Pogledaj - Grad Užice

Srbija je izvojevala dràvnusamostalnost (1878) Ministarprosvete i crkvenih delaStojan Novakovi} je 22. decembra1881. dao odobreweza izgradwu {kolske zgradeu Uìcu, na Dowoj ~ar{iji. Toje razlog zbog koga ustanovapomenuti datum proslavqa kaoDan {kole. Nov~ana sredstva zaovu namenu obezbe|ena su testamentomvelikog uì~kog dobrotvoraIlije Neranxi}a. Radovina najstarijoj {kolskoj zgradi uUìcu su okon~ani 1884. godine.U statisti~kom izve{tajuustanove iz vremena pred izbijaweDrugog svetskog rata (30.juna 1938.g) {kola je na pe~atunosila naziv: „Dràvna narodna{kola Kraqa Petra ££ u Uìcusrez uì~ki, banovina drinska“.Od tada {kola je nekoliko putapromenila ime. Na proslavi povodomstogodi{wice od osnivawa{kole (u nastavnoj 2004/05)[kolski odbor Prve osnovne{kole je doneo odluku, a Ministarstvoprosvete i sporta sesaglasilo da se {koli posle 67godina vrati stari naziv: „Prvaosnovna {kola kraqa PetraDrugog“.I ove {kolske godine, uvreme ogromne depopulacijestanovni{tva, kako u Uìcutako i u ~itavoj Srbiji, Prvanedeqniku „Vesti“ u nekolikobrojeva izneti su stavoviUvi{e u~esnika £¤ Me|unarodnogskupa „Nauka i visoko obrazovaweu funkciji odrìvog razvoja SED2011“ a na temu „Sve~ani trg, TrgPartizana - pro{lost, sada{wost ibudu}nost… I ranije je bilo raznihpredloga o sudbini trga, pa izme|uostalog da se na trgu podigne pravoslavnihram.Svoju urbanisti~ku fizinomijuUìce je formiralo ve} krajem devetnaestogveka. Za razliku od ostalihgradova onda{we Srbije Uìce jeimalo veliko broj specijalizovanihpija~nih prostora koji }e se vremenompretvoriti u trgove. Na planugrada iz 1891 godine postojalo je petvelikih otvorenih prostora: „ Obili}evapijaca“ ( Rakijska), kod novecrkve „ Pijaca Sv. \or|a“, a u wenomneposrednom nastavku „ Kara|or|evapijaca“ ( Stara pijaca a danas malipark“, u jezgru ~ar{ije bila je „ KnezMilo{eva pijaca“ ( @itna pijaca) ina kraju varo{i kod osnovne {kole„ Svetosavska pijaca“ ( Drvarska).osnovna {kola kraqa Petra ££je upisala {est odeqewa prvograzreda u gradskoj {koli a saizdvojenim odeqewima ukupnoosam odeqewa. Pored mnogihpriznawa, odlikovawa i nagrada(od kojih je najvrednija „PoveqaVuk Stefanovi} Karaxi}“iz 1984) tu ~iwenicu smatramonajve}im uspehom.Opredeqewe zaposlenih uPrvoj osnovnoj {koli je da sesvake {kolske godine u~iniodre|en pomak u pojedinimoblastima u vezi sa nastavomili ìvotom u~enika.Od kapitalnih radovaisti~emo kompletno opremawejedanaest u~ionica zahvaquju}iprojektu koji je donirala ê{kaписма читалацаНајстарија школа у Ужицупрославила 127. рођенданПодићи споменик Николи ТеслиТрг Партизана је део културноги историјског наслеђа УжицаPored ovih pija~nih prostora bila jejo{ i „ Zelena pijaca“ kod „ Tabane“i pijaca u „Me|aju „ ( Sto~na). Karaktiristikagrada bila je da su se smewivale~ar{ije i pijace razli~itenamene. Pijace su bile u funkcijisamo jedan dan sedmi~no pa su oviprostori u stvarnosti bili gradskitrgovi.Od svih ovih pijaca najzna~ajnijaje bila „ @itna pijaca“ koja je bilau sredi{tu varo{i i koja je predstavqala„forum varo{i“. U ~eluove pijace bila je zgrada Uì~keop{tine. Sve zna~ajnije manifestacijeu varo{i obavqale su se naovom prostoru. Tu su se odràvalizborovi politi~kih stranaka, gradskiva{ari uz muziku i igru kao idruge manifestacije od zna~aja zaìvot grada. Pored toga ovaj trg jebio i simbol slobode i otpora okupatorujer se na wemu Nemci ve{aliborce protiv okupacije zemqe.Posle Drugog svetskog rata, uperiodu izgradwe Uìca, „ @itnapijaca“ dobila je nove obrise u okvirutrga koji je nazvan „Trg partizana“.Prof. Mandi} autor novogre{ewa trga dao je jednu izvanrednuurbanisti~ko arhitektonsku koncepciju.U okviru trga nalaze se:pozori{te, gradska biblioteka,hotel „ Zlatibor“, gradska kafana,robna ku}a i dr. Za ovo re{ewe autorje dobio brojna priznawa od kompetentnihstru~nih organizacija iasocijacija.Naziv „ Partizan“ je u izvesnomsmislu sinonim za borce za slobodua protiv okupatora. Prema tome Trgje u slavu svih onih koji su se boriliprotiv okupatora.Na trgu je jedno vreme bio spomenikJosipu Brozu koji je devedesetihgodina uklowen i preba~en na prostorkod Narodnog muzeja u Uìcu.Po mom mi{qewu Trgu nedostajejedan spomenik. Kod nas se odoma}ila praksa da se politi~arima i umetnicimapodiù spomenici takore-}i odmah posle smrti, a pod uticajememocija onih koji su ih okruìvalia bili su jo{ uvek u poziciji daodlu~uju. U SAD spomenik moè da sepodigne nekoj li~nosti tek kad pro|erepublika. Uskoro se o~ekujepostavqawe digitalnog kabineta~iju opremu finansira Ministartvoprosvete a ozbiqno serazmatra i predlog U~eni~kogparlamenta da se u sve kabinetei u~ionice uvede internet.A Nina Vuki}, profesor razrednenastave u odeqewu ££-4, jeposle nekoliko poha|anih seminarau vezi sa primenom informacionihtehnologija u nastaviizradila sajt svog odeqewa,po ugledu na najpresti`nijeosnovne {kole u Evropi. Istise moè pogledati na slede}oj internet adresi: www.wix.com/ninavukic/777. U narednomperiodu profesorka Vuki} }eodràti obuku za sve zainteresovanekoleginice i kolege kojesu rade da pomenuta dostignu}a primene i u sopstvenoj praksi.U ciqu pove}ane bezbednostiu~enika na raskrsniciispred {kole intenziviranaje saradwa sa saobra}ajnompolicijom u Uìcu i organizovanapoja~ana kontrola |aka.U pomenutu problematiku su odove {kolske godine ukqu~enii zaposleni. U slu~aju nepropisnogprelaska ulice od straneu~enika prekr{aj se evidentirau posebnoj dokumentaciji u{koli i o istom se obave{tavajuroditeqi.Kao i prethodnih godina,povodom {kolskog jubileja organizovanje konkurs literarnihradova za u~enike od prvog do~etvrtog razreda sa temom: „ Divimse wegovom (wenom) delu“i za u~enike od petog do osmograzreda sa naslovom: „Umetniki wegovo delo“. Pobednici suu~enik Lazar Jankovi} iz odeqewa¤2 i Bogdan Xeki} iz ¤£££1.Zainteresovani sugra|ani mogupro~itati nagra|ene radove nasajtu {kole: www.prvaskola.edu.rs.Tradicionalno, sa najmla|imu~enicima organizovano je i ki}ewe novogodi{we jelke u holu{kole. A ovom prilikom svimu~enicima, wihovim roditeqimai celokupnoj uì~koj javnosti~estitamo novogodi{we i boì}ne praznike.U ime kolektiva Prve osnovne{kole kraqa Petra ££profesor Nikola Baceti}vi{e desetina godina od smrti kakobi se objektivno mogla dati ocenao veli~ini i doprinosu dru{tvuli~nosti kojoj se podiè spomenik.Nikola Tesla je van ikakve sumweli~nost koja je dobila najvi{asvetska priznawa za razvoj elektronike.U Uìcu je 1900 god. podignutaprva hidrocentrala na Balkanukoja je radila po polifaznom Teslinomsistemu. (Samo ~etiri godineposle prve elektrane ovog tipa naNijagarinim vodopadima). SpomenikNikoli Tesli, kao simbolu svetlostii nauke bio bi potpuno prikladanna ovom trgu.Uìce ima svoju sabornu crkvuna trgu „ Sv. \or|a“ podignutudavne 1842 god. Ovo otmeno zdawesme{teno je na jednom tihom trgu usenci borova a okruèno obrazovnimustanovama {to joj i prili~i. Postojijo{ i stara crkva na Carini iz ranijegperioda. Crkva nije samo dekoru prostoru, ona je pre svega potrebavernika i treba je graditi tamo gdeza wom ima potrebe. Grad je poslerata mnogo pro{iren i ima novihnaseqa gde verovatno ima potrebeza novim crkvama.„Trg partizana“ ne treba mewatina osnovu nepromi{qenih predlogai treba ga sa~uvati kao deo kulturnogi istorijskog nasle|a grada.Prof. Lazar Jovanovi},dipl. ing. gra|.Beograd4 13. јануар 2012.

СЕДНИЦА ГРАДСКОГ ВЕЋАНове цене Градскетоплане и Биоктоша^lanovi Gradskog ve}a su, na sednici odrànoj 29. decembra 2011.godine, prihvatili nove cene "Gradske toplane" i "Biokto{a". Cenegrejawa su uve}ane za 9,5%, tako da }e sada gra|ani pla}ati 78,66 dinarapo kvadratnom metru stambenog prostora, povla{}eni korisnici,{kole i ustanove, 173,06 dinara, a 235,99 dinara vlasnici poslovnogprostora. Ovo pove}awe izazvano je velikim skokom cene mazuta kojaje za oko 27 odsto vi{a u odnosu na pro{lu grejnu sezonu, a mazut u ceniko{tawa usluge grejawa u~estvuje sa 66,51%. Nova cena koju }e "Biokto{"primewivati kod izno{ewa i deponovawa sme}a kada su u pitawudoma}instva je 4,77, umesto dosada{wih 4,43 dinara i ona, kao i cenagrejawa, primewiva}e se od januara 2012. godine.Na ovoj sednici, Gradsko ve}e prihvatilo je odluku o osnivawuPrivrednog saveta grada Uìca i ~lanove Saveta, i utvrdilo predlognovog Statuta Centra za socijalni rad koji je ura|en uskladu sa vaè}im Zakonom. S. P.У кањону реке ТрешњицеГостили се и орловиStani{te beloglavog supa u kawonu Tre{wiceZahvaquju}i porodici Vu~i}evi} koja skoro ~etiri decenije brine obeloglavim supovima u azbukova~kom kraju, jato ovih retkih ptica imaloje i ove godine bogatu novogodi{wu i boì}nu trpezu. Do hranili{tana visokoj steni u kawonu reke Tre{wice 285 kilograma iznutricedoma}ih ìvotiwa orlovima je dopremio Slobodan Vu~i}evi} (39) izGorwe Tre{wice. Hranu za ptice Vu~i}evi} godinama besplatno dobijau Dobrotinu kod Bajine Ba{te od klanice Slavoquba ôli}a, a odnosije na kowima do zaravni na steni. Potom hranu prti na le|a i donosi domesta na kojem im „servira ru~ak”. - Neizmerno volim ove veoma retke ineobi~ne ptice, a qubav sam nasledio od oca Luke i dede Mihaila kojisu pre mene brinuli o beloglavim supovima. Hranu im odnosim dva dotri puta mese~no i nije mi te{ko, ~ak mi pri~iwava zadovostvo – kaèSlobodan dodaju}i da je na gozbi bilo jato od 43 orla. R.B.ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА УЖИЦЕУбиство у покушајуU nedequ 8. januara, oko 10 sati, u sportskoj kladionici “Balkan-bet”u ulici Marije Mage Magazinovi}, u Uìcu, do{lo je donaru{avawa javnog reda u kome je u~estvovalo vi{e lica. Tom prilikom,Danilo A. (1977) iz Uìca je iz pi{toqa u ilegalnom posedu,ispalio vi{e hitaca u pravcu Damira H. (1974) iz Uìca i naneo mu3 prostrelne rane u predelu stomaka i nogu. Isti je hospitalizovanje u Op{toj bolnici u UìcuZbog izvre{nog krivi~nog dela ubistvo u poku{aju i krivi~nogdela nedozvoqena proizvodwa, dràwe, no{ewe i stavqawe u prometoru`ja i eksplozivnih materija protiv Danilo A }e biti podnetekrivi~ne prijave i odre|ena mera zadràvawa.Protiv ~etiri lica, koja su u~estvovala u naru{avawu javnogreda, Ivana \. (1980), Branka [. (1983), Ivana [. (1976) i DamiraH. (1974), svi iz Uìca, bi}e podnete krivi~ne prijave za krivi~nodelo u~estvovawe u tu~i, a protiv Ivana \. i krivi~na prijava zakrivi~no delo omogu}avawe uìvawa opojnih droga.Uvi|aj lica mesta je izvr{io istra`ni sudija Vi{eg suda uUìcu uz u~e{}e Vi{eg javnog tuìoca i policijskih slu`benikaPolicijske uprave u Uìcu. R. V.хроникаSredom uve~eДа ли ћеМаје дапогреше?Zakora~ili smo u 2012.godinu, godinu u kojoj }e,sve su najave, biti dostaPi{e: Milica Turudi}posla.Jer, bi}e to prestupna,izborna, evropska, reformska, zakonska, poreska,ekolo{ka, i jo{ ko zna kakva godina, ~ujemo prostoutrkivawa u obe}awima {ta sve treba uraditi u narednih12 meseci.Ali, prvo da se otreznimo od novogodi{weg i jo{mnogih drugih slavqa i gozbi, bogatih trpeza, krupnihzalogaja i gutqaja, ali bogami i od minusa, kredita,pozajmica raznih vrsta, kredita obi~nih i onih refinansiranih,i svega onoga {to nam je iz nov~anikaizmamilo i posledwu paru.Dodu{e, oni koji su , uglavnom iz op{tinskih kasa,dobili trinaestu platu, lak{e }e sve to podneti, {ta}e{, ima se moè se. Dok, pak, mnogi su se ipak dobroprera~unavali {ta i koliko potro{iti kako bi sekroz iglene u{i finansijski provukli do februara.Bez obzira na sve te{ko}e, zasigurno, ove godine,odnosno bar narednih tri ~etiri meseca kodnas }e biti i veselo i zabavno, a o optimizmu, graditeqskomzanosu, novim projektima i objektima,lep{em i bogatijem ìvotu, ne}u ni da govorim jer,o tome }e se dosta govoriti i narodu obja{wavatikako sve mora da krene na boqe i da je to boqe tu,samo da ga uzmemo. Naravno, poga|ate, to je izbornimarketing koga smo i te kako upoznali. Toliko putasmo otvarali iste graditeqske poduhvate, slu{aliube|ivawa da }e ba{ posle izbora proraditi ovaobilaznica, onaj most, bazen, gasovod i jo{ {to {ta.Pone{to je uistinu i proradilo posle deceniju ilidve, a na neka obe}awa ve} smo i zaboravili, oti{lasu u istoriju kao i wihovi izborni heroji.Dakle, kad izbori pro|u sledi nam ishod iz predvorjaEvropske unije, ishod mnogih reformi, objavqivawespiskova onih koji nisu izmirili poreska obe-}awa. [ta }e biti sa korupcijom, kra|ama, trpawimau xepove na razne na~ine, cenama, radnim mestima,tehnolo{kim vi{kovima, privatizacijom onoga {toje jo{ ostalo, ne bismo da predvi|amo.Od svega toga znam da }e ne{to ove godine zaistazaìveti, a to su ekolo{ke kese, nesta}e oveplasti~ne koje su nas skoro ugu{ile.No, bilo kako bilo, da li }e ovo biti uspe{na godinaili ne ostaje da se vidi. Pa i ako ne{to od obe-}awa ne bude ispuweno ne}e nam biti prvi put, amoè nam biti i svejedno jer ionako prognoze Maja suda }e krajem ove godine biti i smak sveta.Ali, pitam se {ta ako Maje ,ipak, pogre{e?13. јануар 2012.5

me Uì~anina Dragi{e Milosavqevi-I}a, istori~ara umetnosti, muzeologa ipubliciste, uspe{nog direktora Narodnogmuzeja u Uìcu, autora devet kwiga opravoslavnim crkvama i manastirima i ujednoj koautora, u istoriji SPC bi}e zapisanozlatnim slovima, jer je re~ o upornomistraìva~u i obnovitequ ugaslih srpskihpravoslavnih sredwovekovnih lavriu dolini Lima, koje on naziva „Limska Svetagora“. Na pitawe {ta ga je pokrenulo daoformi ~itave istraìva~ke timove koji}e raditi na tom poslu, Dragi{aMilosavqevi} kaè:- Ne znam da li }e moje ime biti zapisanozlatnim slovima, kako vi kaète. Ja jesam,,uporni istraìva~”, ali nisam jedini, i mojrad, kao uostalom i drugih, bi}e sagledavan uobjektivnijem svetlu kada pro|u odre|ene godine.Zato je te{ko govoriti ~ije }e ime bitiupisano zlatnim slovima. Posebno kada je upitawu Srpska pravoslavna crkva koja traje1000 godina i ima ne{to druga~ije kriterijumeu ocewivawu koje mnogi mo`da ne mogu shvatiti.Ima, zaista ima, qudi koji, svako u svomedomenu, istraùju, brane, {tite, najzad i pi{uo srpskoj kulturnoj ba{tini. Drugo je pitawe{to su vrednosni kriterijumi ovoga dru{tvasasvim izvrnuti pa se o takvim qudima malozna i malo pi{e jer nisu atraktivni za medije.Koga danas, primerice, zanima istraìvaweLimske Svete Gore, preciznije spomeni~kognasle|a u dolini reke Lim? To je pripovestkoja bi u drugim vremenima bila mnogo interesantnijaod, na primer, politi~kih i politikantskihdogodov{tina koje traju kolikoi let jedne mu{ice. A novine i drugi medijiprepuni su toga. Ali vrednosne kriterijumegrade generacije, i one su stvorile stepenevrednovawa po kojima merimo i sudimo. Ipak,mora}u vlastitu tezu da sagledam u ne{tooptimisti~nijoj prizmi. Ima qudi koji stvaraju,pomaù. Me|u wima ima i mladih, {todaje nadu da nije sve prekrio veo zaborava.Poznajem neke koji sa rancem na le|ima krenuautostopom u obilazak srpskih manastira,kao i wihovih ostataka. Drugi vredno rade,pomaù crkvama, monasima i kalu|erima unekim zabitim delovima Srbije gde civilizacijapo pravilu, dolazi sa zaka{wewem. Owima }ete malo {ta na}i u novinama, a jo{mawe ~uti na programu neke TV stanice.Pitali ste me ~ime sam bio vo|en kadasam kao direktor uì~kog Muzeja organizovaoistraìva~ku ekipu za radove na manastirskimostacima u dolini Uvca i Lima? Te{koje re}i koji je to bio modus vivendi? Jednostavnoto je ne{to {to vam je zadato. Koliko jeto bilo dobro, i da li je bilo mogu}e u~initivi{e – drugo je pitawe. Uvek je mogu}e vi{ei boqe. Uvek. Znam pouzdano da su u na{improjektima u~estvovali najboqi; na primer,arhitekta Blagota Pe{i}, arheolog Savo Derikowi},istori~ar Jelena Ristanovi}, etnologBosa Rosi}, zatim ~uveni draga~evskimajstori, radnici, obi~ni qudi. Svi su bilivo|eni nekom sjajnijom zvezdom vodiqom, iposao je, naravno, morao napredovati. Nijebez zna~aja pomenuti da smo mi u istraìvawui obnovi bili me|u prvima, i da je kasnije nasli~an na~in zapo~eo rad na mnogim drugimsrpskim manastirima.Bili ste rukovodilac istraìva~kokonzervatorskihradova na manastirskomkopleksu Uvac. To je deo velike ba{tine pravoslavnihcrkava i manastira u dolini rekeLim, koji su odavno zapusteli, a mnogima seni trag ne zna. Zahvaquju}i va{em timu, danasmanastir Uvac ìvi svoj novi ìvot?- O Mile{evskoj riznici sudimo ne pona{im dokumentima kojih gotovo da i nema ve}po putopisima stranaca koji su, posebno u H¤£ iH¤££ veku, prolazili bosanskim drumom, svra}ali na hodo~a{}e u Mile{evu i o tome ostavilipisane tragove. Bili su to ambasadori, diplomate,pisci, trgovci, pustolovi. I svima jegotovo zajedni~ko, da su se u Mile{evi susretalisa dragocenostima koje su, kako pi{u, moglivideti na malo mesta na Zapadu. Tragi~naseoba s kraja H¤££ veka bila je po~etak rasipawaznamenite Mile{evske riznice i biblioteke.Mnogi predmeti preneti su u nedrimai bisagama kako u hercegova~ke manastirei na{e Primorje, tako i u svetili{ta prekoSave i Dunava gde su se monasi u nesre}amaselili, u nadi da }e se nekad vratiti u maинтервјуДРАГИША МИЛОСАВЉЕВИЋ, ИСТОРИЧАР УМЕТНОСТИО градитељимаи ништитељимаJa najboqe znam gde mi je mesto podovim suncem, i ne traìm previ{e.Meni je najbliì onaj Ko~i}ev likiza kace, koji pijanom Simeunu\aku ne ostavqa mnogo mesta uhvalisawu.- Ja sam ve} pomenuo neke qude koji su upravoradili na istraìvawu i obnovi manastirskogkompleksa Uvac. Radovi su trajali od1994. do 1998. godine, kada je manastir predatSrpskoj pravoslavnoj crkvi, preciznije kadaje propojao. Manastir Uvac je postao svojevrsnaparadigma obnove, jer ako se Uvac mogao obnoviti,to zna~i da je zaista bilo sve mogu}e.Manastir Uvac nalazi se u dolini istoimenereke, a do wega se dolazilo kozjim stazama,bez puta i mogu}nosti spu{tawa opreme. Alikao {to rekoh, sve je mogu}e pa i obnova Uvca.Za po~etak, pe{a~ili smo, oprema je spu{tanavojnim helikopterom, a lokalitet je bio bezstruje i konfornijih uslova. Ku}e u okoliniu kojima je ekipa ìvela bile su stare 100do 150 godina, bile su brvnare ili gra|evineme{ovite gradwe. Radili smo ne{to vi{e od~etiri istraìva~ko-graditeqske sezone; ume|uvremenu prokopan je put, i manastir je uvelikoj meri rekonstruisan u odnosu na staristoèr koji je sru{en u stra{noj odmazdi skraja H¤££ veka.Kada danas prilazite manastiru Uvcusa zlatiborskih padina, a dolaze mnogi, presvega oni koji leta i zime provode na Zlatiboru,iz daqine vidite da se vije dim iz oxakamona{ke ku}e. To je ubedqivi dokaz da je manastirUvac oìveo.Rezultati va{ih istraìvawanedvosmisleno navode nazakqu~ak da su srpska dràvai Srpska pravoslavna crkva usredwem veku bile institucijeiznad tada{wih evropskihstandarda. Tu, izme|u ostalog,mislim na medicinski pribor,hiru{ke instrumente s po~etka16. veka i ostatke bolnice, otkriveneprilikom istraìvawaru{evina manastira SvetogGeorgija u Dabru?- Nisam siguran da su Srpskacrkva i dràva u svemu bile,,iznad tada{wih evropskih standarda”.Sklon sam mi{qewu daje duhovnost srpske crkve bilaiznad evropskih racionalnihuverewa. Svedoci smo i po~etkomtre}eg milenijuma, da se racionalnost,evropska racionalnost,grani~i sa nemogu}im. Sve je ufunkciji profita i ni{ta nijebesplatno – ni{ta gratis. Srpskacrkva gaji nesebi~ne i humanepostulate jer na wima i po~iva.[to se ti~e otkri}a u Maì}imakod Priboja, preciznije u manastiruSveti Georgije u Dabru, to jeistinski doprinos na{oj nauci.Na primer, otkri}e manastirskebolnice u Sv. Georgiju bio jeneverovatan doga|aj. Jer, ako je umanastiru toga nivoa postojala usredwem veku, kao i kasnije u epositurske vladavine, bolnica sainstrumentima i opremom sli~nimevropskim ustanovama toga ranga,kakve su bile bolnice u srpskimlavrama, Studenici, Mile{evi,@i~i? Moè se govoriti o istinskojèqi Srba da se sa obrazovanomEvropom odrì korak umnogo ~emu. Mene, vi{e od toga,fascinira pomisao da smo mo`daimali monahe lekare koji su znalikoristiti te instrumente. Ko subili ti qudi? Na primer, instrument otkrivenu Maì}ima za va|ewe metaka-projektilaiz qudskog tela, zahtevao je perfektno znawepre svega anatomije ~oveka. Nije ga mogao koristitilaik ili nadri-lekar.Va{a kwiga „Izgubqena riznica manastiraMile{eve“ predstavqa kapitalno delozna~ajno za generacije koje dolaze. Tamonavodite da je Mile{eva u najteìm trenucimaza Srbiju preuzimala ulogu duhovnog i diplomatskogcentra gde su dono{ene sudbonosneodluke.6 13. јануар 2012.

