Pogledaj

U OVOM BROJUDR Jovanka ûbriloU~inimo sve da na{ gradbude grad po meri ~oveka,odnosno deteta.str. 6.45689SAJAM OBRAZOVAWA[ta upisatiJP „AERODROM PONIKVE“Donatorska konferencijaINTERVJUDr Jovanka ûbriloU@ICEDan pobede nad fa{izmomNEDEQA CRVENOG KRSTADa nas bude vi{eSawa Despotovi]Japan me je nau~io dani{ta olako ne odbacujemi da ni{ta nije potpunodobro ni potpuno lo{e10121320SOCIJALNO-EKONOMSKI SPORAZUMKad se dràva obaveè...IMPOL SEVAL A.D. SEVOJNOProizvodwa ve}a od planiraneSUSRETSawa Despotovi}14 ISPOVESTKosa Alempijevi}16VISOKA POSLOVNO –TEHNI^KA [KOLAKreirati kadrove za posaoZORAN FILIPOVI]Fejsbuk kao kafana30 SAJAM SPORTAVek fizi~ke kultureIma dobrih pri~a i danas,ali nema vi{e prilika dase pri~astr. 20.str. 13.Zoran Filipovi]UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sneàna Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi}PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)13. maj 2011.

SAJAM OBRAZOVAWA U U@ICUхроникаШта уписати ?U~enicima su predstavqena razli~ita zanimawapred predstoje}i upisa tre}em sajmu obrazovawaN„Znawe je u modi“ koji jeodràn 10. i 11. maja predstavilose 12 sredwih {kola iz Poège,âjetine, Ariqa i Uìca kao iU~iteqski fakultet i Visokoposlovno – tehni~ka {kola strukovnihstudija.Ova manifestacija okupilaje u~enike osnovnih i sredwih{kola, wihove roditeqe isve zainteresovane u~esnike izoblasti obrazovawa kao i socijalnepartnere. Ciq sajma jeda pruì aktuelne i objektivneinformacije o razli~itim zanimawimai planirawu karijerekako bi se izbegao pogre{anizbor. U~enici su na jednommestu mogli da vide kakve imse mogu}nosti pruàju u izborubudu}eg zanimawa ali da seupoznaju i sa vannastavnim aktivnostimau {kolama. Iz Uìcapredstavile su se Tehni~ka{kola „Radoje Qubi~i}“,Tehni~ka {kola, Medicinska{kola, Uì~ka gimnazija, Ekonomskai Umetni~ka {kola aod visokoobrazovnih Visokaposlovna tehni~ka {kolai U~iteqski fakultet. IzPoège su bili Poqoprivredna{kola sa domom u~enika „QuboMi}i}“, Gimnazija i Tehni~ka{kola, zatim Sredwa {kola„Sveti Ahilije“ iz Ariqa, a izâjetine svoje obrazovne profilepromovisala je Ugostiteqsko– turisti~ka {kola.Organizatori su bili Odborza {kolstvo Regionalneprivredne komore Uìce, Nacionalnaslu`ba za zapo{qavawe,[kolska uprava Zlatiborskogokruga, Regionalni centar zaprofesionalni razvoj zaposlenihu obrazovawu u saradwi sasredwim {kolama, Ministarstvomprosvete i Gradom Uìce.Na {tandu Nacionalneslu`be za zapo{qavawe posetiocisu mogli da se informi{uo deficitarnim i suficitarnimzanimawima, a u~enici daurade kra}i test profesionalneorjentacije radi lak{egizbora budu}eg zanimawa. Kakoje re~eno to je jo{ jedan odna~ina da se preventivno delujena smawewe nezaposlenostii obezbe|ivawe adekvatneponude kadrova poslodavcimaprilikom otvarawa novih radnihmesta.Tatjana Kosti}, direktorkaNacionalne slu`beza zapo{qavawe – filijalaUìce rekla je da u~estvuju u[tand Ugostiteqsko – turisti~ke {kole iz âjetinesvim aktivnostima kojima nastojeda smawe raskorak kojipostoji izme|u obrazovnogsistema i potreba poslodavaca.A najtraènija zanimawa su uU@ICEСвега кона вашаруLepo i toplije vremepro{log utorka izmamilo jebrojne Uì~ane na tradicionalni\ur|evski va{ar. Tezgesu bile sme{tene od mosta uMe|aju do mosta kod autobuskestanice, kao i na staromèlezni~kom mostu. Trgovci suse potrudili da ponude robu popovoqnim cenama, a kupcima jebila jedinstvena prilika dapazare mnoge stvari na jednommestu.R.V.Nagra|eni na {tandu Tehni~ke {kole Uìceoblasti gra|evine i ugostiteqskestruke. - Preporuka zau~enike koji se opredequju zaupis sredwih stru~nih {kola jeda razmisle u tom smeru jer sutrenutno ovi profili traèni.Ali ko god je stru~an i kvalitetnoobavqa svoj posao i poredop{te nezaposlenosti ne ~ekadugo na evidenciji Nacionalneslu`be za zapo{qavawe, istaklaje direktorka Kosti}.Na otvarawu sajma IlijaMi}evi}, ~lan Gradskog ve}aza obrazovawe izrazio je zadovoqstvoorganizacijom sajmaisti~u}i da sredwe {kolepored dobre opremqenostiimaju i stru~an kadar. On je jo{naveo da - najva`nija je odlukaizabrati obrazovni profilkojim }e se ~ovek baviti celogìvota, jer pogre{na odlukanosi velike posledice. Zatoovim mladim qudima trebapomo}i da se opredele, a onisami }e onda mo}i da donesu odluku,zakqu~io je Mi}evi}.Na~elnik Zlatiborskog okrugaRadovan Ristovi} naglasioje zna~aj regionalnog karakteraove manifestacije. A posebanzna~aj imaju i novi atraktivniobrazovni profili koje {kolenude u skladu sa potrebamaprivrede.U okviru sajma na {tanduTehni~ke {kole direktor DraganTucakovi} uru~io je nagradepobednicima takmi~ewa „Mladitehni~ar“. Ovo takmi~ewe prviput je organizovano za u~enikesedmih i osmih razreda osnovnih{kola Zlatiborskog okruga izoblasti tehni~kog obrazovawa.U~enici su u~estvovali sa radovimaiz oblasti prenosni mehanizmi,elektrotehnika, transportniure|aji i maketarstvo.Prvo mesto osvojio jeu~enik \or|e Radovi}, mentorNikola Soki} iz Osnovne{kole „Slobodan Sekuli}“Uìce, drugo mesto pripalo jeAndriji Petrovi}, mentor MirjanaMaksimovi} iz Osnovne{kole „Du{an Jerkovi}“ Uìce,a tre}e mesto osvojio je u~enikBo{ko Ostoji}, mentor VericaDumbelovi} iz Osnovne {kole„@ivko Quji}“ iz Nove Varo{i.Za takmi~ewe je prispelo 11radova i svi su bili izloènina sajmu. Iz Tehni~ke {koleporu~uju da im je èqa da ovotakmi~ewe postane tradicionalnoi da iz godine u godinuokupqa sve ve}i broj u~enika iwihovih nastavnika.Dodajmo i da je Sajam izazvaoveliko interesovawe kodosnovaca i sredwo{kolacakoji su se trudili da {to boqepredstave svoje {kole kao iobrazovne profile za koje se{koluju.D. Cvijovi} 13. maj 2011.

JP „AERODROM PONIKVE“Задовољни донаторскомконференцијомVlada Srbije i strani donatori spremni suda nam pomognu u razminirawu aerodroma.Planiramo da ovaj posao zapo~enemo dokraja godine, kaè za „Vesti“ Sa{a Savi} v.d.direktora JP „Aerodrom Ponikve“Ministarstvu spoqnih poslovau Beogradu, 9. majaUodràna je donatorska konferencijaza prikupqawe sredstavaza razminirawe aerodromana Ponikvama u ~ijemradu je u~estvovao veliki brojpredstavnika diplomatskihpredstavni{tava u Beogradu,donatorskih organizacija, Sektoraza vanredne situacijeMUP-a Srbije, ali i ministarspoqnih poslova Vuk Jeremi}sa svojim pomo}nikom ZdravkomPono{em, kao i predstavnicigrada Uìca, gradona~elnikJovan Markovi}, predsednikSkup{tine grada Radi{a Marjanovi}i drugi. Po re~ima Sa{eSavi}a, v.d. direktora JP „AerodromPonikve“ odziv za konferencijubio je veliki i prema{ioje o~ekivawa.-Na ovoj konferenciji nijedefinisano zvani~no koliko}e ko uloìti u razminiraweaerodroma, ali ono {to je veomava`no, svi su spremni da pomognu.Podr{ku smo dobijali ikada smo pose}ivali ambasadei pozivali na ovu konferenciju,ali su potencijalni donatorièleli i zvani~nu potvrdu da}e se i na{a dràva ukqu~itiu proces razminirawa. To sesada dogodilo, pa su na konferencijinezvani~na obe}awapo~ela da dobijaju konkretnijeoblike. Veoma je va`no {to jeiz Ministarstva unutra{wihkao i Ministarstva spoqnih poslovazvani~no potvr|eno da }epomo}i u razminirawu aerodroma{to je uz ve} postoje}e opredeqeweMinistarstva odbranezapravo i zvani~na podr{kaVlade Srbije na{im nameramada prikupimo donacije za ove poslove.Ova podr{ka je i osnovnipreduslov za strane donatoreda ulaù u Ponikve. Donatorskakonferencija nije kraj podr{keMinistarstva spoqnih poslovajer }e nam Ministarstvo i u narednomperiodu pomagati u ovojinicijativi i nije iskqu~eno dase sli~na konferencija odrìdo kraja ove godine- rekao jeSa{a Savi} za „Vesti“ i najavquje:- Planirano je da za desetakdana odrìmo sastanak sapredstavnicima MUP-a Srbije,odnosno sa Sektorom za vanrednesituacije, Me|unarodnim fondomza razminirawe i predstavnicimapojedinih diplomatskihpredstavni{tava, presvega mislim na predstavnikeambasada SAD i Kine koji suu razgovorima ve} pomenuliodre|ene iznose na koje bi moglida ra~unamo. Na tom sastankubi se utvrdilo koliko }emosredstava dobiti za razminiraweove i na koliko moèmoda ra~unamo naredne godinekako bi se odredili prioritetiza razminirawe u zavisnostiod raspoloìvih sredstava.Tako }emo konkretnije podatkeo sredstvima imati posle ovogsastanka. Zvani~no, Sektor zavanredne situacije moè u prvojfazi da uradi projektnu dokumentacijui vrednost tog poslaje procewena na 200.000 evrai razminirawe u vrednostiod oko 250.000 evra. Narednefaze kao i u~e{}e ovog sektorau wima bi}e tek definisano,-nagla{ava Savi} i dodaje da daje planirano da razminirawepo~ne u ovoj godini.U narednom periodu trebao~ekivati nove aktivnosti koje}e predstavnici Uìca sprovoditiuz pomo} ministarstava.Predstavnici ambasada na ovojkonferenciji, izrazili su èqui da posete aerodrom pa je u planuda se za sve zainteresovaneorgnizuje poseta aerodromu.R.P.хроникаSredom uve~eНовинариPo~etak maja neizostavnonas podseti naprvomajske praznike iuranke, radni~ku pesme isofre, kola i harmonike,ali i radni~ke proteste zaboqi poloàj zaposlenih.Po{to ove godine nije bilomnogo ni pesme ni protesta,Prvi maj je pro{aoprili~no nezapaènno uzhladnu ki{u i apatiju da Pi{e: Milica Turudi}se bilo {ta ~ini, niti dase podse}a na pro{la vremenaniti pak da se ne{to prejudicira za ona koja dolaze.Ipak, po~etak maja, boqe re~eno 3.maj - Svetski danslobode medija, kako - tako obeleèn je i u Srbiji. Naravno,obeleìli su ga oni koji su imali jo{ malo snage dane{to kaù o novinarstvu i novinarima, ako se ne{tonovo o wima uop{te moè i re}i. Jer, mnogima iz ovenapa}ene profesije nije bilo ni do toga.Podaci koji su povodom toga dana izneseni samomogu da zabrinu. ôvek se zapita ~emu apeli ~ak izUjediwenih nacija svim dràvama da zajedno sa tomorganizacijpom rade na garantovawu i unapre|ewu slobodeizraàvawa u svim oblicima.Odavno zaposlenima u ovoj profesiji u Srbiji nijelako, ali neda}e kao da se sve vi{e gomilaju. Podacigovore da je od po~etka privatizacije medija bez poslaostalo 4000 zaposlenih, a prema procenama otkaze }eu ovoj godini dobiti vi{e od 400 kolega, uga{eno je 100glasila, privatizovano 25 {tampanih i 31 elektronskimedij, a u 13 elektronskih i devet {tampanih privatizacijaje poni{tena.Sumorim podacima treba dodati da su Svetski danslobode medija zaposleni u nekoliko medijskih ku}au Srbiji do~ekali u {trajku, bez zarada, blokiranihra~una. Plate novinara u Srbiji su niè od prose~nih,a nisu retke situacije da se ìvi i preìvqava samo nara~un entuzijazma, èqe da mediji opstanu u inat nerazumevawudràve da se pomogne u savladavawu trenutnekrize, kao i lokalnih sredina koje tek samo mrvicamapomaù napola uga{ene medije .Nisu retke primedbe da nema istraìva~kog novinarstva,da pored medija prolaze teme i problemisa kojima bi pripadnici ove profesije trebalo da seuhvate u ko{tac. Naravno da primedbe stoje, ali uz napomenuda samo sit i odeven ~ovek sa zbrinutom porodicom,sa solidnom i redovnom zaradom, bezbedan iza{ti}en, moè da da maksimum u ovoj profesiji. U protivnomo~ekivawe od desetkovanih redakcija, novinarasa minimalnim i neredovnim zaradama, otkazima koji sukao sekira iznad vrata, niti su realna niti po{tena.Redakcije i zaposleni u wima, naro~ito u unutra{wosti,pu{teni su odavno niz vodu bez slamke spasa.I najava medijske strategije za re{avawe problemau ovoj profesiji bila je samo tra~ak nade koji se samomnajavom i ugasio.I dok je takvo stawe u medijima, zasigurno se nemoè govoriti ni o boqitku i u samom okruèwu. Oni susamo tu`na slika ru`nog okruèwa, pa ne ~udi {to namni istina nije po voqi.13. maj 2011.

интервјуDR JOVANKA ÛBRILO, [EF DE^JE PULMOLOGIJEOP[TE BOLNICE U@ICEu âjetini ( istraìvawe u osnovnim{kolama).U svakom odeqewuod 30 |aka ima najmawetri astmati~ara i tri obolelaod alergijske kijavice. Drugo jepitawe kako se i pod kojim dijagnozomle~e ta deca. Obi~no sele~e od “prehlada” iako nemajutemperaturu, koriste prekomernokapi u nos, antibiotike kojine le~e ove bolesti .Ovde je re~o alergijskim a ne o zaraznimbolestima. One nisu prelaznebolesti, ve} nasledne. Uop{te,alergija predstavqa neadekvatnureakciju, tako na primer jamogu da miri{em lipu, dok mojaprijateqica sva otekne, ka{qe,kija, gu{i se kad pomiri{e lipu.Ali ja zato imam visok pritisak,koji ona nema. Svako ima nekiproblem.• Kako prepoznati simptomei o ~emu posebno trebavoditi ra~una?Ako neko ka{qe no}u, zamarase, gu{i se, otezano di{e,a pri tom nema temperaturunajverovatnije ima astmu. Simptomialergijske kijavice su:svrab i peckawe u nosu, kijawe,poja~ano lu~ewe sekreta iznosa, zapu{enost nosa, gubitak~ula mirisa.Године тешкогUìce je grad koji odumire, pa hajde ovo dece {to postoji i{to se ra|a da im pomognemo. Mada znam da je „i ne~iwewe~iwewe“ kaè za „Vesti“ dr ûbrilo i upozorava da u razredusa 30 |aka ima najmawe troje astmati~ara i troje obolelo odalergijske kijavice• Sa dolaskom prole}apuno se govori o razli~itimalergijskim reakcijama kojeuti~u na disajne organe.Kakva je situacija na na{empodru~ju?Dolasku prole}a ne radujuse svi qudi podjednako.Za nekeje to prava svetkovina, Japancislave cvetawe kultnog drvetatre{we. Ali oni qudi i decakoji su alergi~ni na polene neraduju se prole}u, jer ba{ tadapo~iwu wihove”muke” i tegobe.Suprotno tome,oni koji sualergi~ni, preosetqivi na sastojkepra{ine i griwe, izlazakiz ku}e i dolazak prole}a jedva~ekaju. Svaka oblast na svetuima svoj Kalendar cvetawabiqaka, pa tako u Srbiji se znasa mawim varijacijama kada }ecvetati lipa, a kada poleni korova.Po mom iskustvu, oko mesecdana ranije dolazi prole}eu Beograd, nego u Uìce. Pa mikoji smo zaqubqenici u vozoveto najlep{e vidimo, jer dok je uBeogradu vatromet boja, ovde pobrdima ima snega u isto vreme.• Koji su naj~e{}i izaziva~iprole}nih alergija?Naj~e{}i izaziva~i prole-}nih alergija su poleni drve}a,leska cveta jo{ od februara,zatim ide brest, jasen, topola,vrba, platan, bor, smr~a, jela,tuja, kleka, breza, orah, hrast,jorgovan, kesten, bukva, zova,masla~ak, lipa, popino prasei drugi. Sve ovo pri~amo oprole}nim a ne o letwim alergijama.• Da li se pove}ava brojdece koja imaju ove tegobe irade li se takva istraìvawakod nas?Iz godine u godinu pove}avase broj obolele dece od alergijskihbolesti (astma, alergijskakijavica, naro~ito ovedve bolesti), pa se na svetskomnivou govori o epidemiji alergijskihbolesti. Pre 30 godinaoko 3% dece javqalo se lekaruzbog alergijskih tegoba. Sadase javqa preko 10 %. Kod nas jepre 20 godina prof. dr JoksimMartinovi} iz De~je klinikeBeograd radio istraìvawai ustanovio da je tada dvaputa bila ve}a u~estalostastmati~ne dece u Uìcu nego• Da li se ovi problemijavqaju od malih nogu ili sene{to promenilo pa mogu nastatiu bilo kom ìvotnomdobu?Alergije se javqaju sve ranije,pa i odoj~e moè da ima dijagnozuastme i alergijske kijavice.Nije se promenila genetika,a za wu su potrebne hiqade godine,ali se promenila okolina.Postoje nuklearne eksplozije,bombe sa osiroma{enim uranijumom,pu{ewe, aerozaga|ewe...• [ta su Va{e preporukena{im ~itaocima s obziromda ìvimo u gradu koji je me|unajzaga|enijim u Srbiji?Preporuke za prole}nealergije su:[ta îniti ?U narednom periodu volela bih da i mi kaoBajina Ba{ta po{aqemo 30 dece u Be~i}e otro{ku na{eg grada (najteè bolesnike, asiroma{ne astmati~are). Ja znam da je umrodrug Tito, da je ukinuto samoupravqawe, ali opotomstvu moramo voditi ra~una 13. maj 2011.

Ukoliko je mogu}e, tokomsezone polena ostanite u zatvorenimprostorijama, naro~itotokom jutra i ve~eri kada je nivokoncentracije polena najvi{i.Zatvarajte prozore ivrata, kako biste spre~iliulazak alergena koji se prenosevazduhom.Kada putujete, zatvoriteprozore na kolimaKlima ure|aji su dostaefikasni filteri za polen.Dodatni specijalni filteri semogu ubaciti u klima ure|aje zaku}u i kola.Redovno ~istite ode}u iobu}uRedovno se tu{irajte iperite kosu pre spavawa (dabiste sprali polene sa kose )Ispirajte nos sprejovimasa slanom vodom, te~nostima zaispirawe ili parom .интервју• S obzirom da pratitenajnovija dostignu}a u ovojoblasti, postoje li ilustrativniprimeri koji mogu bitiza pore|ewe sa prakti~nimiskustvima kod nas ?Na{a deca i odrasli sele~e na isti na~in kao i ceosvet, odnosno Evropa. Na{ilekari iz Uìca, pulmolozi, • Sve je vi{e najava oalergolozi, lekari iz primarne pove}awu broja obolelih iдисањаzdravstvene za{tite, ATDa, internistii pedijatri pose}ujusvetske kongrese i najnovijadostignu}a iz ove oblasti.Na{i sugra|ani, {to se ti~eove bolesti mogu slobodno dase ose}aju kao gra|ani Evrope.Nema vi{e straha od “pumpica”,koje su najboqi na~in le~ewa.• [ta bi trebalo u narednomperiodu uraditi ilio ~emu treba posebno voditira~una?U narednom periodu trebada imamo vi{e doktora koji suobu~eni za le~ewe ovih bolesti.Grad â~ak ima ~etiri de~jaZa profesorefizi^kogvaspitawaA profesori fizi~kogvaspitawa moraju daznaju da se ovoj decizabrawuje kros. Zawih je plivawe najboqe.pulmologa, dok mi imamo samodva de~ja pulmologa i to drAleksandru Vra~ari} i mene. Toje nedovoqno, jer bi i De~ji dispanzertrebalo bi da ima de~jegpulmologa. A da bi neko danasbio de~ji pulmolog trebalo bida prvo zavr{i Medicinskifakultet, specijalizaciju pedijatrijei subspecijalizaciju. Tozna~i da svaki takav stru~wakima 13 godina fakultetskog obrazovawa.u ovoj oblasti, da li je tomogu}e spre~iti?Naravno da je boqi grampreventive, nego tona le~ewa.Treba izbegavati ono na {tasmo alergi~ni, jesti dosta vo}ai povr}a, pravilno se hraniti,odevati, pozitivno misliti kaoi ne pu{iti u prisustvu dece.Zatim, ~uvati se nadrilekara,sumwivih preparata, jer ovebolesti ne le~i bioenergija,ni kozje mleko. Javiti se svomizabranom lekaru koji ce vasuputiti stru~waku za va{e tegobe.Jer i izabranom lekaru jeu interesu da va{a bolest budepod kontrolom, ali i dràvii fondu zdravstvenog osigurawa.Su{tina je dakle, ako jedete zdravo majka }e mawe i}ina bolovawe pa je i ekonomskakorist od dobro kontrolisanebolesti. Dakle i poslodavcuje u interesu zbog radnika dadete normalno ide u vrti} ili u{kolu. A i majci zarada }e bitive}a pa ne}e u}i u situacijuda je bolest osiroma{uje zbogodsustva sa posla. Zato je svimava`no u ovom lancu da se o tomevodi ra~una kako dràvi tako iFondu zdravstvenog osigurawa.A profesori fizi~kog vaspitawamoraju da znaju da se ovojdeci zabrawuje kros. Za wih jeplivawe najboqe.• Kakvi su podaci Zdravstvenogcentra i ima li dovoqnokadra koji treba da sebavi ovim bolestima u narednomperiodu?Alergije se javqajusve ranije, pa iodoj~e moè da imadijagnozu astme ialergijske kijavice.Nije se promenilagenetika, a za wu supotrebne hiqadegodine, ali se promenilaokolina.Postoje nuklearneeksplozije, bombe sa osiroma{enim uranijumom,pu{ewe, aerozaga|ewe...Kao {to sam rekla brojlekara koji se bave alergologijomi pulmologijom je nedovoqanu celoj Srbiji. Hvala Bogu, danema isti broj dece obolele odmalignih bolesti, epilepsije,{e}era i uro|enih mana kao {toimamo broj obolele alergi~nedece. Pore|ewa radi u jednojsredwoj {koli ima jedan profesormuzi~kog vaspitawa, a popet je matemati~ara. Tako je isa ovom oblasti. A jednu slu`bu~ine prostor,oprema i kadrovi.Kadrovi su najva`niji.• Kakve su Va{e preporukeza roditeqe a kakveza decu {to se ti~e uzimawalekova i terapije?Preporuke za roditeqe suda prihvate bolest svog deteta,da se ne pla{e, da sara|uju sasvojim lekarem i da mu veruju.Da alergijsku kijavicu shvatekao bolest koja ako se ne le~imnogo remeti kvalitet ìvota,jer onaj ko ne di{e na nos udi{eprqav, hladan i suv vazduh. Aonaj ko di{e na nos unosi ~ist,vlaàn i topao vazduh u plu}a.• [ta biste Vi izdvojilikao prioritet za naredni period(nedostaje li oprema,edukacija…) ?U narednom periodu volelabih da i mi kao Bajina Ba{tapo{aqemo 30 dece u Be~i}e otro{ku na{eg grada (najteèbolesnike, a siroma{ne astma-ti~are).Ja znam da je umrodrug Tito, da je ukinuto samoupravqawe,ali o potomstvumoramo voditi ra~una. Nemoèmo se samo kleti u decu,a ne hvatati se za nov~anik.Uìce je grad koji odumire, pahajde ovo dece {to postoji i {tose ra|a da im pomognemo. Svetskidan astme je 6. maj i trebaloga je obeleìti tako da i prekomedija treba re}i da nije sramotabiti astmati~ar, jer od togaboluje Novak \okovi} pa mu nesmeta da bude najboqi, bolovaoje i Kenedi pa je bio predsednikAmerike. Kada sam se pre petgodina obratila jednoj lokalnojTV da obeleìmo dan astmeodnosno, Asthma day traèna mije neverovatna suma novca. Odtada sam za}utala. Mada znamda je “i ne~iwewe ~iwewe”.Bolesti ne leî kozje mlekoNaravno da je boqi gram preventive, negotona le~ewa. Treba izbegavati ono na {ta smoalergi~ni, jesti dosta vo}a i povr}a, pravilnose hraniti, odevati, pozitivno misliti kao i nepu{iti u prisustvu dece. Zatim, ~uvati se nadrilekara,sumwivih preparata, jer ove bolestine le~i bioenergija, ni kozje mleko. Javitise svom izabranom lekaru koji }e vas uputitistru~waku za va{e tegobe. Jer i izabranom lekaruje u interesu da va{a bolest bude pod kontrolom.• I na kraju ?Po{to nemamo rezervnigrad, ni rezervnu dràvu,u~inimo sve da na{ grad budegrad po meri ~oveka, odnosnodeteta.Postoji za decu De~ji dispanzer,tu se prvo javite, apostoji i De~je odeqewe uì~kebolnice sa odsekom pulmologijei alergologije. Svakog petkana telefon 561 255 lokal 381moète zakazati pregled svogdeteta. Sa druge strane ìce~u}ete predivni glas na{e sestreMilice.Dragica Cvijovi}13. maj 2011.

