култура13. јануар 2012.cigle. Osamdesetogodi{wi Bo`o Panti}iz Karana, koji se bavio i stolarskim zanatom,se}ao se da je sa \or|em Lazi}em izRiba{evine „cele zime i do leta 1930. godinepravili ti{qeraj za „Milovanovi}avilu“ u Tuku. Kamen je dovo`en na volovskimkolima iz majdana koji je bio u blizini.„Kada je Mihailo do{ao u selo iodlu~io da `ivi u selu i gradi ku}u uTuku, tada se u razgovorima me|u namaseqacima najvi{e pri~alo o `ivopiscuMihailu, sinu Tana i Kole, i o wegovoj`eni ^ehiwi Vali,- citiram se}awe Bo`aPanti}a koje sam zabele`io 8. aprila1977. godine. – Iako je Mihailotada bio pedesetogodi{wak,imao je kao sneg belu kosu, a wegova`ena Vala bila je pravalepotica,veoma dobra i plemenita`ena… Se}am se dobro dasu tada imali }erkicu Maru{kui sina Mom~ila. Tako|e, se}am seda su Mihailo i Vala bili veomapa`qivi ne samo prema meni, ve}i prema svim ostalim majstorima,radnicima prostacima i rabaxijamakoji su s volovima dovla~ilikamen za gradwu ku}e“.„Milovanovi} vila“ u Tuku,po ocenama najstarijih `iteqaRiba{evine, Gostinice, GubinogDola, Trnave i Karana, bilaje u ono vreme, izme|u dva svetska rata,najlep{a, najsavremenija i najve}a ku}a naseoskom podru~ju U`i~kog kraja. Slikarevaku}a imala je sve {to je slikaru potrebno,a pre svega – ogroman ateqe na spratu, saprozorom okrenutim prema severu radiujedna~enog svetla. O veli~ini ovogateqea, o kome danas mo`e da ma{ta ve}ina slikara, najboqe govore dva podatka:visina zidova iznosila je pet metara, aprozor ateqea imao je petnaest kvadratnihmetara ( 3x5 m). Pored ateqea, u komesu po~asno mesto na zidu dobile gusle itambura, na kojima je Mihailo odli~nosvirao i pevao, u ovom umetni~kom domu,uz novi name{taj bio je i klavir, koji jeVala doterala iz Praga, a koji se danasnalazi u Legatu Mihaila Milovanovi}a uu`i~kom Narodnom muzeju U ku}i su imalii kadu za kupawe, a ispred ku}e, u velikomdvori{tu, bio je bunar sa motornom pumpom,dubok dvadeset pet metara. Jednom re~ju,„Milovanovi}a vila“ je tih tridesetihgodina 20. veka bila jedna od retkih ku}a na selu, ne samo u U`i~kom kraju, ve} iu Srbiji, koja je imala ogroman slikarskiateqe i klavir. Za vreme gradwe ku}e MihailoMilovanovi} je sa svojom porodicomstanovao u Tuku, u prostranoj ku}i Mi{a iStane Milovanovi}.U vreme gradwe ku}e 1929-1930. godineMihailo je uradio petnaestak slika, me|ukojima je ~ak pet slika volova. Sa~uvane susamo neke: Va|ewe kamena, Volovi vuku kameni Volovi na odmoru pod drvetom. Tadasu nastale i slike: Kozice, Jarac na steni,[i{awe ovaca i nekoliko pejza`a, me|ukojima su i dva zimska. Po useqewu u novuku}u, u kojoj ima ogroman ateqe, Mihailopo~iwe sa slikawem velikih kompozicija,sa nacionalnim temama, koje je stalno nosiou sebi. U toku 1932. godine, na jugoslovenskomkonkursu Op{tine grada Beograda( predsednik `irija bio je slavni akademskislikar Uro{ Predi}), za sliku velikogformata „No}na borba na Dunavu 1915“ Mihailodobija prvu nagradu u iznosu od 10.000dinara. Reprodukcija slike objavqena je,uz izve{taj `irija, u „Op{tinskim novinama“,a zatim se nagra|ena slika na{la ustalnoj postavci Muzeja grada Beograda.„Posle ranijih uspeha sa svojim ratnimdelima, na{ zemqak g. Milovanovi}je i ovom prilikom potvrdio, da mu jeza ratne slike te{ko na}i premca me|usvim jugoslovenskim umetnicima“, pisaoje, izme|u ostalog, u`i~ki list „Narodniglasnik“, 12. marta 1932. godine.Mihailo Milovanovi}, kao jedan odzvani~nih ratnih slikara Vrhovne komandeSrpske vojske u Prvom svetskom ratubio je, i ostao, najistaknutiji ratni slikarSrbije.Jo{ dok je bio u U`icu ( 1924 – 1926) i uMladenovcu ( 1926 – 1929), pojedine novinesu pisale da Milovanovi} pripremasvoj ciklus slika „Srbija