- Pre svega, èlimda vam se zahvalim, {toste u ovim te{kim vremenima,uprkos mnogobrojnimpritiscima iuticajima, ostali doslednisebi i politiciNove Srbije. Velikomi je zadovoqstvo dau ~etvorogodi{wemopozicionom periodu,NS Uìce, nije imalaodliv ~lanstva, ve}nasuprot u stranku smouspeli da privu~emoveliki broj mladih i{kolovanih qudi, kao i ve~ibroj gra|ana nezadovoqnih delovawemaktuelne vlasti odkojih je odre|en broj iz drugihstranaka. Veoma bitno je napomenutida je odborni~ki klubNS Uìce jedini opozicioniklub koji je ostao u istom sastavuod formirawa gradskeskup{tine do danas – rekla jeKneèvi}. Portparol i ~lanдруштвоТрадиционални новогодишњи коктел ГО Нове Србије УжицеНова Србија има решењаKrajem decembra u prostorijama G.O. Nove Srbije Uìce odràn je pro{ireni odboru punom sastavu, na kome su sumirani rezultati rada u prethodnih godinu dana.^lan predsedni{tva Nove Srbije, Vojislava Kneèvi} izrazila je zadovoqstvopostignutim rezultatima u prethodnom periodu, kao i brojnim aktivnostima iakcijama:Da bi odgovorili na postavqenopitawe poku{a}u odgovoritiza{to NE politi~kestranke.Sada{wi nedemokratskii autoritarni karakter na{ihpartija odgovara postoje}emstawu u kome je dràva. Na{apoliti~ka „elita“ odnosnokvazielita, vlast i opozici-GO Boban Peri{i} pohvalio jerad omladine i Saveta ènai napravio osvrt na budu}eplanove Glavnog odbora.- Smatramo, s obzirom na rezultatekoje smo postigli u perioduna{eg u~e{}a u vlasti, ana katastrofalna zaduìvawai proma{aje aktuelne vlasti iveliko razo~arawe ~ak i wihovogbira~kog tela, da }e NS sigurnoparticipirati u vlasti,kako na republi~kom tako i nalokalnom nivou.Zoran Axi}, predsednik GO,se zahvalio ~lanstvu {to se ubroju od preko 200 ~lanova odazvalosastanku:- Gradski odbor NoveSrbije Uìce I Odborni~kiklub Nove Srbije u Skup{tinigrada Uìca su u 2011. godiniПисмо читалацаЗашто покрети, удружења, групеграђана и сл.?ja, svesno i nesvesno, planskipretvori{e dru{tvo uìvo blato demagogije, borbeza li~ni interes, neprincipijelnost,i {to je najgore, bezidejnost.Politi~ke partije sufeudalizovale i na strankerazdelile dràvnu vlastkako na republi~kom tako naop{tinskom nivou. Zavr{e li seizbori program se zaboravqa,ako ih je uop{te i bilo, a onda u{irokim koalicijama i na vi{enivoa luta se, traì se kompromisda bi funkcionisali kakotako, od danas do sutra. Ustvari,ideolo{ki i programski partijese u su{tini i ne razlikuju, svese „brinu“ o socijalnoj pravdi apritom sprovode reforme kojevode surovom kapitalizmu te inije ni te{ko napraviti koaliciju.Na sceni su dva sistema,surovi kapitalizam u privatnimpredize}ima dok je u dràvnojslu`bi, javnim preduze}ima socijalizamiz pro{log vremena.[ta je donela i {ta }e donetineoliberalne ekonomske reforme,to je za posebnu pri~u.Sa ovakvim pristupom te{ko dase moè odgovoriti na izazovekrize, nezaposlenosti i op{tegsiroma{tva. Politi~ari svojefunkcije uglavno svedu na pitaweu~e{}a u pravima i vlasti.Razo~arawe nam ne izazivajusamo qudi na vlasti nego i qudiiz opozicije, razo~arawe koje sepretvara u o~ajawe i demoralizaciju,donose nam skoro svikoji se danas bave politikom.Na{e politi~ke stranke suvlasni{tvo lidera koji traju ipo dve decenije, ne retko liderskupoziciju samo smrt uskra}ujea tada se pojavquju i naslednicikoji se pona{aju kao prema imovinikoju su nasledili. Ne se}amse da je predsednik stranke podneoostavku zbog lo{ih izbornihrezultata, a to je praksa razvijenihdemokratija kojoj skoro sviteè.Na{i lideri se odnose premastrankama kao i vlasniciprema svojim preduze}ima uz„malu“ razliku {to vlasniciulaù svoj kapital pa ga iligube ili uve}avaju, dok liderinovac za svoj politi~ki rad dobijajuod dràve i sponzora za~ije interese u velikoj meri irade.Pored o{trih uslova za osnivawepoliti~kih partija danasu Srbiji ima registrovanihpreko osamdeset. Za{to?îni mi se da je nedostatakdemokratskih procesa unutarstranaka i glavni razlog za postojawevelikog broja partija. Dali neko sa vizijom, integritetom,po{tewem i znawem moèdo}i do izraàja u bilo kojojpartiji? Uglavnom se vr{i negativnaselekcija a glavna preporukaje poltronstvo - „}uti iglasaj“.Na kongresima partija, svepoku{ali da svojim predlozima,amandmanima, ali i kritikamauti~u na predloge odluka ire{ewa Skup{tine grada. Samo upojedina~nim slu~ajevima na{eprimedbe i predlozi su prohva}eni.Nisu to bile nikakvepoliti~ke, ve} “tehni~ke” odlukei re{ewa bitna za normalnofunkcionisawe grada. Nana{u àlost “uspehom” moèmonazvati na{a predvi|awa u vezibudzeta za 2011. godinu (pa i za2010.), kada smo upozoravali na“naduvan” budzet, na prekomernozaduìvawe grada, na velikeèqe i ambicije sada{we vlastikoje nisu pokrivene realnimstawem – rekao je Axi}.Potpredsednik Nove SrbijeUìce Nedeqko Milanovi} ~estitaoje novogodi{we i boì}ne praznike prisutnima i tomprilikom istakao slede}e:- 2012. godina je izbornagodina, godina u kojoj }e NovaSrbija izneti svoj plan i programkao i viziju novog konceptare{avawa akutnih problemadru{tva i najboqih na~ina zaprevazilaèwe krize. Verujemda }emo u narednoj godini sviìveti u boqoj, pravednijoj iNovoj Srbiji - re~i su Milanovi}a.R.V.do sastanaka mesnih odbora,nema borbe mi{qewa, nemagra|ewa politi~ke platformena osnovu tih mi{qewa-predloga,nema slobodno izraènevoqe izabranika tih partijskihinstitucija. Ovakav ambijentje i u~inio da ~lanova odnosnodelegata koji bi izneli suprotnomi{qewe od vrha stranke inema. Borba „mi{qewa“ postojisamo kad je u pitawu kadrovskapolitika.Pitamo se {ta mogu i dali mogu uticati na politi~kuscenu pokreti, udruèwa,grupe gra|ana i sl. Mnogi}e re}i da nemaju {anse i da utakva udruèwa ne veruju. Naprethodnim izborima {iromSrbije su se pojavili i bogamipostigli zapaèn uspeh. Kolikosu imali uticaja u svojimsredinama ne znam. Mislim daovaka udruèwa imaju prednostu odnosu na stranke.Gra|ani se udruùju oko problemai nude re{ewa uglavnom nanivou lokalnih sredina. Nemajunikakve centrale gde moraju i}i po „svoje“ mi{qewe. Ne obavezujeih partijska disciplina,~lanarina i sl. Ustvari sve ono{to ne vaqa u partijama u ovakvimudruèwima ne postoji.Oliver Mrdakovi}Prijepoqe8 13. јануар 2012.

IMPOL SEVAL A.D.Преко сто милионаевра извозаVrednost izvoza Impol Sevala je prviput preko sto miliona evra. Fabrikau januaru radi punim kapacitetima i uovom preduze}u nije bilo spajawa danau neradne izme|u Nove godine i Boì}a. Menaxment se nada da }e i ova godinauprkos svim problemima koje trebao~ekivati u privrednom ambijentu, ipakbiti uspe{naBez obzira na sve te{ko}e i na posledice koje jenovi talas svetske ekonomskekrize ostavqao ve} uprvoj polovini, pro{la godina,gledano u celini, bilaje za Impol Seval uspe{na.Postignuti proizvodni rezultatisu za oko jedan postoniì od plana, ali su zatofinansijski znatno boqi odplaniranih. Vrednost izvozaovog jedinog proizvo|a~avaqanih proizvoda od aluminijumai legura aluminijumau Srbiji, prvi put jepre{la sto miliona evra.-Mislim da }e dobit upro{loj godini biti jedna odnajve}ih koja je ostvarena upreduze}u u posledwih dvedecenije, - izjavio je ovihdana izme|u ostalog, direktorNinko Te{i}.Iako su uticaj novog talasasvetske ekonomske krizeosetili ve} u prvoj poloviniUgovor o kupovini saSlovencima potpisan je 11. januara."Javna rasveta" je jedinadostavila ponudu na tenderuza prodaju "Elektroizgradwe"po ceni od 2,50 evra po akciji,odnosno oko 730.000 evra za70,43 odsto kapitala tog preduze}a,kao i investicioniprogram koji }e realizovatipro{le godine i o tome prvijavno progovorili u Srbiji,uspeli su da svojim korektnimi profesionalnimodnosom sve kupce koje suimali u prethodnoj, zadrèi u pro{loj godini, ali suosvojili i nova trì{ta.-Sada je i mojim saradnicima,ali i svakom zaposlenomu fabrici jasno daje potpuna istina ono {tosmo prethodnih decenijuneprekidno govorili, da mipostojimo da bismo udovoqili,odnosno, ispunili èqekupcima i da su oni uvek upravu. Politika po{tovawakupca, naro~ito se sada, uvreme smawene tra`we,veoma isplati. Na{i kupciostaju uz nas i zajedno premo{}avamoprobleme kojenam donosi svetska ekonomskakriza,- rekao je Te{i}.Pro{la godina u ImpolSevalu bi}e upam}ena pokroz dokapitalizaciju u vrednostiod 600.000 evra u roku odtri godine. Kupac je prihvatioosnovne i dodatne obaveze izsocijalnog programa. Trajawedopunskog socijalnog programaproduàva se na ~etiri godineod datuma preuzimawa preduze}a i u tom periodu ne}e mo}ibiti otpu{tawa radnika, dokпривредаБАЈИНА БАШТАbroju zapo~etih investicionihulagawa u vrednostiod oko 26 miliona evra. Deoinvesticija je zavr{en, aone koje nisu, realizuju se poplaniranoj utvr|enoj dinamici.Najvrednija od svih jenova linija za bojewe. Jedanwen deo je zavr{en, a ve} od15. januara po~e}e montaàopreme i na drugom delulinije.Prose~na zarada upro{loj godini u ImpolSevalu, bez menaxmenta,bila je oko 54.000 dinaraneto. Osim toga, zaposlenimaje ispla}eno i sve {toje predvi|eno kolektivnimugovorom, a uz decembarskuzaradu i nagrada zaposlenimakoja je 70 odsto zaradekoju je ostvario svaki pojedinactokom godine.-Prognoze za ovu godinusu lo{e. Kriza je krenula i jasam ve} u maju pro{le godineNinko Te{i}rekao da je recesija zahvatilapojedine zemqe Evrope,jer smo to videli iz na{ihprodaja. Tada smo se u fabricidogovorili da vi{ene}emo da pri~amo o krizi,ve} }emo da defini{emosvoje zadatke i da poku{amo{to vi{e da uradimo i prodamo.Zapravo, ekonomskakriza ne}e zaustaviti, ve}}e smawiti kupovinu. Zato}emo poku{ati da u ovojsmawenoj varijanti prodajeuposlimo kapacitete. Takosmo se pona{ali u decembrupro{le godine, a sada, u januaruimamo da radimo punimkapacitetima. Nadamo se da}e Impol Seval i u ovoj godini,bez obzira i na svetskukrizu i na probleme kojih }esigurno biti u privrednomìvotu Srbije, isplivati iopstati, - rekao je izme|u ostalogTe{i}.R. Popovi}„Електроизградња“ продата СловенцимаI pored protivqewa Sindi-kata, Upravnogodbora i lokalne samouprave da „Elektroizgradwa”u Bajinoj Ba{ti bude prodataqubqanskoj „Javnoj rasveti” za samo oko 730hiqada evra, tenderska komisija je prihvatilaponudu ove slovena~ke firme.Potpisivawe ugovora o prodaji Elektroizgradwe 01.11.13. јануар 2012.9

odstupawe od dogovora moèbiti samo uz saglasnost reprezentativnogsindikata i uzstimulativnu otpremninu kojaje znatno ve}a od zakonskogminimuma. Kupac je prihvatioi da pet godina ne mewa proizvodniprogram. "Elektroizgradwa"se bavi proizvodwom, projektovawem,instalacijom iodràvawem opreme za dalekovode,niskonaponske mreè ikompletna elektropostrojewa,a zapo{qava oko 300 radnika.Ovo preduze}e je pre pet godinabilo privatizovano kada je naPo re~ima direktora DobrosavaAndri}a, u „Prvom partizanu“,jednom od najve}ih svetskihproizvo|a~a streqa~kemunicije, pro{le godine je ostvarenane{to nià proizvodwapo broju komada u odnosu na prethodnu,2010., koja je ina~e, zaovo preduze}e bila rekordna ipo fizi~kom obimu proizvodwe,ali i po visokoj potra`wi.Pro{la godina je ipak godinakrize koja se ogledala kroz ve-}e cene proizvoda ovog preduze}akoje diktiraju berze zbogvisokih cena obojenih metala.-U pro{loj godini imalismo jedan paradoks, jer smo ostvariliskoro isti finansijskirezultat u odnosu na 2010. iakoje proizvodwa gledano kroz brojjedinica koje smo proizveli,ne{to mawa,- izjavio je ovihdana Andri}.Glavna trì{ta „Prvog partizana“,na koja izvozi preko95 odsto proizvodwe i daqesu ameri~ko za koje proizvodilova~ku i sportsku municiju izemqe Evropske unije u kojimaprodaje i vojnu municiju zapotrebe wihovih oruànih snaga.Prosek zarada u ovom preduze}upro{le godine kretaose oko 400 evra, {to je vi{e odproseka u odbrambenoj i metalskojindustriji Srbije, ali, pore~ima Andri}a, potrebno jestvoriti uslove da ove platebudu ve}e iako je preduze}e uvelikim investicijama.Zapravo, u „Prvom partizanu“u toku je realizacija projektamodernizacije proizvodnih kapaciteta,zapo~etog 2010., a kojibi trebaloda bude gotov2014.godine. Ovajprojekat podrazumevai s e q e w edela proizvodweizpodzemnog objekta {to zahtevarenovirawe novih prostora,kao i izgradwu i opremawenove fabrike za laboracijuna lokaciji Tre{wica. Za oveposlove predvi|eno je ulagaweod oko deset miliona evra, a zanabavku nove opreme za potrebeproizvodwe planirano je oko 12miliona evra.-Deo ove opreme kupujemo,a deo sami radimo, tako da uzbo`ju pomo}, malo sre}e i uz ovoпривредаПРВИ ПАРТИЗАНКапацитети ће бити упослениObezbe|eni poslovi u prvojpolovini ukazuju da i u drugojpolovini ove godine uposlenostkapaciteta preduze}a ne}e biti dovedeno u pitaweaukciji za 880 miliona dinaraprodato kontroverznom biznismenuSlavi{i Puri}u ali jeugovor o kupoprodaji, zbog nizaprekr{aja, s wim raskinut. Nakontoga na tri raspisana tenderanije bilo zainteresovanihza kupovinu „Elektroizgradwe”,a na posledwem javio se jediniponu|a~ iz Qubqane. Sindikatfirme, UO kao i lokalna samoupravanisu bili zadovoqniponu|enom cenom, skromnim investicijamakao i minimalnimsocijalnim programom.R.Blanu{aPosetaambasadoraNakon negativnogstava SO Bajina Ba{tada se „Elektroizgradwa”proda „Javnoj rasveti”za samo 730 hiqada evrau Bajinu Ba{tu je do{aoambasador Slovenijeu Beogradu Franc But.znawa koje imamo mislimo da}emo 2014. imati potpuno iseqenobjekat sa laboracijom municijena Tre{wici, sa proizvodwomelemenata u Kr~agovu u novomprostoru {to }e nam omogu-}iti boqu proizvodwu, humanijeradne uslove, ve}u bezbednostna radu, - rekao je Andri} i istakaoda je u protekle dve godineod ovog projekta odra|enoonoliko koliko je i planirano.U prvoj polovini ove godineRazgovorao je sa predsednikomop{tine ZlatanomJovanovi}em, menaxmentomi sindikalnimrukovodstvom „Elektroizgradwe”istakav{ida Srbija sa Slovenijomnema negativna iskustva,da su sve dosada{weprivatizacije uglavnomuspe{ne i da veruje da }eto biti i u ovom slu~aju.„Prvi partizan“ ima dovoqnorealnih poruxbina od stalnihkupaca {to ukazuje da }e takobiti i u drugoj polovini godine,tako da uposlenost kapacitetane}e biti dovedeno u pitawe.-[to se ti~e uticaja krizena na{u proizvodwu mogu dakaèm samo da poslujemo u veomaspecifi~noj grani, a to je proizvodwamunicije i kada je ve}akriza municije se vi{e traì.Ovo potvr|uje i poslovawe u2010., kada je tako|e, vladalakriza u svetu, a za nas je to bilanajuspe{nija godina u istorijifabrike,- rekao je Andri} irezimirao:-Ko u ovim uslovima uspevada obezbedi kontinuitetu proizvodwi, isporukama inaplatama, ali i u isplatamaprve svega, prema zaposlenimai prema dràvi, za toga mogu dakaèm da je dobro preduze}e.Ona koja uspeju da zaposle noveradnike, jo{ su boqa, a ona kojainvestiraju u ovim uslovima, onasu najboqa. „Prvi partizan“ bihsvrstao na poziciju koja je dalekoiznad proseka u dana{wim uslovimaprivre|ivawa,- izjavio jeDobrosav Andri}.R. Popovi}НОВОГОДИШЊИ СУСРЕТ ПРИВРЕДНИКАЗаједништвом против проблемаMe|usobnom saradwom i slogom mogu se posti}i dobri rezultati uprivre|ivawu i ublaìti te{ko}e koje donosi kriza, smatra gradona~elnikUìca Jovan Markovi}Gradona~elnik Uìca Jovan Markovi} sa saradnicima organizovao je 29. decembranovogodi{wi susret sa privrednicima. Ovom prilikom, gradona~elnik je izrazio uverewe da suuì~ki privrednici dali sve od sebe da postignu {to boqe poslovne rezultate tokom pro{legodine i da }e tako nastaviti i u ovoj godini. Rezultati }e biti sigurno boqi ukoliko me|usobnoslo`no sara|ivali. Na ovaj na~in mogu biti prevazi|eni i svi svakodnevni, ali i trajni problemi.-Znam da dajete sve od sebe, a i Grad Uìce bi}e uvek podr{ka u svim onim oblastima koje suva`ne za wegov razvoj. Zacrtali smo mnogo projekata. Znamo i da je kriza i da svako od vas prolazikroz li~na isku{ewa, kroz probleme koji su vezani za krizu. Me|utim, ako smo zajedno moèmo sveprobleme da prevazi|emo, - rekao je gradona~elnik Markovi} zahvaliv{i se privrednicima zasaradwu koju su imali sa lokalnom samoupravom tokom pro{le godine izraàvaju}i èqu da onau ovoj bude i boqa.R.P.10 13. јануар 2012.

arodna biblioteka je najstarija kultur-ustanova u Poègi. Osnovana je 1869.Nnagodine. Wen fond trenutno broji oko 70hiqada kwiga. Ne zaudara na stare kwige,jer se redovno vr{e temeqne i stru~ne revizijei nabavqaju nova kapitalna izdawa.Fond treba da bude onoliki koliko se zagodinu dana obrne kwiga, kaè GordanaStevi} koja u drugom mandatu uspe{no vodiovu kulturnu ustanovu. Najve}i problem kojiBiblioteka ima je prostor, jer 300 kvadratakoje sada koristi nisu ni izbliza dovoqniza potencijalne aktivnosti. Na spratuzgrade Biblioteke sme{tene su dru{tvenopolitil~ko-partijskeorganizacije u 124kvadrata. U Biblioteci se nadaju da }e op{tina kupiti taj prostor za potrebebibliote~kog fonda i planova unapre|ewarada.Gospo|o Stevi}, {ta smatratenajva`nijim u radu Biblioteke proteklegodine?- Celokupan rad biblioteke je kompleksani ne svodi se samo na nabavku ipozajmqivawe kwiga. To je zastareli odnosprema biblioteci. Mislim da je najva`nijipro{logodi{wi doga|aj u svetu bibliotekarstvadono{ewe Zakona o bibliote~koj informacionojdelatnosti. Posledwi takavzakon donet je 1994. godine i zvao se samoZakon o bibliote~koj delatnosti. Dakle, samnaziv novog zakona uveliko odre|uje funkcijubiblioteke u narednom periodu. On nijekoncipiran samo na sada{wem stawu, negona tome da biblioteke moraju biti informacionicentri u svojim op{tinama.[ta to prakti~no zna~i?- To podrazumeva da biblioteka ne}e biti samo mesto u kome }e se uzimatikwige i ~asopisi, skupqati gra|a za seminarskiili diplomski rad, ve} mesto gdese blagovremeno moè dobiti informacijao loklanoj sredini. Recimo, da ima ponuduslobodnih radnih mesta. U {vedskim inorve{kim bibliotekama vade se izvodi izkwige ro|enih. To je, izme|u ostalog, smisaobudu}eg bibliotekarstva. Znamo da su bibliotekemesta gde se ~esto sklawaju oni kojusu pred penzijom, a sada bi trebalo da budukrcate kadrovima {kolovanim i za rad sa informacionimtehnologijama koje pruàju brze i ta~neinformacije.Koliko trenutno stawe bibliotekama, ukadrovskom i tehnolo{kom smislu, odgovaratakvim potrebama?- U zavisnosti od grada, razlika uopremqenosti biblioteka je velika. Jo{ uvekpostoje biblioteke koje nemaju nijedan ra~unar,a da ne govorim o kadrovskoj zaparloènosti.Malo je kurseva, seminara, jer direktori ~estone dolaze iz te oblasti pa nisu ni raspoloènida pla}aju takvu vrstu edukacije. Uprkos tome,potencijala ima, ali mora vi{e ~inilaca dabude zadovoqeno. Najpre, biblioteka mora dabude opremqena savremenim IT ure|ajima, daima 24 sata internet i da ima qude koji znaju darade. Na{a biblioteka to sve ima. Evidentnaje i èqa bibliotekara da to rade. Razume se,o~ekujemo i razumevawe op{tine u nameri da unapredimobibliote~ki rad.Od ~ega, da ne kaèmo od koga, to zavisi?- U principu, uvek sve zavisi od ~oveka. Una{em okrugu imate predsednika op{tine kojikad planira buxet biblioteci dodeli za godinudana 50 hiqada dinara za kupovinu kwiga, a nepostoji malo boqa kwiga ispod 500 dinara. [ta}e ta biblioteka da kupi? Generalno, nema razumevawadru{tva, dràve i vlasti {to se ti~enovca za biblioteke, mnogo vi{e se izdvaja zakulturne centre i pozori{ta. S druge strane,odabir kadrova je katastrofalan, pogotovodirektorskih. Re~ je partijskim kadrovima, {toima poguban uticaj na kontinuitet rada. Zavodza prou~avawe kulture nedavno je radio jednoразговор с поводомГОРДАНА СТЕВИЋ, ДИРЕКТОРНАРОДНЕ БИБЛОТЕКЕ ПОЖЕГАВреме за новобиблиотекарствоBiblioteka ne}e biti samo mesto u kome}e se uzimati kwige i ~asopisi, skupqatigra|a za seminarski ili diplomski rad,ve} i mesto gde se blagovremeno mogu dobitisve informacije o loklanoj srediniistraìvawe i sve ovo {to sada pri~amo oni suve} prezentovali u medijima.Kako se meri uspe{nost rada jedne biblioteke?- Uspe{nost rada biblioteke meri se na dvana~ina: brojem ~lanova i zastupqeno{}u u bibliotekarskomsvetu. Sigurno niste ~uli za bibliotekeu Lebanu i Crnoj Travi, ali ste, recimo,sigurno ~uli za biblioteke u Despotovcu i Prijepoqu,koje svojim programima privla~e pa`wujavnosti.[ta radi poè{ka Narodna bilblioteka?- Na{a biblioteka ima 2500 korisnikaza godinu dana, {to zna~i da je svaki {estiPoèànin u~lawen. To nije slu~aj samo 2011. godine,ve} tradicija. Postali smo prepoznatqivipo radu sa decom. Poè{ka biblioteka jedina uSrbiji ima sestrinsku biblioteku u nema~komgradu Vestoverledingenu. Ta saradwa ostvarenaje preko Svetske asocijacije bibliotekara.Napravili smo zajedni~ki program. Na primer,jedne nedeqe de~ja odeqewa rade na temuekologije. Organizujemo sli~ne radionice, slikamoradove, razmewujemo ih, izlaèmo i razmewujemoiskustva. Na{ bibliotekarka sa de~jeg odeqewapro{le godine je, po pozivu, bila jedinibibliotekar iz Srbije na Kongresu bibliotekaraNema~ke.Prepoznali smo va`nost rada bibliotekesa decom, jer ako ne radi{ sa wima od ~etvrteili pete godine onda sigurno ne}e dolaziti ubiblioteku kad napune 15 godina. Imam nekolikoprograma rada sa najmla|ima. Prvi se zove „îtajdok ~eka{“. Izmestili smo pedesetak slikovnicau ~ekaonicu De~jeg dispanzera, izloìli i ponudilimajkama da kad dovedu decu kod lekara i~ekaju pregled prelistavaju te kwiìce sa wima.Naravno, posle godinu dana sve su pokradene,ali nema veze, na{li smo sponzora i ponovokupili. Drugi program, sa kojim smo konkurisalikod Ministarstva kulture, nazvali smo«Za svaku bebu kwiga». Kad dovedu bebu poslegodinu na kontrolu, kad prima prvu vakcinu,onda dobije ~lansku kartu Biblioteke i torbicusa nekoliko slikovnica kao poklon. Imalismo projekat za decu prvog razreda «Bibliobuba mara» koji je sponzorisala SocieteGenerale banka. U tom projektu nagra|ivalismo najvrednije u~enike.îme raspolaè Zavi~ajno odeqewepoè{ke Narodne biblioteke?- Kao i sve biblioteke, prikupqamozavi~ajnu gra|u, a posebno smo ponosni {tona{ bibliotekar redovno aùrira bazu podatakali~nosti. [irom sveta ima qudi zakoje ne znamo da su Poèàni, a napravili suizuzetne karijere u oblastima kojima se bave.Skupqamo podatke o wima, prizivamo, sazivamo,traìmo im doktorate, magistarske radove,jednostavno, poku{avamo da poè{kudijasporu objedinimo na jednom mestu. Rezultattog rada je Poè{ki godi{wak, ~asopiskoji izlazi od 2001. godine, sa istoriografijomPoège. Kada su u pitawu savremenetehnologije, mi smo od 2009. godine ~lanicaKonzorcijuma biblioteka Srbije za objediwenunabavku, tako da unosimo na{ fond iplaniramo da za nekoliko godina svako, sabilo kog dela planete moè da u|e i proverikoje kwige sadrì poè{ka biblioteka, dali je neka kwiga trenutno na ~itawu i kada}e biti slobodna. Nadam se da }e taj sistemzaìveti uskoro u celoj Srbiji.Koliko novih kwiga godi{we obogatifond Biblioteke?- Izme|u dve i po i tri hiqade novihkwiga nabavimo za jednu godinu. To je maweod strandardnog broja novih kwiga za bibliotekuove veli~ine. Standard podrazumevamilion i 300 hiqada dinara, a mi potro{imo600 hiqada koje dobijamo od op{tine i 300-400 hiqada dinara na{ih para. Malo bibliotekau Srbiji dostiè standard u nabavcikwiga.Kako ocewujete otkup Ministartsvapro{le godine?- Otkup je mnogo boqi nego prethodne godine.Na{a biblioteka je na osnovu otkupa dobilakwige u vrednosti od 600 hiqada dinara.Prakti~no, duplirali smo iznos za kwige kojidobijamo od op{tine. Isto tako, odabir kwiga jepro{le godine bio odli~an. Nije bilo beletristikekoju u principu i treba da kupuju op{tinskebiblioteke zato {to se najvi{e traì. A kadkupimo takve naslove onda nam malo para ostajeza stru~ne kwige. Ovaj put to su bili izuzetnovredni naslovi iz humanisti~kih i dru{tvenihnauka i umetnosti, tako da smo popunili fondi tim kwigama. Biblioteka je dobila hiqadunovih kwiga po osnovu otkupa. Odabir izdava~aje bio dobar, a naro~ito mi se dopalo {to nijebilo Stubova kulture, ~iji je vlasnik ministarPredrag Markovi}.Koliko mladih dolazi na kwièvneve~eri?- Mi vi{e ne pravimo kwièvne ve~eri. To jeprevazi|eno. Kwièvne ve~eri i predstavqawekwiga uglavnom su vezani samo za ovda{we autore,jer u Poègi ìvi i stvara bar pet-{estpisaca koji zauzimaju zna~ajno mesto u srpskojkwièvnosti. Evo, sada je Borivoje Ada{evi}u{ao u uì izbor za NIN-ovu nagradu, da ne pomiwemDanilova, Milenka Paji}a, Milijana Despotovi}a,Petra Matovi}a... Naravno, to ne zna~ida tokom godine odustajemo od promocije neke dobrei popularne kwige drugih pisaca, mada novackoji je za to opredeqen nije dovoqan, jer su piscipodigli svoje honorare, a naro~ito kriti~ari.Zoran Jeremi}13. јануар 2012.11

