Pogledaj - Grad Užice

arodna biblioteka je najstarija kultur-ustanova u Po`egi. Osnovana je 1869.Nnagodine. Wen fond trenutno broji oko 70hiqada kwiga. Ne zaudara na stare kwige,jer se redovno vr{e temeqne i stru~ne revizijei nabavqaju nova kapitalna izdawa.Fond treba da bude onoliki koliko se zagodinu dana obrne kwiga, ka`e GordanaStevi} koja u drugom mandatu uspe{no vodiovu kulturnu ustanovu. Najve}i problem kojiBiblioteka ima je prostor, jer 300 kvadratakoje sada koristi nisu ni izbliza dovoqniza potencijalne aktivnosti. Na spratuzgrade Biblioteke sme{tene su dru{tvenopolitil~ko-partijskeorganizacije u 124kvadrata. U Biblioteci se nadaju da }e op{tina kupiti taj prostor za potrebebibliote~kog fonda i planova unapre|ewarada.Gospo|o Stevi}, {ta smatratenajva`nijim u radu Biblioteke proteklegodine?- Celokupan rad biblioteke je kompleksani ne svodi se samo na nabavku ipozajmqivawe kwiga. To je zastareli odnosprema biblioteci. Mislim da je najva`nijipro{logodi{wi doga|aj u svetu bibliotekarstvadono{ewe Zakona o bibliote~koj informacionojdelatnosti. Posledwi takavzakon donet je 1994. godine i zvao se samoZakon o bibliote~koj delatnosti. Dakle, samnaziv novog zakona uveliko odre|uje funkcijubiblioteke u narednom periodu. On nijekoncipiran samo na sada{wem stawu, negona tome da biblioteke moraju biti informacionicentri u svojim op{tinama.[ta to prakti~no zna~i?- To podrazumeva da biblioteka ne}e biti samo mesto u kome }e se uzimatikwige i ~asopisi, skupqati gra|a za seminarskiili diplomski rad, ve} mesto gdese blagovremeno mo`e dobiti informacijao loklanoj sredini. Recimo, da ima ponuduslobodnih radnih mesta. U {vedskim inorve{kim bibliotekama vade se izvodi izkwige ro|enih. To je, izme|u ostalog, smisaobudu}eg bibliotekarstva. Znamo da su bibliotekemesta gde se ~esto sklawaju oni kojusu pred penzijom, a sada bi trebalo da budukrcate kadrovima {kolovanim i za rad sa informacionimtehnologijama koje pru`aju brze i ta~neinformacije.Koliko trenutno stawe bibliotekama, ukadrovskom i tehnolo{kom smislu, odgovaratakvim potrebama?- U zavisnosti od grada, razlika uopremqenosti biblioteka je velika. Jo{ uvekpostoje biblioteke koje nemaju nijedan ra~unar,a da ne govorim o kadrovskoj zaparlo`enosti.Malo je kurseva, seminara, jer direktori ~estone dolaze iz te oblasti pa nisu ni raspolo`enida pla}aju takvu vrstu edukacije. Uprkos tome,potencijala ima, ali mora vi{e ~inilaca dabude zadovoqeno. Najpre, biblioteka mora dabude opremqena savremenim IT ure|ajima, daima 24 sata internet i da ima qude koji znaju darade. Na{a biblioteka to sve ima. Evidentnaje i `eqa bibliotekara da to rade. Razume se,o~ekujemo i razumevawe op{tine u nameri da unapredimobibliote~ki rad.Od ~ega, da ne ka`emo od koga, to zavisi?- U principu, uvek sve zavisi od ~oveka. Una{em okrugu imate predsednika op{tine kojikad planira buxet biblioteci dodeli za godinudana 50 hiqada dinara za kupovinu kwiga, a nepostoji malo boqa kwiga ispod 500 dinara. [ta}e ta biblioteka da kupi? Generalno, nema razumevawadru{tva, dr`ave i vlasti {to se ti~enovca za biblioteke, mnogo vi{e se izdvaja zakulturne centre i pozori{ta. S druge strane,odabir kadrova je katastrofalan, pogotovodirektorskih. Re~ je partijskim kadrovima, {toima poguban uticaj na kontinuitet rada. Zavodza prou~avawe kulture nedavno je radio jednoразговор с поводомГОРДАНА СТЕВИЋ, ДИРЕКТОРНАРОДНЕ БИБЛОТЕКЕ ПОЖЕГАВреме за новобиблиотекарствоBiblioteka ne}e biti samo mesto u kome}e se uzimati kwige i ~asopisi, skupqatigra|a za seminarski ili diplomski rad,ve} i mesto gde se blagovremeno mogu dobitisve informacije o loklanoj srediniistra`ivawe i sve ovo {to sada pri~amo oni suve} prezentovali u medijima.Kako se meri uspe{nost rada jedne biblioteke?- Uspe{nost rada biblioteke meri se na dvana~ina: brojem ~lanova i zastupqeno{}u u bibliotekarskomsvetu. Sigurno niste ~uli za bibliotekeu Lebanu i Crnoj Travi, ali ste, recimo,sigurno ~uli za biblioteke u Despotovcu i Prijepoqu,koje svojim programima privla~e pa`wujavnosti.[ta radi po`e{ka Narodna bilblioteka?