Pogledaj - Grad Užice

“Hristos se ra|a-slavite,Hristos silazi sa neba- sretajte Ga,Hristos na zemqi- uzvisite sePevaj Gospodu sva zemqo...”O prazniku i praznovawu:Na{ narod je poznat po velikombroju praznika u godini.Pored velikih i op{tihpraznika Hrista i Bogorodice,kod nas postoji i velikibroj slava. Tome se dodaju itakozvani zavetni dani, kojepojedinci iz razli~itih razlogapraznuju. Naravno, tu su ipoznatih trinaest petaka, kojenarod /nepotrebno i pogre{no/praznuje pred velike praznike.Iz ovoga se jasno vidi da supraznici sastavni deo na{eg`ivota, da sa~iwavaju dobardeo na{e kulture i folklora.Me|utim, iako nam jepraznovawe toliko blisko,hri{}anski na~in praznovawanam je ~esto veoma dalek.Praznovati u nas, naj~e{}ezna~i ne raditi. Ovim je svakakoispuwena 4. Bo`ija zapovestkoja nas u~i: “[est dana radi,zavr{i sve svoje poslove...”Ali ova Bo`ija zapovest nastavqa:“...a sedmi dan posvetiGospodu Bogu svome”. E to je ve}ne{to {to veoma retko radimo.Jedna nedeqa, praznik ilislava, veoma ~esto na sve li~i,samo ne na dan koji je posve}en Bogu. Praznikom ni{ta neradimo, ali postavqa se pitawe,{ta radimo kada ni{tane radimo? Kako i ~ime daispunimo to prazni~no vreme?Praznik nam je veoma ~estopreispuwen: dokolicom ili razonodom,spavawem ili prejedawem,dosa|ivawem ili nekimnaro~itim u`ivawem. Sve ovoje jedna qudska, i u granicama,prihvatqiva strana praznika.Ali ono {to nije prihvatqivo uprazniku je to {to taj dan ~estonema nikakve veze sa Bogom. Tajdan shvatamo kao dan posve}ennama, a ne Bogu.Kako praznik da posvetimoBogu? Najboqi na~in bi bioodlazak u Crkvu i u~estvovaweu svetoj Liturgiji. Pre drugogsvetskog rata u na{em naroduje bio jedan ~est i lep obi~aj.Svake nedeqe jedan ~lan porodiceodlazio je u Crkvu naLiturgiju. On se molio za ~itavusvoju porodicu i u ime svihu~estvovao u proslavi praznika.Ku}i je donosio naforu,koju su svi u porodici uzimalii tako i oni postajali deo teCrkvene proslave. Sli~no kao{to danas na dan slave jedan~lan porodice ide u Crkvu, uime svih, da osveti kola~ ili`ito./ Praznik mo`emo posvetitiBogu i nekom svojomusamqenom molitvom koju }emopro~itati toga dana. Mo`emo gaproslaviti i zapaqenom sve}om za ne~ije spasewe. Praznikposve}ujemo Bogu i kada na tajdan nekom ne{to oprostimo,БОЖИЋ У УЖИЦУСветлост бадњакаPraznik Hristovog ro|ewaobele`en je u svim hramovimaSrpske pravoslavne crkve iu u`i~kom kraju. Sve~ano je bilou u`i~koj Crkvi Svetog Markakoju je na Badwi dan i ve~eposetio veliki broj vernika.Bogoslu`ewe iz Crkve SvetogMarka direktno je prenosilai regionalna televizija„Lav“. Obele`avawe Badwegdana i Bo`i}a ispred zgradegrada U`ica po~elo je postavqemBadwaka koji su doneligradona~elnik Jovan Markovi}i ~lanovi gradskog rukovodstvazajedno sa sve{tenicimau`i~ke Crkve, a badwak je ovegodine pose~en u Gorjanima.Tokom popodneva, na Badwi danbadwaci su nalo`eni ispredCrkve Svetog \or|a uz `eqeza dobro zdravqe, sre}u