom loptu prosledio usopstvenu mreù. U 80 minutuEdin Ademovi} je zape~atiosudbinu Smederevaca. Akciju jezapo~eo Pola~ek prona{av{iRadosavqevi}a koji je centriraoa bek Uì~ana glavomprosledio u nebraweni deomreè.Do trenutka zakqu~ewaovog broja Vesti, fudbaleriSlobode PS u sredu su odigralii vanredno kolo u Beogradu saCrvenom Zvezdom.Z. \okovi}ZLATIBORSKA OKRU@NA FUDBALSKALIGAЖелезничар“зарибао”Lider na tabeli poraèn pro{le nedeqe odZlatibor vode, pa je sada smawena bodovnarazlika na samo tri boda od najozbiqnijihkonkurenata GP Zlatibor i CrnokosaKSRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA ZAPADБајинобаштани поново на челуUprkos nere{enog rezultata na svom terenuprotiv Ma~ve, ekipa Sloge iz Bajine Ba{teponovo je preuzela vo|stvo jer je vode}a Slogaiz Kraqeva izgubila u Klupcimaokviru 20. kola prvenstvaU Srpske fudbalske lige- grupa “Zapad”, proteklog vikenda,postignuti su rezultatikoji obe}avaju da }e borba zatitulu prvaka biti uzbudqiva ineizvesna sve do samog kraja sezone.Sloga iz Bajine Ba{te, neprikosnovenilider iz jesewegdela, iz kola u kolo polako posustajei nastavqa da neprijatnoiznena|uje svoje navija~e. Posletri nere{ena rezultata nagostovawima, Bajinoba{tani suprepustili tron Kraqev~anima,a u pro{lu subotu na svom terenunisu uspeli da zabeleè pobeduprotiv [ap~ana.Ipak, Bajinoba{tanisu ponovo na ~elu tabele jerje vode}a Sloga iz Kraqevaubedqivo izgubila u Klupcimaod doma}e ekipe Radni~kiStobeks. Kraqev~ani su u nastavkuprvenstva igrali znatnoboqe nego u jesewem delu. Uprva ~etiri kola uspeli su danadoknade pet bodova prednostiimewakiwe iz Bajine Ba{te,ali posle poraza u nedequponovo je izjedna~en broj bodovai nastavqena uzbudqiva borbaaza titulu.Kompletni rezulteti 20.kola: Bajina Ba{ta: Sloga -Ma~va ([abac) 2:2, Aran|elovac:[umadija - Polet (Qubi}) 3:1,Bumbarevo Brdo: Partizan - Rudar(Kostolac) 0:0, Petrovacna Mlavi: Sloga - Budu}nost(Vaqevo) 2:0, Vaqevo: Vuji}voda - FAP (Priboj) 1:0, Poèga:Sloga - Jedinstvo (Ub) 1:1, Klupci:Radni~ki Stobeks - SlogaJO[ JEDNA SREDADo kraja prvenstva Srpskefudbalske lige - grupa“Zapad”, i susreti 26. kolabi}e odigrani u sredu, 18.maja.U nastojawu da se obezbediregularnost zavr{nogdela prvenstva, jo{ prepo~etka prole}nog delaodlu~eno je da se sve utakmicedva posledwa kola (5.i 12. juna) obavezno odigrajunedeqom, i to sa po~etkom u17 ~asova.(Kraqevo) 4:1 i â~ak: Sloboda- @elezni~ar (Lajkovac) 2:1.Stawe na tabeli: Sloga(BB) i Sloga (K) po 40, Partizan34, Rudar 33, Sloboda i Sloga(PM) po 31, Jedinstvo i Radni~kiStobeks po 27, Ma~va, Sloga (P)i Polet po 26, @elezni~ar 23,FAP 21, Vuji} voda 20, Budu}nost18 i [umadija 17 bodova.U sredu su odigrane utakmice21. kola: Sloboda - [umadija,@elezni~ar - Radni~kiStobeks, Sloga (K) - Sloga (P),Jedinstvo - Vuji} voda, FAP -Sloga (PM), Budu}nost - Partizan,Rudar - Sloga (BB) i Ma~va- Polet. U okviru 22. kola,narednog vikenda, sastaju se:[umadija - Ma~va, Polet - Rudar,Sloga (BB) -Budu}nost, Partizan- FAP, Sloga (PM) - Jedinstvo,Vuji} voda - Sloga (K), Sloga (P)- @elezni~ar i Radni~ki Stobeks- Sloboda.M. Pavlovi}U prvenstvu okru`ne lige moè biti jo{ iznena|ewaUìce: GP Zlatibor - Jasen (Brodarevo)2:0, Poèga: Ariqskarampa - Savinac (Visibaba) 2:1,Kosjeri}: Crnokosa - Omladinac(Zdrav~i}i) 1:0, Rasna: Polet- Peru}ac (Peru}ac) 2:1, GorwaDobriwa: Napredak - Budu}nost(Ariqe) 1:3, Kaleni}i: Jedinstvo- Luna Avijati~ar (Vrawani)3:1 i âjetina: Zlatibor voda- @elezni~ar (Poèga) 4:1. Slobodnaje bila ekipa Sevojno.Stawe na tabeli: @elezni~ar45, GP Zlatibor i Crnokosapo 42, Sevojno 40, Savinac31, Budu}nost 29, Polet 28,Zlatibor voda i Jedinstvo po24, Luna Avijati~ar 21, Peru}ac19, Jasen 18, Ariqska rampa 17,Omladinac 12 i Napredak 8 bodova.Parovi 21. kola: Zlatiborvoda - GP Zlatibor, LunaAvijati~ar - Napredak, @elezni~ar - Jedinstvo, Omladinac- Polet, Sevojno - Ariqskarampa, Savinac - Crnokosa iPeru}ac - Jasen. Slobodna }ebiti ekipa Budu}nost.M. Pavlovi}28 21. april 2011.

спорт24. BEOGRADSKI MARATONОливера трећау полумаратонуTradicionalni 24. Beogradskimaraton odràn je pro{log vikendauz u~e{}e rekordnog broja od 1.836maratonaca i polumaratonaca iz 35zemaqa, kao i blizu dvadeset hiqadarekreativaca u Trci zadovoqstva.Rekorderka Srbije u maratonuOlivera Jevti} zavr{ila je trku na21,1 kilometar na tre}em mestu Atletska diva: Olivera Jevti}obednik u konkurenciji mu{ka-na 24. Beogradskom mara-Pracatonu je Etiopqanin GebreselasijeReda, koji je stazu od 42,1 kilometarapre{ao u vremenu 2:14,41 sata,dok je kod èna trijumfovala KenijkaFra{ijah Nijambura Vaitaka rezultatom2:34,31 sata.Promoter trke bila je jedna odnajboqih maratonki svih vremenaPortugalka Roza Mota.Na{a najboqa atleti~arka,Olivera Jevti} zavr{ila je trkuna 21,1 kilometar na tre}em mestu uvremenu 1:13,12 sata, i iako je najavilada }e napasti rekord staze kojidrì od 2008. godine sa 1:11, 41, nijebila nezadovoqna:a tre}em svetskom kupu koji }e se od 14. doN23. maja odràti u ameri~koj vojnoj bazi FortBening u~estvuje dvanaestoro srpskih strelaca.Selektor Zoran Stojiqkovi} i trener reprezentacijeIvan Kvasnevski, odlu~ili su da na listiputnika budu: pu{ka, seniori: Stevan Pletikosi}(„îka Mata“), Milenko Sebi} (Policajac)i Nemawa Mirosavqev (Novi Sad). Seniorke:Andrea Arsovi} (Partizan), Ivana Maksimovi}(Novi Beograd U{}e), Lidija Mihajlovi} (Ni{).Pi{toq, seniori: Damir Mikec (Policajac), AndrijaZlati} („A. Dejovi}“, Uìce), DimitrijeGrgi} (Akadamac). Seniorke: Jasna [ekari} i21. april 2011.- Ovo je za mene odli~an testu okviru priprema za Svetsko prvenstvou Daeguu (Ju`na Koreja). Pro{legodine sam na {ampionatu Evrope uBerlinu bila peta. Imala sam tadadosta problema, ali je najva`nijeda sam ovu trku na 21 kilometarzavr{ila ispred velike rivalke -Kenijke Lidije Matate Nijeli. – reklaje Oqa i dodala:- Znala sam i pre starta da sutakmi~arke iz Etiopije moje najve}erivalke bez obzira na ~iwenicu danisu ~esto tr~ale polumaraton. Trebalasam od starta da krenem jako,ali ja to nisam u~inila . Na krajuzadovoqna sam tre}im mestom.-Trener Slavko Kuzmanovi} seslaè sa svojom u~enicom:STREQA[TVO- Konkurencija je bila izuzetna.Dogodilo se da je neko od na{ihatleti~ara koji su u~estvovali utrci, na 14. kilometru poja~ao ritam.Pobednica je krenula za wim, on joj jeposluìo kao zec, a mi smo mislilida ne}e izdràti takav tempo, i tusmo se prevarili. –Mirko Petrovi} nije uspeo daosvoji titulu prvaka Srbije u polumaratonu,odustao je od trke:- Imao sam odli~ne prolazena 5 i 10 km, ali sam se zaleteo. Danisam jurio rekord sigurno da bihga stigao. Ovako, jo{ jednom kaèmda sam se zaleteo, uhvatili su megr~evi u listovima pa sam morao dastanem. Nedostaju mi treninzi na asfaltu.Reprezentacija SrbijeНа реду је Светски куп у АмерициZorana Arunovi} (C. zvezda), Bobana Veli~kovi}(Bor 030).I na ovom svetskom kupu najboqa dva u disciplinamaMK oru`jem i najboqa tri vazdu{nimoru`jem izvadi}e olimpijske vize za London.Srbija do sada ima {est olimpijskih viza, ~etiripi{toqem koje su doneli Zorana Arunovi}, AndrijaZlati}, Damir Mikec i Dimitrije Grgi} idve pu{kom (Ivana Maksimovi} i Nemawa Mirosavqev).Posledwi Svetski kup u sezoni je u Minhenuod 