друштвоPriboju, osamdesetih godinapro{log veka tre}ojUop{tini u eks Jugoslaviji povisini plata, ali i po broju automobilapo glavi stanovnika,odmah iza Maribora i Tuzle,danas se bukvalno gladuje. Ovdesu qudi dostojanstveni, gladujuu op{toj nema{tini, na stotinewih se iz dostojanstva ne obra}aju za pomo}, ali }utke trpenevoqu u koja ih je sna{la. Zajednokratnu pomo} siroma{nimaispod svih kriterijuma iz lokalnogop{tinskog buxeta mese~nose izdvaja ~ak preko 20 posto,blizu pola miliona dinara,ali je gladnih usta u Pribojupremnogo. Na stotine porodicau ovoj op{tini sa tridesetakhiqada stanovnika ostale subez ikakvih prihoda, pa im je isocijalna pomo} jedina nada zanabavku lekova, ali i makar jedandnevni obrok.- Te{ko je kada svakodnevnopo wih dvadesetak obra}a zabilo kakvu pomo}, qudi ovdegladuju, a najteè mi kao predsednikupada kada mi qudi upoodmaklim godinama, nekadavrsni majstori u ovda{wimfabrikama, zapla~u i kaù danemaju novca ni hleb da kupe –jada se Lazar Rvovi}, predsednikop{tine Priboj.Priboj grca u siroma{tvu,Fabrika automobila FAP, kojije vi{e decenija bio izvorìvota i dobrog standarda, jo{uvek nije privatizovan i jedvapreìvqava. Mno{tvo mawihpreduze}a je propalo, industrijaPoliester se kako-takojo{ drì, mnogo je porodica uPriboju ostalo bez ikakvih prihoda,pa im je socijalna pomo}posledwa i jedina nada da kupedanas hleb ili lekove. Ovde koprima redovnu platu ili penzijusmatra se sre}nikom, kaè Rvovi},uz napomenu da je lokalnibuxet toliko „tanak“ da se uvekne moè ni izdvojiti koji dinarda bi se pomoglo sirotiwi.- Svakodnevno u hodnicimaCentra za socijalni rad ~ekapreko dvadesetak nevoqnika daim se dodeli bilo kakva pomo}za hranu, lekove, da plate strujukoju im svakodnevno iskqu~uju.Ova siroma{na op{tina za socijalnepotrebe i sve vrste uslugakoje pruà na{a socijalnaustanova iz lokalnog buxetagodi{we izdvaja preko 15 milionadinara, mnogo vi{e negokudikamo ja~i centri. U posledwevreme sve je ve}i pritisaksiroma{nih za jednokratnepomo}i – kaè Zoran Poli},direktor Centra za socijalniПРИБОЈ УМИРЕ СТОЈЕЋИВећи део становништва гладујеrad u Priboju. Za tu namenu izbuxeta na raspolagawu imamo450.000 dinara mese~no, {to jedaleko od potrebnih sredstavada bi se ugasio socijalni poàrkoji vlada u Priboju. Dajemoonima kojima je najpotrebnijapomo}, nekome hiqadu, dve, pethiqada dinara, kaè Poli}.Poli} isti~e da uprkosizuzetno te{koj socijalnoj situacijiu Priboju imaju 25 hraniteqskihporodica u kojimaodrasta 33 dece iz okolnihop{tina. Ve} sedam godina imaju„sigurnu ku}u“, angaòvanoje 10 gerentodoma}ica, dnevniboravak za sme{taj starih licai stan za stanovawe dece kojaizlaze iz institucija socijalneza{tite kao i usluge dnevnogboravka za decu sa smetwamau razvoju i na ovim poslovimaCentar je uz pomo} Ministarstvarada i socijalne politike uposliodvadesetak nezaposlenihPribojaca.U Priboju je nezaposlenihi penzionera ista cifra, okosedam hiqada. Od oko ~etirihiqade zaposlenih, a osadmesetihgodina pro{log vekabilo ih je gotovo ~etiri putavi{e, samo wih oko dve hiqadeprimaju kakvu-takvu platu. Ponedavnom popisu u ovoj op{tinije tridesetak hiqada ìteqa,realno ih je po procenama upu}enih desetak hiqada mawe, jersu popisivani i Pribojci kojive} deceniju i po ìve svuda pobelom svetu. Mladi odavde beè„glavom bez obzira“, a u jednojanketi op{tinskog odbora LDPМАЧКАТПочиње „Пршутијада”U periodu od 13. do 15. januara2012. godine u porti CrkveSvetog Ilije u Ma~katu bi}eodràn 12. Sajam suvomesnatihproizvoda "Pr{utijada" Ma~kat2012. Sve~ano otvarawe je 13.januara u 11:00 ~asova uz nastuptruba~kog orkestra Ivana Jovanovi}ai nastup peva~kih grupa.Manifestaciju }e otvoritipredsednik Op{tine âjetina,gospodin Milan Stamatovi} . U11:30 ~asova je progla{ewe pobednikaovogodi{we „Pr{utijade“za najboqi kvalitet u kategoriji:najboqa gove|a pr{uta, najboqasviwska pr{uta, najboqaov~ija pr{uta, najboqa kobasica,najboqa slanina. Nagradedodequje Op{tna âjetina naosnovu odluke stru~ne komisijeJugoinspekt iz Beograda.U~estvova}e 22 izlaga~a izzlatiborskog kraja koji }e naprodajnoj izlo`bi prezentovatisvoje proizvode (gove|u i sviwskupr{utu, slaninu, kobasicu,stequ, pastrmu...). Radno vremeje od 09:00 do 18:00 ~asova i tada}e posetioci mo}i da u~estvuju unagradnoj igri. Nagrade za posetiocesu: dàk pr{ute, kvadratnimetar slanine i deset metarakobasice. U petak, 13. januarau prostorijama Osnovne {koleu Ma~katu u vremenu od 12:00u Priboju, ~ak 95 odsto mladih jeizjavilo da je oti{lo iz Pribojai da se ovde vi{e nikada ne}evratiti da ìve. U istom procentuje i oko 400 mladih Pribojacakoji su oti{li u pro{lojgodini na studije i rekli da setako|e nikada ne}e vratiti uPriboj. Istina, posao u Pribojui dobije po neko, ali iskqu~ivopo partijskoj liniji, jer ovde nemoète dobiti ni najmizernijiposao ako niste ~lan neke odpartija na lokalnoj vlasti.- Pribojci su dostojanstveni,posebni qudi. Ovde nije re~ oìvotu na granici siroma{tva,ve} ispod te granice. Dostojanstvomnogih u Priboju da ne govoreo svom siroma{tvu je veomaizraèno. Jedva preìvqavaju,ko zna kako se snalaze, ali zapomo} se ne obra}aju, }utki trpe,opisuje nevoqe siroma{nihPribojaca Milanka Jevtovi}-Vukoji~i}, supervizor Centra zasocijalni rad u Priboju.A Priboj, nekada industrijskigigant, jedan od najbogatijihgradova u biv{oj Jugoslaviji,umire stoje}i – ovde qudibukvalno gladuju, oko hiqaduPribojaca jedan jedini dnevniobrok imaju na kazanima Narodnekuhiwe Crvenog krsta i Islamskeverske zajednice. A da jeto ba{ tako govori i zvani~anpodatak da se u pro{loj godiniovde rodilo 148 beba, a umrlo234 stanovnika.D. Bjelopoqacdo 14:00 ~asova bi}e odrànastru~na predavawa u organizacijiRegionalne privrednekomore Uìca i Regionalne razvojneagencija Zlatibor. Prvatema }e biti „Aktuelnosti uzadrugarstvu“, predava~ direktorZadru`nog Saveza Srbije,Nikola Mihailovi}. Druga temaje „Oznaka geografskog poreklakao sredstvo za podizawekonkurentnosti tradicionalnihproizvoda“. U subotu, 14. januarau 12:00 ~asova nastupi}epeva~ka grupa, a u 13:00 ~asovaje izvla~ewe dobitnika vrednihnagrada.U nedequ, 15. januara u12:00 ~asova nastupi}e peva~kagrupa, a u 18:00 ~asova sajam }ezvani~no biti zatvoren uz nastuptruba~kog orkestra IvanaJovanovi}a.Organizatori 12.Sajma su Op{tina âjetina, TO„Zlatibor“, KSC âjetina i robniproizvo|a~i.Sponzori su RRA Zlatibor -PSD program, PRO Kredit banka,Regionalna privredna komoraUìca, Jugoinspekt Beograd -Dru{tvo za kontrolu kvalitetai kvantiteta robe a. d., navodise u informaciji za medije povodomovog doga|aja. R.V.12 13. јануар 2012.

U zgradi Vlade AP Vojvodineu smiraj 2011. godineodràna je promocija projekta“Put ka vrhu”. Tom prilikompromovisano je ~etvrto izdaweMonografije “Put ka vrhu” idodeqena priznawa “KapetanMi{a Anastasijevi}”, “Zlatnikqu~” i Zlatnik “Car Konstantin”.Pozdravqaju}i brojneprivrednike, predstavnikepoliti~kog i privrednog ìvotaNovog Sada, Vojvodine i Srbije,хроникаДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋНаграђена начелница Полицијскеуправе Ужицеpredsednik Privredne komoreVojvodine Ratko Filipovi} naglasioje da je Privredna komoraVojvodine aktivni pomaga~ i sudeoniku afirmaciji privredei puteva, koji nam se ukazuju.O srpskom zadu`binarstvu,posebno o Kapetanu Mi{i Anastasijevi}u,~ije ime ~uvamo krozdodelu istoimenog priznawa,besedio je pesnik i kwièvnikPero ZubacKao najboqi menaxer Srbijeu 2011.godini priznawem“Kapetan Mi{a Anastasijevi}”nagra|en je dr TihomirSimi}, generalni direktor“Elektrovojvodine”Vr{ac.Statuete i Plakete “KapetanMi{a Anasasijevi}”uru~ene su i: Miroslavu Bogi}evi}u, generalnom direktoru{aba~kog “Farmakoma MB”- kaonajboqem privredniku, potomBlagoju Spaskovskom, generalnomdirektoru Rudarskotopioni~arskogbasena Bor,kao priznawe za strate{kirazvoj kompanije, beogradskomAerodromu “Nikola Tesla”-kaonajboqoj kompaniji, dok je zanajboqu lokalnu samoupravu uSrbiji u ovoj godini priznaweprimio Goran Jovi}, predsednikop{tine Stara Pazova.Nagra|eni su i Dragica Jevtovi},na~elnica Policijskeuprave Uìce-za doprinos razvojubezbednosne kulture Srbije,Bo{ko Ni~i}, gradona~enikZaje~ara-za regionalni razvoj iKompanija “Vetmedik”U ime nagra|enih zahvalioje dr Tihomir Simi}.R. V.ИВАЊИЧКА ГИМНАЗИЈА УКЉУЧЕНА У МЕЂУНАРОДНУ РАЗМЕНУЛепи утисци из ИталијеIvawi~ani su odu{evqeni prijemom vr{waka u Moliternu, koje }e primiti u svom gradu krajem teku}egmesecaDvadeset u~enikaivawi~ke Gimnazije, wihovavolonterka i profesorkafrancuskog jezika KatarinaKrivoku}a i direktor {kolemr Du{ko Parezanovi}, boravilisu deset dana u graduMoliterno, u regiji Petenca, uokviru Me|unarodnog projektastudijske posete jugu Italije.Za vreme boravka u Moliternumladi Ivawi~ani subili gosti tamo{we {kole i,na op{te odu{evqewe svih,bili sme{teni u porodicamasvojih kolega u~enika i profesora.Gimnazijalci iz gradana Moravici u {koli su seupoznali sa sredwo{kolskimobrazovnim sistemom Italije,imali organizovane obilaskeistorijskih i kulturnih znamenitostii u~estvovali u brojnimkulturnim, dru{tvenimi sportskim aktivnostima sadoma}inima.- Ovaj projekat je realizovanzahvaquju}i izvanrednojNa~elnica Dragica Jevtovi}Ivawi~ki sredwo{kolci u Italijisaradwi Interkulture u Srbijii partnerskom organizacijomInterkulture u Italiji.Tro{kove organizacije i realizacije,i tro{kove puta,snosila je {kola iz grada Moliterno,koja je dobila namenskasredtva za ostvarivawekompletnog projekta. U~enicii profesori {kole iz ovogitalijanskog grada uzvrati-}e posetu Ivawi~anima krajemteku}eg meseca, - kaè direktorivawi~ke Gimnazije mrDu{ko Parezanovi}.Neposredni oranizatorboravka u~enika iz Ivawiceu Italiji bila je "Interkultura"iz Beograda, kao partnerskaorganizacija AFS "Interkulturalprograms", kojaje uspe{no ve} organizovalanekoliko sli~nih projekatarazmene u~enika iz Srbije sasredwo{kolcima iz Italije,Turske i Rusije. AFS organizacijeiz evropskih zemaqaudruène su u Evropsku federacijuza interkulturno u~ewe(EEIL).Do sada je pribli`no11.000 mladih iz oko 50 zemaqasveta svake godineu~estvovalo u Me|unarodnomprojektu razmene u~enika sredwih{kola. Glavna su{tinakompletnog programa je u~ewejezika, zatim nastojawe dase upozna ìvot i razvojli~nosti u druga~ijem kulturnomokruèwu i da se ostvarenova poznanstva i prijateqstvame|u mladima razli~itihdràva.M. Pavlovi}13. јануар 2012.13

Zlatibor ove zimebeleì rekordnuposetu. Istrajan,dugogodi{wi rad napromociji svih prednostipoznatog planinskogcentra dajerezultate i ove zimskesezone. Po~ev{iod 24. decembrakada je promovisanpo~etak ski sezonena Torniku Zlatiborbeleì posetu od18.000 turista dnevno.U Turisti~kojorganizaciji “Zlatibor”kaù da je jo{rano za sumirawe rezultata , jer ima najavaposeta i krajem januara kada se o~ekuje inovi “turisti~ki talas”. Obilne sne`ne padavinesvakako su doprinele atraktivnostiZlatibora, posebo wegovih belih staza,a na Torniku je 2. januara zabeleèn apsolutnirekord od 2000 skija{a {to je najvi{eod osnivawa skijali{ta.- Imali smo posetu od 18.000 gostijusvakog dana, a tokom do~eka Nove godinebilo je preko 20.000 gostiju sigurno. Po prvimanketama koje smo izvr{ili na osnovuizve{taja hotelijera i privatnog sme{tajaposeta na Zlatiboru je za 20 odsto ve}aove godine u odnosu na prethodnu sezonu.Tokom novogodi{wih i boì}nih praznikana Torniku je bilo preko 10.000 skija{a –navodi direktor Turisti~ke organizacijeхроникаЗИМСКА ТУРИСТИЧКА СЕЗОНАПоход на ЗлатиборDnevno 18.000 turista, {to je za petinu vi{e u odnosu na proteklu zimskusezonu. Na Torniku 2. januara 2000 skija{a {to je dosada{wi rekordskijali{ta od osnivawa. Novi talas turista i dobru pose}enost Zlatiboro~ekuje i krajem januara.Do~ek na Kraqevom trgu i OK Bend“Zlatibor “ Darko \urovi}.\urovi} dodaje da je zna~ajna popuwenostkapaciteta u pogledu boravka{kolaraca na Zlatiboru. Ovi sme{tajnikapaciteti do kraja raspusta popuweni su90 odsto, a za kraj januara najavqeni sudolasci iz Republike Srpske I Crne Gorekod kojih raspust traje ne{to duè, a rekreativnanastava bi}e nastavqena i u narednimmesecima.Po~ev od 24. decembra kada je organizovanpromotivni vikend na Tornikusezona ne Zlatiboru je u punom jeku. Zahvaquju}isne`nim padavinama i sistemuza osveàvawe staze I zahvaquju}i dobrojorganizaciji ~itave destinacije, organizovanomprevozu i parkingu, ure|enomskijali{tu i na Obudovici (postavqeniski liftovi, mogu}nost iznajmqivawa skiopreme) Zlatibor je proteklih dana hit ituristi~ka meka. Prevoz do ski centra jeobezbe|en sa Autobuske stanice , a poredredovnih polazaka organizovani su polascido ski centra koji podrazumevaju mogu}nostpanoramske vo`we ì~arom. Na Kraqevomtrgu na Zlatiboru Turisti~ka organizacijaje tradicionalnoorganizovala do~ekNove godine. Goste jeu novogodi{woj no}izabavqali „OK BEND”,a prelazak iz stare godineprotekao je uz vatrometna zlatiborskomnebu i izvuke truba~kogorkestra Dejana Jev|i}a. Nisu izostali ~aj,kuvano vino I rakijaI zdravica za sre}u Izdravqe u Novoj godinikoja je za turisti~keposlenike na{eg Zlatiborapo~ela uspe{no.@.Eri}Tokomnovogodi{njih i boì}nih praznika u hotelskomsme{taju na Tari nije bilo nijednog slobodnog mesta. Kapaciteti„Omorike“, „Belog bora“ i „Javora“, ukupno oko 630kreveta, bili su sasvim popuweni. Pun je bio i hotel „Breza“u Vrwa~koj Banji sa 320 leàja, koji, tako|e, posluje u sastavuVojne ustanove „Tara“.Po re~ima Ivana Ne{ovi}a, {efa prodaje VU „Tara“, hotelina Tari bi}e puni i sve do 28. januara, pa se slobodna mesta moguo~ekivati tek u februaru.Ono {to posebno raduje potencijalne turiste, qubiteqeTare, jeste to {to }e ve} od 15. januara, boravak na ovoj prelepojplanini biti u proseku jeftiniji za 15 procenata. Ako polupansionu „Omorici“ u dvokrevetnoj sobi sada ko{ta 3.125 dinara,od 15. januara on }e biti 2.700 dinara.ТАРА – ТУРИЗАМЈефтиније већ од 15.јануараTokom proteklih praznika svi kapaciteti u hotelskomsme{taju VU „Tara“ na Tari bili su popunjeni.Ve} od 15. januara sme{taj u ovim hotelima jeftinijiu proseku za oko 15 postoNa Tari je tokom boì}nih dana bilo snega, ali ga sada imajo{ vi{e, jer je novi pao po~etkom ove sedmice.R.P.Нова година у ЈабланициDo~ek Srpske nove godine u petak 13. januara tradicionalno}e biti odràn u porti Crkve brvnare u Jablanici u organizacijiTuristi~kog udruèwa Jablanica. Do~ek }e biti organizovani na Zlatiboru.14 13. јануар 2012.

МОКРА ГОРА – ШАРГАНСКАОСМИЦА„Ћира“ двапута дневноTokom novogodi{wih i boì}nih praznika organizovane svakogdana po dve vo`we „[arganskomosmicom“. O~ekuje se da }e, bez obzira na visinu sne`nogpokriva~a, tako biti i do krajazimske sezone koja traje od 25.decembra do 25. januaraTokom novogodi{wih i boì}nihpraznika sme{tajni kapaciteti u kompleksu„[arganska osmica“ bili supopuweni, a vo`we muzejskim vozom„Nostalgijom“prugom uskog koloseka narelaciji Mokra Gora – Jatare – MokraGora organizovane su tokom proteklihdana dva puta dnevno. Redovni polazakje bio 11,40 sati, ali je i za vanrednuvo`wu u 13,25 uvek bilo zainteresovanih.Po re~ima Aleksandre Stameni}, predstavnikamuzejsko-turisti~kog kompleksa„[arganska osmica“, „}irom“ je tokomnovogodi{wih i boì}nih praznika prevezenveliki broj i doma}ih i stranihgostiju koji je bio na pro{logodi{wemnivou.Na „[arganskoj osmici“ zimska sezonaje po~ela 25. decembra i traje do 25.januara i u ovom periodu „}ira“, bez obzirana visinu sne`nog pokriva~a jer sepruga redovno ~isti, ima jedan redovani u zavisnosti od interesovawa i drugi,vanredni polazak u vreme i na relacijikao {to je bilo tokom novogodi{wih iboì}nih praznika.Prema re~ima Aleksandre Stameni},muzejsko – turisti~ki kompleks „[arganskaosmica“ narednih dana o~ekuje ve}ibroj, uglavnom, individualnih gostiju.Treba podsetiti, da je tokom proteklesezone, u septembru, posle 37 godinapauze, ponovo uspostavqen redovansaobra}aj prugom uskog koloseka odMokre Gore do Vi{egrada. Prve vo`wepobudile su veliko interesovawe idoma}ih i stranih turista, a za letwu sezonudo Vi{egrada }e biti organizovanredovan saobra}aj do Vi{egrada prugomuskog koloseka.R. Popovi}„Куп Златибор2012”Na Torniku }e za predstoje}i vikend14. i 15. januara biti odrànotakmi~ewe u okviru alpskog kupa Srbijeu veleslalomu i slalomu „Kup Zlatibor2012“. Takmi~ewe u veleslalomupo~iwe u subotu 14. januara u 10 ~asova,a u slalomu u nedequ 14. januara u10 ~asova. Organizatori takmi~ewa suSkija{ki klub „îgota“, Skija{ki savezSrbije, Kulturno sportski centar „âjetina“i Turisti~ka organizacija „Zlatibor“.Bokserski spektakl sa NenadomBorov~aninom kao i uvek izazvao je velikointeresovawe.13. јануар 2012.туризамМОЗАИЦИ У ВИТЛЕЈЕМУ ИСТИ КАО У СКЕЛАНИМАСпајају их стубовиsaradwi s predstav-ni{tvom RepublikeSrpske u Izraelu organi-Uzovana je sedmodnevna studijska posetaza 70 mladih qudi iz svih delova RepublikeSrpske. Ona je obuhvatala obilazakizraelskog Parlamenta, posetulokalnoj zajednici Modinu, s prate}im programom kao i sve~anim prijemomu Upravi grada, posetu Muzeju Izraelakoji je centralna muzejska ustanova uzemqi, obilazak Univerziteta Tel-Aviv. Osim toga program je obuhvataoi posetu Nacionalnom parku, odnosnooazi Davidove re~ice u Judejskoj pustiwinadomak Mrtvog mora i obilazak Istorijskoglokaliteta Masade i CrkveSvetog groba.- Naravno nezaobilazna destinacijaovog studijskog putovawa bila je Vitlejemskacrkva bazilika, mesto ro|ewaIsusa Hrista, koju krase velelepnistubovi ba{ kao i oni koji su prona|enina lokalitetu u Skelanima kod Srebrenice,a koji su sada deponovani ustalnu muzejsku postavku u Crvici kodSkelana. Istorijski gledano ova bazilika,stubovi su gra|eni u isto vremekao i carska palata na levoj obaliDrine u Skelanima. Kada su hri{}anizadobili slobodu svoje veroispovesti313. godine, car Konstantin je zajednosa majkom Jelenom 326. zapo~eo gradwucrkve na mestu Hristovog ro|ewa.Gradwa je zavr{ena 333. godine. Crkvau Vitlejemu je tada predstavqala jedanod tri najstarija hrama podignuta odstrane Rimske dràve - kaè Dragi}Gli{i}, direktor Arheolo{kog muzeja„Rimski Municipim” u Skelanima.Pe}ina u kojoj je Hristos ro|en,Mozaici u Izraelu i Skelanimabila je pro{irena i prilago|ena velikombroju vernika. Iznad pe}ineje postavqen pod i podignut oltar.Iznad svega toga je podignuta velikaosmostrana zgrada iz koje je izlazilavelika la|a i ~etiri krila odeqenasa ~etiri duga reda stubova, koji su istogpre~nika i na~ina izrade ba{ kaooni koji su prona|eni ispod ku}e lokaliteta„baba Ankina ku}a” u Skelanima.Unutra{wost crkve je bila ukra{enasa mnogobrojnim podnim mozaicima,srebrnim i zlatnim ukrasima, lampamaod draguqa, mramornim stubovima imno{tvom fresaka po zidovima, kojepo svojim geometrijskim ornamentimau poptunosti podse}aju na preko 40kvadratnih metara ve} otkrivenih nalokalitetu Zadru`ni dom u Skelanima.Od svega toga ostali su samo podnimozaici u glavnoj la|i koji se danasnalaze ispod drvenog poda isti kao uMunucipiumu Malvesiatiumu u Skelanima.- Pored ostalih ciq ove posete bioje razvoj saradwe izme|u Izraela i RepublikeSrpske te promocija zna~ajarazvoja kulturnog turizma i najnovijiharheolo{kih nalazi{ta, promocijaturisti~kih potencijala u oblasti omladinskogturizma, te promocija kapacitetaRepublike Srpske i mogu}nostirealizacije projekata s Izraelom. Ovastudijska poseta u mnogome je doprineladavawu predloga za razvoj saradwe RepublikeSrpske i Izraela na svim poqima- istakao je Dragi} Gli{i}.R.Blanu{a15