NEDEQA CRVENOG KRSTAДа нас буде више!Nedeqa Crvenog krsta obeleàva se od 8. do15. maja, a ovogodi{wi slogan je „Prona|itevolontera u sebi“. Povodom 8. maja svetskogdana Crvenog krsta i 135. godine postojawaCrvenog krsta Uìca prire|ene su mnogeaktivnostiPredsednik Crvenog krsta UìceZoran ]irovi}rojnim manifestacijama Crve-krst Uìce se prikqu~ioBniobeleàvawu svetskog dana, pa jetako u ponedeqak 9. maja prire|ensve~ani prijem za sve volontere,donatore i prijateqe Crvenog krsta,na kojem je istaknuto da je Crvenikrstu Uìce dobro radio u proteklojgodini.Narodna kuhiwa podelila jevi{e stotina obroka, dnevno 250, asve je finansirala Skup{tina Grada.Obroci su deqeni u Sevojnu i uCrvenom krstu Uìce. Deo pomo}idobijen je od Crvenog krsta Srbija,a preko Vlade Republike Srbije,{to je dovelo do u{tede buxetskognovca od ~ega su kupqeni lan~ paketi.Pomo} je dodeqena prema spiskovimadobijenim od Centra za socijalnirad, a nije izostala ni pomo}ugroènom seoskom stanovni{tvu.Crveni krst Uìce je po 18put realizovao akciju Paket zanovoro|enu bebu, sa motom „ Da nasbude vi{e“. Sve bebe ro|ene u nedeqiCrvenog krsta, (wih 44) dobile supoklon pakete. Akciji se prikqu~ilai Apoteka Uìce, koja je dala 50 paketaza bebe. Akcija "Jedan paketi}mnogo qubavi", koja se organizuje ve}20 godina, povodom novogodi{wihi boì}nih praznika, pored siroma{nedece na{eg grada obuhvatilaje i decu Kraqeva. Organizator oveakcije bio je Crveni krst Uìce idevet osnovnih {kola. Uz pomo}u~enika, radnih organizacija i donatoraprikupqeno je 712 paketi}a.Trgovinsko preduze}e Kvisko D.O.Opoklonilo je 78 novogodi{wihpaketi}a za socijalno ugroènu decuna{eg grada, a vrednost podeqenihpaketi}a iznosila je oko 800.000 dinara.Zoran ]irkovi} predsednikCrvenog krsta Uìce ponosnoisti~e:- Ta~nu evidenciju o broju volonteranemamo, jer za nas su svi kojisvojim angaòvawem, radom, trudom,i pa`wom pomaù rad Crvenog krsta,na{i su volonteri. Svi smo mi jednavelika porodica, a to potvr|uje i velikibroj prisutnih na proslavi.Na prijemu je veliku pa`wuizazvao nastup {kolskog orkestra"Orfej" iz Ravni, a podeqene su i nagradeza literarni konkurs na temu"Krv ìvot zna~i", kao i nagradeza likovna dela. Na literarnomkonkursu u kategoriji od prvog do~etvrtog razreda prvo mesto osvojioje Matija Pavi} (O[ SlobodanSekuli}), drugo, Duwa i Danka Ili}(O[ S. Sekuli}) i tre}e mesto IvaRistanovi} (O[ Kraq Petar Drugi).U kategoriji od petog do osmog razredaprvo mesto osvojila je Milenaântrak (O[ Stari Grad).Prvo mesto na likovnomkonkursu u kategoriji u~enika odprvog do ~etvrtog razreda osvojioje Igor Topalovi} (O[ Du{anJerkovi}), drugo mesto Lenka Gardi}(O[ Aleksa Dejovi}) i tre}e mestoIvana Raki} (O[ Aleksa Dejovi}). Ukategoriji od petog do osmog razredaprvo mesto osvojila je Kristina Simovi}(O[ Nada Mati}), drugo mestoVeqko Simovi} (O[ Aleksa Dejovi})i tre}e mesto Nevena Nikoli} (O[Du{an Jerkovi})Crveni krst je tokom NedeqeCrvenog krsta organizovao, gradskuakciju davawa krvi u dvori{tuCrvenog krsta, a regionalni kviz"[ta zna{ o Crvenom krstu" odrànje u Priboju. U subotu 14. maja bi}eodràna i promocija kwige „Ja samslobodno bi}e“, Milene ântrakvolontera Crvenog krsta.Z. \.Foto: Danilo Star~evi}BAJINA BA[TAСваки дан – добар данOO Crvenog krsta realizuje program humanih vrednosti pod nazivom„Za dobrotu svaki dan je dobar dan“ kojim je obuhva}eno oko 200 dece,u~enika od drugog do sedmog razreda osnovne {kole „Rajak Pavi}evi}“ izBajine Ba{te. U radionicama, koje se odràvaju dva puta sedmi~no razgovarase o toleranciji, li~nim i kulturalnim identitetima i po{tovawu razlika,nenasilnom re{avawu sukoba, diskriminaciji i stigmatizaciji, rodnojravnopravnosti, de~jim pravima i prevenciji. Na sprovo|ewu programa radevolonteri Crvenog krsta i prosvetni radnici.R.B.хроникаPOVODOM DANA POBEDEПодсећање на јунака са Сарића ОсојаNa Dan pobede nad fa{izmom – 9. maja, kraj spomenikaNeznanog junaka, a sada poznatog junaka Miloja Ze~evi}aokupili su se ~lanovi Gradske organizacije potomakaratnika 1912-1920. „Major Kosta Todorovi}“, Gradskeorganizacije SUBNOR-a, predstavnici Grada Uìce,Socijalisti~ke partije Srbije, Kluba tri i Udruèwaveterana ratova 1991-1999. godineZahvaquju}i „Vestima“, kojesu 15. aprila objavile napis„Heroj sa Sari}a osoja“, Uì~anisu saznali ko je Neznani junak, kojije brane}i grad Uìce 15. aprila1941. godine uni{tio nema~ki tenki poginuo, kome su Uì~ani 1974.Posle 70 godina odata je po{ta junaku Miloju Ze~evi}ugodine sve~ano otkrili spomenikna mestu wegove pogibije. Neznanijunak Aprilskog rata je seoski kova~i veliki rodoqub i patriota MilojeZe~evi} iz sela Lipovca kod Topole,koji je bio i u~esnik Prvog svetskograta, solunac.Posle parastosa, koji susluìli sve{tenici DragomirVidi}, Zoran Jankovi} i Mili}Dragovi}, poloèni su venci GradaUìce, Gradskog odbora potomaka„Major Kosta Todorovi}“ i Gradskogodbora SUBNOR-a i odata po{ta junakuMiloju Ze~evi}u, na ~ije je herojstvopodsetila Miqka Pil~evi},predsednik Gradskog odbora potomakaratnika „Major Kosta Todorovi}“.Ona je, izme|u ostalog, napomenula:- Posle 70 godina od Aprilskograta, a 37 godina od podizawa spomenikaNeznanom junaku, zahvaquju}ilistu „Vesti“, od 15. aprila ovegodine, saznali smo da je na{ Neznanijunak, koji je branio na{ gradod fa{ista, ovde uni{tio nema~kitenk i poginuo - je Miloje Ze~evi}...Obaveza nas potomaka i Grada Uìcaje da se ubudu}e, svakog 15. aprila,ovde okupqamo, odajemo po{tu ipodse}amo na Miloja Ze~evi}a, herojaAprilskog rata sa Sari}a osoja. Uime svih prisutnih, predlaèm Narodnommuzeju da se, uz finansijskupomo} Grada Uìca, u toku ove jubilarnegodine uredi ovaj prostor okospomenika kako to i zasluùje junakMiloje Ze~evi}...\.P.(Foto:I. Markovi})RAÂ KOD BAJINE BA[TEКомеморација страдалим цивилимаU selu Ra~a kod Bajine Ba{te odràn je komemorativni skup u znakse}awa na tragi~nu pogibiju desetorice civila iz Bajine Ba{te, koje su 1.maja 1944.godine zaklali ~etnici Du{ana Radovi}a - Kondora. Na spomen- obele`je poloèni su venci i cve}e RO SUBNOR-a i bora~kih organizacijaBajine Ba{te, Uìca, Zlatiborskog okruga i OO SPS-a, a na tragi~ni doga|ajdoga|aj pre 67 godina podsetili su Dragan Milivojevi} i Slobodan Vilotijevi}.R.B.Komemoracija u Ra~i13. maj 2011.

привредаSOCIJALNO – EKONOMSKI SPORAZUMКад се држава обавеже,а синдикат устеже…Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi}potpisao je 29. aprila Socijalno-ekonomskisporazum za ovu godinu sapredsednicima reprezentativnih sindikataQubisavom Orbovi}em i Branislavomânkom, kao i predsednikom Unije poslodavacaSrbije Neboj{om Atanackovi}em.Premijer je tim povodom izjavio da jezajedni~ki ciq potpisnika makroekonomskastabilnost, uz uvaàvawe zna~aja evropskihintegracija kao dugor~nog ciqa, za{ta je potrebano da svi u narednom periodudaju svoj maksimum.Sporazum je potpisan pred 1. maj,{to mu, kako je izjavio premijer MirkoCvetkovi}, daje dodatni socio-ekonomskizna~aj. Jeste da je Praznik rada sve vi{esimboli~ki praznik, ali ne}e vaqda isocio – ekonomski zna~aj Sporazuma bitiSporazum je potpisan pred 1. maj, {to mu, kako je izjaviopremijer Mirko Cvetkovi}, daje dodatni socio-ekonomskizna~aj. Jeste da je Praznik rada sve vi{e simboli~kipraznik, ali vaqda }e socio – ekonomski zna~aj Sporazumabar ovaj put biti malo ve}i od sibmoli~kogsimboli~ki?Sporazumom koji je stupio na snaguodmah (pojedine ta~ke vaì}e od 1. juna)predvi|eno je pove}awe cene radnog satasa 95 na 102 dinara, {to zna~i da }e minimalnacena rada od 1. juna iznositi 17.700dinara.Me|u 17 mera na koje se obavezalaVlada je i dono{ewe konkretnih mera zapodsticawe proizvodwe ulagawem u prioritetnesektore u iznosu od 35,4 milijardidinara i odobravawe preko 17,7 milijardidinara kreditnih sredstava Fonda za razvoj,kao i 4,6 milijardi dinara za otvarawenovih radnih mesta doma}im i stranim poslodavcima.Sporazum predvi|a i da Vlada obezbedisnabdevawe trì{ta po stabilnimcenama najzna~ajnijih ìvotnih namirnicai energenata, s tim da }e intervenisatiu slu~aju naru{avawa odnosa izme|utrì{nih cena ovih proizvoda i zaradazaposlenih.Poslodavci su se obavezali na redov-Grad Uìce - Broj stanovnika 79601, zaposleno 22273, ne radi 6500, penzionera 1961710 13. maj 2011.

no upla}ivawe doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe i da sa sindikatima osnivajusocijalno-ekonomske savete na nivouop{tina i gradova do kraja oktobra.Predsednik Ve}a samostalnih sindikataza vi{e op{tina Zlatiborskogokruga Petra{in Drulovi}, ina~e ~lanPredsedni{tva Saveza samostalnih sindikataSrbije, komentari{u}i potpisivaweSporazuma za „Vesti“ isti~e da se Sindikatobavezao da se u narednom perioduuzdràva od protesta, a Unija poslodavacadala je saglasnost za pove}awe cene radakao i da se poslodavci u narednom perioduPetra{in Drulovi}:- Kada pogledate statistiku,vide}ete da se smawuje i broj nezaposlenihi broj zaposlenih. Pitawe je {tase de{ava sa tim qudima, jer niti umireniti se odseqava toliko qudiuzdrè od otpu{tawa radnika.- Dràva se obavezala da }e stvaratiprivredni ambijent koji }e omogu}iti prihvatqivijeuslove rada preduze}a kako biposlodavci zaista mawe otpu{tali radnika.Me|utim, pomenuta sredstva nisudovoqna da bi bio uga{en „poàr“ u celojSrbiji. Pitawe je kako }emo se mi na nivouOkruga sna}i, koliko }emo imati koristi ikoliko }emo zahvatiti tih sredstava, jer dosada je bilo, „ko brì devojci, wegova devojka“,-kaè Drulovi}.Vlada je tako|e obe}ala i da }e onimakojima radni sta` nije bio povezan od2004. do 2011. godine biti povezan i da susredstva za to opredeqena. Me|utim, ovaodredba Sporazuma jo{ uvek nije do krajadefinisana, pa se jo{ uvek ne zna na koga seodnosi: da li samo na radnike u dràvnimpreduze}ima i u preduze}ima koja su privatizovanaa u kojima je raskinut kupoprodajniugovor pa je sada ve}inski vlasnik kapitalaAkcijski fond.- Nepovezani radni sta` ~ini mi seda je jedan od najizraènijih problema uceloj Srbiji. U proteklom periodu, sindikatje utro{io mnogo energije u wegovomre{avawu. Na primer, otvoreno je pitawe{ta sa radnicima iz onih preduze}a kojasu oti{la u ste~aj, bilo kao dru{tvena iliprivatizovana. Nadam se da }e ove dilemebiti razre{ene u narednih petnaestak dana,kaè Drulovi} i dodaje da je dobro {to radnicimogu da overe zdravstvene kwiìceukoliko im poslodavci uplate doprinoseza ovu godinu, bez obzira na dug koji imaju uovoj oblasti iz ranijeg perioda.Iako se za Sporazum ne moè re}i daje „sindikalna pobeda“, svi se slaù datrenutno na politi~koj, privrednoj i sindikalnojsceni Srbije nema boqeg re{ewaza brojna goru}a pitawa. Ali kao i mnogoхроникаputa do sada, tek }e praksa pokazati wegovurealnu efikasnost. Drulovi} se nadada }e zahvaquju}i Sporazumu na podru~juZlatiborskog okruga bar polovina od 3.000biv{ih radnika uspeti da poveè sta`, kaoi deo od onih 300 koji nisu mogli zbog togada odu u penzijuSindikati imaju obavezu da prateprimenu Sporazum. Dosada{we iskustvoposle potpisivawa sli~nih dokumenata nedaje mnogo nade za optimizam. Sindikalniprvaci pak tvrde da po{to je ovo predizbornagodina postoje objektivni {anse dase najve}i deo potpisanog Sporazuma realizuje.Da je situacija u privredi sve teàgovori i trend smawewa ukupnog broja zaposlenihna podru~ju Zlatiborskog okrugakoji je nastavqen i u pro{loj godini. Tajbroj u odnosu na 2009. godinu mawi je za 3043radnika, me|u kojima je vi{e od tre}ine izneposredne proizvodwe.Primera radi, 1990. godine na podru~juZlatiborskog okruga bilo je ukupno 105.500Nova Varo{- Broj stanovnika 18023, zaposleno 2.766, ne radi 2.634, penzionera 4.833zaposlenih, a u decembru pro{le 59.584.Broj zaposlenih skoro je prepolovqen, ame|u onima koji su ostali bez posla najvi{eje industrijskih radnika. Te 1990. godineradilo je 56.300, a pro{le samo 14.811 industrijskihradnika.Evo kako Petra{in Drulovi} komentari{enare~eni trend:- Ovo su paradoksalni podaci koji govoreda je tranzicija kod nas najvi{e pogodilaprera|iva~ku industriju. Istovremeno, utom periodu bilo je izvesnog zapo{qavawau dràvnim preduze}ima. Veoma je bolnoi to {to sada Uìce ima 5.174 industrijskaradnika, {to je mawe nego {to je „Prvipartizan“ zapo{qavao pre 20 godina. Ovipodaci zabriwavaju tim vi{e kada se znada u ovom periodu nije bilo, a nema ninagove{taja, novih investirawa u na{emkraju. Politi~ari su obe}avali ulagawa,ali svoja obe}awa nisu ispuwavali.Sagledavaju}i situaciju u Zlatiborskomokrugu, prema podacima kojimaraspolaè Sindikat, u Uìcu je „stabilnija“situacija u odnosu Priboj, Prijepoqe,Novu Varo{ i Sjenicu. Tako je op{tina NovaVaro{ 1990. godine imala 4.228 industrijskihradnika, a u decembru pro{le samo632.Zabriwavaju i podaci o broju penzionera.Samo Uìce i Ariqe imaju vi{e zaposlenihnego penzionera. U Novoj Varo{iima 4.833 penzionera, na evidenciji 2.634nezaposlenih, dok je ukupan broj zaposlenih2.766, od kojih novi proizvod stvaraju samo632 radnika.Drulovi} isti~e da je na podru~juZlatiborskog okruga u decembru pro{legodine bilo 69.018 penzionera, {to je za9.434 vi{e od ukupnog broja zaposlenih, dokje u odnosu na broj industrijskih radnika~etiri puta vi{e.-Nemamo mi mnogo penzionera, ve} malozaposlenih, a pogotovu onih koji stvarajunovu vrednost i koji izdràvaju i penzionerei nezaposlene kojih je na podru~ju Okrugazakqu~no sa decembrom pro{le godinebilo 36.000. Zapravo, imamo obrnutu ekonomiju,izvr{ili smo deindustrijalizacijuove regije i Srbije uop{te. Bez novih investicijasituacija }e biti sve lo{ija. Iakobude ulagawa, stawe se ne moè promenitipreko no}i, bi}e potrebno da pro|e nekolikogodina, kaè Drulovi} i nagla{ava dai podaci o broju nezaposlenih ne odraàvajupravo stawe, jer se kao nezaposleni danasvode samo oni koji su na evidenciji Nacionalneslu`be za zapo{qavawe.-Kada pogledate statistiku, vide}eteda se smawuje i broj nezaposlenih i broj zaposlenih.Pitawe je {ta se de{ava sa timqudima, jer niti umire niti se odseqavatoliko qudi. Zapravo, veliki broj qudise ili bri{e sa evidencije nezaposlenihili se ne prijavquje u Nacionalnu slu`buzapo{qavawa, ve} sami obijaju pragovefirmi i traè posao.Rada Popovi}Zlatiborski okrug – Broj stanovnika 296.858, zaposleno 59.584, ne radi 36.000,penzioneri 69.01813. maj 2011.11

IMPOL SEVAL A.D. SEVOJNOпривредаПроизводња већаод планиранеGeneralni direktor Impol Sevala Ninko Te{i} kaè da seposlovawe fabrike u prvom kvartalu moè oceniti kao uspe{no.Me|utim, u aprilu se beleì pad tra`we na trì{tima zaproizvodima svih vaqaonica u Evropi tako da Te{i} smatra daje to po~etak novog poglavqa svetske ekonomske krizeSPECIJALNA BOLNICA„ÎGOTA“Конгресфизијатара СрбијеУ Специјалној болници „Чигота“ на Златибору од 19. до 22.маја биће одржан 11. Конгрес физијатара Србије са међународнимучешћем.На конгресу ће бити презентовано 176 радова али иорганизована предавања најеминентнијих предавача из Србијеи земаља Европске уније која покривају различите областифизикалне медицине и рехабилитације.Р. В.prvom kvartalu ove godineU Impol Seval je ostvarioproizvodwu od 14.945 tona i uodnosu na planiranu ve}a je za2,43 odsto. Ukupan izvoz u prvatri meseca je 29.830.000 eura.Prose~na bruto zarada 710zaposlenih u Impol Sevalu uovom periodu je 70.676 , odnosnoneto - 50.386 dinara. Generalnidirektor Impol Sevala NinkoTe{i} kaè da se poslovawefabrike u prvom kvartalu moèoceniti kao uspe{no.-U ovom periodu ostvarenaproizvodwa ve}a je od planirane,a finansijski rezultat jepozitivan. Sveukupno, moèmobiti zadovqni onim {to smopostigli u prvom kvartalu.Ono {to u ovom momentu zabriwavajeste da je u aprilu do{lodo pada tra`we za na{improizvodima i taj pad tra`weose}a se na svim trì{tima, anajizraèniji je na trì{timaItalije i Nema~ke. Pad tra`wenije samo slu~aj Impol Sevala,ve} svih vaqaonica u Evropi.Neki analiti~ari kaù da naovo uti~e situacija u Japanu, adrugi smatraju da su se na evropskomtrì{tu pojavile ozbiqnijekoli~ine traka i limovaiz Kine. Moje mi{qewe je daje ovo po~etak novog poglavqasvetske ekonomske krize.U svakom slu~aju, moramopratiti {ta se doga|a, odnosnogledati u kom pravcu se sve ovokre}e i u zavisnosti od togapreduzimati odre|ene mere, paizme|u ostalih i nivo cena preradekoji smo dostigli u zadwimmesecima korigovati na dole– kaè Te{i}.Po wegovim re~ima, svidrugi fabri~ki poslovi, posebnorealizacija investicija, odvijajuse onako kako je planiranoi u najboqem mogu}em redu.- Krajem 2010.godine donelismo odluke o ulasku u investicijeod 26 miliona eura. Realizacijapojedinih investicijaje po~ela, a najve}a je Linija zabojewe ~ija je vrednost oko 15miliona eura. Za ovu investicijusmo potpisali Ugovoresa isporu~iocima opreme i od1. februara su po~eli da tekurokovi. Rok za zavr{etak oveinvesticije je 18 meseci. Ostaleinvesticije se odnose namodernizaciju postoje}e opremeu ciqu dobijawa ve}e pouzdanostiu radu opreme i jo{ boqegkvaliteta na{ih proizvoda. ZaNinko Te{i}sada radimo po planu investicijakoje smo usvojili i tu nemamonekih ve}ih problema. Jedino{to nam stvara probleme jedobijawe dozvola i saglasnostiod ministarastava. Tu je malousporenija procedura, ali nadamose da }emo i to prevazi}i,-isti~e Te{i}.Osvr}u}i se na privredniambijent u Srbiji, direktorNinko Te{i} kaè da je on idaqe veoma lo{ i da ponekaddeluje deprimiraju}e.- Uvek isti~emo da oddràve ne o~ekujemo pomo} uvidu nekog nov~anog davawa,jedino {ta traìmo je ure|enprivredni ambijent. Potrebnoje prvo sprovesti „giqotinupropisa“, sa ~ijom se realizacijompo~elo i odustalo. Ve}inapodzakonskih akata koji se donosesu nejasni i neprimenqivii ostavqeni dràvnoj administracijida ih tuma~i na na~inkako to oni misle. Administriraweu Srbiji je ogromno, usporavarad privrednih subjekata ipove}ava korupciju koja je i beztoga velika. Privredni subjektimoraju da budu odgovorniji zasvoje postupke i mora se poslovnimoral podi}i na vi{i nivo,-zakqu~uje Te{i}.R. V.12 13. maj 2011.

сусретU@IÂNKA SAWA DESPOTOVI], STUDENTKIWAJAPANSKOG JEZIKA I KWI@EVNOSTIЈапан – обрнута СрбијаNemoj da brine{, u Japanu je sve isto kao u Srbiji. Samopotpuno obrnuto. Ova tvrdwa kojom je jedan na{ ~ovekohrabrio studenta koji se pripremao na daleki put u Japan,najboqe opisuje tu daleku pacifi~ku zemqu, kaè za „Vesti“Uì~anka Sawa Despotovi}, koja je po~etkom godine dvameseca boravila u Japanu, a vratila se samo 10 dana prerazornog zemqotresa- Zaista je sve obrnuto, od toga daoni satarom seku povr}e, a obi~nim noèmmeso, preko kulturnih razlika, radnihnavika, discipline. Istina je da su Japancita~ni kao sat. Sve funcioni{e brzo,sve je ure|eno, disciplina je neverovatna,ispri~ala je Sawa, studentkiwa ~etvrtegodine japanskog jezika i kwièvnosti uBeoradu.Poznanstvo na UniverzijadiSvoje budu}e doma}ine Sawa je upoznalana Univerzijadi u Beogradu. PorodicaKitagawa – otac Kazuja i majka Akiko do{lisu u na{u zemqu kako bi gledali svog starijegsina Soi}ira na premijernom takmi~ewuu inostranstvu. Kao volonterka na UniverzijadiSawa se radovala poznanstvu sawima jer je imala priliku da pri~a na japanskomsa qudima kojima je to materwi jezik.Simpatije su bile obostrane, ona je wimapri~ala o na{oj kulturi i na~inu ìvota.Definitivno ih je pridobila kada su ~ulida je zanimaju japanski borila~ki sportovii da je u Beogradu i{la na ~asove drevneve{tine nin|ucu. Usledio je poziv da do|eu Japan pre nego {to diplomira.- Oni su u~inili ne{to zaista lepoza mene, tim gestom postali su moji prijateqiza ceo ìvot. Posebno je velika~ast kada znate da Japanci ako neko ìvisa wima odre|eni period, tu osobu smatrajuza najmla|eg ~lana porodice. Tako da su mioni, po wihovim tradicionalnim obi~ajimakao otac i majka, kaè Sawa.Za dva meseca koliko je provela uJapanu, imala je priliku da doìvi kakoPraznici odraslih, lutakai isterivawa zlih duhovaPraznici koji su se proslavqaliu Japanu za vreme Sawine poste,ostavili su veliki utisak na wu. Zavreme Nedeqe odraslih svi qudikoji te godine postaju punoletni (pune20 godina) slave ro|endan u istidan. Devojke obla~e kimono, momcisve~ana odela i svi zajedno u~estvujuna paradi. Zanimqiv je bio i festivallutaka na kome su ène izlagaleprelepe lutke od porcelana, tkaninai papira. Te lutke ène nasle|uju odmajki, u svakoj porodici imaju svojkutak, pravi mali oltar gde se pale{tapi}i. Lutke simbolizuju poloàjène u dru{tvu. Tradicionalno se organizujei dan isterivawa zlog duha,gde jedan od u~esnika stavi masku|avola, a drugi ga ritualno ~isti.13. maj 2011.funkcioni{e jedna tipi~na savremena japanskaporodica, da iskusi wihovu ~uvenubrzinu i istrajnost i vidi kako gusto naseqenigrad moè da izgleda prazno u vremeradnog vremena.- U porodici u kojoj sam boravila imadvoje dece. Stariji sin Soi}iro i mla|iRjunosuke. Obojica studiraju evropskoma~evawe sa sportskim menaxmentom. Ve}pri samom izboru studijske grupe vidi sekako oni misle na budu}i posao. Evropskoma~evawe nije dovoqno razvijeno u Japanui oni su to izabrali jer nemaju mnogokonkurencije u toj oblasti, objasnila jeSawa.Sawa i Akiko kod spomenika ratnikuOtac je biznismen ili kako Japancikaù sarariman, a majka od trenutka kada jerodila prvo dete prestala je da radi, i odtada se iskqu~ivo brine o porodici.- Tradicija je takva, Japanke jednostavnobiraju da li }e da grade karijeru ili dase brinu o ku}i i porodici. Tamo se i daqeneguju konfu~ijanski odnosi bez obzira namodernizaciju. A to podrazumeva da se qudiprvo po{tuju na osnovu broja godina, i ocuse pruà ve}e po{tovawe. Oni u odnosu nanas, svojim roditeqima prilaze sa ve}impo{tovawem, nisam ~ula da se sva|aju i suprotstavqaju,a najve}a sramota i nevaspitaweje re}i „ne“. To je posebno dru{tvo imislim da to vi{e nigde na svetu nema.Sawa je doìvela spoj tradicionalnogi modernog u kulturi, po ~emu je Japan ipoznat. Imala je priliku da oseti kako je toìveti u savar{eno urbanizovanoj sredini,gde je sve robotizovano, gde sat moètenavijati po super brzim vozovima koji qudeprevoze iz obli`wih mesta do Tokija, kojije poslovni centar.Iz brzog ìvota koji prakti~nofunkcioni{e bez gre{ke i „na dugme“ vinuloih je putovawe u japansko selo.- Videla sam divna mesta, i{li smo uTradicionalno i moderno:zen hram i tokijska kulahram Niko posve}en {ogunu koji je ujedinioJapan, to je i riznica ìvotiwa i biqaka.Put koji do tamo vodi je okruèn je drvoredomkedrova. Pokazali su mi drvo koje je staro500 godina, a ima ih dosta tristogodi{wih.Videla sam i japanske okrugle ma~ke. To jeu stvari onaj Japan koji znamo iz pri~a osamurajima, se}a se Sawa.Glasno smejawe - nepristojnoPrema Sawinim re~ima, weni doma}inisu veoma fleksibilni qudi i tokom boravkakod nas po{tovali su na{e obi~aje,na~ine ishrane, pa su ~ak opona{ali i na{na~in opho|ewa.- S lako}om su prihvatili na{eobi~aje, jeli su na{u hranu, veselili sekao mi. Dok su bili ovde nisam primetilate velike kulturolo{ke razlike, jer su seoni trudili da ne odska~u od na{e sredine,ispri~ala je Sawa.Ona je uo~ila jo{ jednu suprotnost uodnosu na nas. Gestovi kojima pokazujemoda èlimo da se zbliìmo sa nekom osobom:glasno smejawe, prisnost, neposrednost, uJapanu se smatraju nekulturnim.- To mi je na po~etku bilo te{ko daprihvatim, a kasnije sam se navikla. Wimaje jako drago {to su imali priliku da poseteSrbiju, veoma im se dopala. Jedino {to imsmeta je ta lo{a infrastruktura, jer su oninavikli da brzo ìve.I na~in zabavqawa u Japanu je potpunodruga~iji.- Mladi ne izlaze kasno, nema pijanki,ùrki, ve} uve~e odlaze u gejm centre, kojirade do 22 sata. Provod izgleda ovako:svako ima svoju ma{inu na kojoj se igra.Mislim da je to posledica naviknutosti nate ma{ine, pa se i zabavqaju na taj na~in.Meni takav izlazak nije prijao.Ono {to se Sawi najvi{e svidelo u tojdalekoj zemqi je qubaznost qudi i spremnostda pomognu u svakom trenutku.- Japan me je nau~io da ni{ta olako neodbacujem i da ni{ta nije potpuno dobro nipotpuno lo{e. Oni se ne predaju negativnimmislima. Pa i sada kada im je te{ko poslezemqotresa kaù: „dobro nam je, vodu uvozimo,hranu dobavqamo sa juga, za pola godinesve }e biti isto kao pre.Nela Tomi}13

