Pogledaj - Grad Užice

Mladi daroviti akademskislikar Dra`enMili} iz Trebiwa na posveneobi~an na~iw otvorio je9. januara u galeriji „^igota“na Zlatiboru svoju prvusamostalnu izlo`bu. U okvirusve~anog otvarawapriredio je koktel „OkusiHercegovinu“, kojim jeobele`io 20 godina RepublikeSrpske. Verovatno jeto na Sv. Stefana, slavuSrpske, bilo i jedinoobele`avawe ovog va`nogdatuma na tlu Srbije. Zahvaquju}iizuzetno qubaznimdoma}inima iz Specijalnebolnice „^igota“ na Zlatiboru koji sumu pomogli u servirawu stola, a pre svegapreduzimqivoj i gostoqubivoj doma}ici„^igote“ Nadi Milo{evi}, koktel „OkusiHercegovinu“ }e se veoma dugo pamtiti.Na dva stola u sredini galerijskogprostora „^igote“ posetiocima naotvarawu izlo`be ponu|ena su najboqahercegova~ka vina (iz podruma manastiraTvrdo{, podruma Popovac i drugih) specijalnehercegova~ke rakije, suve smokve, nar,masline, sirevi, hercegova~ki med, i uz sveto i suveniri i turisti~ki i drugi prospektikoji govore o zaista velikim tursti~kimi prvrednim mogu}nostima Trebiwa i okoline.U veoma prijatnoj atmosferi,izlo`bu Mili}evih slika otvorili su mrslikarstva Jelena Tijani}-Savi} i wensuprug, akademski slikar Bojan Savi}, ~ijaje zajedni~ka izlo`ba „Mediteran“ zahvaquju}ipreporuci ovog trebiwskog umetnikaotvorena u drugoj polovini avgusta, uokviru obele`avawa Preobra`ewa gospodweg,krsne slave Trebiwa. Kako je naglasioBojan Savi}, podr{ku u organizovawuкултураИЗЛОЖБА ТРЕБИЊСКОГ СЛИКАРАДРАЖЕНА МИЛИЋА НА ЗЛАТИБОРУОкуси Херцеговинуizlo`be u presti`noj galeriji „^igota“ naZlatiboru predstavqa zahvalnost kolegii prijatequ iz Trebiwa za ono {to je onpro{log leta u~inio za wih u tom prelepomi gostoqubivom gradu, kada je na otvarawewihove izlo`be do{ao ~ak i premijer RepublikeSrpske Aleksandar Xombi} sasvojim saradnicima.Izlo`ba u galeriji „^igota“ na Zlatiboruje, po re~ima Dra`ena Mili}a, „uzvratnaposjeta“ wegovim dragim prijateqimaJeleni i Bojanu, umetnicima koji `ive irade na relaciji Beograd – Zlatibor.- Divno je {to se pogodilo da otvarawemoje izlo`be na Zlatiboru bude ba{na ovaj va`an datum, 9. januar, krsnu slavuRepublike Srpske i ~ak i na dan zna~ajnogjubileja -dvadesetu godi{wicu wenog postojawa.Zato je za mene ovo jedan od najdra`ihtrenutaka u `ivotu, pogotovu {to ovdje naZlatiboru slavim ovu slavu i ovaj va`andatum sa dobrim i gostoqubivim doma}inimaiz Specijalne bolnice „^igota“, i mojimbrojnim prijateqima iz u`i~kog kraja, - rekaoje tim povodom Dra`en Mili}.S. Tijani}ИЗЛОЖБА ИКОНА У „МОНИ“ НА ЗЛАТИБОРУПортрети апостолаSav prihod namewen je zavr{etku radova u hramu[esta izlo`ba ikona koje su nastale u perioduod 18 do 25. novembra u okviru 11. Ikonopisa~kekolonije otvorena je po blagoslovu wegovogpreosve{tenstva vladike `i~kog Hrizostoma u„Moni“ na Zlatiboru. Postavku ~ine 82 ikone i 14mozaika. Tema ikona su apostoli a izlo`ba je humanitarnogkaraktera i sav prihod je namewen potpunomzavr{etku radova u hramu.-Po crkvenim kanonima, sve staro mora sepo{tovati uz primese novih umetni~kih tokova, naglasioje blagoslove}i izlo`bu Vladika @i~ki Hrizostom.Izlo`bu je omogu}io bra~ni par Nada i \or|eMomirovi}, vlasnici kompanije Mona, a u programuje u~estvovao i hor Zlatiborska vila. Izlo`ba je otvorenado 20. januara u hotelu „Mona“ na Zlatiboru.D. Cvijovi}Dra`en Mili}, Bojan Savi}, Jelena Tijani} Savi} iNada Milo{evi}ВИЛА МИХАИЛАМИЛОВАНОВИЋАБудућикултурницентар?Nebrigom i lo{im gazdovawem,biv{i vlasnicislikareve ku}e – Stanicanarodne milicije, Narodnaodbrana i JNA, odnosnoVojska Srbije doprinelisu propadawu „Milovanovi}avile“ koju prodajuGradu U`icuPosle trogodi{weg boravka u Mladenovcu,koji je krunisan izvanrednim uspehom– izradom spomenika palim ratnicima1912-1918. godine, a potom i mermernogikonostasa sa ikonama i kompletnomunutra{wom dekoracijom Crkve UspewaPresvete Bogorodice, akademski slikar iratnik tri oslobodila~ka rata MihailoMilovanovi} se, u septembru 1929. godine,kona~no vra}a u svoj rodni kraj. Timeprestaju seobe za wegovu ~etvoro~lanuporodicu, koja }e uskoro dobiti svoj stalniporodi~ni dom.Od novca zara|enog u Mladenovcu, Mihailoje u toku 1930. godine sazidao velikumodernu ku}u, sa ateqeom, na svojojo~evini u Tuku, zaseoku sela Gubin Do, kojije posle Drugog svetskog rata izdvojen izGubinog Dola i pripojen selu Gostinici.Ku}a Mihaila Milovanovi}a sagra|enaje na levoj strani Gostini~ke reke, nabre`uqku sa koga, kao kula osmatra~nica,dominira ne samo u Tuku, ve} i na gorwemdelu Lu`ni~ke doline. U wenoj neposrednojblizini, kod Zorine kafane, jedan krakputa U`ice – Karan – Kosjeri}, odvaja selevo za Riba{evinu, koja je bila sedi{teop{tine za sela Gostinicu, Gubin Do iRiba{evinu. Po nekim mi{qewima, koja subila prisutna u Lu`ni~koj dolini, Milovanovi}evaku}a je sagra|ena u ~e{kom stilui narod ju je odmah po izgradwi nazvao„Milovanovi}a vila“. Po svedo~ewu ]iraVasiqevi}a iz Gubinog Dola, projekat zaku}u u Tuku uradio je Rus Smirnov, a gradwaje bila poverena nekom preduzima~u Novakovi}uiz sela Zaglavak, koji je anga`ovaozidare, poznate majstore „sokoqane“ izisto~ne Bosne. Milovanovi} je preduzima~uNovakovi}u isplatio ugovorenu sumu, alije bio prinu|en zbog vi{e neplaniranihutro{enih nadnica da proda jednu svojuwivu da bi isplatio razliku radnicima.U gradwu ku}e, pored vi{e desetinakubika kamena, prema kazivawu Mihailovogsinovca Miloja Milovanovi}a iz Gostinice,ugra|eno je blizu 100.000 komada26 13. јануар 2012.