u ratu i miru“.Me|utim, trebalo je da pro|e skoro petnaestgodina dok se slikareva `eqa nijeostvarila. Organizator ove jedine samostalneizlo`be „Srbija u ratu i miru“ bioje Umetni~ki paviqon „Cvijeta Zuzori}“ naKalemgdanu, u Beogradu, 17. aprila 1938.godine. Skoro 120 slika za ovu izlo`bu,koje je odabrao Mihailo, prevezao je svojimkamionom U`i~anin Mihailo Grbi} Kal~o.Izlo`bu je otvorio i govorio tada{wiministar vojske i mornarice armijski |eneralQubomir Mari}.Slikaru Mihailuje tada, u ime kraqa Petra Drugog i knezanamesnika Pavla, general @arko Majstorovi}uru~io visoko odlikovawe – Jugoslovenskukrunu tre}eg reda.O ovoj izlo`bi, koja je posle Beogradabila otvorena i u Novom Sadu, beogradskai novosadska {tampa je pisala da je to bilado tada najpose}enija izlo`ba u ova dvagrada.Posle rata komunisti, koji su uo~iposledweg dana tzv. U`i~ke republikestreqali u Kr~agovu slikara MihailaMilovanovi}a, proglasili su ga za narodnogneprijateqa, iako za to nisu imalinikakvih dokaza, a to im je bilo potrebnoda bi se dokopali wegove ku}e i ostaleimovine u Gostinici koju su konfiskovali.U „Milovanovi}a vili“ jedno vreme poslerata bila je sme{tena Stanica narodnemilicije i tu su dovodili, zatvarali,saslu{avali i maltretirali pojedine seoskedoma}ine, koji nisu predali odre|enenarezane koli~ine `ita, mesa i ostalog.Kasnije, ova nekada najmodernija i najboqaseoska ku}a u U`i~kom kraju, bila je uvlasni{tvu Narodne odbrane, da bi na krajupripala Gra|evinskom odeqewu Vojnepo{te u Kragujevcu, odnosno Ministarstvaodbrane. Svi ovi posleratni uqezi, odStanice narodne milicije, Narodne odbranei biv{e JNA, odnosno Vojske Srbije,odnosno Ministarstva odbrane, nisu sepona{ali kao dobri doma}ini, ve} su doprinelida „Milovanovi}a vila“ decenijamapropada i vi{e nije za stanovawe,jer je sklona padu. U woj su svojevremenoskladi{tili i neke bojne otrove.Za pohvalu je, i na ponos u`i~ke kulturei u`i~kih slikara, po{tovalaca MihailaMilovanovi}a, ali i wegovih potomaka,{to <strong>Grad</strong> U`ice ula`e naporeda se spasi „Milovanovi}a vila“,da se renovira i da za neku godinupostane svojevrsni kulturni centar,dom slikara U`ica i Srbije, ali idrugih umetnika. To }e doprinetida „Milovanovi}a vila“, sa Belomcrkvom u Karanu, odnosno Lu`ni~kadolina , budu zna~ajna turisti~kadestinacija <strong>Grad</strong>a U`ica i U`i~kogkraja. <strong>Grad</strong>sko ve}e U`ica je, 22.avgusta ove godine, prihvatilo procenuPoreske uprave da „Milovanovi}avila“ vredi 2.600.000 dinara ipredlog je da se sa Ministarstvomodbrane, koje je vlasnik objekta,zakqu~i kupoprodajni ugovor.Pre neki dan pro~itasmo u „Politici“da Novi Sad `eli da od Ministarstva odbranepreuzme kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs“u Novom Sadu, a predstavnik Ministarstvaje izjavio „da nema ustupawa vojnih objekatabez nadoknade“.Kada je re~ o „Milovanovi}a vili“,koja ina~e i nije vojni objekat, postavqase pitawe da li <strong>Grad</strong> U`ice treba da je odMinistarstva odbrane otkupi za 2,600.000dinara, odnosno od Republi~ke direkcijeza imovinu, jer slikareva ku}a nije u vojnomvlasni{tvu, ve} u vlasni{tvu slikarevihpotomaka. Naime, 21. marta 2007. godine,Okru`ni sud u U`icu usvojio je zahtev zarehabilitaciju i rehabilitovao slikaraMihaila Milovanovi}a, koji je 28. novembra1941. godine,“li{en `ivota kao`rtva progona i nasiqa iz politi~kihi ideolo{kih razloga“. Re{ewem o rehabilitacijiponi{tene su i sve pravneposledice takvog progona, ukqu~uju}i ikaznu konfiskacije celokupne pokretnei nepokretne imovine. Prema tome, odmarta 2007. godine, ako se u demokratskojzemqi Srbiji po{tuju zakoni, „Milovanovi}avila“ nije u vlasni{tvu dr`ave. A{to