Pogledaj - Grad Užice

Srbija je izvojevala dr`avnusamostalnost (1878) Ministarprosvete i crkvenih delaStojan Novakovi} je 22. decembra1881. dao odobreweza izgradwu {kolske zgradeu U`icu, na Dowoj ~ar{iji. Toje razlog zbog koga ustanovapomenuti datum proslavqa kaoDan {kole. Nov~ana sredstva zaovu namenu obezbe|ena su testamentomvelikog u`i~kog dobrotvoraIlije Neranxi}a. Radovina najstarijoj {kolskoj zgradi uU`icu su okon~ani 1884. godine.U statisti~kom izve{tajuustanove iz vremena pred izbijaweDrugog svetskog rata (30.juna 1938.g) {kola je na pe~atunosila naziv: „Dr`avna narodna{kola Kraqa Petra ££ u U`icusrez u`i~ki, banovina drinska“.Od tada {kola je nekoliko putapromenila ime. Na proslavi povodomstogodi{wice od osnivawa{kole (u nastavnoj 2004/05)[kolski odbor Prve osnovne{kole je doneo odluku, a Ministarstvoprosvete i sporta sesaglasilo da se {koli posle 67godina vrati stari naziv: „Prvaosnovna {kola kraqa PetraDrugog“.I ove {kolske godine, uvreme ogromne depopulacijestanovni{tva, kako u U`icutako i u ~itavoj Srbiji, Prvanedeqniku „Vesti“ u nekolikobrojeva izneti su stavoviUvi{e u~esnika £¤ Me|unarodnogskupa „Nauka i visoko obrazovaweu funkciji odr`ivog razvoja SED2011“ a na temu „Sve~ani trg, TrgPartizana - pro{lost, sada{wost ibudu}nost… I ranije je bilo raznihpredloga o sudbini trga, pa izme|uostalog da se na trgu podigne pravoslavnihram.Svoju urbanisti~ku fizinomijuU`ice je formiralo ve} krajem devetnaestogveka. Za razliku od ostalihgradova onda{we Srbije U`ice jeimalo veliko broj specijalizovanihpija~nih prostora koji }e se vremenompretvoriti u trgove. Na planugrada iz 1891 godine postojalo je petvelikih otvorenih prostora: „ Obili}evapijaca“ ( Rakijska), kod novecrkve „ Pijaca Sv. \or|a“, a u wenomneposrednom nastavku „ Kara|or|evapijaca“ ( Stara pijaca a danas malipark“, u jezgru ~ar{ije bila je „ KnezMilo{eva pijaca“ ( @itna pijaca) ina kraju varo{i kod osnovne {kole„ Svetosavska pijaca“ ( Drvarska).osnovna {kola kraqa Petra ££je upisala {est odeqewa prvograzreda u gradskoj {koli a saizdvojenim odeqewima ukupnoosam odeqewa. Pored mnogihpriznawa, odlikovawa i nagrada(od kojih je najvrednija „PoveqaVuk Stefanovi} Karaxi}“iz 1984) tu ~iwenicu smatramonajve}im uspehom.Opredeqewe zaposlenih uPrvoj osnovnoj {koli je da sesvake {kolske godine u~iniodre|en pomak u pojedinimoblastima u vezi sa nastavomili `ivotom u~enika.Od kapitalnih radovaisti~emo kompletno opremawejedanaest u~ionica zahvaquju}iprojektu koji je donirala ^e{kaписма читалацаНајстарија школа у Ужицупрославила 127. рођенданПодићи споменик Николи ТеслиТрг Партизана је део културноги историјског наслеђа УжицаPored ovih pija~nih prostora bila jejo{ i „ Zelena pijaca“ kod „ Tabane“i pijaca u „Me|aju „ ( Sto~na). Karaktiristikagrada bila je da su se smewivale~ar{ije i pijace razli~itenamene. Pijace su bile u funkcijisamo jedan dan sedmi~no pa su oviprostori u stvarnosti bili gradskitrgovi.Od svih ovih pijaca najzna~ajnijaje bila „ @itna pijaca“ koja je bilau sredi{tu varo{i i koja je predstavqala„forum varo{i“. U ~eluove pijace bila je zgrada U`i~keop{tine. Sve zna~ajnije manifestacijeu varo{i obavqale su se naovom prostoru. Tu su se odr`avalizborovi politi~kih stranaka, gradskiva{ari uz muziku i igru kao idruge manifestacije od zna~aja za`ivot grada. Pored toga ovaj trg jebio i simbol slobode i otpora okupatorujer se na wemu Nemci ve{aliborce protiv okupacije zemqe.Posle Drugog svetskog rata, uperiodu izgradwe U`ica, „ @itnapijaca“ dobila je nove obrise u okvirutrga koji je nazvan „Trg partizana“.Prof. Mandi} autor novogre{ewa trga dao je jednu izvanrednuurbanisti~ko arhitektonsku koncepciju.U okviru