друштво- Mijastenija gravis jete{ka slabost mi{i}a. Prvesimptome sam osetila kaodevetnaestogodi{wakiwa. Desilose da sam u najve}oj ìvotnojsnazi shvatila da ne mogu izku}e da iza|em. Se}am se da mi uto vreme lekari nisu verovali.Ja im kaèm da ne mogu uz stepenice,ne mogu niz stepenice,ne mogu da se umijem, kapci su mipali. A oni na to kaù „ti simulira{,iza|i napoqe“, po~iwesvoju pri~u Kosa.-Tada sam i po~ela da vidimduple slike, a sada sam potpunonaviknuta na wih. Tih prvih godinakada je oboqewe otkrivenovi{e vremena sam provodilau bolnici u Beogradu nego kodku}e u Ariqu. Pola meseca sambila u svojoj ku}i, a onda narednih{est meseci na Neurolo{kojklinici u Beogradu. Tamo senaviknem na jedan na~in ìvota,tu mi je krevet, pored natkasna,i to je sve. A kad do|em ku}i otvaramormane i fioke, ne moguda poverujem da sam opet u svomdomu. Bila sam mlada, ubijalome to. Qudi nisu razumevali,kruìle su razne glasine. Znateone seqa~ke pri~e „ko zna od~ega Kosa boluje“. A kada samimala operaciju koja je obuhvatalaceo grudni ko{, narodkaè „boluje od raka, samo su jezatvorili i otvorili“. To mi jesmetalo, bila sam mlada, a sadaje to vreme iza mene.Sada terapije primamjednom mese~no i moram svakiput da putujem za Beograd. Veomasu naporne, posle 10 danapovra}am, ne mogu da jedem. Zakunemse da vi{e ne}u i}i, alikada do|e vreme za slede}u,kaèm sebi – ’ajde jo{ ovaj put.Pravi lek za moju bolest nepostoji, a terapije odràvajustawe. Gotovo 15 godina samprovela na Neurolo{koj klinici.Za lekare i sestre sam kao~lan porodice i doìvqavajume kao psihi~ki najstabilnijegpacijenta. Zato sam podr{kadrugim pacijentima, jer ne}uda odustanem. Sestre mi kaù,ISPOVEST KOSE ALEMPIJEVI], @ENE OBOLELEOD MIJASTENIJE GRAVISТреба прихватити оношто живот наметнеKada su pre 25 godina Kosi Alempijevi} (44) iz Ariqadijagnostifikovali retku bolest mijasteniju gravis za wu je tozna~ilo prestanak dotada{weg bezbri`nog ìvota. [ok od saznawada vi{e ne}e mo}i da se bavi sportom, takmi~i na vatrogasnojsekciji bio je samo prva reakcija. Usledile su godine borbea odustajawe i malodu{nost, kako sama kaè, nikada nisu bilewen stil. Ovo je wena pri~a„e da su nam svi pacijenti kaoti“. Ina~e, lekari i sestre saNeurolo{ke mi mnogo pomaù,znaju da ìvim od penzije od 10hiqada. Pla}aju mi neka snimawa,kupuju {ta mi treba doksam u bolnici, peru ve{. Sre}aje {to mogu uvek da ih pozovem,ne treba mi uput ukoliko trebahitno da do|em. Kada sam pala ubolnici, sestre su plakale.Neki moji prijateqi kojiboluju od ove bolesti se pla{eda iza|u iz ku}e jer moè daim se desi da padnu. A ja imkaèm: mogu da padnem i u ku}i,pa za{to bih se onda pla{ilada iza|em? Zadovoqna sam daostane ovako i da ne bude gore.Ne predajem se bolesti i kadapadnem, trudim se da sama ustanemi da sama sebe posluìm uku}i, koliko mogu. Negovateqicaide u prodavnicu, pomaùmi prijateqi, ali se trudimda {to mawe optere}ujem qudeInvalidi ne izlaze iz ku]eU Ariqu ìvi 70 registrovanih osoba sa invaliditetom.- Ja sam aktivna u udruèwu invalida „Impuls“. Nas petorodolazimo redovno u udruèwe, a ve}ina ne izlazi iz ku}e. Jasam poku{avala i posredstvom medija da ih animiram, kaèm imhajde zajedno kolicima da pro|emo kroz grad, ali oni se pla{eda iza|u. Veoma te{ko ìve invalidi u Ariqu, prakti~no nigdene postoji rampa, rekla je Kosa.Svoje termine u udruèwu imaju razli~iti stru~waci -logoped, defektolog, terapeut koji radi sa starijima.- Ipak je odjek slab. Deca sa posebnim potrebama dolazeredovno, ali problem su stariji. Iako lekarka moè da im pomogneoko raznih prakti~nih stvari, oni se pre odlu~uju da ostanukod ku}e, ispri~ala je Kosa.Ona tvrdi da je edukacija potrebna i invalidima i predstavnicimaop{tinske i socijalnih ustanova.- Invalidima treba da se posveti prava pa`wa, a meni se~ini da da se kod nas ta pri~a forsira samo zbog EU, a ne zato{to je nekome zaista stalo. Treba napraviti selekciju i odreditiko je ugroèn, jer mi invalidi smo ~lanovi ovog dru{tva, a~esto nemamo kome da se obratimo.KOSA ALEMPIJEVI]: Kada sve olista i ozeleni, prolaznici se pitaju~ija je ono ku}ica u cve}u.Ove pri~e deo su projekta Udruèwa distrofi~araZlatiborskog okruga „Informacijom ka inkluziji“, koji jefinansijski podràlo Ministarstvo kulture i medija RepublikeSrbije. List „Vesti“ i Radio Uìce su medijskipartneri Udruèwa distrofi~ara u Uìcu14 13. maj 2011.

друштвоê[]e obolevaju @eneMijastenija gravis je bolest koja se ispoqava slabo{}umi{i}a koja se javqa u epizodama, a uzrokovana je gubitkom ilidisfunkcijom receptora za acetilkolin, va`nog za kontrakcijumi{i}a. Gubitak acetilkolinskih receptora nastaje tako {todolazi do reakcije imunolo{kog sastava protiv wih i stvarawaantitela koji ih uni{tavaju. Mehanizam koji pokre}e ovu reakcijuje nepoznat. Bolest je ~e{}a kod èna, a naj~e{}e se razvijaizme|u 20. i 40. godine. Simptomi su spu{ten kapak, dvoslike imi{i}na slabost. Simptomi se mewaju tokom dana, a mogu bitiisprovocirani optere}ewem. Javqa se i oteàn govor, oteànogutawe i slabost udova.oko sebe. Osim osnovne bolestidijagnostifikovan mi je i lupus,vaskulitis, neuropatija.De{ava se da lekove koji su miranije pomagali, vi{e ne mogu dapodnesem. Za lupus se ne zna gde}e da udari, da li na jetru, koùili ne{to tre}e. Zato ne smemda zaka~im ni malo sunca, pakada ne mogu napoqe qudi dolazekod mene. [alim se da je kodmene kao na autobuskoj stanici,uvek nekoga ima, a meni dru{tvoprija. Pri~amo, {alimo se, samone volim da pri~am o bolesti.Navikla sam da se nosimsa bole{}u i mislim da trebaprihvatiti ono {to ti ìvotservira. Do sada su mi nebrojenoputa radili pre~i{}avawekrvi. Jedan dan je ovako, jedanonako, i to je moja svakodnevica.Nau~ila sam sama da sesnalazim. Moja majka ìvi naselu, i nikada nisam htela daje optere}ujem bole{}u, jer samznala da ne moè da mi pomogne.U vreme inflacije nisam imaladovoqno novca za terapije pasam skupqala po gradu, dovijalase na razne na~ine.Trudim se da mi ku}a budeuvek ~ista. Imam svoje specijalnetaktike, koji poloàj dazauzmem da mi ne bude te{ko,i ~istim. Oboàvam cve}e, majje moj mesec. Kada sve olista iozeleni, prolaznici se pitaju~ija je ono ku}ica u cve}u. I zanegu cve}a imam posebne na~ine,qudi mi se smeju. Puze}i iskopamrupicu {rafcigerom isadim cve}e. Jedva ~ekam lepovreme da sednem na trotoar isadim.“BAJINA BA[TAБора са Црквеног брдаBora Milutinovi} ne zaboravqa zavi~ajkraj Drine - Sportski centar u BajinojBa{ti nosi}e ime „Bra}a Milutinovi}”Ponosni na svoje slavne fudbalske zemqake Bajinoba{taninastoje da im se na dostojan na~in oduè. Kada se Srbija plasiralana Mundijal u Ju`noj Africi, u znak zahvalnosti svomsugra|aninu Milanu Jovanovi}u – Lanetu, na prilazima BajinojBa{ti osvanula su dva bilborda. A po slavnoj bra}i Milutinovi},Milo{u, Miloradu i Veliboru Bori, u gradi}u na Drininameravaju da nazovu gradski Sportski – centar, jednom odnajlep{ih sportskih zdawa u Srbiji sa terenima za sve sportovei pomo}nim terenom sa ve{ta~kom travom. Planira seotvarawe muzeja koji }e trajno ~uvati uspomenu na legendarnu„plavu ~igru“ Milo{a, wegovu bra}u Milorada i Boru i sluìtiDiskriminacija ]e uvek postojatiMarija Karadarevi} sa cerebralnomparalizom ìvi odro|ewa. Zaposlena je u slu`bi988. Kada je re~ o diskriminaciji,imala je razli~ita iskustva.- U osnovnoj {koli je bilodobro, ali u sredwoj ekonomskojsam se susrela sa nerazumevawemvr{waka, izbegavalisu me. Na poslu su me dobroprihvatili, trebalo je malovremena da se naviknu, a sadaje sve normalno. Pomaù mikada je zima, jer hodam uz pomo}{etalice. Generalno, sadaje za decu sa invaliditetomboqa situacija nego kada samja odrastala, ali mislim da }eneki vid stigme uvek postojati,ispri~ala je Marija. Wen kolegaVlade Milosavqevi} potvrdioje da je Marija u kolektivu lepoprihva}ena.13. maj 2011.MARIJA KARADAREVI]- Mi za ove tri godine,koliko Marija radi sa nama,i ne obra}amo pa`wu na weninvaliditet, jer se to u svakodnevnomposlu i ne prime}uje.Imam i drugara sa invaliditetomi ni{ta mi nije neobi~no.Mislim da su invalidi dobroprihva}eni u na{em gradu i danisu marginalizovani, rekao jeVlade Milosavqevi}.Ina~e, Marijin radni statusjo{ nije re{en, ve} nekolikogodina radi po ugovoru naodre|eno vreme, a u kolektivuse ne vodi kao osoba sa invaliditetomjer aktuelni Zakon ozapo{qavawu osoba sa invaliditetomjo{ nije bio donet kadaje ona primqena.Nela Tomi}B. Kuzmanovi}Bora Milutinovi} i Zlatan Jovanovi} na prijemu u SO Bajina Ba{takao putokaz mladim generacijama sportista. Obnovqena je prenekoliko godina inicijativa da se Bora Milutinovi} proglasiza po~asnog gra|anina Bajine Ba{te, {to je uvaènog fudbalskogstru~waka posebno obradovalo. Jer, Bora je svuda gde jeradio isticao da je iz Bajine Ba{te, Srbin sa Crkvenog brda.- Bajina Ba{ta je ne{to posebno u mom ìvotu. Ja nikadnisam propustio nijednu priliku da to istaknem. Brat Miloradose}a se kao deo rodnog grada, a takav ose}aj imao je i pokojniMilo{. I na{e porodice oboàvaju ovo lepo mesto sa Drine.Predlog za po~asnog gra|anina me je ujedno iznenadio i obradovao.U~ini}u sve da i daqe reprezentujem svoj grad u kome ìvina{a sestra Milka i brojni prijateqi. Bi}e to obaveza da pomognemi na druge na~ine i ja }u se potruditi da je ispunim – kazaoje Bora Milutinovi} na nedavnom prijemu kod predsednikaop{tine Bajina Ba{ta Zlatana Jovanovi}a. - Dogovorili smo seda nam Bora bude gost 25. jula kada }emo na sve~anoj sednicipovodom Dana op{tine, uru~iti mu Povequ po~asnog gra|aninaBajine Ba{te – kaè Jovanovi}.R. Blanu{a15

a Visoko poslovno – tehni~kojN{koli strukovnih studija u okviruproslave Dana studenata organizovanesu brojne aktivnosti kojimase promovi{e kvalitet {kolovawaali i poboq{awe studentskog ìvotai van{kolskih aktivnosti.U ovoj generaciji studenatamladi su napravili napredak u raduStudentskog parlamenta rekao je naSve~anoj akademiji \or|e Forst,predsednik parlamenta. Nabrajaju}iaktivnosti istaknuta je saradwa saLokalnom i Regionalnom kancelarijomza mlade, pokretawe inicijativaoko novog ~asopisa, sportskihsusreta, dru{tveno korisnog radasa ciqem unapre|ewa studentskogìvota u svim segmentima.Pomo}nik direktora za nastavuMilovan Milivojevi} govorioje o novim mogu}nostima u obrazovawui usavr{avawu, {ta {kolakoja je jedna od boqih u sistemu obrazovawapruà i kakve su wenemogu}nosti. Jer su kolektiv i sveslu`be uloìle su zna~ajan naporda se formiraju studijski programikoji }e omogu}iti ~etvrtu godinu{kolovawa.- Sada imamo trogodi{wu{kolu sa {est semestara a formiralismo novih sedam studijskihprograma koji su trenutno u faziakreditacije. Velike su mogu}nostikoje se nude u domenu tehnike,menaxmenta, ekonomije… O~ekujemoda }emo dobiti akreditacije zaspecijalisti~ke studije informatike,gra|evinarstva, proizvodnogma{instva tako da }e svi oni kojièle kroz nove predmete imatimogu}nosti da usavr{e svoje znawei da ga upotpune ukoliko ve} rade.-Napravqen je i elaborat menaxmentturisti~kih destinacija a takva ponudabi}e interesantna studentimakoje interesuje ekonomija i turizam.A specijalisti~ke studije menaxmentanamewene su onima koji vole biznis, upravqawe koji imaju interesda u~estvuju u poslovnom ìvotu.Aktuelan je i deo koji se odnosi naza{titu ìvotne sredine i bezbednostii zdravqa na radu tako da su tukreirana dva studijska programa koja}e potspe{iti ne samo obrazovawe una{em kraju nego i privredu.- Ambicija kolektiva je dapostanemo jedna od vode}ih visokih{kola u Srbiji. U tom kontekstu verujemda }e i mladi qudi koji tek dolazeu ovu {kolu poboq{ati kvalitetstudentskog ìvota. A mi kao wihovipredava~i osim preno{ewa znawatreba da stvorimo kvalitetne mladequde koji }e biti osnov za razvojprivrede i poboq{awe kvalitetaìvota, isti~e Milivojevi}.Strukovne studije u svom obrazovawuakcenat daju prakti~nojобразовањеVISOKA POSLOVNO – TEHNI^KA [KOLA STRUKOVNIHSTUDIJA U@ICEКреирати кадрове за посаоFormirano je sedam novih studijskih programa za specijalisti~kestudije koji su u fazi akreditacijeStudenti na dodeli zahvalnicaza doprinos u radu studentskogparlamentaprimeni znawa, dok specijalisti~kestrukovne studije po obimu su nivoafakulteta jer traju ~etiri godine,ali to nisu akademske studije. Studentisa ove {kole prelaze i nafakultete gde moraju da polaùodre|enu razliku u ispitima. Alinovi programi koje su kreiraliomogu}i}e novim generacijama daimaju veoma malu razliku do sticawatitule akademskog nivoa.- Prioritet na{ih studija jesticawe prakti~nih znawa i po tomosnovu predmeti su koncipirani kaprakti~nim problemima. Zato na{istudenti nalaze posao direktno uprivredi ili poslovnim sistemimai pokazuju zavidne rezultate. Na{aambicija je da poboq{amo taj aspektjer okruèwe nezavisno odvlasni{tva od mladih qudi o~ekujupuno, odnosno da su odmah spremnida rade, dodao je na{ sagovornik.Zato se kroz prakti~nu nastavutrude da studentima priblièrealne situacije, a od privredeo~ekuju korisne sugestije koje seodnose na obrazovne profile. U narednomperiodu tim povodom bi}eorganizovani i okrugli stolovi koji}e stru~no biti fokusirani kao {toje na primer, za odsek ma{instvaneophodno da u~estvuju stru~waci izmetalskog sektora. U planu je dakle,skup koji }e podràti tehniku kojaje osnov za razvoj dru{tva a to jeprilika i da se promovi{u buxetskamesta na ovoj {koli. Ciq je kreiratikadrove za posao tako da {kola ubudu}nosti treba da obezbedi mestaza najboqe studente.O zna~aju ove {kole govori ipodatak da se ve} duì niz godinaorganizuju i Dani otvorenih vratakojima èle da pribliè studijskeprograme ne samo sredwo{kolcimakoji biraju svoj budu}i poziv ve} iwihovim roditeqima. Pa su im timpovodom u {koli bili gosti iz sredwih{kola.Mr Milivojevi} naveo je daMr Milovan Milivojevi}, pomo}nik direktora za nastavu, \or|e Forst, predsednik Studentskogparlamenta i Marija \uri~i} iz Studentskog parlamentaSa sve~ane akademijeje deo sredwo{kolca bio izuzetnozainteresovani za programe koji senude ali da je bilo i pitawa kojanisu ohrabruju}a s obzirom na situacijuu kojoj se danas nalaze mladi.Problemi su wihova nezaposlenost,u kom pravcu usmeriti svoje daqe obrazovawe,kao i konstatacije da svevi{e mladih odlazi iz ove zemqe.Osnov da bi se razvila zemqa i dabismo bili uspe{ni kako je re~eno utim susretima je da na prvom mestumoraju da budu znawe i rad.A iz Studentskog parlamentaplaniraju da nastave sa aktivnostimapoput davawa krvi,po{umqavawa, organizovanih odlazakana Vi{ijadu, kao i sportskemanifestacije. Dodajmo da su nasve-anosti u {koli u~estvovali iu~enici Sredwe muzi~ke {kole LazarTeji} - gitara, Sowa Spasojevi}- flauta i Olivera Nikoli} – violina,a besedu je govorila studentkiwaJelena Milivojevi}.D. Cvijovi}16 13. maj 2011.

vadeset {estog aprila, uDprepunoj sali Osnovne {kole„Jezdimir Tripkovi}“ u Latvici,u organizaciji Op{tinskogodbora potomaka ratnika Srbije1912-1920. i Op{tine Ariqe,odràna je sve~ana akademijaposve}ena 95. godi{wici Bitkena Kajmak~alanu 1916. godine.Pored u~enika i wihovihnastavnika i gra|ana Latvicei susednih sela, sve~aanojakademiji prisustvovali suop{tinski ~elnici – dr MirjanaAavakumovi}, predsednikOp{tine, dr Svetislav Petrovi},zamenik predsednika iMom~ilo Plazin~i}, predsednikSkup{tine op{tine, delegacijeOkru`nog odbora potomakaratnika Zlatiborskogokruga, Gradskog odbora „MajorKosta Todorovi}“ iz Uìca iOp{tinskog odbora „GeneralQubomir Mari}“ iz Kosjeri}a,delegacija Op{tinskog odboraSUBNOR-a Ariqe i drugi.Pozdravquju}i prisutne,predsednik Op{tinskog odborapotomaka ratnika DragutinNikoli} napomenuo je da se uLatvici prvi put organizujesve~ana akademija posve}enaoslobodila~kim ratovimaSrbije 1912-1918. godine i podsetiona aktivnosti Op{tinskogodbora, odnosno op{tinske organizacijekoja ima 80 ~lanovai koja je formirana pre dve godine.Predsednica Op{tine drMirjana Avakumovi} je, izme|uostalog, istakla da Ariqe, kojeje poznato kao svetska prestonicamaline, Skup{tina op{tinei gra|ani ariqske op{tinepo{tuju tradicije na{ih slavnihpredaka iz oslobodila~kihratova Srbije. Kao i do sada,naglasila je dr Avakumovi}, iubudu}e Skup{tina op{tinepodràva}e sve aktivnosti kojimase neguju tradicije, kojima odzaborava ~uvamo na{u pro{lost,jer je to na{a obaveza ne samozbog pro{losti, ve} i zbog na{esada{wosti i budu}nosti...O Bici na Kajmak~alanu1916. godine govorio je istori~ari general Krsman Milo{evi},autor nekoliko zapaènih istorijskihkwiga. Po{to je podsetioda ove godine Srbijaobeleàva nekoliko jubileja,me|u kojima su najzna~ajniji – 70.godi{wica po~etka borbe protivfa{izma i 95. godi{wicaBitke na Kajmak~alanu, KrsmanMilo{evi} je istakao:- U pobedama i porazimakoji su se smewivali u burnoj,dugoj i prete{koj ratnoj istorijiSrbije, pobeda u Bici naKajmak~alanu predstavqa jednuod blistavijih. Ona je do{laposle uspe{no okon~anih Balkanskihratova i stravi~nogtrogodi{weg rata, koji se moènazvati „srpskom pogibijom“.Srbija je od 1912, zakqu~no saBitkom na Kjmak~alanu, izgubilapreko 1,200.000 qudi, od ~egablizu 400.000 vojnika, cvet svojemladosti, pa se demografskaravnoteà nije stabilizovalani do dana{wih dana. Saznaweo tom stradawu na{ih dedova13. maj 2011.традицијаi pradedova do te mere su bolna,da se postavqa sudbonosnopitawe – da li je ijedan narod usvetu, kao srpski, toliko stradaoda bi o~uvao svoju – slobodu,~ast, dostojanstvo, dràvnost.To je pitawe na{ih predaka, alina àlost, i savremenika. Kaonarod, Srbi su imali nesre}u dase po cenu smawewa biolo{kesupstance otvoreno i krajweherojski opiru onima koji su{irili imperije. Ti silnici suod Srba, nekad i sad, traìli itraè, da zaborave svoju – istoriju,nacionalne vrednosti, kulturu,veru. Primer odnosa premaKosovu to najboqe potvr|uje..Podse}aju}i na ono {tose zbivalo do Bitke na Kajmak-~alanu, kao i o samoj bici u toku1916. godine, general KrsmanMilo{evi} je rekao da su posleoporavka i reorganizacije Srpskevojske na Krfu, Francuziorganizovali prebacivaweSrpske vojske do Soluna, koje jetzrajalo 48 dana i da je srpskaVrhovna komanda znala da dokse ne osvoje Kajmak~alan, Dobropoqe i Veternik, ne}e biti definitivnepobede.-Zbog toga se ta bitka, kojaje pripremana u prole}e i leto,a izvedena u jesen 1916, pre 95godina, kojoj danas posve}ujemose}awe, misle}i i na Uì~anei Ariqce, koji su pali i zauvekostali, ubraja u najzna~ajnijebitke, a pobeda u woj sluì na~ast Drinskoj diviziji, kojomje komandovao pukovnik KrstaSmiqani}, u kojoj su se nalazilina{i dedovi i pradedoviiz Uì~kog i Vaqevskog kraja,-rekao je Krsman Milo{evi}.-Osvajawem Kjamak~alana,Srpska vojska je tada kro~ilana teritoriju svoje dràve,u{la na „kapiju pobede“, kakoje Kajmak~alan tada nazivan...Nema dileme, ta tri i po mesecate{kih i krvavih srpskobugarskihdanono}nih borbi,bez odmora i sna, koje su se odvijalepo besputnom, vrletnomi te{ko prohodnom zemqi{tu,na kome je Srpska vojska probiladobro utvr|ene poloàjena Gorni~evu, Kajmak~alanu,Sokolu, Gruni{tu, Crnoj reci idrugim boji{tima, ima}e kasnijeizuzetan strategijski zna~aj upripremama za proboj Solunskogfronta koji je, na àlost Srba,usledio tek dve godine kasnije(1918). Za tri i po meseca borbiod Soluna do Bitoqa, Srbi suimali 1.200 oficira i 32.000vojnika izba~enih iz stroja(poginulih i rawenih), dok suNemci i Bugari, prema sopstvenimpodacima, izgubili preko40.000 qudi...I danas, kako re~e Krsmanovi},95 godina posle tebitke, ni priroda nije uspela daporavna to stra{no popri{teborbi i ukloni sve tragove kojesu ratnici ostavili za sobomna Kajmak~alanu. Jo{ uvek senaziru ostaci rovova, grudobrana,poloàja artiqerije,kupole postavqene od granata,ostaci bodqikave ìce ispredrovova...- I u ovom sve~anom trenutku,posve}enom se}awu na wih,-naglasio je Krsman Milo{evi}na kraju svog izlagawa – vaqase podsetiti da je sa prostorasada{we op{tine Ariqe, od1912-1918. godine, na putu bezpovratka ostalo oko 1.400 ratnika.Jedan sam od onih kojise zalaù da im generacijewihovih unuka i praunuka, podignutrajno obele`je u jedinstvenomSpomen-parku u Ariqu,pored spomenika wihovihUnuci i praunuci slavnih predakana sve~anoj akademiji(Foto:Mom~ilo Dimitrijevi})Достојно предака и јубилејаU Latvici obeleèna 95. godi{wica Bitke na Kajmak~alanu. Nasve~anoj akademiji govorio istori~ar i general Krsman Milo{evi}.U programu u~estvovale grupe peva~a i igra~a iz Ariqa, Brekova,Prilika i Kotraè. Izlo`ba „Vitezovi slobode“sinova i najmilijih izginulih uNarodnooslobodila~koj borbi1941-1945. godine i sukobimapri raspadu Jugoslavije. Oni suto svojom `rtvom i delom odavnozasluìli.Tokom ovog svojevrsnog iveoma korisnog istorijskog ~asai podse}awa na slanvne pretke,na video bimu prikazivani suinserti iz borbi i ìvota vojnika,zahvaquju}i ratnim tvsnimateqima, a posetioci suu {kolskoj sali razgledaliizlo`bu „Vitezovi slobode“,koju je priredio Mom~ilo Lu~i},bibliotekar Narodne bibliotekeiz Uìca.U bogatom kulturno-umetni~komprogramu, pored u~enikaO[ „Jezdimir Tripkovi}“,u~estvovali su su i KUD„Ariqe“ i grupe igra~a i peva~aiz Brekova, Prilika i Kotraè,kao i duva~ki orkestar MiodragaMi}a Jovanovi}a iz Sirogojna.Pre odràvawa sve~aneakademije, delegacija potomakaratnika je poloìla cve}ena spomenik pukovnika PetraMarkovi}a u selu Stup~evi}i,koji je bio u~esnik Balkanskihratova, Prvog i Drugog svetskograta.Latvi~ki 26. april, zahvaquju}iorganizatorima - Op{tinskomodboru potomaka iOp{tini Ariqe, kolektivuO[ „Jezdimir Tripkovi}“ iwenom direktoru SlobodankiVasilijevi}, ali i qudima dobrevoqe – sponzorima, bio jeu pravom smislu re~i praznikza Latvi~ane, dan se}awa nadedove i pradedove, koji su izasluìli da ih potomci ve~itopamte.\. Pil~evi}17