i blagostawe.Kao i svake godineпразникБожић – загрљаili kod sebe ne{to popravimoili neko dobro delo u~inimo.Mnogo je mogu}nosti kako dapravilno praznujemo praznik,ali je smisao isti: Da taj danposvetimo Bogu. Praznik je pasivnostu fizi~kom radu, alije itekako aktivnost na poquna{eg duhovnog i hri{}anskog`ivota. Posebno ako je tajpraznik jedan veliki doga|ajkao {to je ro|ewe Hristovo.O Bo`i}u:Ro|ewe Isusa Hrista ovakobi: U vreme rimskog cara OktavijanaAvgusta u udaqenojisto~noj provinciji , desio seovaj veliki doga|aj. PravedniJosif i Bogorodica Marija su`iveli u gradu Nazaretu. Prilikomputovawa, u predve~erjejednog dana stigli su u mestoVitlejem, nadomak Jerusalima.Po{to su u Vitlejemu sve sobeza izdavawe putnicima bilezauzete, oni su se smestili ujednu pe}inu u blizini. OkoloVitlejema su se nalazile pe-}ine-kolibe u kojima su boravilipastiri kada su bilisa svojim stadom. I u jednoj odtih pe}ina, Bogorodica Marijaje rodila Hrista. Ro|ewe Hristovosu pratila i dva ~uda.Prvo je bilo javqawe an|elaokolnim pastirima, koji su imsaop{tili radosnu vest o Hristovomro|ewu i pozvali ih dado|u u tu pe}inu i poklone sered ispred Crkve Svetog \or|asvedo~io je i o `eqi velikogbroja U`i~ana da na praznikposete ovaj hram i prisustvujuceremoniji paqewa badwaka.„Neka toplota i svetlost vatreBadwaka zagreju va{a srcai du{e i donesu vam dobrozdravqe, sre}u i blagostawe“,poru~io je patrijarh Srpskepravoslavne crkveIrinej ~ija jebo`i}na poslanicapro~itanana liturgiji i uu`i~koj crkvi. Kaoi svake godineokupqeni narodPostavqawe Badwaka ispred ku}e GradaHristu. Drugo ~udo je vezano zajednu zvezdu koja se pojavila nanebu. Ona je javila ovaj radostandoga|aj narodima na istoku. Trimudraca sa istoka su pratilazvezdu i snop svetlosti kojije ona slala, i ta zvezda ih jeodvela ta~no na mesto ro|ewaHristovog.Sta se to zapravo desiloovog dana, {ta predstavqaro|ewe Hristovo i koji je wegovsmisao? Odgovor na ovo logi~nopitawe nam otkriva svu dubinui svu va`nost ovog doga|aja.Za{to je Bog do{ao na zemqu?Do{ao je da nas nau~i. Do{ao jeda nam se pribli`i. Do{ao jeda bi novu zajednicu zasnovaosa nama. Do{ao je jer nije mogaovi{e da nas ~eka. Qudi su bilizaboravili Boga, ali Bog nikadanije qude. Qudi su bili odbacilinebo, ali on nikada nijeodbacio zemqu. Dolazak SinaBo`ijega na zemqu na~inio jemost izme|u neba i zemqe. Oovom doga|aju u Crkvi se peva:Nebo se snizi, zemqu uzvisi.Da, Hristos je doneo nebo nazemqu, ili boqe re~eno zemquje uzdigao do neba. Sada se@ivot ve~ni i ovaj `ivot prolazni,dodiruju. Oni se susre}uu Hristu. Pregrada izme|u Bogai ~oveka je prekinuta, zavesa jeotklowena. Sada qudi mogu davide Boga, mogu da Ga upoznaju,mogu da ostvare zajednicu sawim. Pitamo se kako sada, kadaje ro|ewe Hristovo bilo preu i{~ekivawu dana Hristovogro|ewa proveselio se uztruba~ko kolo i ~a{icu kuvanerakije i vina.@.E.Paqewe Badwaka ispred Crkve Sv. \or|a20 13. јануар 2012.