16. do 23. juna.Z. \okovi}Najuspe{niji od doma}ihatleti~ara u polumaratonu bio jeMilo{ Mitri} koji je sa 1:08, 38zauzeto peto mesto. On i OliveraJevti} su novi prvaci Srbije u polumaratonu.Z. \.ZONSKA FUDBALSKALIGA - GRUPA“DRINA”ЛозницанедостижнаFudbaleri ekipe JedinstvoPutevi re|ajupobede ali su maliizgledi da }e uspetida ugroze lidera natabeliProteklog vikenda, na utakmicamaZonske fudbalske lige - grupa“Drina”, postignuti su uglavnomo~ekivani rezultati. U derbi susretu20. kola, fudbaleri ekipe JedinstvoPutevi iz Uìca pobedilisu, u nedequ, tre}eplasiranu ekipuKru{ik, ali je te{ko verovati da }edo kraja prvenstva uspeti da ugrozelidera na tabeli. Lozni~ani imaju{est bodova prednosti, ali i igrajuodli~no i osvajaju bodove, pa su gotovonedosti`ni. Ali, nada uvekpostoji i borba za bodove traja}e dokraja.Od ostalih ekipa iz na{eg kraja,najuspe{nija u zonskom takmi~ewuje ekipa Polimqe koja je u gorwemdelu tabele, Zlatar i Sloga iz Sjenicese jo{ uvek bore da izbegnu “opasnuzonu”, a u najnezavidnijoj pozicijisu fudbaleri Zlatibora.Kompletni rezultati 20. kola:Stupnica: Jadar - Sloga (Lipni~ki[or) 3:1, Lajkovac: Zadrugar - Sloga(Sjenica) 0:0, Ose~ina: OFK Ose~ina- Drina (Qubovija) 2:0, Uìce: JedinstvoPutevi - Kru{ik (Vaqevo)2:1, Gorwi Dobri}: Jadar - Zlatar(Nova Varo{) - susret nije odigranjer je doma}in suspendovan, Vaqevo:Radni~ki - Zlatibor (âjetina)0:0, Prijepoqe: Polimqe - Ribnica(Mionica) 3:0 i Loznica: Loznica -Jedinstvo (Vladimirci) 2:0.Tabela: Loznica 51, JedinstvoPutevi 45, Kru{ik 37, Zadrugar 35,Jedinstvo 33, Polimqe 32, Ribnica30, OFK Ose~ina 28, Zlatar, Sloga(S) i Radni~ki po 24, Drina 23, Jadar(ST) 21, Zlatibor 20, Sloga (L[) 11 iJadar (GD) samo jedan bod.Utakmice 21. kola, odigrane usredu: Loznica - Jadar (ST), Jedinstvo- Polimqe, Ribnica - Radni~ki,Zlatibor - Jadar (GD), Zlatar - JedinstvoPutevi, Kru{ik - Ose~ina,Drina - Zadrugar i Sloga (S) - Sloga(L[). Narednog vikenda, parovi uokviru 22. kola: Jadar (ST) - Sloga(S), Sloga (L[) - Drina, Zadrugar- Kru{ik, Ose~ina - Zlatar, JedinstvoPutevi - Zlatibor, Jadar (GD)- Ribnica, Radni~ki - Jedinstvo iPolimqe - Loznica.M. P.29

спортPRVA SRPSKA KO[ARKA[KA LIGA - GRUPA“ZAPAD”Шабац у елитиSa pet bodova vi{e od drugoplasirane itre}eplasirane ekipe [ap~ani sa~uvalivode}u poziciju do kraja sezone i potvrdilida su najboqa ekipa u ovogodi{wem prvenstvuije bilo nikakvih iznena|ewaNu ovogodi{wem prvenstvu Prvesrpske ko{arka{ke lige - grupa“Zapad”. Gotovo tokom celog prvenstvaekipa [abac je pokazala da jeu odli~noj formi i zasluèno jebila i ostala na prvoj poziciji. Sapo pet bodova prednosti nad drugoplasiranomi tre}eplasiranomekipom samo je potvrda superiornosti[ap~ana. Sigurno je da }e iu vi{em rangu ko{arka{i iz [apcaigrati zna~ajnu ulogu.Od ekipa iz na{eg kraja,odli~an plasman ostvarile suekipe Priboj i Zlatar iz NoveVaro{i, pa i ko{arka{i Klika izAriqa. Od odli~nog plasmana tokomjeseweg dela prvenstva Slogaiz Poège je “dogurala” do opasnezone, a ko{arka{ima Zlatiboraiz âjetine ve} odavno je bilo“rezervisano” za~eqe prvenstvenetabele.Rezultati posledweg kola:Ariqe: Klik - Zlatar (Nova Varo{)90:84, âjetina: Zlatibor - SvilajnacKompo (Svilajnac) 81:93, Ratina:Polet Ratina - Sloga (Poèga)60:52, Priboj: Priboj - Mionica(Mionica) 104:81, Poàrevac:Poàrevac - Ma{inac (Kraqevo)64:85, Trstenik: Prva petoletka- Novi Pazar (Novi Pazar) 86:78i [abac: [abac - @elezni~ar(â~ak) 76:72.Kona~na tabela: [abac 50,Priboj i Zlatar po 45, Novi Pazar44, Klik 39, @elezni~ar i Mionicapo 38, Ma{inac, Prva petolatka,Sloga i Polet Ratina po 37, SvilajnacKompo 36, Poàrevac 34 iZlatibor 28 bodova.M. P.DRUGA RUKOMETNA LIGA SRBIJE - GRUPA “JUG”Слога “разбила”УжицеPoè{ki rukometa{i visokim rezultatomsavladali ekipu Uìca koja je od pro{logvikenda preuzela “fewer” ligestalo je da se odigra sedamOkola do kraja prvenstva u Drugojrukometnoj ligi Srbije - grupa “Jug”,a jo{ se ne moè ni nazreti koja}e od vode}ih ekipa osvojiti prvomesto i izboriti plasman u Prvuligu. êtiri kandidata za titulunastavqaju uzbudqivu borbu zabodove i sve zavisi od rezultatana derbi susretima koji predstojeu narednim kolima.Vode}i Bane iz Ra{ke,drugoplasirana Sloga iz Poègei tre}eplasirani Topli~anin izProkupqa imaju gotovo podjednake{anse da ostvare svoje èqe, alini ekipa Trep~e iz Kosovske Mitrovicenije potpuno bez nade. Sigurnoje da }e me|usobni susreti ovihekipa dati i odgovor na pitawe ko}e biti novi prvak i prvoliga{.Sude}i po rasporedu do kraja sezone,Bane ima najvi{e izgleda nauspeh, ali jo{ ima dugo da se igra.Poè{ka Sloga igra zaistaodli~no, a to je pokazala i upro{lu subotu kada je pred svojimnavija~ima prosto “razbila” ekipuUìca i poslala je da nosi “fewer”na dnu prvenstvene tabele.Me|utim, odli~nu igru protiv veomaslabih Uì~ana Poèàni }emorati da ponove narednog vikenda,na gostovawu jakoj ekipi Trep~e.Derbi za~eqa igra se u Uìcu gde ugoste dolaze rukometa{i \erdapaiz Kladova.Rezultati utakmica 19. kola:Leskovac: Dubo~ica 54 - Topli~anin(Prokupqe) 23:30, Velika Drenova:“15. oktobar” - Ariqe (Ariqe)24:24, Blace: Jastrebac - @itora|a(@itora|a) 25:21, Vlasotince: Vlasotince- Kwaèvac (Kwaèvac)33:39, Bor: Bor 2 - Trep~a (KosovskaMitrovica) 21:23, Poèga: Sloga- Uìce (Uìce) 35:24 i Kladovo:\erdap - Bane (Ra{ka) 27:28.Stawe na tabeli: Bane 33,Sloga 31, Topli~anin 30, Trep~a 28,@itora|a i Bor po 21, Kwaèvac iVlasotince po 20, “15. oktobar” 19,Dubo~ica 13, \erdap 11, Ariqe iJastrebac po 7 i Uìce 5 bodova.Narednog vikenda igraju:Topli~anin - Jastrebac, Ariqe- Dubo~ica, Kwaèvac - “15. oktobar”,@itora|a - Bor 2, Bane - Vlasotince,Trep~a - Sloga i Uìce- \erdap.M. Pavlovi}DRUGA SRPSKA KO[ARKA[KA LIGA- GRUPA “ZAPAD”Титула ТемнићуEkipa ko{arka{a Plej Of zauzela tre}e mestosa istim brojem bodova kao drugoplasiranaPlana i jednim bodom mawe od ko{arka{aiz Varvarina koji su zasluèno prvizbudqiva zavr{nica prvenstvaUDruge srpske ko{arka{ke lige -grupa “Zapad” donela je veliku neizvesnostdo posledweg kola. Sa samobodom prednosti nad najozbiqnijimkonkurentima, titulu prvaka osvojilisu ko{arka{i Temni}a iz Varvarina.Da je ta ~ast pripala nekoj drugojekipi ne bi bilo nezasluèno.Da je tokom celog prvenstva uKo{arka{kom klubu Plej Of vo|enosamo malo vi{e ra~una o igrama irezultatima, Uì~ani su lako sebimogli obezbediti plasman u vi{irang takmi~ewa. U nekoliko susretasamo je puka slu~ajnost spasilaprotivni~ke ekipe od poraza, alini ko{arka{i iz Uìca ponekad za“dlaku” nisu do{li do bodova.Op{tinske organizacije^lanovisportskih ribolovaca “Skrape`”u Poègi nikako ne miruju.U svojim aktivnostima uvek planirajunove akcije i uvek uspevaju usvojim zamislima. Udruèwe je safirmom “Ekologik” DOO u â~kui Sa{om Petrovi}em, na~elnikomribolova~kog podru~ja za Poègu,Uìce, Kosjeri}, Ariqe, Ivawicu,Lu~ane i Gu~u, postignut dogovor obudu}oj saradwi. Posle odre|enihnesporazuma, ova vest svakako je obradovalabrojne sportske ribolovce,qubiteqe ribolova i poklonikezdrave i ~iste prirode.Kako nas je obavestio predsednikpoè{kog udruèwa sportskihribolovaca @ivojin Karaji~i},“Skrapeù” je obe}ano da }e poznata“Mari}a bara” u Gugqu bitiporibqena sa {aranom, liwakom,crvenperkom i