Pi{e: Svetlana Jugovi},dipl.soc.radnik,rukovodilac Slu`be zaza{titu odraslih i starihlicaocijalni rad, kao deo ime-Centra za socijalniSnarad, od svog nastanka do danasdefinisao se na razne na~ine.Prve definicije socijalnograda ukqu~uju milosr|e, pomo}siroma{nima, ~ovekoqubqe.Principi qudskih prava i socijalnepravde su fundamentalniza socijalni rad.[irok je vremenski rasponu kome se razvijao CSRUìce od nastanka do danas.Mewali su se stru~ni radnici,ostavqaju}i tragove rada u svojimnalazima i mi{qewima udosijeima koje nasledi{e drugi.Ostvari{e kontakte sa pojedincimai porodicama, razgovoresna`ne po dubini ose}awa, obolesnom bratu, o sinu koji zbogdu{evnog oboqewa mora da budesme{ten u dom, za majkom koja jesama i nema vi{e snage da sestara o sebi. Ku}e sa zemqanimpodom, bez struje i vode, korisnikkoji posle duèg vremenaizlazi i vidi svetlost grada...neko ko jasno i iskreno govorio svom ìvotu. Razmi{qamkoliko uzbudqivih, posebnih„ispovesti“ qudi, neo~ekivanihreakcija, izliva ose}awa. Ovdesu qudi, wihove osobenosti,prilike i neprilike ìvota. Neposmatra se korisnik izolovanood ìvota, na~ina ìvqewa,me|usobnih odnosa sa drugima,{ireg konteksta doga|awa u porodici,selu, dru{tvenoj zajednici.Eti~ka svest je nuàn deoprofesionalne prakse zaposlenihu Centru za socijalnirad i od we zavisi kvalitetusluga koje se nude onima kojisu korisnici usluga socijalnograda. I samorefleksivnost jeeti~ki okvir rada gde socijalniradnik, kao i psiholog, treba dabude svestan ne samo onog {tokaè ve} i onog {to ne kaè,govora tela, izraza lica i wihovogmogu}eg zna~ewa. Svesnismo konteksta u kome ìvimo iradimo i ograni~ewa koja nam iztog konteksta proizilaze.Slu`ba za za{titu odraslihi starih, u posledwih pet godina,promenila je svoje ~lanove.Jedni su posle vi{egodi{wegrada u preduze}u prvi putpo~eli da rade sa ostarelimkorisnicima, drugi su iskustvagradili rade}i sa decom u kontekstu{kole, savetovali{tu zaalkoholizam. Sada, kao voditeqislu~aja, u okviru slu`be,radimo na povezivawu, saradwi,kolaboraciji, uvaàvawu, dopuwavawu,u ciqu boqe uslugena{im korisnicima i na{emprofesionalnom razvoju (ili~nom). Na superviziji razvijajuse vrlo zanimqive i dubokediskusije beskrajno korisne zarad. Pripadnost koju ose}amodaje snagu i samopouzdawe, bitnihza kvalitetan rad.Voditeqi slu~aja u slu`biangaòvani su u savetodavnom idijagnosti~kom radu sa porodicomu disfunkciji, na sme{tajuodraslih i starih u ustanovesocijalne za{tite i hraniteqskeporodice, kao i na poslovimastarateqstva odraslihi starih. Pravnik rukovodiupravnim poslovima u okvirurada slu`be i kao krunu istog,radi re{ewa ili druge upravneakte. U profesionalnom razvojusve ve}a pa`wa se poklawa porodiciporekla, teì se da sepristupa kompententno, nediskriminatorno,senzitivno. Stepentolerancije i po{tovawa zarazli~itosti je od zna~aja, a tozna~i i sposobnost da sopstvenepredrasude stavimo u zagradu(ne zaboravqaju}i da postoje) iјубилејCENTAR ZA SOCIJALNI RAD “U@ICE” (7)da radimo sa qudima na na~inkoji je wima potreban (razvijawedubqeg razumevawa zawihove potrebe). Previ{e empatijemoè da ograni~i intervenisaweu osnaìvawu korisnikakao i nedostatak empatije.U ciqu uspe{nijeg rada teì sepodizawu nivoa svesti odraslihi starih o neophodnostime|usobne saradwe u wihovomnajboqem interesu.I dok radimo sa korisnicimau stawu socijalnepotrebe, ~esto sa multiproblemskimporodicama, shvatamoda je to deo na{e realnosti,svet u kome ìvimo. Govoriti oose}awu bespomo}nosti i depresijeostarele osobe u slu~ajuporeme}enih odnosa sa decom, (psihi~ko, a i fizi~ko nasiqeostarele osobe) odbijawe saradwena tom planu, postojawatvrdih stavova u vezi prihvatawapruàwa stru~ne pomo}i,odsustvu motiva za institucionalnozbriwavawe uprkos svestio nesprovodivosti vaninstitucionalnogzbriwavawa samosu neke te{ko}e u komunikacijisa starima. Kao posledica navedenogjavqa se problem gubitkastare osobe na planu wenogadekvatnog zbriwavawa. Problemipostoje u komunikacijisa starima dementnima, ~ulnoo{te}enima, osobama sa problemimau jezi~kom izraàvawu,kao i du{evno obolelim osobama.U sistemu socijalne za{titezna~ajno mesto zauzima za{-tita punoletnih lica i starihkoja svojim postupcimaugroàvaju svoja prava i interese,interese drugih lica. Upraksi CSR tokom 2010. godinebilo je 119 lica koja su li{enaposlovne sposobnosti, (pod starateqstvom).Broj lica pod neposrednimstarateqstvom stru-~nih radnika se pove}ava (sada42 lica), a kao razlog trebaПоштовањеразличитостиPrincipi qudskihprava i socijalnepravde sufundamentalni zasocijalni radnavesti da se uglavnom radi olicima koja su bez srodnika, ilisu srodnici prostorno udaqeni,nedovoqno upu}eni u prirodubolesti, nezainteresovani zaminimum saradwe oko pomo}izbriwavawa takvih lica, anaro~ito nakon zavr{ene hospitalizacijedo realizacijesme{taja. Gde sa korisnikomako je wegovo mesto boravi{tabila èlezni~ka i autobuskastanica, ako je neregulisanazdravstvena za{tita, ako nemali~nu kartu, nema regulisaneimovinske odnose. Zahtev zasme{taj u dom prosle|uje sesamo ukoliko je prikupqena neophodnadokumentacija. Obziromna uskoro uspostavqawe uslugeregionalnog prihvatili{ta zaodrasla i stara lica nadamose da }e problem biti umawen.Kapaciteti domova ne mogu daprate potrebe ove kategorijestanovnika, (prijemom korisnikau domu na Zabu~ju re{ilobi se institucionalizovanozbriwavawe ostarelih lica),a naro~ito je mali kapacitetsme{taja za du{evno obolelalica. Prema evidenciji CSR uustanovama socijalne za{titebilo je 91 lice na sme{taju (50odraslih i 41 ostarelo lice),a vi{e od polovine sme{tenihje u ustanovama za sme{taj licaometenih u razvoju i za du{evnoobolela lica. Trenutno sena listi ~ekawa za sme{taj uustanove nalazi pet du{evnoobolelih lica.Zna~ajan segment u sveukupnojza{titi ostarelih je poredinstitucionalizovane za{titei vaninstitucionalna za{tita.Zbriwavawe sme{tajem u druguporodicu je nedovoqno razvijeno.O ovom vidu zbriwavawapotrebno je da CSR u saradwi salokalnom zajednicom napravi pomak,uvaàvaju}i specifi~nostiostarele osobe. Vaninstitucionalnozbriwavawe pruàstarima mogu}nost da {to duèfunkcioni{u u svom prirodnomokruèwu, a centar je razvojempomo}i u ku}i za stare i za osobesa invaliditetom na ovaj na~inzbrinuo 50 korisnika. Planirase pro{irewe ove usluge i naseoska stara~ka doma}instva. Oproblemima starih na selu biloje re~i tokom obeleàvawameseca starih, oktobra 2010.godine.Medijska prezentacija jejedna od aktivnosti usmerenana informisawe zajednice o delatnostiCSR, o obeleàvawuprestoje}eg jubileja, u ciqu daCSR postane prepoznatqiv uzajednici, a stanovni{tvo upoznatosa problemima na kojimacentar radi, kao i osvrtda lokalna zajednica shvatida su korisnici usluga susedi isugra|ani i da svako moè bitipotencijalni korisnik. U~e{}eu obeleàvawu Dana kom{ija,obeleàvawu Me|unarodnogdana starih, akciji „Za dobrotusvaki dan je dobar dan“ jeu~vr{}ivawe postoje}ih veza uzajednici i {irewe poruka javnosti.Jedna od poruka Slu`beza za{titu odraslih i starihlica je da porast broja starogstanovni{tva u odnosu na mladeje nagove{taj procesa starewapopulacije, a to izaziva iporeme}aje u funkcionisawuporodice i dru{tva. Skretawepa`we lokalnoj zajednici idru{tvu na stare, wihove problemei blagovremeno re{avaweistih je zna~ajano, jer se stepennapretka jednog dru{tva o~itavai u odnosu prema starima.18 13. maj 2011.

О Г Л А С ИNa osnovu re{ewa Privrednog suda Uìce broj 4.St.65/10 od 07.07.2010.godine o pokretawu ste~ajnog postupka,Zakqu~ka ste~ajnog sudije Privrednog suda u Uìcu broj 4.St.65/10 od 20.08.2010.u skladu sa ~lanom 131,132,133.,Zakona o ste~aju, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika“LUNA” u ste~aju iz LUNOVOG SELA bb.O G L A [ A V Aprodaju imovine javnim prikupqawem ponudaPredmet prodaje pokretna i nepokretna imovina. . . . 2 1 273 18/2 5. 1,212.00 1/2 102,777.60 20,555.522 274 34/2 4. 2,987.00 1/1 202,638.08 40,527.623 274 44/2 5. 720.00 1/1 110,528.00 22,105.60 -14 342 250/1 (1)- 1,178.00 1/1 17,296,728.44 3,459,345.695 342 250/1 (1) 1,178.00 1/1 54,670.56 10,934.116 342 250/1 - 3. ( -1) 1,705.00 1/1 569,999.36 113,999.877 342 250/4 265.00 1/1 11,236.00 2,247.20 -28 342 250/1 (1)- 971.00 1/1 19,150,311.56 3,830,062.319 342 250/1 .(1)- 971.00 1/1 38,796.00 7,759.2010 342 250/1 - 3.( -1 ) 1,200.00 1/1 401,172.16 80,234.4311 342 250/4 650.00 1/1 27,560.00 5,512.00 -312 274 44/2 - -1 398.00 1/1 101,248.32 20,249.6613 274 44/2 .-1 (++) 800.00 1/1 1,687,520.00 337,504.00 -414 274 44/2 - 131.00 1/1 33,320.64 6,664.1315 274 44/2 .3- (+) 434.00 1/1 222,176.00 44,435.20 -516 274 44/2 - -4 28.00 1/1 7,120.32 1,424.0617 274 44/2 .4-() 28.00 1/1 47,488.00 9,497.60 -618 274 44/2 - 9.00 1/1 6,104.16 1,220.8319 274 44/2 .5-( ) 45.00 1/1 15,264.00 3,052.80 -720 301 33/4 - 138.00 33/138 35,104.32 7,020.8621 301 33/4 . .1 ( +) 138.00 33/138 234,048.00 46,809.60 22 - 203,520.00 40,704.0023 212,000.00 42,400.0024 -- 1,272,000.00 254,400.0025 . 249,600.00 49,920.0026 .. 339,200.00 67,840.0027 169,600.00 33,920.0028 8,480.00 1,696.0029 12,720.00 2,544.0030 169,600.00 33,920.0031 -2 848.00 169.6032 5 424.00 84.8033 -2 508.80 101.7634 - - 2. 848.00 169.6035 169.60 33.9236 16,960.00 3,392.0037 160,000.00 32,000.0038 - 16,960.00 3,392.0039 .,- 40,000.00 8,000.0040 - 480.00 96.00Napomena: Imovina grupisana u prodajne celine (od 1-7) prodaje se samo po celinama.Po~etna vrednost nije minimalno prihvatqiva ,niti je na ma koji drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a prilikomodre|ivawa visine ponude. Ponude se dostavqaju preporu~enom po{tom na adresu -Stojanovi} Milan ste~ajni upravnik,31000-Uìce Vi{egradska-15. zakqu~no sa -27.05.2011. godine.Kupac trafo stanica, dalekovoda za elektri~nu energiju, rezervoara za vodu mora obezbediti pravo kori{}ewa struje, vode ostalimkupcima imovine srazmerno povr{inama objekata koji su koristili struju i vodu.Uplata depozita vr{i se na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika 250-4170000045070-16 EFG AD-BEOGRAD zadwi dan za uplatudepozita je -27.05.2011.godine. Kupac je obavezan da potpi{e izjavu o gubitku prava na vra}awe depozita.Izjava o gubitku prava na vra}awe depozita ~ini sastavni deo prodajne dokumentacije.Prodajna dokumentacija otkupquje se po ceni od 20.000.00 dinaraPrihvataju se iskqu~ivo ponude predate preporu~enom po{tom sa naznakom "PONUDA NE OTVARAJ"Javno otvarawe ponuda obavi}e se dana -31.05.2011. godine U 12 ~asova u prostorijama ste~ajnog upravnika u Uìcu ,NikolePa{i}a 38/b ,kancelarija broj 27.Pozivaju se ~lanovi Odbora poverilaca da prisustvuju otvarawu ponuda .Imovina se kupuje u vi|enom stawu i moè se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije.Porezi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu i padaju na teret kupca.Osoba za kontakt Stojanovi} Milan -ste~ajni upravnik telefon: 069-60 64 6113. maj 2011.19

edavno je u uì~kom xez klubu If odrànaNpromocija kwige „Drinkmanov zabavnik“(izdava~ Akademika, Beograd). Re~ je o malomleksikografskom ~udu Zorana Filipovi}ailiti „re~niku re~i i izraza koje se koriste~esto, ali ne ba{ uvek od miqa“. Adrapovac,akeqa, akrep, alamuwa, alakura, bambak, bizgov,blesimetar, beslema}, va}aro{, vetrogowa,gabor, gulanfer, dilkan, dramoser...samo su neke od vi{e stotina odrednica„Drinkmanovog zabavnika“ u kome se na jedinstvenna~in prepli}u lokalne anegdote, stihovi,citati, izreke, po{tapalice, toponimi, nadimci,kaprici i ekscesi. Kao svojevrsni kempesteti~ar, Zoran Filipovi} (1962), poznatkao disk-xokej i autor kultnih radio emisija,animirao je Uì~ane rasute {irom sveta daprogovore u duhu jedne beskrajne pri~e o zabludama,obmanama, qubavima i drugim ìvotnimradostima, i gadostima. Tim povodom, uo~ibeogradske promocije wegove kwige razgovaralismo za “Vesti“.• Ko je doktor Drinkman?- Drinkman je radijski alter ego iza kogasmo se krili Zoran \uki} i ja na Radiju 31 devedesetihgodina. To je bila pomalo budalstakovanica. U to vreme jo{ nisu bile aktuelne{panske serije, ali je bila vrlo gledananema~ka serija „Klinika [varcvald“ sa izvesnimdoktorom Udom Brinkmanom. Jednomse \uka javio na telefon sa „Ja, Drinkman“, itako je ostalo. Ja sam jo{ tada imao ideju danapravimo pisanu varijantu svega onoga {tosmo pravili u emisijama. Tada je nastalo imeDrinkmanov zabavnik.• To je bio deo va{e emisije „Potkazivawa“?- Da, taj deo emisije zvao se „Ordinacijadoktora Drinkmana“. U stvari, cela pri~a oprikupqanu tih pojmova krenula je negde ranihosamdesetih godina kada se na trgu jednagradska ekipa zabavqala prave}i listu izrazakoji odre|uju karaktere u jednom narodu, akoji nisu ba{, onako, {to bi se reklo, od miqa.Prvu listu napravio je Du{ko Filipovi}; bilismo sre}ni {to smo uspeli da skupimo za svakoslovo po nekoliko termina. Naravno, sve je toostalo u usmenoj formi, kao dobar materijalza ùrke na kojima smo se zabavqali. I takosve do 1993. godine na Radiju 31, kada sam sesetio cele pri~e koju smo dopunili. ûvamfaksimil sa pro{irenom listom.• U kojoj meri je u kwizi zadràno ono{to je bilo u emisiji?- U emisijama nismo pravili razlikeizme|u pojedinih termina, nego smo ih samo prikupqalii nabrajali; nismo i{li u odre|ewetermina, recimo, kako razlikovati lelemudaod jebivetra. Shvatio sam da je to veliki posaokoji zahteva ukqu~ewe puno qudi. Godinama jesve to stajalo u fioci, a kad se pojavio Fejsbukpalo mi je na pamet da bih mogao od toga ne{toda napravim. U su{tini, Fejsbuk je dobra stvarako se koristi na dobar na~in. Meni se ~inida sam taj dobar na~in prona{ao. Iz nedeqeu nedequ davao sam qudima kontekst i jasnuinstrukciju {ta se od wih o~ekuje, i onda su semnogi ukqu~ili.• Da li si bio iznena|en odzivom?- O~ekivao sam, ta~no sam znao ko }ese ukqu~iti. Prakti~no, na Fejsbuku je prikupqanagra|a za ovu kwigu. Posle mog pisma,koje je mawe-vi{e kao takvo u{lo pod slovomA u kwigu, qudi su po~eli da se prise}aju termina.Slagao sam ih po azbu~nom redu i krenuo„ozbiqnije“ da ih obra|ujem. Najve}i problemje bio kako da svaki termin pojasnimo i kakoda napravimo razliku me|u wima, jer su vrlosrodni.• Koliko se ti termini upotrebqavajudanas u svakodnevnom govoru?- Osamdesetih godina mi nismo uspeliразговoр с поводомZORAN FILIPOVI], PISAC JEDINSTVENOG RE^NIKAФејсбук једобра кафанаNekad smo i{li u „Eru“, ili kod „Trumana“, tamo gde nijebilo muzike, sedeli smo i razgovarali celo ve~e, a danasqudi iza|u u kafi} gde je muzika toliko glasna da nemoè{ da ~uje{ ni samog sebe {ta misli{, a kamoli darazgovara{ sa qudima koji su sa tobom za stolom. Ima dobrihpri~a i danas, ali nema vi{e prilika da se pri~ada i{~a~kamo vi{e od 80, a kwiga sadrì 400termina, {to govori da su preìveli proteklihtrideset godina, upotrebqavaju se, postojenegde, ovo su potpuno evergrin termini, tonema veze sa osamdesetim.• Osamdesete godine bile su kqu~neza formirawe jedne alternativne kulturnescene u gradu, novotalasovske…- Mo`da ne treba da pravimo tu vezu, jerovu pri~u je povukla mala gradska ekipa kojase lepo {alila sa ne~im {to je na{e kulturnonasle|e i tradicija, sa ne~im {to smo ~uli odroditeqa i u kom{iliku. Se}am se dobro teve~eri, tada sam prvi put ~uo izraz - irijak. Esad, trebalo je da pro|e mnogo godina da se toskr~ka i da se od toga napravi konzistentnapri~a.• Dakle, to jeste duhovit odgovor sa urbanemargine na odre|eno jezi~ko nasle|e...- Slaèm se, to jeste urbani odgovor, jerselo se toga pomalo stidi, a naro~ito odre|ensegment sela koji do|e u grad.• Devedesete godine su najboqe pokazalekoliko je opasna bila ubrzana „urbanizacija“Srbije...- Ja sam krajem sedamdesetih i po~etkomosamdesetih u~io sredwu {kolu. Kada se proslavqalo25 godina mature, muzi~ari su sviralihitove iz onog vremena. Jedan od mojih{kolskih drugova, koji je do{ao sa sela, u onovreme je odu{evqeno igrao na muziku Idola,Filma, Haustora, a nekako u isto to vremegradska deca su igrala na pesme Ace Lukasa,Maje Marijane i wima sli~nih. Dakle, u onovreme, osamdesetih godina, qudi dolaze izsela i prihvataju pravila koja vaè u gradu,prilago|avaju se tim pravilima, a onda odjednomdevedestih godina provalilo je neko„drugo selo“ i nametnulo svoja pravila, naravno,podràna sa svih strana, jer to je biodràvni projekat.• [ta te najvi{e zabavqalo tokomrada na Zabavniku?- Dok sam radio na radiju nisam imaopreveliku potrebu da pi{em, mrzelo me. Akad sam po~eo da pi{em, splet ìvotnih okolnostiudaqio me od toga. Onda se pojavio Fejsbuk,pokrenuo sam pri~u o Drinkmanu, qudi suubacivali po nekoliko re~enica o terminima,a ja sam hvatao neke ideje, ukr{tao, otprilike,jednom nedeqno ubacivao sam po jedno slovo.Bilo je po dvesta komentara na neku odrednicu.Komunicirali su qudi koji se godinamanisu videli, Uì~ani sa Novog Zelanda, izAustralije, Amerike, Engleske, rasuti negdepo svetu… Sve je u stvari bio lep povod da sespontano ispri~aju neke anegdote, ~ar{ijskepri~e, da se pomenu neki divni a zaboravqeniqudi. Kad sam po~eo da pi{em znao sam dane èlim kwigu koja }e biti samo re~nik sakvazienciklopedijski obra|enim odrednicama.Dok je kwiga bila u {tampi prisetio sam sejo{ mnogo izraza, bilo mi je te{ko da prekinemsa radom.Moram da kaèm da sam pre godinudana, kada je kwiga ve} dobila neke obrise,konkurisao kod uì~ke op{tine za sredstva zapodr{ku izdava{tvu. Dobio sam novac koji nijebio dovoqan da se objavi ovakva kwiga, ali jebio odlu~uju}i da me natera da postavim sebineki rok i da na|em preostali novac. Mislimda je na~in na koji je op{tina podràla20 13. maj 2011.