Krajem protekle godine odràn je sastanaku Zdravstvenom centru Uìcesa predstavnicima Republi~kog fondazdravstvenog osigurawa, Zavoda za javnozdravqe i Doma zdravqa Uìce. Tim povodomistaknuta je zajedni~ka saradwau ciqu poboq{awa pruàwa zdravstvenihusluga i ostvarivawa prava pacijenata.A Hitnoj slu`bi uì~kog Domazdravqa uru~eni su kompleti uniformiza sve zaposlene.Direktor Zdravstvenog centraUìce dr Milo{ Boòvi} osvrnuo sena period od osam meseci od kada je na~elu ove zdravstvene ustanove. Posebnoje istakao mere {tedwe koje }e biti prioriteti u ovoj godini. Zapo~eti poslovise moraju zavr{avati navode}i primeruvo|ewa informacionog sistema u okviruprojekta DILS gde }e tokom radasve biti prepoznato od fakture, usluge,pacijenata…A ciq je i informacionopovezivawe uì~kog Doma zdravqa iOp{te bolnice kao najve}ih potro{a~a.Pored implementacije informacionogsistema ve} od ranije je najavqenoodvajawe domova zdravqa i bolnica.Me|utim, to zahteva sredstva ali ispremnost i realne mogu}nosti lokalnihzajednica. Kojim tempom }e se odvijatirazdruìvawe zna}e se na osnovubudu}ih zahteva Ministarstva zdravqa.U sistemu Zdravstvenog centra UìceздравствоСУМИРАЊЕ РЕЗУЛТАТА И САРАДЊА ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА УЖИЦЕРационализација и виши ниво услугаUvo|ewem informacionog sistema sve }e biti prepoznato od fakture, usluge, pacijenataDr Milo{ Boòvi},direktor Zdravstvenogcentra UìceIzuzetno je vaàn zna~aj lokalnihsamouprava i privrednikau ciqu obezbe|ivawa sredstavaza edukaciju i rad angio sale. Idosada{wa na{a saradwa bilaje uspe{na a nadam se da }e takobiti i u ovoj godini radi {tokvalitetnijeg pruàwa zdravstvenihusluga.Dom zdravqa Priboj je najvi{e uradio udeobnom bilansu, ali za sada ne postojesredstva iz kojih }e biti mogu}e daqefunkcionisawe. Zato je i neophodnaasistencija Ministarstva zdravqa alii lokalnih samouprava.[to se ti~e budu}eg obrazovawakadrova i otvarawa Visoke medicinske{kole dr Boòvi} je naveo da postojeponude od dràvnih ali i od privatnih{kola. Jedna od mogu}nosti je otvarawesmera u uì~koj Visoko poslovnojtehni~koj {koli strukovnih studija, apostoji i interesovawe iz Klini~kogcentra Kragujevca radi otvarawa odeqewa.Govore}i o novoj opremi ona je uprotekloj godini nabavqena zahvaquju-}i prvenstveno Ministarstvu zdravqai donacijama. Ciq je da i u narednomperiodu bude ravnomerno raspore|enaprema potrebama zdravstvenih ustanova.Dom zdravqa Uìce dobi}e trivozila za slu`bu ku}ne nege, a u tokuje i raspisivawe tendera za kupovinuultrazvu~nog aparata za prevenciju rakadojke. Op{ta bolnica Uìce je ve} dobilamamograf koji je donacija AmbasadeJapana, a prema najavama o~ekuje se jo{jedan kao donacija Evropske unije. ZaAriqe, âjetinu i Kosjeri} nabavqenisu saniteti, a u Priboju i Sjenici je omogu}enadijaliza pacijenata, otvarena jekardiolo{ka jedinice u Novoj Varo{i…U narednom periodu neophodna je nabavkaultrazvu~nih aparata za kardiologijui 4D aparat za ginekologiju.Navode}i planirane aktivnostiali i racionalizaciju u okviru ovezdravstvene ustanove direktor Boòvi}je posebno istakao zna~aj lokalnihsamouprava i privrednika u ciquobezbe|ivawa sredstva za edukaciju irad angio sale. Sve pohvale izre~enesu za dosada{wu saradwu jer je svimau interesu {to kvalitetnije pruàwezdravstvenih usluga.D.Cvijovi}Dr Jovo Savi}, na~elnikHitne slu`be uì~kogDoma zdravqaVe} duè vreme postojala jepotreba za adekvatnom opremomHitne slu`be u Uìcu. Re~ je okompletnoj uniformi za sve radnikeove slu`be i sa tog aspektami smo zadovoqni. A to je ukupnooko 60 kompleta uniformi.Dr Biqana Mijovi},direktorka Zavoda za javnozdravqe@elim da izrazim zadovoqstvoorganizacijom sastanka uZdravstvenom centru jer rad Zavodaima uticaja i na planske aktivnostiu ovoj ustanovi. Isti~u-}i dobru saradwu dr Mijovi} jenajavila da }e ove godine zajednoraditi sa primarnom zdravstvenomza{titom na pripremama zasprovo|ewe organizovanog skriningana rak grli}a materice, dojkei debelog creva. Tako da }e dobrasaradwa biti krunisana aktivnostimakoje imaju za ciq otkrivaweraka u ranoj fazi.16 13. јануар 2012.

Стигао имнамештај, али идаље су без воде!Porodicu Hazirovi} iz Kalafatakod Priboja, koja je osetila licei nali~je qudske humanosti, obradovaopoklonom Neboj{a Demirovi}iz Uìca nakon pisawa „Vesti“Fahrudin Hazirovi} (41)iz planinskog sela Kalafatikod Priboja, kojije igrom zle sudbine sa dvemale devoj~ice kada su imalegodinu, odnosno dvegodine, ostao u planinskojnedo|iji bez igde i~ega ikoga je napustila supruga,kojima su qudi dobre voqeiz celog sveta pomogli dasagrade ku}u, jo{ uvek nijedobio vodu. Ali, dobri qudikoji su pro~itali pri~u ote{koj sudbini ove porodice,za razliku od wihovihkom{ija iz sela okupqenihu seoskoj mesnoj zajednici,u predve~erje nove 2012. godineuru~ili su Hazirovi}ima novi name{taj vredan50.000 dinara.Bukvalno u prvi sumrak,dok je 2011. godina odbrojavalasvoje posledwe sate,pred novom ku}om FahrudinaHazirovi}a u Kalafatima,gde on ìvi sa }erkama,osmogodi{wom Irmom igodinu dana starijom Elzanom,obrela se grupa dobrihqudi sa kombijem u kome je13. јануар 2012.bio novi kuhiwskiname{taj sa sudoperomvredan 50.000dinara. Naime,vlasnik fabrike zaizradu name{tajaod plo~astih materijala„D2cut“ izMa~kata na Zlatiboru,Uì~anin Neboj{aDemirovi},je u na{em listupro~itao nimaloveselu pri~u ote{koj sudbini porodiceFahrudinaHazirovi}a, pozvaoje svog prijateqau Priboju HarisaZekovi}a, nezaposlenoggra|evinskoginèwera i pozvaoga da mu pomogne daHazirovi}ima pokloni– kuhiwskiname{taj.- Odmah smokrenuli na Zlatibor, kombida se on preveze dao namje pribojski preduzetnikMiralem Gogali}, a Neboj{ismo dali simboli~nih 10.000хроникаdinara za name{taj vredanpet puta vi{e. Po snegu iledu, uz mnogo muka i naporau sami mrak pred novugodinu name{taj smo dopremilido ku}eFahrudina Hazirovi}ai ovimnovogodi{wimpoklonom obradovaliwegovuporodicu.Naàlost, Hazirovi}ijo{ nemajuvodu, menije neshvatqivpotez mesne zajedniceKalafatida mu nedozvoqava dase prikqu~i naseoski vodovodgra|en paramadràve. Sramotaje da Hazirovi}ima ne daju voduwegove kom{ije,a pomaù im qudi iz celogsveta, rekao nam je Haris Zekovi},koji je i projektovaonovu ku}u Hazirovi}ima.Remzo Gledovi} i HamdoHaxiabdi}, pomogli su u dopremawuname{taja do ku}eFahrudina Hazirovi}a, a uglas nam kaù „da im je neshvatqivoda ne reaguje lokalnasamouprava u Priboju iHazirovi}ima ne dozvoliprikqu~ewe na seoski vodovod“!Humani qudi iz svetasu pomogli Hazirovi}imakoji su ostali bez igde i~ega,ìve od desetak hiqada socijalnepomo}i i kojima nedostajeono {to je najva`nijeu jednom doma}instvu-voda,ali lokalna samouprava uPriboju uporno }uti o ovomslu~aju i Hazirovi}i su idaqe – bez vode!D. Bjelopoqac17

Гаје старе занатехроникаЗНАЧАЈНА АКЦИЈА У ТРИ ОПШТИНЕ ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГАpotreban materijal. Odabranasu i najboqa idejna re{ewai definisano koji }e vezeni,tkani i pleteni proizvodi u}iu prepoznatqivu paletu suveniraiz zlatiborskog kraja.M. Pavlovi}У Оклетачким планинамаОдстрелили три свиње@ene iz âjetine usavr{avaju zanatU ciqu da se podrì izrada suvenira na stari na~in,kroz obuku èna da proizvedu predmete posebnogdizajna, pokrenut je program sa sigurnim plasmanom natrì{tuop{tinama âjetina, NovaU Varo{ i Prijepoqe u trifaze, narednih godinu i podana, bi}e realizovan projekatpod nazivom "Stari zanati zanovo doba". Program finansiraEvropska unija sa oko 214 hiqadaevra, a u~e{}e partnerskihop{tina je oko 24 hiqade evra.Glavni ciq je da se doprineseekonomskom poloàju èna ija~awu ènskog preduzetni{tvau seoskim podru~jima jugozapadneSrbije.@eqa je da se podrì izradasuvenira na stari na~in,kroz obuku èna da proizvedupredmete, posebnog dizajna ipakovawa, uz promociju i menanxment,i sa sigurnim plasmanomna trì{tu {to garantujufinansijeri programa. Tako}e ène biti u prilici da sezaposle u tri novoformiranaudruèwa, da zarade novac vanredovnog i svakodnevnog radau doma}instvima, obezbedeprihode i steknu ekonomsku idru{tvenu nezavisnost.Za potrebe centara za obukui dizajn centar obezbe|ene su iadaptirane prostorije u sve triop{tine. Nabavqeni su i razbojiza tkawe, ostala oprema iСребренички ловци ЛУ „Јавор”Одстрелили медведаи дивљу свињуGrupa od 11 lovaca iz sekcije Okletac, LU „Soko” iz BajineBa{te, imala je uspe{an lov u Okleta~koj planini. Na mestuzvanom Zapoqe uspeli su da odstrele tri divqe sviwe. - Izprvog poku{aja sa oko 70 metara odstrelio sam vepra te{kog91 kilogram, Radovan Jovanovi} pucao je ~ak pet puta sa oko200 metara da bi pogodio nazme od 68 kilograma, dok je PetarVuji~i} iz drugog poku{aja sa oko 40 metara odstrelio nazmete{ko 32 kilograma- kaè Svetlan Ne{kovi}. Pored wih uokleta~koj druìni bili su Aco Pavi}evi}, Milija i MiladinVu~i}evi}, Savo Obradinovi}, Dragan i Milo{ Jovanovi},Milivoje Trifunovi} i Milija Simi}. Proslava dobre lovineodràna je u kafani „Drinski raj”, Vece Pavlovi}a, gde su sre-}ni lovci primili puno ~estitki, me|u kojima i od predsednikaMZ Okletac Radosava Rankovi}a -Babe. R.B.Lovci sa divqom sviwomAna i Ogwen pored odstrewenog medvedaGrupa lovaca iz srebreni~kogLU „Javor” (Radivoje iVladimir Lazi}, ]amil Durakovi})imala je uo~i Nove godinebogat ulov. Najpre im se posre}ilo kada su uspeli da odstrelejednu divqu sviwu, a ]amil Durakovi}se na lokaciji Postoqe,iznad brane HE „Bajina Ba{ta”,okitio retkim lova~kim trofejom– odstreqenim mu`jakommedveda, te{kog oko 400 kilograma.Za to lova~ko zadovoqstvoDurakovi}, koji je i visokiop{tinski funkcioner ( zamenikje na~elnika op{tine Srebrenica) plati}e LU „Javor”naknadu od 6.000 KM, ili 3.000evra. – Lovci su imali nameruda u~estvuju u lovu na vukove,postavili smo ~eku na koju ovedivqe zveri dolaze, tako|e imedved. Durakovi} je dobio dozvoluza odsrel, uspeo je medvedau ve~erwim ~asovima da usmrtijednim hicem iz karabina – kaèlovo~uvar Vukoman Jovanovi}.Deca, Ana Kotar~evi} i OgwenLazi}, èlela su da videubijenog medveda, pa su bez strahapozirala pred objektivomfotoaparata.R.B.18 13. јануар 2012.

PredstavniciVojvo|anskebanke NBG grupe uru~ili su~ek u vrednosti od milion dinaraza De~je odeqewe Op{te bolniceUìce. Delegaciju je predvodioMarinos Vathis, predsednikIzvr{nog odbora Vojvo|anskebanke, sa saradnicima AnastasisMakris, ~lanom Izvr{nog odborazaduènog za mreù, MilkomKarapandì}, regionalnimmenaxer, Ilijom Uro{evi}em,direktorom uì~ke Vojvo|anskebanke i Markom Trifunovi}em.Ciq ove donacije kako jere~eno je da olak{aju svakodnevneobaveze Zdravstvenogcentra i da ova pomo} pomogne uradu na De~jem odeqewu.Tom prilikom MarinosVathis, predsednik Izvr{nog odboraje rekao da su èleli dapruè pomo} najmla|ima. Kaodru{tveno odgovorna kompanijatrude se da {to vi{e donacijabude nameweno deci.-Tako smo i ove godine odsrca pomogli De~jem odeqewuu èqi da deci olak{amo boravaku bolnici i poèlimo im{to boqe i lep{e detiwstvo.Direktor Zdravstvenog centradr Milo{ Boòvi} zahvaliose na donaciji i naveo daona ima izuzetan zna~aj imaju-}i u vidu kompletnu ekonomskusituaciju. De~je odeqewe je uglavnomrenovirano i adaptiranonajve}im delom sredstvimaiz donacija.-To je jedno reprezentativnoodeqewe ne samo u okviruna{e bolnice nego i na nivouSrbije. Sve prethodne godineдруштвоНОВОГОДИШЊА ДОНАЦИЈА ВОЈВОЂАНСКЕ БАНКЕМилион динара за Дечје одељењеужичке болницеDonacija }e biti iskori{}ena za nabavku nedostaju}e opremekoja }e olak{ati rad ali i boravak malih pacijenata u bolniciPredstavnici Vojvo|anske banke u Zdravstvenom centru UìceАРИЉЕНовогодишњикоктелPovodom zavr{etka poslovne godine i Boì}nih i Novogodi{njih praznika, predsednicaop{tine dr Mirjana Avakumovi} i predsednikSkup{tine op{tine Goran Sofijani} priredilisu novogodi{nji koktel, 29. decembra, uholu sportske hale u Ariqu. Prijemu su prisustvovalipredstavnici privrede, lokalne samouprave,javnih preduze}a i ustanova, institucija,predstavnici politi~kih partija i odborniciSkup{tine op{tine Ariqe. I. P.Na De~jem odeqewuVojvo|anska banka je bila uznas i u vi{e navrata bilo jepojedina~nih donacija, rekao jedr Boòvi}.Na De~jem odeqewu na~elnikdr Dara Savi} – Boòvi}zahvalila se u ime kolektivai malih pacijenata isti~u}izna~aj ove posete i donaciju zanabavku nedostaju}e opreme.Kako je navela bi}e kupqeneinfuzione pumpe koje }e omogu}iti lak{e dozirawe lekova, EGkape za snimawe glave kod dece,manètne za holter pritiskakod dece, nosa~ holtera EKGaa ukoliko bude sredstava zameni}emoi odre|en broj du{ekana odeqewu.Najavqena je i budu}a saradwajer Vojvo|anska banka je sadugom tradicijom jedan od najpoznatijihbrendova u zemqi.Od pre {est godina pripadaNacionalnoj banci Gr~ke, jednojod najve}ih finansijskih grupana prostoru Jugoisto~ne Evrope.Dru{tveno odgovorno delovaweVojvo|anske banke ogleda se uzna~ajnim donatorskim akcijama.D.Cvijovi}13. јануар 2012.19

“Hristos se ra|a-slavite,Hristos silazi sa neba- sretajte Ga,Hristos na zemqi- uzvisite sePevaj Gospodu sva zemqo...”O prazniku i praznovawu:Na{ narod je poznat po velikombroju praznika u godini.Pored velikih i op{tihpraznika Hrista i Bogorodice,kod nas postoji i velikibroj slava. Tome se dodaju itakozvani zavetni dani, kojepojedinci iz razli~itih razlogapraznuju. Naravno, tu su ipoznatih trinaest petaka, kojenarod /nepotrebno i pogre{no/praznuje pred velike praznike.Iz ovoga se jasno vidi da supraznici sastavni deo na{egìvota, da sa~iwavaju dobardeo na{e kulture i folklora.Me|utim, iako nam jepraznovawe toliko blisko,hri{}anski na~in praznovawanam je ~esto veoma dalek.Praznovati u nas, naj~e{}ezna~i ne raditi. Ovim je svakakoispuwena 4. Boìja zapovestkoja nas u~i: “[est dana radi,zavr{i sve svoje poslove...”Ali ova Boìja zapovest nastavqa:“...a sedmi dan posvetiGospodu Bogu svome”. E to je ve}ne{to {to veoma retko radimo.Jedna nedeqa, praznik ilislava, veoma ~esto na sve li~i,samo ne na dan koji je posve}en Bogu. Praznikom ni{ta neradimo, ali postavqa se pitawe,{ta radimo kada ni{tane radimo? Kako i ~ime daispunimo to prazni~no vreme?Praznik nam je veoma ~estopreispuwen: dokolicom ili razonodom,spavawem ili prejedawem,dosa|ivawem ili nekimnaro~itim uìvawem. Sve ovoje jedna qudska, i u granicama,prihvatqiva strana praznika.Ali ono {to nije prihvatqivo uprazniku je to {to taj dan ~estonema nikakve veze sa Bogom. Tajdan shvatamo kao dan posve}ennama, a ne Bogu.Kako praznik da posvetimoBogu? Najboqi na~in bi bioodlazak u Crkvu i u~estvovaweu svetoj Liturgiji. Pre drugogsvetskog rata u na{em naroduje bio jedan ~est i lep obi~aj.Svake nedeqe jedan ~lan porodiceodlazio je u Crkvu naLiturgiju. On se molio za ~itavusvoju porodicu i u ime svihu~estvovao u proslavi praznika.Ku}i je donosio naforu,koju su svi u porodici uzimalii tako i oni postajali deo teCrkvene proslave. Sli~no kao{to danas na dan slave jedan~lan porodice ide u Crkvu, uime svih, da osveti kola~ iliìto./ Praznik moèmo posvetitiBogu i nekom svojomusamqenom molitvom koju }emopro~itati toga dana. Moèmo gaproslaviti i zapaqenom sve}om za ne~ije spasewe. Praznikposve}ujemo Bogu i kada na tajdan nekom ne{to oprostimo,БОЖИЋ У УЖИЦУСветлост бадњакаPraznik Hristovog ro|ewaobeleèn je u svim hramovimaSrpske pravoslavne crkve iu uì~kom kraju. Sve~ano je bilou uì~koj Crkvi Svetog Markakoju je na Badwi dan i ve~eposetio veliki broj vernika.Bogosluèwe iz Crkve SvetogMarka direktno je prenosilai regionalna televizija„Lav“. Obeleàvawe Badwegdana i Boì}a ispred zgradegrada Uìca po~elo je postavqemBadwaka koji su doneligradona~elnik Jovan Markovi}i ~lanovi gradskog rukovodstvazajedno sa sve{tenicimauì~ke Crkve, a badwak je ovegodine pose~en u Gorjanima.Tokom popodneva, na Badwi danbadwaci su naloèni ispredCrkve Svetog \or|a uz èqeza dobro zdravqe, sre}u i blagostawe.Kao i svake godineпразникБожић – загрљаili kod sebe ne{to popravimoili neko dobro delo u~inimo.Mnogo je mogu}nosti kako dapravilno praznujemo praznik,ali je smisao isti: Da taj danposvetimo Bogu. Praznik je pasivnostu fizi~kom radu, alije itekako aktivnost na poquna{eg duhovnog i hri{}anskogìvota. Posebno ako je tajpraznik jedan veliki doga|ajkao {to je ro|ewe Hristovo.O Boì}u:Ro|ewe Isusa Hrista ovakobi: U vreme rimskog cara OktavijanaAvgusta u udaqenojisto~noj provinciji , desio seovaj veliki doga|aj. PravedniJosif i Bogorodica Marija suìveli u gradu Nazaretu. Prilikomputovawa, u predve~erjejednog dana stigli su u mestoVitlejem, nadomak Jerusalima.Po{to su u Vitlejemu sve sobeza izdavawe putnicima bilezauzete, oni su se smestili ujednu pe}inu u blizini. OkoloVitlejema su se nalazile pe-}ine-kolibe u kojima su boravilipastiri kada su bilisa svojim stadom. I u jednoj odtih pe}ina, Bogorodica Marijaje rodila Hrista. Ro|ewe Hristovosu pratila i dva ~uda.Prvo je bilo javqawe an|elaokolnim pastirima, koji su imsaop{tili radosnu vest o Hristovomro|ewu i pozvali ih dado|u u tu pe}inu i poklone sered ispred Crkve Svetog \or|asvedo~io je i o èqi velikogbroja Uì~ana da na praznikposete ovaj hram i prisustvujuceremoniji paqewa badwaka.„Neka toplota i svetlost vatreBadwaka zagreju va{a srcai du{e i donesu vam dobrozdravqe, sre}u i blagostawe“,poru~io je patrijarh Srpskepravoslavne crkveIrinej ~ija jeboì}na poslanicapro~itanana liturgiji i uuì~koj crkvi. Kaoi svake godineokupqeni narodPostavqawe Badwaka ispred ku}e GradaHristu. Drugo ~udo je vezano zajednu zvezdu koja se pojavila nanebu. Ona je javila ovaj radostandoga|aj narodima na istoku. Trimudraca sa istoka su pratilazvezdu i snop svetlosti kojije ona slala, i ta zvezda ih jeodvela ta~no na mesto ro|ewaHristovog.Sta se to zapravo desiloovog dana, {ta predstavqaro|ewe Hristovo i koji je wegovsmisao? Odgovor na ovo logi~nopitawe nam otkriva svu dubinui svu va`nost ovog doga|aja.Za{to je Bog do{ao na zemqu?Do{ao je da nas nau~i. Do{ao jeda nam se pribliì. Do{ao jeda bi novu zajednicu zasnovaosa nama. Do{ao je jer nije mogaovi{e da nas ~eka. Qudi su bilizaboravili Boga, ali Bog nikadanije qude. Qudi su bili odbacilinebo, ali on nikada nijeodbacio zemqu. Dolazak SinaBoìjega na zemqu na~inio jemost izme|u neba i zemqe. Oovom doga|aju u Crkvi se peva:Nebo se snizi, zemqu uzvisi.Da, Hristos je doneo nebo nazemqu, ili boqe re~eno zemquje uzdigao do neba. Sada se@ivot ve~ni i ovaj ìvot prolazni,dodiruju. Oni se susre}uu Hristu. Pregrada izme|u Bogai ~oveka je prekinuta, zavesa jeotklowena. Sada qudi mogu davide Boga, mogu da Ga upoznaju,mogu da ostvare zajednicu sawim. Pitamo se kako sada, kadaje ro|ewe Hristovo bilo preu i{~ekivawu dana Hristovogro|ewa proveselio se uztruba~ko kolo i ~a{icu kuvanerakije i vina.@.E.Paqewe Badwaka ispred Crkve Sv. \or|a20 13. јануар 2012.