- Na{a biblioteka ima 2500 korisnikaza godinu dana, {to zna~i da je svaki {estiPo`e`anin u~lawen. To nije slu~aj samo 2011. godine,ve} tradicija. Postali smo prepoznatqivipo radu sa decom. Po`e{ka biblioteka jedina uSrbiji ima sestrinsku biblioteku u nema~komgradu Vestoverledingenu. Ta saradwa ostvarenaje preko Svetske asocijacije bibliotekara.Napravili smo zajedni~ki program. Na primer,jedne nedeqe de~ja odeqewa rade na temuekologije. Organizujemo sli~ne radionice, slikamoradove, razmewujemo ih, izla`emo i razmewujemoiskustva. Na{ bibliotekarka sa de~jeg odeqewapro{le godine je, po pozivu, bila jedinibibliotekar iz Srbije na Kongresu bibliotekaraNema~ke.Prepoznali smo va`nost rada bibliotekesa decom, jer ako ne radi{ sa wima od ~etvrteili pete godine onda sigurno ne}e dolaziti ubiblioteku kad napune 15 godina. Imam nekolikoprograma rada sa najmla|ima. Prvi se zove „^itajdok ~eka{“. Izmestili smo pedesetak slikovnicau ~ekaonicu De~jeg dispanzera, izlo`ili i ponudilimajkama da kad dovedu decu kod lekara i~ekaju pregled prelistavaju te kwi`ice sa wima.Naravno, posle godinu dana sve su pokradene,ali nema veze, na{li smo sponzora i ponovokupili. Drugi program, sa kojim smo konkurisalikod Ministarstva kulture, nazvali smo«Za svaku bebu kwiga». Kad dovedu bebu poslegodinu na kontrolu, kad prima prvu vakcinu,onda dobije ~lansku kartu Biblioteke i torbicusa nekoliko slikovnica kao poklon. Imalismo projekat za decu prvog razreda «Bibliobuba mara» koji je sponzorisala SocieteGenerale banka. U tom projektu nagra|ivalismo najvrednije u~enike.^ime raspola`e Zavi~ajno odeqewepo`e{ke Narodne biblioteke?- Kao i sve biblioteke, prikupqamozavi~ajnu gra|u, a posebno smo ponosni {tona{ bibliotekar redovno a`urira bazu podatakali~nosti. [irom sveta ima qudi zakoje ne znamo da su Po`e`ani, a napravili suizuzetne karijere u oblastima kojima se bave.Skupqamo podatke o wima, prizivamo, sazivamo,tra`imo im doktorate, magistarske radove,jednostavno, poku{avamo da po`e{kudijasporu objedinimo na jednom mestu. Rezultattog rada je Po`e{ki godi{wak, ~asopiskoji izlazi od 2001. godine, sa istoriografijomPo`ege. Kada su u pitawu savremenetehnologije, mi smo od 2009. godine ~lanicaKonzorcijuma biblioteka Srbije za objediwenunabavku, tako da unosimo na{ fond iplaniramo da za nekoliko godina svako, sabilo kog dela planete mo`e da u|e i proverikoje kwige sadr`i po`e{ka biblioteka, dali je neka kwiga trenutno na ~itawu i kada}e biti slobodna. Nadam se da }e taj sistemza`iveti uskoro u celoj Srbiji.Koliko novih kwiga godi{we obogatifond Biblioteke?- Izme|u dve i po i tri hiqade novihkwiga nabavimo za jednu godinu. To je maweod strandardnog broja novih kwiga za bibliotekuove veli~ine. Standard podrazumevamilion i 300 hiqada dinara, a mi potro{imo600 hiqada koje dobijamo od op{tine i 300-400 hiqada dinara na{ih para. Malo bibliotekau Srbiji dosti`e standard u nabavcikwiga.Kako ocewujete otkup Ministartsvapro{le godine?- Otkup je mnogo boqi nego prethodne godine.Na{a biblioteka je na osnovu otkupa dobilakwige u vrednosti od 600 hiqada dinara.Prakti~no, duplirali smo iznos za kwige kojidobijamo od op{tine. Isto tako, odabir kwiga jepro{le godine bio odli~an. Nije bilo beletristikekoju u principu i treba da kupuju op{tinskebiblioteke zato {to se najvi{e tra`i. A kadkupimo takve naslove onda nam malo para ostajeza stru~ne kwige. Ovaj put to su bili izuzetnovredni naslovi iz humanisti~kih i dru{tvenihnauka i umetnosti, tako da smo popunili fondi tim kwigama. Biblioteka je dobila hiqadunovih kwiga po osnovu otkupa. Odabir izdava~aje bio dobar, a naro~ito mi se dopalo {to nijebilo Stubova kulture, ~iji je vlasnik ministarPredrag Markovi}.Koliko mladih dolazi na kwi`evneve~eri?- Mi vi{e ne pravimo kwi`evne ve~eri. To jeprevazi|eno. Kwi`evne ve~eri i predstavqawekwiga uglavnom su vezani samo za ovda{we autore,jer u Po`egi `ivi i stvara bar pet-{estpisaca koji zauzimaju zna~ajno mesto u srpskojkwi`evnosti. Evo, sada je Borivoje Ada{evi}u{ao u u`i izbor za NIN-ovu nagradu, da ne pomiwemDanilova, Milenka Paji}a, Milijana Despotovi}a,Petra Matovi}a... Naravno, to ne zna~ida tokom godine odustajemo od promocije neke dobrei popularne kwige drugih pisaca, mada novackoji je za to opredeqen nije dovoqan, jer su piscipodigli svoje honorare, a naro~ito kriti~ari.Zoran Jeremi}13. јануар 2012.11