izdava{tvo jako dobar. Nadam se da }e poredove kwige biti jo{ dosta dobrih kwiga i u narednimgodinama.• Spomenuo si pri~awe ~ar{ijskihpri~a. Imam utisak da ih je sve mawe.- Ima ih, to je generacijska stvar. Nekadsmo i{li u „Eru“, ili kod „Trumana“, tamo gdenije bilo muzike, sedeli smo i razgovaralicelo ve~e, a danas qudi iza|u u kafi} gde jemuzika toliko glasna da ne moè{ da ~uje{ni samog sebe {ta misli{, a kamoli da razgovara{sa qudima koji su sa tobom za stolom.Izlazilo se u kafanu i radnim danom, muzikaje bila tiha, cela kafana je pri~ala, ali togavi{e nema. Ima dobrih pri~a i danas, ali nemavi{e prilika da se pri~a. Posle duè vremena,nedavno sam naleteo na neke prijateqeu gradu. Uleteli smo u prvu kafanu, birtijuu kojoj nikad u ìvotu nisam bio, i onda samshvatio da svi ti qudi postoje, samo ih trebaprona}i. Negde su nestali, jer nema vi{e komunikacije.Neko mi je rekao: „Izlazim u grad,ali vi|am uvek pedeset istih qudi.“ Verujemda na nekim skrajnutim mestima postoje qudikoje smo zaboravili, i gde jo{ uvek kolajupri~e i gradske anegdote raznih vrsta.• Da li si pi{u}i Drinkmanovzabavnik imao neku slil~nu kwigu na umu?- Mo`da „\avoli re~nik“ EmbrouzaBirsa, koji sam davno ~itao, najpre u omladinskoj{tampi, a kasnije i kao kwigu. U stvari,pro~itao sam Re~nik zaqubqenika vina, kojinaravno nema veze sa ovim, ali mo`da je na~inna koji sam pisao fusnote podstaknut tomkwigom. Brojne fusnote izlu|ivale su TijanuJevti} koja je ina~e zaslu`na za izvanredangrafi~ki dizajn Zabavnika. Dakle, nisam imaoneku konkretnu kwigu kao uzor, ali kad ne{topi{e{ ti si u stvari dete svega onoga {to siikad pro~itao i video.Kad sam bio mali, jedna od mojihomiqenih kwiga bila je ona o narodnom humorusa pri~ama „Ero s onoga svijeta“, „Krepaokotao“, „]osa i vodeni~ar“, „]osa i |avo“…Sebe sam uvek doìvqavao kao nekog usmenogpripoveda~a bliskog tradiciji. Na radiju samnajmawe deset sati nedeqno pri~ao qudimapri~e i smi{qao kojekakve kerefeke. Voleobih da me qudi po tome pamte, a ovo drugo bilaje samo logi~na posledica.• Ko su ina~e tvoji omiqeni pisci?- Rable, Bohumil Hrabal, Selinxer,Xozef Heler…• Koliko ti je jezi~ki aspekt bio vaàntokom pisawa ove kwige?- Planirano je da se neke od ovih pri~icaiz kwige pojave na jednoj beogradskoj televiziji,gde }e ih na predlog jednog mog prijateqagovoriti uì~ki glumci koji ìve uBeogradu, jer oni najboqe razumeju taj „uì~kijezik“. To nije ovaj uwkavi hercegova~ki jezikkoji je postao op{tepopznat od pre dvadesetakgodina, a ~ija je osnovna karakteristika da segovori kroz nos. To nije uì~ki govor, koji jenekad vaìo kao etalon za srpski jezik.• Veruje{ da je Uìce satim famoznim erskim humoromne{to posebno?- Uìce je uvek bilo ~udan izanimqiv grad, mo`da i velegradsedamdesetih i osamdesetih godina.Bilo je tu mnogo zanimqivihqudi, pogledaj samo koliko jedanas poznatih pisaca, glumaca,muzi~ara i slikara iz Uìca uBeogradu. Oni su rado dolazili uUìce, studenti su se skoro svakogvikenda vra}ali u Uìce, najmawedva puta mese~no, a sada dolazedva puta godi{we.• Kad sam nekim Uì~animaразговoр с поводомKREMANAC -stanovnik sela Kremana,ali, po mnogima, ikarakterna crta, premdatu teoriju uglavnom zastupajuwihovi qutineprijateqi i kom{ijeStaparci koji, verovatno,ni{ta nisu boqi odwih. „Svako selo pobudalu gaji, a Stapari,a Stapari, nekolikopari“, kaù stihovijedne narodnepesme, koju su, premanekim izvorima, smisliliupravo Kremanci.Kremanska kobra je vrsta oru`jakoja se koristi u Kremnima, naro~itoza po{tene no}ne obra~une iz prikrajka.Pravi se tako {to se iz tarabeizvali parmak sa dva zar|ala ekserakoji se ostave onako da vire. Upotrebakremanske kobre kao sredstav za argumentaciju,zvani~no je zabrawena Buarskomdeklaracijom iz 1964. godine. Aliona se, jebiga, ne primewuje. Odnosno,primewuje se svuda, osim u Kremnima.U Uìcu ~ak postoji i mu{ki frizerskisalon „Kremanac“. Pri~a se da jewegov vlasnik i jedini radnik, u stvarizombi, koji svojim mu{terijama odsecapo jedno uvo i od toga pravi pihtije.Neki se, opet, kunu da ih je ba{ u tomsalonu obrijao, i to bez ger{ke, odavnopo~iv{i Penze{ Lajo{, nekada ~uveniuì~ki brica, laka mu ruka i laka mucrna zemqa. Tre}i, opet smatraju datakve pri~e {ire brojni konkurenti,pla}aju}i ture pi}a gostima obli`wekafane „Tetreb“, kojima ionako ne trebamnogo da rastrube i ve}e budala{tine.IZ „DRINKMANOVOG ZABAVNIKA“pokazao tvoju kwigu oni su mislili da sinapisao ne{to o poetooktobarskim promenama,s obzirom da si bio wihov promoteru Uìcu.- Ja sam se pojavio ispred Op{tine kaoobi~an gra|anin da podrìm protest zbogkra|e na izborima. Do{ao sam i kao ~ovek saradija, pa sam jedini umeo da ukqu~im mikrofon.Bilo je neko uàsno ozvu~ewe, kada samja govorio sve je bilo razgovetno i jasno, kadgod bi neko drugi do{ao da govori nije se ~uloni{ta. Tako je bilo prve no}i kad su po~eliprotesti, i narednih nekoliko dana, a kada jestiglo dobro ozvu~ewe rekli su: Ostani ti tu,jer dobro pri~a{. Dakle, ja tamo nisam do{aopoliti~ki, ve} kao ~ovek sa radija.• Ti si zapravo uvek poku{avao da duhvremena prodi{e ovde bez provincijkogkompleksa.Zoran Filipovi}na promocijiDrinkmanovog zabavnikau xez klubu IF- Nisam u tom pogledu imao nikakvihpredumi{qaja. Ako sam to radio,onda sam to radio o svom tro{kui za svoju zabavu. Jednostavno,voleo sam sebi da napravim nekiprostor u kome }u se ose}ati lepo.Meni su veoma bitni muzika, strip,andergraund kultura. To {to smo miradili nije bilo ni{ta spektakularno,radilo se pomo}u {tapa i kanapa,ali bilo je puno srodnih du{a koje suse kretale po gradu.Radio sam kao disk-xokej, {to jebila moja strast i zabava. Radio je biodruga va`na stvar koja me ispuwavala.Po~eo sam na Radio Uìcu sa MilomFilipovi} i Goranom [maki}em. Pravilismo prvi program koji je i{ao uìvo.Ja sam bio muzi~ki urednik emisije koja sezvala Klub 106, i{la je ~etvrtkom popodne.Se}am se da je neko na sastanku partijske organizacijeRadio Uìca postavio pitawe da li}e se dozvoliti takva muzika u emisiji, da li}e se dozvoliti da Klub 106 pretvori RadioUìce u razglasnu stanicu mesne zajednice Trgpartizana. Naravno da sam prakti~no najurenodatle posle nekoliko nedeqa.• Kada smo govorili o nedavnoj promocijitvoje kwige u xez klubu If, rekao si daje protekla u andergraund duhu. Ti ne odustaje{,kolika je cena toga?- Ne znam. A {to se promicije ti~e, stvarnonisam razmi{qao da bi na wu trebalo dado|e neki kriti~ar iz Beograda, koji kwigunije ni pro~itao, da hvali delo i autora. Zakazaosam promociju mnogo pre nego {to je kwigaiza{la iz {tampe da bih sebe naterao da privedemposlove kraju, nije ~ak bilo vremenada neko pre promocije pro~ita kwigu. Goran[maki} je ~itao odlomke, ja sam pri~ao anegdotei - to je to.• Da li }e nastavak Drinkmanovogzabavnika biti isto ovako gargantuelovskirako{an?- Vidi, taj dr Drinkman preko koga seprelomila ova kwiga, jeste jedan mudri,sveznaju}i, pomalo nadrndani lik. On jecini~an, pomalo mizantrop; ukrstio je znawai ve{tine mnogo qudi. Ali to mo`da vi{e nijeni bitno. Za mene je Fejsbuk kao dobra kafana,jer mi nemamo vi{e vremena da se na|emo upravoj kafani i da se ispri~amio kao qudi.Fejsbuk je bio onaj deo faze u radu na kwizikoji profesionalni pisci obi~no zovu prikupqawegra|e. Ja jo{ nisam pro~itao kwiguovako kako sada izgleda, zato {to sam je pisaokako mi je {ta dolazilo od materijala, pa suodrednice za krajwu verziju sloène kao nekipazl, potpuno ispo~etka. Kao {to je na ùrkamauvek najboqa zabava bila u kuhiwi, takoi u ovoj kwizi ima mnogo fusnota koje sadrèuprave one male pri~e o lokalnim junacima idoga|ajima koji su se mo`da zaboravili.Ovo jeste moja prva objavqena kwiga, alijo{ drìm u fioci dva gotovo zavr{ena romanai jednu zbirku pri~a. Tako da je ovo moja~etvrta kwiga koja je igrom slu~aja prva objavqena.Sada razmi{qam o jednommalom radio romanu.• [ta je tema tog romana?- On govori o danima bomradovawana jednoj radio stanici.• Kada sam te pitao nakraju jednog razgovora po~etkomdevedestih {ta ti nedostaje uUìcu, ti si odgovorio kafanapuna raspri~anih i dobroraspoloènih qudi. Da li si jeprona{ao u me|uvremenu?- I daqe traìm takvu kafanu.Zoran Jeremi}13. maj 2011.21

О Г Л А С ИJAVNO PREDUZE]E„ DIREKCIJA ZA IZGRADWU “ sa P.O. - U@ICEVukole Dabi}a 1-3. 31000 Uìce.tel.: (031) 511-447; 516-893; 521-328; 516-399; faks: 031 518-896web: http://www.direkcijaue.rs, e-mail: office@direkcijauzice.rsНа основу члана 62. и 63. Одлуке о грађевинском земљишту општине Ужице („Сл. Лист општине Ужице“ бр. 6/03), члана 6. Одлукео условима и начину постављања привремених објеката на јавним површинама и осталом грађевинском земљишту („Сл. лист општинеУжице“ бр. 3/4) и Допуне Програма постављања мањих монтажних објеката привременог карактера на површинама јавне намене натериторији Града Ужица, ЈП „Дирекција за изградњу“ Ужице, расписује:О Г Л А Сза давање у закуп грађевинског земљишта прикупљањем затворених писаних понудаI) Локације Л 9 – за постављање киоскалокацијаЛ 9 - ул. Ужичкиххероја, насупрот ОШ„Слободан Секулић“површиналокације(м2)типкиоска6 м2 СевалМО – 2почетни износзакупнине којисе лицитира(дин.)23.336,70Износ кауције: 50.000,00 дин.Износ депозита на име уклањања појединачног објекта:40.000,00 дин.Напомена: предметно земљиште даје се у закуп на рок од 3годинеII) Локације Л 28 – организовање зона забавног карактераза децу („скочи“ балон, вртешка, лавиринт)Л 28 – ул. Димитрија Туцовића, Мали трглокацијаповршиналокације (м2)почетни износзакупнине који селицитира (дин.)зона 1 20,00 м2 932,00зона 2 20,00 м2 932,00Износ депозита на име уклањања објекта: 10.000,00 дин.Износ кауције: 20.000,00 дин.Напомене: – предвиђено време закупа локације је од01.07.2011.год. до 31.10.2011.год., радним данима у времену од18.00 – 21.00 h, а викендом од 15.00 – 21.00 h;– на локацији није допуштено оштећење плочника.III) Локације Л 29 – за постављање летњег шанка салетњом баштомЛ 29 – ул. Иве Андрића, ТурицаПовршина парцеле за постављање летњег шанка: 25,00 м2Површина парцеле за постављање летње баште – столова:40,00 м2Период закупа : три године, и то у наредним периодима:- 01.07.2011. – 30.09.2011. године,- 01.05.2012. – 30.09.2012. године,- 01.05.2013. – 30.09.2013. године.Почетни износ закупнине који се лицитира: 28.242,50 дин.Износ депозита на име трошкова уклањања објектаи довођење локације у првобитно стање: 40.000,00 дин.Износ кауције: 50.000,00 дин.Услови закупа земљишта:Обавезе учесника Огласа који добије предметну локацију узакуп јесу: плаћање накнаде за коришћење грађевинског земљишта,трошкова комуналне таксе и трошкова одржавања јавне чистоће усвему сагласно Решењу Града Ужица.Обавеза закупца који добије грађевинско земљиште у закуп једа исто уреди и објекат постави у свему према условима из Програмапостављања мањих монтажних објеката привременог карактера наповршинама јавне намене на територији Града Ужица.Услови огласа:Право учешћа имају сва правна и физичка лица на територијиРепублике Србије. Пријављивање на Оглас врши се на посебномобрасцу – огласној пријави која се може добити у стручној службиЈП „Дирекција за изградњу“ Ужице. Пријава трба да садржи податкео учеснику Огласа и локацији на коју се пријава односи. Уз пријавује потребно приложити доказ о уплати кауције на име обезбеђењаучешћа на Огласу, као и доказ о уплати депозита на име трошковауклањања појединачног објекта. Наведене уплате извршити науплатни рачун јавних прихода – подрачуна за посебне намене –уплата депозита, број 840-666804-50 са моделом плаћања 97 ипозивом на број 89-100.Учесници Огласа, садашњи корисници градског грађевинскогземљиштa, дужни су као услов за конкурисање пружити писменидоказ о измиреним обавезама према ЈП „Дирекција за изградњу“Ужице, насталим закључно са 31.12.2010.године,а правна лицаи потврду надлежног пореског органа о доспелим и измиренимпорезима, доприносима и другим јавним дажбинама (не старију одшест месеци).Понуда уз учешће на Оглас подноси се у писменој форми,у прописно затвореном коверту препоручено или непосредно наадресу: ЈП „Дирекција за изградњу“ Ужице, ул. Вуколе Дабића бр. 1– 3 до 13.06.2011. године.Понуда мора да садржи: уредно попуњену пријаву, доказо уплати кауције и депозита, потврду Дирекције о измиренимобавезама по основу накнаде за коришћење грађевинскогземљишта а правна лица и потврду надлежног пореског органа одоспелим и измиреним порезима, доприносима и другим јавнимдажбинама (не старију од шест месеци).Понуда која не садржи наведене елементе сматраће сеневажећом и неће се разматрати.Приоритет на уступање грађевинског земљишта у закупимаће учесник Огласа који понуди највећи износ закупнине уодносу на утврђени почетни.Отварање понуда и одабир најповољнијег понуђача обавићеКомисија за давање у закуп грађевинског земљишта, формиранаРешењем градоначелника Града Ужица дана 14.06.2011. годинеу 11 h у малој сали Града Ужица. На отварању понуда лице којезаступа подносиоца пријаве мора да достави пуномоћје, оверено уградској управи или суду.Резултати Огласа биће објављени одмах по отварању понуда.Учесницима Огласа који нису предложени за доделу грађевинскогземљишта у закуп, по истицању резултата Огласа, биће извршенповраћај уплаћеног новчаног износа на име кауције и депозита одстране стручне службе ЈП „Дирекција за изградњу“ Ужице у рокуод 3 (три) дана. Учесницима Огласа који су предложени за доделуграђевинског земљишта у закуп, кауција се задржава и урачунавау цену локације а уплаћени депозит биће враћен истеком закупа инакон уклањања објекта од стране закупца.Уколико учесник Огласа, који је добио Решење о доделиграђевинског земљишта у закуп, не закључи уговор са ЈП „Дирекцијаза изградњу“ Ужице или не уплати понуђени износ у року од 30 данаод дана доношења Решења, одмах ће се покренути поступак запрестанак права закупа предметног земљишта и враћања истог упосед Града Ужица без права на повраћај уплаћене кауције.За сва ближа обавештења и увид у предметне локацијеучесници Огласа се могу обратити стручној служби ЈП „Дирекцијаза изградњу“ Ужице сваким радним даном у периоду од 8 до 15часова или на телефоне 518 – 723 и 522 – 341.Овај оглас се налази на сајту Дирекције на адреси web:www.diрekcijaue.rs22 13. maj 2011.

izradi Pravilnika u~estvovalisu Ministarstvo pros-Uvete, Ministarstvo zdravqa iMinistarstvo rada i socijalnepolitike. Dono{ewem pravilnikaprestao je rad Komisijeza razvrstavawe dece ometeneu razvoju i formirane su noveinterresosrne Komisije. U wihovojnadle`nosti je procenapotreba za dodatnom podr{komkoja pojedina~nom detetu trebada obezbedi uslove za razvoj,u~ewe i ravnopravno u~e{}e uìvotu zajednice.Va`no je znati da je odlikao vrsti obrazovawa iskqu~ivona roditeqima. Izabrani lekarima mogu}nost da predloì {kolovawedeteta u posebnoj grupiili {koli, ali je kona~na odlukana roditequ. Polazi se odtoga da roditeq najboqe poznajesvoje dete i zna, {ta je najboqeu interesu svog deteta.Prema Zakonu o osnovamasistema obrazovawa i vaspitawau prvi razred osnovne {koleupisuje se svako dete koje dopo~etka {kolske godine ima najmawe{est i po, a najvi{e sedami po godina. Jednom broju deceje neophodna dodatna podr{ka.To su deca iz dru{tveno osetqivihgrupa koja usled: socijalneuskra}enosti, smetwiu razvoju i invaliditeta (zbogtelesne, motori~ke, ~ulne, intelektualneili vi{estrukesmetwe), te{ko}a u u~ewu (zbogspecifi~nih smetwi u u~ewu,problema u pona{awu i te{ko}au emocionalnom razvoju) i decai u~enici kojima je iz drugih razlogapotrebna dodatna podr{kau obrazovawu, zdravstvu ili socijalnojza{titi.Komisija ima tri stalna i dva povremena~lana. Stalne ~lanove imenujeskup{tina jedinice lokalne samouprave, nazajedni~ki predlog op{tinske uprave za trioblasti: predstavnik sistema zdravstveneza{tite (pedijatar); predstavnik obrazovno-vaspitnogsistema ({kolski psiholog)i predstavnik sistema socijalne za{tite(stru~ni radnik na poslovima socijalnograda). Povremeni ~lanovi su stru~wacikoji dobro poznaju dete i porodicu, kojiznaju prepreke i te{ko}e sa kojima se detesusre}e u prirodnim ìvotnim situacijamai znaju podru~ja u kojima treba pruìti detetupodr{ku da bi se optimalizovao razvojdeteta i iskoristili o~uvani potencijali.Roditeq, odnosno starateq detetaima pravo da prisustvuje radu Komisije iduàn je da pruì sve informacije o detetuod zna~aja za rad Komisije.Koraci u pokretawu postupka radakomisije:• roditeq, starateq, ustanovapokre}e inicijativu podno{ewem zahtevauz obaveznu saglasnost roditeqa/starateqa,na Obrazcu br.1.• izabrani lekar je nadleàn zapokretawe procedure, prosle|uje zahtevkoordinatoru Komisije (lice zaposleno uop{tinskoj, odnosno gradskoj upravi, kojepruà stru~nu i administrativno-tehni~kupotporu Komisiji) u roku od sedam dana akoordinator Komisije prikupqa dokumentacijui podnosi Komisiji – sedam dana odprijema Zahteva od izabranog lekara.друштвоREALIZACIJA INKLUZIVNE POLITIKENA LOKALNOM NIVOUЛокална интерресорнаКомисија – УжицеDono{ewem Zakona o osnovama sistema obrazovawai vaspitawa u avgustu 2009. godine, uRepublici Srbiji su stvoreni uslovi da sekroz sistemsku i institucionalnu podr{kuomogu}i uspe{no ukqu~ivawe i napredovawesvakog deteta u procesu obrazovawa. Utom smislu, jedna od najva`nijih aktivnostiovog Zakona jeste dono{ewe pravilnika ododatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnojpodr{ci detetu i u~enikuMere dodatne podr{ke koje moè dapropi{e interresorna Komisija:Neposredna dodatna podr{ka kojazahteva dodatna finansijska sredstva (usmerenaka samom detetu):1) prilago|avawe i nabavka uxbenikai nastavnih sredstava (npr. na Brajevompismu i sli~no, zavisno od potrebau~enika),2) individualni obrazovni plan kojipodrazumeva prilago|avawe standardapostignu}a iz jednog ili vi{e predmeta,3) upotreba prilago|enih nastavnihsredstava i asistivne tehnologije (upotrebaalternativnih na~ina i sredstava komunikacije– sli~ice, crteì i fotografije,predmeti, prilago|en raspored ~asova, posebanna~in obeleàvawa mesta u u~ionici,poseban na~in obeleàvawa mesta za materijalza rad, poseban na~in obeleàvawamesta za odlagawe zavr{enih radova i sl.,ra~unari, prilago|ene tastature, ekranina dodir (ta~-skrin), prilago|eni mi{evi,posebni softveri, tajmeri i satovi, diktafonii sl.),Projekat ,,Roditeqsko srce“ukqu~en u program „MIDWAY Faza dva– Ukqu~ivawe u obrazovawe dece sate{ko}ama u razvoju i zapo{qavawuosoba sa invaliditetom – faza dva“,koja se podràva kroz program „Inicijativajavnog zagovarawagra|anskogdru{tva“ (CSAI) kojim rukovodi Instituza odrìve zajednice (ISC) a finansiraUSAID.4) angaòvawe pedago{kogasistenta u obrazovno-vaspitnomradu, prema potrebi (tokomcelog dana ili samo za nekepredmete ili aktivnosti),5) obezbe|ivawe obuke zau~enika za kori{}ewe Brajevogpisma, samostalno kretawe,kori{}ewe sredstava asistivnetehnologije, znakovnogjezika ili drugih alternativnihna~ina komunikacije,Posredna dodatna podr{kakoja zahteva dodatna finansijskasredstva (usmerena ka akterimakoji se bave detetom):1) prilago|avawe okruèwa(prilaza i unutra{weg prostoraustanove: postavqawemrampe, gelendera, ugradwomlifta, prilago|avawem toaleta,prilago|avawem staze,kao pomo}i pri samostalnomkretawu za decu o{te}enog vidaili decu koja ne vide, postavqawemlampe, table-putokazaitd.)2) pove}awe osetqivostii edukacija vr{waka i wihovihroditeqa za prihvatawe decekojima je usled smetwi u razvoju,pote{ko}a u u~ewu, socijalneuskra}enosti i drugih razlogapotrebna dodatna podr{ka,3)obezbe|ivawe produènogboravka u obrazovnoj ustanovi,odnosno dnevnog boravka usocijalnoj za{titi,4) obezbe|ivawe prevozaod mesta stanovawa do obrazovneustanove, odnosno od obrazovneustanove do dnevnogboravka,5) obezbe|ivawe ishraneu {kolskim kuhiwama, ode}e iobu}e, besplatnih uxbenika ipribora za {kolu, literatureza u~enike i nastavnike itd.Ishodi rada komisije su individualniplan podr{ke detetu i u~eniku iz sva trisistema i svaki ~lan komisije prati efekterealizacije podr{ke iz svog sistema. Velikiproblem je finansirawe na lokalnomnivou za pruàwe posredne i neposrednepodr{ke. Kao {to je potrebno odre|enovreme da zoposleni u obrazovno-vaspitnimustanovama razviju dodatne ve{tine iznawa u skladu sa novim principima i vrednostimainkluzivne kulture i politike,da se roditeqi/starateqi informi{u iosnaè za svoju ulogu u ostvarivawu pravana kvalitetno obrazovawe svoje dece i dapreuzmu aktivnu ulogu u tom procesu, takoje potrebno planirati u op{tinskom, odnosnogradskom buxetu sredstva neophodna zaposrednu i neposrednu dodatnu podr{kudeci i u~enicima.Radom Komisije tokom prve godinenapravi}e se baza podataka na lokalnom irepubli~kom nivou o broju dece i u~enikakojima je potrebna dodatna podr{ka.O svim zna~ajnim pitawima vezanimza rad Komisije, roditeqi, nastavnici,vaspita~i i stru~ni timovi u {kolama ivrti}ima mogu da se informi{u svakogdrugog utorka u mesecu u Savetovali{tuUdruèwa invalida cerebralne paralize,de~ije cerebralne paralize i plegijeUìca.Radica Blagojevi}-Radovanovi}, psihologi predsednik Interresorne komisijegrada Uìca13. maj 2011.23

BAJINA BA[TARadenko sa bra}om, majkom i sestromako je pro{lo skoro polaIveka, Radenko To{i} (72),iz Bajine Ba{te, ne zaboravqaverovatno najburniji deo svogìvota, kada je kao vojnik JNAi pripadnik Mirovnih snagaUN, boravio na Bliskom istoku,u nekoliko arapskih zemaqa.U vojsku iz rodne Solotu{eodlazi 1963. u Sarajevo gdezavr{ava kurs za kuvara.-Posle nekoliko meseciobuke dobijamo posebnonaoruàwe i odlazimo u Zagreb,gde nas sme{taju u jednu zgraduna aerodromu Borongaj. Kona~nosaznajemo da idemo u Mirovnesnage UN u Egipat, zajedno saoko 350 vojnika i stare{ina,-kaè To{i}. Posle mesec krenulisu vozom za Rijeku, gde su seukrcali na brod „Jadran“. Tadaje Radenko prvi put video more.Se}a se i kabine broj 92, sa dvaleàja, u koju je bio sme{ten.Plovidba Jadranskim morembila je neobi~no uzbudqiva,ali mirna. Slede}eg jutra,kroz Otranska vrata u{li su uSredozemno more. Ve} narednogdana uhvatila ih je velikabura na moru, mnogi vojnici,me|u wima i Radenko, dobilisu morsku bolest. Preleào jeхроникаПрича из арапске пустињеRadenko To{i} iz Bajine Ba{te pre pola veka nekoliko meseciproveo je u mirovnim snagama UNu kabini sve do uplovqavawa uPort Said.- Brod je prispeo u luku iposle postavqawa pontonskogmosta iskrcali smo se na jednu~istinu izvan luke – nastavqaRadenko. – Oko nas je svuda samopesak i ni{ta drugo. U blizinije bila èlezni~ka stanica.Videli smo na{e vojnike koje jetrebalo da zamenimo. Tu nas jedo~ekao i na{ ambasador koji jeodrào govor i izvr{io smotrujedinica. Potom smo se ukrcaliu voz i krenuli u pravcu Gaze.“Pre{li su Suecki kanal,cele no}i su putovali krozpe{~anu pustiwu i stigli naSinajsko poluostrvo. Posleiskrcavawa na èlezni~kojstanici, pe{ke su krenuli dologora El Ari{. Tu je Radenkoraspore|en na rad u kuhiwu gdesu radili i neki Palestinci, aglavni kuvar tako|e je bio Palestinac.U popodnevnim ~asovimai{li su na kupawe. Radenkuje to bilo prvo kupawe u moru,mada je bio dobar pliva~.- Tu sam ostao oko dvadesetdana. Jedno ve~e dok smodelili ve~eru dolazi kurir ipoziva mene i jo{ dva kuvara dase javimo odmah kod kapetana~ete – pri~a To{i} - U kancelarijizati~emo ve} pristiglevoza~e, mehani~are, i vojnikeostalih struka koje su pripadalitehni~kom snabdevawu ~ete.Tada nam saop{tava da jednagrupa vojnika sutra uve~e trebada krene za Jemen, jer je tamoizbila revolucija i da je kraqEl Badr skinut sa prestola. Jementada nije imao vojsku negoje kraq imao svoju gardu, i sawima se povukao na granicuprema Saudijskoj Arabiji, gde suim doturali hranu. Trebalo jeda napravimo ~ist prostor i daspre~imo doturawe. Sutradansmo dobili i platu u egipatskimfuntama i nove uniforme Ujediwenihnacija. Tog dana stigao jeavion iz Jugoslavije sa oficirima,prevodiocima, podoficirima,komandantom potpukovnikomMatijom Popovi}em. Ukupnonas je bilo oko 70 vojnika i 40oficira i podoficira. Odmah suoni preuzeli komandu nad nama.Ve} popodne u krugu formiralase kolona od oko 60 vozila, na~elu je bio jedan autobus, ostalosu bila teretna vozila. Voza~isu,- prise}a se Radenko, - bilisa drugih kontinenata, Indusi,Kana|ani, Islan|ani...Kolona jekrenula uz zvuke sirena i vatrometa,odjekivalo je kroz pustiwu.U neko doba no}i kolona jezaustavqena, bila je opkoqenanekom nepoznatom vojskom. ûlose i repetirawe oru`ja. Bilo jenare|ewe: nikuda se ne pomerati!“Neizvesnost je trajala skoro~etiri sata. Na obali Sueckogkanala, kod El Kantara, po~eloje prebacivawe vozila {lepompreko kanala. Prebacivawe jebrzo zavr{eno. U Port Said sustigli u prepodnevnim satima.Opet nesporazum: brod koji jetrebalo da doplovi iz Jugoslavijenije stizao.-Stiè vest da na{embrodu nije dozvoqeno da uploviu luku jer je nosio eksploziv ivojnu opremu. Bio je to teretnibrod „Zagreb“. Tu smo podeqeniu dve grupe: jedni su oti{li nabrod, a drugi ostali da izvr{eistovar vozila i {lepova. Pozavr{etku istovara, u 11 satino}u, krenuli smo Sueckimkanalom do luke Suec. Daqomplovidbom stigli smo u Crvenomore i posle osam dana i no}istigli u luku Hodendu.“Odmah po pristajawu brodapo~elo je iskrcavawe xipovai opreme. Angaòvana sui neka teretna vozila za prevozopreme. Potom su krenuli unepoznatom pravcu. Prethodno,ve} na brodu, dobili su municijui po dve bombe. I{li sukroz pustiwu oko ~etiri sata,a onda je kolona stala. Dobilisu po {est sati voqno, za spavawe.Kada je svanulo, oko sebesu videli samo nepreglednupustiwu.Opet je stiglo obave{tewe:o~ekuje se avion iz Adenakoji }e ih daqe prebacivati.Radenko je podelio hranu, jedanpaket na pet vojnika za dan.Posle doru~ka je stiglo novoobave{tewe: avion }e do}i tekPriznati ugostiteqPosle povratka iz vojske Radenko se zaposlio u Ugostiteqskompreduze}u „Tara“. Uporedo je zavr{io najpre sredwu, azatim i vi{u ugostiteqsku {kolu. Radio je kao upravnik motela„Omorika“, ne{to kasnije bio je i {ef sale u hotelu „Drina“.Tu je ostao do penzionisawa, u maju 1990. godine.Radenko To{i}, prvi s leva, savojnicima UN na Bliskom istoku24 13. maj 2011.