празникј Бога и човекаvi{e od dve hiqade godina?Hristos nam je ostavio CrkvuSvoju u kojoj je stalno prisutani gde moèmo da ga susretnemo.Crkva je danas ~uvar ove tajnedolaska Boga u svet, ona je na{enebo na zemqi.U prazniku Boì}a najboqese ogleda qubav Boìja prema~oveku. Na{ Bog toliko volisvet i ~oveka da je i jedinogSina svoga poslao da spasesvet. Velika je to tajna i veliko~udo. Sin Boìji postajeSin ~ove~iji, a sve zarad togada mi postanemo sa Hristomsinovi Boìji. Sve to, i ni{tamawe od toga, daruje nam predivnipraznik i ovaj velikidoga|aj.Obi~aji:Boì} je praznik koji pratinajve}i broj obi~aja. Pre svegatu je obi~aj se~ewa i loèwatara uì~ka crkva posve}enaSsvetom apostolu i evan|elistiMarku podignuta je 1721. godine.Sme{tena je u delu grada poznatompo imenu stara Varo{ ili Carina.Pisac „Samoukog rukopisa“, svedokburnih vremena u istoriji Uìcapomiwe {ejha Muhameda Uì~aninakoji je ìveo u prvoj polovini 18.veka. „Taj je {eik odobrio Srbimada na~ine sebi malo crkve |e }e seBogu moliti i jo{ neke olak{ice,te su zato neki Turci omrzli {eika.Tada je po svoj prilici podignutaCrkva Svetog Marka na Varo{i“. Usada{wem obli~ju Crkva je podignuta1828. godine za vreme knezaMilo{a Obrenovi}a, a na temeqimapomenute, starije bogomoqe iz prvepolovine 18. veka. Sa jugozapadnestrane u neposrednoj blizini Crkve1890. godine jedan uì~ki sajxija jepodigao lep, upe~atqiv zvonik, visok18. metara. Wegova dominacijaiz gorwe Varo{i svedo~ila je da jevreme ropstva pro{lo i da je glaszvona utihnuo islamsku pesmu sa 34xamije koliko ih je bilo dok Turcinisu napustili Uìce 1862. godine.Vi{e od same gra|evine i skromnooblikovane unutra{wosti duhovnuveli~inu Stare uì~ke Crkvepredstavqa bogata riznica ikonai bogoslu`benih predmeta. Ona jesvedok da liturgijska svest hri{}ana nije nestala ni u najteìm vremenimaropstva. Iz we se vidi ìvavera, da je ovaj svet Bo`ji svet, a mikr{teni u ime Oca, Sina i SvetogaDuha, deca Boìja. Ta vera je pobedilasvet i ropstvo, ona je vrednija odbadwaka. Kod starih slovenaje {uma, a posebno drvo cer biomesto raznih kultova, ne{topoput hrama. Kada su stari Sloveniprihvatili hri{}anstvo,nisu odmah mogli da prekinu sasvim starim obi~ajima. Posve}enost ovom drvetu je bila veomajaka. Iz tog razloga se izrodioobi~aj da na praznik ro|ewaHristovog ovo drvo se se~e iisti dan spaquje. U tom ~inu jeporuka jasna: da smo raskrstilisa starim kultovima i paganskimobi~ajima. Danas badwakima druga~ije zna~ewe: on postajedeo pripreme za dolazakHristov koji se vr{i u svakomhri{}anskom domu. Badwak seunosi u ku}u, i tu biva oki}ennajlep{im darovima, a na samomvrhu se stavqa zvezda kao simbolone zvezde koja se pokazalana istoku u vreme Hristovogro|ewa. Me|utim, ova pripremasvih gra|evina i svih carstava ovogasveta. Ona ~uva du{u, Ime i Imawe,jer sve }e ovo biti i pro}i, a ve~no}e biti samo ono {to je osve}eno uCrkvi i Svetoj slu`bi. Nose}i i sebiovakvu svest i veru, hri{}ani Uìcasu blagodarni Bogu prilagali svojojCrkvi ikone razli~itih slikarskih{kola kao i bogoslu`bene predmete:putire, krstove, kandila, kadionicezalatovezne pokriva~e i sli~no.Me|u najzna~ajnije ikone StareCrkve spada italo-kritski Hristossvedrìteq iz 16. veka na koe dominiravizantijska duhovnost i renesansnapreciznost. Ova ikona danasukra{ava vladi~anski tron Crkve~uvaju}i liturgijsko znawe da je sad iovde episkop Crkve ikona Hristova.Ovoj {koli pripada i ikona Bogorodicesa Hristom, tako|e iz 16-18. veka,rad vrsnog majstora sa vizantijskogza ro|ewe Hristovo se pretvorilau jedan druga~iji kult: kultpripreme doma za do~ek Novegodine! Odatle se javqaju jelkei wihovo ukra{avawe.Postoji jo{ jedan jako lepobi~aj, kojim se pripremamoza ro|ewe Bogomladenca. To jeuno{ewe slame u domove. Ovajobi~aj je dosta jasniji i jednostavnijiod badwaka. Slamau domovima kao priprema zaro|ewe Hrista, pedstavqana{u pripremwenost i spremnostda primimo ovu velikutajnu ro|ewa Hristovog. Ovdeje akcenat na realnosti nakojij na{a vera po~iva. Slama,priroda /u vidu ukra{enog badwaka/,a i mi sami, dakle, ceosvet i{~ekuje i slavi dolazakBoga u ovaj svet.Praznik Boì} ima jo{dva svoja jaka obele`ja. To supriprema pe~enice i spremawe~esnice u rano jutro praznika.Bez obzira na sve lokalne razlikei nijanse, u ovim obi~ajimaglavno je jedno: posle duègi napornog posta, daje nam seИЗ ИСТОРИЈАТА ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКАУжичка црква на ВарошиPosledwa, temeqna obnova bila je pre pet-sedam godina, kadaje crkva ponovo osve}ena za bogoslu`benu upotrebu na Markovdan2006. godine.juga. Vredna pomena je i ikona Bogorodicesa Hristom i Svetim JovanomKrstiteqem u kojoj vidimo dominacijurenesansnih detaqa, zlatnepozadine, ornamentike, modelacijelikova kao i zapadni nimbus okoglave Svetog Jovana. Uz ovu ikonu oltarCrkve Svetog Marka krasi i ikonaSvetog Arhi|akona Stefana, radprve polovine 19. veka imamo i dveikone proroka Isaije i Solomona uovalnim medaqonima sa duborezom,verovatno sa dveri Stare Crkve.Ove ikone su izloène u riznici,sme{tenoj u hrastovim ormarima nazapadnom zidu crkve. U ovoj postavcise mogu videti filigranski krstoviiz 19. veka, rad vrsnih uì~kih kujunxijakoji su iza sebe ostavilii srebrna kandila i kadioniceneizrecive lepote. Pored kujunxijaUìce je imalo ume{ne i pobo`neda u velikoj radosti uìvamou zajedni~koj trpezi sa svojomporodicom. Da proslavimo to{to smo do~ekali ovaj veselipraznik. Ova bogata Boì}natrpeza jeste samo prirodni nastavakone trpeze Gospodwe sakoje bi trebali da ku{amo svakogBoì}a i svakog praznika.To je trpeza ve~noga ìvotakoja nam se daje u svetoj tajnipri~e{}a.[to se ti~e obi~aja potrebnoje jo{ ne{to razjasniti.Obi~aji koji prate praznikejesu samo sredstva. Ona nampomaù da realno doìvimo iprikaèmo svoju veru. Obi~ajibi trebali da nam obja{wavaju{ta je praznik. Oni su tuma~ina{e vere. Ukoliko obi~aj nevodi do Hrista, Crkve, pravevere, wegova funkcija se gubi.Zato su slepi obi~aji jako opasnastvar. A takvih je, danas,jako mnogo. Zato treba da imamostalno na umu jednu staru hri{}ansku poruku: “Po{tujmo Bogavi{e od obi~aja.”Darko \ur|evi}, verou~iteqène koje su svoju qubav prema Boguizraàvale na svili i kadifi zlatotkanimvezom koji slavno peva“...sve {to di{e neka slavi Gospoda“.Zbog tro{nosti materijala (}erpi~,drvo..) Crkva je vi{e puta obnavqanakako bi se sa~uvala od vremenai prolaznosti materijala koji suje oblikovali. Obnavqaju}i CrkvuUì~ani su vi{e obnavqali sebenego samu Crkvu, jer Crkva je Boìjai ona }e uvek postojati, ali mi }emobiti i postojati samo ako budemo deoCrkve, ugra|eni verom i ìvotom utelo Hristovo. Letopis Crkve pamtiobnovu s kraja 19. veka, potom 1921,kao i 1966. i oko 1990. godine. Posledwa,temeqna obnova bila je od2004. do 2006. godine, kada je crkvaponovo osve}ena za bogoslu`benuupotrebu na Markovdan 2006. godine.Ova obnova bi u vreme obnova bila jeu vreme episkopa ì~kog Hrizostoma,a stare{ina crkve bio je protojerejMili} Dragovi}. U ovoj posledwoj obnoviCrkva je sa~uvala stari izgledi dobila novi sjaj. Drveni svod natkriqujenovi pod sa starom ambonomi podnim grejawem. Novi ikonostasod orahovog drveta ukrasio je QubanMari} iz Leli}a, a ikone na wemudelo je akademskog slikara mr VidojaTucovi}a, profesora novosadskeakademije na odseku za zidnoslikarstvo. Pomenuti duborezac jeuradio i vladi~anski tron kao i tronza celivaju}u ikonu. Vredan pomenaje i orao, simbol apostola JovanaBogoslova, tako|e ura|en u duborezu,sa koga se ~ita Jevan|eqe na Svetojslu`bi. Ovo potowe ukra{avawecrkve Boìje pomoglo je Ministarstvokulture i blago~astivi narodBoìji, pojedinci i firme. Svojombezimenom `rtvom i oni su stali ured svojih prethodnika koji su znalii verovali da je „... svaki savr{enipoklon odozgo i silazi od Oca Svetlosti“i da wemu prili~i svaka slava,~ast i poklowewe, a On nikomenije ostao duàn.Priredila @anka Eri}13. јануар 2012.21

jednoj, reklo bi se sporednoj epizodiU jedne kolumne iz ovoga izbora, ZoranPanovi} opisuje izvesnu ekskurziju svogaruskog razreda iz uì~ke osnovne {kole„Du{an Jerkovi}“, koja bi}e da je bila„Putevima Avnoja”: klasika svakog |a~kogdoba, naravno. Ali, u ovom Panovi}evomslu~aju ipak i ne{to vi{e. Sve je tu, zapravo,na svome mestu za psiholo{ki portretna{ega kolumniste, mo`da jo{ boqere~eno, skica za wegov autoportret.Rodni grad kao po~etak i kraj wegovoguniverzuma, novi svet koji izazivateskobu i poziva na avanturu, iza~u|eni de~ak pred tom ogromnomtajnom koja se ukazuje pred wegovimo~ima. Ako bismo se sad prepustiliizvesnoj literarizaciji ove pri~e,u nastavku bismo evidentno do{lina slede}e: ekskurzijakoja jezapo~eta ondatraje jednostavnoi danas!Ni posle tolikogodina, naime,Panovi} neizgleda ni{tamawe za~u|enpred qudimai doga|ajima,ni{ta mawe zapitano wihovojкњигеО НОВОЈ КЊИЗИ ЗОРАНА ПАНОВИЋА„БИТИ МИЛИТО“ У ИЗДАЊУ „ДАН ГРАФА“Незавршена екскурзијаOtvoren u mi{qewu, otvorenog garda, on – ~ini se – samo poziva da muse prikqu~ite na tome putovawu, koje je jednom po~elo kao ekskurzijauì~kih |aka.egzistenciji ikoegzistenciji,{tavi{e ni{tamawe re{en datraì odgonetkuonome {to vidi.Ovako postavqena teza sugeri{ezakqu~ak da bi filozofski esej bio jedinadobra forma za kretawe u opisanomtematskom prostoru. Panovi}, me|utim,bira novinsku kolumnu, da kaè {ta ima. Iuspeva u tome. Mewa joj status svakida{wepotro{ne robe, i iz profanog preme{ta jeu zonu posve}enog. Radi, zapravo, sli~noili isto {to i sa pojavama i qudima kojeposmatra i analizira: pop kultura i weniderivati koji ukqu~uju politiku i estradu,internacionalna muzi~ka scena i srpskiturbo folk, nostalgija i ki~, fudbal i sportuop{te, elitizam i snobizam, dana{wica iistorija – sve je to za Panovi}a zbir fenomenakoje vredi osmotriti i opisati ako nesa jednakom obzirno{}u a onda svakako sajednakom pa`wom. Uzvi{eno nikad nijesamo to, kao {to ni banalnost nije uveksamo banalnost. Panovi} je o~igledno slabprema onim delovima stvarnosti koji suobi~no predmet prezira elitnih tipovami{qewa. On ne dopu{ta da oni budu posmatraniiskqu~ivo kao talog civilizacije.On traga za skrivenim uglovima zna~ewa,ne da bi poni{tio ono {to je vredno nego dabi prona{ao skrivenu vrednost i u ne~em u~emu se ~ini da je nema.Odavno – pa i u kolumnama u ovoj zbirci– Panovi} praktikuje jednu tehniku paralelai komparacija, vremenskih i prostornihukr{tawa, jednom re~i: koristi jednu tehnikupojmovnih transverzala kojom nas vodido otkrivawa novih zna~ewa onih stvarikoje posmatra, opisuje i procewuje. Panovi}je majstor asocijacija. Wegov je tekst pomaloneravan, fragmentizovan,obi~nosastavqen od ve}egbroja aharmoni~nihdelova, ali nije nimaloslu~ajno takav:da prozvede ono novozna~ewe wemu jeo~igledno potrebnoudvajawe predmeta,spajawe naoko nespojivog,ukr{tawesada{weg i pro{log,zapu{tenog i isforsiranog,zaboravqenogi pomodnog. Ion to sistematski~ini. Ejzen{tajn sasvojom montaòm atrakcija klasik jetoga postupka. Panovi}u, koji je, pak,dete postmodernizma, prirodnije jepripisati ex-factor kao ishodi{te, uonome zna~ewu ovoga ambivalentnogapojma koje se odnosi na amalgame nastaleu ~udnim spojevima razli~itihsastavnih delova, disparatnih tema,dalekih i gotovo ni~im povezanihzbivawa. Posluìmo li se Panovi}-evim postupkom, re}i }emo da je on ukonceptualnom sazrevawu pre{ao,dakle, taj put od Krstarice Potemkin idalekih stepenica iz Odese do milanskogstadiona na kojem igra Inter, kao putizme|u dva toposa koji su se spojili u wegovomimaginarijumu proizvode}i ono ne{tosasvim tre}e.Neo~ekivanost je, jasno, ta stvar kojase javqa na svakom koraku dok se ~itajuPanovi}eve kolumne, i to je ono {to ih~ini uvek sveìm – ever green – potom zanimqivim,i, nadasve, uvek provokativnim.Uìvawe, zapravo, u tekstu ispostavqase kao jedan od glavnih ciqeva Panovi}evog esejisti~kog napora, jedan intelektualnihedonizam koji on traì podjednakou vrhunskim umetni~kim tvorevinama, upoliti~kim i dru{tvenim igrama, kao i uvrhunskim sportskim utakmicama. Otud iime jednog fudbalera u naslovu ove kwige.Panovi}, pritom, ne traì da mu se bezuslovnoprikqu~ite u stavovima. Otvoren umi{qewu, otvorenog garda, on – ~ini se –samo poziva da mu se prikqu~ite na tomeputovawu, koje je jednom po~elo kao ekskurzijauì~kih |aka.Radivoj Cveti}aninО АКАДЕМИКУЗОРАНУ ГЕРЗИЋУ(УЖИЦЕ, 1927 – БЕОГРАД, 2001)ХирургсветскоггласаProf. dr Zoran Gerzi} ses pravom moè smatratiocem savremene hirurgijejedwaka i èluca kodnas. On je uveo prakti~nosve poznate operacije naovim organima, a u nekimaod wih je dao svoje,me|unarodno priznatemodifikacije operativnihprocedura.Akademik prof. dr Zoran B. Gerzi}(1927–2001) je ro|en u Uìcu gde je zavr{ioosnovno i gimnazijsko obrazovawe. NaMedicinski fakultet u Beogradu se upisao1946. godine, bio je demonstratorna anatomiji i hirurgiji, a diplomirao je1953. godine. Po diplomirawu zapo~eo jespecijalizaciju iz hirurgije na ££ hirur{kojklinici gde je 1954. godine izabran za asistentana Katedri hirurgije.Prof. Gerzi} je specijalisti~ki ispitpoloìo 1957., a 1963. godine prelazi daradi na Prvu hirur{ku kliniku gde postajena~elnik odeqewa. U zvawe docenta jeizabran 1965., vanrednog profesora 1973.,a redovnog profesora hirurgije 1978. godine.Habilitacioni rad je odbranio1965. a doktorsku disertaciju pod nazivom“Vrednost segmenata digestivnog trakta urekonstrukciji jedwaka” odbranio je 1976.godine. Prof. Zoran Gerzi} se usavr{avaou mnogobrojnim vode}im svetskim klinikama(Pariz, Moskva, Prag, London, Bristol)iz oblasti grudne, vaskularne, transplantacione,ali pre svega digestivne i ezofagealnehirurgije. Kao po~asni predava~22 13. јануар 2012.

људиpo pozivu profesor Gerzi} je boravio nauniverzitetima i klinikama u îkagu, Sietlu,Ro~esteru, Padovi i Tokiju. Prof.Gerzi} je 1980. osnovaoRepubli~ki centar zahirurgiju jedwaka ~ijije bio i prvi na~elnik,a direktor Institutaza bolesti digestivnogsistema Univerzitetskogklini~kog centra je postao1988. godine. Od 1980do 1985. godine bio je{ef Katedre hirurgije.Penzionisan je 1993. godine.Prof. Gerzi} se spravom moè smatratiocem savremene hirurgijejedwaka i èlucakod nas. On je uveoprakti~no sve poznateoperacije na ovim organima,a u nekima od wih jedao svoje, me|unarodnopriznate modifikacijeoperativnih procedura.Uveo je u rutinsku upotrebutranshijatalnuezofagektomiju, interpo-zicijujejunuma poMerendinou, devskularizacijupo Sugiurai,laringofaringoezofagektomju,ezofagektomijusa sistematskomlimfadenektomijom igastroplastikom u jednomaktu po Akiyami kao ive}inu antirefluksnihprocedura. Zajedno savode}im italijanskimezofagealnim hirurgomAlbertom Peracchiaom je1973. godine predloìo da se kod operacijeahalazije Heller-ova metoda dopuni antirefluksnomDor-ovom fundoplikacijom.Bave}i se rekonstruktivnim operacijamana jedwaku on je na~inio jednu od najve}ihserija koloplastika kod korozivnih stenozajedwaka u svetu.U Jokohami, u Japanu 1980. godine je biojedan od osniva~a Me|unarodnog udruèwaSLAVNI U@IÂNINBEZ ULICEU RODNOM GRADUPrigodnom sve~ano{}u u Savacentru, krajem pro{le godine uBeogradu je obeleèno 90 godinaod osnivawa Prve hirur{keklinike Klini~kog centra Srbije.Godi{we se na Prvoj hirur{kojklinici uradi vi{e od 4.500 operacija,a kroz stalnu borbu zaboqe ishode le~ewa i ve}u sigurnostpacijenata, ta institucijase razvija u zdravstvenu ustanovu koja radi po najvi{im svetskimstandardima. Za devet decenija u toj klinici je operisanovi{e od 200.000 pacijenata, {to pokazuje koliko je va`na ulogakoju ta ustanova ima u borbi za zdraviji i kvalitetniji ìvotgra|ana Srbije. Iz ove ustanove potekla su najboqa imena srpskehirurgije. Tim povodom, prof. dr Predrag Pe{ko, direktorPrve hirur{ke klinike KCS podsetio je na li~nost i deloakademika prof. dr Zorana Gerzi}a (1927 – 2001). Qubazno{}uprof. dr Predraga Pe{ka, prenosimo deo wegove prezentacijeo poznatom svetskom hirurgu iz Uìca.U vi{e svojih tekstova i intervjua akademik Qubomir Simovi}istakao je ~iwenicu da, naàlost, nijedna uì~ka ulicajo{ uvek ne nosi ime Zorana Gerzi}a. Stoga ovo kratko podse-}awe na wegovu radnu biografiju ima za ciq i da jo{ jednomusmeri pa`wu Uì~ana na li~nost koja nedostaje u gradskomadresaru najslavnijih i najboqih me|u wima.za bolesti jedwaka (ISDE), najzna~ajnijeprofesionalne organizacije ove vrsteu svetu do danas. Profesor Gerzi} je bioviziting profesor na Univerzitetima uîkagu, Tokiju, San Francisku, Padovi iBerlinu.Bio je ~lan mnogobrojnih svetskih idoma}ih profesionalnih udruèwa odkojih su najzna~ajniji International Societyof Surgery (ISS), InternationalCollege od Surgery(ICS), ISDE (InternationalSociety for Diseases of theEsophagus), ~iji je bio inacionalni delegat kaoi Senior memeber, kao iCICD (Collegium InternationaleChirurgiae Digestive)~iji je tako|e bionacionalni delegat. Bioje ~lan Izdava~kog odborainternacionalnih~asopisa Journal of Diseasesof the Esophagusi Journal of EmergencySurgery. Bio je glavni iodgovorni urednik ActaChirurgica Iugoslavicai ~lan Redakcije SrpskogArhiva. Bio je ~lanMedicinske akademijeSrpskog lekarskogdru{tva od 1978. godinei po~asni ~lan Medicinskeakademije Hrvatske1988. godine.Za predsednikaUdruèwa hirurga Jugoslavijeizabran je 1993.godine. Godi{wu nagraduza nau~no istraìva~kirad SLD-a je dobio 1973.,nagradu za ìvotno deloSLD-a je dobio 1993. godine,a „Veliki pe~at”1999. godine.Profesor ZoranGerzi} je 1994. godineizabran za dopisnog~lana Srpske akademijenauka i umetnosti.Profesor Gerzi} je preminuo 23. avgusta2001. godine u Beogradu, i sahrawen je naTop~iderskom grobqu.Prof. dr Predrag Pe{ko13. јануар 2012.23

култураЗАПИСБалада о Жаркуza zavi~ajem, qubav i pesma koja izvirekao reka na{eg detiwstva… Srbijaê`wakao odrednica ìvqewa… Zlatibor, Tara,Uìce…Te~e muzika, ra|aju se stihovi…Po~elo, davne 1949. godine, nekog majau Klisuri, na kraju Grada Uìca… „ Zelenisan“, „ Sve moje jeseni su tu`ne“, „ Kad rodniostavih grad“, „ Do|i planina te zove“, „êkamte na Tari“…Kwige „ Qubav srnooka“, „ Koncert koji traje“,„ Nostalgija 1, 2, 3 … preko 2. 000 muzi~kihdela i 40 diskova muzike, najzna~ajnijih kompozicija,i to od samo jednog ~oveka! To jeuì~ki i svetski Haxi @arko Petrovi}. Ovihdana Ginis ga poziva u svoje okriqe.U @arkovim rukama prvo se rodila gitara,zatim xez truba. Prvi orkestar „ Karavan“oglasio se na uì~koj plaì a u wemu asovi:Lule Jovanovi}, Pero Kurlagi}, Mi{o Popovi},@arko Petrovi}, Du{an Jeremi}….I bi muzika… igranke u sokolani. Djuk Elingtonkao inspiracija.Susret sa ~uvenim truba~em Du{komGojkovi}em mewa sudbinu @arka iz Klisure:pojavila se nova qubav - klavir. Doìvotnisaputnik kroz svet nota i bajku koja i danastraje.Pisac ovog teksta pamti neke melodije iizvo|a~e, koji su nosili kompozicije princasa \etiwe- na{eg @arka.„Sve moje jeseni su tu`ne“ ( pevao Du{koJak{i}), „ Dve crvene ruè“ ( \or|e Marjanovi}),„ Zbogom“ ( Gabi Novak), „ Pri~a sa perona“( Miki Jevremovi}), „ Sine vrati se ku}i“ (Anica Zubovi}), „ Du{o moja“ ( Oliver Wego), „Nostalgija“ ( Oliver Wego), „ Pismo“ ( EkstraNena), „ Romansa na ki{i“ ( Cune Gojkovi}),„ Do|i qubavi moja“ ( Olivera Markovi}),„ Kada je na planini umiralo leto“ ( Beti \or|evi}). Ovu top listu sa~inili smo novembraove godine, u toplom domu na Vra~aru,gde @arko dosawava neke svoje mladala~esnove… Svira, pi{e i ìvi svoj srpski san.Napisao je kwige „ Tamo daleko“, „ O, Srbijo“,„ Pesme koje ve~no ìve“, „ Nostalgija1,2, 3“ a u {tampu se sprema i „Nostalgija 4“.Traì se izdava~ za kwigu „Gospa od jorgovana“(O Jeleni Anùjskoj) .. O, kakav je to stvaralac?!Mesec novembar je @aretova sudbina,stvarala~ki nemir i nadahnu}e. Ovog novembra2011. promovisao je @arko kwigu „Baladao Rajevskom“. Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski,alijas Vronski i Ana Karewina su u Ruskomdomu ispisali jo{ jednu stranu bogate biografijei divne slovenske pri~e pesnika ikompozitora @arka Petrovi}a. Prepuna salaje odsawala svoje snove i nostalgi~ne dodiredu{e, uz tihi jecaj klavira. Sneàna Beri},alijas Ekstra Nena je izgovorila pesmu „Aninsan“ a potom otpevala nezaboravnu pesmu „Do|imoja qubavi“, koju je na kraju ve~eri pevala ina „bis“. Kompozicija „San belih breza“ seurezala u razneèno novembarsko ve~e jer suNena i @arko i nesta{ni klavir tako hteli.@ivan Saramandi} je iza{ao kao gromada iznekog sna i otpevao kompozicije „Balada o Rajevskom“i „Molitva Kneza Lazara“. Klavir serazbukatao jer ga je @are uspalio do usijawa.Gost ove nezaboravne ve~eri bila je mladaumetnica Milica Sekuli}, koja je na klaviruizvela @arkove kompozicije „Petrogradskebele no}i“, „ Romanska iz Rusije“ i „ZbogomRusijo“. U senci klavira glumci: LepomirIvkovi}, An|elija Tadi} i Miqan Prqeta, govoretekstove iz kwige „ Balada o Rajevskom“.Hor „ Mokrawac“, pri Hramu Svetog Save uBeogradu, pratio je ovu svetkovinu a dirigentJelena Je` uzdiè @arkovu muziku- me|u bogove…@arko i klavir su slavili junaka Rajevskog,koji je 1876. god. ostavio svoje srce uSrbiji, u selu Gorwi Adrovac, kraj Aleksinca.Bio je to rat protiv Turaka, rat za Srbiju…Uì~ani, koji sada ìve u Beogradu,te ve~eri su bili ponosni na svog zemqaka@arka. Dru{tvo za negovawe tradicijeoslobodila~kih ratova do 1918. godine 30. novembradodelio mu je zlatnu zna~ku Udruèwaa predstavnici Ruskog doma zlatni medaqonNikolaj Nikolajevi~ Rajevski, rad vajaraQubi{e Man~i}a.Ovaj zapis vredi zavr{iti sa najavomnekog jubileja, ìve legende koja stvara, jer@arko to jeste. Jubilej - 60 godina umetni~kograda i 80 godina ìvota Haxi @arko Petrovi}}e obeleìti 2012.godine. @eqa mu je dato bude u Uìcu ili na Zlatiboru…Ovaj tekst èlim da za~inim sa delomjedne pesme, koju je @are poklonio svom rodnomgradu: „Vra}am se Uìce tebi / starom inovom snu / zavi~aj {to mi je dao / na}i }u samotu.“Mirko Todorovi}КОНЦЕРТ И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ МАЈЕ ВОЛК У ПОЖЕГИЧеститка зеленихPred prepunom salom Kulturnog centra u Poègi krajem decembra promovisana je kwiga MajeVolk „Kotli}i su paklu, u raju nema kuvawa“, a nakon toga, autorka je sa triom „@enijal“ poè{kupubliku muzikom povela na „Put oko sveta“.Zeleni Poège su ovo druèwe osmislili kao najboqi na~in da „zelene ideje“ priblièsugra|anima i da im poklon-koncertom ~estitaju predstoje}e praznike.Brojna publika koja se kao reka slivala u bioskopsku salu bila je prijatno iznena|ena holomkoji je bio popuwen stolovima prepunim vo}a i povr}a poè{kog kraja. Kada su se zavese razmaklepublika je zanemela od prizora: bina je bila pretvorena u zimsku ba{tu a na sne`no beloj garniturisedela je Maja Volk, spremna da zapo~ne nastup. Pri~a, aplauz, poezija, aplauz, pesma, aplauz,osmesi, ~estitke, uzdarja… Putovalo se pesmom od Japana do Kenije, od Italije do Brazila, odPortugalije do Amerike… Bajkovito i neponovqivo. Na izlasku iz Kulturnog centra Poèànisu darivani jabukama. Doma}a, neprskana, budimka, zlatni deli{es ili jonatan… Tako su ZeleniSrbije poru~ili: U 2012. GODINI, PRE SVEGA, ZDRAVQE!!!Tekst i foto: Razumenka Markovi}24 13. јануар 2012.