deverikom. Osimtoga, bi}e dovedena i pija}a voda iizgra|ena ~esma. Firma “Ekologik”}e obezbediti sredstva za materijal,a poè{ki ribolovci dobrovoqnuradnu snagu. Planirano je da svipredvi|eni radovi budu okon~anido juna. Upravni odbor izuzetnoagilnog udruèwa najavio je novetakmi~arske i radne aktivnosti.Proteklog vikenda natakmi~arskoj stazi “Mari}a bara”, uokviru udruèwa sportskih ribolovaca“Skrape`”, odràna su izbornatakmi~ewa za seniore, omladince,pionire i pionirke. U konkurencijiseniora prvo mesto osvojio je Ra{o \Rezultati posledweg kola:Ra{ka: Bane - Go~ (Vrwa~ka Bawa)62:43, Loznica: Loznica - Plus(Kraqevo) 20:0 (slu`beni rezultat),Uìce: Plej Of - Para}in (Para}in)83:71, Zubin Potok: Mokra gora - Temni}(Varvarin) 67:120, Prijepoqe:Mile{evac - Mladost (SmederevskaPalanka) 101:96, Kosovska Mitrovica:Trep~a - Ub (Ub) 88:77 i Kraqevo:Karanovac - Plana (Velika Plana)0:20 (slu`beni rezultet).Kona~na tabela: Temni} 48,Plana i Plej Of po 47, Go~ 43, Trep~a41, Mile{evac 40, Ub 39, Para}in iMladost po 38, Bane i Loznica po 37,Mokra gora 35 i Karanovac i Plusbez bodova.M. P.AKTIVNOST SPORTSKIH RIBOLOVACAPO@EGEБиће лепша “Марића бара”Udruèwe sportskih ribolovaca “Skrape`”planira obimne radove na ure|ewu takmi~arskestaze koja je i do sada vaìla kao jedna odnajure|enijih u zapadnoj SrbijiNa zonsko prvenstvo i iskusniMilo{ Lu~i}uki}, drugo Sa{a Todorovi}, a tre}eMilo{ Lu~i}. Kod omladinaca prvomesto osvojio je Bojan Radovi}, adrugo Slavoqub Jeftovi}. Prvi kodpionira bio je Vojo Kandi}, drugiLazar Todorovi}, a tre}i Luka Todorovi}.U konkurenciji pionirki prvomesto osvojila je Isidora Duki},drugo Jelena Mili}evi}, a tre}aMa{a Kandi}.Svi navedeni takmi~ari ostvarilisu pravo da nastupe nazonskom prvenstvu. Kasnije }e bitiodre|eno vreme i mesto gde }e onobiti odràno.M. P.30 21. april 2011.

USPEHODBOJKA[ICACRNOKOSE IZKOSJERI]AПовратакстаројславиPosle pobede nadekipom Takova iz GorwegMilanovca, ekipaCrnokose izborilaplasman u Prvu liguSrbijeubiteqi odbojke u gradu na Skrapeù odu{evqeno su pozdravili noviQuspeh odbojka{ica Crnokose koje su, u derbi susretu 17. kola Srpskeodbojka{ke lige Srbije, pobedile ekipu Takova iz Gorweg Milanovca i obezbedileplasman u vi{i rang takmi~ewa - Prvu ligu.U veoma dramati~noj utakmici, uz zna~ajnu podr{ku verne publike,Kosjeri}anke su igrale fantasti~no i savladale ina~e odli~nu gostuju}uekipu rezultatom 3:1 i tako osigurale ulazak u elitno odbojka{ko dru{tvona{e zemqe.Zanimqivo je da je tokom celog prvenstva ekipa Crnokose izgubilaспортOdbojka{ice Crnokose ponovo su izborile plasman u elitnoodbojka{ko dru{tvo na{e zemqesamo jednu utakmicu, i to ba{ od ekipe Takova koja im je bila i najozbiqnijikonkurent za osvajawe titule prvaka i plasman u vi{i rang. U odlu~uju}oj,derbi utakmici prvenstva, odbojka{ice iz Crnokose pokazale su da su najboqeod svih.Za Odbojka{ki klub i qubiteqe odbojke u Kosjeri}u ulazak u elitnirang odbojka{kog takmi~ewa prakti~no je povratak na nekada{wu slavu ise}awe na vreme kada je Dragi{a Markovi} devojke Crnokose doveo do prvogmesta na prvenstvenoj tabeli u elitnom takmi~ewu nekada{we Jugoslavije.Milan Pavlovi}PO@EGA DOMA]INI REDWO[KOLCIMAТакмичење ученичких домоваNajuspe{niji sportisti u Poqoprivrednoj {koli u Poègi bili suu~enici iz doma “Jelica Milovanovi}” u BeograduPoègi i Uìcu odràna je 15. kulturnai sportska manifestacijaU“Domijada”, u kojoj su u~estvovalistanari iz 63 u~eni~ka doma {iromSrbije. Takmi~ewa u kulturnomstvarala{tvu i sportskim aktivnostimazapo~ela su u regionima sredinomfebruara, a u dane proteklog vikendaokon~an je i finalni deo. Posebnoje pozdravqeno u~e{}e takmi~araiz Doma u~enika u Dowoj Gu{terici,op{tina Lipqan, kojima je u Poègiposve}ena izuzetna briga i pa`wa.Dom u~enika sredwih {kola“Ko{tica” u Uìcu bio je doma}inATLETSKI KLUB U@ICEУспех у Тузли21. april 2011.takmi~ewa u kulturno - umetni~komstvarala{tvu, a uì~ka ustanova Domu~enika “Petar Radovanovi}” i Domu~enika poè{ke Poqoprivredne{kole “Qubo Mi}i}” doma}inisportskih takmi~ewa. Po zavr{etkutakmi~ewa, a najvi{e uzbu|ewa bilo jena sportskim terenima, najboqim ekipamai pojedincima uru~eni su pehari,diplome i nagrade.U Poqoprivrednoj {koli sa domomu~enika “Qubo Mi}i}” u Poègiorganizovana su takmi~ewa u ko{arci,stonom tenisu i {ahu. Prvo mesto ekipnoi u mu{koj i u ènskoj konkurencijiU Tuzli je pro{log vikenda nastavqenaserija ,,VIVICITA“ atletskihtrka na podru~iju Bosne i Hercegovine.U~estvovalo je preko 450 atleti~araiz svih republika bi{e Jugoslavije.^lanovi AK Uìce osvojili su ~etirititule, dve srebrne i jednu bronzanumedaqu. Zlatom su se okitili AnaSekuli} u kategoriji mla|ih juniorkina 2000 m, Tamara Jovanovi} u kategorijistarije pionirke na 2000 m,Emina Marmarac na istoj deonici aliu kategoriji mla|ih pionirki StefanJovanovi} u kategoriji starijih pionirana 2000 m. Drugo mesto osvojili suIvan Gaji} u kategoriji mla|ih juniorana 4000 m, Uro{ Kutle{i} u kategorijistarijih juniora na 4000 m a tre}e mestoosvojio je Aleksandar êlikovi} ukategoriji starijih pionira na 2000 m.Ana Sekuli} je nakon trke zaVesti rekla:- Presre}na sam. Trka je bilaodli~na, staza je vodila kroz najlep{ideo Tuzle, a ciq je bio nedaleko odSlanog jezera koje je prepoznatqivdeo ovog grada. Pobeda mi vratilasamopouzdawe posle izgubqene trke uVaqevu. Drago mi je {to smo „osvojili“Tuzlu, grad gde je na{ trener sluìovojni rok i koji mu je posle Uìcanajdraì. Potrudi}emo se da i u narednomperiodu nastavimo sa serijomdobrih rezultata.- obe}ala je na krajuAna Sekuli}.Z. \okovi}Ana Sekuli}Ana Sekuli}IZJAVADIREKTORA- Raduje me {to je na{a{kola dobila priliku da ugostii na najboqi na~in pokaè ve}poznato gostoprimstvo koje oddavnina vlada na ovim prostorima,i da su takmi~ewa proteklau najboqem redu i u znaku{ahovske krilatice “svi smo jedanrod”, - izjavio je za na{ listMilan Marinkovi}, direktorpoè{ke Poqoprivredne {kole“Qubo Mi}i}”.osvojili su takmi~ari Doma u~enikasredwih {kola “Jelica Milovanovi}”u Beogradu, a u stonom tenicuDom u~enika sredwih {kola u Vr{cu(mu{karci) i Dom u~enika sredwih{kola u Ni{u (devojke). U pojedina~nojkonkurenciji najboqi stonoteniseribili su Emil \uri{ (Dom u~enikasredwih {kola Vr{ac) i Milana Sreti}(Dom u~enika sredwih {kola SremskaMitrovica).Prvo mesto na {ahovskomturniru u ekipnoj konkurenciji osvojilaje mu{ka ekipa Doma u~enikasredwih {kola “Jelica Milovanovi}”u Beogradu i ènska ekipa Domau~enika sredwe PTT {kole u Beogradu.Pojedina~no, prvo mesto osvojio jeBoìdar Lazovi} (Dom u~enika sredwih{kola “Jelica Milovanovi}” uBeogradu) i Svetlana Stojadinov (Domu~enika sredwih {kola “Brankovokolo” u Novom Sadu). M. Pavlovi}KARATE KLUB“UNI-LINE”-SEVOJNOУспех млађихкатегоријаPro{log vikenda u â~ku jeodràn tradicionalni me|unarodniturnir Zlatni pojas, gde jeu~estvovalo preko 100 kluba izSrbije, sa 680 takmi~ara. ^lanoviKK Uni line iz Sevojna osvojili su~etiri medaqe. Zlatom su se okitiliLuka Barjaktarevi} i MinaMilovanovi}, dok su bronzanemedaqe osvojili Rastko Vitorovi},kao i kata tim u sastavu AnamarijaRanitovi}, Mina Milovanovi} iDragana Vojisavqevi}.Z. \.31