хроникаRadenko To{i}, trenutak predaha u pustiwislede}eg jutra.- Taj dan nikada ne}u zaboraviti– pri~a Radenko. - Tolikoje ugrejalo da se ni vodaiz cisterne nije mogla uzeti,a kamoli da se pije. Hrana namnije ni padala na pamet. Tu smoava Petrovi} (80) iz zlati-sela [qivovicaSborskogradno je angaòvan kao i pre 50godina. Ustaje pre zore, na{tinuobavezno uzme med i popijemleko, a zatim ide u {talu.Posle doru~ka ga ~ekaju brojnidrugi poslovi, sve do ve~erwihsati kada, kako se kaè u narodu- legne bezmalo zadana. Radnidan mu traje u proseku 12 sati,i retko kada je umoran. Kadaga zapitate – kako zdravqe,odgovori}e bez ustezawa: «Jo{ otome ne vodim ra~una. Radim k’osivowa». Proteklih dana je, zakratko vreme, da su se kom{ijeprosto ~udile, sam postaviodrvenu ogradu sa 1.600 parmaka.Osamdesetogodi{wi SavaPetrovi} je na [qivova~komsajmu doma}e rakije i daqe nezamenqiv~lan u ekipi wegovogsina Milenka Petrovi}a koja jenepobediva na ovim prostorimau takmi~ewu u strugawu trupacadube}om testerom, strugawu testeromkladarom i tesawu gredesekirom blawkarom.Ovaj gor{tak dobrog zdravqai u neverovatnoj snazi zasvoje godine (wegov unuk MirkoPetrovi}, ~lan AK «Mladost»,neprikosnoveni je vladar sredwihi dugih staza na ovimprostorima), ìvi ispod prevojaKlik i uzvi{ewa Gruda nasevernim obroncima Zlatibora,na prelepoj visoravni u zaseokuPedeqi na nadmorskoj visini13. maj 2011.od oko 900 metara. Skromnu,radni~ku penziju, stekao je kaotesar u GP «Zlatibor», grade}istambene i fabri~ke blokovepo celoj Jugoslaviji, a u svomkraju je cewen i kao zidar, stolari kova~. Posledwih godina,me|utim, najvi{e se zanima zapoqoprivredu i sto~arstvo, ana oskudnoj o~evini odgajio jenedavno i volove te{ke dvetone.Kada smo ga posetili,hvalio se da je s prvim toplimsun~anim zracima izriqao vrti luk odavno posadio i krompirzasejao. Taman {to su ki{eprestale, i sneg napustio wegovKrstovac, zapo~eo je i redovnograbqewe livada. Sve to su mu,ostali do slede}eg jutra, a bilismo dobro naoruàni. Poredli~nog oru`ja imali smo i dvamitraqeza – {arca sa duplimredenicima. Slede}eg jutra jestigao avion u koga su utovarenixipovi, deo opreme i deo nas vojnika.Pole}emo za Xison, mestou Saudijskoj Arabiji na obaliCrvenog mora. Posle sat letewaspu{tamo se na betonsku pistuali vide se krateri od bombioko piste. Avion se vra}a zaostalu opremu. Mi se sme{tamoodmah na aerodromsku zgradu.Tu nam pridodaju dva aviona zaizvi|awe sa kanadskom posadom,koji nosi osam vojnika idva ~lana posade. Avioni sumarke „Oteri“. Patrolira se satri xipa a sa avionima, najmawedva puta se mora nadletati. Tuostajemo oko dva meseca. Tu jebio i glavnokomanduju}i generalVan Hores. Kasnije ga je zamenioindijski general \ani.“Odatle su evakuisaninajpre u jedno mawe mesto u Jemenu,a potom i u glavni gradJemana – Sanu. U Sani ostaju svedo povratka u Jugoslaviju.- Po~etkom decembra preba~enismo u Hodeidu, radipovratka – nastavqa Radenkosvoju pri~u. - Stigao je na{avion „karavela“ iz Qubqane.NEOBIÂN HOBI SAVE PETROVI]A (80) IZ [QIVOVICEЗаљубљеник у «смедеревце»Kada vam ispri~am moju pri~u, shvati}ete da sam zasluìo da mipoklone novi {poret «smederevac», jer niko ih do sada nijetoliko izreklamirao. Zahvaquju}i mojoj stalnoj pri~i da nemaboqeg {poreta na svetu, u ovom kraju svi imaju «smederevce». Moja«petica», brate, sluì lepih 50 godina,- kaè Sava Petrovi}dakle, svakodnevni poslovi,ali on ima i posve neobi~an,ili boqe re}i ~udan hobi: zaqubqenikje u {porete «smederevce»!O tome on pri~a saodu{evqewem:- Kada vam ispri~ammoju pri~u, shvati}ete da samzasluìo da mi poklone novi{poret «smederevac», jer nikoih do sada nije toliko izreklamirao.Zahvaquju}i mojojstalnoj pri~i da nema boqeg{poreta na svetu, u ovom krajusvi imaju «smederevce». Moja«petica», brate, sluì lepih50 godina. Limarija je odli~na,a {amot gladak kao da je predva dana ura|en. Samo sam mewaore{etke na loì{tu, i mojUkrcali smo se u rano jutro, sasobom smo poneli samo li~nonaoruàwe, bez municije. Na{ixipovi i oprema su ostali najednoj poqani u blizini luke,sa jo{ nekim qudima koji su tuostali. Avion je leteo za Kairo,iz wega sam video egipatske piramidei deo toka mo}ne rekaNila. U Jugoslaviju smo doletelisa juga, preko \ev|elije, ispustili smo se na aerodrom uBatajnici. Odmah su nas pustilida idemo ku}ama devet dana.“Posle odmora Radenkose vratio u Sarajevo, a iz vojskeje iza{ao januara 1964.godine. Svoju „mirovnu misiju“po Bliskom istoku zadràoje u se}awima. Bilo je, kaè,tada u jedinicama Mirovnihsnaga jo{ nekoliko zemqaka,Bajinoba{tana. Se}a se MilanaKova~evi}a, Obrada Stameni}a,Radi{e Sredojevi}a – Ke}e, @ivanaAvramovi}a.Ratomir Blanu{a{poret na drva moè, brat bratu,da sluì jo{ 50 godina. Jedinomi je malo obijen na vratima,po{to me trgovac iz prodavnice«Gvo`|ar» u Uìcu, koja odavnone postoji, ubedio da ga uzmemjer je vra}en sa granice zato {toje o{te}en. Onda se znalo da jenajboqe ono {to je napravqenoza izvoz, pa makar bilo i obijenokao moj «smederevac».Sava Petrovi} je kupio«smederevac» daleke 1962. godine,kada do [qivovice nijebilo drugog prevoza izuzev nazapre`nim kolima, kowima iponekom dotrajalom kamionu.Zajedno sa kom{ijom MilunomTijani}em dovukao je «smederevca»na kobili do velikog usponaispod ku}e, odakle su ga natovarilisebi na le|a jer kobilanije mogla daqe. Taj deo je bioi najteì, pa su ku}i stigli pomrklom mraku. U Petrovi}imaje zbog ove kupovine tadaprire|ena prava sve~anost. Nijebila mala stvar u ono vreme uselu kupiti nov {poret na drva,a pogotovu onaj {to je ostao odizvoza. Nije to, me|utim, jedini«smederevac» u ku}i SavePetrovi}a:- Imam ti ja i elektri~ni{poret «smederevac». Dobio samga pre 40 godina od svastike, awu je pre toga sluìo dvadesetakgodina. Jo{ je u upotrebi.I neka mi neko sad kaè da nezasluùjem nov {poret od ovefirme. Nije meni svejedno da serastanem od ova dva «smederevca»,ali bi trebalo da ih staveu neki muzej i da pokaù narodukoliko wihov proizvod moè dasluì. Ako ovo pro~itaju u Smederevu,kod mene su uvek dobrodo{li, da se sami uvere jesamli govorio istinu. A usput, da neidu dokoni, neka poteraju novi{poret, pa da se mewamo, - veselozakqu~uje Sava Petrovi}.S. Tijani}25

okom pro{le godine 32 èneTsu ubijene u porodi~nom nasiqua u prva tri ovogodi{wameseca 11, samo u martu 6.Ra{irenost porodi~nog nasiqailustruju i slede}i podaci:naj~e{}i oblik porodi~nog nasiqanadènama je psiholo{konasiqe - 32 odsto, asledeekonomsko(11,4 odsto) i fizi~ko(koje je za posledwih godinudana doìvela svaka desetaèna, dok je taj oblik nasiqatokom ìvota doìvelo gotovo22 odsto èna). Ovo su podaciiz istraìvawa koje je ra|eno2010. a u okviru projekta “Borbaprotiv seksualnog i rodnozasnovanognasiqa” Uprave za rodnuraznopravnost Ministarstvarada i socijalne politike.Premapodacima Savetovali{taza borbu protiv porodi~nog nasiqa,tokom 2010. registrovanoje 1600 èna `rtava nasiqa.Pretpostavqa se da je taj brojmnogo ve}i jer se mali broj `rtavaodlu~i da prijavi nasiqe.@rtve nasiqa su ène svihuzrasta, iz svih okruga, svihnivoa obrazovnog i socijalnogstatusa. Posebno zabriwava podatakda je stepen psiholo{kognasiqa najvi{i me|u najmla|imènama, od 18 do 24 godine, ida iznosivi{eod 42 odsto, dokje stepen fizi~kog nasiqa gotov21 procenat. Po~iniociporodi~nog nasiqa su muèvi,ven~ani i neven~ani partneri,o~evi, majke, ro|aci. Naj~e{}iхроникаNACIONALNA STRATEGIJA ZASPREÂVAWE I SUZBIJAWE NASIQANAD @ENAMAПородично насиљедруштвени проблемSamo tokom marta ove godine, u porodi~nomnasiqu, ubijeno je {est èna. Vi{e od jednetre}ine èna u Srbiji pretrpelo je neki odoblika porodi~nog nasiqa za posledwihgodinu dananasilnici su mu{karci (gotovou 90 odsto slu~ajeva) i tomuèvi i partneri. Najteìoblici fizi~kog nasiqa gotovosu iskqu~ivo po~iweni odmu{karaca, u gotovo 81 odsto odmuèva ipartnera.U 40 odstoslu~ajeva fizi~kog nasiqa premaènama deca su bili svedoci,a u vi{eod 10 procenata i samasu pretrpela povrede, pokazaloje istraìvawe.Unapre|ivawu institucionalnihi pravnih mehanizama zaborbu protiv porodi~nog nasiqanamewena je Nacionalna strategijaza spre~avawe i suzbijawenasiqa nad ènama u porodicii u partnerskim odnosima, usvojenaaprila ove godine. Strategijomsu obuhva}ene slede}eoblasti: prevencija, normativniokvir, multisektorskasaradwa i podizawe kapacitetainstitucija i specijalizovanihslu`bi i sistem mera za{titei podr{ke `rtvama. U izradiovog dokumenta u~estvovali supredstavnice i predstavnicipet resornih ministarstava ipetnaestak organizacija civilnogdru{tva. Rad na izradiStrategije koordinirala je Upravaza rodnu ravnopravnost uokviru Projekta „Borba protivseksualnog i rodno zasnovanognasiqa“.Medijsko izve{tavawe oslu~ajevima nasiqa u porodicije vaàn izvor informacija,ali se mora voditi ra~una opristupu i na~inu izve{tavawa,kako se ne bi do{lo do {irewastereotipa o rodnim ulogamau dru{tvu, koje u neku rukupromovi{u nasiqe. Zato jeForum èna Prijepoqa tokompro{le jeseni organizovao seminareza novinare i novinarkeiz medija, ~lanice strukovnogudruèwa Lokal pres, a u okviruprojekta „Uloga medija usuzbijawu seksualnog i rodnozasnovanog nasiqa nad ènama“.Ciq seminara je bio da se upoplavi komercijalnih medija,koji se vode senzacionalizmom,novinari i novinarke ekuduju zaadekvatan pristup dru{tvenomproblemu nasiqa nad ènama,uti~u na mewawe slike o mestui poloàju èna i uklawawepredrasuda. Realizaciju projektasu podràli Norve{kavlada i UNDP preko Uprave zarodnu ravnopravnost.Mirjana Te{evi}Pravilan na~in ìvota, zdrava ishrana, ali i odgovaraju}anega u velikoj meri odre|uju da li }e va{a kosa biti zdrava ilepa. Kosa nema samo estetsku funkciju ve} sluì i za regulacijutoplote. Oblik i kvalitet kose zavisi}e i od pravilnenege. Zato je tu sa nama frizerka Stojanka Dimitrijevi}- Coka,vlasnica frizerskog salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, koja}e u narednim brojevima na{eg lista poku{ati da vam pomogne.Dava}e vam prakti~ne saveze za negu kose, a i Vi ukoliko imateneki problem ili nedoumicu, moèt postaviti Coki pitawe nana{oj e-mail adresi : vesti.ue@ gmail.com sa naznakom - pitawaza Coku.Kоса - одраз здрављаи болестиko kosa opada duè od triAmeseca, obavezno morateposetiti dermatologa koji }epreporu~iti odre|ene pregledei prona}i uzrok. Morate znatida je kosa jedan od simbolaènske lepote. Me|utim, ona jejednako va`na i mu{karcima na{ta upu}uje ~iwenica da zbogproblema sa kosom pripadnicija~eg pola ~esto pose}uju dermatologa.Metabolizam kose brz je izahtevan, podloèn je uticajimaorganizma i okoline. Ne sme sezanemariti ni uticaj godina naosobine kose. Zato je sasvim normalnoda mewaju boju, kvalitet iizgled. Primer radi, boja kose,wena debqina i kvalitet zaviseod koli~ine pigmenta, kaoi sadràja vrazdu{nih mehuri}a13. maj 2011.u dlaci. Pa tako plava sadrìnajmawe pigmenata i najtawaje, dok je najdebqa crvenkastavlas, a po debqini se izme|uwih nalazi sme|a i crna.Kosa se tokom ìvota stalnomewa. @ivotni ciklus dlakevarira od dve do pet godina iprolazi kroz tri faze: 1. fazarasta (traje od dve do {est godina)2. prelomna faza (traje samodve nedeqe) i 3. faza opadawa( traje izme|u tri i ~etiri meseca).Kosa raste zbog umnoàvawaepitelnih stanica korena,da bi nakon prelomne u{la ufazu fiziolo{kog opadawa,{to je posledica normalnihprocesa starewa i zamene nakonzavr{enog ìvotnog ciklusa.Sve dlake kose nisu istovremenou istoj ìvotnoj fazi, {tose moè utvrditi pregledom korena50 do 70 i{~upanih dlaka.U normalnom nalazu tako }emoutvrditi da je 85 posto dlake ufazi rasta, 0,5 do jedan posto uprelaznoj fazi, a 15 posto dlakeje u fazi opadawa ( normlano sesmatra dnevno opadawe od 70do 100 dlaka,). Treba znati i da80 posto strukture dlake ~inebelan~evine, od kojih je glavnakeratin, koji je dihrofilan,odnosno ima sposobnost vezawavode. U proseku, svi tipovi kosesadrè 10 posto vode.Za{to kosa opada?Opadawe kose jedan je odnaj~e{}ih problema. ]elavostje stawe koje karakteri{e gubitakili nedostatak kose idlake. Poja~ano opadawe koseposledica je delovawa neke{tetne stvri na folikul dlake,dok se on nalazi u fazi aktivnogstvarawa dlake. Prema lokalizacijii rasprostrawenosti,opadawe kose moè biti difuznoili u ograni~enim zonama,a prema krajwem ishodu moèbiti prolazno i trajno. Akotraje duè od tri meseca, trebaposetiti dermatologa koji }epreporu~iti odre|ene pregledei prona}i uzork.Neki od brojnih uzroka su:1. Hormonski poreme}ajiNaj~e{}e se javqa kod èna tokomdrugog do ~etvrtog mesecanakon poro|aja. Obi~no je prolaznogkaraktera, iako u slu~ajupostojawa genetske sklonostimoè pre}i u trajnu }elavost.Uz to, opadawe mogu izazvati ineka kontraceptivna sredstva,kao i poreme}aj rada `lezda sunutra{wim izlu~ivawem (hipofize,nadbubre`ne i {titne`lezde). Jedan od uzroka moèbiti i bolest jajnika.2. BolestInfekcija i povi{enatemperatura, na primer upalaplu}a, {arlah, tuberkulza… Uzrokmogu biti i hroni~ne bolestipoput {e}erne, autoimunih imalignih. Kod osoba koje pate odhroni~nih bolesti, kosa postajetawa, bez sjaja i siroma{nijapigmentom.Nastavak u slede}em broju27

Stadion Mladosti uLu~anima. Gledalaca: 200.Sudija: Svetislav Maru{i}(Kraqevo). Pomo}nici VladimirJovanovi} i Petar Davidovi}(oba â~ak). Strelac:Lazi} u 26. i u 90+1. minutu. @utikartoni: Bulatovi}, Bosman,Pejovi} ( Sloboda Point Sevojno),Milovanovi} ( Javor).Sloboda Point Sevojno:[eji}, Vasili}, Bosman (Pejovi}),Bulatovi}, Radosavqevi},[uwevari}, Pavi}evi} (Tijago),Lazi}, Ademovi} (Kova~evi}),Maskimovi}, Klimpl.Javor: Supi}, Milovanovi},Renduli}, Dragovi},Mom~ilovi}, Milinkovi} (Stevanovi}),Ostoji} (Oguegbu), Stanisavqevi},Eliomar, Stojakovi},Haxibuli}.Fudbaleri Slobode PointSevojna u potpunosti su serevan{irali kom{ijama iz Ivawiceza poraz koji su pretrpeliu jesewem delu prvenstva, apobedom popravili plasman natabeli.Prvih sedam minuta trajaloje na neki na~in odmeravawesnaga, a prvu polu{ansu imali suUì~ani u 11. minutu, koju je propustioAdemovi}. Pavi}evi} je{utirao, Ademovi} loptu umestoglavom zahvatio ramenom,nije mogao da je kontroli{e, irezultat se nije promenio. FudbaleriSlobode Point Sevojnasu do vo|stva do{li u 26. minutukada je tamnoputi Bosman, uputiopo levoj strani dugu loptudo Lazi}a, ovaj u{ao u sredinu,poigrao se sa dva, tri odbrambenaigra~a Javora, i sa vi{eod 20 metara iz poluokretasmestio loptu u gorwi levi ugaoSupi}evog gola.Gosti su sve do 32. minutadelovali prili~no bezopasno.Tada je [eji} pogre{no istr~ao,Filip Stanisavqevi} se na{aosam, poku{ao loptu da ubaci usredinu, ali je Klimpl bio namestu, na vreme intervenisaoi otklonio opasnost. Samo triспортJELEN SUPER LIGA - 26 KOLOПоново у врхуSLOBODA POINT SEVOJNO - JAVOR2:0 (1:0)Predrag Lazi}minuta kasnije Stojakovi} je izprekida poku{ao da iznenadiuì~kog golmana, ali je loptasamo zavr{ila u buketu igra~a.Doma}i fudbaleri ponovopoja~avaju ritam, pa je samo malonedostajalo da se mreà Javoraponovo zatrese. Radosavqevi}je minut do zasluènog odmorasna`no ali neprecizno izveoslobodan udarac, a potom je u45. minutu Dragovi} sa le|ana nedozvoqeni na~in sru{ioPavi}evi}a, ali je sudijaMaru{i} kategori~an da penalanije bilo.U nastavku Ivawi~anipreuzimaju inicijativu, re|ajuse {anse jedna za drugom. Najpreje u 54. minutu svoju {ansu propustioMom~ilovi} , a potom iStojakovi}a u 60. i 66. minutu.Najzreliju priliku imao je u71. minutu Milovanovi} koji jepro{ao po levoj strani, iskosa ,prevario odbranu doma}eg tima,i zavr{io akciju sna`nim ali iovog puta nepreciznim udarcem.Tada ponovo na scenu stupajuUì~ani, preuzimaju inicijativu,kontroli{u igru i zavr{nicasusreta pripada wima. Odli~niLazi} u 87. mnutu isprobao je{ut sa 25 metara ali nije uspeoda iznenadi, potom je u 89. minutuisti igra~ uputio centar {utrezervisti Tijagu, koji je glavomsa desetak metara poslao loptuu aut. A onda je u prvom minutunadoknade vremena Lazi}, sasedam metara, na asistenicijuTijaga, zape~atio sudbinu fudbaleraJavora.Nakon utakmice trenergostuju}eg tima, Zoran Wegu{ jekratko prokomentarisao:- Sloboda je bila boqa izasluèno slavila pobedu. Mojiigra~i su se pona{ali kao da sudo{li na izlet. O~igledno da suzadovoqni sa ovih 36 osvojenihbodova, ali ja nisam. –Trener Slobode PointSevojna , Qubi{a Stamenkovi} ,imao je re~i hvale za mladog koleguna protivni~koj klupi, alii za svoje igra~e:- Obe ekipe èlele su pobedu,i ovo je bio pravi derbiZapadne Srbije. Mi smo dobrootvorili utakmicu, imali smokontrolu igre, pa je usledio tajevro gol Predraga Lazi}a za1:0. Ped kraj prvog poluvremenaAdemovi} je imao {ansu da re{iutakmicu, ali je nije iskoristio.U nastavku smo imali dostaproblema zbog vetra pa je Javorpretio i prekida. Na ovoj utakmiciimali smo i raspoloène pojedince,Lazi}a koji je i po prviput postigao dva gola na jednojutakmici, zatim Maksimovi}akoji je igrao na reprezentativnomnivou, ali i svi ostaliigra~i su èleli pobedi i ja im~estitam na tome. Lepo je kad seu|e u ovakvu seriju, jer smo miu posledwih pet kola, ~etiriutakmice re{ili u svoju korist.Nastoja}emo da zadrìmo petupoziciju na tabeli i da samo napo~etku prole}nog dela prvenstvaimali samo lo{u sre}u i daje to sada pro{lost.-U narednom kolu u subotufudbaleri Slobode PointSevojna gostuju u Beogradu gdese sastaju sa doma}om ekipomûkari~ki Stankom.Z. \okovi}ZONA “DRINA”JEDINSTVO PUTEVI- JEDINSTVO(VLADIMIRCI) 7:3 ( 5:2)Stadion u Kr~agovu. Gledalaca: 200. Sudija: Vladimir Mili}( Lajkovac). Strelci: To{i} u 9, 31. i 61, Savi} u 19. i 44, Milovanovi}u 32. i 70. za Jedinstvo Puteve, Luki} u 13. i 27, Mati} u 87. zaJedinstvo ( Vladimirci). @uti karton: Jeremi} ( Jedinstvo, V.).JEDINSTVO PUTEVI: Vesni}, I. Mari}, Vasi}, Krstonijevi}(Karadarevi}), @ivkovi}, Topalovi}, Marjanovi}, Nikitovi}(Voli}), Milovanovi}, Savi} (D. Mari}), To{i}.JEDINSTVO (V): Mandi}, Radovi}, Petrovi} ( Bo{kovi}),Galowi}, Jeremi}, Mijailovi} (Mi}i}), Brki}, Luki} (Brankovi}),Mati}, Mirkovi}, Panteli}.Puleni trenera Predraga Ristanovi}a ba{ su biliraspoloèni pa su do vrha napunili mreù fudbalera iz Vladimiraca.Gosti su samo u prvih 30. minuta donekle pariraliraspoloènim Uì~anima, ali su vrlo brzo posustali i pretrpeliteàk poraz. Odli~na igra fudbalera Jedinstvo Putevi hrabripred odlazak na derbi u Loznicu i daje nadu da se sa puta moguvratiti sa tri nova boda.Z. \.Zadovoqan:trener Ristanovi}28 13. maj 2011.