trga nalaze se:pozori{te, gradska biblioteka,hotel „ Zlatibor“, gradska kafana,robna ku}a i dr. Za ovo re{ewe autorje dobio brojna priznawa od kompetentnihstru~nih organizacija iasocijacija.Naziv „ Partizan“ je u izvesnomsmislu sinonim za borce za slobodua protiv okupatora. Prema tome Trgje u slavu svih onih koji su se boriliprotiv okupatora.Na trgu je jedno vreme bio spomenikJosipu Brozu koji je devedesetihgodina uklowen i preba~en na prostorkod Narodnog muzeja u U`icu.Po mom mi{qewu Trgu nedostajejedan spomenik. Kod nas se odoma}ila praksa da se politi~arima i umetnicimapodi`u spomenici takore-}i odmah posle smrti, a pod uticajememocija onih koji su ih okru`ivalia bili su jo{ uvek u poziciji daodlu~uju. U SAD spomenik mo`e da sepodigne nekoj li~nosti tek kad pro|erepublika. Uskoro se o~ekujepostavqawe digitalnog kabineta~iju opremu finansira Ministartvoprosvete a ozbiqno serazmatra i predlog U~eni~kogparlamenta da se u sve kabinetei u~ionice uvede internet.A Nina Vuki}, profesor razrednenastave u odeqewu ££-4, jeposle nekoliko poha|anih seminarau vezi sa primenom informacionihtehnologija u nastaviizradila sajt svog odeqewa,po ugledu na najpresti`nijeosnovne {kole u Evropi. Istise mo`e pogledati na slede}oj internet adresi: www.wix.com/ninavukic/777. U narednomperiodu profesorka Vuki} }eodr`ati obuku za sve zainteresovanekoleginice i kolege kojesu rade da pomenuta dostignu}a primene i u sopstvenoj praksi.U ciqu pove}ane bezbednostiu~enika na raskrsniciispred {kole intenziviranaje saradwa sa saobra}ajnompolicijom u U`icu i organizovanapoja~ana kontrola |aka.U pomenutu problematiku su odove {kolske godine ukqu~enii zaposleni. U slu~aju nepropisnogprelaska ulice od straneu~enika prekr{aj se evidentirau posebnoj dokumentaciji u{koli i o istom se obave{tavajuroditeqi.Kao i prethodnih godina,povodom {kolskog jubileja organizovanje konkurs literarnihradova za u~enike od prvog do~etvrtog razreda sa temom: „ Divimse wegovom (wenom) delu“i za u~enike od petog do osmograzreda sa naslovom: „Umetniki wegovo delo“. Pobednici suu~enik Lazar Jankovi} iz odeqewa¤2 i Bogdan Xeki} iz ¤£££1.Zainteresovani sugra|ani mogupro~itati nagra|ene radove nasajtu {kole: www.prvaskola.edu.rs.Tradicionalno, sa najmla|imu~enicima organizovano je i ki}ewe novogodi{we jelke u holu{kole. A ovom prilikom svimu~enicima, wihovim roditeqimai celokupnoj u`i~koj javnosti~estitamo novogodi{we i bo`i}ne praznike.U ime kolektiva Prve osnovne{kole kraqa Petra ££profesor Nikola Baceti}vi{e desetina godina od smrti kakobi se objektivno mogla dati ocenao veli~ini i doprinosu dru{tvuli~nosti kojoj se podi`e spomenik.Nikola Tesla je van ikakve sumweli~nost koja je dobila najvi{asvetska priznawa za razvoj elektronike.U U`icu je 1900 god. podignutaprva hidrocentrala na Balkanukoja je radila po polifaznom Teslinomsistemu. (Samo ~etiri godineposle prve elektrane ovog tipa naNijagarinim vodopadima). SpomenikNikoli Tesli, kao simbolu svetlostii nauke bio bi potpuno prikladanna ovom trgu.U`ice ima svoju sabornu crkvuna trgu „ Sv. \or|a“ podignutudavne 1842 god. Ovo otmeno zdawesme{teno je na jednom tihom trgu usenci borova a okru`eno obrazovnimustanovama {to joj i prili~i. Postojijo{ i stara crkva na Carini iz ranijegperioda. Crkva nije samo dekoru prostoru, ona je pre svega potrebavernika i treba je graditi tamo gdeza wom ima potrebe. Grad je poslerata mnogo pro{iren i ima novihnaseqa gde verovatno ima potrebeza novim crkvama.„Trg partizana“ ne treba mewatina osnovu nepromi{qenih predlogai treba ga sa~uvati kao deo kulturnogi istorijskog nasle|a grada.Prof. Lazar Jovanovi},dipl. ing. gra|.Beograd4 13. јануар 2012.