Pogledaj - Grad Užice

jednoj, reklo bi se sporednoj epizodiU jedne kolumne iz ovoga izbora, ZoranPanovi} opisuje izvesnu ekskurziju svogaruskog razreda iz u`i~ke osnovne {kole„Du{an Jerkovi}“, koja bi}e da je bila„Putevima Avnoja”: klasika svakog |a~kogdoba, naravno. Ali, u ovom Panovi}evomslu~aju ipak i ne{to vi{e. Sve je tu, zapravo,na svome mestu za psiholo{ki portretna{ega kolumniste, mo`da jo{ boqere~eno, skica za wegov autoportret.Rodni grad kao po~etak i kraj wegovoguniverzuma, novi svet koji izazivateskobu i poziva na avanturu, iza~u|eni de~ak pred tom ogromnomtajnom koja se ukazuje pred wegovimo~ima. Ako bismo se sad prepustiliizvesnoj literarizaciji ove pri~e,u nastavku bismo evidentno do{lina slede}e: ekskurzijakoja jezapo~eta ondatraje jednostavnoi danas!Ni posle tolikogodina, naime,Panovi} neizgleda ni{tamawe za~u|enpred qudimai doga|ajima,ni{ta mawe zapitano wihovojкњигеО НОВОЈ КЊИЗИ ЗОРАНА ПАНОВИЋА„БИТИ МИЛИТО“ У ИЗДАЊУ „ДАН ГРАФА“Незавршена екскурзијаOtvoren u mi{qewu, otvorenog garda, on – ~ini se – samo poziva da muse prikqu~ite na tome putovawu, koje je jednom po~elo kao ekskurzijau`i~kih |aka.egzistenciji ikoegzistenciji,{tavi{e ni{tamawe re{en datra`i odgonetkuonome {to vidi.Ovako postavqena teza sugeri{ezakqu~ak da bi filozofski esej bio jedinadobra forma za kretawe u opisanomtematskom prostoru. Panovi}, me|utim,bira novinsku kolumnu, da ka`e {ta ima. Iuspeva u tome. Mewa joj status svakida{wepotro{ne robe, i iz profanog preme{ta jeu zonu posve}enog. Radi, zapravo, sli~noili isto {to i sa pojavama i qudima kojeposmatra i analizira: pop kultura i weniderivati koji ukqu~uju politiku i estradu,internacionalna muzi~ka scena i srpskiturbo folk, nostalgija i ki~, fudbal i sportuop{te, elitizam i snobizam, dana{wica iistorija – sve je to za Panovi}a zbir fenomenakoje vredi osmotriti i opisati ako nesa jednakom obzirno{}u a onda svakako sajednakom pa`wom. Uzvi{eno nikad nijesamo to, kao {to ni banalnost nije uveksamo banalnost. Panovi} je o~igledno slabprema onim delovima stvarnosti koji suobi~no predmet prezira elitnih tipovami{qewa. On ne dopu{ta da oni budu posmatraniiskqu~ivo kao talog civilizacije.On traga za skrivenim uglovima zna~ewa,ne da bi poni{tio ono {to je vredno nego dabi prona{ao skrivenu vrednost i u ne~em u~emu se ~ini da je nema.Odavno – pa i u kolumnama u ovoj zbirci– Panovi} praktikuje jednu tehniku paralelai komparacija, vremenskih i prostornihukr{tawa, jednom re~i: koristi jednu tehnikupojmovnih transverzala kojom nas vodido otkrivawa novih zna~ewa onih stvarikoje posmatra, opisuje i procewuje. Panovi}je majstor asocijacija. Wegov je tekst pomaloneravan, fragmentizovan,obi~nosastavqen od ve}egbroja aharmoni~nihdelova, ali nije nimaloslu~ajno takav:da prozvede ono novozna~ewe wemu jeo~igledno potrebnoudvajawe predmeta,spajawe naoko nespojivog,ukr{tawesada{weg i pro{log,zapu{tenog i isforsiranog,zaboravqenogi pomodnog. Ion to sistematski~ini. Ejzen{tajn sasvojom monta`om atrakcija klasik jetoga postupka. Panovi}u, koji je, pak,dete postmodernizma, prirodnije jepripisati ex-factor kao ishodi{te, uonome zna~ewu ovoga ambivalentnogapojma koje se odnosi na amalgame nastaleu ~udnim spojevima razli~itihsastavnih delova, disparatnih tema,dalekih i gotovo ni~im povezanihzbivawa. Poslu`imo li se Panovi}-evim postupkom, re}i }emo da je on ukonceptualnom sazrevawu pre{ao,dakle, taj put od Krstarice Potemkin idalekih stepenica iz Odese do milanskogstadiona na kojem igra Inter, kao putizme|u dva toposa koji su se spojili u wegovomimaginarijumu proizvode}i ono ne{tosasvim tre}e.Neo~ekivanost je, jasno, ta stvar kojase javqa na svakom koraku dok se ~itajuPanovi}eve kolumne, i to je ono {to ih~ini uvek sve`im – ever green – potom zanimqivim,i, nadasve, uvek provokativnim.U`ivawe, zapravo, u tekstu ispostavqase kao jedan od glavnih ciqeva Panovi}evog esejisti~kog napora, jedan intelektualnihedonizam koji on tra`i podjednakou vrhunskim umetni~kim tvorevinama, upoliti~kim i dru{tvenim igrama, kao i uvrhunskim sportskim utakmicama. Otud iime jednog fudbalera u naslovu ove kwige.Panovi}, pritom, ne tra`i da mu se bezuslovnoprikqu~ite u stavovima. Otvoren umi{qewu, otvorenog garda, on – ~ini se –samo poziva da mu se prikqu~ite na tomeputovawu, koje je jednom po~elo kao ekskurzijau`i~kih |aka.Radivoj Cveti}aninО АКАДЕМИКУЗОРАНУ ГЕРЗИЋУ(УЖИЦЕ, 1927 – БЕОГРАД, 2001)ХирургсветскоггласаProf. dr Zoran Gerzi} ses pravom mo`e smatratiocem savremene hirurgijejedwaka i `eluca kodnas. On je uveo prakti~nosve poznate operacije naovim organima, a u nekimaod wih je dao svoje,me|unarodno priznatemodifikacije operativnihprocedura.Akademik prof. dr Zoran B. Gerzi}(1927–2001) je ro|en u U`icu gde je zavr{ioosnovno i gimnazijsko obrazovawe. NaMedicinski fakultet u Beogradu se upisao1946. godine, bio je demonstratorna anatomiji i hirurgiji, a diplomirao je1953. godine. Po diplomirawu zapo~eo jespecijalizaciju iz hirurgije na ££ hirur{kojklinici gde je 1954. godine izabran za asistentana Katedri hirurgije.Prof. Gerzi} je specijalisti~ki ispitpolo`io 1957., a 1963. godine prelazi daradi na Prvu hirur{ku kliniku gde postajena~elnik odeqewa. U zvawe docenta jeizabran 1965., vanrednog profesora 1973.,a redovnog profesora hirurgije 1978. godine.Habilitacioni rad je odbranio1965. a doktorsku disertaciju pod nazivom“Vrednost segmenata digestivnog trakta urekonstrukciji jedwaka” odbranio je 1976.godine. Prof. Zoran Gerzi} se usavr{avaou mnogobrojnim vode}im svetskim klinikama(Pariz, Moskva, Prag, London, Bristol)iz oblasti grudne, vaskularne, transplantacione,ali pre svega digestivne i ezofagealnehirurgije. Kao po~asni predava~22 13. јануар 2012.