М А Л ИО Г Л А С ИСТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,АУТОМОБИЛИ...Prodajem - KUPUJEM• Hitno potreban uredanjednosoban stan u centru grada(Trg i Glavna ulica) sa CG iliftom.Tel: 031/524 -501 do 20 h i061/695 21 63• Prodajem povoqno juga 45neregistrovanog.Tel: 031/511 351 i 069/40 83410• Traìm name{ten trosobanstan u ku}i u Uìcu.Tel: 031/511 351 i 069/40 83410• Prodaje se legalizovanai ukwièna porodi~na stambenazgrada na Beloj Zemqi,povr{ine 68,04m2. Voda, struja,asfalt do placa.Tel: 064/ 174 3 798• Prodajem ili mewam placu Semegwevu – Zlatibor za auto.Veoma povoqno.Tel: 064/14 92 777, 063/10874 01 i 062/80 25 914.• Prodajem oblice zabrvnare. Povoqno.Tel: 063/108 74 01 i 062/8025 914.• Prodajem povoqno novustolarsku ma{inu sa vi{e radnihoperacija.Tel: 031/553 -408.• Prodajem frezer stolarskii APAH –motor.Tel:031/514 -805 i 064/ 97 57614.• Mewam ili prodajemstan u porodi~noj ku}i od 76m2plus garaà 18m2 u Uìcu zaodgovaraju}i ili mawi u âjetiniili na Zlatiboru.Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24788.• Prodajem hitno i povoqnojednosaoban stan u ulici DimitrijaTucovi}a 100, novogradwa.Tel: 065/ 636 4 444• Prodajem staru ku}u brvnaru8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom„kr{“ i drvenu kacu od 12kazana.Tel: 031/518 -592• Prodajem Lancia Dedra,limuzina 1991.godi{te, plin,klima, registrovana. Povoqno.Tel:064/15- 88- 454• Prodajem balirano livadskoseno dobrog kvaliteta.Vlasnik Jovan êlikovi}– Ka~er.Tel: 064/ 149-2507• Prodajem ku}u u centruSevojna sa 5 (pet) ari placa igaraòm.Komunalno opremqena,kablovska, ukwièno.Tel: 066/932-27-43 i 064/244-52-21• Prodajem dvosoban stan uBeogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR,TA, dvori{te. 60.000 evra.Tel. 064 119 19 40 i 011 2435137• Prodajem stolove, dvave}a, dva mawa, pet ko`nihfoteqa sa liftomTel: 066 -512 -70 -80• Prodajem stan-poslovniprostor, Beograd, Mekenzijeva,cg, ukwièn, 82m2,Tel: 061 /643 -26- 40• Mewam stan od 76 m2 igaraù veli~ine 18m2 u Uìcuza stan u âjetini.Moè i mawi po dogovoru.Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24 -788• Prodajem plac na Zlatiboru,7.5 ari, pogodan za individualnugradwu. Moè zamenaza auto uz doplatu.060/448 7760• Prodajem {kodu feli-ciju1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik110500km, siva – 2 450 eura.Tel: 064/308 50 70• Prodajem fotequ „Mojca“,dva „francuska“ leàja i komodu.Hitno zbog selidbe.Tel:031/ 518-341 i 064/82-45-699• Prodajem dvosoban stan60m2 C.G. odmah useqiv, u uliciKraqa Petra ITel: 031/521-402 i 064/83700 54• Prodajem ku}u za odmor150 kvadrata sa tri zvezdice,sa placem od 14 ari, na Lokviu [qivovici, 250 metara odmagistralnog puta. Ku}a je opremqena,voda, struja, telefon.Cena po dogovoru.Tel: 063-87-85-292.• Prodajem apartman, drvenavikendica, 60 kvadrata, sa10 ari placa, 250 metara odmagistralnog puta, na Lokvi u[qivovici. Obezbe|eni voda istruja. Cena 300 evra po kvadratu.Tel: 063-87-85-292.• Prodajem hitno i povoqnoparcelu (livada i {uma) uUzi}ima u blizini magistralnogputa Uìce – Poèga.Tel: 724-640 i 064/14 16 941• Prodajem jednosoban stanu novoj zgradi u centru grada, sagrejawem, podrumom i terasomod 12 m.Tel. 516- 089• Prodajem stan-poslovniprostor, Beograd, ukwièn,Slavija, 83m2Tel: 061/643 2640• Mewam stan u Poègi od50 m2 za odgovaraju}i u â~ku,po dogovoru.Kontakt: 064/91-70-347.• Prodajem plac na Zlatiboru,4 ara, naseqe Zova III.Telefon: 064/ 2256-360• Prodajem traktor „TomaVinkovi}”, 20 ovaca i 10 sviwaod 50 do 60 lg.Tel: 031/581 339 ili 064/3276 704• Prodajem kompjuter kasu,vagu, opremu za video nadzor,profesionalni toster, pe}nicu,kancelarijski sto, gondolu sakorpama za vo}e i povr}eTel: 060/760 60 90• Prodajem italijanskikancelarijski name{taj, foteqe,stolove, ostaloTel: 061 643 26 40• Prodajem trosoban stan,65 m2, CG, ££ spratTel: 066-9-185-015• Prodajem Zastavu 101 registrovanudo juna 2011. godine.Tel. 031/519-182064/643 9247• Prodajem {iva}u ma{inu„Slavica“ sa vitrinom i motoromu dobrom stawu.Tel: 031/519-231• Prodajem plac, poredafalta iznad naseqa Marinbreg, ispod Tatinca. Na placuse nalaze borovi i listopadna{uma. Cena 1000 evra.Tel: 031/521-173• Prodajem dvosoban stan55m2, Druge proleterske brigade21 ili izdajem, ili zamenaza Beograd. Telefon: 011/2270143• Prodajem „PEUGEOT206“ 1,1, klima, registrovando 13.06.2011.Tel: 031/571-945• Prodajem RENO – 4, 1991.godi{te, plin, registrovan do06.2011.Tel: 064/230 20 49• Prodajem kamion TURBOZETU 83.12.,5T, nova cerada,tubeles gume, registrovan do06.2011, dobar motorCena po dogovoru.Tel: 065-554-6666• Prodajem lova~ki karabinkal..30-06 potpuno nov sa 80. komadametaka. Cena povoqnaTel: 031-520-322 i 063-875-1425• Prodajem gra|evinski materijal– montu {esnaesticu ilizamena za drugi gra|evinski materijal.Tel: 060 0724-203• Na prodaju trosoban stanod 65 m2, CG, centarTel: 066- 9185 015• Prodajem stan od 26 m2kod pijace 17.500 i ku}u na Belojzemqi na 18 ari, samo 10.000 E.Tel: 064/6137-981• Prodajem 4 m3 bukovihdrva, cena 30 E po kubiku.Tel: 063/63-20-74• Prodajem ku}u u centruSevojna sa 5 ari placa igara{om. Komunalno opremqena– kablovska. ukwiènoTel: 068-553-846, 066-93-22-743 i 064-244-52-21• Prodajem poslovni prostor,povr{ine 103,86 m2 BulevarDespota Stefana 105Tel: 031 510 170• Prodajem garaù u uliciMilo{a Obrenovi}a br. 49Tel: 064 5614110• Prodajem povoqno persijskema~keTel: 061-14-38-122• Prodajem: kaveze, prepelicei wihova lekovita jaja,ukrasnu ìvinu: fazane, papagajeTel: 031-551-984 064-68-38-956• Prodajem dvosoban stan uUzicu Jug Bogdanova br.1Tel: 031/512-683• Prodajem drvene policeza kwige ( 2 kom). PovoqnoTel: 031/520-021• Prodajem 3 ara ravnogplaca na Terazijama (Cerovi}abrdo). Blizina puta i svihprikqu~akaTel: 064-9182806• Prodajem auto CITROEN ZX1.8 i 96.g. odli~an, registrovan1.800 euraTel: 064/2915 948• Prodajem nezavr{enu ku}ui 50 ari zemqe u Kr~agovu, asfalt,uvedena struja, voda i stolarija,su{ara za meso, cisternametalna nova od 3.500 litara.Tel: 064-322-09-15 ili 031-518-223• Na Beloj Zemqi prodajem7 m3 oblovine, prete`no belibor.Tel: 062/431-256, 064/44-797-52• Prodajem dvosoban komforanstan u Uìcu, ulica KraqaPetra prvog 70a.Tel: 031/520-324 i 063 19-43-830• Prodajem trosoban stan sacentralnim grejawem 65 m2Tel: 066-9185015• Prodajem ili izdajem dvosobanstan.Tel: 031-517-781 i 064/12-64-033• Prodajem ku}u u LunovomSelu, 13 kilometara od Uìca,27 ari placa i pomo}ni objekat.Ulaz na plac sa glavnog puta.Cena po dogovoru.Tel: 031/ 513 -329• Prodajem dobar klasi~andvosoban stan od 60 m2 u centru.Cena po dogovoru.Tel: 064-974-64-49• Prodajem ku}u i tri hektarazemqe u Karanu. Cena podogovoru.Tel: 031-518-569 i 031-512-318• Kupujem o~uvan {poret nadrva – smederevac 3Tel: 062/431-256, 064/44-797-52• Prodajem motokultivatorLabin 14 ks, prikolica i freza.Tel: 064/653 1 653• Prodajem ispravqa~e zapuwewe akumulatora za 6 i 12VTel: 031 525 -083 i 064 466-5-991• Popravqam i izra|ujemispravqa~e za puwewe traktorskihi ostalih akumulatora.Tel: 031 525-083 i 064 466-5-991• Prodajem polovan {poretSmederevac i pe} na drvaTel: 064 0122 198• Hitno prodajem stan od55 m2 u ulici Riste Te{i}a 80,Uìce.Tel: 060-66-373-66• Prodajem hitno drva za32 21. april 2011.