спортZLATIBORSKA OKRU@NA FUDBALSKA LIGAГрађевинари преузели трон@elezni~ar iz Poège bio je slobodan upro{lom kolu, pa je vode}u poziciju preuzelaekipa GP Zlatibor iz Uìca23. kolu prvenstva Zlatiborskeokru`ne fudbalskeUlige na svim utakmicama postignutisu uglavnom o~ekivani rezultati.Zabeleèn je samo jedannere{en rezultat, a jedinoje ekipa GP Zlatibor iz Uìcazabeleìla pobedu u gostima.Uì~anima je to doprinelo dase na|u na vode}oj poziciji, sajednom vi{e odigranom utakmicom,jer je @elezni~ar izPoège proteklog vikenda bioslobodan.Karakteristika susretaproteklog vikenda je i to {toje postignut veliki broj golova,a rekordnu pobedu ostvarilisu fudbaleri Zlatibor vodekoji su u Gorwoj Dobriwi prostopregazili anemi~nu doma}uekipu Napredak. I na ostalimutakmicama strelci su biliraspoloèni. U Kaleni}ima jebilo osam, u Zdrav~i}ima {est,a u Ariqu i Visibabi po pet golova.Kompletni rezultati 23.kola: Kaleni}i: Jedinstvo - GPZlatibor (Uìce) 2:6, âjetina:SRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA ZAPADrvenstvo u Srpskoj fudbals-ligi - grupa “Zapad” ulaziPkoju zavr{nicu u kojoj se nastavqatrka za osvajawe prvog mestaizme|u dve Sloge, bajinoba{tanskei kraqeva~ke. Partizan iz BumbarevogBrda je na tre}em mestu, alije prakti~no izgubio sve {anse dase domogne trona i prelazak u vi{irang.Posle nere{enog rezultatau Priboju, u 23. kolu, Sloga iz BajineBa{te je zaostala za vode}omkraqeva~kom Slogom, ali suKraqev~ani proteklog vikendaizgubili u Bumbarevom Brdu, pa suBajinoba{tani poravnali bodovnisaldo i preuzeli vode}u poziciju.Ve} narednog vikenda u Kraqevu jena programu derbi prvenstva, i odte utakmice moè zavisiti daqitok borbe za osvajawe prvog mesta iplasman u Prvu ligu Srbije. Izgledada }e biti neizvesno sve do posledwegkola prvenstva.Dosta je uzbu|ewa i u “dowemdomu”, jer veliki broj ekipa jo{ uveknije prebrinuo brigu oko zadràvawastatusa u srpskoliga{kom zapadu.Sloga iz Poège je u opasnoj zoni,na 11. mestu, sa 29 bodova, a FAP izPriboja je sa 25 bodova u jo{ teòjsituaciji, jer ima samo 4 boda vi{eod “fewera{a” ekipe Budu}nosti iz13. maj 2011.Zlatibor voda - Napredak (GorwaDobriwa) 9:0, Vrawani: LunaAvijati~ar - Ariqska rampa(Poèga) 2:1, Ariqe: Budu}nost- Crnokosa (Kosjeri}) 3:2, Sevojno:Sevojno - Polet (Rasna)1:0, Visibaba: Savinac - Jasen(Brodarevo) 5:0 i Zdrav~i}i:Omladinac - Peru}ac (Peru}ac)3:3. Slobodna je bila ekipa @elezni~ara iz Poège.Tabela: GP Zlatibor i @elezni~ar po 51, Sevojno 49, Crnokosa45, Budu}nost 35, Savinac34, Polet 31, Zlatibor voda28, Luna Avijati~ar 27, Jedinstvo25, Jasen 22, Peru}ac 21,Ariqska rampa 17, Omladinac16 i Napredak 8 bodova.Utakmice 24. kola odigranesu u sredu, a narednogvikenda, u okviru 25. kola, sastajuse: @elezni~ar - Crnokosa,Napredak - GP Zlatibor, Zlatiborvoda - Ariqska rampa, LunaAvijati~ar - Polet, Budu}nost- Jasen, Sevojno - Peru}ac i Savinac- Omladinac. Jedinstvo izKaleni}a je slobodno.M. P.Бајинобаштани опет коло водеU protekla dva kola do{lo je do smene navrhu tabele, pa je ponovo u vo|stvu ekipa izgrada na Drini, ali ve} narednog vikenda naprogramu je derbi prvenstvaVaqeva.Rezultati 23. kola: Radni~kiStobeks - [umadija 2:1, Sloboda- Sloga (P) 3:0, @elezni~ar - Vuji}voda 4:1, Sloga (K) - Sloga (PM) 1:0,Jedinstvo - Partizan 2:1, FAP - Sloga(BB) 1:1, Budu}nost - Polet 2:3 iRudar - Ma~va 1:3. Rezultati 24.kola: [umadija - Rudar 3:1, Ma~va -Budu}nost 1:0, Polet - FAP 3:1, Sloga(BB) - Jedinstvo 2:0, Partizan - Sloga(K) 1:0, Sloga (PM) - @elezni~ar 0:0,Vuji} voda - Sloboda 2:1 i Sloga (P)- Radni~ki Stobeks 0:1.Stawe na tabeli: Sloga (BB) iSloga (K) po 47, Partizan 40, Rudari Radni~ki Stobeks po 37, Ma~va iSloga (PM) po 35, Sloboda 34, Polet33, Jedinstvo 30, Sloga (P) 29, @elezni~ar 28, Vuji} voda 27, [umadija26, FAP 25 i Budu}nost 21 bod.Narednog vikenda sastajuse: Poèga: Sloga - [umadija(Aran|elovac), Klupci: Radni~kiStobeks - Vuji} voda (Vaqevo), â~ak:Sloboda - Sloga (Petrovac na Mlavi),Ub: Jedinstvo - Polet (Qubi}),Lajkovac: @elezni~ar - Partizan(Bumbarevo Brdo), Kraqevo: Sloga- Sloga (Bajina Ba{ta), Priboj: FAP- Ma~va i Vaqevo: Budu}nost - Rudar(Kostolac). U sredu, 18. maja, na programusu svi susreti 26. kola.M. Pavlovi}ZONSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “DRINA”Ужичани касно прорадилиEkipa Jedinstvo Putevi iz Uìca je uodli~noj formi i iz kola u kolo beleìpobede, ali je u dosada{wem delu prvenstvanekoliko puta neo~ekivano izgubila bodoveprotekla dva kola prvenstvaU Zonske fudbalske lige - grupa“Drina” postignuti su rezultatikoji nisu bitno izmenilipozicije na tabeli, ni u vrhu niu dnu tabele. Vode}a Loznica jenastavila sa odli~nim igrama ipobedama i ~vrsto drì prvomesto koje }e, najverovatnije,zadràti do kraja sezone.Drugoplasirana ekipaJedinstvo Putevi iz Uìcaje, tako|e, u odli~noj formi iiz kola u kolo beleì ubedwivepobede. Zaista je {teta{to su Uì~ani u dosada{wemdelu prevenstva nekoliko putaneo~ekivano izgubili bodove,pa su im Lozni~ani izmakli utrci za prvo mesto i prelazak uvi{i rang.U Loznici, narednog vikenda,na programu je derbi susretba{ izme|u jedina dva kandidataza titulu. U slu~aju pobede ilinere{enog rezultata doma}inbi stekao takvu bodovnu prednosti samopouzdawe, da bi trebaloda se dogodi pravo ~udo datitula pripadne Uì~anima.Rezultati 23. kola: Polimqe- Jadar (ST) 1:1, Loznica- Radni~ki 2:0, Jedinstvo - Jadar(GD) 6:1, Ribnica - JedinstvoPutevi 2:3, Zlatibor - OFKLazarevcu je odràna 45.U Uli~na trka GRAND PRIX„Lazarevac 2011“, u organizacijigradske op{tine Lazarevac,Saveza sportova op{tineLazarevac i Atletskog kluba„Kolubara“. Ovogodi{wu trkuobeleìlo je u~e{}e velikogbroja takmi~ara brojnih atletskihklubova iz ~itave Srbije,kao i veliki broj u~esnikapred{kolskog i {kolskog uzrastasa teritorije op{tineLazarevac.Najvi{e pa`we privuklesu trke seniora i juniora.Kod seniora je nakon zanimqiveborbe, slavio atleti~arMladosti Mirko Petrovi},ispred pro{logodi{weg pobednikaDarka @ivanovi}a AKRadni~ki iz Kragujevca. Mirkuje ovo tre}a pobeda u Lazarevcu.Kod juniora na stazi du-ìne 4.000 metara slavio je NenadRadovanovi} iz Atletskogkluba Novi Pazar. Drugi naOse~ina 1:1, Zlatar - Zadrugar2:1, Kru{ik - Sloga (L[) 1:1 iDrina - Sloga (S) 1:1. Rezultati24. kola: Jadar (S) - Drina 2:1,Sloga (S) - Kru{ik 2:1, Sloga(L[) - Zlatar 1:1, Zadrugar -Zlatibor 3:4, Jedinstvo Putevi- Jedinstvo (V) 7:3, OFK Ose~ina- Ribnica 2:1, Jadar (GD) - Loznica1:3 i Radni~ki - Polimqe1:1.Tabela: Loznica 63, JedinstvoPutevi 57, Kru{ik 42,Jedinstvo (V) 39, Zadrugar 36,Polimqe 34, OFK Ose~ina 33,Zlatar 32, Ribnica, Sloga (S) iDrina po 31, Radni~ki 29, Jadar(ST) 28, Zlatibor 27, Sloga (L[)14 i Jadar (GD) 4 boda.U 25. kolu, narednog vikenda,na programu su slede}i susreti:Vaqevo: Radni~ki - Jadar(Stupnica), Prijepoqe: Polimqe- Jadar (Gorwi Dobri}), Vladimirci:Jedinstvo - OFK Ose~ina(Ose~ina), Loznica: Loznica- Jedinstvo Putevi (Uìce),Mionica: Ribnica - Zadrugar(Lajkovac), Nova Varo{: Zlatar -Sloga (Sjenica), âjetina: Zlatibor- Sloga (Lipni~ki [or) iVaqevo: Kru{ik - Drina (Qubovija).U sredu, 18. maja, igraju sesve utakmice 26. kola.M. Pavlovi}ATLETSKI KLUB MLADOSTМирко Петровић првиJunak Mirko Petrovi}ciq stigao je Nemawa Koji} izAK Sloboda iz â~ka, a bronzuje osvojio Bogdan Panti} iz AKMladost iz Uìca.Kod seniorki trijumfovalaje Amela Terzi} iz NovogPazara, dok je u konkurenciji juniorkinajboqa bila wena klubskadrugarica Ilda Dautovi}.Z. \okovi}29

спортSAJAM SPORTA 2011Вредновати спорт на прави начин!Povodom 100 godina fizi~ke kulture u Uìcu }e se, u sportskojdvorani Veliki park, odràti Sajam sporta u sredu 18. maja od 11. do17, ~asovagodini kada se slavi 100 godinaU fizi~ke kulture Grada Uìca,odrà}e se po prvi put i Sajam sporta2011. Organizovawe sajma ima za ciqunapre|ewe i razvoj sporta, omasovqavawesportskih klubova, {kola,udruèwa koja podsti~u omladinu nasport, prezentaciju sportske litaratue,~aspisa, sportskih emisija,sportske higijene…. Danijel Vukajlovi},atleti~ar Mladosti iz Uìca,idejni tvorac ovog Sajam, za Vestiisti~e ~iwenicu da je prevashodniciq sajma, promovisawe klubova,wihovih disciplina, rezultata,ve{tina, kako bi se kod posetilacasajma, javila èqa da treniraju nekiod ponu|enih sportova:- Razna istraìvawa kaùda je 80 posto mladih u Srbijirekreativno potpuno neaktivno. Toje poraàvaju}e, i zato ne treba nikakozanemariti hipotezu da “ svakidinar uloèn u sport, zna~i dvaili tri mawe ulagawa u zdravstvo“.Postoje neke stvari u sportu kojenas okruùju, samo ih treba staviti uslu`bu mladih..Svedok sam da mnogiuspesi i rezultati uì~kih sportistanisu vrednovani na pravi na~in,zbog objektivnih ili subjektivnihrazloga, i èqa da postoji bar jedandan u godini gde }emo se svipredstaviti i sve te gre{ke ispraviti.Jedan dan u godini na kome }eprisustvovati svi uì~ki klubovi,sportisti, sportiski radnici, da togdana budu “rame uz rame”, i da svakobude ponosan na svoje ostvarenerezultate, i da i imaju podstrekza daqi rad. Za{to da samo na{inajbliì mogu videti i podeliti sanama taj “intimni” deo prostorije sana{im priznawima gde je ispisanajedna sportska istorija ? Za{to dadrugi ne ~uju pri~u od samih sportistaiz kog vremena je to odlikovawe,u kojoj zemqi je bilo takmi~ewe.Svako takmi~ewe je pri~a za sebei skoro svi na{i klubovi, sportskeKARATE KLUBOVI ME]AVNIK I ARIQEПрегршт медаља у Чачкуekipe ili pojedinci imaju jedan deosvoje sportske istorije koji je ugraviranu ta priznawa. Tako je nastalaideja za organizovawem sajma sporta,prvog u na{em gradu.-Na inicijativu Danijela Vukajlovi}a,Grad Uìce je prepoznaoprave vrednosti i podrào ovajprojekat. Ove godine Uìce slavi100 godina od osnivawa „Sokolskogdru{tva” i 100 godina fizi~e kultureu Uìcu, tako da je sajam dobiojednu novu dimenziju.- Za proslavu 50-ogodi{wicebio je slet na stadionu, a za 100 godinasigurno mogu da kaèm da }e bitiprvi „SAJAM SPORTA 2011” u Uìcu.Posetioci }e mo}i da vide hronologijurazvoja uì~kog sporta, sportskihklubova, rezultata, infrastrukture,po~ev od prvog u~iteqa gimnastikeJosifa Jehli~ke, osnivawa Sokolskogdru{tva, gradwe takozvane Sokolane,pa sve do dana{awih, savremenihsportskih objekata. Uì~kiIdejni tvorac Sajma sporta 2011.Danijel Vukalovi}sportisti, imaju {ta da pokaù i sa~im da se pohvale, zato pozivam sveda u {to ve}em broju tog dana do|u uVeliki park. Slogan sajma je “PRO-NA\I SE – GDE SI !? i mo`da onnajboqe govori o svemu.- zakqu~ioje Danijel Vukajlovi}, koordinatorSajma sporta.Z. \okovi}KK DON NA PRVENSTVU SRBIJEU Â^KUPro{log vikenda u â~ku je odràno Prvenstvo Srbije u karateuza sve uzrasne kategorije. U~estvovalo je 920 takmi~ara iz 72 kluba. ZaKK Don takmi~ile su se Du{ica Smiqani} koja je u kategoriji starijihkadetkiwa zauzela peto mesto, i Sandra Mihajlovi} koja je nastupala u~etiri kategorije i osvojila dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanumedaqu.Trener Miladin Danilovi} je i ovog puta zadovoqan rezultatima:- Sandra je u kategoriji seniorki - apsolutna osvojila tre}e mestojer je u polufinalu diskvalifikovana zbog nekontrolisanog udarca jer jeprotivnici pomerila vilicu. U kategoriji seniorki 60 kg zauzela je drugomesto, a i ovde je diskvalifikovana u finalu. Ovog puta je protivnicislomila nos. Sre}om, posle takvog zagrevawa po~ela je pa`qivije daradi, i okitila se sa ~etiri medaqe. Obzirom da nije ve`bala zbogobaveza prema {koli i prijemnog ispita na Policijskoj akademiji, zadovoqansam postignutim jer je konkurencija bila izuzetno jaka.-Z. \.Mladi karatisti Me}avnika i Ariqaa Prvenstvu Srbije u â~kuN~lanovi dva kluba, Me}avnik iAriqe, pod vo|stvom jednog treneraObradina Kova~evi}a, ostvarili suizuzetno zapaène rezultate u veomajakoj konkurenciji.Rezultati: KK Me}avnik: IsidoraKova~evi} osvojila je jednodrugo i jedno tre}e mesto u kategorijimla|ih kadetkiwa, borbe. KsenijaKova~evi} osvojila je drugo mesto ukategoriji starijih pionirki, kate.Kristina Boì} u kategoriji starijihpionirki je osvojila drugo mesto,kate, dok je Stefan Mla|enovi} osvojiobronzanu medaqu u kategorijistarijih kadeta, borbe.KK Ariqe: Katarina Lojanicaosvojila je drugo mesto u kategorijijuniorki- borbe, i dva tre}a mesta ukategoriji seniorki u katama, kao itre}e mesto u kategoriji junorki. LazarNedeqkovi} je u kategoriji nadakate osvojio prvo mesto a u borbamajednu zlatnu i jednu srebrnu medaqu.Milan ]elkapi} u kategoriji nada,kate osvojio je bronzanu medaqu,a Luka Ili} nade u katama prvomesto, dok je u borbama osvojio dvesrebrne medaqe. Trener Kova~evi}je prezadovoqan postignutim rezultatima:- Imali su èstoku konkurenciju,ali su dobro radili i treniralipa se na kraju taj trud isplatio. Svakotakmi~ewe je za ovu decu zna~ajnojer siti~u nova iskustva i bogatiji suza nova saznawa.Z. \.ATLETSKI KLUB U@ICENa najstarijoj atletskoj trci „ Grand pri Lazarevac 2011“ odrànojpro{log vikenda, u~estvovalo je preko 500 takmi~ara iz Srbije i inostranstvakoji su se takmi~ili u 24 dicipline. ^lanovi AK Uìce postigli suzapaène rezultate. U trci mla|ih pionira na 600 m Emina Marmarac je osvojilaprvo, a u kategoriji mla|ih pionirki Tamara Jovanovi} drugo mesto,dok je u trci atletskih {kola na 300 m Anastasija Todori} osvojila drugomesto. Kod starijih pionira Aleksandar êlikovi} je na ciq stigao tre}i,a Uro{ Kutle{i} u trci juniora na 4000 m ~etvrti. Ana Sekuli} je u trcijuniorki na istoj deonici, osvojila peto mesto.Z. \.ODBOJKA - LIGA OSNOVNIH [KOLA ZADEÂKEФинале Контролпоинт лигеFinalni turnir za pobednika Kontrolpoint lige odrà}e se na Gradskojplaì u subotu 14. maja sa po~etkom u 13 ~asova. Sasta}e se ekipe O[Aleksa Dejovi} i Slobodan Sekuli} ( A). Od 14. ~asova predvi|en je susretStari grad- Prva osnovna {kola Kraq Petar Drugi ( B), u 15 ~asova Du{anJerkovi} sa pobednikom (A), (C), u 16 ~asova Nada Mati}- pobednik (B) ) D). U17 ~asova predvi|ena su takmi~ewa za pojedina~ne nagrade: najboqi server,sme~er, tehni~ar i najboqi prima~ servisa. U 17,30 minuta odigra}e se finalepobednik (C)- pobednik (D).Z. \.30 13. maj 2011.

спорт^lanovi KK UnilineKARATE KLUB UNILAJN IZ SEVOJNAЧоколада, слатка наградаVe} nekoliko godina unazad u Sevojnu se uo~i najve}eg hri{}anskog praznika Vaskrsa,odràva zanimqivo klubsko takmi~ewe. Organizator je karate klub Unilajn. Takmi~arikluba u svim kategorijama borili su se ne za medaqe, ve} za mnogo sla|e nagrade, ~okoladeKK Unilajn ve} je postalaU tradicija se se uo~i Vaskrsaorganizuje turnir, internotakmi~ewe. ^lanovi kluba odmeravajusnage u okviru svogtima, ~ime deca izme|u sebeneguju takmi~arski duh i u~e seda uìvaju u ~arima borila~kihsportova:Milo{ ]osovi}, trener KKUnilajn ponosan je na turnir kojise ve} peti put organizuje:- Drago mi je jer ovaj turnirpolako prerasta u tradiciju.Svi ~lanovi na{eg klubauìvaju, mnogima od wih je ovo iprvo takmi~ewe, pa je ovo dobraprilika da se prebrodi trema.Uz put se u~e i druèwu jer to jejedna od lepota bavqewa sportom- isti~e \osovi} i dodaje:- Dosada{wa iskustva sunam pozitivna, zadovoqna su iNajmla|i takmi~ariôkolade su ba{ slatke!Najstariji takmi~arideca i wihovi roditeqi, a mitreneri se trudimo da {to vi{e,kroz ovakve manifestacije, karatepribliìmo deci. Zanimqivoje da smo se dosetili kadasmo zapo~iwali ovaj turnir, pasmo umesto pehara i medaqa,deci za osvojena prva tri mestadodelili posebne nagrade,~okolade. I prosto je neverovatnokako se svi „utrkuju“ koju}e ~okoladu osvojiti onu od 100,200gr ili jo{ ve}u,- uz osmehpri~a trener.I dok u sali odjekuju tradicionalnipozdravi karatista,dok pqu{te ocene za izvo|ewekata, sevaju pesnice kada se natatamiju „namera~e“ dva borca,prisutni roditeqi sa ponosomgledaju {ta su to sve wihovinajdraì nau~ili:- Nekada sam igrala odbojkui znam koliko je bavqewe sportomva`no za razvoj dece. Ovo{to ve~eras gledam u sali O[Aleksa Dejovi} je fantasti~no.Nije uop{te va`no da li }emoje dete osvojiti neku medaquili ne. Najva`nije je da im sekroz ovakva druèwa „usa|uje“takmi~arski duh i da se decabave sportom.- re~e jedna odprisutnih majki.Na kraju, sti~e se utisakda je prosto neverovatno sa kolikimàrom i entuzijazmomdeca nastupaju na ovom klubskomtakmi~ewu. Lep na~in dase pobedi trema, i deca se pripremeza neke nove nastupe itakmi~ewa.Z. \okovi}13. maj 2011.31

М А Л ИО Г Л А С ИСТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,АУТОМОБИЛИ...Prodajem - KUPUJEM• Prodajem hitno 100 litaradoma}e rakije. Tel: 060/070-83-43• Izdajem dvosobanname{ten stan u ulici SaveJovanovi}a br. 18. Poseban ulaz,grejawe na struju.Tel. 511- 170 ili 064/ 29- 16-000• Prodajem mawi jednosobanstan u prizemqu nove stambenezgrade sa grejawem i podrumom.Tel. 516- 089• Prodajem dvosoban stan,60m2, II sprat, CG, sun~anastrana, Ul. Kraqa Petra I 70,42 000 evra.Tel: 064/44 87 497• Izdajem dvosoban stanu centru grada, name{ten, CG,prvi sprat.Tel: 065/ 83 13 064PONIKVE, blizina aerodroma,prodajem vikendku}u 70m2, ogra|en plac 5ari, mogu}nost pro{irewaplaca.Tel: 064/911 6 494PONIKVE, blizina aerodroma,prodajem vikend ku}u 70m2,ogra|en plac 5 ari, mogu}nostpro{irewa placa.Tel: 064/911 6 494• Prodajem name{tenu garsoweruod 25m2 iznad restoranaProle}e u Kr~agovu.Tel: 064/ 827 3 606.• U ZLODOLU prodajemvi{e parcela obradivogzemqi{ta, {ume, vo}waka,pa{waka.Tel: 064/ 911 -64 -94(od 15 -22h)• Prodajem seosko doma}instvosa ku}om, pomo}nim objektimai imawem od 8.0 ha uStaparima.Tel: 031/ 518 122• Hitno potreban uredanjednosoban stan u centru grada(Trg i Glavna ulica) sa CG iliftom.Tel: 031/524 -501 do 20 h i061/695 21 63• Prodajem povoqno juga 45neregistrovanog.Tel: 031/511 351 i 069/40 83410• Traìm name{ten trosobanstan u ku}i u Uìcu.Tel: 031/511 351 i 069/40 83410• Prodajem ili mewam placu Semegwevu – Zlatibor za auto.Veoma povoqno.Tel: 064/14 92 777, 063/10874 01 i 062/80 25 914.• Prodajem oblice zabrvnare. Povoqno.Tel: 063/108 74 01 i 062/8025 914.• Prodajem povoqno novustolarsku ma{inu sa vi{e radnihoperacija.Tel: 031/553 -408.• Prodajem frezer stolarskii APAH –motor.Tel:031/514 -805 i 064/ 97 57614.• Mewam ili prodajemstan u porodi~noj ku}i od 76m2plus garaà 18m2 u Uìcu zaodgovaraju}i ili mawi u âjetiniili na Zlatiboru.Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24788.• Prodajem hitno i povoqnojednosaoban stan u ulici DimitrijaTucovi}a 100, novogradwa.Tel: 065/ 636 4 444• Prodajem staru ku}u brvnaru8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom„kr{“ i drvenu kacu od 12kazana.Tel: 031/518 -592• Prodajem Lancia Dedra,limuzina 1991.godi{te, plin,klima, registrovana. Povoqno.Tel:064/15- 88- 454• Prodajem balirano livadskoseno dobrog kvaliteta.Vlasnik Jovan êlikovi}– Ka~er.Tel: 064/ 149-2507• Prodajem ku}u u centruSevojna sa 5 (pet) ari placa igaraòm.Komunalno opremqena,kablovska, ukwièno.Tel: 066/932-27-43 i 064/244-52-21• Prodajem dvosoban stan uBeogradu, Ul. Rastka Petrovi}a,Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR,TA, dvori{te. 60.000 evra.Tel. 064 119 19 40 i 011 2435137• Prodajem stolove, dvave}a, dva mawa, pet ko`nihfoteqa sa liftomTel: 066 -512 -70 -80• Prodajem stan-poslovniprostor, Beograd, Mekenzijeva,cg, ukwièn, 82m2,Tel: 061 /643 -26- 40• Mewam stan od 76 m2 igaraù veli~ine 18m2 u Uìcuza stan u âjetini.Moè i mawi po dogovoru.Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24 -788• Prodajem plac na Zlatiboru,7.5 ari, pogodan za individualnugradwu. Moè zamenaza auto uz doplatu.060/448 7760• Prodajem {kodu feli-ciju1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik110500km, siva – 2 450 eura.Tel: 064/308 50 70• Prodajem fotequ „Mojca“,dva „francuska“ leàja i komodu.Hitno zbog selidbe.Tel:031/ 518-341 i 064/82-45-699• Prodajem dvosoban stan60m2 C.G. odmah useqiv, u uliciKraqa Petra ITel: 031/521-402 i 064/83700 54• Prodajem ku}u za odmor150 kvadrata sa tri zvezdice,sa placem od 14 ari, na Lokviu [qivovici, 250 metara odmagistralnog puta. Ku}a je opremqena,voda, struja, telefon.Cena po dogovoru.Tel: 063-87-85-292.• Prodajem apartman, drvenavikendica, 60 kvadrata, sa10 ari placa, 250 metara odmagistralnog puta, na Lokvi u[qivovici. Obezbe|eni voda istruja. Cena 300 evra po kvadratu.Tel: 063-87-85-292.• Prodajem hitno i povoqnoparcelu (livada i {uma) uUzi}ima u blizini magistralnogputa Uìce – Poèga.Tel: 724-640 i 064/14 16 941• Prodajem stan-poslovniprostor, Beograd, ukwièn,Slavija, 83m2Tel: 061/643 2640• Mewam stan u Poègi od50 m2 za odgovaraju}i u â~ku,po dogovoru.Kontakt: 064/91-70-347.• Prodajem plac na Zlatiboru,4 ara, naseqe Zova III.Telefon: 064/ 2256-360• Prodajem traktor „TomaVinkovi}”, 20 ovaca i 10 sviwaod 50 do 60 lg.Tel: 031/581 339 ili 064/3276 704• Prodajem kompjuter kasu,vagu, opremu za video nadzor,profesionalni toster, pe}nicu,kancelarijski sto, gondolu sakorpama za vo}e i povr}eTel: 060/760 60 90• Prodajem italijanskikancelarijski name{taj, foteqe,stolove, ostaloTel: 061 643 26 40• Prodajem trosoban stan,65 m2, CG, ££ spratTel: 066-9-185-015• Prodajem Zastavu 101 registrovanudo juna 2011. godine.Tel. 031/519-182064/643 9247• Prodajem {iva}u ma{inu„Slavica“ sa vitrinom i motoromu dobrom stawu.Tel: 031/519-231• Prodajem plac, poredafalta iznad naseqa Marinbreg, ispod Tatinca. Na placuse nalaze borovi i listopadna{uma. Cena 1000 evra.Tel: 031/521-173• Prodajem dvosoban stan55m2, Druge proleterske brigade21 ili izdajem, ili zamenaza Beograd. Telefon: 011/2270143• Prodajem „PEUGEOT206“ 1,1, klima, registrovando 13.06.2011.Tel: 031/571-945• Prodajem RENO – 4, 1991.godi{te, plin, registrovan do06.2011.Tel: 064/230 20 49• Prodajem kamion TURBOZETU 83.12.,5T, nova cerada,tubeles gume, registrovan do06.2011, dobar motorCena po dogovoru.Tel: 065-554-6666• Prodajem lova~ki karabinkal..30-06 potpuno nov sa 80. komadametaka. Cena povoqnaTel: 031-520-322 i 063-875-1425• Prodajem gra|evinski materijal– montu {esnaesticu ilizamena za drugi gra|evinski materijal.Tel: 060 0724-203IZDAJEM• Izdajem malu name{tenugarsoweru u Beogradu – StariCerak na duè studentima, TA,90 evra plus depozit.Tel: 011/ 308 62 83i 062/431-256• Izdajem poluname{ten jednosobanstan na Trgu partizana.Tel: 064/ 83 74 915• Izdajem ve}u name{tenugarsoweru sa dva leàja – {iricentar, sun~ana strana.Tel: 064/01 22 198• Izdajem U Sevojnu parceluod 1 hektar na duì rok. Povoqno.Tel: 064/14 92 777 i 062/8025 914.• Izdajem prazan dvosobanstan, parno grejawe, renoviran,struja zasebno,.Tel: 064/ 149 -2507• Izdajem dvosobanname{ten stan-TA.Tel:063/ 879 -0 -821• Izdajem stan u centru grada,novogradwa, za dva ili tristudenta (|aka).Tel:065-4842-825 i 031-842-825• Izdaje se dvosobanname{ten stan u uèm centrugrada.Tel: 064/466 70 88• Izdajem name{ten jednosobanstan sa CG u Beogradu.Tel: 063/ 83 25 235• Izdajem ve}u name{tenugarsoweru sa dva leàja za jednuili dve osobe- {iri centar,sun~ana strana.Tel: 064/0122 198• Izdajem dvoiposoban stan,novogradwa, u centru grada, pogodanza kancelariju ili za studente.Tel: 842-825 i 065/ 4 842 -825• Izdajem dvosobanname{ten stan u zgradi, telefon,TA grejawe, Ulica VukaKaraxi}a.Tel: 064/344 8 324• Izdajem jednosobanpoluname{ten stan u Uìcu,ulica M.M. Magazinovi} br.7.Tel: 065/521-7133• Izdajem dvoiposoban stan,nova gradwa, za kancelarije.Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42-825• Izdajem lokal, Jug Bogdanova1.Tel: 512-748 i 064/924-03-1732 13. maj 2011.

