Рујански сердар Јован Мићић и Вучићева буна 1842. - Grad Užice

UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj SrbijiRujanski serdar Jovan Mićić i Vučićeva buna 1842.Rujanski serdar Jovan Mićić i Vučićeva buna 1842.dr Stevan IgnjićSa ličnom vladavinom kenza Mihaila (prva vlada 1840-1842) nisu bile zadovoljneširoke narodne mase. Pojava robno-novčane privrede i zelenaškog kapitala uticala je nasocijalno siromašenje sela. Vlasti su povećavale poreze i prireze, a činovništvo se isticalo ubezdušnom i birokratskom odnosu prema narodu. Predstavnici građanske klase,ustavobranitelji, koristili su težak društveno-ekonomski položaj stanovništva. Oni kritikujuneregulisane svojinske odnose, povećanje dažbina, povezuju se sa lokalnim činovnicima, širekrug svojih istomišljenika. Uz podršku beogradskog paše ustavobranitelji počinju dapripremaju bunu u zemlji. Organizatori pokreta su: Toma Vučić - Perišić, AvramPetronijević, Stojan i Aleksa Simić, Ilija Garašanin i drugi. Toma Vučić, glavni akterdržavnog udara, imao je zadatak da u jednoj brzoj vojnom operaciji osvoji Kragujevac ipridobije vojne jedinice. I zaista, krajem avgusta, Toma Vučić uz pomoć pristalica počinjeakciju. Ova vest iznenadila je knez Mihaila. On je odmah počeo da prikuplja vojsku, tražio jepomoć od okružnih načelnika, pa i od Jovana Mićića, načelnika okruga užičkog. U posebnompismu J. Mićiću, 20. avgusta, knez izdaje naređenje da odmah sa užičkom vojskom i stricemJovanom Obrenovićem hitno krene u Kragujevac kako bi pre buntovnika uzeli topove imuniciju.Na prve glasove o Vučićevoj buni, okružni načelnik u Užicu uveravao je knezaMihaila da je u ovom kraju “najpoželatelniji” mir i da će se on “ovamo održati počemosećamo da je ovoga kraja narod, gotov vazda moje zapovesti sledovati”, pisao je JovanMićić. U organizaciji otpora ustavobraniteljima rujanski serdar se oslanjao na sreskekapetane: načelnika sreza račanskog Gaju Vilotijevića-Paritića, načelnika sreza moravičkogSimu Jakovića, načelnika sreza rujanskog Antonija Neškovića i načelnika sreza crnogorskogTomu Radovića. Na jednom sastanku je dogovoreno da u Požegi bude zborno mesto, gde ćese okupljati naoružani seljaci. Iz ovoga mesta slata su naređenja za sprovođenje mobilizacije.Čajetina, 1903Konak serdara Jovana Mićića.("Nova iskra")Jovan Mićić nije sačekao koncentraciju užičke vojske u Požegi. Želeo je da što presledi “visočajše predpisanie” kneza Mihaila o hitnom pokretu “vooružani ljudi” u pravcuKragujevca, Zato je sa nekoliko stotina Užičana pošao iz Požege u Kragujevac, preko Čačka,m u l t i s o f t . r s 1

UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj SrbijiRujanski serdar Jovan Mićić i Vučićeva buna 1842.Brusnice i Rudnika. Međutim, zbog udaljenosti vojska je stigla u Čačak kada se JovanObrenović “kretao sa Čačanima, te se ne sporazumeju o liniji kojom da pođu”. Jovan Mićićse zadržao kraće vreme u gradu na Moravi u očekivanju Stevče Mihailovića sa čačanskomvojskom. Zatim su Užičani došli u manstir Vraćevšnicu, ispod planine Rudnika. U tom mestupriključila im se i veća grupa Moravičana i Zlatiboraca, pod komandom kapetana SimeJakovića. Međutim, čitava akcija, koja je trebalo da onemogući zaveru, nije vođenaenergično. Narodna vojska se kretala sporo i neorganizovano u drugim kolonama. Dolazak usvako selo oglašavan je s tri topovska pucnja. Najzad, užička vojska pod komandom JovanaMićića došla je 31. avgusta u Trbušnicu, odakle je poslat izveštaj knezu Mihailu. Uveren uuspeh poduhvata, serdar Rujna javljao je u Užice: “Narod nam sa sviju strana vrvi dazakonskog kneza traži”.Stanovnici Užica i okoline su veoma pažljivo pratili događaje vezane za Vučićevubunu. Malo je ko verovao u njen uspeh, pogotovu kada je 1. septembra Marko Kovač doneoprve informacije iz Šumadije. On je obavestio okružnu vlast da će uskoro Toma Vučić injegovi “privrženici” pokoriti.U Trbušnici su vođeni pregovori između Jovana Mićića i Tome Vučića. Kaoposrednik iskorišćen je Lazar Bučević, sudija iz Kragujevca, ali od razgovora nije bilo ništa.Posle zauzimanja Kragujevca, 4. septembra, Vučić je pošao s vojskom na protivnike. Izistorijskih izvora ne vidi se da je bilo borbi. Užička vojska je izgubila bitku bez sukoba. Istiishod imali su i događaji kod Žabara, kada se 7. septembra kneževa vojska predalaprotivniku. Posle toga knez Mihailo je otišao iz Srbije. Na vlast su došli ustavobranitelji inova dinastija Karađorđevića.U intervalu dramatične neizvesnosti Vučinićeve bune, načelnik sreza crnogorskogjavio se okružnom načelstvu u Užicu: “Predpisanije Slavnog načelničestva od 27. tek.(avgusta) primio sam u smotreniju Vučića, kako je pridobio na svoju stranu regularnovoinstvo Kragujevačko, topove i džebanu, na svetloga knjaza našeg i vojinstvo njegovo ispodbrda Sušičkog opalio. T. Radović pisao je takođe da je dobio naređenje da odmah iz“područnog sreza” mobiliše 1.200 narodnih vojnika i pošalje u pomoć Jovanu Mićiću.I dok je Stevča Mihailović raspustio vojsku i došao na Vračar u susret Tomi Vučiću,serdar Rujna se vratio u Užice, a zatim je boravio jedno vreme na Zlatiboru. Imao je nameruda se prebaci u Crnu Goru. U isto vreme Sima Jaković je otišao u Ivanjicu, a račanski kapetanGojo Vilotijević - Partić u Pljeskovo na Drini.Posle Vučićeve bune, stigao je 14. septembra iz Užica izveštaj u Ministarstvounutrašnjih poslova od Stefana Radulovića, zamenika predsednika okružnog suda. On jeuveravao novi režim da je narod u okrugu užičkom lojalan vlastima, da je u vreme bune“silom od starešina gonjen”, a što se pak tiče povratka Mićića iz Trbušnice s ostalim sreskimnačalnicima okružija ovog, “oni su se svaki svojoj kući razišli”. U izveštaju se ne pominjeToma Radović, načelnik sreza crnogorskog iz čega se može zaključiti da se on nije aktivnijeangažovao u Vučićevoj buni. Toma Radović, je ostao na ranijem položaju. Štaviše, on sejavio novom okružnom načelniku Miljcu Trifunoviću ističući da je primio “trukovane”(štampane) proklamacije o izboru novoga kneza Aleksandra Karađorđevića.Jovan Mićić je retko silazio sa Zlatibora u Užice. U jednom pismu Državnom savetupravda se da je “rđavog zdravlja” i da nije u mogućnosti da dođe na sastanak okružnihstarešina u Beograd. Umesto njega na tom skupu su užički okrug zastupali Neša Stojanović,načelnik sreza rujanskog, i Mićićev sin Ilija. Naravno, nova vlast je sa nepoverenjem gledalana Jovana Mićića, plašila se njegove popularnosti, a bilo je i sumnjičenja. JeremijaKaramarković, račanski kapetan, izveštava oktobra 1842. Ministarstvo unutrašnjih poslova dam u l t i s o f t . r s 2

UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj SrbijiRujanski serdar Jovan Mićić i Vučićeva buna 1842.serdar Rujna vrši agitaciju u užičkom kraju da će se “Srbija Turcima u ruke dati i da će sepostaviti turski sudovi.”Ako je Jovan Mićić ostao neprijatelj ustavobranitelja, to nije bio slučaj sa MiljcomTrifunovićem. Posedujući građansku poslovnost i praktičnost, on je sigurno sticao naklonostnovoga režima i gradio činovničku karijeru. Već krajem 1842. godine Miljco Trifunović jedošao u Beograd da izrazi privrženost novoj vlasti. Tom prilikom i zvanično je proizveden zaokružnog načelnika i dobio je zadatak da uhvati Jovana Mićića. Nije bilo lako uhapsitizlatiborskog serdara. Vračarska vojska na čelu sa Miljcom Trifunovićem i MilanomKaljevićem lišila je slobode Jovana Mićića u mestu Zovi. Vezan je i doteran u Beograd.Serdar je dostojanstveno podnosio poniženja, ismevanja i fizička mučenja. “Provođen je krozvaroš na volovskim kolima, koja su vukle bivolice, ruke su mu bile vezane za konopce, anoge lancima okovane.” Posle Mićićevog hapšenja, Stojan Jovanović je pokušao da podignebunu u kruševačkom okrugu da narod pođe u Beograd i da oslobodi Jovana Mićića. Međutim,Jovanović je ubrzo uhvaćen i zatvoren u hapsane na Zelenom Vencu. To je dalo povoda TomiVučiću da predužme sve mere predostrožnosti u slučaju begstva Jovana Mićića sa robije. Izbeogradskog grada serdar Rujna je odveden u Gurgusovac (Knjaževac), početkom 1843.godine. Ali se za njega zainteresovao ruski konzul u Beogradu. Prihvatio je zahtevustavobranitelja da se iz zatvora puste Cvetko Rajović i Jovan Mićić, a da Rusija priznakneza Aleksandra Karađorđevića. On je došao u Čajetinu bolestan, utučen i slomljen. Nijeišao nigde sa Zlatibora. Uskoro, početkom 1844. godine, ponovo je uhapšen Jovan Mićić.Završio je život u mračnoj, i memljivoj ćeliji robijašnice u Gurgusovcu.m u l t i s o f t . r s 3