М А Л ИО Г Л А С Иogrev. Cena po kubiku 30 eura.Tel: 061-63-44-281• Prodajem hitno livaduod 92 ara kraj asfaltnog puta,mogu}nost struja i voda. LokacijaQubawe – ]iti}i. Cena 2.000eura.Tel: 061-63-44-281• Kupujem polovan {poretna drva.Tel: 064 31 00 922 i 563-787• Prodajem ènku dobermana,staru godinu dana.Tel: 512-578 i 064 315 11 88• Kupujem TA pe} – MagnohromKraqevo od 2,5 kwTel: 064/918 2806• Prodajem ku}u u Sevojnu2 ara placa, legalizovana, CGkablovska, 230 m2.Tel: 060-514-68-08• Prodajem dvosoban stan saparnim grejawem.Tel: 061/14-38-086• Prodajem plac u Poto~awu,povr{ina 20 ari, pored asfaltnogputa, mogu}i svi prikqu~ci.. Tel: 031/546-411• Prodajem plac na BelojZemqiTel: 031/518-818• Prodajem klavijature JA-MAHA PSR-172. Novo i povoqno.Uz klavijature ide i posebnopostoqe.Tel: 031/517-864 ili 063/78-34-544• Prodajem halu 14 h 6msa industrijskom strujom, naplacu od 23 ara, koji je ravan iogra|en.Tel: 064/121-99-15• Prodajem placeve i parceluna sun~anoj strani Tareza sportski, zdravstveni izabavni turizam. Blizu hoteli,aerodromi, dozvoqena gradwa.Zvati od 14-16 ~asova na telefon:031/515-033IZDAJEM• Izdajem ve}u name{tenugarsoweru sa dva leàja – {iricentar, sun~ana strana.Tel: 064/01 22 198• Izdajem U Sevojnu parceluod 1 hektar na duì rok. Povoqno.Tel: 064/14 92 777 i 062/8025 914.• Izdajem prazan dvosobanstan, parno grejawe, renoviran,struja zasebno,.Tel: 064/ 149 -2507• Izdajem dvosobanname{ten stan-TA.Tel:063/ 879 -0 -821• Izdajem stan u centru grada,novogradwa, za dva ili tristudenta (|aka).Tel:065-4842-825 i 031-842-825• Izdaje se dvosobanname{ten stan u uèm centrugrada.Tel: 064/466 70 88• Izdajem name{ten jednosobanstan sa CG u Beogradu.Tel: 063/ 83 25 235• Izdajem ve}u name{tenugarsoweru sa dva leàja za jednuili dve osobe- {iri centar,sun~ana strana.Tel: 064/0122 198• Izdajem dvoiposoban stan,novogradwa, u centru grada, pogodanza kancelariju ili za studente.Tel: 842-825 i 065/ 4 842 -825• Izdajem dvosobanname{ten stan u zgradi, telefon,TA grejawe, Ulica VukaKaraxi}a.Tel: 064/344 8 324• Izdajem jednosobanpoluname{ten stan u Uìcu,ulica M.M. Magazinovi} br.7.Tel: 065/521-7133• Izdajem dvoiposoban stan,nova gradwa, za kancelarije.Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42-825• Izdajem lokal, Jug Bogdanova1.Tel: 512-748 i 064/924-03-17• Izdajem lokal u T.C.J.GARA@A II sprat 17m2 name{tensa stvarima za kancelariju nasun~anoj strani. Cena 60 E.Tel: 064- 535-4-804• Izdajem kancelarije u ul.K. LazaraTel: 063/63-20-74• Izdajem sobu u centrugrada za u~enike i studente, povoqno.Tel: 519-684 i 065 645 69 29• Izdajem stan na Rakijskojpijaci kod Istorijskog arhiva,ulica Neranxi}eva br.13Tel: 519 – 448 i 064 2706 706• Izdajem lokal 35 m2 naSewaku pored apoteke Povoqno.Tel: 564-016 i 565-403• Izdajem name{ten jednosobanstan sa CG, Fontana, NoviBeogradTel: 062/295912 i 011/2675-469• Izdajem name{tenu garsoweru30 m2 u zgradi sa CG naRakiskoj pijaciTel: 064-1777-122• Izdajem stan studentima.Garsowera. Tel. 063-612-537• Izdajem neneme{ten jednosobanstan u ul. Vidovdanskoj.zvati posle 16 h.Tel: 031 3522-721• Izdajem jednosoban name-{ten stan sa CG kod RaketeTel: 064-377-00-99• Izdajem garsoweru u zgradisa parnim grejawem u Sevojnupovoqno.Tel: 064/61-23-937• Izdajem name{tenu sobuza 1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo,zaseban ulaz.Tel: 518-238 , 064-93 67 953• Izdajem garaè u strogomcentru grada.Tel: 064-146-16-16• Izdajem sobuTel: 064-569-7071• Izdajem sobu za jednu devojku,upotreba kuhiwe i kupatilaTA pe} – u uèm centru grada.Tel: 065-513-7500• Izdajem dvosoban stan uJug Bogdanovoj ulici.Tel: 065/511-43-11• Izdajem dvosobanname{ten stan u Uìcu, za porodicuili u~enice.Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21do 23 ~asa• Izdajem jednosoban stanTel: 031 521461,063/7315037• Izdajem name{tenu garsoweru,u zgradi sa parnim grejawemsve novo, renovirano.Tel: 064-384-10-55• Izdajem stan za studenteu Uìcu. Tel: 063/612-537• Izdajem stan sa parnimgrejawem u~enicama ili studentkiwamaTel. 064/137-10-79• Izdajem name{ten stan uKara|or|evoj ulici na Dovarju,50 m2, za u~enike i studente, zasebanulaz, cgTel: 064/44-38-387• Izdajem name{tenu sobuu centru grada za jednu ile dveu~enice-studentkiwe, TA, grejawe.Tel: 031/519-322 ili 064/20-46-506• Mewam jednosoban stanu Sevojnu sa grejawem zaodgo-varaju}i u UìcuTelefon:064/494-55-71• Izdajem u~enicima i studentimaname{tenu dvokrevetnusobu u Uìcu, zaseban ulaz,sa centralnim grejawem, kuhiwomi kupatilom.Tel: 031/541-545 ili 064/846-78-75• Izdajem name{ten stanu~enicama ili studentkiwama.Kara|or|eva ulica.031/571-857 ili 064/122-01-55• Izdajem garaù (struja ivoda) u Beogradskoj br. 20. Pogodnaza magacin.Tel: 064/964-5588• Izdajem name{tenu sobuu centru grada za u~enicu – studentkiwu.Telefon: 031/ 519-322• Izdajem name{tenu sobuza dve u~enice ili studentkiweu Ul. Jovana Du~i}a 24.Tel: 517-247 ili 064/66-22-683• Izdajem luks garsoweru ucentru Beograda. Cena 250 e.Tel: 064/115-97-25• Studentima povoqnoizda-jem jednosoban stan u centruBeograda - TA grejawe.Tel: 062/854-17-71• Mewam dvosoban komforanstan od 48 m2 u Uìcu zaodgovaraju}u ku}u.Tel: 064/448-72-82• Mewam stan u centruAleksi}a most, III sprat, centralnogrejawe, lift, podrum,terasa za ku}u za dve stambenejedinice - dva mawa stanaTel: 031/ 519-327 ili060/519-32-70• Izdajem stan - poslovniprostor, visoko prizemqe, CG,centar Uìca, parking.Tel: 011/31-60-307 od 17-19hili 063/71-79-922• Izdajem dvosoban name-{ten, za dvoje, troje, porodicu,{iri centar - Stari gradTel: 031/551-714 ili 064/150-62-18, 063/83-56-855.• Potrebna garsowera uBeogradu, centar, sa CG i telefonom.Tel: 065/46-89-087• Izdajem jednokrevetnusobu sa upotrebom kuhiwe, zau~enike ili studente.Tel. 064/356-56-72• Izdajem lokal u centruPoègeTel: 065/46-89-087• Izdajem jednosoban name-{ten stan sa CG, za u~enike, studenteili zaposlene osobe.Tel: 031/517-042 ili 060/099-57-89• Izdajem povoqnoname{tenu sobu za devojke.Tel. 031/520-275• Izdajem jednosobanname{ten stan u zgradi sa telefonom,TA grejawe, ul. HerojaJerkovi}a.Tel: 064/344-83-24• Potreban name{ten jednosobanstan u Beogradu za dvestudentkiwe.Tel: 063/ 8467 954• Izdajem malu, name{tenukomfornu garsoweru u polusuterenu.TA grejawe, mese~no90 eura plus depozit. Beograd– Cerak stari.Tel: 062/431-256• Izdajem dvoiposoban stan,nova gradwa, centar grada zakancelarije ili studentima.Tel: 031/842-825 i 065/48 42825USLUGE Drìm ~asove gitare.Zvati, posle 18 h, na telefon064 - 30 -46 -720• îstim stanove, lokale,apartmane, gledam stare osobedo{ivotno.Tel: 066-96-77-933• Nudim odgovaraju}u pomo}starim qudima i osobama kojeimaju pote{ko}a u samostalnomobavqawu svakodnevnih poslova.Tel: 031/518-306 i 064/61-33-082• Engleski jezik, prevodimu oba smera i drìm ~asove.Tel. 064/ 27-88-771• Drìm ~asove klavira.Tel: 064/291-57-5721. april 2011.33