se ti~e stava Ministarstva odbrane„da nema ustupawa objekata bez naknade“,u ovom konkretnom slu~aju jedino se mo`egovoriti o naknadi za vojni magacin koji jepodignut u blizini „Milovanovi}a vile“,na slikarevom placu. Kada bi bilo pravde,nadle`ni sud bi obavezao dr`avu Srbiju,jer su weni bili Stanica narodne milicije,Narodna odbrana i Vojska, da ku}ukoju su zbog svoje neodgovornosti i nebrigedoveli u stawe u kome se nalazi – da je osvom tro{ku poprave. Naravno, odre|enunadoknadu za ku}u i plac <strong>Grad</strong> U`ice ilidr`ava Srbija mora}e nadoknaditi potomcimaslikara Mihaila – unukama Katarinii Jeleni i unucima Miroslavu i Mihailu.\or|e Pil~evi}27
спортФК СЛОБОДА ПОИНТОтишли Касалица, Максимовић, Голочевац…Slobodin tandem FilipKasalica i Nikola Maksimovi},posle burnih pregovora,ipak su karijeru nastavili ujednom od na{ih najrofejnijihklubova Crvenoj Zvezdi. PredsednikSlobode Point, DraganSuboti} je istakao da su razgovoridva kluba bili prili~nokorektni i da u ovim te{kimvremenima i nezavidnimekonomskim uslovima, morajubiti svesni okolnosti sa kojimasu suo~eni:- Uvek se mo`e `eleti iOti{li Kasalica, Maksimovi} i Golo~evacvi{e i boqe. Me|utim trebabiti objektivan i misliti naigra~e. @elim da ova dva na{afudbalera u potpunosti ostvaresvoje de~a~ke snove i postanujo{ uspe{niji sportisti. Ve-}a sredina je uvek zahvalnija zapotpunu afirmaciju. –U`i~ani su u prelaznom rokuostali i bez Wego{a Golo~evca.Ovaj 28. godi{wi momak iz Pribojaposle osam godina vernostiSlobodi, izabrao je Hajduk izKule:- Sa Slobodom sam ve} druguСтрељаштвоЗлатићи најбољиU`i~ki „Aleksa Dejovi}“ najboqi klub, AndrijaZlati} najboqi takmi~ar, Pavle Zlati} najuspe{nijitrener u 2011, na osnovu rang lista SS SrbijeOstao Frensis Bosmangodinu u vrhu. @elim sa novimklubom da idem i korak vi{e.Svidela mi se pri~a qudiiz Hajduka i zaista se radujemnovom izazovu. – rekao jeGolo~evac i dodao:- Istekao mi je ugovor, a kakoje Sloboda ostala bez va`nihigra~a, ocenio sam da je vremeda promenim sredinu. @elim dase sa novim klubom, u novoj sredini,na|em u uskom krugu najboqihekipa Srbije.-Jedan od onih koji je ipakostao u U`icu je afri~ki fudbalerna privremenom radu uSrbiji, Frensis Bosman. Momakiz Gane bio je, posle jesewegdela sezone, na probi u jednomklubu u Vijetnamu, ali do transferanije do{lo. Vezista Bosmani na prole}e }e braniti bojeSlobode.Z. \okovi}^lanovi Upravnog odborastreqa~kog saveza Srbijena sednici u Privrednojkomori Srbije (predsedavaoObrad Stevanovi}, predsednik)usvojili su rang listenajboqih strelaca za 2011. asve~ano progla{ewe obavi}ese na Skup{tini SS Srbije ujanuaru.Najuspe{niji strelac jeAndrija Zlati} (pi{toq) izu`i~kog kluba „Aleksa Dejovi}“.U izuzetnoj sezoni, osvojioje sedam medaqa. Pobedioje u finalu Svetskog kupau Vroclavu MK pi{toqem i osvojio,uz zlatnu medaqu i jednood najpresti`nijih priznawasvetskog streqa{tva kristalniglobus ISSF, na [ampionatuEvrope u julu u Beograduokitio se zlatnom medaqomMK pi{toqem, a u martu jevazdu{nim pi{toqem na E[ uBre{i osvojio srebro.Sa svetskih kupova ovegodine Zlati} se vratio sa~etiri medaqe. U ^angvonuje osvojio zlato vazdu{nimpi{toqem, u Fort Beningubronzu MK pi{toqem a krunaje bio Minhen gde se okitio sadva srebra - MK i vazdu{nimpi{toqem. Zavr{io je sezonuna prvom mestu svetske rangliste vazdu{nim i na drugommestu MK pi{toqem.Zlati}je prvi i na rang listi za seniore.Najboqi klub je u`i~ki„Aleksa Dejovi}“ sa 1.075,33boda. Druga je Crvena zvezdasa 887, 56 a tre}i Novi Sad sa702,99 bodova. Ukupno je rangirano26 klubova.Pavle Zlati}, trener uu`i~kom klubu „Aleksa Dejovi}“progla{en je za treneragodine. Z. \okovi}2813. јануар 2012.
Change language