култураАНКЕТА ГРУПЕ 484О читању и читалачким навикамаDa ~ita savremenu svetsku prozu izjavquje 43,5 odsto u~enika, ali }e se uvidom unaslove kwiga koje navode kao kwige koje su pro~itali tokom prethodne godine jasnovideti da se radi o trivijalnoj kwièvnostiNa anketni upitnik o ~itawu i ~itala~kim navikamaodogovorilo je 587 u~enika tre}ih razredagimnazije dru{tvenog smera. Program nastavekwièvnosti je najobimniji u okviru dru{tvenogsmera, pa smo po{li od pretpostavke da u~enicikoji pohadjaju ovaj smer imaju nave}i ~itala~kipotencijal. Anketom su bile obuhva}ene gimazijeu Novom Pazaru, Vrawu, Dimitrovgradu, Bosilegradu,Uìcu, Ba~kom Petrovcu, Beogradu (VIi XIII beogradska gimnazija), Kikindi, Kragujevcui Poègi. Ciq ankete bio je da se ispitaodnos gimnazijalaca prema kwigama koje nisudeo {kolske lektire, na~in na koji do tih kwigadolaze, poznavawe savremene kwièvnosti regiona(kwièvnost „bez prevoda“). Paralelnosa ovom anketom, uradjena je jo{ jedna kojom smoèleli da od pisaca, kriti~ara, profesorakwièvnosti, prevodilaca, izdava~a i svihkoji se na razli~ite na~ine bave kwigom dobijemopreporuke za kwige koje smatraju va`nimza sredwoskolce, a koje nisu deo {kolske lektirei verovatno to nikada ne}e biti. Nameraje da se napravi lista kwiga koja se preporu~ujesredwo{kolcima. Tu listu bismo u saradwi saMinistarstvom kulture dostavili {kolama,gradskim i {kolskim bibliotekama i svima kojise bave kwigom i rade sa mladima.Da su u proteklih godinu dana ~itali kwigekoje nisu deo {kolske lektire izjavquje 80,75odsto ispitanika. U Uì~koj gimnaziji je taj procenatnajve}i (98%), potom u Beogradu (90%), anajmawi je broj u~enika koji ~itaju kwige izvan{kolske lektire u Bosilegradu (25%). Da ~itasavremenu svetsku prozu izjavquje 43,5 odstou~enika, ali }e se uvidom u naslove kwiga kojenavode kao kwige koje su pro~itali tokom prethodnegodine jasno videti da se radi o trivijalnojkwièvnosti, kwigama po kojima su snimqenifilmovi i medijski promovisnim kwigama.Jo{ uvek se ~itaju i Den Braun (vi{e ne samo DaVin~ijev kod) i Hoseini (Hiqadu ~idesnih sunacai Lovac na zmajeve), kao i Hari Poter. Oni vi{enisu na vrhu liste (osim Hoseinija u beogradskim{kolama), ali su konstanto prisutni. U ve}ini{kola i daqe je na naj~itaniji Koeqo, a visokoranigrani su S. Kinsela, K. R Safon i S.Majer.U Uì~koj gimnaziji zabeleèno je interesovaweza Murakamija i Orvela.Uo~ava se da je generacijsko interesovawerelativno ujedna~eno i da su neki autori popularnijina nivou konkretne {kole. To potvrdjujei podatak dobije anketom, po kome 43,33 odstou~enika uzjavquje da kwige koje ~ita bira na osnovupreporuke prijateqa, 17,82 odsto u~enikakwigu uzima iz biblioteke, metodom slu~ajnogizbora, 16,45 odsto za kwigu sazna putem medija,a preporuka nastavnika je tek na ~etvrtom mestu(10,03%). Znatan broj u~enika navodi da za kwigusazna putem Interneta, na preporuku rodititeqaili na osnovu interesovawa za konkrtenu temu.8,76 odsto smatra da je reklama presudna za izborkwige, a primetno je da izgled korica i blurbnisu zanemernqivi kada je kriterijum za izborkwige u pitawu.Ovakvi rezutati upu}uju na zone u kojima semoze delovati kako bi dobre kwige stigle dosredwo{kolaca. Kampawu treba organizovatina generacijskom nivou, {kolu vaqa ukqu~iti uproces pribliàvawa dobrih kwiga, a potrebnoje raditi i na aktvinijem i kvalitetenijemukqu~ivawu biblioteka.Ova anketa donela je zanimqiv podatak da seu proseku vi{e ~ita doma}a poezija (13,66%) negodoma}a proza (12,88%). Proza se vi{e ~ita samo uUìcu, Beogradu, Novom Pazaru i Kikindi.Sredwo{kolcima uglavnom nije va`noodakle je autor kwige koju ~itaju. To izjavquje95 odsto anketiranih u~enika u Ba~kom Petrovcui 75,93 odsto u Novom Pazaru. Ukupno: 86,77odsto smatra da im je neva`no poreklo autora.Medjutim, samo 2,09 odsto u~enika kaè da ~itakwige pisaca iz regiona, ondosno „kwièvnostbez prevoda“. Poznvawe savreme kwizevnsoti izBIH, Hrvatsek i Crne Gore je vi{e nego indikativno.U Beogradu samo jedan u~enik navodi imesaveremenog pisca iz BIH – Iva Andri}a (!), zajednog u~enika iz Kikinde to je Branko ]opi}, zadvoje gimnazijalaca iz Poège savremeni pisciiz BIH su Momo Kapor i Me{a Selimovi}. Zanijansu boqa situacija je u Novom Pazaru gde desetu~enika navodi ime Abdulaha Sidrana, a pojedan Maka Dizdara i Hamze Huma. Samo u~eniciUì~ke gimnaije pokazuju boqe poznavawe savremenihBIH autora (Nenad Veli~kovi} – 22, AmirKamber – 13, Enes Kurtovi} – 2).Sli~na situacija je i sa savremenim hrvaskimautorima. Uì~ki gimnazijalci znaju za BorisaDeùlovi}a (19 ispitanika), Dubravku Ugre{i}(11), Predraga Luci}a (5), Karmen Lon~arek(3), Miqenka Jergovi}a i Viktora Ivan~i}a. Ubeogradskim gimnazijama kao saremene hrvatskeautore dva u~enika navode Tina Ujevi}a i MiroslavaKrleù, za tri kragujeva~ka u~enika to jeNives Celzijus, kao i za dva ispitanika iz NovogPazara. U Pazaru jedan u~enik navodi imeVedrane Rudan, a u Kikindi Marina Drì~a (!!).Ispitanici iz preostalih pet gradova ne znajunijednog savremenog hrvatskog pisca.U pet gradova se ne navodi nijedan crnogorskisavremeni autor, a u Novom Pazaru, Kikindi,Poègi i Bosilegradu pet u~enika Wego{a smatrasavremenikom iz Crne Gore.Izvesno je da su rezultati iz Uì~ke gimnazijeznatno boqi jer se u toj {koli proteklihpet godina organizuju kwizevni susreteti Na polaputa u okviru kojih se okupqaju savremeni autoriiz regiona. Oni drè ~asove kwièvnosti, druèse sa sredwo{kolcima koji su glavni organizatorikwizevnih ve~eri i svih promotivnih aktivnosti.Ovi rezultati eksplicitno pokazujurezultate takvog rada.Poznavawe doma}e savremene kwièvnesvene nije reprezentativno. Iako je ve}ina anketiranihnavela znatan broj imena smatraju}i ihsavremenm doma}im piscima, uglavnom se radio novinarima ili novinarkama koji su posledwihgodina objavqivali kwige diskutabilnogkwièvnog kvalitete i koje se naj~e{}e prodajukroz novinsku distributivnu mreù (trafike).Predwa~e autorke o ~ijim se kwigama moè~itati u popularnim magazinima (Bjelica i TVnovinarke) ili po ~ijim su kwigama snimqenepopulisti~ke serije (Mir Jam). Marko Vidojkovi}je jo{ uvek ponegde pri vrhu liste, ali suuglavnomm boqe pozicionirane TV novininarkekoje su objavile uglavnom po jednu knigu. Izuzetakje Uì~ka gimnazija gde 22 u~enika navode GrozdanuOluji}, Svetlanu Velmar Jankovi} (14 ispitanika),iza kojih su pozicionirani i Vidojkovi}i Bjelica.[to se kwièvosti nastale u Srbiji nadrugiim jezicima ti~e, samo u~enici iz Dimitrovgradai Bosilegrada navode imena pisacakoji stvaraju na bugarskom jeziku (pet autora), uBa~kom Petrovcu se navodi sedam imena autorakoji stvaraju na rumunskom jeziku. Za sve ostaleovo je potpuna nepoznanica. We naveden nijedaautor na albanskom jeziku (osm {to je za jednognovopazarskog gimnazijalca Halil Dzubran pisackoji stvara na albanskom!) i slova~kom, a kaopisac na madjarskom jeziku u {est odogovara navedenje [andor Petefi.Da nikada nije prisustvovao kwièvnojve~eri odgovara 81,84 odsto ispitanika, 30,43odsto kaè da ide samo kada se radi o piscukoji ga interesuje i o kome ve} ne{to zna, a 14,98odsto se opredequje za promocije kwiga koje supopularne.Da je samo jednom bilo na nekoj kwièvnojpromociji kaè 28,02 odsto, a 20,14 odsto odlaziloje vi{e puta. Zanimqivo je da u nekoliko gradova(Bosilegrad, Ba~ki Petrovac) u~enici dodaju„i{ao bih kada bi ih bilo“. Nasuprot tome 54,39odsto ispitanih uì~kih gimnazijalaca kaè daje vi{e puta pristustvovalo kwièvnoj ve~eri.Taj procenat je u Beogradu 3,90 odsto, u Kikindi20 odsto, u Kragujevcu 15,94 odsto, u Vrawu 21,57odsto i sve upucuje da je vr{wa~ka organizacijakwièvnog festivala Na pola puta doprinelada u~enici Uì~ke gimnazije u znatno ve~em procentuodaze ne kwièvne ve~eri i promocije.Rezultati do kojih je anketom do{al Grupa484 posluì}e kao osnova za daqe aktvinosti.Anketom koju smo psproveli medju odraslima kojise bave kwièvno{}u, do}i }emo do spiska kwgakoje sepreporu~uuju srendjopkolcima. Tu listu{tampa}emo na dobro dizajniranim posterima iu saradwi sa Ministarstvom kulture distribuira}emoih do {kola, {kolskih i gradskoh biblioteka,do profesora kwèvnosti, do svih kojise bave kwigom i rade sa mladima. Ministarstvokulture u gosini kwige prpepoznalo je va`nostovih napora.Grupa 484 pokrenula je i ediciju Mala kutijakoju je dizajnirao [kart, a uredila Ruìca Marjanovi}.U prvom kolu od pet kwiìca malog formataupakovanih u kartonsku kutiju bi}e objavqniizbori tekstova Nenada Veli~kovi}a, AmiraKambera, Radmile Lazi}, Oqe Ivan~evi} Savi}evi} i Predraga Luci}a. Edicija je nazvana pociklusu pesama Vaska Pope i na svojevstan na~inje oma` ovom pesniku. Autori koji }e biti predstavqenisu zanimqivi, dinami~ni i pre svegainteresantni mladim ~itaocima. Kwige iz edicijeMala kutija treba da budu neka vrsta putokazaka autorima za koje verujemo da mogu biti interesantnisredwo{kolcima. Sem toga svaki autorima svog GOSTA U KNJIZI, odnostno na krajukwige }e imati priliku da preporu~i nekolikotekstova svog kolege koga ceni i smatra dobrimpiscem koga sredwo{kolci treba da ~itaju.Ruìca Marjanovi}13. јануар 2012.25

Mladi daroviti akademskislikar DraènMili} iz Trebiwa na posveneobi~an na~iw otvorio je9. januara u galeriji „îgota“na Zlatiboru svoju prvusamostalnu izlo`bu. U okvirusve~anog otvarawapriredio je koktel „OkusiHercegovinu“, kojim jeobeleìo 20 godina RepublikeSrpske. Verovatno jeto na Sv. Stefana, slavuSrpske, bilo i jedinoobeleàvawe ovog va`nogdatuma na tlu Srbije. Zahvaquju}iizuzetno qubaznimdoma}inima iz Specijalnebolnice „îgota“ na Zlatiboru koji sumu pomogli u servirawu stola, a pre svegapreduzimqivoj i gostoqubivoj doma}ici„îgote“ Nadi Milo{evi}, koktel „OkusiHercegovinu“ }e se veoma dugo pamtiti.Na dva stola u sredini galerijskogprostora „îgote“ posetiocima naotvarawu izlo`be ponu|ena su najboqahercegova~ka vina (iz podruma manastiraTvrdo{, podruma Popovac i drugih) specijalnehercegova~ke rakije, suve smokve, nar,masline, sirevi, hercegova~ki med, i uz sveto i suveniri i turisti~ki i drugi prospektikoji govore o zaista velikim tursti~kimi prvrednim mogu}nostima Trebiwa i okoline.U veoma prijatnoj atmosferi,izlo`bu Mili}evih slika otvorili su mrslikarstva Jelena Tijani}-Savi} i wensuprug, akademski slikar Bojan Savi}, ~ijaje zajedni~ka izlo`ba „Mediteran“ zahvaquju}ipreporuci ovog trebiwskog umetnikaotvorena u drugoj polovini avgusta, uokviru obeleàvawa Preobraèwa gospodweg,krsne slave Trebiwa. Kako je naglasioBojan Savi}, podr{ku u organizovawuкултураИЗЛОЖБА ТРЕБИЊСКОГ СЛИКАРАДРАЖЕНА МИЛИЋА НА ЗЛАТИБОРУОкуси Херцеговинуizlo`be u presti`noj galeriji „îgota“ naZlatiboru predstavqa zahvalnost kolegii prijatequ iz Trebiwa za ono {to je onpro{log leta u~inio za wih u tom prelepomi gostoqubivom gradu, kada je na otvarawewihove izlo`be do{ao ~ak i premijer RepublikeSrpske Aleksandar Xombi} sasvojim saradnicima.Izlo`ba u galeriji „îgota“ na Zlatiboruje, po re~ima Draèna Mili}a, „uzvratnaposjeta“ wegovim dragim prijateqimaJeleni i Bojanu, umetnicima koji ìve irade na relaciji Beograd – Zlatibor.- Divno je {to se pogodilo da otvarawemoje izlo`be na Zlatiboru bude ba{na ovaj vaàn datum, 9. januar, krsnu slavuRepublike Srpske i ~ak i na dan zna~ajnogjubileja -dvadesetu godi{wicu wenog postojawa.Zato je za mene ovo jedan od najdraìhtrenutaka u ìvotu, pogotovu {to ovdje naZlatiboru slavim ovu slavu i ovaj vaàndatum sa dobrim i gostoqubivim doma}inimaiz Specijalne bolnice „îgota“, i mojimbrojnim prijateqima iz uì~kog kraja, - rekaoje tim povodom Draèn Mili}.S. Tijani}ИЗЛОЖБА ИКОНА У „МОНИ“ НА ЗЛАТИБОРУПортрети апостолаSav prihod namewen je zavr{etku radova u hramu[esta izlo`ba ikona koje su nastale u perioduod 18 do 25. novembra u okviru 11. Ikonopisa~kekolonije otvorena je po blagoslovu wegovogpreosve{tenstva vladike ì~kog Hrizostoma u„Moni“ na Zlatiboru. Postavku ~ine 82 ikone i 14mozaika. Tema ikona su apostoli a izlo`ba je humanitarnogkaraktera i sav prihod je namewen potpunomzavr{etku radova u hramu.-Po crkvenim kanonima, sve staro mora sepo{tovati uz primese novih umetni~kih tokova, naglasioje blagoslove}i izlo`bu Vladika @i~ki Hrizostom.Izlo`bu je omogu}io bra~ni par Nada i \or|eMomirovi}, vlasnici kompanije Mona, a u programuje u~estvovao i hor Zlatiborska vila. Izlo`ba je otvorenado 20. januara u hotelu „Mona“ na Zlatiboru.D. Cvijovi}Draèn Mili}, Bojan Savi}, Jelena Tijani} Savi} iNada Milo{evi}ВИЛА МИХАИЛАМИЛОВАНОВИЋАБудућикултурницентар?Nebrigom i lo{im gazdovawem,biv{i vlasnicislikareve ku}e – Stanicanarodne milicije, Narodnaodbrana i JNA, odnosnoVojska Srbije doprinelisu propadawu „Milovanovi}avile“ koju prodajuGradu UìcuPosle trogodi{weg boravka u Mladenovcu,koji je krunisan izvanrednim uspehom– izradom spomenika palim ratnicima1912-1918. godine, a potom i mermernogikonostasa sa ikonama i kompletnomunutra{wom dekoracijom Crkve UspewaPresvete Bogorodice, akademski slikar iratnik tri oslobodila~ka rata MihailoMilovanovi} se, u septembru 1929. godine,kona~no vra}a u svoj rodni kraj. Timeprestaju seobe za wegovu ~etvoro~lanuporodicu, koja }e uskoro dobiti svoj stalniporodi~ni dom.Od novca zara|enog u Mladenovcu, Mihailoje u toku 1930. godine sazidao velikumodernu ku}u, sa ateqeom, na svojojo~evini u Tuku, zaseoku sela Gubin Do, kojije posle Drugog svetskog rata izdvojen izGubinog Dola i pripojen selu Gostinici.Ku}a Mihaila Milovanovi}a sagra|enaje na levoj strani Gostini~ke reke, nabreùqku sa koga, kao kula osmatra~nica,dominira ne samo u Tuku, ve} i na gorwemdelu Lu`ni~ke doline. U wenoj neposrednojblizini, kod Zorine kafane, jedan krakputa Uìce – Karan – Kosjeri}, odvaja selevo za Riba{evinu, koja je bila sedi{teop{tine za sela Gostinicu, Gubin Do iRiba{evinu. Po nekim mi{qewima, koja subila prisutna u Lu`ni~koj dolini, Milovanovi}evaku}a je sagra|ena u ~e{kom stilui narod ju je odmah po izgradwi nazvao„Milovanovi}a vila“. Po svedo~ewu ]iraVasiqevi}a iz Gubinog Dola, projekat zaku}u u Tuku uradio je Rus Smirnov, a gradwaje bila poverena nekom preduzima~u Novakovi}uiz sela Zaglavak, koji je angaòvaozidare, poznate majstore „sokoqane“ izisto~ne Bosne. Milovanovi} je preduzima~uNovakovi}u isplatio ugovorenu sumu, alije bio prinu|en zbog vi{e neplaniranihutro{enih nadnica da proda jednu svojuwivu da bi isplatio razliku radnicima.U gradwu ku}e, pored vi{e desetinakubika kamena, prema kazivawu Mihailovogsinovca Miloja Milovanovi}a iz Gostinice,ugra|eno je blizu 100.000 komada26 13. јануар 2012.

култура13. јануар 2012.cigle. Osamdesetogodi{wi Boò Panti}iz Karana, koji se bavio i stolarskim zanatom,se}ao se da je sa \or|em Lazi}em izRiba{evine „cele zime i do leta 1930. godinepravili ti{qeraj za „Milovanovi}avilu“ u Tuku. Kamen je dovoèn na volovskimkolima iz majdana koji je bio u blizini.„Kada je Mihailo do{ao u selo iodlu~io da ìvi u selu i gradi ku}u uTuku, tada se u razgovorima me|u namaseqacima najvi{e pri~alo o ìvopiscuMihailu, sinu Tana i Kole, i o wegovojèni êhiwi Vali,- citiram se}awe BoàPanti}a koje sam zabeleìo 8. aprila1977. godine. – Iako je Mihailotada bio pedesetogodi{wak,imao je kao sneg belu kosu, a wegovaèna Vala bila je pravalepotica,veoma dobra i plemenitaèna… Se}am se dobro dasu tada imali }erkicu Maru{kui sina Mom~ila. Tako|e, se}am seda su Mihailo i Vala bili veomapa`qivi ne samo prema meni, ve}i prema svim ostalim majstorima,radnicima prostacima i rabaxijamakoji su s volovima dovla~ilikamen za gradwu ku}e“.„Milovanovi} vila“ u Tuku,po ocenama najstarijih ìteqaRiba{evine, Gostinice, GubinogDola, Trnave i Karana, bilaje u ono vreme, izme|u dva svetska rata,najlep{a, najsavremenija i najve}a ku}a naseoskom podru~ju Uì~kog kraja. Slikarevaku}a imala je sve {to je slikaru potrebno,a pre svega – ogroman ateqe na spratu, saprozorom okrenutim prema severu radiujedna~enog svetla. O veli~ini ovogateqea, o kome danas moè da ma{ta ve}ina slikara, najboqe govore dva podatka:visina zidova iznosila je pet metara, aprozor ateqea imao je petnaest kvadratnihmetara ( 3x5 m). Pored ateqea, u komesu po~asno mesto na zidu dobile gusle itambura, na kojima je Mihailo odli~nosvirao i pevao, u ovom umetni~kom domu,uz novi name{taj bio je i klavir, koji jeVala doterala iz Praga, a koji se danasnalazi u Legatu Mihaila Milovanovi}a uuì~kom Narodnom muzeju U ku}i su imalii kadu za kupawe, a ispred ku}e, u velikomdvori{tu, bio je bunar sa motornom pumpom,dubok dvadeset pet metara. Jednom re~ju,„Milovanovi}a vila“ je tih tridesetihgodina 20. veka bila jedna od retkih ku}a na selu, ne samo u Uì~kom kraju, ve} iu Srbiji, koja je imala ogroman slikarskiateqe i klavir. Za vreme gradwe ku}e MihailoMilovanovi} je sa svojom porodicomstanovao u Tuku, u prostranoj ku}i Mi{a iStane Milovanovi}.U vreme gradwe ku}e 1929-1930. godineMihailo je uradio petnaestak slika, me|ukojima je ~ak pet slika volova. Sa~uvane susamo neke: Va|ewe kamena, Volovi vuku kameni Volovi na odmoru pod drvetom. Tadasu nastale i slike: Kozice, Jarac na steni,[i{awe ovaca i nekoliko pejzaà, me|ukojima su i dva zimska. Po useqewu u novuku}u, u kojoj ima ogroman ateqe, Mihailopo~iwe sa slikawem velikih kompozicija,sa nacionalnim temama, koje je stalno nosiou sebi. U toku 1932. godine, na jugoslovenskomkonkursu Op{tine grada Beograda( predsednik ìrija bio je slavni akademskislikar Uro{ Predi}), za sliku velikogformata „No}na borba na Dunavu 1915“ Mihailodobija prvu nagradu u iznosu od 10.000dinara. Reprodukcija slike objavqena je,uz izve{taj ìrija, u „Op{tinskim novinama“,a zatim se nagra|ena slika na{la ustalnoj postavci Muzeja grada Beograda.„Posle ranijih uspeha sa svojim ratnimdelima, na{ zemqak g. Milovanovi}je i ovom prilikom potvrdio, da mu jeza ratne slike te{ko na}i premca me|usvim jugoslovenskim umetnicima“, pisaoje, izme|u ostalog, uì~ki list „Narodniglasnik“, 12. marta 1932. godine.Mihailo Milovanovi}, kao jedan odzvani~nih ratnih slikara Vrhovne komandeSrpske vojske u Prvom svetskom ratubio je, i ostao, najistaknutiji ratni slikarSrbije.Jo{ dok je bio u Uìcu ( 1924 – 1926) i uMladenovcu ( 1926 – 1929), pojedine novinesu pisale da Milovanovi} pripremasvoj ciklus slika „Srbija u ratu i miru“.Me|utim, trebalo je da pro|e skoro petnaestgodina dok se slikareva èqa nijeostvarila. Organizator ove jedine samostalneizlo`be „Srbija u ratu i miru“ bioje Umetni~ki paviqon „Cvijeta Zuzori}“ naKalemgdanu, u Beogradu, 17. aprila 1938.godine. Skoro 120 slika za ovu izlo`bu,koje je odabrao Mihailo, prevezao je svojimkamionom Uì~anin Mihailo Grbi} Kal~o.Izlo`bu je otvorio i govorio tada{wiministar vojske i mornarice armijski |eneralQubomir Mari}.Slikaru Mihailuje tada, u ime kraqa Petra Drugog i knezanamesnika Pavla, general @arko Majstorovi}uru~io visoko odlikovawe – Jugoslovenskukrunu tre}eg reda.O ovoj izlo`bi, koja je posle Beogradabila otvorena i u Novom Sadu, beogradskai novosadska {tampa je pisala da je to bilado tada najpose}enija izlo`ba u ova dvagrada.Posle rata komunisti, koji su uo~iposledweg dana tzv. Uì~ke republikestreqali u Kr~agovu slikara MihailaMilovanovi}a, proglasili su ga za narodnogneprijateqa, iako za to nisu imalinikakvih dokaza, a to im je bilo potrebnoda bi se dokopali wegove ku}e i ostaleimovine u Gostinici koju su konfiskovali.U „Milovanovi}a vili“ jedno vreme poslerata bila je sme{tena Stanica narodnemilicije i tu su dovodili, zatvarali,saslu{avali i maltretirali pojedine seoskedoma}ine, koji nisu predali odre|enenarezane koli~ine ìta, mesa i ostalog.Kasnije, ova nekada najmodernija i najboqaseoska ku}a u Uì~kom kraju, bila je uvlasni{tvu Narodne odbrane, da bi na krajupripala Gra|evinskom odeqewu Vojnepo{te u Kragujevcu, odnosno Ministarstvaodbrane. Svi ovi posleratni uqezi, odStanice narodne milicije, Narodne odbranei biv{e JNA, odnosno Vojske Srbije,odnosno Ministarstva odbrane, nisu sepona{ali kao dobri doma}ini, ve} su doprinelida „Milovanovi}a vila“ decenijamapropada i vi{e nije za stanovawe,jer je sklona padu. U woj su svojevremenoskladi{tili i neke bojne otrove.Za pohvalu je, i na ponos uì~ke kulturei uì~kih slikara, po{tovalaca MihailaMilovanovi}a, ali i wegovih potomaka,{to Grad Uìce ulaè naporeda se spasi „Milovanovi}a vila“,da se renovira i da za neku godinupostane svojevrsni kulturni centar,dom slikara Uìca i Srbije, ali idrugih umetnika. To }e doprinetida „Milovanovi}a vila“, sa Belomcrkvom u Karanu, odnosno Lu`ni~kadolina , budu zna~ajna turisti~kadestinacija Grada Uìca i Uì~kogkraja. Gradsko ve}e Uìca je, 22.avgusta ove godine, prihvatilo procenuPoreske uprave da „Milovanovi}avila“ vredi 2.600.000 dinara ipredlog je da se sa Ministarstvomodbrane, koje je vlasnik objekta,zakqu~i kupoprodajni ugovor.Pre neki dan pro~itasmo u „Politici“da Novi Sad èli da od Ministarstva odbranepreuzme kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs“u Novom Sadu, a predstavnik Ministarstvaje izjavio „da nema ustupawa vojnih objekatabez nadoknade“.Kada je re~ o „Milovanovi}a vili“,koja ina~e i nije vojni objekat, postavqase pitawe da li Grad Uìce treba da je odMinistarstva odbrane otkupi za 2,600.000dinara, odnosno od Republi~ke direkcijeza imovinu, jer slikareva ku}a nije u vojnomvlasni{tvu, ve} u vlasni{tvu slikarevihpotomaka. Naime, 21. marta 2007. godine,Okru`ni sud u Uìcu usvojio je zahtev zarehabilitaciju i rehabilitovao slikaraMihaila Milovanovi}a, koji je 28. novembra1941. godine,“li{en ìvota kao`rtva progona i nasiqa iz politi~kihi ideolo{kih razloga“. Re{ewem o rehabilitacijiponi{tene su i sve pravneposledice takvog progona, ukqu~uju}i ikaznu konfiskacije celokupne pokretnei nepokretne imovine. Prema tome, odmarta 2007. godine, ako se u demokratskojzemqi Srbiji po{tuju zakoni, „Milovanovi}avila“ nije u vlasni{tvu dràve. A{to se ti~e stava Ministarstva odbrane„da nema ustupawa objekata bez naknade“,u ovom konkretnom slu~aju jedino se moègovoriti o naknadi za vojni magacin koji jepodignut u blizini „Milovanovi}a vile“,na slikarevom placu. Kada bi bilo pravde,nadle`ni sud bi obavezao dràvu Srbiju,jer su weni bili Stanica narodne milicije,Narodna odbrana i Vojska, da ku}ukoju su zbog svoje neodgovornosti i nebrigedoveli u stawe u kome se nalazi – da je osvom tro{ku poprave. Naravno, odre|enunadoknadu za ku}u i plac Grad Uìce ilidràva Srbija mora}e nadoknaditi potomcimaslikara Mihaila – unukama Katarinii Jeleni i unucima Miroslavu i Mihailu.\or|e Pil~evi}27