negA koSEPravilan na~in ìvota, zdrava ishrana, alii odgovaraju}a nega u velikom meri odre|uju dali }e va{a kosa biti zdrava i lepa. Kosa nemasamo estetsku funkciju ve} sluì i za regulacijutoplote. Oblik i kvalitet kose zavisi}e i odpravilne nege. Zato je tu sa nama, od ovog brojaVesti, frizerka Stojanka Dimitrijevi}- Coka,vlasnica frizerskog salona Mimi u ulici KnezaLazara 2, koja }e u narednim brojevima na{eg listapoku{ati da vam pomogne. Dava}e vam prakti~nesaveze za negu kose, a i Vi ukoliko imate nekiproblem ili nedoumicu, moèt postaviti Cokipitawe na na{oj e-mail adresi: vesti.ue@gmail.comsa naznakom pitawa za Coku!стилKada se ohladi procedite i preprawa kose blago umasirajte ukoù glave.Masline i kamilica:Kosu koja je o{te}ena odfarbawa najlak{e }ete regenerisatiako u zagrejano maslinovouqe stavite po ka{iku cvetakamilice, suvog li{}a koprivei zove, poklopite i ostavite dastoji 30 minuta. To isparavajtepa pome{ajte ùmance, ka{ikumeda i nekoliko kapi soka odlimuna. Ravnomerno masku rasporeditepo kosi, prekrijteje toplim frotirom i ostaviteneka deluje 30 minuta.Susamovo uqe:Ako vam je kosa bez sjaja iiskrzana stavite jednom nedeqnopakovawe od uqa susama.Umutite dve ka{ike uqaod susama, dve ka{ike meda iùmace u glatku masu. Nanesitega ravnomerno na kosu i koùglave. Kosu umotajte u foliju izagrevajte fenom 15 minuta. Zatimoperite kosu.Diwa:Ako vam se kosa brzo mastii imate ispucale vrhove izmiksajtenekoliko kri{ki diwe irasporedite po celoj glavi. Ostaviteneka deluje 15 minuta, azatim je dobro isperite. Za sjaj uzadwu vodu za ispirawe dodajteka{iku jabukovog sir}eta. Zablistajteovog prole}a i upamtiteda je kosa vredna nege ipa`we kao i svaki drugi deotela.Nastavak u slede}em broju ….Svaka èna sawa o gustoj,sjajnoj, i pre svega, zdravoj kosi.Ipak, usled niskih temperaturai hladnog vetra u toku zime kosapostaje suva i gubi sjaj. Moèteprimeniti veoma jednostavnesavete za negu, masaù i trikoveza oblikovawe i va{a kosazablista}e kao nikad dosad.Pove}ajte volume:Bujne frizure su i daqeu modi. Ako va{a kosa izgledaslepqeno, isprskajte je blagimlakom za oblikovawe, prebacitenadole i prosu{ite fenom. Ukolikona fen stavite difuzer,specijalni dodatak za su{ewe,frizura }e vam biti jo{ bujnija.Izmasirajte teme:Da bi koren kose bio snabdevensastojcima a koà glaveelasti~na, jednom nedeqnosna`no izmasirajte teme prstima.Zatim kru`nim pokretimananesite ampule s vitaminimakoje hrane koren i kosu ~ineja~om.Osveìte bojuPravo je vreme da osveìteboju kose prelivom koji je ne}eo{tetiti. Posavetujte se sfrizerom oko izbora boje, koja}e va{oj kosi povratiti sjaj. Akose farbate sami, umutite farbusa troprocentnim hidrogenomi nanesite je na kosu celomduìnom. Za o{te}enu kosu koristitehidrogen razblaèn smalo vode. Dovoqno je da farbuna kosi odrìte od deset do 15minuta, a zatim je dobro isperite.Lepa i negovana kosa je imperativsvake ène koja drìdo sebe i svog izgleda. Bilo daje kratka ili duga, ravna ilikovrxava, crna ili plava znajteda joj treba pruìti tretmankakav zasluùje. Prirodna i negovanakosa je ono {to se traìove sezone. Upravo zato vampredlaèm i nekoliko savetaza mini prole}nu regeneraciju:Jabukovo sir}e:- Odavno je poznato da sejabukovo sir}e koristi za negukoè i kose, te da wegovomupotrebom kosa postaje sjajnijai zdravija. Ako èlite sjajnijukosu dodajte u posledwu vodu zaispirawe sok od limuna ili dveka{ike jabukovog sir}eta.Sir}e, nana i lorber:- Kako biste oporavilikosu od zimskih minusa i lo{egvremena idealna je maska odsir}ena, nane i lolbera. U posudusipajte dve ~a{e vode, ~a{ujabukovog sir}eta, dve ka{ikesu{ene ili sveè nane i petlistova lorbera. Sve zajednokuvajte 10 minuta na tihoj vatri.ZABLUDE O DIJETAMAPrave savete o zaista pravilnoj ishrani moète dasaznate samo od nutricioniste.. SAMO SU SAVETI NUTRI-CIONISTA POTPISANI IMENOM STRU^WAKA I LEKARA izaista NE[KODQIVI I DELOTVORNI!.Ipak znamo, da }e se ve}ina na{ih ~italaca radijeodlu~iti za neku brzu dijetu nego za potpunu promenu na~inaishrane... Zato vam predstavqamo najpoznatije ZABLUDE kojese ti~u dijeta.• Ako jedete pre spavawa, gojite se - NETA^NO! - akoje zalogaj pre spavawa ono {to va{em telu treba, slobodno seposluìte, jer samo zbog wega ne}ete dobiti kilograme.• Preskakawe obroka smawuje kilaù - NETA^NO! - ovoje mo`da jedna od najve}ih zabluda u vezi s dijetom, zato {tonaru{avate pravilno funkcionisawe metabolizma, pa }ete tokomslede}eg obroka uneti vi{e hrane nego {to va{ organizammoè da potro{i.• Dovoqna je dijeta bez ve`bawa - NETA^NO! -kombinuju}i dijetu i ve`bawe ostvarujete najboqe rezultate uskidawu kilograma i {to je najva`nije oni se ne vra}aju.• Premladi ste da biste se brinuli za svoje zdravqe- NETA^NO! - danas od bolesti srca i dijabetesa obolevaju iqudi u ranim dvadesetim! Uno{ewem vo}a i povr}a, kalcijumai ostalih korisnih sastojaka reguli{ete svoju teìnu ispre~avate bolesti koje su direktno povezane s prekomernomteìnom.• Zdrava ishrana je dosadna - NETA^NO! - postoje kulturekoje jedu izuzetno zdravu hranu i ta hrana je jako uzbudqiva.Mediteranska kuhiwa je jedan od najboqih primera sa svimsvojim za~inima, sveìm povr}em i plodovima mora.• Nikako nemojte da jedete svoje omiqene kola~e- NETA^NO! - naravno da moète da ih jedete, ali poku{ajtene{to da promenite u samom receptu. Koristite belanceumesto ùmanca ili smawite dozu {e}era. Ipak, ako su va{iomiqeni kola}i baklave, upitajte se koliko su one dobre zava{u borbu protiv suvi{nih kilograma, pogotovo ako znamo dajedna sadrì 600 kalorija.So uglavnom sami dodajemo u hranu - NETA^NO! - jo{ jednaneistina. Na mnogo stolova nema slanika, pa ipak konzumiramomnogo soli jer ne obra}amo pa`wu na koli~inu soli u namirnicama.Sva gotova i brza hrana sadrì veliku koli~inu soli.Preporu~ena dnevna doza od 6 grama u nekim pakovanim proizvodimamoè biti uve}ana i do 5 puta.NA[ SAVET:Pri kupovini namirnica obavezno pro~itajte nutritivnui energetsku vrednost proizvoda, od{tampanu na ambalaì!Mogu}a su razna iznena|ewa, verujte nam na re~...34 21. april 2011.