О Г Л А С ИGRAD U@ICEGRAD U@ICEGradska uprava za urbanizam, izgradwu i imovinskopravneposloveOdeqewe za pravne posloveUlica Dimitrija Tucovi} br.52tel. 031/590-178, aks: 031/513-469Na osnovu ~l.25 a u vezi sa ~l.29. Zakona o proceni uticajana ìvotnu sredinu ( «Slu`beni glasnik » RS br.134/04 i 36/09)daje slede}eО Б А В Е Ш Т Е Њ ЕObave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacijeda je doneto re{ewe o davawu saglasnosti na Studijuo proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta: rekonstrukcijebenzinske stanice i izgradwe TNG stanice sa prate}imsadràjima na kat.parceli br. 11688/1 KO Sevojno u Sevojnu, uBojovi}a nasequ, sa desne strane magistralnog puta M21 Uìce– Poèga, nosioca projekta ‘’NIS’’ AD Novi Sad, ulica NarodnogFronta 12.Uvid u re{ewe moè se izvr{iti u Gradskoj upravi za urbanizam,izgradwu, i imovinsko-pravne poslove Grada Uìca,ul. Dimitrija Tucovi} br.52, kancelarija br.1, svakog radnogdana od 09-15 ~asova u roku od 15 dana od dana objavqivawaovog obave{tewa ili na oglasnim tablama Gradske upraveUìce i mesne zajednice Sevojno.Gradska uprava za urbanizam, izgradwu i imovinskopravneposloveOdeqewe za pravne posloveUlica Dimitrija Tucovi} br.52tel. 031/590-178, aks: 031/513-469Na osnovu ~l. 20. stav 1, a u vezi sa ~l. 29. stav 1. i 3. Zakonao proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”,br. 135/04 i 36/09), kao i na osnovu ~l. 145. Zakona o op{tem upravnompostupku (“Sl.list SRJ”, br. 33/97, 31/01), daje slede}eО Б А В Е Ш Т Е Њ ЕObave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacijeda je nosilac projekta MPP «Jedinstvo» A.D. Sevojno,Prvomajska bb, podnelo zahtev za saglasnost na Studiju oproceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta: Skladi{tewe imehani~ki tretman neopasanog otpada na kat. parceli 3173/9KO Sevojno u Sevojnu, Prvomajska bb.U skladu sa ~l. 3. stav 1. Pravilnika o postupku javnog uvida,prezentaciji i javnoj raspravi o Studiji o proceni uticajana ìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 69/2005), uvid u podnetuStudiju se moè izvr{iti u Gradskoj upravi ul. DimitrijaTucovi}a br. 52. soba br. 1, svakog radnog dana od 9,00 do 15,00sati, u roku od 20 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.Primedbe i mi{qewa na Studiju se podnose u pisanom oblikui dostavqaju navedenoj Gradskoj upravi, ul. D.Tucovi}abr. 52.U skladu sa ~l. 20. stav 3. Zakona o proceni uticaja naìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br.135/04) i ~l.5. navedenogPravilnika, dana 31.05. 2011. godine, sa po~etkom u 11,00 sati,bi}e odràna javna rasprava i prezentacija predmetne studijeu Gradskoj upravi ul. D. Tucovi}a br. 52, soba br. 1.• Izdajem lokal u T.C.J.GARA@A II sprat 17m2 name{tensa stvarima za kancelariju nasun~anoj strani. Cena 60 E.Tel: 064- 535-4-804• Izdajem kancelarije u ul.K. LazaraTel: 063/63-20-74• Izdajem sobu u centrugrada za u~enike i studente, povoqno.Tel: 519-684 i 065 645 69 29• Izdajem stan na Rakijskojpijaci kod Istorijskog arhiva,ulica Neranxi}eva br.13Tel: 519 – 448 i 064 2706 706• Izdajem lokal 35 m2 naSewaku pored apoteke Povoqno.Tel: 564-016 i 565-403• Izdajem name{ten jednosobanstan sa CG, Fontana, NoviBeogradTel: 062/295912 i 011/2675-469• Izdajem name{tenu garsoweru30 m2 u zgradi sa CG naRakiskoj pijaciTel: 064-1777-122• Izdajem stan studentima.Garsowera. Tel. 063-612-537• Izdajem neneme{ten jednosobanstan u ul. Vidovdanskoj.zvati posle 16 h.Tel: 031 3522-721• Izdajem jednosoban name-{ten stan sa CG kod RaketeTel: 064-377-00-99• Izdajem garsoweru u zgradisa parnim grejawem u Sevojnupovoqno.Tel: 064/61-23-937• Izdajem name{tenu sobuza 1-2 osobe, kuhiwa, kupatilo,zaseban ulaz.Tel: 518-238 , 064-93 67 953• Izdajem garaè u strogomcentru grada.Tel: 064-146-16-16• Izdajem sobuTel: 064-569-7071• Izdajem sobu za jednu devojku,upotreba kuhiwe i kupatilaTA pe} – u uèm centru grada.Tel: 065-513-7500• Izdajem dvosoban stan uJug Bogdanovoj ulici.Tel: 065/511-43-11• Izdajem dvosobanname{ten stan u Uìcu, za porodicuili u~enice.Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21do 23 ~asa• Izdajem jednosoban stanTel: 031 521461,063/7315037• Izdajem name{tenu garsoweru,u zgradi sa parnim grejawemsve novo, renovirano.Tel: 064-384-10-55• Izdajem stan za studenteu Uìcu. Tel: 063/612-537• Izdajem stan sa parnimgrejawem u~enicama ili studentkiwamaTel. 064/137-10-79• Izdajem name{ten stan uKara|or|evoj ulici na Dovarju,50 m2, za u~enike i studente, zasebanulaz, cgTel: 064/44-38-387• Izdajem name{tenu sobuu centru grada za jednu ile dveu~enice-studentkiwe, TA, grejawe.Tel: 031/519-322 ili 064/20-46-506• Mewam jednosoban stanu Sevojnu sa grejawem zaodgo-varaju}i u UìcuTelefon:064/494-55-71• Izdajem u~enicima i studentimaname{tenu dvokrevetnusobu u Uìcu, zaseban ulaz,sa centralnim grejawem, kuhiwomi kupatilom.Tel: 031/541-545 ili 064/846-78-75• Izdajem name{ten stanu~enicama ili studentkiwama.Kara|or|eva ulica.031/571-857 ili 064/122-01-55• Izdajem garaù (struja ivoda) u Beogradskoj br. 20. Pogodnaza magacin.Tel: 064/964-5588USLUGE• îstim stanove, lokale,apartmane, gledam stare osobedo{ivotno.Tel: 066-96-77-933• Nudim odgovaraju}u pomo}starim qudima i osobama kojeimaju pote{ko}a u samostalnomobavqawu svakodnevnih poslova.Tel: 031/518-306 i 064/61-33-082• Engleski jezik, prevodimu oba smera i drìm ~asove.Tel. 064/ 27-88-771• Drìm ~asove klavira.Tel: 064/291-57-5713. maj 2011.33

Ч И ТУ Љ ЕDana 14. maja 2011. godine navr{ava sedve godine od smrti na{eg dragogObave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ijeda }emo 21. maja 2011. godine u 13 ~asovana grobqu Sari}a Osoje davatipolugodi{wi pomen, na{em dragomMILANA NINÎ]Aprofesora u penzijiOti{ao si, a kao da nisi. Sa tobom u mislimaìvimo i sa qubavqu i ponosom te pomiwemo.URO[U(Desimira) CVIJOVI]U1934 - 2010.Vole tetvoja Radojka i }erke Zaga i Ivanasa porodicamaOàlo{}ena porodicaNa{em dragom dediZELUHvala ti za sre}no detiwstvo,zajedni~ke {etwei sve kupqene `vake.Dana 11. maja 2011. navr{ila seprva godina od kada nije sa namana{ voqeni i nepreàqeniMIQKO ZEÊVI]1937 - 2010.Zauvek }emo te ~uvati u na{immislima i srcima.Tvoje unuke:Nevena, Katarina i AnaTvoji najmiliji: supruga Slavenka,}erke Zorica i Dragica, zetoviGoran i Dragan i unukeNevena, Katarina i AnaDana 17. maja 2011. navr{ava se dvegodine otkakao nije sa nama na{dragiLAZI] BOGOSAV1941 - 2009.S ponosom ~uvamo tvojuplemenitost, dobrotu i po{tewe.Znao si koliko smo te voleli alinikada ne}e{ saznati koliko namnedostaje{.Rajka sa decomSE]AWE]IRO TOPALOVI]13.05.2004 -13.05.2011.Wegovu qubav, dobrotu i mudrostne zaboravqamo.Supruga Kosa, sinovi Mi}o iSimo, snaje Milka i Goca i unuciMilenko, Marko, Jovan i Petar34 13. maj 2011.

Ч И ТУ Љ ЕPro|e i tre}a tu`na godina kako nije sa namana{a draga supruga, majka, svekrva i bakaPROJEVI]LUKA2006 - 2011.PROJEVI]JELENA2001 - 2011.EVICA STOJANOVI]Laù da vreme le~i sve,boli kao i prvog dana.Wenu nesebi~nu qubav, dobrotu,po`rtvovanost i plemenitost ~uva}emo saponosom u na{im srcima i mislima.Wihova }erkaSuprug Aleksandar,sinovi Ivica i Jurica sa porodicama\UROVI]RADOSLAVA – RADA2004 – 2011.Beskrajna tuga, s kojom ìvimosedam godina, nije uspela da tevrati, ali ni{ta ne}e mo}i daumawi qubav koju ose}amoprema tebi.Sedam tu`nih godinanije s nama na{a\UROVI]RADOSLAVA – RADAKada bi mogli zaustaviti vreme,jer svaki novi dan bez tebe sve jeteì i sve vi{e boli.Sin Milenko, snaja Tawa,suprug Vasilije i unuciMajka Stanojla, sestra Milunkai tetke Jula, Milenka,An|a i Vi{waMILO[BOGDANOVI]05.08.1964 -16.05.2008.U srcima tvojih, voqeni, ìvise}awe na sre}an porodi~ni ìvoti tvoju nesebi~nu qubav.Tvoje: Iva, Joca i ZoricaDana 16. maja 2011. navr{ava setri godine od smrtiBOGDANOVI]MILO[A1964 - 2008.Moramo daqe, ali nikad vi{e ne}ebiti isto. Praznina i tuga ostaju usrcima tvojih najmilijih roditeqa.Otac Vasilije, majka Milomirka13. maj 2011.35

Ч И ТУ Љ ЕSE]AWEPet dugih godina nije sa nama na{ voqenisuprug, otac i dedaDU[KO2001 - 2011.K A B A N I C AROSANDA1983 - 2011.Dragi moji roditeqi,nedostajete mi i danas isto.prim. dr MILAN ÎTAKOVI]Uspomenu na wega zauvek ~uvamou na{im srcima.]erka Gordanasa Majom, Mirom i VeqkomSupruga @ivka,}erka Biqana i sin dr Zoransa porodicamaU maju 2011. godine navr{ava sedvadeset pet godina od smrti na{eg ocai petnaest godina od smrti na{e majkeDana 19. maja 2011. godine navr{ava se40 dana od smrti na{eg dragogVLADIMIR1903 - 1986.G O J [ I N ADARINKA1914 - 1996.Sa ponosom, qubavqu i zahvalno{}u ~uvamouspomenu na na{e drage roditeqe.Wihovi potomciMILOVANA(BRANISLAVA) RAJEVCA1923 - 2011.Uspomenu na wegovu dobrotu i plemenitostve~no }emo ~uvati u na{im srcima.Pomen }emo odràti u 13 ~asova u seluDowi Brane{ci (Rosi}a grobqe).Oàlo{}eni:supruga Vi{wa, k}i Persida, sin Branislav,zet Radoslav, snaha Milena, unu~ad Predrag,Mirjana, Jelena, Milica i Qubica36 13. maj 2011.

Ч И ТУ Љ ЕNavr{ava se {est meseci od kada ~ekamo dase vrati na{a nada i na{e sunce, na{M A R K OZlato tetino,Bio si An|eoi sa an|elima si oti{ao.Vole te i za tobom àle zauvektetka Jelena, sestra Ana,brat Sa{a i te~o BobanMARKO SIMI]polugodi{wi pomenodrà}e se u subotu 14. maja 2011. godineu 12 ~asova na grobqu Sari}a Osoje.Wegovi:mama, tata i JelenaDana 14. maja 2011. godinenavr{ava se 40 dana od smrtina{e voqeneRU@E VIRI]1919 -2011.Neka te u ti{ini ve~nog mira pratina{a qubav ja~a od zaborava.Porodica Viri}NeponovqivomВЕСТИ ОГЛАСНО031/513-261ÎTUQE, MALI OGLASI, OBAVE[TEWA,PRIMAJU SE DO SREDEU 14 ÂSOVAcene ~ituqa za fizi~ka lica~ika RA[U TABA[Uzahvalnost za dobrotu i bri`nostRuìca1/1 7.200 din.1/2 4.000 din.1/4 2.400 din.1/8 1.300 din.1/16 500 din.13. maj 2011.37

Ovaj grm je prikladan i zavelike i za mawe vrtove. Zbog bogatogcvetawa moè se posaditipojedina~no ili u mawim grupama. .Magnolija, naime, po~iwe cvetative} krajem marta, kad su jo{ velikemogu}nosti za pojavu mraza. On moèprili~no o{tetiti mlade cvetove,pa je preporu~qivo magnoliju posaditina neko za{ti}eno mesto. Kodjo{ mladih biq~ica prili~no je osetqivoi korewe, zbog toga za vremeo{trih zima potrebno je prekritizemqu iznad korewa. Odgovara imduboko tlo, dobro propusno i neutralnereakcije. Dobro ih je posaditina sun~ano ili polusenovito mesto uvrtu. [to se ti~e orezivawa, boqega je izbegavati. Uglavnom se orezujuosu{ene, a ako je ipak potrebna ja~arezidba, uklawaju se cele grane, i tonakon cvetawa.MZ TERAZIJE – 09. MAJMZ ROSUQE – 10. MAJMZ LIPA – 11. MAJMZ KRÂGOVO – 12. MAJSEOSKE MESNE ZAJEDNICE(PO POZIVU) – 13. MAJMZ TURICA – 16. MAJMAGNOLIJAкорисно је знатиSadwaIzuzetno je va`no odabrativrstu, ~iji habitus odgovara prostorukoji joj je namewen. Po{tomagnolije imaju plitko korewe,okopavawe nije preporu~qivo jer sena taj na~in moè o{tetiti korewenajbliè povr{ini zemqe. Saditise moè na jesen ili prole}e, iakoje preporu~qivija sadwa u prole}e.Mesnato korewe magnolije, teèse ukorewuje pre zime. Jednom kadase posadi na odre|eno mesto, nijepoèqno pomerati je jer joj selidbaba{ i ne odgovara, pa su velike{anse da se ne}e primiti. Jedna od~estih gre{ki je preduboka sadwa.Kao {to je ve} spomenuto, magnolijarazvija plitko korewe, pa je potrebnoplitko je posaditi.RazmnoàvaweMagnoliju moète razmnoìtipoloènicama. Na taj na~inpodsti~ete biqku na ukorewivawepre odvajawa od mati~ne biqke.Odaberite sna`ne pro{logodi{weizdanke, savijte ih i pri~vrstiteispod zemqe, i to u prole}e, kad jezemqa vla`na. Ukorene se nakon dvegodine. Osim na ovaj na~in, magnolijumoète razmnoàvati i reznicamaО Б А В Е Ш Т Е Њ ЕMZ CENTAR – 17. MAJMZ CARINA – 18. MAJMZ SEVOJNO – 19. MAJSEOSKE MESNE ZAJEDNICE(PO POZIVU) – 20. MAJMZ TERAZIJE – 23. MAJMZ ROSUQE – 24. MAJMagnolija se budi krajemzime, te svojim malim cvetnim pupoqcimanajavquje skori dolazakprole}a. Ubrzo iz tih pupoqakanastaju prekrasni veliki cvetovispecifi~nog oblika i boja, kojikrase dvori{ta i vrtove.JKP “BIOKTO[” JE ZAPOÊLO POSLOVE SKUPQAWA KABASTOG OTPADA U SKLADUSA USVOJENIM PROGRAMOM OD STRANE GRADSKOG VE]A. OBAVE[TAVAJU SE GRA\ANIDA PRIPREME KABASTI OTPAD I ODLO@E PORED KONTEJNERA JEDAN DO DVA DANA PREDATOG TERMINA PO MESNIM ZAJEDNICAMA.DINAMIKA ODNO[EWA KABASTOG OTPADA U MAJU 2011. GODINE:MZ LIPA – 25. MAJMZ KRÂGOVO – 26. MAJSEOSKE MESNE ZAJEDNICE(PO POZIVU) – 27. MAJMZ TURICA – 30. MAJMZ CENTAR – 31. MAJS A V E T CАLL ЦЕНТРА(031/ 510-556)- sve ku}ne biqke koje letimogu stajati napoqu postepenoprivikavati na sunce (i biqkemogu da dobiju opekotine)- sada je pogodno vreme da sezasade tropske biqke, kao i kaktusi;- sada se sadi osetqivo cve}ei za~ini direktno u zemqu ;- prethodno uzgojeni pelceri(u stakleniku ili u ku}i) postepenoprivikavati na ìvot napoqu ;- dvogodi{we cve}e (npr. nezaboravak,turski karanfil) semoè do kraja jula posejati ;- iscvetale tulipane nakoncvetawa odse}i- ku}no cve}e, ako je potrebno,presaditi ;- prekontrolisati cve}e,naro~ito balkonsko i videti dase nisu pojavile lisne va{i ilineke druge {teto~ineVrstePostoji mnogo vrsta magnolija,a ako èlite onu koja }e biti mo`dai prva koja }e pokazati svu svojulepotu, izabra}ete vrstu MagnoliaStellata - magnoliju zvezdastogoblika. Ta je vrsta poznata po tome{to cveta prva, a weni cvetovi, zbograsporeda cvetnih latica, izgledajupoput zvezde, zbog ~ega je i dobilaime. Po~iwe da cveta ve} godinudana nakon sadwe miri{qavim belimcvetovima.U ovom je podnebqu, uz zvezdastu,poznata jo{ i Magnolia liliflora‘Nigra’, od strane laika~esto nazivana kao “tulipanovodrvo”. Takav je naziv dobila po velikimqubi~asto-crvenim cvetovima,koji izgledom podse}aju na cvetovelala.Kasni prole}ni mrazovi mogujoj naneti prili~nu {tetu pa joj prilikomsadwe mora biti posve}enaposebna pa`wa. Zbog toga treba pametnoodabrati mesto sadwe, ne bili se uspe{no izbegao, ili baremumawio, uticaj mraza i vetrova.Mlade biqke su osetqivije nao{tre zime, pa je preporu~qivo da sezemqa iznad korewa zimi pokrije.D.M.НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 13.5. до 20.5.2011.Spremni ste da preuzmeteinicijativu kada je re~ odobrom poslu. Me|utim,vrlo je va`no da u situacijamakada proradiva{ takmi~arski duh birate na~inna koji }ete do}i do ciqa. Ne bismeli da previ|ate qude, wihovaose}awa, ali i interese. Posvetitese porodici, bar na kratko!Zdravqe – razdra`qivost iagresivnost.Ova, posledwa nedeqamarta najavquje izvesnoposlovno putovawe.Budu}i da vam je promenaneophodna, ovo putovawe}e vam veoma prijati. Lavovi supuni ideja. Me|utim, ~ini se daintelekt i akcija nisu usagla{enina najboqi mogu}i na~in. To jeposledica, pre svega, va{e iscrpqenostii energetskog pada.Osobe ro|ene u znaku Bikabi mogle tokom nedeqe dase suo~e sa problemimana poslu. Re~ je, pre svega,o sukobu sa autoritetimakoji bi ih mogao ko{tati i samogradnog mesta. Ni razvoj samog poslanije zadovoqavaju}i, ali je toprolazan period koji morate pregrmeti.Niste zadovoqni situacijomu porodici.Na poslovnom planu,naredni period bi}eobeleèn specifi~nomsaradwom Devica sa svojimpartnerima. To nemora nu`no da zna~i isto radnomesto, ve} i podelu ku}nih poslova.Me|utim, budu}i da Device,kada su deo tima, umeju da len~arei svoje obaveze prepu{taju drugima,vrlo je verovatno da }e do}ido prepirki.Osobe ro|ene u znakuBlizanaca vrlo ozbiqnopromi{qaju sve ìvotneoblasti. Blizanci posebnupa`wu posve}uju poslovnojsferi, a naro~ito zna~ajan napredaknapravi}e oni koji se baveintelektualnim radom. U ovomperiodu moè se o~ekivati i finansijskapomo} prijateqa tako damnogi imaju priliku da realizujuneke svoje ideje.Vage }e poku{ati da uposledwoj nedeqi martana~ine radikalne zahevena poslovnom planu.Iako je wihov odnos sajavno{}u prili~no dobar, poslovnipoduhvati i nemaju sjajnu perspektivu.Neko od ro|aka je voqanda pruì finansijsku podr{ku,ali vi ne biste da me{ate rodbinuu sopstveni posao. Qubavni ìvotje u usponu.Nastupaju}a nedeqa nedonosi Rakovima naro-~ite poslovne rezultate.Naime, ~ini se dapomalo gubite kontrolunad situacijom, a i odnosi sapretpostavqenima su na iviciprerastawa u otvoren sukob. Sveu svemu, ova nedeqa moè rezultiratiznatnim tro{kovima, a veomaskromnim poslovnim u~inkom.[korpioni su veoma ambicioznii spremni da radeod jutra do mraka kako bipostigli postavqene ciqeve.Me|utim, rastrzanostna vi{e strana moè prili~noda vas iscrpi, {to se moè negativnoodraziti na va{e zdravstvenostawe. Ovaj period obeleènje dosta harmoni~nim odnosima uporodi~nom okruèwu.Sva energija Strelacausredsre|ena je na poqefinansija. Stelac èli,pre svega, da iskaè svojnezavistan duh i potrebuda slobodno reaguje. Osobe ro|eneu ovom znaku provode puno vremenasmi{qawu na~ina da do|udo boqeg materijalnog stawa.Zdravqe – dobro se ose}ate i nematerazloga za brigu.Jar~evi su vrlo energi~nitako da im ni{ta ne predstavqaproblem. Ne idusvi poslovi onako kakoste vi to o~ekivali, alivas to svakako ne}e pokolebati udaqim planovima. Krajem nedeqe}ete biti nervozniji nego ina~e,uglavnom zbog rastrzanosti na poslu.Me|utim, va{a samokontrolai samodisciplina }e svakako datiposledwu re~.Situacija na poslovnomplanu razvija se sasvimlepo do kraja nedeqe.U tome vam naro~itopomaù va{a elokventnost i skoncentrisanostna pitawa od zna~aja.Moète se nadati i dobroj zaradi.Va{a veza sa partnerom odi{e optimizmomi vedrinom. Zdravqe– stabilno.Ova nedeqa predstavqaidealan period za preduzimawenekih novihposlovnih poteza. Usmereniste na stvari kojemogu da vam donesu prakti~nerezultate. Nezaposlene Ribemogu se nadati zaposlewu, a zaposlenedobroj zaradi.Oni kojipripadaju umetni~kom svetu moglibi posti}i zna~ajne rezultate.Zdravqe – bavite se sportom.38 13. maj 2011.

Pogledaj

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?