спортФК СЛОБОДА ПОИНТОтишли Касалица, Максимовић, Голочевац…Slobodin tandem FilipKasalica i Nikola Maksimovi},posle burnih pregovora,ipak su karijeru nastavili ujednom od na{ih najrofejnijihklubova Crvenoj Zvezdi. PredsednikSlobode Point, DraganSuboti} je istakao da su razgovoridva kluba bili prili~nokorektni i da u ovim te{kimvremenima i nezavidnimekonomskim uslovima, morajubiti svesni okolnosti sa kojimasu suo~eni:- Uvek se moè èleti iOti{li Kasalica, Maksimovi} i Golo~evacvi{e i boqe. Me|utim trebabiti objektivan i misliti naigra~e. @elim da ova dva na{afudbalera u potpunosti ostvaresvoje de~a~ke snove i postanujo{ uspe{niji sportisti. Ve-}a sredina je uvek zahvalnija zapotpunu afirmaciju. –Uì~ani su u prelaznom rokuostali i bez Wego{a Golo~evca.Ovaj 28. godi{wi momak iz Pribojaposle osam godina vernostiSlobodi, izabrao je Hajduk izKule:- Sa Slobodom sam ve} druguСтрељаштвоЗлатићи најбољиUì~ki „Aleksa Dejovi}“ najboqi klub, AndrijaZlati} najboqi takmi~ar, Pavle Zlati} najuspe{nijitrener u 2011, na osnovu rang lista SS SrbijeOstao Frensis Bosmangodinu u vrhu. @elim sa novimklubom da idem i korak vi{e.Svidela mi se pri~a qudiiz Hajduka i zaista se radujemnovom izazovu. – rekao jeGolo~evac i dodao:- Istekao mi je ugovor, a kakoje Sloboda ostala bez va`nihigra~a, ocenio sam da je vremeda promenim sredinu. @elim dase sa novim klubom, u novoj sredini,na|em u uskom krugu najboqihekipa Srbije.-Jedan od onih koji je ipakostao u Uìcu je afri~ki fudbalerna privremenom radu uSrbiji, Frensis Bosman. Momakiz Gane bio je, posle jesewegdela sezone, na probi u jednomklubu u Vijetnamu, ali do transferanije do{lo. Vezista Bosmani na prole}e }e braniti bojeSlobode.Z. \okovi}^lanovi Upravnog odborastreqa~kog saveza Srbijena sednici u Privrednojkomori Srbije (predsedavaoObrad Stevanovi}, predsednik)usvojili su rang listenajboqih strelaca za 2011. asve~ano progla{ewe obavi}ese na Skup{tini SS Srbije ujanuaru.Najuspe{niji strelac jeAndrija Zlati} (pi{toq) izuì~kog kluba „Aleksa Dejovi}“.U izuzetnoj sezoni, osvojioje sedam medaqa. Pobedioje u finalu Svetskog kupau Vroclavu MK pi{toqem i osvojio,uz zlatnu medaqu i jednood najpresti`nijih priznawasvetskog streqa{tva kristalniglobus ISSF, na [ampionatuEvrope u julu u Beograduokitio se zlatnom medaqomMK pi{toqem, a u martu jevazdu{nim pi{toqem na E[ uBre{i osvojio srebro.Sa svetskih kupova ovegodine Zlati} se vratio sa~etiri medaqe. U ângvonuje osvojio zlato vazdu{nimpi{toqem, u Fort Beningubronzu MK pi{toqem a krunaje bio Minhen gde se okitio sadva srebra - MK i vazdu{nimpi{toqem. Zavr{io je sezonuna prvom mestu svetske rangliste vazdu{nim i na drugommestu MK pi{toqem.Zlati}je prvi i na rang listi za seniore.Najboqi klub je uì~ki„Aleksa Dejovi}“ sa 1.075,33boda. Druga je Crvena zvezdasa 887, 56 a tre}i Novi Sad sa702,99 bodova. Ukupno je rangirano26 klubova.Pavle Zlati}, trener uuì~kom klubu „Aleksa Dejovi}“progla{en je za treneragodine. Z. \okovi}2813. јануар 2012.

Kraj pro{le godine obele-ìo je susret veteranaUìca i Beograda. U veomaborbenom i efikasnom me~u,prepunom brzih akcija i atraktivnihpoteza, koji su podsetilina dane wihove mladostipod obru~ima, veterani izспортВЕТЕРАНИ УЖИЦА НАДИГРАЛИ ВРШЊАКЕ ИЗ БЕОГРАДАДруга младостU@ICE – BEOGRAD 106:81 (28:24, 24:18, 36:17, 18:22)Dvorana Veliki park. Gledalaca 100. Sudije: Kova~evi} i Dimitrijevi} (Uìce).U@ICE: Arnautovi} 13, ûmi} 6 (2-2), Pavlovi} 18 (2-0), Rado{evi} 21, Smiqani} 6(4-2), Jovanovi} 5 (2-1), Jankovi} 6, S. Mari} 18, Rajevac 13 (2-1).BEOGRAD: Zorki} 17 (10-4), Tasi} 13 (2-1), Bo{kovi}, Grozdani} 11 (2-1), Petrovi}23 (4-3), Spasojevi} 4, Prqevi} 13 (4-3), M. Mari}.grada na \etiwi nadvisili susvoje vr{wake iz Beograda.Predvo|eni kapitenom AleksandromPavlovi}em i nekada{wimreprezentativcem MiroslavomRado{evi}em, preciznijii poletniji Uì~anisu pri kraju prvog poluvremenastekli dvocifrenu prednost.Na 36 poena u tre}oj deonicidoma}inu bi mogli da pozavidemnogi na{i prvoliga{kitimovi. U tim trenucima, gosti,koje se sa klupe predvodiolegendarni Miodrag Mari},nisu uspevali da na|u re{eweza boqi skok Uì~ana i wihovudobru odbranu iz koje su sera|ali brojni kontranapadi.Uporni Beogra|ani, u ~ijimredovima su odsko~ili biv{ireprezentativac Neboj{aZorki} i precizni VladimirPetrovi} uspeli su u posledwih10 minuta samo da ublaèporaz.Ova utakmica, u kojoj sudoma}i postigli devet, a gostisedam "trojki" uz procenatpreciznosti od blizu 60 odsto,pokazala je da bi u na{oj ku}iko{arke trebalo da razmisleo formirawu lige veterana.Tekst i foto: D. PEJI]IN MEMORIAMРадомир Мутавџић(1988-2012)Radomir Mutavxi}, fudbaler FK Sevojna, iznenada jepreminuo 10. januara.IN MEMORIAMPro{ao je sve mla|e selekcijeSevojna, igrao je u Lokomotivi(Beograd) i Crnokosi. U leto 2010.ponovo je obukao dres Sevojna i kao najboqistrelac me|u najzaslu`nijimaje za plasman u Zonu Drina.Radomir Mutavxi} sahrawen je u~etvrtak, u 13 ~asova, na sevojni~komgrobqu.НАДА (МИЛОСАВЉЕВИЋ)ЛАЗИЋ1952- 2012S velikom tugom i bolom odjeknula je vest da preminulaNada Lazi} (Milosavqevi}) prvi kapiten odbojka{kog klubaJedinstvo. Nada je bila kapiten tima od wegovog osnivawa1970. godine, a svojim zalagawem i li~nim autoritetomdala je ogroman doprinos stabilizaciji ekipe i bila temeqkasnije dominacije Jedinstva. Posle zavr{ene sredwe{kole, zbog studija, karijeru je nastavila u beogradskomSin|eli}u.Sportska javnost pamti}e Nadu (Milosavqevi}) Lazi}kao velikog ~oveka, odbojka{icu, ~ija je harizma, blagost,dobronamernost i lepa re~ bila upu}ena svima sa kojima jeradila i sara|ivala.Sve {to je u~inila za odbojku i sport uop{te, osta}eweno veliko zave{tawe budu}im generacijama.13. јануар 2012.29

спортCONTROLPOINT ЛИГААлекса Дејовић и Стари град зимују на врхуorganizaciji odbojka{kog klubaU Uìce, a uz podr{ku Kontrolpointa,ve} sedmu godinu zaredom odàvase liga u~enika osnovnih {kola u odbojci.Okru`ni odbojka{ki savez potrudiose, pa su se od pre pet godina ovomtakmi~ewu pridruìle i devoj~ice.Sada je to ve} godinama jedna prava ipotpuna odbojka{ka pri~a koja svedo~ida Uìce sa pravo nosi epitet gradaodbojke. Veliki broj dece koja pro|ukroz ovu ligu odlu~uje se da za sportDe~aci O[ Aleksa Dejovi} i nastavnica Jelena Vu~i}evi}Devoj~ice O[ Aleksa Dejovi}De~aci O[ Du{an Jerkovi} i nastavnica Ana Pinterovi}Devoj~ice O[ Du{an Jerkovi}De~aci O[ Nada Mati} i nastavnica Marina Aleksi}Devoj~ice O[ Nada Mati}30 13. јануар 2012.

svojih snova izabere upravo odbojku.Slobodan Bogosavqevi}, komesarLige za Vesti isti~e da je prezadovoqanna~inom na koji deca u~estvuju utakmi~ewu:- Godinama ve} deca pokazuju velikointeresovawe za ovakav na~intakmi~ewa. Kontrolpoint liga nampomaè da deca steknu iskustvo a toспортi jeste na{ ciq jer smo svesni da suoni na{a budu}nost. Ovde se „kali“i veliki broj odbojka{kih sudija, amoèmo se pohvaliti da imamo i velikibroj navija~a. Zadovoqstvo je{to svi zajedno pravimo jednu lepusportsku pri~u. Zato bih se zahvalioi svim nastavnicima fizi~kog vaspitawau osnovnim {kolama, jer bez wihni{ta od zami{qenog ne bi bilo ostvareno.Tako|e veliku zahvalnost dugujemodekalnu U~iteqskog fakultetaKrstivoju [pijunovi}u jer nam je omogu}ioda utakmice lige igramo u wihovojsali, ~ime smo mnogo unapredilitehni~ku organizaciju takmi~ewa.Z. \okovi}De~aci Prva O[ Kraq Petar Drugi i Vladimir Krsmanovi}Devoj~ice Prva O[ Kraq Petar DrugiDe~aci O[ Slobodan Sekuli} i nastavnik Dragan Ivanovi}Devoj~ice O[ Slobodan Sekuli}De~aci O[ Stari grad i nastavnica Vera Stefanovi}Devoj~ice O[ Stari grad13. јануар 2012.31

НОВОГОДИШЊА ТРКА НА НОВОМ БЕОГРАДУМирко освојио УшћеTradicionalna Novogodi{-wa trka na U{}u odràna jeta~no u podne posledweg danapro{le godine. Najuspe{niji uglavnoj trci na 8 km kod seniorabio je Mirko Petrovi} ~lanAK Mladost iz Uìca:- Nekoliko dana pre trkebio sam u Beogradu zbog nekihposlovnih obaveza, pa mi jedobro do{lo da treniram uBeogradu. U prestonici nijebilo snega, za razliku od mogZlatibora , pa sam se i sasvimlako odlu~io da istr~im trku.-pri~a Petrovi} i dodaje:- Do dva kilometra pre krajatr~ao sam u sredini grupe.Poja~ao sam ritam {to je jedinoспортStoli} uspeo da prati, ali nion nije mogao da mi parira ufini{u- rekao je zadovoqno prvakBalkana u krosu.Z. \okovi}У организацији КК „Дора” изБајине БаштеКоњички караван„Тара - Мокра Гора”U sklopu promocije Tare i Mokre Gore, Kowi~ki klub„Dora” iz Bajine Ba{te 21. januara organizuje "Kowi~kikaravan Tara - Mokra Gora 2012". Staza je duga oko 40 kilometara,a u~esnici karavana kre}u sa lokacije „Manastirskistanovi” kod hotela „Beli bor”, potom nastavqaju ka platouna Kalu|erskim barama i preko Bulibanovca i û~kovinestiù na Sokolinu. Na ovom prelepom delu Tare predvi|enaje poseta vidikovcu Sokolarica i gazdinstva Davidovi}.Karavanxije potom preko Oslu{e nastavqaju put do Mitrovcana Tari, De~jeg odmarali{ta, Krwe jele, gde je izlazak naSekuli}a i put prema Mokroj Gori. Odmor je kod „Ti}kovekafane”, ispod samog Zbori{ta, na 1.544 metara nadmorskevisine. Posle kra}eg predaha sledi spu{tawe prema krajwemodredi{tu - Me}avniku i Mokroj Gori gde }e u~esnici ove zanimqivei atraktivne sportsko – rekreativne manifestacije,uz ve~eru i bogat program, nastaviti druèwe. Povratak kowai u~esnika do Kalu|erskih bara je sutradan ujutro.- Trajawe ovog prvog karavana sa usputnim zadràvawemje oko osam ~asova. Broj u~esnika je ograni~en sa najvi{e15 jaha~a. Zainteresovani mogu da dovedu svoje kowe ilida iznajme kowa KK „Dora” – kaè predsednik kluba Du{anMilovanovi}.R.Blanu{aФК ЈЕДИНСТВО ПУТЕВИНа одмору још десет данаFudbalerima Jedinstvo Puteva,lidera Srpske ligeZapada, preostaje jo{ 10 danapauze. Do prozivke }e ~elnicikluba poku{ati da poja~ajukonkurenciju, dovo|ewem nekolikokvalitetnih poja~awa.- Potvr|uje se da je zimskiprelazni rok teàk za ekipekoje planiraju da se poja~aju.Pregovaramo sa nekolikoproverenih fudbalera, jo{niko nije parafirao ugovor.Prioritet su vezni igra~ ibar jedan kvalitetan {picpo{to smo ostali bez NemaweTo{i}a, najboqeg golgeteraSrpske lige. – kaè trenerPredrag Ristanovi}.Me|u „putare“ mogu, kakoisti~u klupski ~elnici, samofudbaleri koji }e doprinetipodizawu kvaliteta ekipe,pri ~emu je veoma va`no dase uklope u postoje}i sastav.Homogenost je bio velikikvalitet sastava iz Uìca itako mora ostati i u nastavkuprvenstva.-Pro{la 2011. bila je velikaza Jedinstvo Puteve,bi}e je te{ko ponoviti, ali2012. po~iwemo sa èqom dasa~uvamo prvu poziciju na tabeli.I pored na{e bodovneprednosti, Ma~va je prvi favoritprvenstva i bi}e podvigako se izborimo za ulazak uPrvu ligu. – dodaje Ristanovi}.Pripreme Jedinstvo Putevapo~iwu 23. januara.АТЛЕТСКИ КЛУБ УЖИЦЕДве новогодишње трке^lanovi AK Uìce u~e{}em na dve novogodi{wetrke ispratili su sa dobrim rezultatima staru izakora~ili u Novu godinu . Najpre su u~estvovali naU{}u u Beogradu, a potom i u Kraqevu na Mr{acu.Z.@.Ana Sekuli} je osvojila dvaprva mesta, najpre je na U{}upobedila u konkurenciji seniorkina 8000 m rezultatom 29.02, a potom i Kraqevu u kategorijimla|ih juniorki na 1650 m.Anastasija Todori} je nastaviladominaciju u svojoj kategoriji.Na oba takmi~ewa osvojilaje zlatne medaqe. Emina Marmaracje osvojila prvo mesto ukategoriji mla|ih pionira na1650 m u Kraqevu, a na U{}u utrci na 1000 m zauzela je ~evrtomesto. Uro{ Kutle{i} je osvojioprvo mesto u trci mla|ihjuniora na 3300 m u Mr{acu.Ivan Gaji} je zauzeo drugo mestou trci starijih juniora na 3300m, tako|e u Kraqevu, dok jeAleksandar êlikovi} osvojio~etvrta mesta na obe trke u kategorijistarijih pionira.Iako je prezadovoqan postignutimrezultatima trener@eqko êlikovi} nije zadovoqanuslovima za rad u klubu:- Na{i dobri rezultati nisuneka novina. Mi smo javnost naviklisamo na uspehe i potrudi}emose da tako nastavimo iu 2012 godini. Nadam se da }e seu narednom periodu neko smilovatii obezbediti nam osnovneuslove za rad kako se deca nebi presvla~ila na otvorenomprostoru, na klupicama u Velikomparku, u kolima… Dobilismo tako velelepan stadion alipod wegovim krovom naje na|enomesto za ovu decu koja marqivorade i treniraju- ogor~en jeêlikovi}.Z. \okovi}У Новој Вароши планирају изградњурегионалног спортског центраРај за спортисте ирекреативцеNova Varo{ bi mogla da postane regionalni sportski centargde bi sportisti dolazili na pripreme, rekreativci dobrotrenirali i zabavili se, a turisti Zlatiborskog okruga uìvaliu mnogobrojnim sadràjima multufunkcionalnog kompleksavrednog 19,7 miliona evra. Na prostoru od 4,5 ha u Novoj Varo{iplaniraju izgradwu hotela sa 4 zvezdice, sportsku halu, zatvorenolimpijski bazen, velnes centar, kao i sportske terene, bazeni klizali{te na otvorenom.Sve ovo }e biti ostvareno, ali ako op{tina na|e partneraza ulagawe u ovaj kompleks. „Imali smo nekih ponuda ali jo{nema konkretnih dogovora. Op{tina Nova Varo{ kao lokalnipartner u projektu nudi lokaciju 4,5 ha, komunalnu opremqenosti zavr{enu prvu fazu projektne dokumentacije“, rekao namje Boban Vasiqevi} iz Direkcije za gra|evinsko zemqi{te iizgradwu op{tine Nova Varo{.Lokacija za izgradwu Sportskog centra sa Sport hotelomnalazi se na najatraktivnijem mestu Nove Varo{i, na raskrsnicimagistralne saobra}ajnice Beograd-Podgorica, saobra}ajniceNova Varo{-Sjenica-Ivawica i ulaznog puta u Novu Varo{.D. Bjelopoqac32 13. јануар 2012.

Брзопотезна дијетаNovogodi{we odluke,ukqu~uju}i i odlazak nadijetu, zapo~iwu u januaru.Me|utim, ukoliko èlitebiti fit i u dobroj formi,s dijetom morate zapo~etive} – danas...Nedavno istraìvawedokazalo je da je ~ak 42posto mu{karaca spremnoostaviti svoju partnerkuukoliko se udebqa samotri kilograma. Ukoliko seva{ partner ubraja u tu kategoriju,vreme je ili da gaostavite ili da se bacitena super delotvornu dijetupre.Kako biste bili fit iu formi do novogodi{weproslave, stru~wacipreporu~uju izbegavawesvih grickalica izme|uobroka, kao i alkohola kojije prepun suvi{nih kalorija.Rafinirane ugqikohidratekoji se nalaze u {e}eru,kola~ima i keksu isto takoзабаваvaqa izbegavati ili baremsmawiti wihovu konzumaciju.Naime, svakim unosomnamirnice s rafiniranimugqenim hidratima podièse nivo insulina kojismawuje rad metabolizma.Prilikom svakog obrokava`no je uno{ewe proteinau organizam jer poja~avajuose}aj sitosti. Odli~an izborza doru~ak su jaja iliko{tuwavi plodovi, salatai piletina za ru~ak, ribaili meso za ve~eru.Isto tako ne treba zanemaritipovr}e, a stru~wacipreporu~uju veliku porcijupovr}a uz svaki obrok,no vaqa ista}i i redovnove`bawe.Ul. Qube Stojanovi}a 3Tel 031 / 510 - 080031 / 510 - 480e-mail : tvlav@sbb.rsPetak 13.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi06.30 Tv vrteška07.00 Glas Amerike, R07.30 Mali i poslovni oglasi07.50 Tv Shop08.05 Hrana I vino08.45 Agro dan, R09.00 Jutarnji program09.30 Mali i poslovni oglasi10.00 Vremeplov10.10 Moja farma11.00 Vrele gume,R12.00 Art of business,P13.10 Autosprint14.30 Mali i poslovni oglasi15.00 Serija Analia, R16.00 Vremeplov16.10 Hrana I vino16.30 Mali I poslovni oglasi17.00 Lav press17.03 Play, P18.00 Lav press18,03 Zlatiborska hronika, R18.30 Agro dan,P18.45 Dnevnik19.25 Mali i poslovni oglasi20.00 Uživo iz Crkve Sv.Marka20.50 Serija Analia, P21.45 Dnevnik22.30 Mali i poslovni oglasi22.55 Vremeplov23.00 Glas Amerike23,45 Dnevnik00.15 Film, P02.00 Tv vrteška, R02.30 Odgovornost i naševreme,R03.30 Film, R05.00 Film, RNoćni program Lav musicSUBOTA 14.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi07.00 Glas Amerike, R07.20 Mali i poslovni oglasi07.50 TV Shop08.05 Hrana I vino09.00 Sportić09.30 Mali I poslovni oglasi10.00 Smeh terapija11.00 Pod sjajem zvezda, P12.30 Film, R14.00 Azbuka zdravlja, R14,40 Mali i poslovni oglasi15,00 Super 70, R16.05 Uskijavanje, P16.30 Mali i poslovni oglasi17.00 Nije teško biti ja, P18.00 Radim gradim, P18.45 Pregled nedelje19.20 Mali I poslovni oglasi19.40 Film, P21.45 Pregled nedelje22.30 Glas Amerike23.00 Vremeplov23.05 Trend setter23.45 Pregled nedelje00.10 Ponoćni koncert TVLav02.00 Film, RNoćni program Lav musicNEDELJA 15.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi07.00 Glas Amerike, R07.30 Mali i poslovni oglasi07.50 TV Shop08.05 Hrana i vino09.00 Više od sporta10.00 Vremeplov10.05 Art of business11.00 Pod sjajem zvezda, Ppotom Uskijavanje13.00 Vremeplov13.05 Svet poljoprivrede, P14.00 Lav music14.30 Mali i poslovni oglasi15.00 Super 70, P16.00 Vremeplov16.05 Film, R18.00 Digitalni svet, P18.45 Pregled nedelje19.20 Mali i poslovni oglasi19.40 Film, P21.45 Pregled nedelje22.30 Glas Amerike23.00 Vremeplov23.45 Pregled nedelje00.30 Mali i poslovni oglasi01.00 Serbia and world03.00 Film, RNoćni program Lav musicPonedeljak 16.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi06.30 Tv vrteška07.00 Glas Amerike, R07.30 Mali i poslovni oglasi07.50 Tv Shop08.05 Hrana I vino08.45 Agro dan, R09.00 Jutarnji program09.30 Mali i poslovni oglasi10.00 Vremeplov10.05 Moja farma11,00 Film, R12.30 Media M, P13.40 Vise od sporta, R14.30 Mali i poslovni oglasi15.00 Serija Analia, R16.00 Hrana i vino16.30 Mali I poslovni oglasi16.50 Moja farma17.00 Bog i Božiji ljudi u 21.veku, R18.00 Lav press18.02 Izbliza, P18.45 Dnevnik19.20 Mali I poslovni oglasi20.00 Zlatiborska hronika, P20.50 Serija Analia, P21.45 Dnevnik22.30 Mali i poslovni oglasi22.55 Vremeplov23.00 Glas Amerike23.45 Dnevnikpotom Tv vrteška, RNoćni program Lav musicUtorak, 17.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi06.30 Tv vrteška07.00 Glas Amerike, R07.30 Mali i poslovni oglasi07.50 Tv Shop08.05 Hrana I vino08.45 Agro dan, R09.00 Jutarnji program09.30 Mali i poslovni oglasi10.00 Vremeplov10.10 Moja farma10.30 Zlatiborska hronika, R11.00 Digitalni svet, R12.00 Trend setter,R12.55 Vremeplov14.00 Play14.30 Mali i poslovni oglasi15.00 Serija Analia, R16.00 Vremeplov16.05 Hrana i vino16.30 Mali i poslovni oglasi17.00 Media M, R17.50 Moja farma18.00 Lav press18.03 Vino I vinogradarstvo18.30 Agro dan,P18.45 Dnevnik19.25 Mali i poslovni oglasi19.45 Noge na putu, P20.50 Serija Analia, P21.45 Dnevnik22.30 Mali i poslovni oglasi22.55 Vremeplov23.00 Glas Amerike23.45 Dnevnik00.00 Ponoćni koncert –Kustendorf 201200.30 Mali i poslovni oglasi01.00 Biljana za Vas02.05 Tv vrteška, R02.40 Noge na putuNoćni program Lav musicSreda 18.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi06.30 Tv vrteška07.00 Glas Amerike, R07.30 Mali i poslovni oglasi07.50 Tv Shop08.05 Hrana I vino08.45 Agro dan, R08.30 Glas Amerike09.00 Jutarnji program09.30 Mali i poslovni oglasi10.00 Vremeplov10.10 Moja farma11.00 Sportić11.50 Biljana za Vas,R12.55 Vremeplov13.00 Noge na putu, R14,00 Vino i vinogradarstvo,R14,30 Mali i poslovni oglasi15.00 Serija Analia, R16.00 Vremeplov16.05 Hrana i vino16.30 Mali i poslovni oglasi17.00 Lav Press17.03 Azbuka zdravlja, P17.50 Moja farma18.00 Lav press18.03 Zoo hobby, P18.30 Agro dan,P18.45 Dnevnik19.20 Hronika Kustendorfa201219.30 Mali i poslovni oglasi19.50 I akcija, P20.45 Serija Analia, P21.45 Dnevnik22.20 Hronika Kustendorfa201222.30 Mali i poslovni oglasi22.55 Vremeplov23.00 Glas Amerike23,45 Dnevnik00.00 Ponoćni koncert –Kustendorf 201200,30 Mali i oslovni oglasi01.00 Zoo hobby01.30 Tv vrteška, R02.00 I akcija, RNoćni program Lav musicČetvrtak 19.01.2012.god06.00 Mali i poslovni oglasi06.30 Tv vrteška07.00 Glas Amerike, R07.30 Mali i poslovni oglasi07.50 Tv Shop08.05 Hrana I vino08.45 Agro dan, R09.00 Jutarnji program09.30 Mali i poslovni oglasi10.00 Vremeplov10.10 Moja farma11,00 Zoo hobby, R11.35 Film, R13.20 I akcija, R14.00 Radim gradim, R14.30 Mali i poslovni oglasi15.00 Serija Analia, R16.00 Vremeplov16.00 Hrana I vino16.30 Mali i poslovni oglasi17.00 Lav press17.03 Porodični magazin,R17.50 Moja farma18.00 Lav press18.03 Vrele gume,P18.30 Agro dan,P18.45 Dnevnik19.20 Hronika Kustendorfa201219.25 Mali i poslovni oglasi19.45 Noge na putu, P20.50 Serija Analia, P21.45 Dnevnik22.20 Hronika Kustendorfa201222.30 Mali i poslovni oglasi22.55 Vremeplov23.00 Glas Amerike23,45 Dnevnik00.00 Ponoćni koncert –Kustendorf 201200.30 Mali i poslovni oglasi01.00 Nije teško biti ja02.00 Tv vrteška, R02.40 Noge na putuNoćni program lav music13. јануар 2012.33