забава- Iz Amerike u Evropupreneti su: kukuruz, duvan,suncokret, krompir, pasuq iparadajz.- U Muzeju moderneumetnosti, u Wujorku, slika“Brod” od Matisa, visila jenaopako 47 dana pre nego jeotkrivena gre{ka.Krompir oprati i staviti uslanu vodu da se kuva. Jo{ vru}oqu{titi i ispasirati (ru~napresa).[e}er zaliti s 200 mil. vodei staviti da se {pinuje. [pinuje- Prvi i jedini muzejkrompira, nalazi se uMe|unarodnoj {koli uBriselu. U muzeju se nalazii plo~a Johana SebastijanaBaha s muzikom inspirisanomkrompirom. U muzeju se moèna}i i podatak da je MarijaAntoaneta nosila krompirovcvet na {e{iru da bi reklamiralaovo povr}e.- Deca, i to ona prili~nomala, usled svoje usamqenostii okruènosti stvarimakakve su igra~ke, svoje vremedoìvqavaju kao dosadu upravozbog nedostatka emocionalnihveza sa svojim roditeqima.Krivi su roditeqi.Lomqewe igra~aka jedestruktivan protest zbogzapostavqenosti.- Najboqi dokaz mudrosti jeuvek dobro raspoloèwe!(Euripid)- Svaki po~etak zahteva prvikorak!(Japanska poslovica)- Dobiti ono {to èli{ jeuspeh, a èleti ono {to moè{da dobije{ je sre}a.(ârls F.Ketering)- Mrqe od crnog vinanesta}e ako ih odmah prelijetebelim vinom.- Mrqe od kafe, ~iste sevodom bez sapuna.- Sudove oprane u deterxentutreba bri`qivoispirati jer i deterxentispadaju u opasne izaziva~eraka.- Istu biolo{ku vrednostimaju u proteinima 1/ 2litra mleka i 100 gramamesa.- Kratka ve~era, dugìvot.Ako ste imali san kojije na Vas ostavio utisak ièlite da ga rastuma~ite,dovoqno je da pogledate una{ sanovnik. Na Vama jesamo da odlu~ite da li verujeteu tuma~ewa:ZZAKLIWATI SEKrivo: doìve}e{ velikunesre}u, ènidba paubrzo razvod; iskreno: predstojiti neka parnicaZAKOPAN BITI@iv zakopan: zavr{i-}e{ u zatvoru@@ELETI NE[TOPreko prepreka ide{ka uspehu@ENAStara: nesre}a, ogovarawe;mlada: sre}a, ~uvajse gluposti; gola: {teta odlaì, sna}i }e te napast; razvratna:bi}e{ obe{~a{}en;otmena: ~ast, uspeh u radu;mnogo èna: qutwa,brige; qubiti ènu: dobitak;udvarati se èni: poltroni}e te prevariti; tu}i ènu:draga ti je nevernaAALAPAÂ (brbqiva ilajava èna)ûti je: neko te ogovara;sva|ati se sa wom: vara teèna (mu`), neko kome verujetenije iskren sa vama.ALARMUzbudqiv i unosan posaoPaprike puwene@itomZa ovaj specijalitet potrebnoje deset ve}ih crvenih {iqa, suvihili sveìh, 400 gr. p{enice,tri usitwena struka praziluka,200 gr. Uqa, so po ukusu, ka{ikabra{na i ka{i~ica aleve paprike.Paprike o~istiti, a suvepotopiti kratko u vrelu vodu,skuvati p{enicu, proprìtina delu uqa luk i p{enicu,za~initi, napuniti paprike, prelitime{avinom bra{na, alevepaprike, ostatka uqa i pe}i na250 stepeni dok ne porumeni.Sku[e saparadajzomPotrebno je:- 700 g sku{a, 2 ka{ikebra{na, so, 2 ka{ike uqa- 250 g paradajza, 1/2 {oqeuqa, 4 glavice crnog luka- 1 ~en belog luka, 1 listlorbera, malo ruzmarina- nekoliko listova nane, biber,4 ka{ike vinskog sir}etaO~i{}ene i oprane sku{eise}i na mawe komade, pasvaki uvaqati u bra{no u kojeje ume{ana so. Svako par~eproprìti na zagrejanom uqu.Paradajz preliti vrelom vodom,zatim hladnom pa gaoqustiti i ise}i na kri{ke. U~iniju pore|ati prènu ribui paradajz. Na uqu proprìtiiseckan beli i crni luk, lolber,nanu i ruzmarin. Kad lukpostane slatkast, dodati mu so,biber i sir}e. Ovim prelitiprènu ribu i paradajz. înijusa jelom ostaviti u friìder iposluìti tek sutradan.Bombice odkrompiraSastojci250 g krompira (jedan ve}i)250 g {e}era250 g mlevenih orahaOstali materijal:{e}er u prahuvodaPripremase oko 6-7 min. tj. dok ne po~neda se lepi za zidove posude. Uu{pinovan {e}er staviti mleveneorahe, ispasiran krompir imasu prome{ati tj. izjedna~iti.Ostaviti malo da se prohladi,kidati male par~i}e (polovinaoraha) oblikovati kuglice– bombice, vaqati u prosejan{e}er u prahu i re|ati u papirnekorpice.Tako pripremqene bombiceostaviti 1-2 sata da se navazduhu prosu{e.V I C E V I***@ena pri~a prijateqici:-Moj mu` je godi{we samotri nedeqe kod ku}e.-To je, zaista surovo!-~udise prijateqica.-Pa i nije. Tri nedeqebrzo pro|u...***Neka èna kupila bunduod lisi~ijeg krzna pa pitaprodavca:-Da li ova bunda propu{tavodu?-Ne, pobogu! Zar ste nekadvideli lisicu koja nosiki{obran?***-Mladi} dopratio devojkudo wene ku}e pa je na rastankupita:-Da li mogu da svratimkod vas na ~a{icu pi}a?-U redu, ako mi obe}ate dane}ete i pu{iti u krevetu.21. april 2011.35

Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С ИDana 24. aprila 2011. godine navr{i}e se 14 godina tuge ibola za jedinim sinom GagimPANTI] DRAGANOM– LAFOM1956 - 2011.Gagi, te{ko nam je bez tebe,i svakog dana teè, tebe nemapa nam mnogo nedostaje{.Neumoqiva sudbina prekidetvoju mladost, eto, kada si namnajvi{e trebao.Gagi, me|u nama uvek ìvi{i ìve}e{ dok smo i mi ìvi.Neute{ni roditeqiMaca i RanisavU subotu 23.aprila navr{ava se godinudana od kako nije sa nama voqeniDU[KO RISTANOVI]Ред.бр.ЦРВЕНИ КРСТ УЖИЦЕВелики парк 3, 31000 УжицеП Р О Д А Ј ЕМарка итип возилаЦрвени крст СрбијеЦрвени крст Ужицеwww.redcrossuzice.org.rsПУТЕМ ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕПОЛОВНО ВОЗИЛОГодинапроизводњеколичинаПочетна ценаDobroto na{a, godina dana pro|e,mi gubimo nadu da nam ne}e{ u zagrqaj da do|e{.Dani prolaze, lepoto na{a, a nedostatak,bol i tuga srce na{e razara.Tvoji najmiliji:majka Dragojla, sinovi Milo{ i Marko,supruga Milijana, sestra Du{ica i sestri}iMatija, Na|a i zet MiroslavDana 23. 04. 2011. godine navr{ava se godinadana od kada nije sa nama na{ voqeni1. Заставафлорида1,4 поли1998.год. 1 63.000,ооУкупно:63.000,ооДана 26.4.2011.године, у просторијама Црвеног крстаУжице, ул.Велики парк 3, са почетком у 13 сати.1. Право учешћа имају сва правна и физичка лица којаположе кауцију;2. Кауција за учешће на лицитацији износи 10% од почетнецене возила;3. Кауција се уплаћује на дан лицитације од 12.15 до 12.45часова;- возило се може разгледати 26.4.2011.године од 11.00 до12.00 часова у дворишту Црвеног крста, ул. Велики парк 3;- возило се купује у виђеном стању, без права нарекламацију;- уплата излицитираног износа је 3(три) дана од даналицитације;- возило је у возном стању, нерегистовано;- порез на купљено возило (ПДВ) од 18% плаћа купац;4. Купцима који су учествовали на лицитацији а нису купиливозило, биће враћена кауција после завршене лицитације.Све додатне информације могу се добити на телефон 513-561, и 064/886-3164 Милићевић Горан.ЦРВЕНИ КРСТ УЖИЦЕВелики парк 3, 31000 Ужице тел/факс: 031/513-561 ; 523-226e-mail:crvenikrstuz@ptt.rsЖиро рачун 160-65157-60PETAR NEDEQKOVI] KAZAK06. 09. 1936 - 23. 04. 2010.Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.Po~ivaj u miru.Ve~no }emo te ~uvati od zaborava.Tvoji:supruga Milijana, sin Miroslavi k}i Qubinka sa porodicama36 21. april 2011.

Ч И Т У Љ ЕIN MEMORIAMPOSLEDWI POZDRAVDRAGOM KOLEGI, PRIJATEQUI SARADNIKUJelenko Buêvac1926 - 2011.U Beogradu je preminuo, 17. aprila 2011. godine, novinar,publicista i menaxer u turizmu i kulturi Jelenko Bu~evac.Ro|en u Krivoj Reci – âjetina. U~iteqsku {koluzavr{io u Uìcu, Visoku {kolu politi~kih nauka uBeogradu, a menaxerske specijalizacije u SAD. U~esnikNOP-a, radio u omladini i novinarstvu, bio sekretar sreskogKomiteta KPJ u âjetini, a najve}i deo ìvota proveo kaoistaknuti turisti~ki, i poslenik u izdava{tvu. Bio jedirektor Turisti~ke {tampe, turisti~ki predstavnik uLondonu, poznati editor turisti~kih publikacija. Najzaslu`nijije {to se Beli An|eo preko telstara na{ao me|u12 svetskih znamenitosti.Bio je generalni direktor Udruèwa kwiàra i izdava~aJugoslavije, kao i prvi direktor Me|unarodnog sajma kwiga uBeogradu. Kao predstavnik ovih organizacija i institucija,bio je aktivan ~lan i govornik na brojnim skupovima, na svihpet kontinenata.Dugogodi{wi je aktivista i doajen Udruèwa Uì~anau Beogradu, kao i urednik Letopisa, saradnik na izdavawuobe Spomenice i Leksikona. Autor je i koautor nekolikopublikacija iz NOB-a. Kao veliki qubiteq zavi~aja, doposledweg ~asa se interesovao za novosti sa Zlatibora,Tare i Uìca. Na wegovoj natkasni, kao posledwa literatura,ostale su "Vesti" i kwiga "Uì~ka Republika".Sa ovog sveta, tuàn {to se nisu ostvarili wegovi snovio na{em dru{tvu, oti{ao je svetski putnik, divan sagovornik,orator, humanista i odan i siguran prijateq.JELENKO BUÊVAC1926 - 2011.Posledwi pozdravna[em dragomKolektiv „Vesti“Milija J. Kneèvi}Jedanaest godina nije sa namaMILO[ RADULOVI]1956 – 2000.Nikada Te ne}emo zaboraviti,brate moj.Sestra Nastasa porodicomOSTOJA MARKOVI]1926 - 2011.Hvala ti za sve ono {to si nas nau~io.Volimo te zauvek.Tvoji:Dragan, Jagoda, Du{an i Danilo21. april 2011.37

Begonija je rasko{na jednogodi{wacvetnica kojapoti~e iz tropskog pojasa Ju`neAmerike, Afrike i Azije. Postojioko 900 wenih vrsta, kojese razlikuju po cvetovima, listovima,visini i obliku. Gaje sena otvorenom, ali i kao sobnebiqke. Napoqe se iznose naprole}e, kad pro|e opasnost odmrazeva, a na jesen se ponovovra}aju u ku}u.Imaju rasko{ne, asimetri~nelistove, s o{trim vrhomi nazubqenim obodom. Cvetovisu krupni i ponekad narastu ido 16 centimetara u pre~niku,a boje variraju od crvene i ùtedo naranxaste, pink i bele.Ako ih tokom zime drìteu zatvorenom prostoru i naodgovaraju}oj temperaturi,mnoge begonije }e cvetati celePONUDA SEZONSKOG CVE]A RASADNIKA“SEVOJNO“ ZA 2011. GOD.• LEDENE MU[KATLE• HOLANDSKE MU[KATLE• TAMJANIKA• SILVER• VERBENE• JABUÎCE• DALIJAО Б А В Е Ш Т Е Њ Е• GAZANIJA• KADIFE• SENECIO• PERENE I VELIKIIZBOR ZIMZELENOG I@BUNASTOG RASTIWARASAD MO@ETE PORUÎTI PUTEM TELEFONA NABROJEVE 031/532–952; 521–571 ILI LI^NO UMALOPRODAJNOM OBJEKTU U ULICI KRAQA PETRA I(KOD POZORI[TA) I RASADNIKU “SEVOJNO“.• ZA URE\EWE VA[EG DVORI[TA OBRATITE SESLU@BI ZELENILA NA KONTAKT TELEFON 031/ 525 - 426• ZA USLUGE ARAN@IRAWA @ARDIWERA I STRU^NESAVETE POZOVITE 031/532 - 952корисно је знатиBEGONIJEgodine. Sade seu aprilu, u lejamaili u àrdiwerama,a najboqeuspevaju na dobrodreniranomi na|ubrenomzemqi{tu. Volesvetlost, ali ne idirektno sunce.Leti trebada ih redovnoodràvate – uklawajteim osu{enestabqike, cvetovei listove i|ubrite ih jednommese~no. Begonijese zalivaju samokada se zemqa osu{i, najboqedva puta mese~no. Oro{avaweim nije potrebno.Sve vrste begonija brzorastu i dostiù visinu od 10do 60 centimetara. Ve}ina cvetasamo leti, ali nove sortecvetaju tokom cele godine. Me|uuzgajiva~ima najtraènije sukrupno cvetne i duplo cvetnebegonije. One imaju tri cveta,dva ènska, jednostavna, i jedanmu{ki, krupniji, dekorativani pun latica. Zbog ovakvog rasporedacvetova, ove begonije~esto se nazivaju i „gospodin sadve dame“.RAZMNO@AVAWEREZNICAMARasko{na carska begonija,poznata i kao gvozdeni krst,ali i ve}ina drugih begonijajednostavno se razmnoàvaju izreznice lista na kome se praveS A V E T CАLL ЦЕНТРА(031/ 510-556)OBAVEZNOORE@ITE JUKUU APRILUJuka, poznatija kao drvoìvota, spada me|u najlep{esobne biqke. Iako se lakoodràva i ne zahteva posebnunegu, ponekad joj oreìtemlade izdanke jer }e se takolep{e razvijati.Ako imate veliku juku,podmladite je tako {to }eteo{trim ba{tenskim makazamaili malom testerom odse}ive}i deo stabla, ta~no iznadmesta gde izbija nov list. Namestu gde ste ga presekli iliu dowem delu stabla pojavi}ese novi listovi.zarezi na ìlicama.Odaberite mlad, zdravlist i postavite ga na ravnu,tvrdu povr{inu licem nadole.@iletom na nekoliko ìlicanapravite popre~ne zareze dubinejedan milimetar.Uzmite posudu s rupicamapo dnu, napunite je kompostom ipoloìte listove licem okrenutimnagore. Fiksirajte ihkomadima ìce, potopite dowideo posude u vodu, pa je prekrijteprovidnim plasti~nimpokriva~em.Drìte posudu na senovitommestu. Nakon {est do osamnedeqa pojavi}e se izdanci kojetreba da odvojite i presadite.D. M.НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 21.4. до 29.4.2011.Ne tro{ite vitalnu energijui ne pokazujte svasvoja znawa. Energija vamje neophodna da bistesavladali sve dnevneobaveze. Ulaète puno truda uorta~ki posao. Imate prilikuda ove nedeqe uskladite svojei partnerove èqe. Zdravqe– nesanica.Poèqno je da po{tujetepravila i dogovore jerproblemi na poslu mogupostati prili~no ozbiqni.Prili~no stehiroviti pa je potrebno je dostasamokontrole. Sami doprinositeproblemima na qubavnom planu ivreme je da se izvinite partneru.Oslabqen vam je imunitet. ûvajtese prehlade.@elite da svoj posaou~inite dinami~nijimpa stoga vrlo bri`qivoplanirate promene. Nepokazujete preveliku ose}ajnostu odnosu prema kolegama.Qubavni partner vam prire|ujenesvakida{we iznena|ewe {to}e dobro do}i va{im neumerenimqubavnim èqama. Zdravqe – stabilno.Nametnute obaveze i poslovnisaradnici po~iwuda vas nervirajutako da vrlo ozbiqnorazmi{qate o promeniposla. Shvatili ste da je kona~nodo{lo vreme da ra{~istite sastarom praksom. Zaintrigiralavas je ènska osoba sa kojomsara|ujete. Zdravqe – dobro.Ne bi trebalo da seupu{tate u ube|ivaweokoline kako su va{ipostupci idealni. Truditese da ne reagujeteishitreno kako bi izbegli neprijatnosti.Mogu} provod sa starimdru{tvom. Poslu{ajte savete koje}ete eventualno dobiti od wih.Obratite vi{e pa`we na sopstvenozdravqe.Pravite pregled doga-|awa koja su zaokupqalapa`wu u prethodnomperiodu. Nastojte da jasnodefini{ete pravcebudu}eg delovawa. Prva polovinanedeqe donosi emotivno ispuwewe.Bilo bi poèqno da promenitereìm ishrane i po~netesa dijetom.Pred vama je obe}avaju}anedeqa gotovo na svimplanovima. Napravi}etedobre poslove bez obzira{to kre}ete u“nepoznato”. Ne primajte k srcupri~e iz okruèwa. Kraj nedeqerezervi{ite za intimu.Kontroli{ite apetit.Preduzmite sve da vamvanredne obaveze nepokvare predstoje}u nedequ.@elite nezaboravanprovod sa prijateqimakoji su tako|e veoma raspoloèniza zabavu. Partner èli da budetediskretniji i da vi{e pa`we posvetiteupravo wemu/woj. Kraj nedeqe}e pokazati sve poslediceva{e neumerenosti.Prili~no ste umorni i nebi bilo poèqno da ulaziteu bilo kakve poslovekoji zahtevaju prevelikuodgovornost. Bilo bidobro kada bi poslu{ali savetesaradnika. Partner vam zamerazbog neispuwewa va{ih obavezaprema wemu. Zdravqe – bez ve}ihpromena.Suzdràvajte se od riskantnihposlovnih poduhvatakako biste izbeglieventualne gubitke. Nepoklawajte poverewenepoznatim osobama. Poku{ajteda steknete saveznike. @elite dakraj nedeqe provedete u intimnojporodi~noj atmosferi. Zdravqe– preduzmite preventivne mere.Iskoristite ovu nedequza sopstvenu promociju ujavnosti. Iznena|eni stepodr{kom koju dobijatena poslu. Svoje ku}ne obaveze ve}duè vreme prebacujete na partnera.Mogu} mawi nov~ani dobitaksredinom nedeqe. Budite oprezniprilikom vo`we.Tokom ove nedeqeprivla~i}e vas sve {toje neuobi~ajeno. Me|utim,oprez }e vam biti nanuli. Stoga ne preterujteu pruàwu podr{ke nepoznatimosobama, a poku{ajte da prona|etera~unicu i u va{em anga`manu naprojektu va{eg bliskog prijateqa.Nastupaju}a nedeqa donosiharmoniju u odnosu sa partnerom.Nervoza.38 21. april 2011.

Pogledaj

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?