огласиМАЛИ ОГЛАСИPRODAJEM - KUPUJEM• Prodajem ku}u na BelojZemqi.• Tel. za sve informacije:066/20 64 99• Prodajem staru ku}u -brvnaru 8h5 m koji se nalazi uPotpe}u - Kr{, i kacu od 12 kazana.Tel. 031/518-592• Prodajem friìder i{poret. Povoqno! Sve za 10hiqada dinara. Stari ali ispravni.Tel. 065/ 401 1 999• Mewam jednosoban stan sagrejawem u Sevojnu za odgovaraju}iu Uìcu.Tel: 064/49-45-571• Prodajem placeve naZabu~ju. Kroz plac pro{lavoda lokalnog vodovoda, apored placa pro{la gradskavoda, trofazna struja iasfaltni put.Telefon: 031/571-945• Povoqno prodajem mu{kekaubojske ~izme.Tel. 066/ 206-499• Povoqno prodajem triradna mesta sa ogledalima ipult za kasu, kao i profesionalniaparat za nadogradwu kose.Tel. 065/ 55 89 032IZDAJEM• Izdajem name{tenu garsoweruu centru grada, ul. Drugeproleterske 9.Telefon: 062/88 27 011 ili064/85 80 511• Izdajem lokal . ul. DimitrijaTucovi}a 131Tel: 065/650-142-0• Izdajem sobu u centruUìca sa centralnim grejawemza u~enice.Tel: 061/67-62-949.• Izdajem lokal i jednosobanstan.Tel: 031/521-461 ili 063/73-15-037• Izdajem jednosoban prazanstan, Kursulina 26.Tel: 031/520-060• Izdajem dvokrevetnugarsoweru u blizini tehni~ke{kole064/17-62-888064/12-11-003031/516-757• Izdajem kancelariju u uliciKneza Lazara 2.Tel. 063- 632- 074• Izdajem stan od 58 m2 ucentru grada pogodan za poslovniprostorTel: 060/514-24-44• Ustupam dva grobna mestana Grobqu Dovarje.Telefon za informacije:064/ 20 44 955• Izdajem jednosoban komforanstan sa parnim grejawemu centru Uìca.Tel: 062/ 288- 163USLUGE• Stru~no ospsobqena osoba~uvala bi decu.Tel. 061 676 3041• îstim stanove, lokale,apartmane, negujem stare osobedoìvotno.Tel: 064/150 6147GRAD U@ICEGradska uprava za urbanizam, izgradwu i imovinskopravneposloveo b j a v q u j ej a v n u p r e z e n t a c i j uURBANISTI^KOG PROJEKTAZa izgradwu vikend objekta, na kat.parceli broj 9/8 KOKremna na Tari u nasequ Kalu|erske bare.Stru~ni obra|iva~ UP je «EKO-URBO PLANEKS»D.O.O. Uìce, odgovorni urbanista Petar @ivkovi},dipl.in`.arh, broj licence 200 0734 04, a naru~ilac UP jeSkoki} Filip iz Bajine Ba{te, ul.Kneza Milana Obrenovi}br. 12.Javna prezentacija Urbanisti~kog projekta odrà}ese u periodu od 13. 01.2012. do 20.01.2012. godine, u Gradskojupravi za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravneposlove, kancelarija broj 1, prizemqe.Pozivaju se sva zainteresovana pravna i fizi~ka licada izvr{e uvid u Urbanisti~ki projekat za izgradwu na kat.parceli broj 9/8 KO Kremna na Tari u nasequ Kalu|erskebare, kao i da u toku trajawa javne prezentacije dostavesvoje primedbe i sugestije u pisanoj formi Gradskoj upraviza urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne poslove.Oglas sa grafi~kim prilogom dispozicije objekta sagranicom Urbanisti~kog projekta, predlogom regulacije inivelacije sa analiti~ko-geodetskim elementima, sinhronplanom, i idejnim re{ewem osnove planiranog objekta iidejnim re{ewem fasade planiranog objekta istaknut je naoglasnoj tabli Grada Uìca dana 14.01.2012. godine.31000 Užice, Ljube Stojanovića br. 5tel: 031/511-942, 513-725; fax: 031/513-725email: oleks.uzice@gmail.com34 13. јануар 2012.

огласиNa osnovu re{ewa ste~ajnog sudije privrednog suda uUìcu broj St.53/2011 od 23.05.2011.godine a u skladu sa ~lanom131,132,133 zakona o ste~ju i Nacionalnog standarda broj 5o na~inu i postupku unov~avawa imovine ste~ajnog du`nika:"IRMA" d.o.o. iz PRIJEPOQAu ste~aju, Qubi{e Miodragovi}a bbOGLA[AVAprodaju imovine javnim nadmetawemPredmet prodaje je paket imovine ste~ajnog du`nika i to:Celina1Laktofriz od 1.800 litara, duplikator od 1.000 litara,duplikator od 250 litara, poluutomatska punilica zamleko, poluautomatska punilica za jogurt, termo komora,rashladni ure|aj euro-san, centrifuga, armaturne cevi,analizator mleka, rosa inkubator, radni sto, dve drvenestolice.Po~etna cena: 269.200.00 dinaraDepozit: 134.600.00 dinaraPravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:1.Nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajnedokumentacije u iznosu od: 30.000.00 dinara.Profaktura se mo`}e preuzeti svakog radnog dana u periodu od9.00 do 12.00 ~asova do 09.02.2012.god. u prostorijama ste~ajnog upravnikau ulici Vi{egradska -15, Uìce.2. uplata depozita na dinarski ra~un ste~ajnog du`nika broj-250-4170000145070-37 -Eurobanka.3. potpi{u izjavu o gubitku prava na vra}awe depozita; izjava ~inisastavni deo prodajne dokumentacije,Rok za podno{ewe prijave za u~e{}e na javnom nadmetawu je radipravovremene evidencije, najkasnije 5 radnih dana pre odràvawajavnog nadmetawa zakqu~no 09.02.2012. Potencijalni kupci morajupredati obrazac prijave za u~e{}e ste~ajnom upravniku. Prijave pristiglepo{tom ili na drugi na~in posle isteka navedenog roka ne}e seuzimati u razmatrawe.Javno nadmetawe odrà}e se dana 16.02.2012 godine u 14 ~asova naadresi: Vi{egradska -15 Uìce.Registracija u~esnika po~iwe dva sata pre javnog nadmetawa azavr{ava se 10 minuta pre po~etka javnog nadmetawa, odnosno u perioduod 12 do 13.50 ~asova, na istoj adresi.Ste~ajni upravnik ili lica koja on ovlasti sprovode javno nadmetawetako {to:1. registruje lica koja imaju pravo u~e{}a na javnom nadmetawu(imaju ovla{}ewa ili su li~no prisutni)2. otvara javno nadmetawe ~itaju}i pravila nadmetawa,3. poziva u~esnike da istaknu ponudu na ogla{enu cenu, koju suspremni da plate,4. odràva red na javnom nadmetawu,5. progla{ava kupca kada nijedna druga stranka ne istakne ve}ucenu od posledwe ponu|ene cene,6. potpisuje zapisnik.Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 3 dana od danaodràvawa javnog nadmetawa, Progla{eni kupac je duàn da uplatipreostali iznos kupoprodajne cene u roku od 8 dana od dana potpisivawakupoprodajnog ugovora. Tek nakon uplate kupoprodajne cene odstrane kupca i nakon dobijawa potvrde od strane ste~ajnog du`nika oizvr{enoj uplati u celosti, isti sti~e pravo na ukwi`bu nepokretnosti.Ako progla{eni kupac ne potpi{e zapisni, kupoprodajni ugovorili ne uplati kupoprodajnu cenu u propisanim rokovima i na propisanna~in, kao i u svim drugim slu~ajevima predvi|enim Izjavom o gubitkuprava na vra}awe depozita, gubi pravo na povra}aj depozita, a za kupcase progla{ava drugi najboqi ponu|a~.Imovina se kupuje u vi|enom stawu i moè se razgledati nakonotkupa dokumentacije, a najkasnije 7 dana (do 09.02.2012) pre zakazaneprodaje svakim radnim danom od 10 do 12 ~asova uz prethodnu najavuna telefon-069-60 64 61,imovina se nalazi u Prijepoqu ,Qubi{e Miodragovi}abb.U~esnicima koji na javnom nadmetawu nisu stekli status kupca ilidrugog najboqeg punu|a~adepozit (garancija) se vra}a u roku od 8 danaod dana javnog nadmetawa.Drugom najboqem ponu|a~u na javnom nadmetawu, depozit se vra-}a u roku od 20 dana od dana javnog nadmetawa.Porezi i tro{kovi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu.Lice za kontakt: Stojanovi} Milan ste~ajni upravnikKontakt telefon: 069-60 64 61GRAD U@ICEGradska uprava za urbanizam, izgradwu iimovinsko-pravne posloveOdeqewe za pravne posloveUlica Dimitrija Tucovi} br.52tel. 031/590-178faks: 031/513-469Na osnovu ~l.20. stav 1. a u vezi sa ~l.29. stav 1. i 3. Zakonao proceni uticaja na ìvotnu sredinu ( «Slu`beni glasnik» RS br.135/04 i 36/09) kao i na osnovu ~l. 145. Zakona oop{tem upravnom postupku (“Sl. list SRJ” , br. 33/97, 31/01),daje slede}eO B A V E [ T E W EObave{tava se javnost i zainteresovani organi i organizacijeda je nosilac projekta, proizvodno trgovinsko iuslu`no preduze}e ”COPPER-COM” d.o.o, ul. Nikole Pa{i}abr. 50, Uìce, podneo zahtev za davawe saglasnosti na Studijuo proceni uticaja na ìvotnu sredinu za Projekat poslovnogkompleksa za otkup, skladi{tewe i mehani~ki tretman neopasnogotpada na kat. parceli br. 3714/2 KO Sevojno( biv{a kat.parc.br. 2215/2 ).U skladu sa ~l. 3. stav 1. Pravilnika o postupku javnoguvida, prezentaciji i javnoj raspravi o Studiji o proceniuticaja na ìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 69/2005),uvid u podnetu Studiju se moè izvr{iti u Gradskoj upraviul. Dimitrija Tucovi}a br. 52. soba br. 1, svakog radnog danaod 9,00 do 15,00 sati, u roku od 20 dana od dana prijema ovogobave{tewa.U skladu sa ~l. 4. stav 2. i sa ~l. 6. navedenogPravilnika, primedbe i mi{qewa na Studiju se podnoseu pisanom obliku i dostavqaju navedenoj Gradskoj upravi ul.D.Tucovi}a br. 52.U skladu sa ~l. 20. stav 3. Zakona o proceni uticaja naìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04) i sa ~l. 5. navedenogPravilnika, dana 07.02.2012.godine, sa po~etkom u 11,00sati, bi}e odràna javna rasprava i prezentacija predmetnestudije u Gradskoj upravi ul. D.Tucovi}a br. 52, soba br.1.13. јануар 2012.35

читуљеPosledwi pozdravdragom muù i ocuBOGOQUBU NEDI]U1945 – 2012.Supruga Qiqana, sin Aleksandari ostala rodbina.DU[KO MASLOVARI]1964 – 2012.Oti{ao je najboqi od nas.Fizioterapeuti iz Bolnice.Pro{le su dve godinekako nije sa namaPosledwi pozdravkolegiMILANOVI]\OR\E – \OKO2010 – 2012.Vreme prolazi, zaborava nema,osta}e{ zauvek u na{im srcima.Supruga Vera i porodica Eri}BOGOQUBU NEDI]U1945 – 2012.Kolektiv Vesti i Radio Uìca36 13. јануар 2012.

читуљеBOLNO SE]AWE14. januara 2012. navr{ava se godinu danakad je prestalo da kuca dobro i plemenito srce voqenog suprugaDU[ANA ]OKI]A2011- 2012U jednom trenutku nestalo je sve.Svaki dan je isti neizmerni bol. Du{o moja mnogo mi nedostaje{.Ponosna sam {to sam te imala i {to si bio moj.Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja beskrajna qubav.U VE^NOST TE JE PRATILA PESMA. EVO I JEDNE PESME OD MENE.Moj dobri an|ele ne mogu bez tebe,qudi nam ovde mira ne daju,~ekaj me gore u raju.Tvoja Cilka13. јануар 2012.37

стилСАВЕТИ ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТFrizerka Stojanka Dimitrijevi} Coka, vlasnica frizerskogsalona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, (tel. 511- 904) u narednimbrojevima na{eg lista poku{a}e da vam pomogne. Dava}e vam prakti~ne savete za negu kose, a i vi ukoliko imate nekiproblem ili nedoumicu, moète postaviti Coki pitawe na na{e-mail: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa za Coku.PITAWE:Mislim da mi je kosa u ovimzimskim danima dosta isu{ena istalno se mrsi? [ta da radim?Dragica, 35 godina PribojODGOVOR:Zimi se kosa dodatnoisu{uje zbog niskih temperatura,vetra i suvog vazduhakoji nastaje kao posledica grejawa.Usled toga kosa se isu{ujepa je vi{e sklona petqawu imr{ewu. To nas opet navodi daagresivnije koristimo ~e{aqpri raspetqavawu, pa zbog togadolazi do kidawa kose. Zato jezimi neophodno preduzeti pardodatnih koraka koji se ti~unege.1. Kada god ste u prilici,pokrijte glavu prilikom izlaskanapoqe. Moète koristiti {alili kapu, a idealno bi bilo dakapa ima satensku ili svilenupostavu.2. Kosa je boqe za{ti}enakada je skupqena. Koristite{nalice i potrudite se da idowe delove "u{u{kate" u kaputili jaknu.3. U {ampon koji ina~ekoristite dodajte malo uqa(maslinovo, kokosovo itd). Istouqe moète dodati i u regenerator.4. Su{tina zimske nege je uodràvawu odgovaraju}eg nivoahidriranosti kose. Umestovrele, koristite toplu voduAkcija u frizerskom salonu „Mimi“Ovog meseca u frizerskom salonu „Mimi“ u ulici Kneza Lazara2 traje akcijsko snièwe. Po izuzetno povoqnim cenamabi}e vam pruène usluge fenirawa, {i{awa ( mu{ka i ènska),farbawa, {atirawa, sve~ane frizure. Nemojte propustiti daza svoj novac dobijete pravu vrednost.prilikom ispirawa {ampona iregeneratora.5. Nabavite neki ja~i tretmani jednom nedeqno priu{titekosi dubinsku negu. Stavite naglavu plasti~nu kesu i zagrevajtefenom.6. Odsecite suve, dehidriranekrajeve po{to je ve-}a verovatno}a da }e se stalnoka~iti za okovratnik jakne ilikaputa ({to naravno po praviludovodi do kidawa kose).7. Potrudite se da u prostorijiu kojoj boravite budeovlaìva~ vazduha ili stavitena TA pe} {erpicu sa vodom.8. Ukoliko spadate me|uone koji ni zimi ne koriste fen,obratite pa`wu da napoqe izlazitesamo ako vam je kosa potpunosuva. Delovi koji su ioleSalon radi inedeqomZbog velikog broja zainteresovanih,frizerski salon"Mimi" radi i nedeqom od8 do 13 ~asova. Zakazivawe jena telefon 064/ 310 10 12vla`ni bi mogli da se zamrse islome tokom pomerawa.9. êtkawem kose ~etkom odprirodne dlake raspore|ujetesebum koji koà glave prirodnolu~i i to je odli~na stvar u borbiprotiv suve kose.10. Pove}ajte unos te~nostii ve`bajte redovno kako bi svehranqive materije dospele dokoè glave i folikula.Nastavak u slede}em brojuНЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 13.1. до 20.1.2012.Va{a marqiva stranali~nosti }e se pojaviti uponedeqak. Bi}ete voqni zaupu{tawe u teàk projekat.Romansa bi mogla da udariu zid u ponedeqak. Izdvojite vreme dasaslu{ate sve àlbe voqene osobe.O~ekujte obiqe samopouzdawa kadase Sunce bude nalazilo pod uglom od120 stepeni u odnosu na Va{u vladaju}u planetu Mars u ~etvrtak. îni se daste spremni da osvojite svet. Prijateq}e stati u Va{u odbranu u petak. Uvekse moète osloniti na ovu osobu. Va{aintuicija }e biti posebno izraèna usubotu. Verujte svom {estom ~ulu.Odugovla~ewe }e Vas dovestiu nevoqu u ponedeqak.Potrebno je da brzo delujetepovodom odre|enih pitawa.Voqene osobe mogle bi bitiveoma tvrdoglave u utorak. Mogu}e jeda }ete imati suprostavqena mi{qewasa ovim osobama. Nagon da pobegnete odrealnosti }e biti posebno izraèn upetak. Oseti}ete veliku koli~inu energijeu subotu. Va{a vladaju}a planetaVenera ulazi u znak riba. O~ekujte da }ese Va{ nivo kreativnosti zna~ajno uve}ati. Zdravstvena pitawa mo`da zahtevajusvu Va{u pa`wu u nedequ. Mo`da jesada pravo vreme za lekarski pregled.O~ekujte da }e se pojavitiodre|eni finansijski problemiu ponedeqak. Mo`da }etemorati napraviti novi buxet.Jedan od kolega mogao bi {iritidezinformacije u utorak. Izbagavajteuplitawe u glasine dok ste na poslu.Bi}e Vam te{ko da se koncentri{ete usredu. Nastojte da se fokusirate dokradite bilo {ta. Va{e razmi{qawe }e biti izuzetno bistro u petak. Va{avladaju}a planeta Merkur se nalazi ukowukciji sa Plutonom. Re{avawe problemane}e biti nikakav problem za Vas.Mogu}e je da }ete dobiti dobru poslovnuponudu u subotu. Pa`qivo ispratitesvaki novi posao ovog vikenda.Bi}ete izuzetno ozbiqni uponedeqak kada se Mesecbude nalazio pod uglom od 90stepeni u odnosu na Saturnu znaku riba. Odgovornost }e postati Va{a mantra. Saslu{ajte voqeneosobe u sredu. Pokaìte svojubri`nu stranu ovim osobama. Mogu}e jeda }ete odlu~iti da transformi{etesvoj stil ìvota u petak. Mo`da je sadapravo vreme da krenete sasvim drugimputem. O~ekujte odre|enu koli~inu stresau subotu. Iskoristite svaki momenatza relaksaciju. Potraìte miran kutak ukojem }ete se opustiti.Bi}ete u centru pa`we uponedeqak. Potrudite se daizgledate najboqe {to moètekada izlazite iz ku}e. Mogu}eje da }ete dobiti povi{icuplate u ~etvrtak. Va{a marqivost }e biti prepoznata i nagra|ena. Voqenaosoba }e Vam biti veoma naklowena upetak. Venera se nalazi u kowukcijisa Neptunom u Va{em sektoru odnosa.Ako nemate partnera, sada je prava prilikada se pome{ate sa drugim qudima.Iskustvo koje }e Vam promeniti ìvotbi se moglo pojaviti u nedequ. Ovajdoga|aj moè da promeni Va{ pogled nasvet.Drìte jezik za zubima u utorak.Bi}ete u isku{ewu da kritikujetepona{awe prijateqa.Ne nudite savete ukolikoto ne bude traèno od Vas.Budite oprezni ako se budete bavilisportom u sredu. Novi ose}aj smelosti }e Vas ispuniti u petak kada Mesec budeu kowukciji sa Marsom u znaku device.Va{a asertivna strana li~nosti }e bitina displeju. Otu|eni prijateq bi Vasmogao zamoliti da se pomirite u subotu.Razmotrite pa`qivo ponovno prihvataweove osobe u Va{ ìvot. O~ekujteda }ete biti ekstremno neorganizovaniu nedequ.Odre|eni projekat bi mogaoudariti u zid u ponedeqak. Mogu}e je da }e biti potrebno da sevratite na sam po~etak. Odrìtesvoju staloènost i smirenost uoteàvaju}im okolnostima. Ku}ne popravke}e biti na Va{em dnevnom redu u sredu.Spremite se da provedete vreme sa ~eki}em iekserima u ruci. Razmislite o svojim ìvotnimciqevima u ~etvrtak. Budite sigurnida koristite sve svoje potencijale. Dobrevibracije }e Vas okruìti u subotu kada seVa{a vladaju}a planeta Venera bude nalazilapod uglom od 60 stepeni u odnosu naJupiter. Potrudite se da iskoristite talaspozitivne energije ovog vikenda.Istrajnost }e biti Va{a kartaza uspeh u utorak kada seMesec bude nalazio pod uglomod 150 stepeni u odnosu naVa{u vladaju}u planetu Pluton.Ne posustajte sve dok ne stignete dociqa. O~ekujte probleme u komunikacijisa kolegom u sredu. Mogu}e je da }e ovaosoba postati veoma udaqena. Mo`da bibilo mudro da napravite malo prostorasvom saradniku. Va{a ìvotna situacijabi se mogla iznenada promeniti upetak. Jedan od prijateqa bi Vas mogaozamoliti da postanete cimeri. Bi}eteekstravagantno raspoloèni u subotu.Oduprite se svakoj potrebni da kupujetenepotrebne stvari.Neo~ekivani doga|aji moglibi prodrmati Va{ svetu ponedeqak. Poku{ajte dase prepustite toku stvari.Sawarewe }e postati Va{aomiqena aktivnost u sredu kada Mesecbude u opoziciji sa Neptunom u Va{ojzoni razuma. @ele}ete da pobegneteu svet fantazija na neko vreme. Spremitese za osmeh u subotu. Velika èqakona~no bi se mogla ostvariti. Drìtese osvetqenog puta u nedequ. Jedan odsaradnika bi Vas mogao poku{ati namamitiu neke ~udne aktivnosti. Drìte sesvojih principa u svim okolnostima.Va{a emocije }e biti znatno uve}ane u ponedeqak kada Mesec budeu opoziciji sa Suncem u znakujarca. Potrudite se da ne prenagqujetekada su ìvotne frustracijeu pitawu. Budite pa`qivi dok sebudete bavili odre|enim zadacima u utorak.Nepa`qiva gre{ka Vas moè ko{tati punovremena. Projektova}ete veoma primamqivuauru u ~etvrtak. Po{tovaoci }e stati naVa{u stranu. Blizak saradnik }e testiratiVa{u granicu strpqewa u subotu. Buditeodlu~ni kada je interakcija sa ovom osobomu pitawu. Pro~itajte ono {to je napisanomalim slovima pre nego {to potpi{ete bilokakav poslovni ugovor u nedequ.Razmislite pa`qivo u ponedeqak.Mogu}e je da }ete moratidoneti veliku ìvotnu odluku.Razmotrite pa`qivo sveopcije pre nego {to napravitekona~an izbor. Voqena osoba moglabi pokrenuti pitawe mo}i u sredu. Neupu{tajte se u igre koje su povezane saegom ove osobe. Va{a idealisti~ka stranali~nosti }e se aktivirati u petak.Mo`da }ete volontirati za organizacijukoja pomaè drugim qudima. Mogu}eje da }ete osetiti dodir sre}e u subotukada Venera u|e u Va{u zonu novca. Novafinansijska ulagawa se mogu pokazatikao veoma profitabilna.Budite iskreni prema sebiu ponedeqak. Pratite svojzacrtani put po odre|enimpitawima. Mesec u Va{ojposlovnoj zoni nalazi}ese pod uglom od 150 stepeni u odnosuna Merkur u utorak. Jedan od saradnikamogao bi imati skrivene namere.Pogledajte {ta se nalazi ispodpovr{ine pri interakciji sa kolegama.Napravite novu listu prioriteta u ~etvrtak.Provedite vi{e vremena u korisnimaktivnostima. Va{a intuicija }ebiti posebno nagla{ena u petak. Bi}etena pravom mestu u pravo vreme. Romansa}e Vam doneti osmeh na lice u subotu.38 13. јануар 2012.

Pogledaj - Grad Užice

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?